Оригиналан научни рад/ · 2016-08-08 · Фрушка гора (Вој...

САДРЖАЈ/CONTENT

Оригиналан научни рад/Original scientific article

Александра Вујко, Тамара ГајићКОНВЕРЗИЈСКА ФУНКЦИЈА ТУРИЗМА КАОГЕНЕРАТОР ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈАДЕСТИНАЦИЈАAleksandra Vujko, Tamara GajićTHE CONVERSION FUNCTION OF TOURISM - GENERATOR OFECONOMIC DESTINATION DEVELOPMENT

1

Прегледни рад/Review article

Марија СтојиљковићХАРМОНИЗАЦИЈА ИНДИРЕКТНИХ ПОРЕЗА УЕВРОПСКОЈ УНИЈИMarija StojiljkovićINDIRECT TAX HARMONIZATION IN THE EUROPEAN UNION

13

Стручни радови/Professional articles

Бранислав Богдановић, Велимир Делетић, Милан ДелетићИМПЛЕМЕНТАЦИЈА И ПРИМЕНА СЕРВИСНООРИЈЕНТИСАНОГ Е-ПОСЛОВНОГ ОКРУЖЕЊАBranislav Bogdanović, Velimir Deletić, Milan DeletićIMPLEMENTATION AND APPLICATION OF SERVICE ORIENTED E-BUSINESS ENVIRONME

25

Владица Убавић, Данило ОклобџијаОСТВАРИВАЊЕ АНОНИМНОСТИ НА ИНТЕРНЕТУКОРИШЋЕЊЕМ ТОР МРЕЖЕVladica Ubavić, Danilo OklobdžijaCREATING ANONYMITY ON THE INTERNET USING TORNETWORK

39

Марко Гашић, Марија Стојиљковић, Владан ИвановићОБЛИЦИ ПРИМЕНЕ ЕЛЕКТРОНСКОГБАНКАРСТВА У ПРАКСИMarko Gašić, Marija Stojiljković, Vladan IvanovićAPPLICATION FORMS OF ELECTRONIC BANKING IN PRACTICE

49

Владан Ивановић, Марко Гашић, Миодраг СимијоновићB2B ЕЛЕКТРОНСКA ТРГОВИНA У ТУРИЗМУVladan Ivanović, Marko Gašić, Miodrag SimijonovićB2B E-COMMERCE IN TOURISM

65

Дејан Видука, Ана Башић, Игор ЛаврнићCLOUD COMPUTING КАО ПОТЕНЦИЈАЛНОРЕШЕЊЕ У ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОСЛОВАЊУDejan Viduka, Ana Bašić, Igor LavrnićCLOUD COMPUTING AS A POTENTIAL SOLUTION INELECTRONICAL BUSINESS

79

Александар Јокић, Горан Перић, Андрија БабовићТУРИСТИЧКИ ВОДИЧ - КЉУЧНИ ИГРАЧ У РАДУТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕAleksandar Jokić, Goran Perić, Andrija BabovićTOURIST GUIDE – KEY ROLE IN TRAVEL AGENCY WORK

87

Александар Јокић, Андрија Бабовић, Горан ПерићКЉУЧНЕ ВАРИЈАБЛЕ АТРАКТИВНОСТИ ЦРНЕГОРЕ КАО ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕAleksandar Jokić, Andrija Babović, Goran PerićKEY VARIABLES IN ATTRACTIVENESS OF MONTENEGRO AS ATOURIST DESTINATION

99

ТЕХНИЧКО УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ РАДОВАAUTHOR GUIDELINES FOR PAPER SUBMISSION 109

1

ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛАСТРУКОВНИХ СТУДИЈА – БЛАЦЕ

Часопис из области економије, менаџмента иинформатике „БизИнфо“

Година 2013, годиште 4, број 2, стр. 1-12Адреса: Краља Петра I, бр.70, 18420 Блаце

Оригиналан научни радУДК: 338.485:332.146.2(497.113)

КОНВЕРЗИЈСКА ФУНКЦИЈА ТУРИЗМА КАОГЕНЕРАТОР ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА

ДЕСТИНАЦИЈА

THE CONVERSION FUNCTION OF TOURISM -GENERATOR OF ECONOMIC DESTINATION

DEVELOPMENT

Александра Вујко1

Тамара ГајићВисока пословна школа струковних студија Нови Сад

Резиме: За туризам се често каже да има "моћ" да поспешиекономски развој. Посматрајући примере регија у којима јетуризам доминантна делатност, а које бележе економскекомпаративне предности у односу на регионе који не развијајутуризам, јасно је зашто се о туризму говори као о развојномкатализатору. Кореспондентна анализа перцепција узорка од249 локалних становника са простора Фрушке горе (Војводина),показала је да становници имају уопштено позитиван ставпрема развоју туризма с обзиром на његове економске аспекте, адеск истраживање је показало оправданост позитивнихставова, чиме је потврђена главна хипотеза. Дошло се дозакључка да би активирање туристичких атракција локалномстановништву донело приходе и то укључивањем низапроизводно-услужних делатности.Кључне речи: Економске функције, Туризам, Дестинација,Фрушка гора (Војводина)

1 [email protected]

2

Abstract: For tourism is often said to have "power" to foster economicdevelopment. Looking at examples of regions where tourism is thedominant industry, which recorded economic comparative advantagescompared to regions that do not develop tourism, it is clear why hespeaks about tourism as a development catalyst. Correspondenceanalysis of the perceptions of a sample of 249 local residents from thearea of Fruška Gora (Vojvodina), showed that residents have agenerally positive attitude towards the development of tourism withrespect to its economic aspects, and desk research has shownjustification of positive attitudes, which confirmed the mainhypothesis. It has come to the conclusion that the activation of touristattractions would bring revenue, to zhe locals, by including a numberof production and service activities.Key words: Economic functions, Tourism, Destination, Fruška Gora(Vojvodina)

1. УВОД

У свеобухватном привредном развоју туризам је препознат каоважна привредна делатност, битан извозни производ и покретачцелокупног економског развоја. Његов значајни пропулзивни иинтегративни карактер, те улога мултипликатора, индуктора иакцелератора глобалних привредних токова дају велики доприносукупном економском развоју2. Читаве националне територијепојединих земаља успеле су да се брже развијају управозахваљујући туризму, који је био моторна снага, иницијатор ипокретач њиховог бржег развоја. То исто важи и за многе регије,као и поједина места, што значи да развој туризма на једномпростору може бити права "локомотива развоја", тј покретач забржи привредни развој.

Светски туристички токови задњих су се година радикалнопроменили, а цео низ фактора, од безбедносних, климатских, па итрендовско-модних на туристичком тржишту такође су доживелирадикалан заокрет3. Ментална напрегнутост и стрес са једне

2 Shaw, D.W., “Environmental and Natural Resource Economics: Decisions UnderRisk and Uncertainty”, Encyclopedia of Energy, Natural Resource, andEnvironmental Economics, 3, 2013, pp. 10-16.3 Smith, L.J.S., „Regional analysis of tourism resources”, Annals of TourismResearch, 14(2), Oxford, 1987, pp. 254-273.

3

стране, те хипокинезија и недовољно опуштање с друге стране,типични су услови радног и животног окружења савременогчовека4. Савремени туризам данас има обележје уско повезано сатрендом туристичког тржишта, а туризам у природном окружењупредставља сам врх селективног туризма који задовољавапотребу за здрављем.

Конверзијска функција представља економску функцију туризмаса потенцијалима туризма да претвара непривредне ресурсе упривредне (на пример, неискориштене природне лепоте претварау туристичку атракцију која доноси приход)5. Полазећи одчињенице да простор Фрушке горе у Војводини располажемногобројним природним ресурсима који би се моглиискористити у контексту формирања туристичких атракција,претпоставило се да би се интензивнији развој туризма (свихтуристичких производа), на простору Фрушке горе позитивноодразио путем низа директних и индиректних утицаја наодређене економске категорије, не само датог простора него ицеле дисперзивне зоне, у овом случају Новог Сада.

Од ове чињенице се кренуло и при конципирању главне хипотезеистраживања, а то је да би на простору Фрушке горе најбољебило подстицати развој локалитета који се налазе у непосреднојблизини насељених места (језера и излетишта), јер би се такостворила могућност остваривања прихода и то понудом сверазвијенијих сеоских породичних газдинстава. Главни циљистраживања био је да се на најбољи могући начин укаже натренутно стање туризма и могуће ефекте активирања појединихтуристичких атракција на дестинацији Фрушка гора, као и да сеукаже на позитивне ефекте конверзијске функције туризма и намогуће смернице развоја туризма изналажењем адекватнихстратегија развоја. Утврђено је да би развијене туристичкеатракције попут језера Сот, Брује, Мохарач6 и појединих

4 Vujko, A., & Plavša, J., “Opportunities for development of paintball as part ofsports recreational and anti-stress tourism in Fruška Gora Mountain”, GeoJournal ofTourism and Geosites, 1(7), Uoradea, 2011, pp.95-106.5 Hyman, L.E., “Natural resource economics: Relevance in planning andmanagement”, Resources Policy, 10(3), 1984, pp. 163-176.6 Vujko, A. Plavša, J., „Netvorking of Fruška gora lakes tourist offer through systemof cyclepaths – case study Sot, Bruje and Moharač“, Tourism, 15(1), Novi Sad,2011, pp. 1-10.

4

излетишта на Фрушкој гори, подстакле развој делатности као штоје производња домаће хране и пића, бављење сеоским, винским,спортско-рекреативним туризмом, производња сувенира и друго.

За потребе овог истраживања кориштена је истраживачка методаанкетирања, где је од подељених 250 анкетних листића у анализуузето 249, те чијом обрадом и детаљном анализом се долази допотврде дате хипотезе и одређених подхипотеза. Кориштен јеSPSS програм, верзија 17.0, као и Чи-квадрат тест (Pearson Chi-Square Test). Аутори су се осим података истраживања служилидоступном статистичком и осталом секундарномдокументацијом.

2. МЕТОДОЛОГИЈА

Рад је чинило теренско истраживање и прикупљање податакадиректним испитивањем које је спроведено на простору ФрушкеГоре. Фрушка гора се простире између 45°00’ и 45015' севернегеографске ширине и између 16°37’ и 18°01’ источне географскедужине и тако представља планину у северном делу Срема(југозапад Војводине), односно југоисточној периферијипростране Панонске низије. С обзиром на то да се овај деоВојводине простире између река Дунава и Саве то значи да сеФрушка гора налази у Срему, највећим делом у Србији, а малидео, крајњи запад, у Хрватској7.

Испитано је локално становништво из седам места на Фрушкојгори: Петроварадин, Сремски Карловци, Чортановци, Лединци,Сремска Каменица, Ердевик и Банстол. Анкета је реализована упериоду октобар 2012. године, а упитник се састојао од питањагруписаних у независне и зависне варијабле. Од независихваријабли од испитаника је тражено да означе место свогстановања, свој пол, старосну структуру и образовање. Што сезависних варијабли тиче, променљиве су се тицале мишљењаиспитака о утицајима које би развијени туризам имао на њиховеживоте и њихова домаћинства.

7 Bukurov, B., „Bačka, Banat, Srem“., Matica Srpska, Novi Sad, 1978, стр. 15.

5

Испитаницима су постављене две групе варијабли. Прва групаваријабли односила се на испитивање ставова испитаника отуризму као о потенцијално пожељној делатности. У томконтексту, испитаницима су постављена питања: да ли је поњиховом мишљењу развој туризма пожељна делатност запростор Фрушке горе и како би се развој туризма одразио нањихова домаћинства (шта је то чиме би се испитаници бавиликада би се на планини развио туризам, а што би им донелоприход). Друга група варијабли изискивала је од испитаника дапројектују потенцијалне туристичке ресурсе у контекстутуристичких атракција које би прво требало активирати.

Основа од које се у раду пошло била je главна хипотеза Х, да јена простору Фрушке горе, када је туризам у питању, најбољеподстицати развој локалитета који се налазе у непосреднојблизини насељених места (језера и излетишта). У оквиру овехипотезе постављене су одређене подхипотезе: х1 – развојтуризма представља веома пожељну делатност када је Фрушкагора у питању; х2 – предности развоја туризма огледају се уостваривању прихода.

Један од поступака анализе добијених података био је и Чи-квадрат тест. Чи-квадрат тест је врло практичан тест који јепослужио да би се утврдило да ли неке добијене (опажене)фреквенције (одговори испитаника у односу на њихова местастановања и њихов пол), одступају од фреквенција које су билеочекиване. Код овог теста се тражило да ли постоји повезаностизмеђу варијабли и вероватност повезаности. У раду сепретпоставило да неће бити разлика у одговорима испитаника уодносу на њихова места становања и њихов пол али да би се тапретпоставка проверила, примењен је овај тест. Како би сеуочила разлика у одговорима мерена на основу статистичкизначајне разлике у дистрибуцији зависне промењиве у односу нанезависну, приказивани су резултати у зависности од местастановања и пола испитаника, а за статистички значајну разликуузима се она за коју је p <0,05.

3. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

Од подељених 250 упитника, 249 је анализирано, што јепредстављало крајње репрезентативан узорак. Испитаници су

6

били становници седам места по ободу Фрушке горе, а структураим је била у следећем саставу: Петроварадин (41,8%), СремскиКарловци (12,4%), Лединци (12%), Чортановци (10,4%), Банстол(6,8%) и Ердевик (6,8%). Посматрајући њихов пол утврђено је даје од укупног броја испитаника 61,4% мушке полулације и 38,6%женске популације. Што се старосне структуре тиче, највећипроценат 51,0% је припадао старосној групи од 31 до 50 година,42,2% испитаника је припадало групи од преко 51 године, 2,1%су били испитаници старости од 16 до 30 година док је најмањебило оних који су припадали групи од испод 15 година (1,7%).Највећи проценат испитаника 78,5% било је у категорији сазавршеном средњом школом, њих 10,7% је имало универзитетскудиплому, 5,8% испитаника је било са вишом школом, 4,5% саосновним образовањем и 0,4% испитаника је имало дипломемр/др.

Табела 1. Мишљење испитаника о развоју туристичке делатностина простору Фрушке горе

Пол испитаника?Да ли је по вашем мишљењу развој туризма пожељнаделатност за простор Фрушке горе? Мушки Женски Укупно

:Број 65 39 104Петроварадин% 26,3% 15,8% 42,1%Број 6 11 17Банстол% 2,4% 4,5% 6,9%Број 17 12 29Лединци% 6,9% 4,9% 11,7%Број 18 5 23Сремска

Каменица % 7,3% 2,0% 9,3%Број 21 10 31Сремски

Карловци % 8,5% 4,0% 12,6%Број 13 13 26Чортановци% 5,3% 5,3% 10,5%Број 11 6 17Ердевик% 4,5% 2,4% 6,9%Број 151 96 247

Да Место становањаиспитаника?

Укупно: % 61,1% 38,9% 100,0%Број 1 - 1Лединци% 100,0% - 100,0%Број 1 - 1

Не Место становањаиспитаника? Укупно:

% 100,0% - 100,0%Број 1 - 1

Не знам Место становањаСремскаКаменица % 100,0% - 100,0%

7

Број 1 - 1испитаника? Укупно:% 100,0% - 100,0%

Прилог 1. Вредност df Статистичка значајност (p)Pearson Chi-Square Test 9,793 6 0,134

Увидом у табелу 1 може се закључити да је локалностановништво готово једногласно одговорило да је туризампожељна делатност на простору Фрушке горе. Имајући у виду даје p = 0,134 не уочава се статистички значајна разлика у односуна место становања и пол испитаника, чиме је потврђенаподхипотеза х1 да развој туризма представља веома пожељнуделатност када је Фрушка гора у питању.

Табела 2. Мишљење испитаника о утицају туризма на њиховадомаћинства

Пол испитаника?Како би се развој туризма одразио на вашедомаћинство? Мушки Женски

Укупно:

Број 13 8 21Бавили бисмо се сеоским туризмом. % 5,2% 3,2% 8,4%

Број 23 15 38Производили бисмо и продавали мед ипроизводе од меда. % 9,2% 6,0% 15,3%

Број 34 12 46Производили бисмо и продавали здраву храну.% 13,7% 4,8% 18,5%Број 25 12 37Производили бисмо и продавали домаће

ракије. % 10,0% 4,8% 14,9%Број 22 8 30Бавили бисмо се винским туризмом.% 8,8% 3,2% 12,0%Број 7 22 29Производили бисмо и продавали сувенире.% 2,8% 8,8% 11,6%Број 12 11 23Производили бисмо и продавали ручне радове,

накит, традиционалну одећу и обућу. % 4,8% 4,4% 9,2%Број 15 8 23Бавили бисмо се организовањем излета

(планинарске, бициклистичке и друге туре). % 6,0% 3,2% 9,2%Број 2 0 2Не знам.% ,8% ,0% ,8%Број 153 96 249Укупно:% 61,4% 38,6% 100,0%

Прилог 1. Вредност df Статистичказначајност (p)

Pearson Chi-Square Test 24,675 8 0,002

Домаћинства у туристичким регијама, у којима са развојемтуризма долази до процеса урбанизације, показују оријентацијуна непољопривредне делатности и нове начине економског

8

ангажовања домаћинстава (Табела 2). Промене у домаћинствимасу одраз прилагођавања новонасталим друштвено-економскимоколностима и приказују укупност друштвеног преображаја наекономском, демографском и социјалном плану8. Примера ради,значај који је домаћинство имало пре распада класичнепатријархалне заједнице, са развојем туризма добија новимодалитет. Иако се више не заснива на традиционалнојпородичној мануфактури, привређивање у породичнимдомаћинствима због давања туристицке услуге, враћадомацинству давно изгубљене функције. Треба имати на уму даспецифицна врста организације туристичке услуге, њениекономски ефекти на приходе домаћинства, њен сезонскикарактер, могућност ангажовања чланова домаћинстваразличитог узраста и пола, и многе друге карактеристике,представљају позитивне ефекте развоја туризма надестинацијама9. Овим је потврђена подхипотеза х2 – да сепредности развоја туризма огледају у остваривању прихода.

Табела 3. Мишљење испитаника о туристичким атракцијама којеби требало прво активирати у контексту развоја туризма на

Фрушкој гориПол испитаника?Које туристичке атракције би требало прво

активирати? Мушки Женски Укупно:

Број 62 32 94Петроварадин% 26,2% 13,5% 39,7%Број 6 11 17Банстол% 2,5% 4,6% 7,2%Број 17 12 29Лединци% 7,2% 5,1% 12,2%Број 18 5 23Сремска

Каменица % 7,6% 2,1% 9,7%Број 21 10 31Сремски

Карловци % 8,9% 4,2% 13,1%Број 13 13 26Чортановци% 5,5% 5,5% 11,0%

Локалитетиу близининасељенихместа

Местостановањаиспитаника?

Ердевик Број 11 6 17

8 Liu, A., & Wall, G., “Planning tourism employment: a developing countryperspective”, Tourism management, 27, Oxford, 2006, 159–170.9 Duffield, S.B., „Tourism: the measurement of economic and social impact”,Tourism Management, 3(4), Oxford, 1982, 248-255.

9

% 4,6% 2,5% 7,2%Број 148 89 237Укупно:% 62,4% 37,6% 100,0%Број 3 7 10Петроварадин% 30,0% 70,0% 100,0%Број 3 7 10

Локалитетиудаљени однасељенихместа

Местостановањаиспитаника? Укупно:

% 30,0% 70,0% 100,0%Број 1 - 1Лединци% 50,0% - 50,0%Број 1 - 1Сремска

Каменица % 50,0% - 50,0%Број 2 - 2

Не знамМестостановањаиспитаника?

Укупно:% 100,0% - 100,0%

Прилог 1. Вредност df Статистичказначајност (p)

Pearson Chi-Square Test 10,598 6 0,102

Увидом у табелу 3 можемо закључити да је локалностановништву процентуално најзаинтересованије за туристичкуактивацију локалитета која се налазе уз насељена места.Активирање туристичких атракција би у том контекступодразумевало ширење постојеће базе корисника туристичкепонуде и туристичких производа, било путем изналажења новихначина коришћења постојеће туристичке понуде (туристичкихпроизвода) или интензивног промовисања постојеће туристичкепонуде новим циљним сегментима (новим потенцијалнимкорисницима) који до сада нису били у фокусу и/или нису ималиискуство са конкретном туристичком понудом (туристичкимпроизводом), уз задржавање постојећих корисника. Овим јепотврђена полазна хипотеза Х да је на простору Фрушке горе,када је туризам у питању, најбоље подстицати развој локалитетакоји се налазе у непосредној близини насељених места (језера иизлетишта)

4. ЗАКЉУЧАК

Туризам је привредна грана која посебно у условимаглобализације и развоја комуникација, обезбеђује не самозначајна финансијска средстваза једну привреду, већ и дајесмернице за њен будући раст и развој10. Предуслов за развој,

10 Cohen, E., “The impact of tourism on the physical environment”, Annals ofTourism Research, 5(2) , Oxford, 1978, 215-237

10

односно активирање туристичких целина и комплекса јефункционално повезивање свих туристичких дестинација(предеоних целина) општине, као и повезивање са туристичкимцелинама у окружењу11. То подразумева развој специфичнетуристичке понуде и њено обједињавање, формирањемкомбинованих туристичких токова, уз побољшање квалитетасаобраћајних веза. Сасвим је сигурно да би развој развој туризмавременом довео и до повратних миграција и економскогопоравка. То би допринело и привредном уравнотежењу, јер биуправо простори у којима нису развијане друге привредене гранедобили шансу да валоризују своју изворност12.

Повољан географски положај уз морфолошку, хидролошку,климатолошку, биогеографску и антрополошку вредност су одзначаја за развој туризма. Међутим, да би се подстаклаиницијатива на пољу развоја туризма у локалној заједници,неопходно је, између осталог, дефинисати стратегију даљегразвоја и створити повољне услове за рад индивидуалнихпредузетника. Колико ће такво настојање бити оствариво пресвега зависи од активирања потенцијалних туристичкихатракција Фрушке горе. Развој туристичких атракција и њиховаактивација најчешће се заснивају на промени карактеристикапостојеће туристичке понуде, и то кроз побољшање квалитета иобезбеђивање шире лепезе пратећих услуга, како би се понудаучинила атрактивнијом за постојећу базу корисника.

