Ž e n a · kao presađen direktno iz egzotičnog bosanskog kraja u spektakularnu arenu gdje se...

List Bosanskohercegovačkog saveza žena u Švedskoj | Tidskrift utgiven av Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige

april-juni 2006. | 31

Ž E N A

K V I N N A

2 31 | ženaList BH Saveza žena u Švedskoj

Ž E N A K V I N N A 31

[Växjö, 2006-04-0] Jedanaesta Godišnja skupština: članovi Glavnog odbora BH Saveza žena sa predstavnicima bh. udruženja Ljiljan Växjö | Det elfte Årsmötet: Kvinnoriksförbundets styrelsemedlemmar med representanter av bosniska föreningen Ljiljan Växjö

Pozdravni govor Ulle Lingesjö iz NBV-a | Ulla Lingesjö från NBV har ordet

Hor bh. udruženja Ljiljan Växjö | Kören Ljiljan Växjö

Učenici bosanske dopunske škole Växjö |Elever från bosniska kompletterande skolan i Växjö

[Sarajevo, 2006-04-9] Putovanje u Bosnu i Hercegovinu: posjeta Dječijem domu Bjelave |Bosnienresa: besöket på barnhemmet Bjelave i Sarajevo

3List BH Saveza žena u Švedskojžena | 31

Ž E N A - K V I N N AISSN: 1650-5204

Broj/Nummer 31Godina/Årgång 8

April-Juni/Travanj-Lipanj2006.

List BH Saveza žena u ŠvedskojTidskrift utgiven av

Bosnien och HercegovinasKvinnoriksförbund i Sverige

Prvi bosanskohercegovački ženski listizvan Bosne i Hercegovine.

Prvi broj: april 1999.Den första bosniska kvinnotidskriften

utanför Bosnien och Hercegovina.Första numret: april 1999

Izdavački savjet/Utgivningsråd:Vahida Mehinović (predsjednica)

Fikret BabovićHidajeta Babović (Danska)

Senada Bešić Selma BorovacSebiha CrnićEnisa Crnkić

Emina ČejvanSajma DizdarevićBelma HafizovićFatima KovačićSehada Lakota

Emira MehmedbašićĐenana Mrzić (Norveška)

Asima PašalićJasminka Jasna Perić

Ismeta ŠeremetHaris Tucaković

Glavna i odgovorna urednica/Chefredaktör:Senada Bešić

Grafički urednik/Grafisk redaktör:Haris Tucaković

Lektor za švedski/Korrekturläsare:Petra Berghäll

Adresa/Adress:Bosnien och HercegovinasKvinnoriksförbund i Sverige

Box 353, 541 28 Skövde, SwedenTfn: +46 (0)500-48 14 86Fax: +46 (0)500-41 42 01

Mobil: +46 (0)73-556 36 74E-post: [email protected]

Internet: www.bihsavezzena.comPostgiro: 1269573-0

Org. nr: 866601-5824Cijena/Pris: 15 SEK

Tiraž/Upplaga: 1000Štampa/Tryck:

Vadsbo-Tryck AB, Mariestad +46 (0)501-101 97

Printed in Sweden

Cijene oglasa/Annonspriser:Sv/v: 1/1 = 2 000 SEK; 1/2 = 1 200 SEK; 1/4 = 700 SEK

4-färg: 2 ggr Sv/v; sista sidan: 5 000 SEK

Naslovna strana/Framsida:Selma Borovac (u avliji Biščevića ćoška u Mostaru

/i gården av Biščevićs hörn i Mostar)

S poštovanjem,

Pred Vama se nalazi novi broj lista Žena u kojem, između ostalog, možete čitati o po-

sljednjoj Skupštini BH Saveza žena u Švedskoj koja je održana početkom aprila u Växjöu. Na toj Skupštini je za novog pred-sjednika Saveza izabrana Vahida Mehinović. O njoj mogu samo kratko reći ”Prava žena na pravom mjestu”.

Mnoge pozitivne stvari dešavaju se u Sa-vezu, međutim, Savez ne može izbjeći i poje-dine neugodnosti. Kao i sve organizacije koje okupljaju veliki broj članova, susreće se Savez i sa poteškoćama i problemima. Ja ističem uvijek da je važno diskutovati o nastalim pro-blemima i izvlačiti pouke od neugodnih stvari.

RIJEČ UREDNICE Na takvim stvarima se čovjek uvijek uči. Ono što je najvažnije u ovome trenutku jeste da smo mi kao Savez izuzetno jaki i sposobni da se suočimo sa neugodnostima i da ih na pravi način riješimo.

Znam da se mnogi, kao i ja sama, spremaju na godišnji i putevi ih vode u domovinu. Ova je godina – godina izbora i važno je da se, ukoliko niste, registrujete u BiH kako bi stvorili preduslov

za glasanje. To nam je građanska dužnost, kako u staroj domovini tako i u Švedskoj, jer samo na taj način možemo uticati na našu budućnost i budućnost budućih generacija.

I na kraju, želim Vam toplo i dugo ljeto, puno zdravlja i radosti i da se ponovo sretnemo na nekoj od naših manifestacija i druženja.

Vaša Senada Bešić

Senada Bešić

Finland chockerade hela Europa med sin melodiösa hårdrockslåt kryddad med monsterdräkter, bomber och fyrverkerier.

Jättekul, tycker jag. Men väldigt många tyckte nog att det var förskräckligt också. Det var ju absolut ingen schlager! Men Eurovision Song Contest är inte längre en sångtävling som nam-net vill antyda utan en tävling där bästa show vinner. Och vem bjöd på bästa show? Jo, helt klart Finland!

Bosnien-Hercegovina deltog med ett av de bästa bidragen. Det var så otroligt innerligt och kärleksfullt. Bosniens Hari Mata Hari var som plockad direkt från den exotiska bosniska landsbygden till den spektakulära arenan där hela himlen tändes för honom och Lejla, som han så romantiskt sjunger om. Bosnien-Herce-govina slutade på en hedersam tredje plats och även om det inte blev vinst har Hari Mata Hari satt djupa spår i hela Europa.

Sverige då? Carola gjorde även hon ett ex-emplariskt framträdande. Den böljande blåa manteln som föreställde havets vågor blev en läcker detalj bland den i övrigt guldiga stassen som symboliserade seger precis som låtens titel Invincible, som betyder Oslagbar. Oövervin-nelig. Hon ville så gärna vinna. Första gången hon var med i den europeiska finalen, 983, kom hon trea med Främling. 99 vann hon med Fångad av en stormvind. (Helena Jönsson, NSD)

Finska je šokirala cijelu Evropu svo-jom melodičnom hard rock pjesmom začinjenom monstrumskim kostimi-

ma, bombama i vatrometom. Baš sjajno. Međutim, jako mnogo je onih koji su smatrali da je to užasno, takođe. To, apsolutno, nije nikakav šlager! Ali, Eurovision Song Contest nije više takmičenje u pjevanju, kako to ime nagovještava, već natjecanje u kojem pobjeđuje najbolji show. A ko je ponudio najbolji show? Da, potpuno jasno Finska!

Bosna i Hercegovina je učestvovala sa jednim od najboljih priloga, tako vatrenim i punim ljubavi. Bosanac Hari Mata Hari bijaše kao presađen direktno iz egzotičnog bosanskog kraja u spektakularnu arenu gdje se cijelo nebo zapalilo njim i Lejlom, koju on tako romantično pjeva. Bosna i Hercegovina je završila na laska-vom trećem mjestu a čak iako nije pobijedio, Hari Mata Hari je ostavio dubok trag u cijeloj Evropi.

A Švedska? I Carola je imala uzoran nastup. Talasasti plavi ogrtač koji je predstavljao mor-ske vale bijaše ukusan detalj sa, između osta-log, zlatnim svečanim ruhom što simbolizira pobjedu, baš kao naziv pjesme Invincible, što znači Nepobjediv. Neosvojiv. Tako je želila pobi-jediti. Bila je prvi put u evropskom finalu 983. i bila treća s pjesmom Stranac. 99. godine je pobijedila pjesmom Zarobljen olujom. (Helena Jönsson, NSD)

Eurosong 2006


Godišnja skupštinaBH Saveza žena u Švedskoj

U Växjöu je . aprila održana . izbor-na Godišnja skupština BH Saveza žena u Švedskoj. Ovom izuzetno

uspješnom skupu prisustvovalo je zajedno sa domaćinima iz bh. udruženje Ljiljan Växjö preko 400 osoba. Žene su organizira-no došle sa pet velikih autobusa iz pet re-giona Švedske, a u dvorištu Katedralskolan bilo je pretijesno za brojne kombije i auta kojima su žene došle na ovaj skup druženja i godišnju skupštinu.

Skupštini su prisustvovali članovi BH Saveza žena u Švedskoj: Banja Luka Malmö, Behar Skövde, Bosanski kulturni centar Ko-penhagen, Bosanski kulturni centar Örebro,

18.000 kruna za stipendiranje studenata u BiH

AKTIVNOSTI

Piše: Fikret TUFEK (Bosanska pošta)

Bosna Kalmar, Fatima Gunić Göteborg, In-ternationellt Nybro, Mariestad Mariestad, Ljiljan Oskarshamn, Ljiljan Växjö, Most Ska-ra, Perla Arlöv, Respekt Karlskrona, Tidahol-mski ljiljani Tidaholm, Žena 99 Värnamo, Žena 2000 Helsingborg, Žena 200 Mön-sterås, te sekcije žena Eslöv, Hässleholm, Höganäs, Landskrona, Lidköping, Lund, Norrköping i Ängelholm. Savezu je pristu-pilo udruženje Linköping 2000 a osniva se i udruženje žena u Västeråsu. Od 74 prijav-ljena Skupštini je prisustvovalo 68 delegata.

Rad skupštine pozdravile su u ime Am-basade BiH Jasminka Ustamujić, u ime NBV Ulla Lingesjö i u ime organizacije

Bosnien och Hercegovinas kvinnor-iksförbund i Sverige anordnade den

1 april 2006 det 11: e årsmötet och ett kultur- och underhållningsprogram, ett sammanträde med över 400 deltagare och gäster.

– Bosnien och Hercegovinas kvin-noriksförbund i Sverige hade 6,071 aktiva medlemmar år 2005. De är organiserade i 40 föreningar, center och sektioner i 75 kommuner i Sverige, Danmark och Norge, sade Selma Borovac, BHKRF: s före detta ordförande, till deltagarna och gästerna.

68 ombud var närvarande. De god-kände Verksamhetsberättelsen och Verk-samhetsplanen. Ny styrelse valdes på årsmötet.

Bosnien och Hercegovinas ambassad i Stockholm presenterades av Jasminka Ustamujić, NBV av Ulla Lingesjö och IOGT-NTO av Fadila Jašarević.

– Jag ska fortsätta med Kvinnoriks-förbundets arbete för integration och etableringen i det svenska samhället och även för bättre samarbete bland bosniska kvinnor i Sverige, sade Vahida Mehinović, BHKRF: s nya ordförande.

Kultur- och underhållningsprogram på både bosniska och svenska anordnades av föreningen Ljiljan Växjö. Den trevliga stämningen fortsatte med musikgruppen Zlatne strune (Guldsträngar) från Skövde.

Över 400 kvinnor i Växjö

Jasminka Ustamujić pozdravlja delegate u ime Ambasade Bosne i Hercegovine u Švedskoj


IOGT-NTO Fadila Jašarević. Pozdravljajući rad skupštine Jasminka Ustamujić, prvi sekretar koja vrši funkciju konzula pri BiH Ambasadi Stockholm, je kazala:

– Nadam se da ćemo imati priliku or-ganizirati glasanje u Ambasadi i na još 5-6 mjesta u Kraljevini Švedskoj. Za glasanje će biti potrebno imati jedan od CIPS-ovih do-kumenata, npr. ličnu kartu i važeći pasoš, na osnovu kojih dokumenata će te biti evidenti-rani na biračkom spisku. Sticanjem dvojnog državljanstva vi ste stekli pravo i na švedski i na bh pasoš. Savjetujemo vam da djecu rođenu ovdje upisujete u matičnu evidenciju u BiH, a to možete ostvariti putem Amba-sade BiH u Stokholmu. Počeli smo ponovo i sa vjenčanjima u Ambasadi, tako da mladi bračni parovi dobijaju međunarodni vjenčani list, koji se upućuje nadležnim švedskim i bh. organima, radi upisa činjenice vjenčanja, na-kon čega odmah mogu dobiti traženi doku-ment s novim prezimenom.

Govoreći o radu BH Saveza žena u Švedskoj predsjednica Selma Borovac je kazala da Savez djeluje godina, ima 6,07 člana u 40 udruženja u 75 gradova u Švedskoj, Danskoj i Norveškoj, te da se angažirao na integraciji i ravnopravnosti polova. Borovac je istakla:

– Uspjeh ovog Saveza nije rezultat angažovanja pojedinaca, nego sviju nas zajedno. Jačaćemo dosadašnje aktivnosti u omasovljenju, stipendiranju studenata, hu-manitarnim aktivnostima, radu sa djecom i omladinom, te prezentiranja naše kulture. Želimo pomoći ženi da se afirmiše u ovom društvu, još više se angažovati na svim regijama kako bi pomogli našim starijima. Radićemo na integraciji, izboriti se za dija-

log i ravnopravan položaj, pojačati saradnju sa švedskim institucijama i organizacijama, te sa bh. organizacijama u Švedskoj i BiH, pojačati veze sa dijasporom, učestvovati u političkim zbivanjima u BiH i Švedskoj.

Novoizabrana predsjednica saveza dipl. ekonomista Vahida Mehinović:

– Želim da Savez bude organizacija o kojoj će se pričati samo pozitivno. Ja ću na-staviti rad na integraciji u švedsko društvo, ali mi je velika želja da se mi koji pripadamo bh. populaciji ”integrišemo” i uspostavimo saradnju koja bi nam svima dobro došla. Saradnju bismo trebali uspostaviti između svih bh. žena u Švedskoj i šire, ako ne zbog nas, onda zbog naše djece.

Žene su se i na ovom druženju pokazale solidarnim pa je iskupljeno 8.000 kr u Fond za stipendiranje studenata i djece u BiH.

Rezimirajući zaključke predsjednica Skup-štine Halisa Šakin je kazala:

– Podržava se tužba BiH protiv SCG za agresiju i genocid pred Međunarodnim sudom pravde; u Švedskoj je sve više više-jezičnih učenika i shodno tome se zahtjeva: da maternji jezik ima jednak status kao i ostali školski predmeti, da status nastavnika maternjeg jezika bude izjednačen sa sta-tusom ostalih nastavnika, da nastava ma-ternjeg jezika počinje već u predškolskom uzrastu; zahtijeva se priznavanje bosanskog jezika od nadležnih institucija u Švedskoj (na osnovu bilateralnih sporazuma između BiH i Švedske) kao i adekvatan broj prevo-dilaca za bosanski jezik; pozivaju se članovi BH Saveza žena da se aktivno uključe u predizbornu aktivnost i da u što većem iziđu na izbore u BiH.

. Skupština ove je godine provela i

najdemokratskije izbore šaljući prijedloge u bazne organizacije, te je Skupština izabrala: Vahidu Mehinović za predsjednicu, Selmu Kamberović za potpredsjednicu, Halisu Šaškin za predsjednicu i dr. Dženanu Zor-lak za potpredsjednicu Skupštine, Selmu Borovac i Asimu Pašalić za kontakt osobe, te koordinatore (i zamjenike) regija: Jasna Perić (Begzada Avdić), Fatima Kovačić (Zehra Količić), Sajma Dizdarević (zam-jenicu će izabrati Gl. odbor), Emina Ćejvan (Amela Tadić), Belma Hafizović (Marija Ramić), Fikret Babović (Salih Pašalić), Hi-dajeta Babović (Ismeta Saračević) Danska i Đenana Mrzić (Zehra Nalbantić) Nor-veška.

Delegati 11. Godišnje skupštine BH Saveza žena u Švedskoj

Glavni odbor BH Saveza žena u Švedskoj je na svojoj sjednici održanoj 20.5.2006. u Skövdeu donio Odluku da uputi prijedlog Skupštini Saveza da na prvom zasjedanju razriješi dužnosti Selmu Kamberović, pot-predsjednicu ovog Saveza. Odluka je uz-rokovana nedemantovanim natpisima u sredstvima javnog informisanja, prema kojima je S. Kamberović navodno 8.5.2006. izvršila protupravnu radnju u tržnom cen-tru Burlöv, kao i njenim lošim zdravstvenim stanjem. (GO BHSŽ)

U kulturnom dijelu programa nastupili su hor Ljiljan Växjö, djeca bh. dopunske škole Växjö, koju je pripremila učiteljica Nermina Sadiković, a svoje stihove govori-le su: Enisa Grozdanić, Sadeta Sokol i Izeta Burazerović. Domaćin Ljiljan Växjö na čelu s Fekom Pendekom i Begzadom Avdić do-bro je odradio svoj posao. Uz muziku Zla-tnih struna druženje je bilo zabavno.

Aktivnosti kojezaslužuju pažnju

Srećna okolnost je da smo novinar Bo-sanske pošte i ja zajedno prisustvovali . izbornoj Skupštini BH Saveza žena

. aprila 2006. u Växjöu. Pišući o skupu prenosimo utiske i nadasve prijatno i lijepo druženje preko 400 članica iz udruženja i sekcija iz Švedske i Danske.

Znajući da će vam počasna ”članica” BH Saveza žena, novinar Fikret Tufek, predočiti obilje informacija, želim vam iz drugog ugla dočarati impresije sa Skupštine i mog trogodišnjeg angažovanja i praćenja ove po svemu izuzetne organizacije, koja sve više zauzima svoje pravo mjesto i ulogu u mnogim segmentima švedskog društva, a istovremeno jača i povezuje bh. žene i orga-nizacije u BiH sa udruženjima i organizaci-jama u Švedskoj.