Конверзијска функција туризма би у овом контексту, када јеФрушка гора у питању, омогућила: активирање комплементарнетуристичке понуде уз већ постојећу, базирану на појединимафинитетима како корисника туристичких услуга, тако ињихових пружалаца (посета манастирима употпуњенапланинарењем, бициклизмом, теренским јахањем и слично);адаптацију и рационализација постојећих угоститељскихобјеката, и психолошко диференцирање, најчешће путем

11 Hyman, L.E., “Natural resource economics: Relevance in planning andmanagement”, Resources Policy, 10(3), 1984, pp. 163-176.12 Rosentraub, S.M. & Joo, M., “Tourism and economic development: Whichinvestments produce gains for regions?”, Tourism Management 30, Oxford, 2009,759–770.

11

брендирања, што би обезбедило трајну препознатљивостдестинације и континуитет у обезбеђивању квалитета свихчинилаца туристичког производа (додавање нових елемената утуристичку понуду и увођење потпуно нових садржаја). Да би сеостварила конверзијска функција туризма, једна одпотенцијалних стратегија развоја коју би требало применити надестинацији као што је Фрушка гора, јесте: диверзификацијатуристичке понуде.

Диверзификација туристичке понуде би у овом контекступредставља алтернативу која би подразумевала спровођењедрастичних промена у оквиру постојеће туристичке понуде инаступа предузећа која се баве пружањем туристичких услуга напростору Фрушке горе. Акценат би био стављен на креирањенових туристичких производа и садржаја који би служили каооснова за промотивно деловање и привлачење нових циљнихгрупа, односно потенцијалних туриста као корисникатуристичких услуга и садржаја (тематске спортско-рекреативнестазе које би међу собом повезивале различите локалитете иатракције). Ширење постојећег спектра понуде услуга, садржаја иделатности кроз различите правце вертикалног, хоризонталног,концентрицног и/или конгломератског диверзификовања13, имаоби за резултат привлачење нових туриста, чиме би се створилаоснова за развој специфичне конкурентске предности у функцијидугорочног развоја конкретне туристичке дестинације.

РЕФЕРЕНЦЕ

1. Bukurov, B., „Bačka, Banat, Srem“., Matica Srpska, Novi Sad,1978.

2. Cohen, E., “The impact of tourism on the physicalenvironment”, Annals of Tourism Research, 5(2) , Oxford,1978.

3. Duffield, S.B., „Tourism: the measurement of economic andsocial impact”, Tourism Management, 3(4), Oxford, 1982.

13 Hotte, L., “Environmental Conflict and Natural Resources”, Encyclopedia ofEnergy, Natural Resource, and Environmental Economics, 3, 2013, pp. 261-270

12

4. Hotte, L., “Environmental Conflict and Natural Resources”,Encyclopedia of Energy, Natural Resource, and EnvironmentalEconomics, 3, 2013.

5. Hyman, L.E., “Natural resource economics: Relevance inplanning and management”, Resources Policy, 10(3), 1984.

6. Liu, A., & Wall, G., “Planning tourism employment: adeveloping country perspective”, Tourism management, 27,Oxford, 2006.

7. Rosentraub, S.M. & Joo, M., “Tourism and economicdevelopment: Which investments produce gains for regions?”,Tourism Management 30, Oxford, 2009.

8. Shaw, D.W., “Environmental and Natural ResourceEconomics: Decisions Under Risk and Uncertainty”,Encyclopedia of Energy, Natural Resource, and EnvironmentalEconomics, 3, 2013.

9. Smith, L.J.S., „Regional analysis of tourism resources”,Annals of Tourism Research, 14(2), Oxford, 1987.

10. Vujko, A. Plavša, J., „Netvorking of Fruška gora lakes touristoffer through system of cyclepaths – case study Sot, Bruje andMoharač“, Tourism, 15(1), Novi Sad, 2011, pp. 1-10.

11. Vujko, A., & Plavša, J., “Opportunities for development ofpaintball as part of sports recreational and anti-stress tourismin Fruška Gora Mountain”, GeoJournal of Tourism andGeosites, 1(7), Uoradea, 2011.

Рад је примљен 27.08.2013.Прихваћен за објављивање 12.12.2013.

13




Прегледни радУДК: 336.227.8(4-672EU)

ХАРМОНИЗАЦИЈА ИНДИРЕКТНИХ ПОРЕЗА УЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

INDIRECT TAX HARMONIZATION IN THE EUROPEANUNION

Марија Стојиљковић1

Висока пословна школа струковних студија Блаце

Резиме: Пореска хармонизација (или пореско усклађивање)означава координацију пореских система држава чланицаЕвропске уније ради избегавања националних пореских мера којемогу негативно утицати на функционисање заједничкогтржишта, тј. на слободно кретање роба, услуга и капитала текоје могу нарушити конкуренцију. Уговором о ЕУ утврђене суправне норме које се односе на порезе, а до данас се нису мењале.Према њима, свака држава чланица има право задржативластити порески систем, па чак и уводити нове пореске облике,уз обавезу да неке њихове делове (пореску стопу, основицу и сл.)усклади с одлуком тела ЕУ. Европска унија је донела неколикопосебних смерница (директива) о хармонизацији појединихпореза, те је постигнут одређени минимум усклађивањапореских система. Тако је постигнута делимична хармонизацијадиректних пореза, а најдаље се отишло у хармонизацијииндиректних пореза, тј. ПДВ-а.Кључне речи: пореска хармонизација, порески систем,индиректни порези, директни порези

1 [email protected]

14

Abstract: Tax harmonization indicates coordination of tax systems inthe EU Member States in order to avoid national tax measures thatcould adversely affect the functioning of the common market, iе. thefree movement of goods, services and capital, and that could distortcompetition. The EU Treaty lays down the legal rules relating totaxes, and to date have not changed. According to them, each memberstate has the right to retain its own tax system, and to bring in new taxforms, under the provision that some of their parts (the tax rate, base,etc.). Comply with the decision of the EU bodies. The European Unionhas adopted a number of specific guidelines (directive) on theharmonization of taxes, and reached a minimum harmonization of taxsystems. Therefore achieved a partial harmonization of direct taxes,and the most has been the harmonization of indirect taxes, ie. VAT.and excise.Key words: tax harmonization, tax system, indirect taxes, direct taxes

1. УВОД

О пореској хармонизацији се говори врло често, а сама реч''хармонизација'' употребљава се у смислу заједништва, јединстваи повезивања. Свака држава различито гледа на хармонизацију.Пракса је показала да проблем хармонизације пореза уопште нијеједноставан, те да је његово решавање осетљив политичкизадатак.

Проблем хармонизације повезан је с решавањем бројних иразноврсних практичних проблема. Да ли хармонизација, тј.усклађивање значи потпуно усклађивање, што значи да све земљеимају исте пореске системе, исте пореске облике, исту порескуструктуру, или хармонизација значи израз пореског система којиделује складно, у смислу да формира целину? Питање је коликовелике би требало да буду разлике у порезима међу различитимпореским системима (Steichen A., 2003.).

Хармонизација је термин који значи усклађивање фискалних(пореских) система. Јавила се из потребе да се одређене врстефискалних облика двају или више фискалних система међусобноуједначе и ускладе. Хармонизација, с друге стране, не значипотпуно брисање разлика у пореским системима, ни остваривањеистоветности појединих пореза и мера пореске политике тако да

15

их унифицира, већ се тражи да се порези и мере пореске политикеускладе, тако да систем опорезивања не буде кочница већ дапридоноси остварењу циљева интеграције и омогући слободнијекретање људи, капитала, роба и услуга.

Мере фискалне хармонизације подразумевају поступак уклањањафискалних препрека и неусклађености пореских система умеђународним заједницама у циљу јачања унутар економскихпростора.

Међу пореским системима постоји много разлика. Фискалнахармонизација је алтернативни приступ фискалном федерализму.У државама постоје фискални диспаритети који изазивајуекономске поремећаје, а и на међународном плану фискалнеразлике утичу на поремећаје у међународној трговини, на девизнекурсеве, миграције људи, капитала и др.

Темељни разлог за пореско усклађивање је у слободној трговинии јединственом тржишту (Шимовић Ј., Шимовић Х., 2006.). Алиједан од разлога последица постојања ризика у системимаопорезивања је и повећан обим избегавања плаћања пореза –пореска утаја. Главна последица таквог избегавања пореза јесмањење државних прихода, што је аутоматски већи терет заостале пореске обавезе.

Пореској хармонизацији у ЕУ се тежи ради постизања следећихциљева:

оснивање заједничког тржишта и уклањање фискалнихпрепрека које ремете конкуренцију на заједничкомтржишту;

поступно међународно приближавање економскихполитика земаља чланица;

омогућавање финансирања ЕУ сопственим средствима; увођење заједничких политика; осигуравање економске неутралности фискалних

система земаља чланица у погледу географскеалокације ресурса;

учинити хармонизацију фискалних система чланицаЕУ инструментом убрзања процеса интегрисања имеђузависности националних привреда.

16

2. ХАРМОНИЗАЦИЈА ИНДИРЕКТНИХ ПОРЕЗА

Законодавна активност органа ЕУ до сада је била најинтензивнијау домену посредних пореза – пореза на додату вредност и акциза.Овакав искод је разумљив, јер је основни циљ хармонизацијепосредних пореза стварање функционисања јединственогтржишта, без граница у интегрисаној Европи. Зато је поступакхармонизације посредних пореза, заснован на одредби члана 99.Уговора о оснивању, обухватао оне мере које су неопходне да бисе обезбедило успостављање и функционисање таквог интерногтржишта, спречавањем дисторзија и отклањањем препрекаслободном кретању добара и услуга (Г. Илић-Попов, 2004.).

Напор да се индиректни порези ускладе је евидентан још одпочетка процеса економских интеграција Европске уније. Првафаза усклађивања у ЕУ је била посвећена имплеменнтацијијединственог система индиректног опорезивања. Безхармонизације тог система, успостављање унутрашњег тржиштане би било могуће, јер различити системи индиректногопорезивања деформишу конкуренцију на унутрашњем тржишту.

Друга фаза је била замена пореза на промет порезом на додатувредност у свим земљама чланицама.

2.1. ХАРМОНИЗАЦИЈА ПДВ-А

Јединствено тржиште Европске уније, које постоји од 1. јануара1993, је значило затварање царинских канцеларија и царинскихконтрола на границама између држава чланица. Оснивањезаједничког простора без унутрашњих граница, који предвиђаслободно кретање робе, људи, услуга и капитала, где немапореских препрека између држава чланица, такође захтеваозбиљне промене у правилима заједничког функционисањасистема ПДВ-а.

Систем ПДВ-а омогућава два могућа принципа опорезивања.Први је принцип одредишта под којим се роба и услуге опорезујуу стању потрошње. Овај систем захтева велику економскусарадњу, јер у супротном то може да деформише тржишнуконкуренцију. Делимично из разлога двоструког опорезивања (у

17

случају робе која се допрема из државе која примењује принциппорекла – у државу која опорезује по принципу одредишта), аделом из разлога што се утиче на конкурентност (ситуација кададржаве примењују различите пореске стопе).

Дурги принцип је принцип порекла. По овом принципу, добра иуслуге се опорезују у земљи њихове производње. Наравно овајпринцип претпоставља исте пореске стопе, јер различите порескестопе могу такође деформисати конкуренцију на тржишту.

Године 1967. усвојена је Прва директива којом је уведен порез надодату вредност (ПДВ) и којом се препоручује државамачланицама да ускладе своје посредне порезе. ПДВ је дажбинакоја се наплаћује у свакој фази прометног циклуса, али тако дапогађа само ону вредност која је у тој фази додата од странеобвезника.

Додата вредност је вредност коју произвођач, лице које пружауслугу, трговац на велико или мало додаје сировинама илидругим набављеним инпутима (изузев рада) пре него што проданови производ или изврши услугу. Додата вредност је једнаказбиру зарада и добити, јер пошто се набаве инпути (сировине,услуге транспорта, закупнина и др.) и исплате зарадезапосленима који раде на тим инпутима, када се добро или услугапродају остаје одређени профит. Она представља разлику измеђувредности аутпута и вредности инпута.

Друга директива, која је донесена исте године, садржи детаљнијиопис кључних елемената заједничког система пореза на додатувредност. По овој директиви, одређено је да се ПДВ плаћа напродају добара и извршење услуга на територији, те на увоздобара. Државама је остављено право да самостално одредевисину пореске стопе, као и да одреде увећане, односно умањенестопе за одређена добра и услуге. Такође, пореска ослобађања суу потпуности остављена државама чланицама. Државе сумеђутим биле обавезне да приликом увоза добара примене иступореску стопу коју примењују за та добра у унутрашњемпромету. Од пореских обвезника се захтевало да издају рачуне запродата добра и извршене услуге, као и да воде детаљнеевиденције о томе у својим пословним књигама.

18

Поред тога што су Прва и Друга директива обавезале све земљечланице да порез на промет замене порезом на додату вредност,оне су указивале и на потребу хармонизације пореза измеђучланица у циљу ефикаснијег функционисања, тада већуспостављене, царинске уније. Међутим, 1973. године, када сунајзад све земље чланице импементирале ПДВ, у ЕУ јеегзистирало девет потпуно различитих система пореза на додатувредност. Државе су примењивале потпуно различите одредбе увеома широком спектру питања, као што су: третманпољопривреде, третман малопродаје, пореска ослобађања,третман услуга, повраћај пореза код извоза итд., што је ималовелики негативан утицај на одвијање трговине унутар Европскеуније. Било је очигледно да је даља хармонизација у овом доменунемоновна.

Зато је, 1977. године усвојена и Шеста директива (77/388/EEC)која се сматра основном директивом. Овом директивом сурегулисана правила у области ПДВ-а, која су била неопходна изразлога елиминисања препрека слободном кретању роба, људи,услуга и капитала, односно из разлога стварања услова запостепено успостављање интерног тржишта.

У њој су правила за одређивање пореске основице,територијалне примене, пореским обвезницима, порескимстопама и друго. Први корак је био структурална хармонизацијапореза на додату вредност (предмет опорезивих активности), адруги корак представља хармонизацију пореских стопа(препоручују се само две снижене стопе у износу од минимум 5%и основна стопа од најмање 15%).

Структурална хармонизација је завршена имплементацијомјединственог система опорезивања. Други корак, усклађивањепореских стопа, није био мање компликован, а због неколикочињеница: усклађивање стопа пореза се доживљава од стране

чланица, као кршење њиховог националног суверенитета, пореске стопе могу да послуже као оруђе за фискалну

политику (њихово усклађивање не оставља простор заагрегатну понуду и утицај тражње),

19

усклађивање пореских стопа могу значајно угрозитиприходе државног буџета у државама где су приходи одиндиректних пореза значајан део буџетских прихода,

неспремност Европске Комисије да правно спроведе иосигура имплементацију директива у националне порескесистеме,

националне традиције, које је тешко напустити ...

2.2. ХАРМОНИЗАЦИЈА АКЦИЗА

Иако је највећи акценат стављен на хармонизацију пореза надодату вредност, исти проблем се јавља и у пољу хармонизацијеакциза, јер су оне приход који значајно утиче на јединственотржиште. Пажња је углавном усмерена на балансирањепојединих пореских стопа како би се избегла предност домаћихпроизвођача у виду нижих или нултих пореских стопа.

Хармонизација акциза у Европској унији се заснива на три групедиректива: Директива бр. 92/12/ЕЕЦ или хоризонтална директива,

која служи као генерална регулација производње,одржавања и транспорт производа подвргнут акцизама;

Структурна директива – односи се на усклађивањеструктуре акциза; структурирање акциза на минералнауља, алкохолних пића и дувана и

Директива о приближавању пореских стопа.

Данас су у готово свим савременим пореским системима уведенипосебни порези или акцизе. Производе који се опорезујуакцизама можемо сврстати у три основне групе: алкохолнепроизводе, енергенте и дуванске производе, а оне се проширујунизом других производа и знатно се разликују од државе додржаве. Број уведених акциза креће се само од неколикопроизвода па све до дугачке листе с више од двадесет различитихпроизвода: кафе, сладоледа, телевизора, шибица, упаљача,лососа, шећера, чаја, електричних сијалица, инсектицида,хербицида, па до играћих карата, банана, какаоа и маслиновогуља.

20

Порез се обрачунава у апсолутном износу по јединици мерепроизвода (килограму, литру, комаду...) или у одређеномпостотку продајне цене. Разлози увођења акциза су бројни(фискални, социјални, здравствени, еколошки). Предност тихпореза у односу на друге јесте једноставност убирања, мали бројпореских обвезника, а један су од најзначајнијих фискалнихприхода.

Иако се у земаљама ЕУ акцизама опорезује велики бројразличитих производа, на нивоу Уније је уређено опорезивањеалкохолних производа и пива, дуванских производа иминералних уља, а од 2004. и опорезивање енергената (природногплина, кокса и електричне енергије).

Прописи који уређују опорезивање акцизама углавном суусвојени током 1992. године, везано уз почетак успостављањајединственог унутрашњег тржишта чији су темељни циљеви билиомогућавање и подстицање слободног кретања људи, добара,услуга и капитала. Правни темељ за успостављањехармонизованог система акциза налази се у II. Поглављу – опореским одредбама, у члану 93. Уговора о оснивању Европскеуније (Official Journal of the European Communities C 32-5/69,2002.).

Хоризонтална директива бр. 92/12/ЕЕЦ, koja се односи наминерална уља, алкохолна пића и дуван, даље омогућаваиндивидуално државaма чланицама да наметну изнад обимаакциза и други индиректни порез (на пример из еколошкихразлога). Примена овог пореза не мора да означава свеформалности приликом прекограничне трговине између државачланица. Директива, осим предмета опорезивања, такођедефинише производњу, кретање производа и наплату пореза.

Директива бр. 92/81/ЕЕЦ обухвата уједињење основа за проценупореза и прилагођавање пореске структуре у односу на царинскетарифе. Ово Директива дефинише појединачне врсте минералнихуља подложне акцизама. Ако минерално уље служи за исхрану,или се продаје или служи као гориво, онда је предмет пореза.Директива прописује да такође производ, који није директнонаведен као минерално уље, али се продаје или користикао гориво је предмет пореза.

21

Директива бр. 2003/96/ЕЦ реструктурира опорезивањеминералних уља на производе за енергију и електричну енергију.Проширује опорезивање минералних уља у угаљ, природни гас иелектричну енергију. Ова директива прави разлику према намениупотребе, тј. између енергетских производа који служе каогориво или као средство за производњу електричне енергије.

Усклађивање акциза је од самог почетка повезано са великомнеспремношћу појединих држава чланица. Главни противници сутрадиционални произвођачи вина (Француска, Шпанија иИталија) и традиционални произвођачи вискија или ликера. Завећину ових земаља је веома тешко променити акцизне системекоји су историјски укорењени у њиховим пореским системимаЗато се и директива бр. 92/83/ЕЕЦ заснива на историјскојкласификацији производа: Пиво; Вино; Остала ферментисана пића (за разлику од пива и вина); Полуфабрикат и алкохол.

Директива бр. 92/84/ЕЕЦ се односи на опорезивање пива.Предмет опорезивања је пиво, мешавина пива и безалкохолнихпића са садржајем алкохола већим од 0,5%. Директива такођедозвољава државама чланицама да наметну нижу стопу порезазависно од годишње производње пивара.

Директива бр. 92/84/ЕЕЦ тиче се опорезивање вина. Вина се делена два следећа типа: Негазирана вино - вино са садржајем алкохола 1,2% - 15%

и са садржајем алкохола 15% - 18%; Пенушаво вино - вино са садржајем алкохола 1,2% - 1,5%.

Минималне пореске стопе 0 ЕУР/ХЛ важе за обе категорије гореописане. Нулте пореске стопе су постављене традиционалнимпроизвођачима вина управо због њихове неспремности заопорезивањем ове традиционалне производње.

Акциза на полуфабриканте и алкохол (директива бр. 92/84/ЕЕЦ)покрива производе са садржајем алкохола између 1,2% - 22% и

22

који не могу бити класификовани као пива, вина или другаферментисана пића. Минимална пореска стопа је 45 ЕУР / хл.Директива опет оставља простор за државе чланице у погледупримене ниже стопе пореза на интермедијарних производа сасадржајем алкохола нижим од 15%.

Прва директива усвојена у овој области била директива бр.72/464/ЕЕЦ. Ова директива садржи опште прописе који се односена акцизе на дуван и специфична регулатива у области структуреакцизе на цигарете. Директива бр. 79/32/ЕЕЦ дели дуванскепроизводе на основне категорије - цигарета, цигара, цигарилоса идувана за пушење. Дуван за пушење се даље дели на: Пахуљица дуван или сецкани дуван за пушење без

одговарајуће даље индустријске прераде; Други дуван за пушење. Свитак дувана који се пуши, али нису ни цигаре, ни

цигарилоси; Свитак дувана који се ставља у форму од дуванског

папира једноставно без индустријске манипулације; Свитак дувана који се пакује у папир за цигарете

једноставно без индустријске манипулације.

3. ЗАКЉУЧАК

О пореској хармонизацији се говори много, не само у научнимнего и у стручним круговима. Под хармонизацијом се уопштеноподразумева ''јединство разноликости''. Појам хармонизација секористи у опорезивању да се означи усклађивање(прилагођавање, приближавање) појединих пореза, порескихсистема и мера пореских политика међу државама и то како онихкоје су чланице европских интергација, тако и оних које су извантих интегрираних заједница. У првом случају се говори оорганизованој хармонизацији – усклађивању системаопорезивања унутар економских интеграција земаља, којепроизилази из међусобно закључених уговора, договора,заједничких одлука и слично, док се у другом случају говори отзв. тихој хармонизацији – опредељивање неких држава ванекономских интеграција, да своје системе опорезивања ускладе саонима што се примењују у државама које су њихови суседи и

23

значајни спољнотрговински партнери, а чланице су тихасоцијација.

Захтев за хармонизацијом пореза не значи да треба остваритиидентичност појединих пореза и мера пореске политике, него сетражи да се порези и мере пореске политике ускладе тако, дасистем опорезивања не би био кочница продубљивањуинтеграција међу земљама – чланицама економских интеграцијамеђусобно, као и према другима, односно како тај систем не бибио препрека што слободнијем кретању капитала, роба, услуга иљуди.

РЕФЕРЕНЦЕ

1. Илић-Попов, Г., 2004. Пореско право Европске уније.Београд: Службени гласник РС

2. Steichen, A., 2003. Tax competition in Europe. Amsterdam:IBFD

3. Шимовић, Ј., Шимовић, Х., 2006. Фискални сустав ифискална политика Еуропске уније. Загреб: Правнифакултет Свеучилишта

4. Шимовић, Х., 2005. Фискална политика у Еуропској унијии пакт о стабилности и расту. Зборник Економскогфакултета у Загребу

5. Lenartova, G., 2011. Tax harmonization in European Union,University of Economics in Bratislava, Faculty of BusinessManagement, Department of Corporate Finance

6. Грујић-Калкан, М., 2011. Порески систем РепубликеСрпске у свијетлу приближавања Европској унији.Универзитет Сингидунум, Београд. Департман запосдипломске студије и међународну сарадњу.

7. Nerudova, D., 2008. Tax harmonization in the EU, Departmentof Accounting and Taxation. Faculty of Economics andBusiness Mendel University Brno, Czech Republic

8. (2004) Zakon o porezu na dodatu vrednost. Službeni glasnikRS

9. (2002-2004) Zakon o poreskom postupku i poreskojadministraciji. Službeni glasnik RS

24

10. Ilić-Popov, G., Pavlović, Đ., 2003. Leksikon javnih finansija.Beograd: Zavod za unapređenje i rentabilnost poslovanja

11. European Commission, <http://ec.europa.eu/>


25




Стручни радУДК: 004.738.5:339 ; 005.591.6

IMPLEMENTACIJA I PRIMENA SERVISNOORIJENTISANOG E-POSLOVNOG OKRUŽENJA

IMPLEMENTATION AND APPLICATION OF SERVICEORIENTED E-BUSINESS ENVIRONME

Branislav Bogdanović1

Velimir Deletić Milan Deletić

Visoka poslovna škola strukovnih studija Blace

Rezime: Poslovno okruženje današnjice karakteriše se promenljivimzahtevima tržišta, stalnim pritiskom na kompanije da za rekordnokratko vreme tržištu ponude nove proizvode i servise, dinamičnomprihvatanju novih, naprednih tehnologija i, iznad svega, globalnomkonkurencijom.Ključne reči: Integracija, automatizacija, virtuelizacija

Abstract: The business environment today is characterized by achanging market demands, constant pressure on companies to recordtime for the market to offer new products and services, dynamicacceptance of new, advanced technologies and, above all, the globalcompetition.Key words: Integration, automation, virtualization

1 [email protected]

26

1. UVOD

Kompanije su prinuđene da agilno reaguju na zahteve tržišta,fleksibilno prilagođavaju svoju organizacionu strukturu promenljivimuslovima poslovanja i proaktivno predviđaju promene u svomposlovnom okruženju.

Bez obzira kako ih nazvali, dinamične kompanije (DynamicEnterprise) ili inteligentne kompanije (Intelligent Enterprise), radi se okompanijama koje su uspešno ugradile savremene informacionokomunikacione tehnologije u osnovu svog poslovanja. Takveproaktivne kompanije (On-Demand Enterprise) su sposobne daefikasno realizuju svoju poslovnu politiku u trenutnom poslovnomokruženju, ali su istovremeno spremne da odgovore izazovimabudućnosti. To je moguće postići implementacijom odgovarajućevizije na svim nivoima kompanije, počevši od pojedinaca, prekotehnološke i organizacione strukture, do nivoa poslovne strategije,poslovne politike i vlasnika (K. M. Wiig,1999).

2. PROAKTIVNO ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Danas, proaktivno elektronsko poslovanje nije samo vizija, većpredstavlja jedini način adaptacije kompanija na izmenjene usloveposlovanja, usled povećane konkurencije i ostalih faktora, koje sasobom donosi globalna, digitalna ekonomija. Da bi bile uspešne,kompanije moraju da se transformišu ne samo u tehnološkom već i uorganizacionom smislu. To podrazumeva sveobuhvatnutransformaciju, koja omogućava potpunu integraciju ljudi, poslovnihprocesa i informacija, interno u kompanijama, ali i kolaboraciju sapotrošačima, dobavljačima i ostalim poslovnim partnerima.

Ključne karakterisike proaktivnih kompanija mogu se sagledati kroznjihove sposobnosti:

Sposobnost da osete i pravovremeno reaguje na nepredvidljivepromene u zahtevima i potrebama potrošača, zahtevima zaposlenih ideoničara, mogućnostima i potrebama poslovnih partnera, cenama,finansijskim uslovima i uslovima konkurencije na globalnom tržištu;

27

Sposobnost adaptacije poslovnih procesa i organizacione strukturena način da se smanje rizici, uz održanje visokog nivoa produktivnostii dostizanje očekivanih finansijskih rezultata;

Sposobnost fokusiranja na ključne kompetencije i potenciranjekomparativnih prednosti i razlika u odnosu na konkurenciju;

Sposobnost upravljanja događajima u poslovnom okruženju, presvega, poslovnim mogućnostima i pretnjama, uz konstantnozadovoljavanje potreba svih poslovnih subjekata.

Proces implementacije proaktivnog elektronskog poslovanja jeevolutivnog karaktera (slika 1) u kome se mogu prepoznati tri osnovnefaze:

Faza prihvatanja, koja podrazumeva transformaciju komunikacijeda bi se omogućio pristup Internetu, publikovanje statičkih Webportala, i omogućavanje prostih poslovnih procesa i transakcijakorišćenjem Web tehnologija;

Faza integracije, koja podrazumeva upravljanje poslovnimprocesima i njihovu transformaciju na način da se interni procesiintegrišu u mrežno okruženje;

Proaktivna faza, koja podrazumeva celovitu transformacijuposlovnog modela, tako da se omogući dinamičko obavljanje svihposlovnih operacija i omogući kompaniji da agilno odgovara namogućnosti i izazove tržišta. U ovoj fazi kompanija je sposobna da urealnom vremenu generiše proizvode i servise prilagođene potrebamapotrošača.

Slika 1. Evolucija proaktivnih kompanija

28

Proaktivno elektronsko poslovanje (On-Demand e-Business) mogurealizovati samo one kompanije kod kojih su poslovni procesi ucelosti integrisani sa potrošačima i ključnim poslovnim partnerima.Kod proaktivnih kompanija, poslovni procesi su horizontalnopovezani od početka do kraja, kako unutar tako i van granicakompanije. Takve kompanije mogu u realnom vremenu da odgovorena zahteve kupaca, izazove i mogućnosti globalnog tržišta, kao i danađu adekvatno rešenje za interno ili eksterno indukovane probleme(M. D. Zisman, 2003).

2.1. PROAKTIVNO OPERATIVNO OKRUŽENJE

Proaktivno operativno okruženje prvenstveno predstavlja okruženje,koje omogućava kompanijama da razviju sposobnosti neophodne zaproaktivno delovanje. To nije samo prost skup hardverskih isoftverskih resursa. Proaktivno radno okruženje ima sposobnost dadinamički povezuje poslovne procese i poslovnu politiku, sa jednestrane, i odgovarajuće IT resurse, sa druge strane. Putem integracijeproakativno radno okruženje omogućava jedinstven pogled naposlovne procese, ljude, informacije i poslovne sisteme.

U proaktivnom radnom okruženju resursi se alociraju i njima seupravlja bez ljudske intervencije, automatski, čime je omogućenoefikasno korišćenje resursa u skladu sa poslovnim zahtevima.Automatizacija doprinosi prevazilaženju kompleksnosti upravljanjaposlovnim sistemima, omogućava bolje korišćenje postojećih dobara,i smanjuje operativne troškove.

Strategijskom usklađivanju zahteva poslovanja i informacionokomunikacionih tehnologija značajno doprinosi treća komponentaproaktivnog radnog okruženja, virtuelizacija. Virtuelizacija olakšavaproces razvoja softverskih komponenti i unapređuje korišćenjehardverskih resursa, skrivanjem detalja o tehničko-tehnološkimkarakteristikama konkretnih hardverskih ili softverskih platformi.

Integracija, automatizacija i virtuelizacija, kao tri osnovnekomponente proaktivnog operativnog okruženja, omogućavajupostojanje fleksibilnih i dinamičnih poslovnih procesa čime seznačajno povećavaju mogućnosti kompanije da upravlja promenama iobezbedi sopstveni rast u uslovima promenljivog globalnog tržišta. Naslici 2. prikazan je pregled ključnih komponenti proaktivnog

29

operativnog okruženja. Sa slike se može uočiti da postoji jasna relacijaizmeđu ključnih kategorija proaktivnog operativnog okruženja iservisno orijentisane arhitekture (M. Endrei et al., 2004).

Slika 2. Komponente proaktivnog operativnog okruženja

2.1.1. INTEGRACIJA

Integracija je efikasna i fleksibilna kombinacija ljudi, procesa iinformacija u cilju optimizacije poslovnih procesa unutar i van granicakompanije. U okviru proaktivnog operativnog okruženja, osnovnauloga IT je da radnicima, potrošačima, snabdevačima, poslovnimpartnerima i ostalim omogući efikasnu interakciju sa poslovnimprocesima kompanije. Pri tome je neophodno obezbediti sigurnostposlovnih procesa, dodelom odgovarajućih prava svakome učesniku, uskladu sa njegovom ulogom u procesu. No, bez obzira na ulogukrajnjeg korisnika, proaktivno operativno okruženje mora daobezbedi:

Adekvatne alate i metodologije, kojima zaposleni postaju visokoproduktivni, kao i da obezbedi alate čijim korišćenjem potrošači,

30

snabdevači i partneri mogu lako da posluju sa kompanijom. Zbogdinamičnosti uslova poslovanja ti alati moraju da budu adaptivni napromene u poslovnim procesima. Korišćenjem servisno orijentisanearhitekture i semantičkog Weba 2.0 moguće je odvojiti interfejse odaplikacija i sistema, te je moguće implementirati, zameniti i promenitiservis uz minimum uticaja na krajnjeg korisnika, tj. načina na koji jekorisnik navikao da koristi servis. Deo proaktivnog operativnogokruženja predstavlja i sistem za upravljanje sadržajem ECM(Enterprise content management), koga asocijacija za upravljaneinformacija i AIIM2 (Association for Information and ImageManagement) definiše kao skup tehnologija za kreiranje, editovanje,upravljanje i publikovanje različitih vrsta dokumenata, koji se odnosena poslovne procese. Pored komercijalnih ECM alata (Microsoft iOracle) postoji i veliki broj alata otvorenog koda kao što su Alfresco,Sense/Net 6.0, eZ Publish, KnowledgeTree, Nuxeo, Plone (Wikipedia,2013);

Sigurne interakcije svakom korisniku u zavisnosti od njegoveuloge u poslovnom procesu. Kod većine organizacionih arhitektura(slika 3) sigurnost je distribuirana kroz ceo sistem, pri čemu postoji ivisok nivo zavisnosti među pojedinim komponentama. To značajnootežava konzistentno upravljanje politikom sigurnosti. Međutim,implementacijom SOA sigurnosnog nivoa, WS-Security, sigurnosnimodel baziran na ulogama pojedinih korisnika može se implementiratinezavisno od aplikacija. To omogućava agilne promene u sigurnosnojpolitici kompanije u skladu sa izmenjenim ulogama pojedinihkorisnika, kao posledice dinamičnih promena u uslovima poslovanja;

2 http://www.aiim.org/

31

Slika 3. EA perspektive

Standardizovan pristup "nasleđenim" i novim aplikacijama, štočini korisnike aplikacija veoma produktivnim bez intenzivnihtreninga. Separaciju prezentacione forme od aplikacije i podataka,koje je podržavaju, najlakše je realizovati primenom servisnoorijentisane arhitekture. SOA i Web 2.0, takođe, obezbeđujufleksibilnu komunikacionu infrastrukturu, koja podržava stacionarne,udaljene i mobilne korisnike, bez obzira na komunikacioni kanal(Web, E-mail, mobilna telefonija itd.);

Konzistentno modeliranje poslovnih procesa, što omogućava lakoadaptiranje aplikacija prema potrebama poslovanja. Ovaj pristupznačajno uprošćava komunikaciju između različitih učesnika uposlovnim procesima. Servisno orijentisan pristup omogućavaimplementaciju poslovnih procesa polazeći od modela u kome sedefiniše kako skup odgovarajućih servisa treba da bude orkestriran dabi se kreirao odgovarajući poslovni proces;

Horizontalnu integraciju poslovnih procesa i eksternu povezanost,tj. mogućnost kolaboracije sa eksternim učesnicima poslovnihprocesa. Magistrala servisa (ESB - Enterprise Service Bus, slika 4)omogućava svim aplikacijama, kako interno, u kompanijama, (intra),tako i među kompanijama (inter-entreprise), da budu dostupne namreži kao skup servisa. Dosledna primena otvorenih standarda, i

32

semantičkog Weba 2.0 omogućavaju laku i fleksibilnu konekciju saeksternim aplikacijama i procesima. Time se omogućava korišćenjeservisa, koje su publikovali poslovni partneri, čime se minimizujunapori za razvoj novih rešenja, i omogućava brz odgovor nanovonastale promene u uslovima poslovanja;

Slika 4. Servisni nivo SOA referentne arhitekture

Integraciju informacija, čime se omogućava pristup, u realnomvremenu, informacijama koje su distribuirane unutar i van kompanije.Na ovaj način se omogućava konzistentnost podataka u heterogenomposlovnom okruženju.

2.1.2. AUTOMATIZACIJA

Automatizacija je sposobnost dinamičnog objavljivanja, nadgledanja,upravljanja i zaštite IT infrastrukture, da bi se zadovoljile potrebeposlovanja, uz minimalnu intervenciju ljudi. Automatizacija je cilj,benefit, koji korisnici mogu postići, primenom tehnologijaautomatskog računarstva (Automatic computing). U osnoviautomatskog računarstva nalaze se hardverski i softverski resursi, kojiomogućavaju viši nivo automatizacije. Cilj automatizacije jeobezbeđivanje orkestracije bazirane na poslovnoj politici. Orkestracijabazirana na poslovnoj politici predstavlja dinamičko povezivanjeservisa u horizontalne poslovne procese, čime takvi poslovni procesipostaju fleksibilni, tj. mogu se lako adaptirati na promene koje nastaju

33

tokom poslovanja. Orkestracija bazirana na poslovnoj politici jedna jeod ključnih karakteristika proaktivnog operativnog okruženja, irealizuje se kroz sledeće domene: obezbeđivanje, dostupnost,sigurnost i optimizaciju.

Obezbeđivanje predstavlja mogućnost dinamičkog alociranjaindividualnih elemenata IT infrastrukture, tj. njenosamokonfigurisanje na način da zadovolji potrebe poslovanja.Obezbeđivanje doprinosi generisanju agilnih odgovora na promeneposlovnih uslova putem dinamičke alokacije resursa poslovnomprocesu kome je u tom trenutku najpotrebniji, a u skladu saposlovnom politikom. Obezbeđivanje individualnih elemenata, kao štosu serveri, aplikacije, middleware komponente ili mogućnostsmeštanja podataka, je kritična stavka i preduslov uspešne orkestracijecelokupnog radnog okružnja, na proaktivan način, u skladu saposlovnim potrebama.

Dostupnost označava da sistem mora da bude neprekidno aktivan, 24časa dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje. To se postižeautomatskim nadgledanjem sistema, bez velikog angažovanja ljudi, uzproaktivno delovanje pre nego problem postane akutan. Da bi seobezbedila mogućnost rekonfigurisanja sistema, u skladu sadinamičkim promenama poslovnih zahteva, sve komponentepraoktivnog operativnog okruženja moraju biti stalno dostupne.

Sigurnost predstavlja zaštitu poslovanja od pretnji, kao i mogućnostobezbeđivanja prave informacije za pravog korisnika u pravo vreme.Otvorenost kompanija prema globanom tržištu, što je uslov uspešnogposlovanja, omogućava i nedobronamernim korisnicima da pristupeodređenim resursima, te sigurnost postaje ključni element svakogposlovnog sistema.

Optimizacija predstavlja skup postupaka i tehnologija, koje doprinosenajboljem mogućem iskorišćavanju postojećih resursa u celini, uzefikasan rad svakog resursa pojedinačno. Ovo je kompleksan zadatak,posebno u heterogenim uslovima, zbog neophodnosti podrške većegbroja hardverskih i softverskih platformi, i uz uvek skromne ITbudžete.

34

2.1.3. VIRTUELIZACIJA

Virtuelizacija je proces prezentovanja računarskih resursa tako dakorisnici mogu lako da imaju korist od korišćenja tih resursa, zarazliku od načina njihove prezentacije u zavisnosti od geografskelokacije, načina implementacije ili fizičkih karakteristika. EMA3

(Enterprise Management Associates) definiše virtuelizaciju kaotehniku za apstrakciju, sakrivanje fizičkih karakteristika računarskihresursa od načina na koji drugi sistemi, aplikacije ili krajnji korisnicivrše interakciju sa tim sistemom (A. Mann, 2008). Obezbeđujući da seresursi efikasno koriste, u skladu sa poslovnim potrebama,virtuelizacija postaje preduslov proaktivnog operativnog okruženja iznačajno doprinosi povećanju iskorišćenja postojećih dobara.Primenom virtuelizacije došlo je do pomeranja od virtuelnihsmeštajnih kapaciteta i virtuelnih mašina do virtuelnog računarskogokruženja, što stvara nove finansijske i poslovne pogodnosti.

Virtuelizacija se realizuje korišćenjem principa servisno orijentisanearhitekture, kroz transparentne i "labavo" povezane Web servise. Nataj način celokupni poslovni sistem nije više zavistan odimplementacije, lokacije ili načina relizacije, već od interfejsa –formalnih ugovora, koje servisi izlažu prema aplikacijama koje ihmogu koristiti. Viretuelizacija aplikacija, jedan je od osnovnihprincipa proaktivnog operativnog okruženja i najčešće se svodi na(IBM Corporation, 2008):

Virtuelizaciju servera. Sakrivanjem karakteristika hardvera isistemskog softvera serveri se mogu deliti između poslovnih jedinica,poslovnih procesa ili aplikacija, obezbeđujući konsolidaciju serverskihresursa kompanije;

Virtuelizaciju mesta i načina smeštanja podataka, nezavisno odfizičke lokacije uređaja i strukture fajlova;

Virtuelizaciju distribuiranih sistema kao aplikacioneinfrastrukture. Korišćenjem novih tehnologija u distribuiranimsistemima, kao Grid tehnologije na primer, omogućava se da resursi ukompaniji mogu biti dinamički alocirani, deljeni i korišćeni prema

3 http://www.enterprisemanagement.com/

35

trenutnim potrebama poslovanja. Ta dinamična alokacija resursa,svakako, doprinosi smanjenju troškova poslovanja;

Virtuelizaciju računarskih mreža. Kako je poslovanje postaloumreženo, korišćenjem Interneta, veoma je značajno stvoritimogućnost nadgledanja i upravljanja delom mreže, na način koji krijetehničke detalje i fizičke karakteristike mreže od korisnika i aplikacijakoje koriste mrežu. Na taj način značajno se smanjuju troškovi iuprošćava administriranje mrežom uz povećanje efikasnosti korišćenjaresursa mreže. Virtuelizacija omogućava jedinstven način korišćenjamrežnih resursa, bez obzira da li se radi o individualnim mrežama,virtuelnim mrežama ili javnoj mreži, koju koristi veći broj kompanija.

3. SOA I PROAKTIVNO ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Klasične aplikacije, ali, nažalost, i mnoge savremene aplikacije, serealizuju kao vertikalne, izolovane aplikacije (vertical silos), kojezadovoljavaju potrebe pojedinih poslovnih jedinica, ili realizuju nekuposlovnu funkciju izolovano od celine. Osnovni nedostaci ovakvognačina implementacije infrastrukture elektronskog poslovanja (slika 5)(ERP – Planiranje i upravljanje resursima, CRM – Koncept odnosa sapotrošačima ili SCM – Upravljanje lancem snabdevanja) ogledaju seu:

Dupliranju informatičkih kapaciteta, vertikalno kroz organizacionejedinice kompanije;

Međusobnoj zavisnosti "čvrsto" povezanih aplikacija, štopredstavlja problem pri zameni, ili reviziji neke od aplikacija;

Minimalnim mogućnostima kolaboracije sa partnerima;

Nedostatku mogućnosti proaktivnog reagovanja na promene.

36

Slika 5. Integracija sistema e-poslovanja

Integracija aplikacija, kao uslov opstanka kompanija, podrazumevaintegraciju poslovnog sistema ne samo u okvirima kompanije već imogućnost kolaboracije sa potrošačima, snabdevačima, partnerima icelokupnim poslovnim okruženjem. Samo servisno orijentisanaarhitektura, pruža potpunu podršku proaktivnom operativnomokruženju. Slika 6. prikazuje kako karakteristike servisno orijentisanearhitekture podržavaju proaktivno operativno okruženje uobezbeđivanju fleksibilne infrastrukture poslovanja.

Slika 6. SOA kao podrška proaktivnom operativnom okruženju

4. ZAKLJUČAK

Implementacijom proaktivnog operativnog okruženja, korišćenjemservisno orijentisane arhitekture, može se kreirati nivo apstrakcije

37

između poslovnih procesa i konkretnih tehnologija upotrebljenih zanjihovu relaizaciju. Objavljivanje poslovnih funkcija, koje supodržane "nasleđenim" aplikacijama u vidu servisa, omogućavačuvanje prethodnih investicija i krije fizičku implementaciju i lokacijutih aplikacija. Korišćenjem otvorenih standarda sevisno orijentisanearhitekture i sematičkog Weba 2.0 kompanije su u mogućnosti daintegrišu interne poslovne procese sa procesima kolaboracije saposlovnim okruženjem. Otvoreni standardi su ključni elementfleksibilnosti i interoperatibilnosti u heterogenim sistemima. Globalnoprihvatanje otvorenih standarda omogućava interakciju izmeđusistema poslovnih partnera, pri čemu hardverske i softverskeplatforme njihovih sistema mogu biti različite.