BH Savez žena u Švedskoj je organizacija za svaku pohvalu i primjer drugima kako treba znati i željeti raditi na širokom pro-storu Švedske, Danske i Norveške. Brojka

Jedanaesta izborna Skupština BH Saveza žena u Švedskoj

Piše: Muharem SITNICA-Sića


od preko 6.000 članova u 40. udruženja, nije samo puki broj već stvarna imena i prezimena žena iz mnogih mjesta i gradova Švedske, koje pod okriljem Saveza u svojim sredinama realizuju sve zadatke i aktivnosti, gdje se tačno zna šta i ko radi i ko i zašto je zadužen. Stoga ne čudi da je sve više i muških poklonika koji im se priključuju kao i drugih organizacija koje žele suradnju sa Savezom.

Kroz cjelokupne godišnje aktivnosti i česte posjete među udruženjima, žene se

međusobno veoma dobro poznaju, druže, zabavljaju i pomažu jedne drugima, a isto tako sa velikim zalaganjem svih, pomažu svugdje gdje mogu i šalju pomoć tamo gdje je najpotrebnija.

Zato nimalo ne čudi i akcija koja je pokrenuta u svih pet autobusa, gdje se to-kom putovanja do Växjöa, a potom i u toku

zajedničkog druženja, prikupilo 8,000 SEK, koje su namijenjene za stipendiranje stude-nata u BiH. Organizuje se i ove godine od-lazak autobusa sa članicama Saveza u BiH, a već je prikupljena veća količina medicinskih pomagala i drugih u ovom trenutku veoma potrebnih stvari koji će se direktno predati humanitarnim organizacijama u BiH.

Bio sam jedan od putnika u autobusu na relaciji: Oskarshamn – Mönsterås

– Kalmar – Nybro –Växjö, ustvari bio sam jedini muškarac, čak je i šofer autobusa bila jedna mlada Šveđanka, i teško je riječima opisati tako lijepu atmosferu i srdačnost u izuzetnoj organizaciji zaposlenih u Save-zu BH žena, najveće ”vrijednice”, sekretara Harisa Tucakovića i agilne koordinatorke za regiju Istok Jasne Perić.

Taj sunčani dan, . april 2006., kao da je nagovijestio proljeće, a smijeh, šala i

pjesma odjekivali su u autobusu i sve tako do škole u Växjöu gdje su nas dočekali ljubazni domaćini, udruženja Ljiljan. Pri-stigli su i drugi autobusi i sala je uskoro bila dupke puna, smjenjivali su se pozdravi višegodišnjih poznanika i prijatelja uz kafu i kolače, a potom je u prijatnoj atmosferi uz muziku, uslijedio ručak za sve prisutne.

U drugoj sali sve je bilo spremno za početak rada . izborne Skupštine

i obzirom da su svi materijali na vrijeme

Nastavak druženja u prepunoj sali uz orkestar Zlatne strune iz Skövdea

Pomoć BiH

Čak i vozačica autobusa

Baš na dan šale

Vahida MehinovićNova predsjednica


dostavljeni i da su delegati skupštine o svemu bili upoznati, krenulo se sa dnevnim redom. Skupštini je prisustvovala i konzul ambasade BiH u Švedskoj Jasminka Ustamujić i pred-stavnice organizacija za borbu protiv droga i alkohola Ulla Lingesjö i Fadila Jašarević. Gospođa Ustamujić je prisutne pozdravila u ime ambasadora BiH u Švedskoj gosp. Ja-kova Skočibušića, te zaželjela uspješan rad delegatima skupštine.

Uz zanimljive i plodne diskusije usvojeni su svi predloženi materijali, a u najljepšem raspoloženju uz pozdravne riječi, poklone i cvijeće, izvršen je izbor nove predsjednice Vahide Mehinović, kao i drugih članova skupštine i glavnog odbora.

Selma Borovac, dosadašnja predsjednica, čestitajući svima na donešenim odlukama, istakla je da BH Savez žena u Švedskoj ide dalje i da je svakim danom i godinom sve jači i veći.

Obraćajući se svima, sada u ulozi člana Glavnog odbora i kontakt osobe sa

švedskim organizacijama, Selma Borovac je kazala:

– Mojim motom: Čovjek ne može za-ustaviti progres, može samo spriječiti samoga sebe da u njemu učestvuje, želim da čestitam novoj predsjednici Saveza na izboru i poželim joj puno sreće i uspjeha u radu u budućnosti. Ja, kao bivši predsje-dnik, ću učiniti sve što bude u mojoj moći da ovaj Savez bude još bolji nego do sada i zadrži status najrespektabilnijeg u Švedskoj. Umjesto ”zbogom” svim članovima Saveza, željela bih da kažem nešto o bosanskoj ženi, čiji sam predstavnik sa ponosom bila u po-

sljednje četiri godine. Iako i sama pripadam grupi moram, bez lažne skromnosti reći da bosansku ženu poštujem i divim joj se da-nas još više nego ranije. Zašto? Ja sam kao i svi mi ovdje u Švedskoj imala priliku da kroz službu ili moje dobrovoljne aktivnosti sretnem masu žena iz cijelog svijeta, raznih običaja i kultura, te imala priliku da upore-dim bosansku ženu sa ostalima. Definitivno mislim da ni jedna druga žena nije toliko, ako mogu da kažem ”kompletna”, kao žene sa naših podneblja. U jednoj osobi možete naći i dobru majku, i dobru domaćicu i suprugu, osjećajnu sestru ili kćerku, ali is-tovremeno sposobnu, odgovornu, poslo-vnu ženu, koja uspješno savlađuje sve po-stavljene zadatke. I uvijek ponavljam, nama je mnogo, mnogo teže ovdje nego u Bosni, mi ulažemo puno više napora i kod kuće i na poslu kako bi se dokazale i bile pozitivan primjer našoj djeci Naravno, mnogo više ulažemo u našu djecu, da im pomognemo da nađu pravi put i adaptiraju se u novoj sredini, a da istovremeno stvore i zadrže snažne veze sa domovinom.

Uspjeh ovog Saveza nije rezultat angažo-vanja pojedinaca, nego svih nas zajedno. Nadam se da ćemo i dalje jačati dosadašnje aktivnosti u smislu omasovljenja organizaci-je, stipendiranja studenata, humanitarnih aktivnosti, rada sa djecom i omladinom, te prezentiranja naše kulture širom Švedske. Želimo još jače pomoći našoj ženi, da se afirmiše u ovom društvu, te zauzme mjesto koje zaslužuje. Treba se još više angažovati na svojim regijama kako bi pomogli našim starima koji su nažalost najugroženija grupa. Posebno se trebamo pozabaviti in-tegracijom u ovo društvo, izboriti se za di-

jalog i ravnopravan položaj, a prema kom-petencijama i zaslugama. Pojačati saradnju sa švedskim institucijama i organizacija-ma, kako na saveznom tako i na lokalnom nivou, te sa bh. organizacijama u Švedskoj i BiH. Trebamo iskoristiti naše kompetencije i iskustvo stvoreno u Švedskoj, kako bi se više povezali i pomogli našoj domovini. Ne mogu da odolim a da ne kažem po ko zna koji put: Koristimo našu energiju u pozi-tivne svrhe. Hvala i srećno, kazala je Selma Borovac.

Enisa Grozdanić, slikar amater, pozdravi-la je prisutne, govorila svoju pjesmu i

poklonila sliku dosadašnjoj predsjednici Selmi Borovac. U kulturno-umjetničkom programu nastupio je Aktiv žena udruženja Ljiljan Växjö. Hor se predstavio izvedbom nekoliko lijepih pjesama, svoje stihove reci-tovale su Sadeta Sokol i Izeta Burazerović, dok su djeca iz bh. dopunske škole učiteljice Nermine Sadiković izvela recital posvećen Bosni i Hercegovini.

U nastavku druženja orkestar Zlatne strune iz Skövdea zapjevao je i zasvirao u prepunoj sali. Pjevalo se i igralo, svi su bili u kolu, mladi, stari i djeca. Miris ćevapa začinio je atmosferu, kao nekad u našoj BiH.

Veselo je bilo i u povratku. Tako se i za-vršilo, do narednog susreta, do novih akcija, do svih zadataka i planova zacrtanih za ovu godinu, a prvi u nizu je, aprilski odlazak u BiH. Treba više ovakvih susreta. Srećan put ženama koje putuju u BiH i koje će u ime članova Saveza predati sakupljenu pomoć. Jedno je sigurno, dok je BH Saveza žena bit će još puno lijepih susreta.

Hor bh. udruženja Ljiljan Växjö

Energija u pozitivne svrhe

Predivan kulturni program


Integracija imeđusobna saradnja

U ovome broju našega lista Žena pred-stavljamo vam Vahidu Mehinović koja je na . Godišnjoj Skupštini

BiH Saveza žena u Švedskoj, održanoj . aprila, izabrana na funkciju predsjednice Bosanskohercegovačkog saveza žena u Švedskoj.

SENADA: Možeš li našim čitaocima reći nešto više o tvom prvom susretu sa BiH Sa-vezom žena u Švedskoj?

VAHIDA: Da budem iskrena, moj prvi susret sa BH Savezom žena nije baš najbolji. Razlog tome su predrasude i dobrim dijelom neistinite priče koje su kružile u to vrijeme i koje su lansirane od strane onih koji su htjeli ostvariti neke svoje ciljeve a dijelom i privatni obračuni nekih pojedinaca. Međutim preko Integracionog projekta Fenix, gdje sam ja radila, srela sam jedan broj žena koje su bile članice BH Saveza žena i dobila sam potpuno drugačiju sliku – naravno onu koja odgovara stvarnosti. U kontaktima sa tim osobama saznala sam za koje ideje se bori BH Savez žena i osjetila potrebu da kao žena iz Bosne i Hercegovine trebam biti među njima i dati svoj doprinos afirmaciji naših žena i pred-stavljanju Bosne i Hercegovine, na način na koji mi to i zaslužujemo.

SENADA: Ti si jedno vrijeme bila zaposle-na u Savezu i dobro poznaješ njegovu orga-nizaciju. Koje si poslove radila i koliko to ima značaja za tvoju današnju ulogu u Savezu?

VAHIDA: Ja sam godinu dana bila zapo-slena u Savezu kao koordinator aktivnosti, a istovremeno sam vodila i projekat Uloga majke je najvažnija, projekat koji sam ja na-pisala. Integracioni zavod nam je odobrio sredstva i u projekat je bio uključen jedan broj lokalnih udruženja. U tom periodu sam ostvarila kontakte sa velikim brojem naših članova, onih koji su već bili a i onih koji su se uključili u tom periodu. Bilo mi je izuzetno drago kad su mi neke od tih osoba, koje sam upoznala u tom periodu, prišle u Växjöu i uz

Razgovor sa Vahidom Mehinović, novoizabranompredsjednicom BH Saveza žena u Švedskoj

INTERVJU

Razgovarala: Senada BEŠIĆ

Rođena: 1960. u Bileći, u Švedsku došla iz Gračanice, kod Tuzle, gdje je stanovala sa svojom porodicom.

Nastanjena: Lidköping na jezeru Vän-ern, u zapadnom dijelu Švedske (Västra Götaland).

Obrazovanje: Poslije završene gimnazije u Bileći, Vahida odlazi u Banjaluku i tamo završava Ekonomski fakultet. Nakon do-laska u Švedsku, Vahida je završila veliki broj kurseva i u toku 2003. na Univerzi-tetu u Göteborgu (Handelshögskolan) dobija Magisterexamen.

Zaposlena: Ekonomista u komuni Lid-köping.

Porodica: Vahida živi u harmoničnoj porodičnoj atmosferi sa suprugom i dvije kćerke (17 i 8 godina).

Kako provodi slobodno vrijeme: Slo-bodno vrijeme provodi u krugu uže i šire porodice, a dosta svog slobodnog vre-mena je posvetila kontaktima i susretima sa članovima BHSŽ u Švedskoj.

Omiljeni pisac: Voli da pročita dobru knjigu ili dobar tekst bez obzira na ime pisca. Smatra da i među onim manje poznatim imenima ima puno talento-vanih i kvalitetnih.

Omiljena hrana: Voli sva bosanska jela a kolači su joj slaba strana.

Životni moto: Neki posebni moto nema ali pošto istinu cijeni iznad svega, ima običaj reći ”Svi ste mi dragi al´mi je istina draža”.

Vahida Mehinović

čestitke za izbor izrazile vlastitu želju i volju da se angažuju još više upravo zato što sam ja izabrana za njihovog predstavnika. Mislim da je to pokazatelj da je saradnja funkcionisa-la veoma dobro a meni također podstrek da nastavim da se borim i iznalazim još bolje i savršenije metode saradnje i rada u Savezu, uopšte.

SENADA: Kao majka, supruga i zaposlena osoba znamo da imaš puno obaveza. Biti predsjednik Saveza je još jedna u nizu obave-za pa nas zanima na koji način planiraš or-ganizovati tvoj rad?

VAHIDA: Zahvaljujući podršci i pomoći koju imam od strane mog supruga mogu preuzeti tako veliki broj obaveza. Što se tiče mog rada u Savezu ja ću nastojati da delegi-ram jedan broj zadataka zaposlenim u Save-zu i članovima Glavnog odbora koji to mogu odraditi isto tako dobro kao i ja. To će meni olakšati rad a biće veći broj osoba angažovan. Mislim da je jedno nepisano pravilo koje je

važilo u zadnje 3-4 godine u našem Savezu jako dobro i ja ću nastaviti da ga promjenju-jem. Naime, mi smatramo da nije najvažnije da se pojavi predsjednik na svakom sku-pu ili sastanku. Najvažnije je da se pojavi prava osoba – osoba koja je najupućenija u aktuelnu problematiku i najkompetent-nija da odgovori postavljenom zadatku ili da učestvuje u nekoj aktuelnoj debati i predstavi naš Savez na pravi način. Zahvaljujući tome što u našem članstvu imamo izuzetno kom-petentne i sposobne osobe različitih profila, time imamo i mogućnost da uvijek izaber-emo pravu osobu.

Ja doživljavam Bosanskohercegovački sa-vez žena kao nešto što je naše i što svi mora-mo podjednako čuvati i usavršavati.

SENADA: Šta smatraš da su prioritetne aktivnosti koje se trebaju uraditi u ovoj godini i kakva je tvoja vizija o Savezu za nekih pet godina?

VAHIDA: Ja bih naglasila integraciju u

Vahida Mehinović

Intervju med Vahida Mehinović,den nyvalda ordföranden

av Bosnien och HercegovinasKvinnoriksförbund i Sverige


švedsko društvo kao nešto što je prioritetno za sve nas. Također trebamo nastojati da našu domo-vinu Bosnu i Hercegovinu pred-stavimo Šveđanima, pokažemo našu tradiciju i kulturu a sve u cilju boljeg razumijevanja i sarad-nje. Izuzetno važnim smatram i uključivanje djece i omladine u Savez. Smatram također da bi u okviru Saveza trebali osmisliti i realizovati neke nove projekte koji bi omogućili edukaciju našeg članstva a i uspostavljanje sarad-nje sa drugim organizacijama u švedskom društvu a i organizaci-jama iz ostalih evropskih država, uključujući i Bosnu i Hercegovi-nu.

SENADA: Da li bi željela nešto poručiti članicama Saveza i čita-ocima lista Žena?

VAHIDA: Ja bih se na kraju ovog intervjua htjela obratiti, ne samo našim članovima, nego i svim osobama porijeklom iz Bosne i Hercegovine, svim pri-jateljima Bosne i Hercegovine, koji Bosni i Hercegovini, a time

i nama svima, žele sve najbolje i poručiti im da su dobro došli, bilo kao članovi, bilo kao sarad-nici.

Mislim da je potrebno na-glasiti da je švedski način rada i finansiranja uticao da mi, koji dolazimo iz Bosne i Hercegov-ine, formiramo veći broj orga-nizacija, ali to bi trebao da bude razlog više za još bolju saradnju i zajedničke projekte.

Bila bih sretna kad bi se sve zdrave snage iz svih organizacija za BH predznakom, a i oni koji nisu ni u jednoj organizaciji, probudili i u ime budućnosti dali prednost našoj ”integraciji” i međusobnoj saradnji u cilju stvaranja stabilnije osnove za rad, ako ne za nas onda za našu djecu, za generacije koje dolaze.

Moje namjere su zaista is-krene i dobronamjerne i ja se nadam da će ih većina pome-nutih u gornjem tekstu pre-poznati i da ćemo svi zajedno učiniti odlučujući korak ka našoj međusobnoj saradnji.

Ajla Mehinovic, elev på De la Gardiegymnasiet och nyvald ordförande för SSU

i Lidköping, gjorde succé i dag när hon för första gången fick vara ta-lare på ett maj-möte. Hon mötte sina partivänner med enkla och raka inlägg – och det gick raka vägen hem i socialdemokraternas hjärtan, för varenda hjärtefråga fick hon med på ett enkelt sätt.

– Valet gäller inte Persson eller Reinfeldt, det gäller oss själva, vad vi har för uppfattning om hur det skall vara. Allt i vår omgivning är politik på ett eller annat sätt. Frågan är om grundinställningen i politiken skall vara röd eller blå – om den skall gälla enstaka eller om den skall gälla alla.

Det var kvinnor som domin-erade socialdemokraterna och LO-fackens möte i dag i Folkets Park. Förutom Ajla Mehinovic talade Carina Ohlsson, riksdag-sledamot, och Birgitta Johnsson, som är ordförande för LO-facken i Lidköping.

Birgitta Johnsson lämnade helt sitt färdiga manus för att i stället uttrycka sin glädje över att ha fått Ajla Mehinovic till partika-mrat.

Ajla Mehinović, učenica De la Gardie gimnazije i no-voizabrana predsjednica

SSU (Savez švedske socijaldemo-kratske omladine) u Lidköpingu, danas je doživjela pravi uspjeh dok je po prvi put govorila na jednom prvomajskom susretu. Obratila se svojim partijskim pri-jateljima jednostavnim i iskrenim govorom – što je išlo pravo u so-cijaldemokratska srca.

– Izbori ne važe za Perssona ili Reinfeldta, oni su za nas lično, šta mi smatramo kako će biti. Sve u našem okruženju je politika na jedan ili drugi način. Pitanje je da li će osnovni stav biti crven ili plav – da li će biti pojedinačan ili važiti za sve.

Žene su dominirale današnjim skupom socijaldemokrata i LO-sindikata u Folkets Parku. Osim Ajle Mehinović govorile su i Carina Ohlsson, parlamentarna zastupnica, i Birgitta Johnsson, predsjednica LO-sindikata u Lid-köpingu.

Birgitta Johnsson je skroz ostavila svoj pripremljeni govor da bi iskazala zadovoljstvo što je dobila Ajlu Mehinović za parti-jskog druga.

Ajla Mehinović & Carina Ohlsson

Ajla– en ny stjärnapå Lidköpingspolitiska himmel

Ajla– nova zvijezda

na političkomnebu Lidköpinga

Av Björn SMITTERBERG (Lidköpingsnytt, måndag, den 1 maj)

Bosna i HercegovinaCentralna izborna komisijaBroj: 05-07-1-1025/06Sarajevo, 30.5.2006. godine

Poštovani,Centralna izborna komisija

Bosne i Hercegovine, u skladu sa odredbama Izbornog zakona BiH, nadležna je za organizaciju i provođenje upisa birača u Cen-tralni birački spisak i glasanje državljana BiH koji žive u ino-stranstvu. Upis birača u Centralni birački spisak za glasanje izvan BiH provodi se sistemom aktivne registracije za svake izbore.

Centralna izborna komisija BiH u pripremi predstojećih neposrednih izbora, koji će se održati u oktobru 2006., pro-vodi kampanju za upis birača državljana BiH koji žive u ino-stranstvu, a koji nisu bili upisani u Centralni birački spisak za gla-sanje izvan BiH za prethodne izbore, u Centralni birački spisak za glasanje izvan BiH. Krajnji rok za registraciju ovih birača je 18.07.2006.

Ukoliko su Vam potrebne do-datne informacije, molimo Vas da nam se obratite na:

Fax: +387 33 251 333; 251 334,Tfn: +387 33 251 331; 251 332,E-mail: [email protected]: www.izbori.baNa kraju, dozvolite da Vam se

zahvalimo na pomoći koju ćete pružiti u procesu upisa birača u Centralni birački spisak za gla-sanje izvan BiH koji provodi Cen-tralna izborna komisija BiH.

S poštovanjem,Predsjednik Centralne izborne

komisijeBranko Petrić

Izbori 2006 Allmänna valSöndagen den 17 septem-ber 2006 är det allmänna val i Sverige. Vi ska välja de per-soner som ska representera folket i riksdagen, landst-ings/region- och kommun-fullmäktige.

I grundlagen står det tydligt: “All offentlig makt i Sverige utgår från folket”. Läs mer på: www.val.se

Mariestadu u pohode

Mariestad je u subotu 6. maja ove godine bio domaćin izložbe ručnih radova bh. distrikta Skaraborg. To

je ujedno bila prilika da se okupe članovi bh. udruženja koji žive i djeluju u ovoj oblasti.

Za bh. udruženje u Mariestadu se slobo-dno može reći da ima znatno više sportskih trofeja nego članova. Ne zato što oskudi-jevaju u članstvu, naprotiv, trenutno broje preko 60 članova, već radi toga što izgleda da nema trofeja kojeg nisu osvojili.

Udruženje je nedavno dobilo novu upra-vu sa popularnim Pepom (Ersin Ćuran) na čelu. Prostorije udruženja su detaljno reno-virane, a uz višegodišnju aktivnu saradnju sa SISU, januara ove godine je pokrenuta i saradnja sa NBV, tako da se uz sportski image, ovo udruženje sve više afirmiše i u oblasti kulture. Sekcije na nivou kulturnih aktivnosti: muzička, folklorna, recitatorska, plesna, spremanje hrane, ručni radovi, sije-la, te sportske: fudbalska, stolni tenis, bilijar i šah – su garancija da je bh. udruženje u Mariestadu na pravom putu očuvanja bo-gate bh. kulturne tradicije i integracije u švedsko društvo.

Pri dolasku na izložbu ručnih radova, dočekali su nas primjerci Mariestads-tid-

Maestral u bh. distriktu Skaraborg

Piše: Haris TUCAKOVIĆ


ningena, sa reportažom o izložbi i slikom na naslovnici, postavljeni po lijepo aranžiranim stolovima udruženja. Znači da ”novi klinci” znaju šta hoće i kako treba raditi.

Žene su izložile svoje vezove, keranje, goblene, slike… skladno ukomponovane sa različitim rukotvorinama iz bh. baštine. A tek jela! Kao što jedna starija žena reče: ”Sinko, ko da smo došli Mariestadu u po-hode. Pravi zijafet!”

Prisutne je u ime domaćina pozdravila Marija-Marika Ramić, a zatim su se obratile Vahida Mehinović, predsjednica BH Saveza žena, i Asima Pašalić, kontakt osoba sa bh. organizacijama u Švedskoj.

Kulturno-umjetnički program je dugo pripreman, a kako je ranije rekla Marija-

Marika Ramić: ”Mi se spremamo da pravo ugostimo i da se pravo predstavimo”, up-ravo tako je i bilo.

Program je otvoren nastupom hora Behar iz Skövdea (druga slika odozgo na str. 3) i ovo je sigurno njihov najbolji nastup do sada. Pod dirigentskom palicom Amele Maksumić i uz harmoniku Hajrudina Zukanovića ostva-reno je tako prisno jedinstvo s publikom da

Ställer ut hantverk frånsitt hemland

Av Jenni AHLIN (Mariestads-tidningen, Fre-dag, 5 maj 2006, s. 14)

Bosnisk-Hercegovinska föreningen i Mariestad har funnits i tolv år och har

en mängd olika aktiviteter för sina med-lemmar. Mycket idrott har det varit, och framgångsrik sådan – det vittnar inte minst alla pokaler i föreningslokalen om.

– Men på senare tid har vi också börjat satsa mer på kultur, berättar Marija Ramic som är sekreterare i föreningen.

StudiecirklarEtt sådant kulturellt inslag är handarbete. Många kvinnor i föreningen ägnar sig åt det på fritiden och nu har man även gjort det i studiecirkelform. Av föreningens cir-ka 160 medlemmar är det ett 30-tal som deltar.

– Och ofta är barnen med också, säger Marija Ramic. På det sättet lär de sig mer om sitt ursprung. Man får inte glömma sina rötter.

Förutom att handarbetet är ett trevligt sätt att umgås på och träffa folk från sitt hemland, är studiecirkelarbetet också ett sätt att komma in i det svenska samhället.

– Nu vill vi också visa vår tradition och kultur för andra, förklarar Marija som poängterar att föreningen haft god hjälp av studieförbunden Sisu och NBV.

Första utställningenPå lördag ordnar de bosnisk-hercegov-inska kvinnorna sin första utställning och under eftermiddagen håller de öppet för allmänheten i sin lokal på Hantverkare-gatan 15, där föreningen huserat i sex år.

På skärmar har de hängt upp stickade kläder, virkade dukar, broderade tavlor och spetsar som nästan ser ut som om de vore knypplade. Det är de inte, utan istäl-let gjorda i något som heter keranje och utförs med synål. De har också tagit med några ”typiska” hushållsföremål från Bos-nien Hercegovina. Några större virkade alster ligger som prydnad på soffor och fåtöljer, vilket är vanligt i hemlandet.

Fest med andra föreningarSenare på eftermiddagen och kvällen har de bjudit in medlemmar från andra föreningar i Skaraborgsdistriktet. Dessa ska naturligtvis titta på utställningen, men det blir också sång av Skövdekören Behar, folkdans, dikter, sånger och mat. Kort sagt: fest!

su cijelo udruženje digli na noge.Program je nastavljen narodnim igrama

folklorne sekcije koju vode Hajrudin Vidimlić i Esma Zahirović. U bogatom recitalu su Irina Vidimlić, Šaćir Džafić, Marija Ramić i Sulejman Mujkanović

Internacionalna Hasanaginica


učestvovali Alisa Ramić i Elma Zaklan (slika gore lijevo na str. 3) i Dino Vidimlić, Amer Zaklan, Elmedin Velić, Melissa Bana, Orhan Halilović, Edin Halilović i Emil Vidimlić (slika gore desno na str. 3).

Balada Hasanaginica je iz-vedena u bosansko-hrvatsko-ukrajinsko-bugarskom sastavu: Irina Vidimlić, Šaćir Džafić, Marija Ramić i Sulejman Muj-kanović. Možda je sastav bio i šareniji, ali mi je bilo nezgodno pitati.

Sulejman-Ćeman Mujkano-vić je kao konferansje dobro odradio svoj posao, a od ostalih učesnika vrijedi istaći Enesa-

Ćizu Bratića, Suada Mehinovića i Bibu Begić (narodne pjesme) i Esada Ramića (gitara).

Druženje uz harmoniku, gi-taru, pjesmu i dogovore o no-vim aktivnostima i susretima je nastavljeno do kasne noći. Prijatna atmosfera, prirodnost, toplina i osjećaj prave bosansko-hercegovačke druželjubivosti su posebno obilježili ovaj susret.

Bh. distrikt Skaraborg već petu godinu zaredom, kra-

jem maja, organizuje za svoje članove druženje i ribarenje na jezeru Björksjön, u prirodnom rezervatu Hökensås, 4 km od

Tidaholma.Kako se nešto isplanira, tako

to obično i završi. Ta subota 20. maja je razrađena u detalj: zorom se kreće na Björksjön u ribolov, u podne jedna ekipa odlazi u Behar da aranžira prostorije udruženja za Veče zabave i roštilja, a uveče se uz veliki ekran navija, bodri i slavi uspjeh Hari Mati Harija na Evroviziji 2006. I sve je bilo kako treba, samo je Hari malo podba-cio, od očekivanog trijumfa – os-tvario je u ”proširenoj” Evropi ”samo” 3. mjesto.

Na ribarenje se odazvao veći broj ribara i ”gledalaca” i čini se da je sva uplaćena riba izvađena iz jezera. Za one koji nisu pecali bilo je mjesta za roštiljem za ko-jim su radili gurmani Juso Ćorić i Salih Pašalić.

Ekipa u sastavu: Jasmin, Me-šak, Amela, Samir i Ćiza je pri-premila prostorije Behara ko Maksim u Parizu uz dagens spe-cialitet: losos na roštilju, začinski mladi krompir, holandski sos, pecivo sa saransakom i italijan-ska salata sa paradajzom i sve to uz vrlo povoljnu cijenu: 40 kr za članove i 65 za nečlanove.

Da član zna zašto je član!

Asima i Salih Pašalić, osnivači bh. distrikta Skaraborg Sa ribarenja u Tidaholmu

U Malmöu, na Nydala trgu, 6. maja, u organizaciji Bosan-

skohercegovačkog saveza žena u Švedskoj, okupilo se stotinjak bh. žena iz Švedske i Danske (druga slika odozdo na str. 3) koje su prezentirale bosanske

specijalitete uz sevdalinku.Ispred i u prostorima Coop

Konsum, na Nydala trgu, mani-festaciju je pratio veliki broj Šve-đana. Bosanskih specijaliteta bi-lo je u izobilju.

Trio Sabah u kojem sviraju i pjevaju bosanske pjesme Edin Bahtijaragić, Sara Jefta i Jonas Håkansson, oduševio je publiku. Žene su nastavile druženje uz muziku i zabavu u Vårbogårde-nu u Arlövu. Manifestaciju su pomogli Konsumentföreningen Solidar, Coop Konsum i ABF Malmö.

Uz Sabah bosanski specijaliteti

Ribarenje u Tidaholmu

U organizaciji bh. udruženja Behar Skövde, 27. maja je

održan 4. tradicionalni maj-ski fudbalski turnir na kojem je učestvovalo 8 ekipa.

Pobijedila je ekipa Kosovo iz Mariestada koja je dobila i veliki prelazni pehar. Bh. udruženje Most Skara je bilo drugo, Behar Skövde je zauzeo treće a 6. april Falköping četvrto mjesto. Ovog puta je izostalo učešće dječijih ekipa, koje su do sada bile najveća atrakcija turnira u Skaraborgu, i tome bi ubuduće trebalo obratiti veću pažnju.

3. juna su udruženja Behar i Una iz Skövdea zajedno nastupila na Cvjetnom festivalu sa horom, folklorom, narodnim pjesmama, modernim plesom i recitalom. Mada su podijeljeni letci sa pro-gramom i prijevodom pjesama na švedski, prisustvo Šveđana je bilo ispod očekivanja. 6. juna je obilježen Nacionalni dan Švedske.

Za vikend 9.-. juna se plani-raju Susreti u Tidaholms sommar-gårdu, poznatom centru za rekre-aciju, smještenom na obali mora 0-ak kilometara od Varberga. Normalno, samo za članove!

Turnir u Skövdeu

Bild: Folkdansgruppen ”Kolo bosansko” på turné i Sverige, november 2005Foto och design: Haris Tucakovic, +46 (0)500-48 14 86


Humanost na djelu– Posjeta domovini

Bosanskohercegovački savez žena u Švedskoj je za svoje članove i ove godine od 3. do 23. aprila organizovao studijsko-humani-tarno putovanje u domovinu. Bosnu i Hercegovinu je posjetio

6 putnik, a među njima su bile i 4 učenice gimnazije iz Skövdea, koje su u sklopu svoga maturskog rada na temu ”Niko ne može učiniti sve, ali svako može učiniti nešto” odlučile posjetiti Dječiji dom Bjelave i lično uručiti pribavljenu pomoć. Akcija ovih djevojaka iza-zvala je pažnju medija, a Semiha Borovac, gradonačelnica Sarajeva se, prilikom privatne posjete, zahvalila djevojkama u ime Grada i u svoje lično ime na ovom angažovanju.

Učenice gimnazije i predstavnice Saveza su 9. aprila bile gosti u studiju najslušanije bosanskohercegovačke radio stanice BH RA-DIO . 45-minutna emisija Radio Domovina za Bosance i Herce-govce širom svijeta bila je posvećena BH Savezu žena u Švedskoj. Voditeljica Jelena Radojević je naslovom maturskog rada ”Niko ne može učiniti sve, ali svako može učiniti nešto” tom prilikom pozva-la sve naše sunarodnike u dijaspori da glasaju za Hari Mata Harija u natjecanju za najbolju pjesmu Evrovizije 2006.

NTV Hayat je takođe napravila jednu izuzetnu emisiju o tom projektu i BH Savezu žena, a koja je emitovana u više navrata za dijasporu.

Pored posjete Dječijem domu Bjelave u Sarajevu, cilj putova-nja su bile i posjete Staračkom domu u Travniku i Merhametu u Banja Luci, te jednom broju privatnih osoba, među kojima želimo spomenuti porodicu Demirović-Stjepanović čiju hendikepiranu kćerku Anđelku stipendira BHSŽ već nekoliko godina.

U organizaciji agencije Medi-teran, grupa naših članova je posjetila Mostar i Blagaj gdje ih je sa kulturnim, historijskim i prirodnim ljepotama Mostara i Blagaja upoznao vodič, Suad Ljevo, direktor Autoprevoz BUS D.D. Mostar.

Humanitarna pomoć se sa-stojala iz: medicinske opreme (aparati za osobe koje imaju problema sa sluhom, medicinski madraci, pelene za nepokretne osobe, kateteri i sl.), odjeće, obuće, posteljine, peškira, školskog pri-bora, igračaka, i naravno novča-ne pomoći, a sakupljana je od strane naših udruženja u Karl-skroni, Mönsteråsu, Malmöu i Helsingborgu.

Niko ne može učiniti sve,ali svako može učiniti nešto

Piše: Jasna PERIĆAlma Zubić je predala 2,800 SEK Dječijem domu ”Bjelave”

u ime osoblja Osnovne škole Rosengård Malmö

Sanna, Kristel, Medina i Matilda na Starom mostu

Članovi Saveza žena tokom posjete Mostaru

Gimnazijalke iz Skövdea – Medina Selimović, Sanna Strandh-Lorentzon, Matilda Eliasson i Kristel Lahoud su prikupile novča-nu pomoć u iznosu 4,000 SEK. Od toga su uručile familiji Demirović-Stjepanović 5,000 SEK, a ostatak novca utrošen je za potrebe Dječijeg doma Bjelave. Listu za nabavku neopho-dnih stvari su dobile od nadležnih u Domu, a obradovale su ih i mašinom za pranje suđa. Djevojke su takođe predale u Dom i 80 paketića sa artiklima za higijenu i igračkama koje su dobile od zubnih ordinacija u Skövdeu.


Susreti uVarbergu

postali tradicija

Bosanskohercegovački distrikt Skara-borg je i ove godine, po treći put zare-dom, organizovao regionalne susrete

svojih članova u poznatom turističkom i rekreativnom centru Tidaholms sommar-gård, Gamla Köpstaden, smještenom na obali mora, na nekih desetak kilometara od Varberga.

Ovogodišnjim susretima, od 9. do . juna, prisustvovalo je 40-tak članova i druženje je proteklo u divnoj atmosferi na zadovoljstvo svih prisutnih. Vremenske prilike su bile idealne pa se činilo kao da lijepo vrijeme želi dati svoj doprinos ovim tradicionalnim susretima.