REFERENCE

1. A. Mann, "Virtualization and Management – Trends, Forecasts, andRecommendations", EMA™ Advisory Note, Enterprise ManagementAssociates, Inc., April 2008, Available:http://www.configuresoft.com/miniCD/docs/ EMAVirtTrends.pdf[Accessed: October 2013].

2. IBM Corporation, "Extending virtualization in the data center withapplication infrastructure virtualization: Introducing WebSphereVirtual Enterprise", IBM Corporation Software Group - WebSpheresoftware, April 2008, Available:http://www.ebizq.net/views/download_raw?metadata_id=9641&what=white_paper [Accessed: October 2013].

3. K. M. Wiig, "The Intelligent Enterprise and KnowledgeManagement", Knowledge Research Institute, Inc., 1999, Available:http://www.krii.com/downloads/ intellig_enterprise%20&%20km.pdf[Accessed: October 2013].

4. M. Endrei et al., Patterns: Service - Oriented Architecture and WebServices, New York, IBM International Technical SupportOrganization, April 2004, ISBN: 073845317X. Available:http://www.redbooks.ibm.com/redbooks/pdfs/sg246303.pdf [AccessedMay, 2013].

38

5. M. D. Zisman, "IBM’s Vision of the On Demand Enterprise", IBMAlmaden Conference on the Co-Evolution of Business andTechnology, 23. September 2003, pp 1-7, Available:http://www.almaden.ibm.com/coevolution/pdf/zisman_paper.pdf[Accessed: October 2013].

6. Wikipedia - The free Encyclopedia, "Enterprise contentmanagement", Available:http://en.wikipedia.org/wiki/Enterprise_content_management[Accessed: October 2013].

7. http://www.aiim.org

8. http://www.enterprisemanagement.com

9. http://www.opengroup.org/togaf

10. http://www2.isye.gatech.edu

Rad je primljen 05.12.2013.Prihvaćen za objavljivanje 20.12.2013.

39




Стручни радУДК: 004.7 ; 004.715

OSTVARIVANJE ANONIMNOSTI NA INTERNETUKORIŠĆENJEM TOR MREŽE

CREATING ANONYMITY ON THE INTERNET USING TORNETWORK

Vladica Ubavić1

Danilo OklobdžijaVisoka poslovna škola strukovnih studija Blace

Rezime: Na samom početku pitamo se šta je to zapravo anonimnost.Biti anónima, na Internetu znači da ne želimo ostavljati ikakav trag osvojoj prisusnosti ili ne želimo otkriti svoj identitet. Anonimnost naInternetu daje veću hrabrost u samoj komunikaciji načinu na kojiradimo, kometarišemo ili pišemo blogove. Anoniman rad drastično serazlikuje od rada na „mreži“ gde ostavljamo svoje tragove. Ipakpitamo se da li je anonimnost uopšte važna i koji su razlozi da nekaosoba uopšte želi biti anonimna. Važno je da ne ostavljamo ličnepodatke na Internetu ako ne želimo da se neko njima posluži.Na krajukrajeva, svako je sam odgovoran i zadužen za svoju privatnost. Tu kaoodgovor nastupa “Onion routing“.Кljučne reči: anonimnost, TOR, sigurnost, onion

Abstract: At the beginning I wonder what it is actually anonymity.Being anonymous on the Internet means that we do not want to leaveany trace of their prisusnosti or do not wish to reveal their identity.The anonymity of the Internet gives more courage in itselfcommunicate the way we work, commenting or writing blogs.Anonymous work is drastically different from the work on the

1 [email protected]

40

"network" which leaves their mark. Yet we wonder whether thegeneral anonymity is important, and what are the reasons that somepeople do want to be anonymous. It is important not to leave personalinformation on the Internet if you do not want to be someone theyserve. However, everyone was responsible and in charge of theirprivacy. This response performance, "Onion routing".Key words: anonymity, TOR, security, onion

1. UVOD

Sama arhitektura odnosno samo funkcionisanje Interneta kao globalnemreže po sebi ne osigurava anonimnost. Zaglavlje svakog IP paketasadrži podatke pomoću kojih se vrlo lako dolazi do samog izvora.Adresa izvora koja, s obzirom na blok IP adresa kojoj pripada, možeodati davaoca usluga (provajdera) Interneta (engl. Internet ServiceProvider), a samim time i geografsku lokaciju samog korisnika.Naravno po slovu zakona Internet provajderi su dužni da uz sudskinalog, na temelju IP adrese i vremena korišćenja, pruže informacije ostvarnom pretplatničkom identitetu korisnika, što se neretkozloupotrebljava u raznorazne svrhe. Situacija je malo drugačija kodprivatnih mreža. Zbog relativno malog broja IPv4 adresa, za upotrebuu privatnim mrežama rezervisane su privatne IP adrese. U slučajuizlaska paketa iz privatne mreže na Internet, koristimo NAT (engl.Network Address Translation) koji privatne (lokalne) IP adresemultipleksira na javne IP adrese. NAT, dakle, donekle čuvaanonimnost korisnika sa privatnom adresom jer više korisnikakomunicira sa WAN mrežom (Internetom) pomoću jedne javne IPadrese koju dodeljuje provajder. Da bi adekvatno odgovorili izazovuanonimnosti moramo upoznati načine odavanja identiteta, odnosnometode narušavanja anonimnosti.

Po snazi napada napadač može biti aktivan odnosno unutrašnji ilipasivan odnosno spoljašni. Aktivni ili unutaršnji napadač možekompromitovati odnosno ugroziti čvorove, ili upravljati delomčvorova sistema i samim tim može menjati poruke odnosno pakete.Spoljašnji ili pasivni napadač ne može kompromitovati veze, nemakontrolu nad nijednim čvorom, ali može prisluškivati saobraćaj međunjima.

Po opsegu napada napadač može biti lokalani ili globalani. Globalninapadač je sveprisutan i ima pristup celoj mreži odnosno svim

41

vezama i čvorovima. Lokalni napadač je ograničeno prisutan i imapristup delu mreže odnosno samo delu veza i čvorova.

Po prilagodljivosti napadač može biti statički ili dinamički. Dinamčkinapadač prikuplja sve raspoložive podatke sa kompromitovanih veza ičvorova kako bi otkrio ko je poslao ili primio paket, tj. koristiapriorno znanje (znanje koje je nezavisno od iskustva) i aposterioronotj. odnosno znanje (znanje koje je stečeno iskustvom). Statičkinapadač koristi samo apriorno znanje.

Slojevito rutiranje (engl. onion routing) je mehanizam koji omogućavaanonimnu komunikaciju korišćenjem prekrivajuće (engl. overlay)mreže niske latencije.

2. PRINCIP RADA TOR MREŽE

Za razliku od drugih sistema anonimnosti koji zahtevaju primenuposebnih aplikacija ili dodataka, slojevito rutiranje mogu primeniti sveaplikacije koje koriste SOCKS (engl. Socket Secure) protokol.Slojevito rutiranje opslužuju čvorovi zvani slojeviti ruteri (engl. onionrouters), ili kraće "OR", preko kojih putuju poruke raznim, zaposmatrača nepoznatim, putevima. Klijent bira put kroz mrežusačinjen od čvorova (engl. nodes) i stvara "krug" (engl. circuit), ukome svaki čvor zna samo ko mu je poslao paket i kome paket trebaproslediti. To znači da ni jedan čvor u krugu ne poznaje čitav putodnosno odakle je poslata poruka ni kome je namenjena.Komunikacija klijenta putuje porukama koje se na izvorištu višestrukokriptuju simetričnim ključem, dogovorenim sa svakim ruterom.Kriptovane poruke se šalju u krug. Višestruko slojevita strukturapodataka koja enkapsulira saobraćaj namenjen pojedinom čvoru sezove slojevita poruka (engl. onion). U svakom čvoru kruga sedekriptuje jedan "sloj", slično ljušćenju slojeva luka, i "oljuštena"poruka se šalje sledećem čvoru na putu. Postupak se ponavlja usledećem čvoru sve dok poruka ne stigne do zadnjeg čvora u krugu.Tamo se "ljušti" zadnji sloj kriptovanja i dobija čist podatak kojinapušta krug do svog odredišta. Slika 1 prikazuje skup računaraspojenih na Internetu, od kojih su neki Tor ruteri. Vlada bira tri rutera,gradi krug kojim uspostavlja anonimni kontakt sa Danilom. Svakomunikacija do zadnjeg rutera u krugu je kriptovana, a iz mreže Torizlazi kao čist podatak.

42

Slika 1. Primena TOR rutera

Kako bi mogao koristiti mrežu, Danilo mora na svom računaruinstalirati Tor aplikaciju (posrednik) (engl. onion proxy). Tor jeaplikacija koja se izvršava kao korisnički proces bez posebnih prava.Pre nego što može da počne da koristi mrežu Vlada mora da znakako da dođe do Tor čvora, stoga se povezuje na server imenika(engl. directory server) koji poseduje spisak svih TOR rutera (engl.onion router). Popis čvorova mreže naziva se koncenzus stanjamreže (engl. network status consensus).

Nakon što je dohvatio koncenzus stanja mreže, Vlada nasumceodabira jedan čvor iz konsenzusa i otvara Tor vezu prema njemu.Potom prvom ruteru naređuje da otvori Tor vezu prema sledećemruteru. Na isti način drugi ruter otvara Tor vezu prema zadnjemruteru. Takođe, svaki TOR ruter ugovara poseban ključ veze sasvakim čvorom na putu i time osigurava da nijedan čvor, izuzevonog kojem je poruka namenjena ne može prisluškivati saobraćaj.Sve TCP veze između čvorova zaštićene su TLS (engl. TransportLayer Security) protokolom.

43

Tor, kao što smo rekli, podržava isključivo povezivanje prekoTCP-a. Mogu ga upotrebiti sve aplikacije koje koriste SOCSprotokol, dakle mora postojati lokalno instalirani web proxy. Akokorisnička aplikacija ne koristi S O C S , nego sama vrši DNSrazrešavanje adresa time odaje IP adresu računara domaćina i samimtim kompromituje identitet. Ovo se naziva (DNS curenje).

Ako korisnička aplikacija uvek koristi web proxy u radu, tada Toranonimizuje TCP tunele klijentskih aplikacija, ali ne deluje iznadsloja sesije OSI modela. Efektivno, ako tunelizovani saobraćaj krozvirtuelni kanal sadrži IP adresu i ona stigne na odredište, znači da jesamo izvorište kompromitovano. Naravno doći do IP adreseklijenta uz pomoć raznih dodataka plaginova koje korisnik saminstalira u svoj pretraživač je veoma lako: JavaScript, Java appleti,Flash i Adobe dodaci za pretraživač samo su neki od mogućihsigurnosnih propusta. Kolačići (engl. cookie) su takođe ozbiljansigurnosni rizik.

Ovaj problem može se rešiti na nekoliko načina. Osim standardnogweb pretraživača, preporučuje se instalacija još jednog pretraživačaza anonimni saobraćaj. "Službeni" pretraživač je Firefox s Torbuttondodatkom kojim je moguće isključiti sve poznate opcije koje moguodati IP adresu. Takođe, postoji još niz drugih pretraživačaprilagođenih anonimnom saobraćaju Tor mrežom. Postoji ivarijanta gde se pretraživač može kopirati na USB memoriju, isamim tim koristiti bez instalacije te se svi generisani (privremeni)podaci zapisuju na USB memoriju. Nadalje postoje i LiveCDdistribucije Linux operativnih sistema (Amnesia, Incognito, Tork,JanusVM) u kojima su svi servisi pročišćeni na takav način da neodaju osetljive informacije. Odabir same metode zavisi o visiniželjene anonimnosti.

Nedavno je izašao i Silvertunnel pretraživač pisan u Javaprogramskom jeziku. Enkapsulira posrednika bez funkcije rutera pasamim tim ne zahteva instalaciju Tor aplikacije na računardomaćina. Postoji međutim jedan nedostatak: potrebno je instaliratiJRE na računar domaćina. Ukoliko je JRE instaliran, Silvertunnel sepokreće klikom pomoću JNLP tehnologije.

44

Po pokretanju, odmah se povezuje na Tor mrežu. Kroz statistukulakoće instalacije i same jednostavnosti korišćenja bez sumnje jenejupotrebljeniji klijent za Tor mrežu.Tor poseduje jednostavan način provere da li smo na anonimnojodnosno TOR mreži ili ne. Dovoljno je posetiti sledeći linkhttps://check.torproject.org/

Na sledećim slikama je prikazan pretraživač koji koristi Tor mrežu ipretraživač koji ne koristi Tor mrežu.

Slika 2. Pretraživač ne koristi anonimnu (TOR) mrežu

45

Sl.3 Pretraživač koristi anonimnu (TOR) mrežu

Što se tiče Tor protokola u njemu postoje dve vrste čvorova:• onion proxy – Klijent

• onion router – Tor ruter

Svaki TOR ruter može obavljati jednu ili više od sledećih funkcija:

• directory authority – je ruter koji je ujedno ruter i imenik,odnosno opslužuje koncenzus stanja mreže

• directory cache – ruter koji ujedno rasterećuje server imenikapreuzimajući u potpunosti distribuciju opisa rutera

• bridge router – ruter koji služi isključivo prenosu Torsaobraćaja pa se ne nalazi u koncenzsusu stanja mreže, veću posebnim listama koje se održavaju i preuzimaju ručno.Postoje kako bi se Tor mreži moglo pristupiti ukolikokorisnikov ISP blokira Tor saobraćaj.

• exit router – ruter koji omogućuje spajanje na mrežnaodredišta izvan Tor mreže

46

• hidden service – ruter koji je ujedno i izvršitelj skrivene usluge

• hidden service directory – ruter koji je ujedno i davaoc registraskrivenih usluga

• introduction point - ruter koji ujedno služi kao čvor uvodaskrivene usluge, odnosno posrednik u procesu povezivanja

• rendezvous point – ruter preko koga komuniciraju skrivenausluga i sam klijent

Kako bi posrednik mogao konstruisati i planirati put za virtualnikanal mora znati kakva je izlazna politika poslednjeg čvora na putu,pa samim tim mora takođe znati i verziju protokola svakog rutera naputu. Ovi podaci navedeni su u imeniku rutera. Ruteri prijavljujuznačajniju promenu stanja svim davaocima imenika mreže za kojeznaju slanjem opisa potpisanog svojim tajnim ključem.Davaoci imenika stanja mreže smatraju se komponentama od velikogpoverenja i stvaraju konsenzus stanja mreže glasanjem.Integritet i autentičnost toka saobraćaja kroz Tor mrežu osiguranaje, osim činjenicom da koristi TLS protokol i upotrebom vlastitesimetrične i asimetrične kriptografije, Diffie-Hellmanovg protokola.

• Simetrična kriptografija - 128-bitni AES algoritam

• Asimetrična kriptografija – 1024-bitni RSA algoritam

• Protokol Diffie-Hellman

• SHA-1 algoritam

Čvorovi koriste ključeve za enkripciju veze:

• Asimetrični ključ veze rutera – služi za (de) kriptovanjeTLS kanala. Trajanje: reda veličine jednog dana (PKTLS ,SKTLS )

• Simetrični ključ za enkripciju saobraćaja AES algoritmomna virtualnom kanalu dogovoren protokolom Diffie-

47

Hellman (KOP-OR)Ključevi koji se koriste autentifikaciju veze:• Lukov ključ rutera – služi za (de) kriptovanje zahteva zaotvaranjem virtualnih kanala.

Trajanje: reda veličine jednog dana (PKON , SKON )Kako bi se osigurao integritet konsenzusa mreže, koriste sesledeći asimetrični ključevi:

• Ključ identiteta davaoca imenika – služi za potpisivanjesertifikata koji garantuje verodostojnost ključa zapotpisivanje konsenzusa stanja mreže. Trajanje: od tri dodvanaest meseci. (PKDA , SKDA )

• Ključ za potpisivanje glasova i koncenzusa stanja mreže–Trajanje: nije navedeno, najverovatnije do mesec dana.(PKsgnDA , SKsgnDA )

• Ključ identiteta rutera – služi za potpisivanje TLSsertifikata i directory servera.

Trajanje: do mesec dana. (PKID , SKID )

3. ZAKLJUČAK

Pojam anonimne komunikacije vrlo je mlad i vezuje se za sampočetak 1981. godine. Prva anonimna mreža s visokim kašnjenjemkrenula je sa radom devedesetih, dok je prva anonimna mreža sniskim kašnjenjem implementirana početkom 21. veka. Pošto je toveoma novo područje, postoji još dosta pitanja vezanih zaanonimizaciju komunikacije preko računarskih mreža.

U nekim delovima sveta gde ne postoji slobodno komuniciranjeInternetom, sloboda govora, a pogotovo tamo gde gotovo ne postojisloboda mišljenja, raste i ogromna potreba za anonimnošću. Namreži je prikupljanje informacija o pojedincima, njihovom učešću udiskusionim grupama, blogovima ili postovima sve češće i obilnije.To je razlog da i osobe u razvijenim demokratskim državama želesačuvati svoje delove života svojim, odnosno tajnim. Anonimnost itajnost su stvarne potrebe modernog društva.

Trenutno ne postoji opšteprihvaćeni i sveobuhvatni Internet standard

48

koji nam može omogućiti odnosno osigurati anonimnost, većpostoje pojedine aplikacije odnosno razne implementacije koje sejoš uvek razvijaju. Jedan od tih Sistema anonimnosti je i Tor.

Međutim sama anonimnost vrlo lako oslobađa od odgovornosti štoneretko mnogi iskorišćavaju, samim tim dovodeći u pitanjepostojanje anonimnih sistema. Jedan od glavnih načina kojim sepokušavaju smanjiti zloupotrebe u takvim mrežama su reputacijskisistemi. Međ utim, postoji veliki problem jer su reputacije vezaneza identitet pa je poseban izazov implementirati reputaciju i istusakriti u jednom anonimnom sistemu.

REFERENCE

1. Atul Singh, Tsuen-Wan "Johnny" Ngan, Peter Druschel, DanWallach, "Eclipse Attacks on Overlay Networks: Threats andDefenses". IEEE Infocom , 2006.2. Tor official web site documentation. URL:https://www.torproject.org/docs/documentation.html.en3. Tor Tor (anonymity network) From Wikipedia, the freeencyclopedia.URL:https://www.torproject.org/docs/documentation.html.en4. Tor Status URL:http://torstatus.blutmagie.de/5. Attacking Tor: how the NSA targets users' online anonymityURL: http://www.theguardian.com/world/2013/oct/04/tor-attacks-nsa-users-online-anonymity6. Tor Network Status - Network DetailURL: http://torstatus.blutmagie.de/network_detail.php7. Electronic Frontier Foundation – What is TORURL: https://www.eff.org/torchallenge/what-is-tor

Rad je primljen 11.12.2013.Prihvaćen za objavljivanje 16.12.2013.

49




Стручни радУДК: 336.71:004.738.5

ОБЛИЦИ ПРИМЕНЕ ЕЛЕКТРОНСКОГБАНКАРСТВА У ПРАКСИ

APPLICATION FORMS OF ELECTRONIC BANKING INPRACTICE

Марко Гашић1

Марија СтојиљковићВисока пословна школа струковних студија Блаце

Владан ИвановићМУП РС, Управа за ванредне ситуације у Нишу

Резиме: Овај рад ће вас упознати са електронским банкарством,дајући значење, функције, облике и предности електронскогбанкарства. Технолошке иновације и конкуренција међупостојећим банкарским органицајама, утицале су да банкапонуди и испоручује шири спектар банкарских производа и услугапреко Интернета. Кроз рад су приказани облици електронскогбанкарства који се користе у пракси, који омогућавају правним ифизичким лицима да обављају банкарске послове без одласка убанку. Тако, нет банкинг, сада је више норма, а не изузетак умногим развијеним земљама, због чињенице да је тонајјефтинији начин пружања банкарских услуга.Кључне речи: Интернет банкарство, on-line банкарство, кућнобанкарство

Abstract: This article will introduce you to the online bank, givingmeaning, functions, forms and benefits of e-banking. Technologicalinnovations and competition among existing banking organicajama,

1 [email protected]

50

affected the bank offer and deliver a wider range of banking productsand services through the Internet. Through the work presented formsof electronic banking which are used in practice, allowing companiesand individuals to perform banking transactions without visiting thebank. Thus, net banking, is now more the norm rather than theexception in many developed countries due to the fact that this is thecheapest way of providing banking services.Key words: Internet banking, online banking, home banking

1. УВОД

У савременом пословном окружењу, рад са рачунарима,рачунарским мрежама и квалитетном телекомуникациономопремом представља један од предуслова успешног пословања.Чињеница је да на Интернету убедљиво најбрже расте бројкомерцијалних сајтова и да стандарде и темпо развоја више недиктирају научни кругови него тржиште.

Глобално банкарство уводи из године у годину све вишеиновација у свој рад. Банке дају подстицаја да се развијају нове иатрактивније методе пословања јер користе нове технологије.Развитком информационе технологије све се више у пословањубанака јавља ситуација да се подаци о пословним трасакцијаманалазе у оквиру компјутерског система (базе података), односнона магнетним медијима, док се пословање на папиру (документи)појављују само као нус пордукт.За такав начин пословања почеосе у пракси користити појам електронско банкарство.

Електронско банкарство, као специфичан део електронскогпословања, има многе предности у односу на класичнопословање као што су: смањење трошкова трансакција, бржиобрт средстава, сигуран и безбедан платни промет, уштедавремена, могућност обављања трансакција са радног места истални увид у стање на рацуну и промет.Два су кључна разлога због којих су банке заинтересоване заелектронско банкарство: клијенти, који ће највероватнијекористити електронско банкарство, представљају веомазанимљив сегмент тржишта, како са демографског тако и саекономског становишта: корисници Интернета су углавноммлађи људи са већим степеном образовања и већим приходима од

51

просечног клијента; Интернет представља врло ефикасан ијефтин дистрибуциони канал.

Развој е-банкарства је везан за све ширу примену компијутерске ителекомуникационе технологије у процесу обраде и преносаподатака и информација. Ове технологије са собом носе крупне иеволутивне технолошке промене у функционисању банака.Покренути процеси доводе до увођења нових поступака итехнологија, које са собом носе нове изазове и могућности.

2. РАЗВОЈ ЕЛЕКТРОНСКОГ БАНКАРСТВА

Насупрот општем уверењу, електронске трансакције нисуникаква новост. Први електронски трансфер новца извршен јејош давне 1860. године. Трансфер је извршила фирма WеsternUnion из САД-а, уз помоћ телеграфа. Касније је телеграфскитрансфер новца постао уобичајен. Један од највећих платних иобрачунских система данашњице, амерички Федвајер (Fedwire),започео је са радом 1918. године, као сервис за телеграфскитрансфер новца при Систему федералних резерви САД-а.(Вуксановић, 2006.)

Средином шездесетих година двадесетог века у ВеликојБританији и Сједињеним Државама број трансакција убанкарству нарастао је до неслућених размера. Применатрадиционалних метода обраде трансакција, једноставно, вишеније била могућа, а проблем је нарастао до те мере да је претиоугрожавањем стабилности читавог финансијског система.

Упоредо са развојем информационе и комуникационетехнологије, дешава се еволуција банкарског пословања, које сеодвијало у неколико фаза. (Група аутора, 2009.)

У првој фази, фази иницијативе, информационо комуникационатехнологија се почиње схватати као основа за стицањеконкурентске предности.

Друга развојна фаза, фаза интерактивности, доводи до променесхватања филизофије пружања банкарски услуга. Офф-линебанкарске услуге почињу уступати место on-line услугама, што

52

значи да клијенти све мање одлазе у банку, јер им банке настојепружити услуге у њиховим канцеларијама или кућама.

У трећој развојној фази, фази персонализације, оn-line услуге судоминантан облик пословања између банке и комитената.

Четврта фаза, фаза виртуелизације, настаје упоредо са развојемИнтернета и стварањем виртуелних банака, банака које не постојефизички већ као wеб сајт којем се клијенти обраћају.

2. EЛЕКТРОНСКО БАНКАРСТВО И ЕЛЕКТРОНСКИНОВАЦ

Најкраћа дефиниција електронског банкарства је процес којидозвољава клијентима да обављају послове електронским путем.Електронско банкарство може се постићи путем Интернета илипосредством других специјализованих компјутерских мрежа којечак не морају бити базиране на Интернет технологијама, акоклијент има отворен рачун са његовим информацијама које сузаштићене лозинком.

Е-банкарство се неко време појављивало у форми аутоматскихмашина-благајника и трансакција путем телефона. Недавно,трансформисао га је Интернет, нови доставни канал за банкарскеуслуге који користе и банке и корисници. Приступ је брз,погодан, увек доступан, где год се корисник налазио. Плус, банкемогу да обезбеде ефикасније услуге и знатно мање трошкове.

Е-банкарство такође олакшава поређење банкарских услуга ипроизвода што повећава конкурентност између банака,подстичући банке да продиру на нова тржишта ширећи својгеографски досег (домашај). Неки чак виде електронскобанкарство као прилику да земље са неразвијеним финансијскимсистемима прескоче развојне етапе. Корисници у таквим земљамамогу лакше користити услуге иностраних банака и кроз бежичаникомуникацијски систем, који се развија много брже неготрадиционална „жичана“ комуникацијска мрежа. Незгодна(друга) страна овог технолошког бума је то да е-банкарство нијеједино осетљиво на ризике - нарочито управљање, законитост,оперативност, и углед – који су заступњени у традиционалномбанкарству. То поставља нове изазове. У одговору, многи

53

национални регулатори су већ модификовали своје прописе да бипостигли своје главне циљеве: обезбедити сигурност и чврстоћудомаћег банкарског система, унапредити тржишне дисциплине, изаштитити права корисника и јавно поверење у банкарскисистем.. Највеће технолошко достигнуће у развоју банкарства јепојава електронског новца, а самим тим и електронскогбанкарства. Новац је у савременој интерпретацији, информација.Кроз њега се маркира право неког субјекта у односу на робу иуслуге које егзистирају у једном друштву. (Бојовић, 2004.)

Електронски новац се дефинише као специфична монетарнаинформација која се путем електронских импулса у реалномвремену преноси између трансактора који обављају плаћања.

Електронски новац омогућава куповину роба или услуга помоћурачунара у оквиру комерцијалних рачунарских мреза(нпр.Интернета) или пословних банкарских мрежа (нпр. SWIFT-a). Практично, електронски новац у свакодневним трансакцијамазамењује готовину и чекове. С друге стране, пословнимсубјектима омогућава да мимо уобичајених канала директнопослују путем рачунарских мрежа.

Велика предност електронског новца над обичним је у томе да јеон информација у рачунару која може да се програмира. Оваразлика омугућава да електронски новац постане паметни новац уоблику тзв. '' паметних картица''. Доминантан облик електронскогновца је електронски трансфер средстава на тачки продаје(EFT/POS) помоћу инсталираних терминала у трговачкој иуслужној мрежи. Други облик коришћења електронског новцамогуц је преко банкомата (Automated Teller Machines — ATMs),који омогућавају подизање готовине, полагање депозита,преносна друге рачуне и плаћање са различитих рачуна. Такође, све јевеће коришћење персоналних рачунара у кућама корисника штоје довело до појаве homebanking система (софтвер за личнефинансије) који омогућавају располагање финансијскимсредствима из куће, без одласка у банку.. (Вуксановић, 2006.)

54

4. ОБЛИЦИ ЕЛЕКТРОНСКОГ БАНКАРСТВА У ПРАКСИ

4.1. ЛИЧНО-КУЋНО БАНКАРСТВО

Системи личног или кућног банкарства представљају посебнуврсту самоуслужног банкарства пројектованог за платно-прометне и информативне услуге сектора становништва.

Стандардне верзије понуде личног банкарства укључују следећепословне опције (Момчило, Радмило, Миомир, 2003.): упут у стање текућег рачуна, жиро, штедног или другог

динарског рачуна; упут у стање девизног рачуна, рачуна девизне картице и

сл; упут у историју трансакција у одређеном периоду за

изабрану врсту рачуна; факсирање неког дужег извештаја; наручивање чековних бланкета; упит у курсну листу; презентација услуга банке, тарифе накнада, каматне стопе,

новости из пословања или плана банке, пословнирезултати и сл.

Развијене верзије система личног банкарства омогућују : пренос средства са једног рачуна на други; обрачун пореза; планирање и лансирање трајних налога; кучно вођење прихода и расхода; информационе услуге(упити и др.); остале услуге које може да пружи он лине режим рада.

Данас се сматра да се систем личног (кућног) банкарства свевише трансформише у кућни информациони систем.

55

Пример - Виртуелни шалтер Банка Поштанска штедионица.

Слика 1. Страна за логовање на Виртуелни шалтер Поштанскештедионице

Дакле, ово је почетна страница Виртуелног шалтера-БанкеПоштанска штедионица, на којој се приказује приступни екран заунос индентификационих података, као сто су име корисника илозинка. Поступак издавања имена корисника и лозинке је чест упракси и заснива се на већ постојећој тајној шифри коју свакикорисик банке добија за рад преко телефонске комуникације

Слика 2. Интерни налог за пренос са рачуна на рачун

56

Слика 3. Налог за пренос-плаћање рачуна

Битно је нагласити да све приказане услуге раде и прекомобилног уређаја треће генерације, што значи да корисник можеприступити свим услугама путем Интернета са свог мобилногтелефона и у покрету сазнати информације о стању рачуна,извршити пренос средтсва, платити рачун, допунити свој кредитна мобилном телефону и др.

4.2. ОN-LINE БАНКАРСТВО

Оn-line банкарство представља обављање банкарских трансакцијадиректном везом клијента и банке уз помоћ специјализованогсофтвера. Дакле, потребан је посебан софтвер инсталиран наклијентовом рачунару са ког се једино могу обављатитрансакције и на коме ће се налазити подаци о извршенимпромјенама.

При обављању банкарских трансакција у on-line банкарству(Вуксановић, 2006.): потребан је специјалан софтвер (Microsoft Money,Manage

Your Money...) који се уграђује у рачунар клијента; клијент је ограничен на обављање трансакција са

сопственог рачунара; клијент послује са две стране: са банком и софтверском

компанијом која инсталира и одржава софтвер;

57

клијентови подаци о банкарским трансакцијама остају нахард диску и нису отпорни на евентуалне нападе изокружења (могућност пљачке, убацивање компјутерскихвируса...);

потребан је новац за куповину софтвера; потребно је време за инсталирање софтвера, као и време за

овладавање програмима.

Пример-Софтвер Банке Intesa за on-line банкарство

Слика 4. Софтвер за on-line банкарство, пријава за рад

Након повезивања, логовања, кориснику је на распологањупочетна страница на којој се налази информација о стањусредства на рачуну, у левом углу је мени(сви налози у припреми,све промене, сви изводи и сви одбијени налози), у заглавњу сеналази опција за креирање новог налога за пренос, пренос курснелисте, опција за додавање комитената и адресар комитената.

58

Слика 5. Налог за пренос на софтверу за online банкарство

Недостаци оn-line банкарства, попут ограничења за обављањетрансакција са само оног рачунара на коме је инсталиран скупсофтвер, потребно време за обуку за рад, као и незаштићеностподатака на хард диску корисника на нападе из окружења,окренули су велики број корисника ка Интернет банкарству.

4.3. ИНТЕРНЕТ БАНКАРСТВО

Интернет све значајније утиче на начин савременог пословања идоноси нове изазове пред данашње банке. Постоји велики бројзахтева које треба испунити у циљу постизања успешногпословања на Интернету, као на пример, лакоћа коришћењаапликација, сигурност личних информација, интеграција сапостојећим системима, прихватање стандарда отворенихсистема...

Интернет банкарство или сајбер банкарство (енг. Cyber Banking)представља обављање банкарског пословања директно из куће,посредством Интернета. За обављање банкарских трансакција уИнтернет банкарству није потребан специјалан софтвер и непостоје подаци ускладиштени на клијентовом хард диску, такође,морамо нагласити и да је приступ банци и рачуну могућ са билокојег места на свету, под условом да на том месту постојирачунар и да је прикључен на Интернет. Банка брине о

59

одржавању сопственог хардверског и софтверског системазаштите. (Урош, Т., 2007.)

Пример- Интернет банкарство за правна лица

Услуга Интернет банкарство за правна лица осигурава брз,једноставан и сигуран увид у пословање са Банком. ПутемИнтернет банкарства за правна лица остварује се директанприступ властитим рачунима 24 сата дневно, 7 дана у седмици узмаксималну сигурност и примену најсавременијих заштитнихтехнологија.

Услуга Интернет банкарство омогућава : • увид у стање на рачунима • преглед промета и извода • обављање платног промета у земљи и иностранству • једноставно обављање специјалних уплата, као што су исплатеплата на основу списка или измирење обавеза по кредиту, узтренутачно извршење налога у оквиру радног времена Банке• уштеду новца уз повољније накнаде за платни проме • тренутно извршење налога у оквиру радног времена Банке • пакетно потписивање налога • дефинисање ограничења на потпис налога

Слика 6. Апликација Raiffisen банке за Интернет банкарство заправна лица

60

Слика 7. Налог за плаћање-пренос на сајту за Итернетбанкарство Raiffisen банке

5. ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ Е-БАНКАРСТВА

5.1. ПРЕДНОСТИ Е-БАНКАРСТВА

Електронско банкарство има низ предности у односу натакозвано традиционално пословање банака. Предности сеуглавном огледају у временкој и просторној неограничености,брзини обављања трансакција, ниској цени и широкомасортиману банкарских производа и услуга.

Радно време Интернет банакаОсновна предност Интернет банака је њихово неограниченорадно време. У традиционалном банкарству за обављањебанкарских услуга нон-стоп било би потребно ангажовати трисмене људи да свакодневно ради 365 дана у години и то у широкоразгранатој банкарској мрежи.

Просторна неограниченост Интернет банкарстваВећина људи бира банку због близине. Данас људи могу иматибанку унутар свог дома, без обзира где год да живе. Интернетбанкарство је могуће обављати са било ког места на свету.

61

Брзина обављања трансакцијаУ класичном банкарству потребно је утрошити време за долазаки одлазак у филијалу банке, затим време за чекање у филијалама,време за попуњавање образаца, чекова и осталих докумената, каои време за обављање самих трансакција. Интернет банкарство једалеко бржи начин за обављање банкарског пословања.

Цена обављања банкарских трансакцијаИнтернет банкарство је најјефтинији облик обављања банкарскихтрансакција. Провизије које се плаћају за обављање банкарскихуслуга у Интернет банкарству су исте или ниже од оних утрадиционалном банкарству. За обављање квалитетногбанкарског пословања у традиционалном банкарству је потребнодалеко више људи, пословног простора и опреме, него уИнтернет банкарству.

5.2. НЕДОСТАЦИ Е-БАНКАРСТВА

Недостаци е-банкарства највише су изражени у одсуствусигурности при обављању пословања, непостојању законскерегулативе, недостатку приватности, отуђености и одбојностипрема иновацијама и опасности од злоупотребе е-банкарства укриминалне сврхе. Сигурност, односно недостатак сигурности исистеми заштите на Интернету су значајни фактор раста и развојаИнтернета. Ти фактори су веома важни за функционисање иразвој Интернет банкарства.

Непостојање законске регулативеГлобални систем комуницирања, какав је Интернет, захтеваажурне и адекватне правне оквире који треба да дефинишупотребе пословних субјеката и корисника услуга. Законскарегулатива у вези Интернета и пословања на њему, разликује сеод земље до земље.

Одбојност према иновацијама као препрека у развоју ИнтернетбанкарстваИновације и нове производе већина људи прихвата са извесномдозом неповерења и незаинтересованости. Идентична ситуацијаје и са Интернетом и пословањем на њему.

62

Сигурност и системи заштите пословања Интернет банакаБанкарске институције које своју делатност обављају наИнтернету суочене су са озбиљним проблемима заштитеобављања банкарских трансакција. Не постоје савршени системизаштите.

ЗАКЉУЧАК

Интернет све значајније утиче на начин савременог пословања идоноси нове изазове пред данашње банке. Постоји велики бројзахтева које треба испунити у циљу постизања успешногпословања на Интернету, као на пример, лакоћа коришћењаапликација, сигурност личних информација, интеграција сапостојећим системима, прихватање стандарда отворенихсистема...

Основни разлози зашто су банке (прво на Западу) започеле развојсистема за електронско банкарство су: прво, већи комфоркорисника, којима је овим системом омогућено да заврше посаобез одласка у банку, а други је смањење трошкова пословања.

У Србији електронско банкарство је заживело 2003. године али јејако споро напредовало, уколико гледамо земље из региона.Данас је ситуација другачија него пре 5-6 година, примећује се даје Е-банкарство полако све заступљеније, банкомати су посталичеста појава и можемо их видети на сваком кораку, и ако су коднас људи скептични и новине посматрају са превеликом дозомотпора, можемо рећи да се Е-банкарство полако и код насустаљује. У највећим случајевима ову врсту банкарствакористимо како би подизали кеш са својих рачуна или у некимслучајевима извршили плаћања.

У „поплави” банака, данас у Србији, квалитет Е-банкарства, којинека банка пружа, је и један од фактора који одлучује којој ће себанци клијент приклонити.

РЕФЕРЕНЦЕ

1. Saleh M. Nsouli and Andrea Schaechter: 2002. Challenges ofthe “E-Banking Revolution“ .

63

2. Бојовић, П., 2003. Интернет банкарство, Београдскапословна школа, Београд.

3. Бојовић, П., 2004. E-banking, Интернет и информационетехнологије, Београд

4. Вуксановић, Е., 2006. Електронско банкарство,Београдска банкарска академија, Београд.

5. Група аутора, 2009. Банкарско и берзанско пословање наИнтренету, Скрипта, ФОН, Београд.

6. Живковић, А., 2005. Банкарско пословање и платнипромет, Економски факултет, Београд.

7. Митровић, Н., 2004. E-banking, Link group, Београд.8. Момчило М., Радмило С., Миомир Т., 2003. Електронско

пословање, примена у банкарству, Висока пословнашкола, Блаце.

9. Урош, Т., 2007. Електронско банкарство, Београдскабанкарска академија, Београд.

10. Интернет сајт: http://en.wikipedia.org/wiki/EFTPOS (lastvisited 10.11.2013.)

11. Интернет сајт: http://www.atmusa.net/(last visited11.11.2013.)

12. Интернет сајт :https://hb.posted.co.rs/posted/index.html(lastvisited 11.11.2013.)

13. Интернет сајт:https://rbbhnet.raiffeisenbank.rs/internalsebnet/(lastvisited.11.11.2013.)


65




Стручни радУДК: 338.48:004.738.5 ; 004.738.5:339

B2B ЕЛЕКТРОНСКA ТРГОВИНA У ТУРИЗМУ

B2B E-COMMERCE IN TOURISM

Владан Ивановић1

МУП РС, Управа за ванредне ситуације у НишуМарко Гашић

Висока пословна школа струковних студија БлацеМиодраг Симијоновић

МУП РС, Управа за ванредне ситуације у Нишу

Резиме: У ради је приказан развој, имплементација и значајДилерског сервиса, који пружа компанијама које се бавитуризмом да преко рачунарке мреже Интернета, обављају својепословање, продају своје ваучере другим фирмама,дистрибутерима, туристичким агенцијама на веома брз иједноставан начин уз смањење својих трошкова. Дилерски сервисје приказан као једно решење преко којег компанија „М“ изКуршумлије приступа е-туризму и е-трговини, односно B2Bпословању. B2B постаје нешто без чега се неће моћи уколико сежели остати на врху.Кључне речи: дилерски сервис, е-туриѕам, е-трговина, b2b.

Abstract: The work presents the development, implementation andimportance of Dealer service, which offers companies involved in thetourist računarke over the Internet network, conduct their business,sell their vouchers to other companies, distributors, travel agencies ina very fast and easy way to reduce their costs. Dealer service ispresented as a solution by which the company "M" from Kuršumlije

1 [email protected]

66

approach to е-turism, e-commerce and B2B business. B2B becomesomething without which you will not be able to if they want to stay ontop.Keywords: dealer service, e-turism, e-commerce, B2B.

1. УВОД

Брз технолошки напредак и динамичан развој туризма су ишлируку по руку већ годинама. Од 1980-их година информационо-комуникационе технологије, стварају апликације и решења утуризму која су често названа е-туризам. Информационетехнологије поспешују процес повезивања туристичке понуде итуристичке тражње на тржишту дајући тако потпуно новудимензију дистрибуцији пакет аранжмана.

Глобално туристичко тржиште подразумева ширење пословањана глобални ниво, а самим тим успостављање ширих каналадистрибуције који би омогучили ефикаснији пласман производа.У туристичкој индустрији, све више услуга које се пружајутуристима заснивају се на употреби Интернета као главногкомуникационог канала.

У западним земљама је већ дуже време у примени трговина путемИнтернета, светске компаније почињу припремати нове обликеупотребе Интернета у свакодневном пословању. Наспрам крајњеједноставног обрасца према којем се одређени производ на Wеб-упродаје заинтересованим купцима, а где Wеб преузима улогусвојеврсне виртуалне трговине, нови је пословни стил знатнорадикалнији јер му је циљ пребацити целокупно пословање наИнтернет. У тренду је пребацивање пословања великихкомпанија на Интернет, које путем Wеб-а почињу и међусобнопословати. Та иницијатива, позната под скраћеницом B2B знатноумањује до скоро коришћени B2C модел пословања наИнтернету.

Business to business електронско пословање (B2B) односи се накоришћење Интернета и wеб технологија, у процесу понуде ипродаје, а представља јефтинију, бржу и бољу сарадњупословних субјеката. Успешан модел B2B односи се наоптимализацију пословних процеса и начина управљања, а мањена технологију и сам процес продаје на Интернету.

67

2. ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА УТУРИСТИЧКИМ КОМПАНИЈАМА И ПОЈАМ Е-ТУРИЗМА

Битно обележје савремене технологије представља и чињеница дасе потпуни ефекти не могу постићи увођењем само појединихкомпоненти (нпр. компјутера или дигиталних телефона), нити семоже ићи на компјутеризацију пословања појединих привреднихсубјеката у туризму.

Суштинске промене у делатностима туристичке привреде насталесе тек увођењем јединственог система информација икомуникација који су прихватили сви учесници у пружањутуристичких услуга(хотели, авио-компаније, организаторипутовања и други субјекти туристичке понуде). Промене су билетако значајне да је свим привредним субјектима на туристичкомтржишту наметнута неопходност коришћења информационетехнологије као услов сопственог опстанка и побољшањаконкурентске позиције. Оно што је карактеристично затуристичку привреду, јесте да неке институције и организацијеразвијају посебне информационе системе за разне врсте услуга, аоне самим тим стоје на распологању туристичкој привреди,туристичким организацијама, као и самим туристима и другимзаинтересованим субјектима. (Бакић, 2010)

Е-туризам је економска нужност зато што глобална конкуренцијазахтева максималну ефикасност туристичког бизниса и то широмсвета. Он је, такође, последица појаве нових технологија чија јепојава омогућена појавом и брзим развојем Интернета. Он је,исто тако, резултат притиска туристичке тражње која, такође,тражи унапређење туристичког производа у смислу максималногличног задовољства итд. (Бакић, 2010) Информационе технологије и Интернет посредују између свихзаинтересованих учесника у туризму и чине језгро електронскогтуризма.

Е-туризам тежи да интегрише све учеснике у туризму и такобједињује области: управљање пословањем, информационетехнологије и туризам, чиме ствара синергијски ефекат. (Његуш,2010).

68

Слика 1. Интернет као језгро е-туризмаИзвор: Његош, А., 2010. Информациони системи у туризму, 2010.

Универзитет Сингидунум, стр. 112)

Информационе технологије и туризам су два кључнакатализатора која(Његуш, 2010):- повећавају ефикасност управљања и комуницирања- побољшавају квалитет производа и услуга- обезбеђују нове производе и услуге- омогућавају реинжењеринг ка новим и иновативним пословнимпраксама- креирају нова искуства кроз партнерство са добављачима- обезбеђују стратешке могућности и моћне алате за економскираст- поспешују интерактивност између динамичких и иновативнихзаједница и организација- унапредјују дистрибуирање туристичких производа и услуга наелектронско тржиште и др.