Članovi distrikta su diskutovali o novim idejama i mogućnostima bolje saradnje među udruženjima koja djeluju u sastavu distrikta.

Svo vrijeme je bilo ispunjeno raznim aktivnostima, i za mlade i one malo starije, a sve je završavalo uz bosanske specijalitete sa roštilja i nezaobilaznu sevdalinku.

Samo se može poželjeti da ovakvih susreta bude što više.

Piše: Asima PAŠALIĆ

Članovi bh. distrikta Skaraborg na susretu u Tidaholms sommargårdu, kraj Varberga

3. regionalni susretibh. distrikta Skaraborg

Piše: Selma BOROVAC

Till vänster: Firandet av Sveriges na-tionaldag i Helsingborg där framträdde Doft från Bosnien och Sverige från kvin-noföreningen Kvinna 99 Värnamo (2006-06-06)

Till höger: Det tredje traditionella mötet av Bosniska distriktet Skaraborg i Varberg (2006-06-9/11)

Sidan 12: Studie- och humanitärhjälps resa till Bosnien och Hercegovina (2006-04-13/23)

Proslavabez granica

Svečano obilježavanje Nacionalnog dana Švedske, privuklo je stanovnike Helsingborga i brojne goste u jedan

od najljepših parkova Švedske, Fredriksdal – muzej na otvorenom. Ranije tradicio-nalno slavlje, ove godine bilo je i interna-cionalno. Oko 0,000 posjetilaca je mo-glo uživati u programu koji su pripremili Švedska i popularno nazvano – ostatak svijeta..

U bogatom kulturno-umjetničkom pro-gramu, brojne useljeničke grupe su se pred-stavile plesom, muzikom, rukotvorinama i neizbježno, gurmanskim specijalitetima.

Među 20-tak zastava viorila se i za-stava Bosne i Hercegovine. Udruženje Žena 2000 Helsingborg je predstavilo svoje goste – Dječiju plesnu grupu Miris Bosne i Švedske iz udruženja Žena 99 Värnamo. Svojim lijepim plesovima: bosansko kolo, moderni ples, romski ples, djevojčice su izazvale burne ovacije među našim zem-ljacima i oduševljenje publike.

Internacionalni dio programa završen je švedskom narodnom muzikom i folklorom, kojeg su činili svi učesnici u programu. Izvedene su švedske igre u

različitim nacionalnim nošnjama. Igru je pratio orkestar sastavljen od internacio-nalnih muzičara. U tradicionalnom dijelu programa učestvovali su Brasskvintett, Konserthuskör i mnogi drugi.

Dan za sjećanje po mišljenju mnogih prisutnih.

Dječija plesna grupa ”Miris Bosne i Švedske” iz Värnama

Nacionalni dan Švedskesvečano obilježenu Helsingborgu


Treći kongresSvjetskog saveza dijaspore BiH

U periodu od 3. do 4. maja, u Sara-jevu u hotelu Terme, održan je Treći kongres Svjetskog saveza dijaspore

Bosne i Hercegovine (SSDBiH) u organizaci-ji Glavnog odbora SSDBiH (GO SSDBiH) i suorganizaciji Danskog vijeća za izbjeglice (DRC). Pokrovitelj Kongresa je bilo Mini-starstva za ljudska prava i izbjeglice BiH.

U radu Kongresa je učestvovalo 68 dele-gata – predstavnika bosanskohercegovačke dijaspore iz 2 zemlje. Ispred nadležnih in-stitucija u BiH, Kongresu su prisustvovali predstavnici Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice i Ministarstva za civilne poslove BiH, predstavnici Vlade Kantona Sarajevo, kao i predstavnici nevladinih organizacija u BiH. Kongres su medijski pratili predstavni-ci elektronskih i štampanih medija, tako da je na zadovoljavajući način propraćen i prezentiran široj bh. javnosti.

Kongres je otvorio predsjednik SSDBiH Namik Alimajstorović. U svom poz-

dravnom govoru Alimajstorović je poželio dobrodošlicu učesnicima i gostima Kon-gresa i ukratko predstavio SSDBiH i ak-tivnosti na kojima je angažovan. Potom su se učesnicima Kongresa obratili Peter Bas-Backer, zamjenik Visokog predstavnika u BiH; Mirsad Kebo, ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH; Safet Halilović, ministar za civilne poslove BiH; Emir Turkušić, mini-star obrazovanja i nauke Kantona Sarajevo; Amira Kapetanović, ambasador BiH u Aus-traliji, Mirko Pejanović, predsjednik nevla-dine organizacije Srpsko građansko vijeće (SGV); Avdo Hebib, predsjednik Matice iseljenika BiH; Merhunisa Zukić, predsjed-nica Saveza udruženja izbjeglih i raseljenih lica BiH; predstavnik Danskog vijeća za izbjeglice, savjetnik gradonačelnika grada Linca, predstavnici ambasade Srbije i Crne Gore, a pročitano je i pismo ambasadora Holandije u BiH koji nije bio u mogućnosti lično prisustvovati skupu.

Zamjenik Visokog predstavnika u BiH Peter Bas-Backer je u svom obraćanju govo-

rio o reformama i pozitivnim procesima koje se u BiH provode, kao i potrebi nastavka svih započetih aktivnosti koje, iako prilično spore, vode napretku i razvoju države Bosne i Hercegovine. Ukazao je na neophodnost da se BiH i dijaspora okrenu ekonomskom ra-zvoju i prilivu investicija u BiH gdje dijaspora može odigrati vodeću ulogu. Naglasio je, takođe, da dijaspora ima jedinstvenu poziciju u uspostavljanju i jačanju komercijalnih veza između BiH i svijeta.

Nakon toga Kongresu se obratio ministar za ljudska prava i izbjeglice Mirsad Kebo koji je u svom govoru naglasio da je nastupila nova faza u razvoju odnosa između države i dijaspore u kojima dijaspora postaje part-ner državnim institucijama na njenom ev-ropskom putu, te pozvao dijasporu da se uključi u stvaranje pozitivnog imidža Bosne i Hercegovine u svijetu. Ministar Kebo je upoznao predstavnike dijaspore sa inici-jativom ovog ministarstva o osnivanju tijela pri Vijeću ministara BiH i Parlamentu BiH u koja bi bili uključeni i predstavnici dijaspore. Istakao je da bi na ovaj način preko svojih predstavnika dijaspora imala priliku da se uključi u rješavanje pitanja i odbranu stavova koje zastupa.

Ispred Ministartva civilnih poslova, Kon-gres je pozdravio ministar Halilović koji je u svom obraćanju informirao Kongres o ste-penu realizacije pitanja koja su u nadležnosti ovog ministarstva, počev od pitanja dvojnog državljanstva, dopunskog obrazovanja djece u iseljeništvu, izdavanju udžbenika za do-punske škole, donošenju Zakona o visokom obrazovanju i uopšte reformi visokog obra-zovanja u BiH, a u sklopu toga i priznanju diploma kao jednom od često isticanih zahtjeva dijaspore.

U nastavku rada Kongresa razmatran je i usvojen Izvještaj o radu SSDBiH, kao i Izvještaj Nadzornog odbora u protekle dvije godine. U ovom dijelu je razmatrana i Strate-gija razvoja SSDBiH, kao temeljni dokument za djelovanje Svjetskog saveza u narednom periodu.

Rad Kongresa je nastavljen u okviru četiri okrugla stola: Mladi u dijaspori i BiH, Obra-zovanje i kultura, Informisanje i sport i Hu-manitarne aktivnosti bh. udruženja. U okviru okruglih stolova doneseni su zaključci na ko-jima će SSDBiH raditi u narednom periodu.

U radu ovog okruglog stola učestvovalo je oko 60 učesnika među kojima su bili i

Subota, 13.05.2006.

Senada Softic-Telalović – novi predsjednik, prof. dr. Milorad Muratović i Zaim Pašić – potpredsjednici, a Faruk Tičić – sekretar SSDBiH. Krovna organizacija bh. dijaspore znatno podmlađena.

Rapport från 3:e kongressen avVärldsförbundet för

Bosnien och Hercegovinas DiasporaSarajevo, 13/14 maj 2006

Bivši i novi predsjednik: Namik Alimajstorović i Senada Softić-Telalović

Obrazovanje i kultura


predstavnici Ministarstva civilnih poslova i Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH. Doneseni su brojni zaključci koji se odnose na ove oblasti od kojih izdvajamo: stvaranje uslova za dopunsko obrazovanje djece i omladine u državama prijema sa posebnim naglaskom na potrebu intenzivnijeg učenja maternjeg jezika uz obezbjeđenje profe-sionalnog nastavnog kadra; stalni rad na promociji kulturnog identiteta putem or-ganizovanja raznih kulturnih manifestacija; razvijanje kulturne saradnje sa nadležnim institucijama kulture u BiH, i dr; podrška reformama osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja koje se provode u BiH itd.

U radu ovog okruglog stola pored pred-stavnika organizacija mladih iz dijaspo-

re iz Švedske, Švicarske, Kanade, Holandije, Italije, SR Njemačke, Turske, Slovenije i Ve-like Britanije učestvovali su i predstavnici mladih iz Bosne i Hercegovine među koji-ma su bili: Dženana Ibrišević, predstavnica Komisije za koordinaciju pitanja mladih u Bosni i Hercegovini pri Vijeću ministara BiH; Jan Zlatan Kulenović, predstavnik Omladinske Informativne Agencije Bosne i Hercegovine (OIA BiH); Asim Perendija, predstavnik Danskog vijeća za izbjeglice, kao i predstavnici omladinskih organizacija iz Sarajeva, Prijedora, Foče, Trebinja i Bo-sanske Gradiške, i predstavnici Sektora za iseljeništvo pri Ministarstvu za ljudska pra-va i izbjeglice BiH.

Dogovoreno je da se kod nadležnih in-stitucija u BiH inicira osnivanje Agencije za zapošljavanje mladih, osnivanje pozicije predstavnika mladih iz dijaspore u okviru Komisije za mlade pri Vijeću ministara BiH i osnivanje radnog mjesta pri Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice – Sektoru za iseljeništvo, čiji bi glavni zadatak bio da se isključivo bavi pitanjima i saradnjom sa mla-dima iz dijaspore.

Također je dogovoreno da će organizacije mladih iz dijaspore u saradnji sa organizacija-ma mladih iz BiH u narednom periodu raditi na: izradi web portala dijaspore; informiranju o mogućnostima postdiplomskog stažiranja; organiziranju studijskih posjeta; uključivanju u aktivnosti oko održavanja Dana bh. dija-spore u Trebinju, Bosanskoj Gradišci, Banja Luci; uključivanju u već pokrenute aktivnosti DRC na otvaranju kampusa u Foči, kao i dru-gim projektima institucija i organizacija u BiH i inozemstvu gdje postoji mogućnost uključivanja mladih iz dijaspore.

Na ovom okruglom stolu doneseno je više zaključaka čija je realizacija značajna

za razvijanje saradnje države i dijaspore,

kao i dijaspore međusobno. Zaključeno je da je potrebno: u bh. medijima više pažnje posvetiti informisanju o pravnim i status-nim pitanjima građana u BiH i dijaspori; osigurati veću zastupljenost informacija o aktivnostima bh. građana u inozemstvu; uvesti tematske TV emisije o životu i radu bh. građana u dijaspori i emitovati ih kon-tinuirano; uskladiti programe postojećih TV emisija koje se prate putem satelita sa slobod-nim vremenom bh. građana u inozemstvu, a posebno dječije programe; insistirati na većoj ažurnosti nadležnih ministarstava u BiH u pružanju traženih informacija građanima i bh. udruženjima u inozemstvu; nastaviti sa organizovanjem sportskih susreta građana i klubova BiH u svijetu, jer se održavanje SP-a dijaspore BiH u malom fudbalu u orga-nizaciji SSDBiH pokazalo kao odličan primjer uspješnog okupljanja, druženja i uvezivanje bh. dijaspore; SSDBiH će predložiti odigra-vanje prijateljske utakmice između reprezen-tacije bh. dijaspore i reprezentacije BiH u malom fudbalu. Sav prihod sa ove utakmice išao bi u humanitarne svrhe.

Nakon rasprave na kojoj su definisani najčešći problemi u ovim aktivnostima

doneseni su zaključci da se: nastavi sarad-nja članica SSDBiH i NTV Hayat u okviru emisije Srcem za BiH; traži od Javnog servisa BHTV da ponovo u program uvrsti emisije humanitarnog sadržaja namijenjenog dija-spori BiH; da se u okviru SSDBiH osnuje Odbor za humanitarne aktivnosti sa ciljem većeg uključivanja bh. građana iz inozemstva u ove aktivnosti, unaprijedi saradnja između SSDBiH-Odbora za humanitarne aktivnosti i nevladinih humanitarnih organizacija idr.

Drugog dana Kongresa, u prvom dijelu su razmatrani i usvojeni Zaključci Okru-

glih stolova i zaključci na prijedlog platforme razvoja SSDBiH Pravci daljeg razvoja SSDBiH. Predloženo je da se prezentirani dokument dopuni usvojenim prijedlozima i napravi konačna verzija buduće strategije SSDBiH, a koja ce biti prezentirana na prvom sastanku GO SSDBiH.

U drugom dijelu Kongresa, izvršeno je razrješenje dosadašnjih i izbor novih

organa Svjetskog saveza dijaspore BiH. Na-kon izbora Glavnog odbora Svjetskog saveza dijaspore BiH, za novog predsjednika SS-DBiH izabrana je Senada Softić-Telalović iz Australije, za potpredsjednike Milorad Muratović iz SCG i Zaim Pašić iz Velike Britanije, a za sekretara SSDBiH Faruk Tičić iz Velike Britanije. Sjedište Svjetskog saveza dijaspore BiH i dalje ostaje u Londonu u Ve-likoj Britaniji.

Novoizabrani članovi Glavnog odbora su: Admira Fazlić (Holandija), Medaga Ho-džić (Italija), Emina Zejnić (Slovenija), Ha-ris Halilović (Njemačka), Hajrudin Isović (Njemačka), Kemal Baysak (Turska), Rusmir Trokić (Belgija), Hamdija Malić (Hrvatska), Hilko Bjelak (Austrija), Rizvan Halilović (Makedonija), Nesib Karišik (Švedska), Re-fka Kovač (Norveška), Ismet Majdančić (Švicarska), Namik Alimajstorović (Velika Britanija), Kelima Dautović (Velika Britanija), Anes Cerić (Velika Britanija), Sejad Suljić (Luk-semburg), Ivan Butina (Italija) – predstavnik mladih u SSDBiH i Ivana Delić (Njemačka) – predstavnik mladih u SSDBiH.

Suad-Suda Ćupina (selektor karate bh. reprezentacije i najtrofejniji bh. selektor), Naida Ribić (predstavnica Holandije), Vahida Mehinović (predstavnica BH Saveza žena) i

Amor Mašović (predsjednik Komisije za nestala lica u BiH)

Omladina u dijaspori i BiH

Omladina u dijaspori i BiH

Nedjelja, 14.05.2006.

Novo rukovodstvo SSDBiH

Humanitarne aktivnosti

Normalan menstrualni ciklus i disfunkcionalna krvarenja

Od prvog plača i uzdaha na rođenju do posljednjeg otkucaja u smiraj života, životni ciklus se odvija po

suptilno balansiranim izmjenama hormo-na, enzimatskim i elektrolitskim aktivno-stima, jasnim odrednicama metabolizma, i, svakako, jedinstvenim genskim zapisom, koji određuju rast, razvoj i život u cjelini. Svako životno doba ima svoje specifičnosti, a izmjene koje se dešavaju u tijelu, okom nevidljive, daju očigledne psihofizičke promjene od novorođenčeta/dojenčeta, malog djeteta, tinejdžerske i rane adoles-centne dobi, do srednje i starije životne dobi. Ovakva dešavanja su zajednička od-lika života, bez obzira na spolnu i rasnu pripadnost. Ono što nas razlikuje jeste začećem određen spol i aktivnost spolnih hormona koji determinišu razvoj muških odnosno ženskih psihofizičkih karakteri-stika.

Vrlo često, čak i u razgovoru laika u po-gledu medicine, može se čuti izraz ”biološki sat”. Terminološki jednostavan, značenjem vrlo bogat izraz, označava da određeni pe-riod u životu, prije svega životu žene, ima svoj početak i kraj, na koji se uglavnom ne može uticati. ”Biološki sat” otkucava vrijeme reproduktivnog doba u životu žene, odnosno prirodnog ritma izmjene hormona i ciklusa plodnosti. Sazrijevanje i početak reproduktivne dobi obilježava menarha, odnosno prvo ciklično krvarenje koje se uobičajeno javlja kod djevojčica u dobi od 2 do 3 godina, s individualno us-lovljenim varijacijama od do 4 godina. Od tog trenutka pa do menopauze, vre-mena kada ciklična krvarenja prestaju a re-produktivna dob završava, svakih 28 dana (dozvoljene varijacije od 26 do 30 dana) ja-vlja se menstruacija – krvarenje kao vidljiv znak smjene hormona u tijelu.

Menstruacija nastaje kao posljedica ljuštenja endometrija – sluznice uterusa – materice, i ujedno je u najvećem broju

Hälsa: Den normala menscykeln ochdysfunktionella blödningar


ZDRAVLJE

Piše: doc. dr. Ermina ILJAZOVIĆ (Sumejja)

slučajeva znak da nije došlo do oplod-nje jajne ćelije i posljedične trudnoće. Pored ove očigledne smjene hormona, sredinom jednog ciklusa desi se i druga, striktno određena i vrlo bitna za planiranje buduće trudnoće. Naime, periodični cik-lus žene sastoji se iz, uslovno rečeno, tri faze određene lučenjem specifičnih hor-mona. Prva ili tzv. proliferativna faza traje oko 2 sedmice i u fiziološkim granicama može varirati od 0 do 20 dana (ovisno od uobičajene dužine ciklusa 26-30 dana). Pod uticajem je rast-stimulirajućeg hor-mona estrogena koji utiče na rast – pro-liferaciju žlijezda endometrija (sluznice), pripremajući je za moguću trudnoću, pa je endometrij u ovoj fazi najdeblji. Tokom ove faze, u jajniku dolazi do rasta folikula i sa-zrijevanja jajne ćelije koji sredinom ciklusa, tj. na kraju proliferativne faze prsne, što se označava kao ovulacija.

Druga faza tzv. sekretorna, nastupa od-mah nakon ovulacije, a traje u većini ciklusa 4 dana. Karakterizira je rast i razvoj žutog tijela (corpus luteum) u jajniku. Ova privre-mena endokrina žlijezda, pod uticajem luteinizirajućeg hormona (LH) iz prednjeg režnja hipofize, luči hormon progesteron, koji dovodi do sekretornih promjena u prethodno proliferisanim žlijezdama en-dometrija. Ovakav endometrij je spreman da prihvati nidaciju – ugnježdenje moguće oplođene jajne ćelije, odnosno spreman je za trudnoću. Žuto tijelo ovisi o sekreciji LH iz hipofize, ali povećan nivo progesterona inhibira sekreciju LH. Bez kontinuiranog stimulusa od LH, žuto tijelo se ne može održati i 3-4 dana nakon ovulacije dola-zi do njegove regresije u afunkcionalnu formu bijelog tijela (corpus albicans).

Kada jednom žuto tijelo regredira, sekrecija i estrogena i progesterona pada. Bez hormona mukoza materice, odnosno endometrij kotabira mali krvni sudovi na-breknu i prsnu, a glatki mišići se kontrahu-

ju i nastupa faza menstruacije – ljuštenja endometrija. Stepen i intenzitet ljuštenja je individualan, a u prosjeku traje 4-6 dana.

Regeneracija i novi ciklus započinju iz uskog bazalnog sloja endometrija koji os-taje intaktan tokom ljuštenja.

Brojna su stanja koja mogu da dove-du do poremećaja u normalnom

periodičnom ciklusu kod žena. Značajan broj čine disfunkcionalna uterina krva-renja. Disfunkcionalna uterina krvarenja su abnormalna krvarenja koja nisu iza-zvana prisustvom tumora, infekcije ili trudnoće, a najčešće se javljaju kod žena na početku i/ili na kraju njihovog reproduk-tivnog života. Gotovo polovina slučajeva se javlja kod žena u dobi preko 45 godina, a svega /5 kod mladih žena prije dvadesete godine. Dijagnoza disfunkcionalnog krva-renja nije uvijek jednostavna, a postavlja se samo kada su eliminisani drugi mogući uzroci krvarenja.

U najvećem broju slučajeva, disfunkci-onalno krvarenje nastaje kao posljedica poremećaja balansa hormona, estrogena, i progesterona. Rast i bujanje endometrija se odvija pod uticajem estrogena i to jedan određen vremenski period u toku ciklusa. Kada se iz nekog razloga djelovanje estro-gena produži, ili kada nedostaje adekvatno lučenje progesterona, endometrijum na-stavlja da raste sve dok ne preraste svoju normalnu krvnu opskrbu. Tada se javlja dugo, abnormalno uterino krvarenje, koje, ukoliko je jako obimno ili često, može iza-zvati anemiju. Ovakva stanja mogu biti rezultat a) perzistentnog folikula koje kon-tinuirano luči estrogen; b) ponavljanih ano-vulatornih ciklusa s kratkotrajnim prisu-stvom folikula kao kod policističnih jajnika; c) neadekvatnog razvoja žutog tijela koje obezbjeđuje progesteron; d) egzogeno une-senog estrogena – npr. kod terapije raka dojke; e) prisustva hormon aktivnih tumora jajnika.

Morfološke promjene koje se javljaju na endometriju kao posljedica povišenog nivoa estrogena označavaju se kao hiper-plazije. Mogu biti proste ili simplex i pred-stavljaju dobroćudna stanja s umnoženim žlijezdama endometrija više nego uobi-čajeno, koja se relativno lahko liječe uko-liko se pacijentica javi na vrijeme. Teža forma hiperplazije je složena ili complex hiperplazija i predstavlja prekancerozu, odnosno stanje koje, ukoliko se ne tretira,

Disfunkcionalna krvarenja


dovodi do nastanka adenocarcinoma en-dometrija, tj. malignog tumora porijekla žlijezda.

Disfunkcionalno uterino krvarenje nije preventabilan poremećaj. Brojni su simptomi koji mogu ukazati da postoje određena odstupanja od uobičajenih cikličnih perioda. Svakako da svako životno doba nosi određene karakteristike i ima svoju specifičnu težinu. Čak i blijeda, diskretna krvarenja kod djevojčica u dobi ispod godina treba da pobude pažnju, jer mogu biti znak prijevremenog puber-teta ili postojanja hormon aktivnih tu-mora jajnika. Oskudna ili teška krvarenja žena u menopauzi i senijumu mogu biti alarmantan signal postojanja malignog tumora endometrija. Krvarenja mogu biti izmijenjena po vremenu, dužini trajanja, ili intenzitetu.

Menorrhagia – menoragija ili hiperme-noreja je deskriptivni termin za abnor-malno duge, obimne periode koji se po vremenu javljanja javljaju regularno, traju duže od 7 dana, sa značajnim gubitkom krvi i vidljivim krvnim ugrušcima. Meno-ragija može i ne mora biti simptom nekog težeg poremećaja, jer može nastati zbog različitih infekcija, endometrijalnih polipa, endometrioze, poremećaja koagulacije, nekih težih hroničnih sistemskih oboljenja

kao što je sistemski lupus, oboljenja jetre, bubrega, ili poremećaja funkcije štitne žlijezde.

Metroragija predstavlja krvarenje koje se javlja između uobičajenih ciklusa. Krva-renje je obimno, iregularno i posljedica je poremećenog ritma i odnosa hormona. Između regularnih ciklusa, odnosno sredi-nom ciklusa, moguće je pojavljivanje mr-ljastog, svijetlog, oskudnog krvarenja, koje predstavlja normalno stanje, a javlja se kao posljedica prsnuća folikula odnosno ovu-lacije.

Polimenoreja je stanje čestih ciklusa, koji se javljaju svakih 2 dan, ali bez pojave ovulacije. Rezultat je hormonalne insufici-jencije i disbalansa.

Dijagnoza i terapija disfunkcionalnog krvarenja počinje pravovremenim javlja-njem ginekologu, detaljnom anamnezom o mogućim postojećim drugim bolesti-ma, karakteristikama ciklusa do pojave poremećaja, te potrebnom kliničko-laboratorijskom dijagnostikom (klinički pregled, kolposkopija, ultrazvuk, biohemi-jski nalazi, kiretaža ili biopsija).

Odgovor na tretman je izrazito indi-vidualan i ne uvijek predvidiv. Ishod u značajnoj mjeri ovisi od dobi žene, njenog općeg stanja i, svakako, etiologije samog poremećaja.

Hälsa: Kvinnor håller viktenutan cigaretter

Žene održe liniju ibez cigareta

Ako se kao i većina žena plašiš da ćeš prestankom pušenja dobiti u kilaži, ne trebaš se više brinuti. Jedno novo

veliko istraživanje pokazuje da žene koje odbace cigarete nisu teže od žena koje nisu nikada pušile. Takođe, bivšim pušačima razmjena materija u organizmu opada za oko 0 posto nakon prestanka unošenja nikotina u organizam.

Da žene u prosjeku ne dobijaju u težini vjerovatno utiče to što imaju veću želju i energiju za kretanje i zdrav život nakon prestanka pušenja.

Za muškarce koji su ranije pušili preko 30 cigareta na dan je u prosjeku 5 puta veći rizik da će se previše udebljati nego za one koji nisu nikada pušili, pokazuje istraživanje.

Izvor: International Journal of Obesity


Hälsonyheter

Yoga protivsmetnji u ishrani

Treninzi poput yoge i pilates mogu biti od pomoći ženama koje pate od sme-tnji u ishrani. To takođe može smanjiti

opasnost da se smetnje u ishrani pojave, po-kazuje jedno istraživanje.

Naučnici koji stoje iza tih istraživanja tvrde npr. da yoga i pilates povećavaju zado-voljstvo praktikanata i dokazuju im da su tijelo i duša duboko povezani.

Izvor: Psychology of Women Quarterly

Žene piju više od muškaraca – tokom utrke

Ženski trkači češće gase žeđ od muških. To su zaključili istraživači sa Univer-

sity of Cape Town nakon analize uzimanja tečnosti 7 trkača koji su učestvovali na jednom maratonu u Houstonu.

Pokazalo se da su i žene i muškarci popili skoro istu količinu tečnosti (22,3 čaše pre-ma 22,9) tokom trke. U odnosu na njihovu tjelesnu težinu (žene 62,4 kg, muškarci 80,7 kg), žene su pile mnogo više od muškaraca. Žene su, takođe, manje izgubile u težini tokom trke nego muškarci (0,62 kg prema ,68 kg).

Istraživači smatraju da to može biti obja-šnjenje zašto su žene u znatno većem obimu izložene hiponatremiji, jednoj vrsti nedosta-tka soli, tokom maratona.

Zašto žene piju više od muškaraca to-kom maratona je, međutim, i dalje misterija za istraživače.

Izvor: Clinical Journal of Sport

Žene koje rade noću su izložene skoro duplo većoj opasnosti od spontanog

pobačaja od onih koje rade danju.To pokazuje istraživanje rađeno na Aar-

hus Universitet. Istraživanje obuhvata preko 40,000 žena od kojih je 8,000 radilo u smjenama. Ustanovljen je porast spontanih pobačaja u kasnoj trudnoći i rizik dobijanja mrtvorođenčeta.

Izvor: Helsingborgs Dagblad

Noćni radrizik zatrudnice

Yoga i pilatespružaju veće tjelesno

zadovoljstvo i svjesnostšto može pomoći

protiv smetnjiu ishrani.

Mnogi jedu voćne pahuljice uvjereni da je to koristan doručak. Pri jednoj

kontroli se pokazalo da je sadržaj šećera znatno veći od naznačenog na pakovanju, a neke vrste sadrže i do trećine šećera. Čak su i poznati proizvodi imali previše šećera, uz neke izuzetke.

Za džus (juice) se misli da sadrži mnogo toga korisnog i zdravog. Istina je da su je-dnako slatki kao i gazirani sokovi.

Naviknite se pri kupovini dobro pogledati pakovanje, posebno sadržaj šećera (ugljiko-hidrata/kolhydrater).

Izvor: Svenska Dagbladet

Jutarnji šećerni šok

Pravi zagrljaj uvijek prija, a sad istraživači kažu i da štiti srce – a to ide više u prilog

ženama nego muškarcima.Jedna studija sa University of Carolina

pokazuje da zagrljaj povećava količinu

Grli seza zdravije srce

Oxytocin se može koristitiprotiv stidljivosti

oxytocina (hormon koji, između ostalog, unaprjeđuje osjećaj međusobne poveza-nosti i koji se npr. oslobađa pri orgazmu). Isti uzrokuje spuštanje krvnog pritiska što smanjuje opasnost od srčanog udara, ako je osoba u rizičnoj zoni.

Žene doživljavaju veće, grljenjem uz-rokovano, spuštanje krvnog pritiska nego muškarci i efekat je veći ako se grli neko ko se puno voli.

Izvor: Psychosomatic Medicine

Hormon oxytocin može i više nego što štiti srce. Isti unaprjeđuje socijalne

odnose povećanjem povjerenja i reducira stidljivost.

Istraživači upravo rade na hormonal-nom spreju koji, pored toga, može pomoći i osobama sa socijalnim fobijama.

Izvor: Nature

Dok se ljeti izležavate na suncu, razmislite da li ste postali ovisni o toplim zrakama.

Američki ekspert za ovisnost Richard Wagner tvrdi da se vrlo jednostavno može postati ovisnim od sunčanja i UV-zraka. Wagner je intervjuisao jednu veću grupu ljubitelja sunca i pokazalo se da je cijelih 53% ovisno o suncu. Oni bi, između ostalog, izla-zili vani da se sunčaju, iako su sebi već obećali da se neće pržiti aktuelnog dana.

Izvor: Archives of Dermatology

UV-zrakeuzrokuju ovisnost

Svijest o bosanskom jeziku

Bosanski jezik, zajedno sa ostalim sre-dnjojužnoslavenskim jezicima, dije-leći zajedničku sudbinu porijekla,

vremena migracija, prostornih političkih državnih autonomija, od prvih (za)pisanih slavenskih riječi i prvih svjedočanstava slavenskog duha, još od srednjovjekovlja – kada se na balkanskim prostorima počinju stvarati prve političko-administrativno-pravne državne tvorevine – započinje kre-tanje vlastitom stazom jezičke (r)evolucije, ne isključujući se nikad iz okvira širih i zajedničkih južnoslavenskih jezičkih tur-bulencija – koje oplemenjuju i zahvaćaju taj balkanski prostor – ali je čuvajući vjerno, upravo na temeljima vjerske specifičnosti njegovih nosilaca i političke samosvojnosti zemlje Bosne.

Materijalna svjedočanstva razvoja bo-sanskog jezika pratimo od prvih spomenika

Iz predavanja prof. dr. Elbise Ustamujić,dekana Fakulteta humanističkih naukaUniverziteta ”Džemal Bijedić” u Mostaru

slavenske pismenosti s kraja X i početka XI stoljeća, paralelno s drugim zemljama srednjojužnoslavenskoga govornog po-dručja. To su crkveni rukopisi, natpisi na kamenu, zapisi na marginama rukopisa, krajišnička pisma i franjevačka književnost. Kodeksi, crkveni rukopisi na staroslavens-kom jeziku bosanske redakcije, ispisani su glagoljicom, pretežnim pismom bosanske crkve, a najstariji su iz XII stoljeća.

Bosansku posebnost predstavlja upo-treba slavenskih pisama u modificiranoj formi, pa razlikujemo bosansku poluo-blu glagoljicu, kao poseban bosanski tip glagoljice između oble – istočne i zapadne – uglaste. Tako se razlikuju i pojedina slova bosanske ćirilice i bosančice od sta-roslavenskih znakova, te srpske i bugarske ćirilice. U ćirilske spomenike uvrštena je specifična bosansko-humska epigrafi-

ka – natpisi na građevinama, kao što je Humačka ploča (pisana s kraja X ili početka XI st.) te natpisi na kamenu nadgrob-nih spomenika – stećaka, što predstavlja originalnu umjetnost jedinstvene ljepote koja svojom literarnošću i lingvističkim značajem prevazilazi prostor nastanka pa je kao takva od izvanrednog značaja za južnoslavensku kulturu i nauku. Bosanska ćirilica – bosančica razvijala se u dvjema formama: ustav, ustavno pismo zvaničnih dokumenata bosansko-humskih vladara i plemstva, a kasnije i kancelarija Bosan-skog pašaluka, te kurzivna bosančica, koja je prilagođena potrebama brzopisa, tzv. rukopisna bosančica. Ona se razvi-jala opet u dvama tipovima: samostanska (franjevačka) bosančica i begovsko pismo (begovica), kojom su pisale i Bošnjakinje, pa je nazvana i ženskim pismom. Tom brzopisnom bosančicom na živom naro-dnom jeziku ispisane su mnoge strani-ce epistolarne književnosti bošnjačkih krajišnika, poznata kao krajišnička pisma (…).

Takvo će se stanje, započeto još u srednjovjekovlju, sačuvati i u periodu os-manlijskoga stolovanja Balkanom, kada je Bosni uistinu pripadala važna uloga, kako političko-vojne oblasti – krajine, tako i vjerske kulturno-duhovne sredine – naročito za islamizirano stanovništvo, koje je, po primanju islama, i dalje ostajalo vjer-no svojoj kulturnoj i nacionalnoj prošlosti

Du finner den svenska texten på sidan 22


KULTURA

Stećak s natpisom, Mesići kod RogaticeIzvor: Bihalji-Merin, Oto and Benac, Alojz: Bogomil Sculpture. (Essays by Oto Bihalji-Merin and Alojz Benac; Photograps by Tošo Dabac). New York: Harcourt, Brace & World, 1963., s. xxviii


(što se s islamom uspješno, i dodatno!, stabilizira, ali i usložnjava), i u kojoj je od krucijalne važnosti pripala i sama jezička identifikacija vlastitosti, što je uopće dava-la temelje za historijsku vezu s kulturnom i nacionalnom samobitnošću. U tom pe-riodu vladanja Bosnom, pod utjecajem političke, vjerske i duhovne klime, šire se

orijentalni jezici i orijentalna kultura.U XVI i XVII stoljeću Bošnjaci, školovani

u islamskom svijetu, pišu književna, vjer-ska, naučna i filozofska djela. Iako se služe nematerinskim jezicima, ti učenjaci, filo-zofi i književnici s ponosom ističu vezu sa svojim porijeklom pridodajući vlastitom imenu i pseudonim, etnonim Mostari,

Bosnevi, Bosnali, Saraji, Bošnjak, Pruščak i sl.