69

3. ЕЛЕКТРОНСКА ТРГОВИНА У ТУРИЗМУ

Електронско пословање укључује и електронску трговину(еlectronic commerce) која описује процес куповине, продаје,трансфера или размене производа, услига или информација путемкомпјутерских мрежа, укључујући и Интернет.

Под појмом електронске трговине, саставаним деломелектронског пословања, обично се подразумевају операцијекуповине и продаје производа и услуга, које се обављају прекоИнтернета. Али концепт електронске трговине је много шири ине ограничава се само на Интернет. Електронска трговинаобухвата све типове комерцијалних трансакција у којима сеелектронски обрадјују подаци (укључујући текст, звук и слику) ипренос преко комуникационих мрежа, као што је Интернет. Реч јео току информација између организација, при чему се обезбеђуједа тај ток буде непрекидан од почетка до краја сваке пословнетрансакције. (Милосављевић, Мишковић, 2011)

Електронска трговина обухвата више различитих активности, каошто су: електронска продаја и куповина роба и услуга, онлинеиспорука дигиталних садржаја, електронски трансфер новчанихсредсрава, електронски коносмани, комерцијалне аукције, онлинеснабдевање, јавне набавке, директни потрошачки маркетинг ипостпродајне услуге. Исто тако, електронска трговина обухватакако робу (на пример потрошна добра, специјализованамедицинска опрема), тако и услуге (на пример, услуге везане заинформисање, финансијске и правне услуге), како традиционалнеактивности (на пример, здравство, образовање), тако и новеактивности (на пример, виртуелни тржни центри-маллс). (Кончар,2003.)

Трговина преко Интернета се сматра најпрофитабилнијимобликом трговине због једноставности и ниских трошкова.

У туризму, туристи имају могућност директне комуникације сакрајњим пружаоцима туристичких услуга, и у могућности су даидентификују, задовоље па чак и промене захтеве за туристичкимпроизводима, а са друге стране пружаоци услуга могу ефикасније

70

да удовоље све комплексинијим захтевима својих корисника.Широка лепеза туристичких производа може бити понуђена,висока транспарентност, и могућност да се производ или услугапогледа пре коначне куповине, чине Интернет најатрактивнијимканалом дистрибуције производа.

Интернет дистрибуција туристичких производа може дагенерише значајно смањење трошкова и предност за пружаоцеуслуга, тако што омогућава успешно и ефикасно долажење донових клијената.

4. ПОЈАМ BUSINESS TO BUSSINES-B2B ПОСЛОВАЊА

Форме електронске трговине се разликују према релацијама којепостоје измедју учесника у трговини (предузећа, купци,запослени, држава) на: B2B, B2C, B2E, C2C, C2B, а у новијевреме се јављају и сложеније форме које настају као комбинацијаи надградња постојећих, као што су B2B2C и C2B2C.

B2B модел електронског пословања представља пословањеизмедју фирми (компанија), тј. размену производа, услуга илиинформација са другим фирмама из окружења.B2B апликације омогућавају организацијама да изграде новначин пословања (Kaplan анд Sawney, 2000.)

B2B технологије (Kaplan анд Sawney, 2000.): • олакшавају трансакције за продају роба иуслуга између организација • омогућавају интеграцију ланца набавке • онлине прибављање робе једне фирме за другу

За разлику од B2C модела који подразумева пословањепредузећа са крајњим корисницима, B2B повезује све учеснике упословном процесу који претходи крајњем кориснику -добављаче, посреднике, дистрибутере...

Business to Business (B2B) вид пословања један је од онихсегмената Интернета који у свету доживљавају врло динамичанразвој. Свака фирма којој је стало до унапређења свог рада има наИнтернету B2B део сајта или комплетно B2B оријентисан сајт, амноге су целокупно пословање пребациле у "цyбер простор".

71

4.1. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА B2B ДИЛЕРСКОГ СЕРВИСАКОМПАНИЈЕ „М“ ИЗ КУРШУМЛИЈЕ

Дилерски сервис као облик B2B трговине креирали смо укомпанији „М“, на основу спроведене анализе тржишта,конкуренције, као и сагледавања положаја наше компаније на е-простору и на тај начин се компанија решава и приступаелектронској трговини. Дилерски сервис је намењен за пословањенаше компаније са другим компанијама, дистрибутерима тјтуристичким агенцијама путем Интернета, за продајутуристичких ваучера туристичким агенцијама.

С обзиром на намену Дилерски сервис је заштићен, тако да самоовлашћени дилери или особе којима је дозвољен приступ могу дага користе.Пословни партнери (актуелни и потенцијални) припрвом одласку на Дилерски сервис попуњавају формулар заотварање приступног налога, а онда им се (најкасније следећеградног дана) јавља одговорно лице из компаније, које удиректном контакту формира профил фирме и приступни налог.

Дистрибутерима је ценовник понуђен у више опција. Прва је дабуде преузет у Еxcelovom формату, што је корисно јер се даљеможе директно радити са њим, или може да се користи закреирање сопственог ценовника. Ово знатно олакшава и убрзавапосао дистрибутерима. Ценовник је могуће добијати аутоматскисвакога дана, једном недељно или га захтевати према потреби.

72

Слика 2. Почетна страна B2B portala

Куповина производа или услуга за потребе компанија, агенцијаможе да буде компликован процес састављен из више фаза. Каопрво, купац мора да пронађе продавца и да договори количину,квалитет, цену, допрему робе и др. Целокупан процес, од фазепреговора до фазе испоруке робе, праћен је одговарајућомдокументацијом (захтев за понуду, спецификација производа,понуда, прихват понуде, фактура, отпремница, бројне фактурепосредника, документи који прате робу на путу, потврдеквалитета и сл.). Интернет скраћује целокупан процес. НаДилерском сервису довољан је само један докуменат (уелектронском облику) који ће користити сви учесници и који ћебити доступан одмах и у сваком тренутку. Груписањем набавки иразвојем дугорочних веза са добављачима туристичке агенцијемогу да остваре знатне уштеде смањивањем трошкова набавке(количински рабат и сл.). Поред тога, грешке у размениинформација смањене су на најмању могућу меру, па чак се можеслободно рећи и потпуно елиминисане.

73

Пре него што се приступи каталогу и ценовнику , потребно јепопунити дату форму и регистровати се (Слика 3).

Слика 3. Форма за регистрацију на B2B Дилерском сервису

Након обављене регистрације, регистрована компанија, агенцијасе може улоговати са својим username и passwordom(Слика 4).

Слика 4. Форма за логовање регистрованих компанија-агенцијана B2B Дилерском сервису

74

Након успешног логовања приступате B2B порталу, пружена Вамје могућност да преузмете ценовник и да извршите наруџбинутако што ћете попунити приложен формулар наруџбенице(Слика5 и 6).

Слика 5. Страница B2B Дилерски сервис за улоговане компаније

Слика 6. Онлајн наруџбеница за наручивање ваучера(робе)

75

Преко онлине наруџбенице врши се наручивање туристичкихваучера који су дати у понуди ценовника, резервишу се терминикоришћења наручених ваучера, а потврда се врши преко админстране, слањем e-mail-a.

На Дилерском сервису купци и продавци се сусрећу наелектронском (виртуелном) тржишту и размењују податке(количина која је на продају, условима продаје, цена и др.) уреалном времену. Дилерски сервис омогућава продају безвременских и просторних ограничења. Значи, компанија имаприступ новим тржиштима купцима седам дана недељно пуна 24часа.С обзиром да је понуда компаније лоцирана на виртуелном,а не реалном тржишту број потенцијалних контаката и купацаограничен је само капацитетом сервера на коме је постављендилерски сервис.

Администратор има своју страну у оквиру Дилерског сервиса,намењену администрацији Дилерског сервиса. Преко админстране администратор или запослено лице у компанији имасваког тренутка преглед регистрованих предузећа, агенција ипреглед пристиглих наруџбеница од њих.(Слика 7 и 8)

Слика 7. Преглед регистрованих предузећа на B2B Дилерскомсервису

76

Слика 8. Преглед пристиглих наруџбеница од компанија купаца-агенција на Дилерском сервису

Администрација Дилерског сервиса је веома једноставна, може севршити са више рачунара, од стране више особа. Администраторможе у сваком тренутку извршити преглед, корекцију,проследити или реализовати наруџбину туристичких ваучера,резервацијом одређених смештајних капацитета за одређенипериод за наведеног купца-агенцију.

5. ЗАКЉУЧАК

У туристичкој индустрији, све више услуга које се пружајутуристима заснивају се на употреби Интернета као главногкомуникационог канала. Развој Интернета допринео је великимпроменама у начину и ефикасности рада пословних система.Интернет је у потпуности изменио начин пословања, руше сегеографске границе, језичке баријере и валутна ограничења.Туристичке компаније које користе Интернет у пословању,остварују знатне уштеде у трошковима и повећавају својепродајне могућности.

Компанија „М“, преко Дилерског сервиса приступа електронскојтрговини кроз B2B модел, и на тај начин унапређује својепословање на онлајн пословање, редукује своје трошкове и себиобезбеђује бољу позицију на тржишту, а самим тим и већу добит.Са друге стране, од оваквог начина пословања немају користисамо туристичке компаније које овакву врсту пословањапримењују, већ и компаније у улози купаца, туристичке агенцијекоје могу да уз неколико клика миша да изврше куповину

77

ваучера, резервацију одређених смештајних капацитета, брзо, а ипо знатно јефтинијој цени, чиме ће у основи, продајом нашихваучера туристима, обезбедити зараду, што ће се на крају крозобрт одразити и на наш резултат пословања.

Међутим Интернет се не сме посматрати само као "обећаназамља" у којој су сви успешни. Пословање на Интеренту јепраћено бројним несигурностима и ризицима.

РЕФЕРЕНЦЕ

1. Buhalis, D., 2003. eTourism, Information Technology forStrategic Tourism Management, FT, Prentice Hall, London.

2. Steven Kaplan and Mohanbir Sawney, 2000."E-Hubs. TheNew B2B Marketplaces", Harvard Business Review.

3. Бакић, О., 2010. Маркетиг у туризму, 2010. УниверзитетСунгидунум.

4. Благојевић, С., (2010), Туризам–економска основа иорганизацијски систе,. Нови Сад.

5. Група аутора, 2009. PHP+MSQL-скрипта, Београд,Лабараторија за електронско пословање, ФОН.

6. Група аутора, 2010. Електронско пословање иелектронска трговина –скрипта, Београд, Лабараторија заелектронско пословање, ФОН.

7. Милосављевић, М., Мишковић, В., 2011. Електронскатрговина, Београд.

8. Његош, А., 2010. Информациони системи у туризму, 2010.Универзитет Сингидунум.

9. Његош, А., 2010. Пословни информациони системи, 2007.Универзитет Сингидунум, Fakultet za poslovnu informatiku.

10. Павловић, Д., 2008. Ефекти примене савременеинформационе технологије у пословању туристичкихагенција, Београд.

11. Спасић, В., 2011. Пословање туристичких агенција иорганизатора путовања, Беогард.

12. Унковић, С., Зечевић Б., 2007. Економика туризма,Београд.


79




Стручни радУДК: 004.738.5:339 ; 004.722

CLOUD COMPUTING КАО ПОТЕНЦИЈАЛНОРЕШЕЊЕ У ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОСЛОВАЊУ

CLOUD COMPUTING AS A POTENTIAL SOLUTION INELECTRONICAL BUSINESS

Дејан Видука1

Ана БашићИгор Лаврнић

Универзитет Сингидунум Београд

Резиме: Виртуализација омогућава рад више виртуалних машинана истом хардверу оптимизијући оптерећење рачунара иуправљајући бројем коришћених сервера у зависности одпотребе, смањујући потрошњу и максимизирајући коришћењересурса. “Cloud computing“ представља глобално решење и новиизазов у ИТ сектору у 21 веку. Аутори у раду покушаваju даобјаснe шта ова технологија представља и покушава дапредстави потенцијал, поредећи проблеме (изазове) и предностикоје се јављају коришћењем „Cloud computing-а“.Кључне речи: рачунарство у облаку, сервери, виртуелнисофтвер, лиценце.

Abstract: Virtualization allows an operation of several virtualmachines, working on the same computer hardware ,by optimizingworkload and controlling the used servers depending on the needs,which is also resulting with reduced consumption and maximized useof the resources. Cloud computing represents a global solution and anew challenge in IT sector for 21st century. Authors is trying to

1 [email protected]

80

explain what this technology presents, describing a huge potential bycomparing the problems (challenges) and benefits that occur using"Cloud computing."Key words: cloud computing, servers, virtualization software,licensing.

1. УВОД

Cloud computing (рачунарство у облаку) је скуп стандардизованихИТ перформанси, испоручених корисницима путем интернета, набази самопослуживања и плаћања по коришћењу. Cloudcomputing можемо посматрати као нови концепт заснован наранијим моделима дистрибуираних услуга који су створенитоком последње деценије, укључујући рачунарство у виду услуге(utility computing), услуге на захтев (on-demand services), мрежнорачунарство (grid computing) и софтвер у виду услуге (software-as-a-service). Међутим, Cloud computing од традиционалнихинтернет сервиса раздваја динамична и флексибилна архитектуракоја омогућава корисницима информатичких технологија даплаћају само оне услуге које су им заиста потребне, као и да укратком временском року вишеструко повећају њихов обим.Данас за сваки посао који желите да обавите на рачунару (обрадатекста, слушање музике, израда презентација, обрадафотографија…), потребно је да имате инсталиран одговарајућисофтвер. За сложеније задатке потребан је комплекснији софтвер,што захтева хардверски јачи рачунар, а самим тим изискује вишеулагања. Наравно, на ту цену се додају и цене лиценци засофтвер, које могу да достигну цену од неколико стотина, па ихиљада долара. За многе кориснике Cloud computing је начин дасе, без почетних инвестиција и уз ниске трошкове, повећајукапацитети и перформансе сопствене инфраструктуре, а да притоме не мора да се мисли на обуку особља, лиценцирањесофтвера или имплементацију нове инфраструктуре. Светскитрендови показују да се све више компанија одлучује за увођењенеког облика Cloud computing-а. Према једној од водећихсветских консултантских кућа (Гартнер), тржиште Cloudcomputing-а ће расти у следећим годинама. Архитектура Cloudcomputing-а пружа атрактивне могућности за повећануефикасност, флексибилност и скраћено време пласирањапроизвода на тржишту.

81

1.1 ШТА СЕ НАЛАЗИ У ОБЛАКУ?

сервери који омогућавају извршавање апликација дискови за складиштење наших података системи за заштиту података, контролу, одржавање… интерфејс према клијенту

1.2 ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ДА БИ КОРИСТИЛИ ОБЛАК?

Рачунар који има Wеб претраживач (Web browser) Веза са интернетом – пожељно је да буде брза Претплата код провајдера који пружа услуге Cloud

computing-а.

1.3 ЗАШТО ЈЕ УПРАВО САД СТУПИО НА СЦЕНУ?

Овај феномен наступа у тренутку када су услови за то повољни икада бројни фактори то дозвољавају, у овом случају, орјентацијака сервисима, виртуализације и стандардизација рачунарствапутем интернета. (У комбинацији са глобалном економскомкризом, cloud computing омогућава смањење одређених трошковавезаних за информационе технологије).

1.4 НА КОЈИ НАЧИН СЕ КОРИСТИ?

Највећи део архитектуре Cloud computing-а који се данас користеобухвата јавне cloud computing мреже намењене пружању услугапутем интернета, као што су Google Search, Microsoft Hotmail илиGoogle Adsense. Овај начин коришћења још увек је у почетнојфази и очекује се да ће остварити даљи раст на базикорпоративних технологија виртуализације које се већ садауводе. Јавне услуге Cloud computing углавном су усмерене капотрошачким услугама као што су претраживање на интернету,лични е-маил сервиси (Yahoo mail, Gmail, Hotmail), друштвеноповезивање (social networking) и друге примене интернета.

82

2. ТЕХНОЛОГИЈЕ ОБЛАКА

Постоје три врсте облака: Јавни, Приватни и Хибридни. Свака одових врста облака има своје предности и мане. Одлука окоришћењу зависи од проблематике коју компанија жели дареши. Јавни и приватни облаци су две комплементарне врстеоблака.Јавни: За јавни облак се сматра да се налази “негде” наинтернету и обично је препуштен компанији која нуди услугеCloud computing-а. То је најчешће коришћена врста облака.Приватни: Овај облак се креира за екслузивно коришћење самоједног клијента, омогућавајући максималну контролу надподацима, сигурности и квалитетом услуга. Овај облак се моженалазити у просторијама предузећа или на некој посебнојлокацији (рачунарском центру).Хибридни: Компаније се увек могу одлучити за коришћењејавног и приватног облака истровремено. Комбинацијом јавног иприватног облака добијамо хибридни облак.

3. ТИПОВИ УСЛУГА У ОБЛАКУ

Постоје три категорије високог нивоа услуга Cloud computing:1.Инфраструктура као сервис (infrastructure-as-a-service, IaaS):Концепт представља рачунарску инфраструктуру (углавномбазирану на виртуелној платформи) у облику сервиса.2.Платформа као сервис (platform-as-a-service, PaaS): Омогућавакоришћење рачунарских развојних платформи и софтверскихсистема у облику сервиса.3.Софтвер као сервис (software-as-a-service, SaaS): Моделкоришћења софтвера код кога корисници на захтев добијајулиценце за апликације које су им потребне.

4. ПРЕДНОСТИ И ИЗАЗОВИ КОРИШЋЕЊА

Услуге из „облака“ могу приметно да смање трошкове у малим исредњим предузећима. Примера ради, microsoft Оffice 2010 коштаоко 200 USD ако се преузима са Интернета, а 280 USD када секупује у специјализованој продавници. За разлику од тог пакета,Google Docs нуди канцеларијске алатке у „облаку“ без икаквенадокнаде. У остале предности треба убројати поуздано чувањеподатака и прављење резервних копија података, олакшана

83

сарадња између колега на удаљеним местима (тимски рад) инепостојање трошкова за одржавање.

4.1. ПРЕДНОСТИ

Нижа цена, плаћа се онолико колико се користи ресурса, Мањи трошкови одржавања, надоградње и подршке, Нема трошкова директно везаних за куповину опреме,

лиценци за серверске оперативне системе, базе података,сервере за електронску пошту, њихову инсталацију иконфигурацију те касније одржавање,

У услугу је укључена професионална антивирусна заштита, акод претплате и архивирање (backup) података,

Омогућава континуитет пословања и приступ подацима услучају оштећења хардвера,

Мобилност рада (доступно уз интернет конекцију), Има решен проблем са компатибилности формата докумената

(апликације се ажурирају само на једном месту, а корисницидобијају нову верзију програма),

Неограничени капацитети (у понуди су готово неограничениресурси),

Нису потребне велике почетне инвестиције у опрему, Нема потребе за ангажовањем људи на одржавању система, Лако се може прилагодити потребама више корисника.

4.2. ИЗАЗОВИ (МАНЕ / НЕДОСТАТЦИ)

Проблем овисности о једном провајдера услуга (збогнедостатка стандарда о запису података и њиховој размениизмеђу различитих платформи),

Усвајање нових начина развоја софтвера, Проблем сигурности, односно поверења у провајдера, Проблем доступности (није могуће користити услугу уколико

је интернет веза слаба или у прекиду), Ограничене могућности неких SaaS апликација у поређењу са

класичним апликацијама, Фиксни месечни троскови се плаћају непрестано.

84

5. ВИРТУЕЛИЗАЦИЈА

Виртуелизација је концепт који је кључан у обезбеђењуинфраструктуре за Cloud computing. У зависности од пословнестратегије провајдера, зависи и сам ИТ ресурс, који таквустратегију треба да задовољи. Виртуелизација представља битанаспект у архитектури Cloud computing-а, јер омогућаванезависност софтверских (програмских) система на системскомнивоу, од конкретних решења хардверске инфраструктуре, каонпр. сервера, складиштења података, мреже, итд. Овакав концептомогућава већу флексибилност и могућности распоређивањаапликација.

6. ЗАКЉУЧАК

Упркос сензационализму и за разлику од многих технологија којесу јој претходиле, као што су видео телефонија, канцеларија безпапира и мобилна телевизија, Cloud computing ће сасвим сигурноостати присутан и еволуирати током година које следе. Потпуноће изменити начин рада људи, као и пословање компанија,омогућавајући им да користе услуге на економичнији начин.Развојем технологије Cloud computing-а развијане су итехнологије заштите, а може се са великом сигурношћу рећи даова технологија пружа ако не већу, онда бар исту сигурност као иу постојећим дата центрима. Наиме скоро све мане илинедостатке набројане у овом раду се могу избећи коришћењемприватног или хибридног облика. Ова технологија не представљапролазну моду, али ни револуцију у електронском пословању.Све предности које ова архитектура нуди су ипак још увек великановина и непознаница за многа предузећа па самим тим можемо иочекивати да ће усвајање ове технологије тећи веома споро. Уциљу што брже имплементације потребно је да се што више људиедукује о могућностима ове архитектуре. Овим би кориснициувидели да се свака нова технологија сусреће са сличнимизазовима и да се упркос њима, даље користи и константноусавршава.

85

РЕФЕРЕНЦЕ

1. Brebrić, K., Bugonline, Europska unija potiče računalstvo uoblaku, www.bug.hr, 2013.

2. Buyya, R., Broberg, J, Goscinski A., Cloud Computing:Principles and Paradigms, John Wiley & Sons, Inc., 2011.

3. Mohindra, A., Karve, A., Segal, A. Dynamic Scaling of WebApplications in a Virtualized Cloud Computing Environment,2009.

4. Sosinsky, B. Cloud Computing Bible, Wiley Publishing, Inc,Indiana, 2011.

5. Amazon Elastic Compute Cloud, aws.amazon.com/ec2, 2012.6. Risks to Privacy and Confidentiality, worldprivacyforum.org,

2013.7. Top Benefits & Challenges, http://blogs.idc.com/ie/?p=210, 2013.8. Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Cloud_computing, 2013.


87




Стручни радУДК: 338.48-051

ТУРИСТИЧКИ ВОДИЧ - КЉУЧНИ ИГРАЧ УРАДУ ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ

TOURIST GUIDE – KEY ROLE IN TRAVEL AGENCY WORK

Александар ЈокићЕлектропривреда Србије Београд

Горан ПерићАндрија Бабовић


Резиме: Туристичка агенција је била и остала есенцијатуристичког пословања. Процес рада у туристичкој агенцијиомогућава обављање задатака и економских и друштвенихфункција. Квалитет извршења већине задатака зависи одзапослених – људског рада. Без успешно пружене услуге немазадовољног туристе, а задовољни туриста је покретачефикасног рада и развоја туристичке агенције. Туристичкиводич је кадар без кога се данас не може замислити извођењетуристичког аранжмана. Управо због тога у овом раду посебнупажњу посвећујемо туристичком водичу.Кључне речи: Туристичка агенција, туристички водич,туристичко вођење, туриста, задовољство туриста.

Abstract: Travel Agency has been and remains the essence of tourismbusiness. The working process in the travel agency allows you toperform tasks and economic and social functions. The quality of theexecution of most tasks depends on the employee’s personnel - humanlabor. Without successfully given services there are no satisfiedtourists, and tourists which are satisfied represent the initiator of anefficient operation and development of tourist agencies.

88

Tourist guide is the staff without we cannot imagine the performanceof travel arrangement. This is why a special accent in this paper isdedicated to a tourist guide.Keywords: Travel agency, tourist guide, tourist guideness, tourist,tourist satisfaction.

1. УВОД

Процеси рада у туристичкој агенцији имају базу у људском раду.Предмет пословања туристичке агенције је услуга путовања, а тоје задатак људских ресурса. Људски ресурси у туристичкојагенцији представљају најважнији елемент у креирању високогквалитета туристичког аранжмана – туристичког производа као иу самом задовољству корисника услуга – туриста. Запослени утуристичкој агенцији, поред кадрова који стварају услужнипрограм су и специјализовани кадрови као: туристички водич,туристички пратилац, агенцијски представник, а у новије време итуристички аниматори.

Туристички водич је сигурно најзаступљенији, најпознатији инајангажованији кадар туристичке агенције и организаторапутовања. Можда неправедно, али истинито, туристички водич сепоистовећује са туристичком агенцијом у смислу да туристи крозњегов рад оцењују и дају суд о туристичкој агенцији.

Можда баш због предходно реченог посебно место, у анализипроцеса рада туристичке агенције и улоге људског рада, требадати туристичком водичу.

1. ПРОЦЕС РАДА У ТУРИСТИЧКОЈ АГЕНЦИЈИ

Од организације радног процеса зависиће и ефикасностпословања туристичке агенције као и њена тржишна позиција.За све врсте радних процеса карактеристично је извршење четириизвршне функције без којих нема радног процеса. То су (Штетићи Шолов, 2000): финансијска функција набавна функција производна функција

89

продајна функција.

У области финансија то су послови прибављања и располагањафинансијским средствима.

Послови набавке се односе на прибављање хотелских, превознихи других туристичких услуга. Разлика у пословима набавкетуристичке агенције и производних субјеката је у томе што се кодтуристичких агенција не ради о класичној куповиниматеријалних добара него се обезбеђују права располагањаодређеним капацитетима и права на обављање посредничкихпослова (Спасић, 2004).

О производној функцији се не може говорити у класичномсмислу као код производње неког материјалног добра. Њу требасхватити у условном смислу јер овде не долази дотрансформације материје из сировине у финални производ.Туристичка агенција у овој фази врши комбиновање различитихуслуга у квантитативном и квалитативном смислу по врстамауслуга, њиховом трајању, месту пружања итд.

Послови продаје имају велики значај за пословање туристичкеагенције. Ова фаза се односи на извршење самог туристичкогаранжмана и највећи део послова обављају привредни субјекти(хотели, ресторани, превозници...). Туроператори – организаторипутовања (трговци на велико) завршавају свој радни процеспродајом туристичких аранжмана туристичким агенцијама(трговци на мало). Неке своје активности обично остварују крозпратеће услуге – туристички водичи, пратиоци и сл. У седиштутуристичке агенције се обавља највећи део извршних функција(финансијска, набавна, производна), а продајни послови сеобављају у пословницама.

Да би се постигао успех у пословању неопходно је да се свакој одових функција посвети посебна пажња и да се обављају штоквалитетније како би се остварио основни циљ сваког путовања –задовољство туриста.

90

2. ЉУДСКИ РЕСУРСИ У ТУРИСТИЧКОЈ АГЕНЦИЈИ

Људски ресурси представљају одлучујући фактор у достизањуквалитетних услуга и постизању ефекта задовољеног туристе,што даје самој туристичкој агенцији – организатору путовањапредност у односу на конкуренте.

Сложеност пословних функција у туристичкој агенцији утиче нањену кадровску структуру. Постоје три групе запослених утуристичкој агенцији: кадрови који стварају услужни програм – туристички

производ; Специјализовани кадрови за послове туристичке агенције; Остали-помоћни кадрови.

Стварање услужног програма – туристичког производа захтеварелативно виши степен општег образовања свих кадрова безобзира на посао који обављају и специјализована знања изразличитих области (историја, култура, географија, архитектура,саобраћај) које су битне за конкретну туристичку дестинацију. Топроизилази из сложености пословања туристичких агенција.

Продаја туристичких услуга захтева од особља које ради уагенцији нарочите способности и вештину у раду јер се ради онематеријалном производу, што потенцира сложеност радаособља туристичке агенције. Због тога кадрови који раде утуристичкој агенцији и који су у непосредном контакту сапотрошачима односно туристима морају испуњавати следећезахтеве (Штетић и Шолов, 2000, стр. 208): добро познавање психологије потрошача и корисника

туристичких услуга, да разумеју њихове захтеве; знање из општег и посебног комерцијалног пословања; комерцијални дух и осећај за потребе клијента; отвореност, објективност и стрпљивост у односу с клијентима

и да говоре најмање један страни језик и познају још неколико.

Посебно се мора посветити пажња сталном усавршавањузапослених у туристичким агенцијама. Како би се то постигло

91

неопходно је на периодичној основи организовати семинаре,стручна предавања, студијска путовања и др.

Кадрови који су специјализовани за послове извршењатуристичких аранжмана и спадају у специјализоване кадрове штоје условило таква специфична запослења која одговарају самокарактеристикама рада туристичке агенције су: туристичкиводичи, туристички пратиоци и агенцијски представници а уновије време и аниматори.

3. ТУРИСТИЧКО ВОЂЕЊЕ

Када говоримо о туристичком водичу можемо рећи да је то једнаод најстаријих професија, која постоји већ два и по миленијумауназад а која је тек са настанком феномена туризма и његовимомасовљавњем постала значајан чинилац у функционисањутуристичких агенција и организатора путовања.

Појам туристичко вођење обухвата пре свега следеће активности(Работић, 2009, стр. 50): Усмеравање туриста током њиховог путовања и боравка, тј. у

простору транзитних и рецептивних регија (непосреднимпредвођењем туриста или указивањем на правац кретањапрема одређеним дестинацијама и атракцијама);

Показивање атракција (споља и изнутра); Тумачење атракција (појединих облика, као и контекста у

којем су настале и постоје: друштвено – политички,историјски, културни и сл.);

Информисање и саветовање туриста током њиховог боравка удестинацији.

Туристички водич дефинише се као „лице које води посетиоце(туристе) на језику по њиховом избору, тумачи им културно-историјску и природну баштину одређеног подручја и по правилуима квалификације познате од стране надлежних власти тогподручја“.1

1 Доступно на: <http://wftga.org/tourist-guiding/what-tourist-guide>[Приступ20.12.2013].

92

Према Закону о туризму, у нашој земљи, задатак туристичкогводича је да показује и стручно објашњава природне, културно-историјске, археолошке, етнографске и друге туристичкезнаменитости и да упознаје туристе са историјским, културним идруштвено-економским развојем појединих подручја и места.2

Посебан проблем у прецизном одређивању која особа јестетуристички водич представља то што се као резултат поделе радаи процеса специјализације у савременом туризму, профилисалонеколико занимања која су међусобно слична и које смо већнапоменули. Овде издвајамо појам туристичког пратиоца који седефинише као „лице које у име туристичке агенције –организатора путовања, прати групу на путовању, надгледареализацију туристичког програма – итинерера, услуге и сведруге аспекте туре, са циљем да се путовање које је уговореноизмеђу органзатора и путника оствари у потпуности иквалитетно. 3 Туристички пратилац служи као одговорна особа законтакт на лицу места између потрошача, добављача услуга итуристичке агенције – организатора путовања.

Постоје две области деловања у којима се манифестује улогатуристичког водича, мада се у извршењу једног радног задаткачесто и преклапају. Наводимо пример, рецимо, на вишедневномпутовању које се одвија у рецептивној регији, улога туристичкогводича је не само да показује и тумачи атракције, већ и да пратиучеснике и брине о њима за време туре, уколико у улозипратиоца није присутно посебно лице.

Табела 1. Разлика између туристичког водича и туристичкогпратиоца

Туристички водич Туристички пратилацДочекује туристе у дестинацији„локални водич“

Прати туристе током целог путовања„вођа пута“

Посао му се односи на географскидефинисан простор – туристичкадестинација

Посао му се односи на путовање каотакво, без обзира на одредиште

2 Закон о туризму 2009. (Службени гласник РС 36/09), Београд, Службенигласник Републике Србије3 Доступно на: <http://wftga.org/tourist-guiding/what-tourist-guide>[Приступ20.12.2013].

93

Незванично представља земљу, градодносно дестонацију у којој пружасвоје услуге

Званично представља туристичкуагенцију – организатора путовања

Има својство стручног лица, у већиниземаља је неопходна лиценца(стручни испит)

Има својство стручног лица, најчешћеније потребна посебна дозвола

У већини земаља, делатносттуристичког водича је закономрегулисана

Делатност није најчешће регулисаназаконом, већ систематизацијомрадних места у туристичкој агенцији

Његови крајни корисници сутуристичке групе и индивидуалнипосетиоци

Крајни корисници његових услуга сусамо туристичке групе

Извор: Работић, Б. 2011. Туристичко вођење – теорија и пракса. Београд:Висока туристичка школа струковних студија. (сопствена обрада)

Потребно је указати на још једно занимање које се доводи у везуса послом туристичког водича, а то је агенцијски представник.Реч је о лицу које у име туристичке агенције – организаторапутовања дочекује туристе у дестинацију, брине се о програмуњихових активности, њиховој удобности и безбедности, а обављаи низ административних послова у вези са реализацијом таквихтуристичких аранжмана (Работић, 2011). Иако у овом случајунема пуно додирних тачака са послом туристичког водича,чињеница је да многи водичи повремено раде на оваквимпословима. Ово занимање настало је из потребе туристичкихорганизација и организатора путовања да на самој дестинацијиимају стручно и поуздано лице. Као „продужена рука“туристичке агенције и организатора путовања, он брине отуристима на лицу места али и представља туристичку агенцију.

4. АКТИВНОСТИ ТУРИСТИЧКОГ ВОДИЧА

Социолог Ерик Коен са Унивезитета у Јерусалиму у свом радуThe Tourist Guide: The Orgin, Structure and Dynamics of a Role из1985 године указује на еволуцију вођења, представљајући је каопроцес транзиције од првобитног водича до професионалногводича и закључује да водичи воде порекло од две лозе својихпредходника – патхфиндера4 и ментора. Функције обапретходника су обједињене у савременој водичкој улози иисказују се кроз две сфере – вођство и посредништво. Према

4 „налазач пута“

94

Коену постоје четири главне компоненте водича које се могуиздвојити и вредновати: Инструментална компонента туристичког водича односи се

на његов задатак да несметано реализује своју туру и садржинеколико елемената – усмеравање, приступ и контролу;

Друштвена компонента подразумева управљање тензијом,социјалну интеграцију и кохезију, као и употребу хумора иеленемата забаве да би се изградио и одржао морал групетуриста

Интерактивна компонента водича односи се на његовуфункцију као посредника између туристичке групе и локалногстановништва, односно пружалаца туристичких услуга и чинеје два главна елемента – представљање и организација;

Комуникативна компонента водича је једна од најважнијихи састоји се из четири елемената који се могу рангирати премадомету који водич као ментор оствари у комуникацији сасвојом групом – селекција, информисање, интерпретација ифабриковање.

Табела 2. Приказ главних компонената улоге туристичкогводича

Екстерно усмерена Интерно усмерена

Сфера вођства

Изворни водич(Примат: инструментална) Усмеравање Приступ контрола

Аниматор(примат: друштвена) управљање

тензијама интеграција морал анимација

Сферапосредништва

Туристчки пратилац(примат: интерактивна) представљање организација

Професионални водич(примат: комуникативна) селекција информисање интерпретација фабриковање

Извор: Choen, E. 1985. The The Tourist Guide: The Orgin, Structure and Dynamicsof a Role. Annals of Tourism Research, Volume 12, Issue 1, рр. 5-29.

Коен тврди да предложена табела обухвата готово све актиноституристичког водича. Код улоге професионалног водича нагласакје на интерно усмереној сфери. Капацитет улоге биће му знатно

95

умањен ако са групом путује и пратилац, који се брине ореализацији путовања, али се у том случају водич можефокусирати на комуникативну компоненту. И значај друштвенекомпоненте већи је него код изворног водича, мада она најчешћене постаје доминантна. Како се нагласак посебно помера састандардних програма тура и разгледања ка разним групнимактивностима, друштвена компонента се обично кристализује упосебну улогу аниматора.

Према Коену, транзиција изворног водича и професионалногпоказује и удаљавање од сфере вођства и приближавање сферипосредништва, са комуникативном компонентом као језгромулоге. Са измењеним условима на тури, уколико их извршавапрофесионални водич, долази до промене нагласка код готовосвих компоненти. Код инструменталне компоненте, сарутинизацијом правца путовања – итинерера нагласак се помераса налажења пута на омогућавање приступа која нису регуларноотворена за јавност и контролу над групом. Затим, кодинтерактивне компоненте појавом комерцијалних туристичкихобјеката нагласак се окреће од представљања на организацијуаранжмана. У друштвеној компоненти, од интеграције нагласаксе помера ка активној бризи о моралу туристичке групе ианимацији. Комуникативна компонента доживљава најважнијупромену и то уместо пуке селекције атракција и информација,нагласак добија интерпретација, односно тумачење.

5. УТИЦАЈ ТУРИСТИЧКОГ ВОЂЕЊА НА КВАЛИТЕТТУРИСТИЧКОГ АРАНЖМАНА И ЗАДОВОЉСТВОТУРИСТА

Задовољство туриста представља један од кључних факторапостизазања конкурентске предности туристичких агенција иорганизатора путовања. Национална асоцијација туристичкихагенција - YUTA узима као основне елементе квалитета услугатуристичких агенција следеће: ниво професионалноституристичких агенција, квалитет програма путовања који се нуде,квалитет услуга туристичкох водича, квалитет услуга превоза,

96

смештаја и исхране, квалитет и обим могућности за забаву,рекреацију, разоноду, факултативне излете на којима се могуупознати културно историјски споменици и сл.5

Туристички производ представља скуп добара (роба и услуга),које „производи“ туристичка привреда: хотели, организаторипутовања, туристичке агенције, авио компаније ... (Перић иКоцић, 2009). Значи туристички производ садржи елементепојединих производа и услуга које у пакет аранжман понудиорганизатор путовања или туристичка агенција. Као такав,туристички аранжман се одликује знатним степеномнеопипљивости. Његов укупни квалитет тешко је држати подконтролом, јер квалитет појединачних услуга није могућестандардизовати. Због тога је људски фактор пресудан, аиспољава се као варијација у сваком услужном контакту.

Многа истраживања су показала да у услужним делатностимапостоји висок степен утицаја људских ресурса у првој линијипословања на перцепцију потрошача о квалитету услуге. Услучају туристичког аранжмана однос туристичке агенције –организатора путовања са туристом се готово у целини одвијапосредством једног радника, туристичког водича. Стога његовопонашање и укупне перформансе доминантно утичу насатисвакцију туриста услугом туристичке агенције илиорганизатора путовања.

Овде се може напоменути и једно од ретких домаћихистраживања, на релативно малом узорку у којем су анкетиранименаџери туристичких агенција (22), туристички водичи (23), иучесници органозованих туристичких путовања (25). На питање„Колико је туристички водич одлучујући фактор за квалитетпутовања“, 44% туриста одговорило је да је важан, а 40% веомаважан. Међу менаџерима туристичких агенција 54,5% сматра даје веома важан, а 31,8% да је важан. Највећи број испитанихтуристичких водича (69,6%) сматра га веома важним, док 30,4%истиче да је важан (Ћурувија, 2007, стр. 1053).

5 Доступно на: <http://www.yuta.rs/sr/yuta/yuta.asp>[Приступ 20.12.2013].

97

6. ЗАКЉУЧАК

Туристички водичи представљају кључне играче у пословањутуристичких агенција и организатора путовања и посебно суодговорни за задовољство туриста услугама које пружатуристичка агенција кроз туристички аранжман – туристичкипроизвод.

Туристички водичи говоре језик туриста и наступају каокатализатори односа између туриста и локалног становништва,омогућују комуникацију, разумевање и акције међу људима којиговоре различит језик и припадају различитим културама. Наодређени начин они се јављају као „локални експерти“ инезванични представници земље „амбасадори“ пред странимтуристима.

На основу напред наведеног, јасно је да туристички водичипредстављају један од најважнијих кадарова који учествују урадном процесу туристичке агенције и без којих се не можереализовати туристички аранжман.

ЛИТЕРАТУРА

1. Перић, Г., Коцић, Б. 2009, Маркетинг приступтуристичком производу. Економски погледи, 1/2009, стр.45-55.

2. Perić, G., Mušikić, S., Gašić, M. The role of tour guide inworking process of the travel agency. Management andeducation, Vol. IX (2), pp. 24-29.

3. Попеску, Ј., редактор, 2008. Менаџмент туристичкедестинације. Београд: Факултет за туристички ихотелијерски менаџмент Универзитета Сингидунум.

4. Работић, Б., 2011. Туристичко вођење – теорија и пракса.Београд: Висока туристичка школа струковних студија.

5. Работић, Б., 2009. Туристичко вођење у савременомтуризму. Докторска дисертација, УниверзитетСингидунум.

6. Спасић, В., 2004. Пословање туристичких агенција иорганизатора путовања, Београд.

98

7. Спасић, В., 2009. Менаџмент туристичких агенција иорганизатора путовања. Београд: Факултет за туристичкии хотелијерски менаџмент Универзитета Сингидунум.

8. Choen, E., 1985. The The Tourist Guide: The Orgin, Structureand Dynamics of a Role. Annals of Tourism Research, Volume12, Issue 1, рр. 5-29.

9. Ћурувија, И., 2007. Утицај туристичких водича назадовољство гостију. Зборник радова Трећег бијеналногмеђународног конгреса 23. – 24. новембар 2007, Београд:Висока хотелијерска школа струковних студија.

10. Штетић, С., Шолов, П., 2000. Пословање туристичкихагенцијa. Београд.

11. Закон о туризму 2009. (Службени гласник РС 36/09),Београд, Службени гласник Републике Србије

12. World Federation of Tourist Guides Associations, доступнона: <http://wftga.org/tourist-guiding/what-tourist-guide>[Приступ 20.12.2013].

13. Национална асоцијација туристичких агенција YUTA,доступно на: <http://www.yuta.rs/sr/yuta/yuta.asp>[Приступ20.12.2013].


99




Стручни радУДК: 338.48-44(497.16)

КЉУЧНЕ ВАРИЈАБЛЕ АТРАКТИВНОСТИ ЦРНЕГОРЕ КАО ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ

KEY VARIABLES IN ATTRACTIVENESS OFMONTENEGRO AS A TOURIST DESTINATION

Александар ЈокићЕлектропривреда Србије Београд

Андрија БабовићГоран Перић


Резиме: Развој туризма има највиши приоритет међупривредним гранама Црне Горе. Усвајајући стратегију, која усвом језгру компетентности поседује значајне дистинктивнепредности у односу на земље окружења, Црна Гора ће бити умогућности да обезбеди одрживу конкурентску предност. Усмислу наведеног, у раду је истакнут значај кључних варијаблиатрактивности Црне Горе као туристичке дестинације.Кључне речи: стратегија, туристичка дестинација,атрактивности дестинацијe, кључне варијабле.

Abstract: The development of tourism has the highest priority amongall industries in Montenegro. Implementing strategy with corecompetiveness include significant and distinctive advantagescomparing to surrounding countries, Monte Negro will have anopportunity to supply advanced sustainable competiveness. Therefore,here is shown importance of key variables regarding attractiveness ofMonte Negro as tourist destination.Key words: management, tourist destination, destinationattractiveness

100

1. УВОД

У последњих десет година Црна Гора се сврстава међу водећедестинације у смислу прогноза раста сектора путовања и туризма,што је и ове године потврђено прелиминарним извештајемСветског Савета за туризам и путовања који је урађен саОксфордским институтом за стартешке студије и прогнозе.

С обзиром на то да постоји евидентан дисконтинуитетекономских, еколошких, социјалних и културних пројенa, које сасобом доноси изградња туристичке привреде, као икомплексност свих питања које се у том контексту треба решити,неопходна је имплементација ситуационог приступа дефинисањастратегије и политике развоја Црне Горе као туристичкедестинације.

У смислу наведеног Црна Гора мора да се ослони накомпаративне предности туристичког потенцијала којимрасполаже и креира иновативне стратегије које проистичу из тихпредности.

2. АНАЛИТИЧКИ ОКВИР ПОЈМОВНОГ РАЗУМЕВАЊАТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ

Првa разматрања појаве дестинације које налазимо у теоријскимтуристичким радовима, своде се на одређену просторну целинуили заједницу под називом „туристичка дестинацијска зона“ или„туристичко дестинацијско подручје“. Као основни критеријумикоришћени су: привлачна снага и опремљеност за долазак иборавак туриста у одређеном дефинисаном простору. (Вуконић,Кеча, 2001, стр. 245)

Бројне критеријуме морамо уважавати при одређивању ииндетификацији дестинација:

- Дестинација треба да укључује скуп културних, физичкихи социјалних значаја, који заједно граде регионалниидентитет.