Usporedo sa ovim tokom, koji će u po-etsko-duhovnom i civilizacijskom smislu obogatiti bosanskohercegovački prostor, traje i neraskidivi i neizostavni dio vlastite bosanske tradicije na materinskom bosan-skom jeziku, što će ostaviti posebnog traga u usmenom stvaralaštvu – najljepšem i najuspjelijem na srednjojužnoslavenskom tlu, u suptilnoj izražajnosti sevdalinke i bošnjačke balade. Još je jedna bošnjačka specifičnost: alhamijado literatura – sim-biozni kulturni produkt na bosanskom jeziku pisan arebicom, fonetskim potre-bama prilagođenog arapskog pisma. (…)

Nestajanje i povlačenje turske prevlasti s Balkana i utjecaj evropskih nacionalnih strujanja ostavili su traga na kulturno-nacio-nalni identitet Bošnjaka i specifičan status zemlje Bosne. U procese jezičke standardi-zacije i razvoja pravopisne norme, Bosna i Hercegovina uključila se ravnopravno sa Srbijom i Hrvatskom, prihvatajući Vukov novoštokavski model standardnog jezika bez posebnog otpora budući da je bio blizak matičnom idiomu kojim se govorilo u Bosni i Hercegovini i na kojem je postojala vlastita književna tradicija visokih umjetničkih do-meta: epigrafika, franjevačka književnost, alhamijado tradicija, epistolarna krajišnička pisma, dok je posebno mjesto i značaj pri-pao usmenoj književnosti, koja je odigrala i najznačajniju ulogu u procesu standardiza-cije jezika na srednjojužnoslavenskom idio-mu putem novoštokavske folklorne koine. U Bosni je zato lahko prihvaćen i fonetski pravopis, jer je i on dio tradicije, prema ko-jem su štampani prvi listovi i knjige Vila-jetske štamparije u Sarajevu (866.).

Tako će se izvjesno vrijeme, za austrou-garske vladavine, u godinama preorijenta-cije i evropeizacije u svim segmentima društva, promovirati i ozvaničiti ime bo-sanskog jezika, sistemski raditi na stan-dardizaciji, čiji će rezultat biti i udžbenik Gramatika bosanskoga jezika (890.), čime će se čuvati vlastito jezičko naslijeđe.

Međutim, tom procesu nisu išle na ruku nacionalno-političke prilike, nacionaliza-cija bosanskih katolika, Hrvata i bosan-skih pravoslavaca, Srba, te čvršće kulturne veze sa Zagrebom i Beogradom, naročito s početka XX stoljeća, pa do njegovih 60-tih godina, kada je na sceni bila izražena, a poslije Prvog svjetskog rata, i politički reali-zirana ideja o jugoslavenskom zajedništvu, što će ozvaničiti prestanak postojanja i de-finitivno dokinuti status bosanskog jezika. Uspostavljena vladavina Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca potpuno marginalizira, u društveno-političkom smislu, Bosnu i Hercegovinu, pa su tu sudbinu podijelili

Pošto je na Skupštini BH Saveza žena nekoliko delegata izjavilo da jedan broj

komuna u Švedskoj ne priznaje bosanski kao zvanični jezik i da bi mi kao Savez trebali reagovati, Vahida Mehinović, predsjednica Saveza, je kontaktirala dr. Izeta Muratspahića koji radi kao slavista na Uppsala univerzitetu. Ovdje je Muratspahićev odgovor:

Poštovana Vahida! Izvinjavam se što Vam se javljam s malim

zakašnjenjem. Mislim da je sasvim u redu da se sve naše organizacije, pa i Vaša, brinu o našem jeziku i njegovom statusu i ovdje i u domovini jer svugdje postoje snage koje ga žele izbrisati s liste zvaničnih jezika. Ono što sam rekao u intervjuu je sasvim tačno i u Švedskoj je bosanski jezik priznat. Međutim, još uvijek postoje neke komune, tumači, škole i biblioteke koje iz različitih razloga imaju svoja tumačenja.

Jedni to rade što im je lakše, drugi što ne znaju, a treći pod uticajem nekih lobija.

Razlog mog ”sporog” odgovora je i taj što sam u međuvremenu želio pribaviti mišljenje i jednog od najkompetentnijih švedskih poznavalaca naših jezika, kako bih Vam dao što bolji i kompletniji odgovor. Njegov od-govor je isti kao i moj i ja Vam ga citiram u cjelini:

”Hej Izet! Om det rör skolärenden så tycker jag att det borde vara Skolverket som i första hand borde kontaktas. Men då måste de i så fall ha konkreta exempel på kommu-ner där detta hänt. Samma gäller tolkar och översättare. Hon måste ha konkreta exempel på vilka kommuner det rör sig om etc. En sak som kunde vara intressant i sammanhanget är att ställa en förfrågan till diskriminering-sombudsmannen om detta är att anse som diskriminering. Hon skulle också skriva till Kommunförbundet och be en förklaring till att det finns olika praxis i olika kommuner vad gäller bosniskan.”1

Mislim da nema potrebe da Vam pre-vodim ovaj odgovor koji je na švedskom i da je dovoljna uputa šta Vam je raditi i kome se obratiti. Naravno, uvijek treba imati konkretne fakte gdje, kada i u kojoj situaciji se to desilo.

Srdačni pozdravi, Izet Muratspahić (2006-04-11)

Nakon toga se Savez žena obratio in-stanci koja se zove Svenska Kommun-

förbundet sa molbom da ne neki način zvanično obavijeste sve komune o tome da je bosanski jezik priznat kao zvanični jezik i da je to maternji jezik većine Bosanaca i Herce-govaca koji žive u Švedskoj, a sve u cilju bolje komunikacije i izbjegavanja eventualnih ne-sporazuma i problema koji nastaju prilikom kontakata između osoba koje dolaze iz BiH i osoba koje su zaposlene u komunama pri-likom prevođenja i angažovanja prevodilaca za bosanski jezik. Pismo je upućeno na ime predsjednika koji se zove Ilmar Reepalu.

Poslije nekoliko sedmica smo dobili od-govor:

Bästa Vahida!Tack för ditt mail med rubriken Bosniska är

ett officiellt språk.Jag har lämnat över det till Sveriges Kom-

muner och Landstings socialberedning för handläggning.

Vänliga hälsningarIlmar ReepaluOrdförandeSvenska Kommunförbundet (2006-05-12)2

____________1 ”Zdravo Izete! Ako se radi o školskom slučaju,

onda mislim da treba u prvom redu kontaktirati Zavod za školstvo (Skolverket). Ali tada oni moraju imati konkretne primjere komuna gdje se to desilo. Isto važi za tumače i prevodioce. Ona mora imati konkretne primjere o kojim komunama se radi itd. Jedna stvar koja bi trebala biti interesantna u vezi s ovim je postaviti pitanje sudskom povjereniku za dis-kriminaciju (diskrimineringsombudsmannen) ako se to smatra diskriminacijom. Ona bi, takođe, trebala pisati Savezu komuna (Kommunförbundet) i zatražiti objašnjenje jer postoje različite prakse u raznim ko-munama što se tiče bosanskog.”

2 “Poštovana Vahida! Hvala za Vaš mail pod naslovom Bosanski je službeni jezik. Predao sam ga u postupak u Sveriges Kommuner och Landstings socialberedning. Srdačni pozdravi,

Ilmar Reepalu, predsjednik, Švedski Savez ko-muna (Svenska Kommunförbundet)”

Bosanski jezik u Švedskoj

BH Savez žena čeka zvanični odgovor o čemu ćemo naše čitaoce obavijestiti u narednom broju lista Žena i preko naše stranice na internetu.

Medvetandet om detbosniska språket

Bosniska språket, tillsammans med de andra mellansydslaviska språken, de-lade gemensamma ödet av ursprung,

migrationstid och territoriella politiska statsautonomier, från de första (ner)skrivna slaviska orden och de första bevisen av slavisk anda, alltsedan medeltiden – när de första politisk-administrativ-juridiska statsskapelserna började inrättas – rör sig på sin egen bana av språk- (r)evolution, al-drig uteslutande sig ifrån ramar av bredare och gemensamma sydslaviska språkturbu-lenser – vilka förädlar och griper tag i detta balkanska område – men troget bevakande, just på grunder av religiösa säregenheter av dess bärare och politiska identiteten av landet Bosnien.

Materiella bevis av bosniska språkets utveckling kan följas från de första min-

Från föreläsningar av prof. dr. Elbisa Ustamujić,dekanus på Humanistiska fakulteten

vid Universitetet ”Džemal Bijedić” i Mostar


Humačka plattan (plattan från Humac, slutet av 900 eller början av 1000-talet)Källa: The Written Word in Bosnia and Herzegovina from Earliest Times up to 1918. Sarajevo: Veselin Masleša, 1982., s. 79

i jezik i ukupna bosanskohercegovačka kul-tura, da bi tek poslije 945. godine ova ze-mlja dobila status državnosti kao federalna jedinica savezne države ravnopravnih naro-da, ali s neriješenim nacionalnim pitanjem bosanskih muslimana.

Status srpskohrvatskog/hrvatskosrp-skog nije se mijenjao u novoj državi, ali su Novosadskim dogovorom (954.) učvršćena dva lingvistička centra – Beograd i Za-greb.

Kako svijest o maternjem, bosanskom jeziku nikad nije bila izbrisana, baš kao što nije bila narušena svijest o vlastitoj duhovnoj i nacionalnoj samobitnosti mu-slimana, a što će biti snažno objelodanjeno u pravom jezičko-kulturološkom potresu koji se desio 966. godine pojavom roma-na Meše Selimovića Derviš i smrt, nazva-nim prvim muslimanskim romanom, te izlaskom stihozbirke Mehmedalije Maka Dizdara Kameni spavač. (…)

Pojava prestižnih književnih djela s pravom su pokrenula i druga pitanja, pa Muhamed Filipović piše filozofski esej Bosanski duh u književnosti – šta je to?, a Midhat Begić, evidentirajući problem i elaborirajući položaj muslimanskog pisca, objavljuje tekst Muslimanski pisci na raskršću, dok književnik Alija Isaković objavljuje antologiju stare muslimanske književnosti Biserje. Svi ovi potresni proce-si preklapaju se sa konačnim dobiva-njem prava na status naroda pod nacionalnim imenom Musliman. Otada će se otvoreno početi govoriti o vlastitom muslimans-kom književnom naslijeđu i specifičnom bosanskohercegovačkom književnom iz-razu.

S obzirom na to da se od 70-tih godi-na XX stoljeća počinje dovoditi u pitanje zajednički naziv za jezik Srba, Hrvata, Muslimana i Crnogoraca – srpskohrvatski/ hrvatskosrpski jezik, osporavan s hrvatske strane, lingvisti u Bosni i Hercegovini blizu su stava o prihvatanju postojanja ne dviju već četiriju varijanata jednog jezika srednjojužnoslavenskog idioma koje su se razvijale u različitim sociokulturnim sre-dinama.

Diskusije oko naziva bosanski jezik još se uvijek nisu smirile. Tu činjenicu teško prihvaćaju i srpska i hrvatska lingvistička javnost, uveliko opterećena političkom, odnosno nacionalističkom prismotrom.

Naziv bosanski jezik u historijskim do-kumentima kontinuirano je potvrđivan od srednjevjekovlja, baš kao što nacionalno ime Bošnjak pratimo od najstarijih vremena, a iza tih naziva stoji sasvim konkretan narod sa svojim jezikom, historijom, kulturnim naslijeđem i duhovnim svojstvima koji mu obezbjeđuju vlastitu samobitnost.

nesmärkena av slavisk läs- och skrivkunni-ghet ifrån slutet av 900 och början av 000-talet, parallellt med de andra länderna av mellansydslaviska språkområdet. Detta är kyrkomanuskript, steninskrifter, betecknin-gar på manuskripts marginaler, krajišnička (gränsvakternas) brev och franciskanernas litteratur. Kodexar, kyrkomanuskript på gammalslaviska språket av bosnisk redak-tion, är skrivna med glagoljica (Glagolitic skrift), det härskande alfabetet av bosniska kyrkan, och de äldsta är från 00-talet.

Bosniska särprägeln representeras med användningen av slaviska alfabeten i en modifierad form, så att man skiljer bosniska halvrundade glagoljican som en särpräglad bosnisk typ av glagoljica bland den rundade – östliga och västliga – den kantige. Så även skiljs särskilda bokstäver av det bosniska


Bosniska språket i Sverige

Vid Kvinnoriksförbundets årsmöte den 1 april 2006 i Växjö har flera ombud yt-

trat att några kommuner i Sverige inte erkänner bosniska som officiellt språk. Va-hida Mehinović, Kvinnoriksförbundets ord-förande, har kontaktat dr. Izet Muratspahić som jobbar på Institutionen för moderna språk, Slaviska språk, vid Uppsala Universitetet. Det här är hans svar:

Hej Vahida! Ursäkta att jag svarar med liten försening.

Jag anser att detta är helt rätt att alla de bos-niska organisationerna, och även Er, har tillsyn om vårt språk och dess status, både här och i hemlandet, eftersom det överallt finns kraft-er vilka strävar efter att sudda bort det från listan av officiella språk. Detta som jag sade i intervjun är helt sant – det bosniska språket är erkänt i Sverige. Men, det finns fortfarande några kommuner, tolkar, skolor och bibliotek som av olika skäl har sina tolkningar.

Några gör det därför att det är lättare, de andra i okunnighet, och den tredje med in-flytande av vissa lobbyer.

Anledning för mitt ”långsamma” svar är denna att jag under tiden ville anskaffa om-dömet av en av de mest kompetenta sven-ska experter för våra språk, för att kunna ge Er bättre och kompletterande svar. Hans svar är lika som mitt och jag citerar det i helhet:

”Hej Izet! Om det rör skolärenden så tycker jag att det borde vara Skolverket som i första hand borde kontaktas. Men då måste de i så fall ha konkreta exempel på kommu-ner där detta hänt. Samma gäller tolkar och översättare. Hon måste ha konkreta exempel på vilka kommuner det rör sig om etc. En sak som kunde vara intressant i sammanhanget är att ställa en förfrågan till diskriminering-sombudsmannen om detta är att anse som diskriminering. Hon skulle också skriva till Kommunförbundet och be en förklaring till att det finns olika praxis i olika kommuner

vad gäller bosniskan.”Jag tror inte att det behövs att jag

översätter denna text och den hänvisar till-räckligt vad Ni behöver göra och vart Ni skall vända Er. Naturligtvis, man behöver alltid ha konkreta fakta – var, när, i vilken situation detta hände.

Vänliga hälsningar,Izet Muratspahić (2006-04-11)

Kvinnoriksförbundet har efter detta vänt sig till Svenska Kommunförbundet med

ansökan att de, på något sätt, officiellt in-formerar alla kommuner om detta att bos-niska är erkänt som officiellt språk, att det är modersmål för majoriteten av bosnierna i Sverige. Man ansöker detta med målet att förbättra kommunikationen och undvika de eventuella missförstånd och problem som kan uppstå i kontakt med personer från Bosnien och Hercegovina och de kommu-nanställda under tolkningar och engageran-det av tolkar för bosniska. Brevet har skickats till ordföranden Ilmar Reepalu.

Det här är hans svar:

Bästa Vahida!Tack för ditt mail med rubriken Bosniska är

ett officiellt språk.Jag har lämnat över det till Sveriges Kom-

muner och Landstings socialberedning för handläggning.

Vänliga hälsningarIlmar ReepaluOrdförandeSvenska Kommunförbundet (2006-05-12)

Kvinnoriksförbundet väntar på ett of-ficiellt svar från Sveriges Kommuner och Landstings socialberedning och skall in-formera våra läsare i kommande num-mer av tidskriften Žena – Kvinna och via vår hemsida på Internet.

kyrilliska alfabetet – bosančica (bosniska alfabetet) åt gammalslaviska tecken och också åt serbiska och bulgariska kyrilliska alfabetet. I kyrilliska minnesmärken me-dräknas även den särskilda bosnisk-hum-ska (Hum – det gamla historiska bosniska området, dagens Hercegovina) epigrafiken – inskrifter på byggnader, till ex. Humačka plattan (plattan från Humac, skrivna på slutet av 900 eller i början av 000-talet) och också de gravsteninskrifterna – (stećak singular; stećci plural – de gamla bosni-ska gravstenarna), som representerar en originalkonst med unik skönhet vilken med sin litterära och lingvistiska betydelse

överstiger uppkomstplatsen och därför har utomordentlig betydelse för sydslavisk kultur och vetenskap. Bosniska kyrilliska alfabetet – bosančica utvecklades i två for-mer: grundlag, grundläggande skriften för formella dokument av bosnisk-humska styresmän och adeln, och fram av Bosni-ska paschadomens kansli, och även kursiv bosančica anpassad för snabbskriftsbehov, så kallad handstils bosančica. Den utveck-lades också i två typer: klosters (francis-kanernas) bosančica och beys- skrift (be-govica), vilken används också av bosniska kvinnor och benämns även kvinnoskriften. Med denna snabbskrifts bosančica, på liv-

liga folkspråket, skrevs många sidor av epis-tolära litteraturen av bosniska gränsvakter (krajišnici), kända som krajišnička pisma (gränsvakternas brev).

Detta bevarades också inom osmanska perioden, när Bosnien verkligen hade en be-tydande roll, både som det politisk-militära området – krajina (gränsområde) och den religiösa kultur-andliga miljön – särskilt för den islamiserade befolkningen, vilken, efter att ha intagit islam, även vidare förblivit hängiven sitt kulturella och nationella för-flutna (som med islam verksamt, och ännu mer!, stabiliseras, men även invecklas). I det förflutna hade språkliga identifikationen en egenhet av avgörande betydelse och den gav grunderna för historiska förbindelser med kulturella och nationella självmedveten-heten. I denna period, under inflytanden av politiska, religiösa och andliga klimat, spreds orientala språk och orientalisk kul-tur.

Under 500 och 600-talet har bosniak-erna, utbildade i den islamiska världen, skrivit litterära, religiösa, vetenskapliga och filosofiska verk. Trots att de använt icke-modersmål, dessa vetenskapsmän, filosofer och författare har med stolthet framhävt förhållande med sitt ursprung tilläggande till sitt namn även pseudonym, etnonym Mostari, Bosnevi, Bosnali, Saraji, Bošnjak, Pruščak osv.

Parallellt med detta förlopp, vilket har i poetisk-andliga och civilisationsaspekt berikat bosnisk-hercegovinska utrymme, pågick även obrytbara och oundvikliga bidrag från egna bosniska traditionen på moderliga bosniska språket. Detta har lämnat särskilda spår inom muntliga lit-terära skapandet – det vackraste och mest framgångsrika på mellansydslaviska land, med subtil uttrycksfullhet av sevdalinka och bosniakernas balad. Det finns en till bosniakisk säregenhet: alhamijado littera-tur – symbiosisk kulturprodukt på bosni-ska, skriven med arabiska bokstäver. (…)

Försvinnande och reträtt av turkiska övermakten från Balkan och inflytande av europeiska nationella strömningar har lämnat spår efter sig i bosniakernas kultur-nationella identitet. Under processen av språkstandardiseringen och utvecklingen av rättstavningsregler, Bosnien och Herce-govina har kopplats in likvärdigt med Ser-bien och Kroatien, accepterande Vuks ny- štokavska modellen av det standardiserade språket utan extramotstånd, på grund att detta språk var väldigt nära till modersid-iomen som pratades i Bosnien och Herce-govina och på denna förelåg egna litterära traditioner med hög konsträckvidd: epi-grafik, franciskanernas litteratur, alhami-jado tradition, epistolära krajišnička pisma


(gränsvakternas brev). Muntliga litteraturen har fått särskild plats och betydelse, och denna har spelat viktigast roll under språk- standardiseringsprocessen. På grund av detta har man lätt accepterat fonetiska rättstavningen, eftersom den också är en del av traditionen, enligt densamma har de första tidnin-garna och böckerna tryckts på Vilajetska tryckeriet i Sarajevo (866).

I Österrikisk-ungerska monarkin, under omorienterings-

Mynt av bosniska kungen Stefan Tomas (1444-1461)den äldsta sydslaviska inskriften med latinskt alfabet på folkets språk

GOS(podin) TOMAS CRA(gl) BOSN(e) = Herr Tomas kung av BosnienKälla: The Written Word in Bosnia and Herzegovina from Earliest Times up to 1918.

Sarajevo: Veselin Masleša, 1982., s. 48

Kungabrev av bosniska banus Kulin från den 29 augusti 1189det äldsta kyrilliska kungabrevet på folkets språk

Källa: The Written Word in Bosnia and Herzegovina from Earliest Times up to 1918.Sarajevo: Veselin Masleša, 1982., s. 62

och europeiserings år i alla samhällssegmenten, promoveras och legaliseras bosniska språkets namn och systematiskt ar-betas med dess standardisering. Ett av resultaten är lärobo-ken Bosniska språkets grammatik (890) för att bevara eget språkarv.

Dock, för denna process var det inte tillmötesgående: national-politiska omständigheter, nationaliseringen av bosniska katoliker, kroater och bosniska ortodoxer, serber, och även allt fastare kulturförhållanden med Zagreb och Belgrad, särskild från början av 900 tills 960-talet, när på scenen var utpräglad, och efter Första världskriget även politiskt realiserad, idén om sydslaviska gemenskapen. Detta har stadfäst slutet av existensen och definitivt hävt status av bosniska språket. Serbernas, kroaternas och slo-venernas kungarike har fullständigt marginaliserat Bosnien och Hercegovina, i den samhällspolitiska aspekten. Språket och den sammanlagda bosnisk- hercegovinska kulturen har delat samma öde och inte förrän efter 945 har detta land fått statlighet som en federal enhet i förbundsstaten av jämställda folk, men med olöst nationell fråga för bosniska muslimer.

Status av serbokroatiska/kroatoserbiska har inte ändrats i nya staten, men efter Samrådet i Novi Sad (954) förstärk-tes två lingvistiska center – Belgrad och Zagreb.

Medvetandet om moderliga bosniska språket har aldrig suddats bort, likväl som medvetandet om egna andliga och nationella självmedvetenheten inte stördes. Detta har starkt offentliggjorts i det riktiga kultur-språkliga skalvet vilket hände 966 när romanen Derviš i smrt av Meša Selimović (på svenska: Dervischen och döden, övers. av Adolf Dahl, 998) och diktsamlingen Kameni spavač (Steniga sovaren) av Mehmedalija Mak Dizdar kom ut. (…)

Utgivningen av avsevärda litterära verk har med rätt väckt de andra frågorna, så Muhamed Filipović skrev fi-losofiska essän Bosnisk anda i litteraturen – vad är det?, och Midhat Begić, registrerande problemet och elabore-rande ställningen av (bosnisk) muslimska författare, gav ut texten De muslimska författarna i korsningen. Författaren Alija Isaković gav ut antologin av gamla (bosnisk) muslim-ska litteraturen Biserje (Pärlor). Dessa stressiga processer sammanfaller med slutgiltiga rätten att få nationell status under nationella namnet musliman. Alltifrån börjar man öppet tala om egna (bosnisk) muslimska litterära arv och särskilda bosnisk-hercegovinska litterära uttrycket. Med hänsyn till att från 970-talet börjar komma till frågan gemensamma namnet för språk av serber, kroater, ”mus-limer” och montenegrer – serbokroatiska/kroatoserbiska och dess förnekande från kroatiska sidan, lingvister i Bos-nien och Hercegovina är nära attityden att godtaga, inte två, utan fyra varianter av ett språk utvecklade i skiljaktiga sociokulturella miljöer.

Diskussioner om benämningen bosniska språket har inte lugnats ännu. Både serbiska och kroatiska lingvistiska allmänheten, i hög grad ansträngd med politiska, respe-ktive nationalistiska övervakningen, har svårt att acceptera detta faktum.

Benämningen bosniska språket i de historiska doku-menten har kontinuerligt bekräftats ifrån medeltiden, just som nationella namnet bosniak kan följas ifrån de äldsta tiderna. Bakom detta namn står helt konkret folk med sitt språk, historia, kulturarv och andliga egenskap vilka säkrar eget självbestämmande.

(Översättning av Haris Tucaković)

Nov

ac b

osan

skog

kra

lja S

tjepa

na T

omaš

a (1

444-

1461

.);na

jsta

riji j

užno

slav

ensk

i nat

pis

latin

icom

na

naro

dnom

jezi

kuPo

velja

bos

ansk

og b

ana

Kulin

a od

29.

8.11

89.;

najs

tarij

a ći

rilič

na p

ovel

ja n

a na

rodn

om je

ziku


En bosnisk kulle– forntida pyramiden!?

Visoko, Bosnien and Hercegovina – En egyptisk geolog, som har kommit att ta reda på påståendet av en amatör-

forskare att en kulle i centrala Bosnien göm-mer en forntida pyramid, sa på onsdag att struktur är mangjorda och värt att under-söka.

”Min åsikt är att den är någon sorts av pyramid, troligen en primitiv pyramid”, sa Dr. Aly Abd Alla Barakata, geolog från Egyptian Mineral Resource Authority.

Barakata är första experten från Egypten som besökte Visočica kulle och erbjuder en åsikt att jättestora stenplattor utgrävda på denna plats kunde forma lutande sidor av en massiv stegpyramid.

Semir Osmanagić, en bosnisk am-atörarkeolog som undersökte sydameri-kanska pyramider under 5 år, hävdar från föregående år att Visočica kulle, 2,5 mil nor-dväst av Sarajevo, är en pyramid. Om han har rätt, den vore den första forntida pyra-miden någonsin funnen i Europa.

Osmanagićs lag, bestående huvudsakligen av frivilliga, började utgrävningen föregående månad på den 646 m höga kullen. Laget har funnit att Visočica har lutning på 45 grader pekande mot alla sina sidor och en flat topp. Under lagret av lera, har arbetarna upptäckt en belagd ingångsplatå som fortsätter i tunn-lar och stora stenblock.

Osmanagićs teori har varit ifrågasatt av ett antal experter som hävdar att aldrig i bosnisk historia har där varit en civilisa-tion kapabel till att bygga monumentala byggnader och att kullen helt enkelt är en konstig naturlig bildning.

En petition signerad av 22 bosniska ex-perter pekade ut att Osmanagić är en am-atör och hävdade att stenblock han upp-grävt är del av en medeltida kyrkogård.

Dr. Barakata, en expert på stenblock an-vända för byggande av forntida pyramider, sa att han tror att strukturen inte kunde vara naturlig och borde undersökas mer.

”Vi behöver studera detta mer för att ta reda på ålder och typ av använt material”, sa han.

Han sa att han kommer att rekommen-dera till sin regering att sända mer experter och att en arkeolog från Egypten är inbokad att besöka platsen nästa månad. (H.T.)

Av: Hidajet DELIĆ(The Associated Press, Wednesday, May 17)

Najpopularnija i zasigurno najodva-žnija BH TV-emisija 60 minuta i nje-na ekipa sastavljena od mladih ljudi-

buntovnika s(a) milion i jednim razlogom, omogućila je i TV sučeljavanje mladog i nekonvencionalnog egiptologa svjetskog ka-libra Semira Osmanagića i do ovog javnog nastupa, uvaženog i poštovanog historičara Dubravka Lovrenovića. Verbalni sukob civilizovanog i uljudnog dijaloga i sujetno slijepog monologa bez ikakve konkretne ar-gumentacije, osim naćoravog osporavanja protivnikovih argumenata.

Prisjetih se besjede jednog lucidnog Bu-gojanca koji reče ”ima osoba čiji je posao i zanimanje jedino da negiraju, osporavaju, napadaju, omalovažavaju nečiji rad, čime za-pravo prekrivaju sopstveni nerad, neznanje, zatvorenost u kalupe davno izlivenim a vremenom postadoše pretijesni da uobzire protok vremena, najezdu novih tehnologi-ja, ideja, činjenica, metoda, pojavu novih, mladih ljudi i mimo akademske uštogljenosti i zaračunatosti… pogotovo ovakvih ima previše u politici ili na funkcijama, čiji je za-datak sječenje svih koji štrče iznad postojećih pravila ponašanja i mišljenja…”

Profesoru Lovrenoviću nije mjesto u ovom kontekstu i onako nesmotren javni nastup ne može opravdati ni prevelika briga

za srednjovjekovnu historiju Bosne pohra-njenu na spornom prostoru, jer to je tu već stotinama godina i ako još išta ima od toga ne bi se počelo ozbiljnije istraživati ni za još narednih nekoliko stoljeća imajući u vidu maćehinski odnos naše vlasti prema kulturi uopće… Stoga bi ovdje najbolje bilo prisjetiti se one narodne ”nemoj me babo više, Boga ti braniti!”

Sa takvim neposlušnicima u srednjem vijeku se obračunavala crkvena inkvizicija putem lomače. Prisjetimo se samo Galileja koji reče: ”Ipak se kreće”, još davne 66., ali sebi u njedra, inače bi planuo na lomači kao i mnogi ”heretici” koji osporavaju dogmatske postavke.

Pa dokaza li ikad iko šta zapravo vidješe djeca u Međugorju, izuzev njihovih svjedo-čenja, pa i Vatikan to nikad ne prizna, ali to već odavno prestade biti važno bilo kome, jer nekoliko miliona turista (ne samo vjerskih) iz cijeloga svijeta dođe u Međugorje, koje se oblijepi u mermer, biznis cvjeta, svi prezado-voljni i svima lijepo. E pa isti ovi turisti će zasigurno doći i na našu Piramidu još ove godine. I da je pameti, otkopavanje Piramide bi trebalo biti prioritet BiH, pokrenuti mlade ljude (kao što su nekad bile radne akcije) i sve da se odradi za rekordno kratko vrijeme kako bi se pretvorilo što prije u turističku koku što nosi krupna zlatna jaja…

Osim toga, otkuda pravo gospodi sa Liste 2 da svim Bosancima i Hercegovcima una-prijed ubijaju nadu i vjeru u nešto dobro, lijepo, afirmativno, čime bismo se svi pono-sili, pa taman da je to i lažna nada, i ona je bolja od totalnog beznađa kojim se već 5 godina beskrupulozno bombarduju i ubijaju stanovnici najljepše, ali i najnesretnije zemlje na svijetu.

Na svu sreću, snove nam ne mogu ni uništiti ni zabraniti, i zato Semire, znaj da nas ima još mnogo koji zajedno s tobom sni-vamo našu zemlju i u njoj sretne i zadovoljne ljude, zajedno s tobom sanjamo i našu bo-sansku piramidu, najljepšu u svijetu…

I kao što Galileo reče: Ipak se kreće, mi ćemo reći našoj naučnoj inkviziciji: ipak mi imamo piramidu, našu bosanskoherce-govačku!

Bugojno, 0.05.2006.

Međugorje i Piramida

Piše: Viktor Dundović(Most)

”Sanjar” protiv nauč(e)ne inkvizicije

Dr. Barakata & Semir Osmanagić

Foto

: AP

Konjička Zatvorena knjigaživota jedne mladosti

Nisam odavno imao u rukama neobi-čniju knjigu. Ona se zove Zatvorena knjiga života, a njen autor je konjički

profesor Ismet Smajlović i od njega sam lično dobio knjigu. Ustvari, to je, kako stoji ispod glavnog naslova Spomen-publikacija o djeci Konjica žrtvama rata 992-995. godine. Tu je sabrano i ispričano dvanaest priča o djeci, o jednoj mladosti koje više nema. Sve je urađeno i ispisano sa dosta emocija, ljubavi i želja da se nikada više jedno ružno vrijeme (jedan takav rat) ne ponovi, nigdje i nikada.

A slike i priče govore o djeci:JOSIP AZIMOVIĆ (7.4.98. – 4.3.995.)

– ”Nagazivši na minu, četrnaestogodišnjeg dječaka Josipa Azimovića smrt je sustigla 4. marta 995. godine u konjičkom naselju Gornja Radava”.

EJLA ĆOSIĆ (6.6.984. – 29.6.993.) – ”Ejla se zajedno sa majkom Zilkom vraćala iz komši-luka, nadomak džamije u Idbru. Granata, poslana sa Ljubine, sustigla ih je na seoskom putu. Mati joj je odmah izdahnula, a Ejlu je do ratne bolnice u Čelebićima prevezao učitelj i ratnik Ibrahim Hota, koji je čuo i posljednje riječi Ejline: ’Gdje mi je mama?’”

ADNAN DEMIROVIĆ (0.2.977. – 7..993.) – ”Adnana nije sustigla granata, ni geler, ni snajperista, kao mnogu drugu djecu, koja su, uz odrasle, bila takođe pokretna meta. Kako je u ratu i oružje postalo ’igračka’, rat je Adna-nu ’gurnuo’ u ruke pušku. Ulazeći sa jednim svojim drugarom u tajne jedne ’dobošarke’, njenim neispravnim rukovanjem ’pronašao’ ga je metak. Ni hitno prebacivanje u konjičku, a potom u zeničku bolnicu nije mu produžilo život.”

DERVO HALILOVIĆ (3..978. – 7.5.993.) – ”Moga sina, rahmetli Dervu, mnogo šta je zanimalo. Volio je majstorisati. Izrađivao bi, naprimjer, čibuke. Kobnoga 7. maja 993. u ruke mu je odnekud dospjela granata ’tride-setsedmica’ od ’boforsa’. Ne poznavajući njene ćudi, aktivirao ju je, od čega je i poginuo.”

AMIR JAZVIN (3.4.995. – .5.999.) – ”Amir Jazvin je imao svega četiri godine kada je ugašen njegov život. Rođen je 3. aprila 995., dakle, gotovo u završnici rata, a iz života je iskoračio . maja 999. … Zašavši s majkom u minsko polje…”

Piše: Meho BARAKOVIĆ

AIDA JUSUFOVIĆ (0.2.984. – 2..995.) – ”Aida je bila jedinica u porodici Jusufovića. Jedna od posljednjih, neki kažu i posljednja granata, upućena na grad Konjic 28. septem-bra 995., bila je kobna za -godišnju Aidu. U trenutku Aidinog teškog ranjavanja uz nju se nalazila i majka Hadžira, koja je također bila povrijeđena. Majka je preživjela – kćerka nije, mada su ljekari nastojali da produže njen mladi život.”

NIHAD KURTOVIĆ (..988. – 5.8.993.) – ”Petnaestog avgusta 993. godine od granate nabrđenih četnikoida u Doljanima je poginuo petogodišnji mališan Nihad Kurtović. Tako je kanula još jedna suza, na licu Bosne, sa obraza ljudi konjičkog kraja, a u srcu rata, u kome su šešeljoidi i bobanoidi bili naumili da srcolike zemlje bosanskohercegovačke ne bude.”

ALEKSANDAR MACIPURA (4.0.975. – 4.6.992.) – ”Smrću 7-godišnjeg Aleksandra Macipure otvara se tužni ljetopis smrti mladih Konjičana. Geler od granate, odaslan od bar-bara s brda 4. juna 992. godine, usmrtio je Aleksandra u njegovoj ulici, tadašnjoj Ulici 5. septembra, koja se ’družila’ sa Trešanicom kao i Aleksandrom”.

ELMA MAKSUMIĆ (9.2.980. – 25.4.994.) – ”Mi smo ti, moj sinko, ovdje u Gornjem Polju bili stalno pod granatama i snajperima, pa nam dušmani nisu dali ni dahnuti. Naša Elma, rahmet joj duši, u akšam 25. aprila 994. godine, izađe da prošeta i usput da dadne

knjigu drugarici. Utom je doletjela četnička granata, čiji su geleri na ulici usmrtili našu kćerku.”