- Дестинација треба да садржи пристојну туристичкуинфраструктуру за потпору туристичког развоја.

101

- Дестинација би требало да укључује постојећепривлачности или да има потенцијал за развој новихпривлачности, да би привукла туристе.

- Дестинација би требала бити способна да потпирујепланирање и маркетинг тог подручја, што значи подстицајбудућем развоју.

- Дестинација треба бити доступна великом бројупосетилаца. Доступност мора бити омогућена прекодрумског, ваздушног и воденог саобраћаја.

Да би менаџмент могао правилно да функционише, дестинацијије потребно системско вођење које се може поделити на тринивоа управљања (Магаш, 1990, стр. 55):

1. Политика дестинације обухвата одлуке које утврђујубудући развој као целине;

2. Планирање у дестинацији којим се на основу одлука ополитици дестинације одређују дугорочни, средњерочни икраткорочни циљеви, мере и прорачун;

3. Операционализација која обухвата дневно руковођење,најчешће усмерено према непосредним изврснимактивностима и контроли .

3. КЉУЧНЕ ВАРИЈАБЛЕ АТРАКТИВНОСТИ ЦРНЕ ГОРЕКАО ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ

Атрактивност дестинације (привлачности - Attractions)подразумева широк спектар природних и друштвених погодностина једној дестинацији. То је онај широк спектар изворнихфактора (клима, флора, фауна, културно-историјско наслеђе,антропогени фактори и сл) који, у основи, представљају подлогуза стварање имиџа дате дестинације (Бакић, 2000, стр. 146).

Може се рећи да постоји већи број варијабли које утичу наатрактивност туристичке дестинације, a Црна Гора би требало дасе фокусира на следеће:

3.1. Природне лепоте и клима

У Црној Гори су планински предео и Средоземно море спојени нанајужем простору. Она се може убројати у најатрактивниједестинације Средоземља. Седамдесет три километра најлепшег

102

споја сунца, мора и копна, односно сто седамдесет плажа којекрасе црногорску обалу, представљају солидан потенцијал дачовек направи прави избор. И у самом називу садржи атрактивно,диференцирајуће обећање: “земља црних планина“(http://www.visit-montenegro.com).

Мало је земаља у Европи које се могу похвалити разноликошћуприродних и друштвених ресурса као што има Црна Гора.Богаство природних атрактивности на којима се гради примарнатуристичка понуда, Црној Гори пружа неограничене могућностиу развоју бројних врста и облика туристичких кретања.Секундарна туристичка понуда, темељена на друштвеним илиантропогеним ресурсима, такође представља високо вредну ипрепознатљиву компоненту при анимирању туриста у тренуткунеодлучности где отпутовати и утрошити своје време и новац(http://www.visit-montenegro.com).

Медитеранско лето и 293,5 км дуга јадранска плажа чине главнитуристички потенцијал, што значи да се у првој линији ради наразвијању купалишног туризма.

Са овим обликом одмора повезују се четири представе оквирнихуслова:

- пријатна клима, сунце и топлота (просечна температуралети 27.4);

- чиста, бистра вода и тамноплаво море (саланитета од 28%у Боки Которској до 38% код Улциња)

- лепа недирнута природа- пешчане плаже

Црна Гора је земља пуна контраста и природних лепота: чисто ипрозирно Јадранско море, бројне и јединствене плаже - пешчане,шљунковите или камените са највећим бројем сунчаних дана угодини; дуге више километара или свега неколико десетинаметара; удаљене од места боравка, окружене насељем или испредхотела; има их у заливима, на стеновитим обалама, близумаслињака, поља или борове шуме; изложених ветру, сунцу италасима; неке пружају поглед на отворено море, неке су, пак,заклоњене у увалама; једне су опремљене свим садржајима заудобан боравак, а друге су дивље, изоловане, до којих је могућедоћи само бродићем или чамцем.

103

Туристички гледано, Црна Гора поседује четири изузетнаприродна униката, који пажљиво обрађени и развијени, могу дабуду трајна база за делотворан туризам (Стратегија развојатуризма у Црној Гори до 2020. године, 2008. године): Бока Которска, најдужи и најсликовитији фјорд на

Средоземном мору, на чијим обалама стене више од 1000м стрче усправно ка небу. Упоредиво са швајцарским исеверно италијанским језерима, човек може око БокеКоторске да замисли читав низ малих и средњихтуристичких објеката. Сликовити Бококоторски залив јеод античког доба био магнет за трговце, морнаре,уметнике и туристе.

Скадарско језеро је највеће слатководно језеро (395 км) унепосредној близини Средоземног мора. Језеросуперлатива: једно од последњих станишта пеликана унајвећем резервату птица (270 врста) у Европи. Оно је несамо идеално излетиште за купалишне туристе; већ изамислива варијанта »еко туризма«: посматрање птица,упознавање биљка, пешачења, излети бициклом, вожњекануом, сурфинг, еко камповање и тд.

Велика плажа је дугачка 32.70 км и протеже се од рата Ст.Улцињ до ушћа реке Бојане у Јадранско море. Обалу краси18-так увалица у стеновитом делу, полуострва Марјан иМандра, плажа Валданос, две пешчане плаже - Велика иМала и као посебна атракција природни резерват АдаБојана. Велика плажа представља најважнији развојнипотенцијал за будући, са економског аспекта кључнибазни производ.

Дивље – романтични планински свет залеђа подржава иповећава вредност, у принципу идеалних предуслова залетњи купалишни одмор. У узбудљивим варијантамапосетилац наилази на кршевите висоравни, густе шуме,дубоке клисуре, четири национална парка (Дурмитор,Биоградска гора, Скадарско језеро и Ловћен) као икултурно веома различите акценте: православнеманастирске цркве (Острог, Морача, Пивски манстир,Дајбабе), џамија у Пљевљима, краљевски минијатурниград Цетиње.

104

3.2. Приступачност дестинације

Приступачност је веома значајна при опредељивању туриста затуристичку дестинацију. Ово је разумљиво јер трошковитранспорта, поред смештаја и исхране, спадају у групу основнихтуристичких издатака на које је, имајући у виду ценовнуеластичност, тражња врло осетљива (Бакић, 2000, стр. 153).

Објекти се лоцирају зависно од очекивања и мањег напора купца.Хотел за одмор треба да буде у близини обале, градски хотел уцентру града, мотели дуж магистралних путева. У питању јелоцираност производа у зависности од врсте и облика понуде,али и у складу са минималним напорима туристе. Туриста, зазадовољење ове потребе није спреман да чини посебан напор.Уместо тога, он очекује да носилац понуде, њему максималноприближи.

Потребно је дати основне информације у неколико подручја, например: географска дистанца, економска дистанца, развијеностсаобраћаја, редови вожње. Када је присутно свесноопредељивање за тзв. "економску дистанцу", ради се орасположивим информацијама које туриста може да добије билоформалним образовањем, било кроз контакте са пријатељима илипутем масовних медија комуникација.

До Црне Горе може се стићи копненим, железничким, ваздушними поморским саобраћајем, што Црној Гори даје најидеалнијеуслове да као дестинација буде једна од, овог типа,приступачачнијих у региону. Међутим, Црна Гора се, са странеиностраних туриста, најчешће посматра као класична авиодестинација што није тачно јер Црна Гора није острво.Неразвијен друмски и железнички саобраћај су главни кривци затакву слику инострасних туриста и зато рађе бирају ваздушнисаобраћај и у последње време све више и поморски саобраћај. Неузимајући у обзир железнички саобраћај, који је дефинитивнонајнеразвијенији вид саобраћаја у Црној Гори, међу другимврстама саобраћаја ипак не постоји неки велики дисбаланс,туристи зависно од платежне способнисти бирају углавном свеостале врсте саобраћаја како би посетили Црну Гору.

105

3.3. Услови за боравак

Под условима за боравак подразумева се укупна туристичкапонуда, како у домену основних услуга смештаја, исхране, тако иу домену забаве, разоноде, рекреације и сл.

Анализа услова за боравак омогућава сагледавање свих онихпроблема који произилазе из потребе садржинског одређивањаасортимана производа појединачних носилаца туристичкепонуде. Анализа треба да укључи и утврђивање особеноститаквог производа, његов квалитет, могућност његовемодификације, развој новог производа, и односе са другиминструментима пословне политике.

Ради се, у ствари о потреби промене производног програмапарцијалног туристичког производа субјеката који се укључују упружање услуга домаћим и страним туристима.

Произвођачи парцијалног туристичког производа, морају битисвесни чињенице, потребе хармоничних веза које туристи тржеда нађу на релацији: парцијални произвођач-окружење-инфраструктура (Бакић, 1995, стр.112).

Ово је значајно из два разлога:1. Јер природа као и изграђена атрактивност, уопштено

посматрајући, опредељује глобални оквир за могућиасортиман производа.

2. Јер се кроз изградњу ових атрактивности у парцијалнетуристичке производе омогућава њихов преображај уекономска добра, што се у крајњем случају огледа у могућојвишој (ако је дестинација атрактивна), или нижој цени (акодестинација и није толико атрактивна).

Уколико говоримо о смештајним капацитетима у Црној Горипостоји завидан број хотела највећим делом у приморској регијикоја предњачи у односу на остале регије када је туризам упитању. Поред хотела, постоји и незанемарљив број апартмана,пансиона, вила, апарт хотела, одмаралишта и тд. Тренутни бројсмештајних капацитета је у складу са бојем долазећих туриста.Оно што представља проблем је дисбаланс у потражњи туриста усмислу да се велики број туриста определи за боравак у неким од

106

од атрактивнијих дестинација и да је самим тим концентрацијатуриста у тим местима превелика па су веће и гужве и стиче сеутисак пренатрпаности и некомфора. Остали услови боравка сунеминовни пратиоци целокупне слике о дестинацији. Задовољантуриста је циљ који сви желе досегнути јер такав туристанајбоље промовише дестинацију, учиконвитије од било каквемедијске комуникације или речи агента који се бави продајомаранжмана.

4. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Приликом прве посете некој дестинацији, туриста се приликомтражења информација у великој мери узда на мишљењапрофесионалних извора. Представници туристичке привредеутичу на избор дестинације и са својим ставом о одређенојдестинацији утичу на туристе, тј. на стварање слике о тојдестинацији.

Када би једном реченицом морали исказати имиџ и углед ЦрнеГоре као дестинације, она би изгледала овако: Црна Гора каотуристичка дестинација подсећа на малу државу са прелепомдивљом природом и кристално плавим морем уз повољну климуи пријатне осећаје.

Сада је Црна Гора једна од најжељенијих туристичкихдестинација имајући у виду да туристима нуди комбинованеаранжмане везане за одмор и активност на мору и планини, умодернизованим хотелима чија понуда је обогаћена wellnessсадржајима.

Свакако, најважнији фактор који има утицај на прихваћање ЦрнеГоре као туристичке дестинације представља посета иностраногпредставника туристичке привреде. Раније су представницитуристичке привреде који нису посетили Црну Гору у пројекубоље оцењивали њен имиџ као туристичке дестинације, штоупућује на закључак да је имиџ падао посетом Црној Гори, што јебио резултат лоше организације и низа слабости које је ималатуристичка привреда. Усвајањем Мастерплана 2001.године, инаравно, праћењем циљева зацртаним у њему, Црна Гора језнатно повећала квалитет туристичке понуде, а самим тим угледи имиџ ње саме као туристичке дестинације.

107

Уз подизање нивоа квалитета укупне туристичке понуде, може дасе очекује само раст прихода, продужење туристичке сезоне,повећање запослености и диверзификација туристичкогпроизвода, што свакако подразумева повећање интереса састратешки важних тржишта за Црну Гору.

Развој саобраћајних мрежа представља основу за развој туризма иповећање интересовања страних инвеститора за улагања у сектортуризма. Акценат треба ставити на друмски саобраћај јер јечињеница да ће туриста потрошити више новца уколико седовози сопственим аутомобилом. Изградња аутопута Бар –Бољаре (саобраћајница великог капацитета) представљаприоритет када је пристучност дестинацији у питању јер не самода ће се више туриста одлучивати да до дестинације путуједрумским саобраћајем, већ би се спојили планински и приморскидео и створио јединствен туристички производ који бирезултовао већом посетом туриста и продужењем туристичкесезоне. Изградња аутопута, осим Црне Горе, може и осталимземљама у региону донети значајни прилив новца од транзитногтуризма тако да је неопходно да се укључе у пројекат повезивањаи стварања велике регионалне па и европске саобраћајне мреже.

Услови за боравак стварају генералну слику о туристичкојдестинацији и од највеће важности је да ли се туриста враћазадовољан или не. Уколико је задовољан носиће позитивнекритике и директно утицати на повећање посете дестинацији.Пажња треба да се усмери на повратне информације туриста и дасе на основу њихових рецензија, у складу са могућностима, радина побољшању услова за боравак.

РЕФЕРЕНЦЕ

1. Бакић, О., 2000. Маркетинг у туризму. Београд:Економски факултет.

2. Бакић, О., 2005. Маркетинг менаџмент туристичкедестинације. Београд: Чигоја штампа.

3. Бакић, О., Унковић, С., 1991. Маркетинг у туризму.Београд. Економски факултет.

4. Вуконић, Б., Кеча, К., 2001. Туризам и развој. Загреб:Микрорад.

108

5. Kotler, P., Bowen, T. J. and Makens, C. J., 2010. Marketingfor Hospitality and Tourism. Fifth Edition. New Jersey:Pearson.

6. Стратегија развоја туризма у Црној Гори до 2020.године, 2008. Подгорица: Министарство туризма изаштите животне средине

7. Попеску, Ј., 2011. Менацмент туристичке дестинације.Београд: Универзитет Сингидунум.

8. VISIT MONTENEGRO, http://www.visit-montenegro.com


109




Техничко упутство за писање радоваAuthor guidelines for paper submission

НАСЛОВ РАДА (Велика слова, Bold, Font 14,Alignment: Centered, максимално 3 реда)

TITLE IN ENGLISH (Upper case, Bold, 12 pt, AlignmentCentered, maximum 3 lines)

Име аутора1 (не уносити титуле), (Font 12, Centred)Институција на којој је аутор запослен, град (Font 12)(Име коаутора (не уносити титуле)), (Font 12, Centred)Институција на којој је аутор запослен, град (Font 12)

The author’s name2 (no titles), (12 pt, Centered)Institution, City (12 pt)

(The co-author’s name (no titles)), (12 pt, Centered)Institution, City, (12 pt)

Резиме: Ово упутство садржи инструкције за припрему рада зачасопис. Рукопис рада технички обрадити по угледу на текстовог упутства.Кључне речи: не више од пет

Abstract: These instructions present a template for preparing a paperthat will be included in the Journal. We suggest that your papers beprepared according to the form of this template.Key words: up to five

1 e-mail адреса2 e-mail address

110

1. УВОД1. INTRODUCTION

Радове писати на српском (ћириличним, а уколико је неопходно илатиничним писмом) или енглеском језику. Рукопис би требалода буде обима 10-15 страна. Рукописи се достављају наелектронску адресу часописа: [email protected].

The papers should be written in Serbian (cyrillic, or, if necessary, latinletters) or in English. The manuscript should contain about 10-15pages and it should be submitted via e-mail to the following address:[email protected].

На средини прве странице рукописа, након једног празног реда,написати наслов рада на српском језику. Испод њега следи називрада на енглеском језику. Користити фонт Times New Roman Bold14 pt. Имена аутора и називе њихових институција писатифонтом Times New Roman 12 pt, такође на средини странице.

After a blank line the title of the paper in Serbian should be typedcentered. The title in English should follow it underneath. Times NewRoman, Bold, 14 pt. should be used. The names of the authors andinstitutions should also be centered and in Times New Roman, 12 pt.

Користити маргине 2 цм горња и доња, 2.5 цм лева и десна. Посленаслова рада и имена аутора следи резиме максималне дужине до150 речи на српском, а затим на енглеском језику, писан фонтомTimes New Roman Italic 12 pt и до 5 (пет) кључних речи.

The top and bottom margin should be 2 centimeters while the left andright margin should be 2.5 centimeters. Under the title and name(s) ofthe author(s) an abstract of up to 150 words should be provided inSerbian, and after that in English using Times New Roman, Italic, 12pt, as well as up to five key words.

111

2. НАСЛОВ И ПОДНАСЛОВ2. TITLE AND SUBTITLE

Наслове и поднаслове писати фонтом Times New Roman Bold,великим словима величине 12 pt, као што је приказано у овомупутству.

Titles and subtitles should be typed in Times New Roman, Bold,Upper case, 12 pt, as shown in this instruction.

Рад куцати обичним проредом и двоструким проредом измеђупасуса, а леву и десну маргину поравнати (Јustified). Искључивокористити фонт Times New Roman 12 pt, којим је куцано и овоупутство.

The paper should be typed using regular spacing, but double-spacedbetween passages, while the left and righ margins should be justified.Times New Roman, 12 pt, exclusively should be used, as used in thisinstruction.

Слике и табеле не смеју да користе боју, треба да будунумерисане арапским бројевима по логичном редоследу и даимају одговарајући назив. Обавезно навести извор испод табелеодносно слике (font 10, centred).

Images and charts must not use color. They should be marked byArabic numerals according to a logical sequence and they should havean appropriate name. The reference under the chart or image isobligatory (10 pt, Centered).

Кратки математички изрази се уносе у тексту, док се дужи изразиуносе коришћењем Equation tool - а у Word - у у засебном реду.Једначине се нумеришу са бројевима у загради који сепоравнавају са десне стране (нпр. 12). На наведене једначине утексту се позива коришћењем броја у загради

Short mathematical expressions should be an integral part of the text,while longer expressions are inserted using Equation tool in Word in aseparate line. Equations are marked by numerals in parenthesesjustified on the right (e.g. 12). The equations from the text ate referredto by the number in parentheses.

112

РЕФЕРЕНЦЕREFERENCES

Референце се наводе се на крају текста. (најмање 10 извора).Референце треба да се унесу коришћењем Harvard цитатногстила.

References are cited at the end of the text (at least 10 references).They should be cited using the Harvard citation style.

1. Књига са једним аутором2. A book by one author

Baron, D. P., 2008. Business and the organisation. Chester: PearsonЈанићијевић, Н. 2008. Организационо понашање. Београд: ДАТАСТАТУС.

Презиме аутора, Иницијали., Година. Назив књиге. Издање. (самокада није у питању прво издање). Место издавања: Издавач.

The author’s last name, Initials., the year of publication. The name ofthe book. Edition. (only if it is not the first edition). Place ofpublication: Publisher.

2. Књига са више аутора2. A book by more than one authors

Adams, R. J.,Weiss, T.D. and Coatie, J.J., 2010. The World HealthOrganisation, its history and impact. London: Perseus.

3. Књига са едитором3. A book with an editor

Keene, E. ed., 1988. Natural language. Cambridge: University ofCambridge Press.

113

4. Електронске књиге4. Electronic books

Fishman, R., 2005. The rise and fall of suburbia. [e-book] Chester:Castle Press. Available through: Anglia Ruskin University Librarywebsite <http://libweb.anglia.ac.uk> [Accessed 5 June 2005].

5. ПДФ документи5. PDF documents

Bank of England, 2008. Inflation Report [pdf] Available at:<http://www.bankofengland.co.uk/publications/inflationreport/ir08nov.pdf> [Accessed 20 April 2009].

6. Рад у часопису, штампана верзија6. A paper in a journal, a printed version

Cox, C., 2002. What health care assistants know about clean hands.Nursing today, Spring Issue, pp.647-685.Арсић, Љ., Цветковић, К. 2010. Систем стратегијског менаџментаи balanced scorecard, БизИнфо, 1 (2), стр. 1-16.

7. Рад у часопису, електронска верзија7. A paper in a journal, an electronic version

Kipper, D., 2008. Japan's new dawn, Popular Science and Tehnology,[online] Available at:<http://www.popsci.com/popsci37b144110vgn/html> [Accessed 22June 2009].

8. Конференције8. Conferences

Brown, J., 2005. Evaluating surveys of transparent governance. In:UNDESA (United Nations Department of Economic and SocialAffairs), 6th Global forum on reinventing government: towardsparticipatory and transparent governance. Seoul, Republic of Korea24-27 May 2005. New York: United Nations.Папић, Љ., 2009. Прилаз одржавању заснован на сигурности.DQM Пријевор. 12. Међународна конференција Управљање

114

квалитетом и поузданошћу. 25-26. јун 2009. Пријевор:Истраживачки центар DQM.

9. Закони9. Laws

Закон о банкама 2005. (Службени гласник РС, бр.107/05),Београд, Службени гласник Републике Србије

10. Дисертације и тезе10. Dissertations and theses

Richmond, J., 2005. Customer expectations in the world of electronicbanking: a case study of the Bank of Britain. Ph. D. Anglia RuskinUniversity.

11. Web странице11. Web pages

NHS Evidence, 2003. National Library of Guidelines. [online]Available at: <http://www.library.nhs.uk/guidelinesFinder> [Accessed10 October 2009 ].

Позивање у тексту:References in the text:

Када се директно или индиректно позивате на извор у тексту,извор се мора навести уносом презимена аутора и године издања,на пример : (Baron, 2008) или када је више аутора (Adams, Weissand Coatie, 2010). Ако се ради о директном цитату, потребно јенавести и број стране, на пример (Lawrence, 1966, p.124).

If you use direct or indirect citations in the text, the reference must becited by the author’s last name and the year of publication, forexample: (Baron, 2008), or, if there are more than one authors(Adams, Weiss and Coatie, 2010). If the citation is direct, it isnecessary to cite the page as well, e.g. (Lawrence, 1966, p.124).

Више информација о Harvard цитатном систему можете наћи настраници: http://libweb.anglia.ac.uk/referencing/harvard.htm

115

For more information on the Harvard citation system refer to:http://libweb.anglia.ac.uk/referencing/harvard.htm

НАПОМЕНА: На крају рукописа навести име и презиме аутораи коаутора са годином рођења.

NOTE: At the end of the manuscript the name(s) and year of birth ofthe author and co-author(s) should be induced.

Оригиналан научни рад/ · 2016-08-08 · Фрушка гора (Вој...

Documents