ANIS MASLEŠA (2..980. – 6.9.994.) – ”Anis je sa skupinom djece 6. septembra 994. godine bio u avliji porodične kuće na Džepima. Sa Boraka, ozloglašenog četničkog uporišta, doletjela je prva granata u seriji, čiji geler je usmrtio Anisa, dok je jedan od dječaka, Anisovih drugova, lakše ranjen. Druga grana-ta pogodila je podrum Anisovog doma, pri tom uništila njegovu sobu. Na dan Anisove pogibije, otac je s prve linije iznad Bjelimića pristigao s grupom saboraca na dženazu rođaku Salemu, ne znajući da mu je sin tog predvečerja poginuo. Tako su na Džepima u dva dana nikla dva nova mezara.”

HALIL NUHIĆ (8.8.984. – 4.5.993.) – ”Sat i po smo se verali uz brda iznad Idbra, dospjevši na predio Zvani Raotinja. Tu smo naletjeli na postavljene bombe ’kašikare’. Devetogodišnjeg sina mi Halila ubi granata, zapravo detonacija, dok mi je drugog sina Harisa ’poštedjela’. Mene teško rani. Iz stomaka su mi izvađene 24 ku-glice. Imam ih još po tijelu, evo ih u lijevoj ruci, opipaj! Čim pogledam u ruku, sjetim se rah-metli sina Halila.”

ELADA SKALONJA (.7.980. – 7.2.994.) – ”Rođena usred ljeta, iščezla iz života u februa-ru, Elada Skalonja sa svojih mladih, premladih, a zaustavljenih 4 godina, predstavlja proljeće života. Kada je priređivaču ove knjige otac Eladin Behram sredinom maja 200. donio pregršt uspomena svoje kćerke, pred očima mu je najprije zalepršao leptir ’pobjegavši’ sa Eladinog crteža. I, evo ga, sletio je u ovu knjigu, kao vizuelni otisak Eladine duše.”

Zaista je knjiga Zatvorena knjiga života Is-meta Smajlovića nešto više od obične, sva-

kodnevne knjige. Ona je uspomena, sjećanje na jednu mladost, na konjičku mladost koja ničim nije zaslužila da je više nema.

I kako zapisa u veoma nadahnutom pred-govoru sam autor knjige, književnik Ismet Smajlović ”Osim što se ubijena konjička mladost našla ’okupljena’ u jednoj knjizi, ova publikacija računa i na neprekidno opo-minjanje da je, uprkos dobroti, zlo i dalje moćno, naročito ako dođe usljed zaborava, povlađivanja zlu, samopotcjenjivanja, kratkog pamćenja koja su, nažalost počesto prisutni kod našeg, naročito bošnjačkog čovjeka…”

I na samom kraju: Ismet Smajlović rođen je 23. decembra 950. godine u Lascima kod Višegrada. Bio srednjoškolski profesor u Više-gradu i Konjicu. Potom postdiplomac. Pre-davao i na Pedagoškoj akademiji u Mostaru, na Odsjeku za bosanski jezik. Dobitnik je prve nagrade na Slovu Gorčina u Stocu (973.).

Objavio knjigu poezije Bezavičajnik i knji-gu aforizama i satirične proze Jesi li to ti. Živi i radi u Konjicu.


Ismet Smajlović

Jedna, djevojkamlada...

Piše: Anisa TRUMIĆ


Bila jednom davno djevojka mlada, jako zaljubljena. Mnogo se bojala i dugo se ljubavi odupirala, al’ na kraju

je ipak mlada popustila i ljubavi se predala. Mnogo je strahovala i dana rastanka se bo-jala, nije ga željela, a nekako je, ipak znala da će doći. Predosjećala je i srce zavarati nije uspjela... Duša je, ipak nekako znala... Snažni su predosjećaji žene koja voli. Žene koja je spremna i svoj život za ljubav dati. Snažni su i nepokolebljivi osjećaji mlade žene jako zaljubljene.

Njen dragi je nije razumio i mnogo bola joj je nanio, iako ju je volio. Volio ju je mnogo, ali joj to nije pokazati znao. Kao da se bojao. Ili možda nije bio svjestan koliko ju je volio... Jednom joj je u tihom noćnom razgovoru kroz burne uzdahe i suze koje su mu lice kvasile šaptao kako se boji, kako joj ljubav ne smije iskazati, kako je ne želi izgubiti, još manje povrijediti i zbog toga se užasno plaši jer... I zvijezde na nebu su tada jače zatreperile i Mjesec se zanjihao ljuba-vlju opijen, a povjetarac lagano zapirkao za-nosom ispunjen… ”Jer”, reče, ”sve koje sam, ikada iskreno volio, ja sam ih izgubio”. Suza iskrena se niz obraz skotrljala i djevojčetu mladom na ruku kanula, djevojče ustrepta-lo, uzdahe skrilo i jače ga zavoljelo. Svaku riječ je zapamtilo i to veče duboko u srce urezalo.

Na bezbroj okolnih načina je momče

pokušavalo djevojčetu ljubav svoju pokaza-ti, ali mu nikako od ruke nije polazilo i da to iskaže sa dvije riječi male i lagane za kojim je ludo djevojče beskrajno čeznulo i čemu se potajno nadalo. Bile su joj potrebne riječi njegove. One su joj život davale, one su joj snove gradile i život srećom ispunjavale, one su je ohrabrivale i krila leptira darovale, kule neprobojne gradile i nadu hrabrile. Riječi njegove su je noću s osmijehom tiho uspavljivale i jutrom s ranim suncem budile. Riječi njegove bile su joj sve, a on nikako nije smogao hrabrosti da joj kaže: ”Volim te!”.

Živjeli su sretno, al’ prekratko. Došao je dan kojeg se djevojče užasno plašilo, al’… Dragi ju je tješio. Obećavao joj da će često dolaziti i da je nikada neće moći zaboraviti. Mnogo obećanja i lijepih riječi joj je prije odlaska poklonio. Nježno ju je milovao i lju-bio, a u srcu tugu krio i nasmijan biti nasto-jao. Al’ djevojče je tugu u očima mu čitalo i sudbine se bojalo. Sve vrijeme je nešto ružno predosjećalo, nešto čega se strašno bojalo, ali što opisati nije znalo i čemu vje-rovati nije htjelo.

Tješilo se ljubavlju obostranom i Boga za sreću molilo… Dragi je, ipak, otišao. Daleko… Pisma su stizala rijetko… Razgo-vora je nestalo i život se njen polahko gasio… Dragi nije dolazio. Niti se javljao, niti je na pisma odgovarao. Djevojče mlado polahko nestajalo… Tiho vehnulo… Nikome nije o ljubavi svojoj pričalo, niti se ljubavi svoje ikada odreklo. U dubini srca, djevojče, se još uvijek nadalo i dragome svome vjerovalo. Dugo ga je čekalo i vjerno mu bilo. Mnoge prosce odbijalo i samo svoga dragana čekalo. Iako se nije javljao, djevojče nije pokleklo, jer ljubav je njena ogromna i iskrena bila, na čuda spremna, neiskvarena… Čak ni ona sama njenu snagu nije poznavala, nije je bila svjesna, niti je do tada znala da ljubav zaista može biti tako ogromna i jaka. Mislila je da takvo nešto samo u starim knjigama postoji i ljubavnim pjesmama zanosnim. Sada je ljubavna vatra u njenom tijelu plamsala i ona je obuzdati nije mogla, niti je htjela. Voljela je i bila je sretna!

Sve do jednoga dana, crnoga kada se mlada sa životom rastavila, jer je čula da je dragi drugu oženio i sa drugom dane u za-grljaju provodio, a na nju mladu zaboravio, obećanje prekršio i drugoj sebe dao…

Samo jedno pitanje joj na blijedim usni-cama ostalo – da li ju je ikada iskreno volio ili joj je sve vrijeme lagao?

Smeđe se oči sklopile, jedna suza tiho kanula, mjesečina plave kovrdže, po zemlji rasute, obasjala, duša tijelo napustila, a ljubav se ka zvijezdama vinula i u visinama nestala, da vječno ljubavi jednoj iskrenoj i nevinoj, u noći s mjesečinom nestaloj, spomen bude i da vječno sija kada ona sjati nije znala!

Prstima se igrao po mome tijelunestašno iscrtavajući predmetečas na stomaku,čas na leđima,ramenu ilimišici…

Na kraju je latice cvijetazalijepio na ruku mii nije dozvolio da ih skinemsve dok ih vjetar nije otpuhaou daljinu.Tako su prešle u zaborav.

Miris njihov i ta boja žutamamile su mene,da skrenem sa puta,želja se javilaza tim čudom žutim,želja moja neizmjerna.A, one su mi se smiješile,visoke i nedokučive, prelijepe,meni zabranjene,dvije dunje mirisne i žute.Ispružih dlan, poletjeh u visine,sve ostavih zbog te dunje dvije,al’ uzalud sve bilo je,grane se zaljuljaše,dunje na granama ostaše, moje noge na zemlju se spustišei snovi se raspršiše!

Žute dunje

Igra

Preporučujemo:www.most.ba

www.bosnianart.netwww.poezijaonline.com

www.omnibus.bawww.fena.ba/bihkult

www.diwanmag.com.ba

Bob

Carlo

s C

lark

e: S

mal

l Sto

nes S

erie

s, U

ntitl

ed

Bob

Carlo

s C

lark

e: S

mal

l Sto

nes S

erie

s, U

ntitl

ed

Razboli se žena nekog bogatog čovjeka, pa kad osjeti da joj se bliži kraj, pozva svoju jedinu kćer do svoje smrtne

postelje i reče joj: ”Drago dijete, budi uvi-jek dobra i čestita, pa će ti svako u životu pomoći.” Poslije toga sklopi oči i izdahnu.

Djevojčica je svaki dan odlazila na majčin grob i plakala i ostala dobra i čestita. Kad je došla zima, pokri snijeg majčin grob svojim bijelim pokrivačem, a kad ga sunce u proljeće opet skinu, oženi se čovjek drugom ženom.

Žena dovede u kuću i svoje dvije kćeri koje su naoko bile lijepe i čiste, ali zle i nečiste u svome srcu. Tako nastadoše teški dani za sirotu pastorku. ”Zar će ova glupa guska sjediti s nama u sobi?”, govorile su. ”Ko hoće hljeb da jede mora ga i zaslužiti.” Oduzeše joj njene lijepe haljine, navukoše joj staru sivu kecelju i dadoše drvene cipele. ”Vidi ti ponosne princeze, kako se dotjera-la!”, vikale su, smijale se i odvele je u kuhinju. Tu je morala od jutra do mraka da radi teške poslove, da ustaje u ranu zoru, da donosi vodu, loži vatru, kuha i pere. Osim toga, polusestre su joj pravile svakojake pakosti, rugale joj se i sipale joj u pepeo grašak i leću, a ona je morala da sjedi i da trijebi. Uveče, umorna od tolikog posla, morala bi leći u pepeo kraj ognjišta, jer nije imala ni svoje postelje. Pa kako je zbog toga uvijek bila prašnjava i prljava, nazvaše je Pepeljugom.

Jednoga se dana otac spremao na vašar pa upita pastorke šta žele da im donese. ”Lijepih haljina”, reče jedna. ”Bisera i dragog kamenja”, reče druga. ”A ti, Pepeljugo”, upita otac, ”šta bi ti željela?” ”Otkinite, oče, prvu grančicu koja vam dodirne šešir kad se bu-dete vraćali kući. Nju mi donesite.”

Tako otac kupi objema pastorkama li-jepe haljine, bisere i drago kamenje, a kad je vraćajući se kući jahao kroz šumu, okrznu ga ljeskova grančica i zbaci mu šešir. On otkide

Braća Grimm:

Pepeljuga

BAJKA ZA KLINCE I KLINCEZE

grančicu i ponese je. Kad je došao kući, dade pastorkama šta su zaželjele, a Pepeljugi dade ljeskovu grančicu. Pepeljuga mu zahvali, ode na majčin grob i zasadi grančicu; pri tom je toliko plakala da su joj suze tekle niz obraze i zalijevale grančicu. A grančica je odmah počela rasti i postala lijepo drvo. Pepeljuga je svaki dan tri puta odlazila na grob i plakala i molila, a svaki put bi na drvo slijetala bijela ptičica, pa kad bi Pepeljuga izgovorila neku želju, ptičica bi joj s grane bacila ono što je zaželjela.

Dogodi se da kralj te zemlje priredi svečanost koja je trebala da traje tri dana i na koju je pozvao sve lijepe djevojke iz svog kraljevstva da bi njegov sin sebi odabrao nevjestu. Kad su dvije polusestre čule da će i one biti pozvane, silno se obradovaše, pozvaše Pepeljugu i rekoše joj: ”Očešljaj nam kose, očisti nam cipele i pričvrsti kopče, ići ćemo na svečanost u kraljeve dvore.” Pepeljuga ih je poslušala, ali je gorko plakala jer je i ona željela da ide na ples pa zamoli maćehu da i nju povedu. ”Zar ti, Pepeljugo”, reče ova, ”takva puna prašine i pepela da ideš u dvorac? Nemaš ni haljinu ni cipele, a hoćeš da plešeš!” Ali kako ju je Pepeljuga i dalje molila ona reče: ”Evo, sasu-la sam ti zdjelu leće u pepeo. Ako je za dva sata istrijebiš, možeš ići s nama.” Djevojka izađe na zadnja vrata u baštu i povika: ”O, vi pitome golubice, vi grlice i sve ptičice pod nebom, dođite i pomozite mi istrijebiti:

Dobra zrnca u lončić,loša u stomačić!”Sad sletješe na kuhinjski prozor dvi-

je bijele golubice, pa dvije grlice, a onda dolepršaše sve ptičice pod nebom i spustiše se na pepeo. Golubice zaklimaše glavicama i počeše kljuc-kljuc, kljuc-kljuc, a za njima i sve druge ptičice kljuc-kljuc, kljuc-kljuc, pa istrijebiše sva dobra zrnca u zdjelu. Nije prošlo ni sat vremena, a one završiše

i odletješe. Tada djevojka odnese zdjelu maćehi sva radosna, jer je vjerovala da će sada smjeti da ide na svečanost. Ali maćeha reče: ”Ne, Pepeljugo, ti nemaš haljinu i ne znaš plesati. Svi će ti se smijati.” Kad se djevojka opet rasplakala, ona nastavi: ”Ali ako mi dvije pune zdjele leće istrijebiš za je-dan sat iz pepela, onda možeš ići.” A u sebi pomisli: ”To neće nikako stići.” Ali kad ona sasu dvije zdjele leće u pepeo i ode, djevojka opet izađe na zadnja vrata u baštu i povika: ”O, vi pitome golubice, vi grlice i pitome ptičice pod nebom, dođite i pomozite mi istrijebiti:

Dobra zrnca u lončić,loša u stomačić!”A na kuhinjski prozor sletješe dvije bijele

golubice, pa dvije grlice, a onda dolepršaše sve ptičice pod nebom i spustiše se na pepeo. Golubice zaklimaše glavicama i počeše kljuc-kljuc, kljuc-kljuc, a za njima i sve druge ptičice kljuc-kljuc, kljuc-kljuc, pa istrijebiše sva dobra zrna u zdjelu. I nije prošlo ni pola sata, a one završiše i odletješe. Djevojka odnese zdjelu maćehi sva rado-sna jer je vjerovala da će sada i ona ići na svečanost. Ali maćeha reče: ”Ništa ti ne pomaže. Nećeš s nama jer nemaš haljinu i ne znaš plesati. Mi bismo morale da te se stidimo.” Okrenu joj leđa i požuri za svojim oholim kćerima.

Kad više nikog nije bilo kod kuće, Pe-peljuga ode na grob svoje majke pod lje-skovo drvo i povika:

”Drvce drago, stresi grane,pa saspi srebro i zlato na me!”Tad joj ptica baci zlatnu i srebrnu haljinu

i svilom i srebrom izvezene cipele. Ona se obuče u najvećoj žurbi i ode na svečanost. Njene polusestre i maćeha je nisu mogle prepoznati, jer je bila tako lijepa u raskošnoj odjeći, pomisliše da je to neka kraljevska kći. Na Pepeljugu nisu ni pomišljale, uvjerene da


Askungen, Cinderella, Aschen-brödel, Stiefkind, Σταχτοπούτα, Cendrillon, Cenerentola, Cenicien-ta, Золушка, Assepoester…

ona sjedi kod kuće u prašini i trijebi leću iz pepela. A kraljević joj priđe, uze je za ruku i zaplesa s njom, pa je čitavo vrijeme plesao samo s njom i nije htio da joj ispusti ruku, a kad bi je neko drugi zamolio za ples, on je odgovorio: ”Ovo je moja plesačica.” Tako je ona plesala do večeri a onda htjede da ode kući. Ali kraljević reče: ”Poći ću s tobom da te ispratim”, jer je htio da vidi čija je to djevo-jka. Ali ona mu pobježe i skoči u golubinjak. Sad je kraljević čekao sve dok nije došao njen otac, kome je kazao da je neznana djevojka skočila u golubinjak. Otac pomisli: ”Da nije Pepeljuga?” Donesoše mu sjekiru i trnokop da razvali golubinjak, ali unutra nikoga ne nađoše. A kad dođoše kući, Pepeljuga je ležala u prašnjavim haljinama u pepelu a pe-trolejka je tužno svjetlucala kraj odžaka. Jer, ona je brzo iskočila s druge strane iz golu-binjaka i otrčala do ljeskovog drveta. Tamo je svukla lijepu haljinu i stavila na grob a ptica je odnijela. Onda je obukla svoju sivu keceljicu i sjela u kuhinju kraj pepela.

Drugog dana, kad se svečanost nastavila i roditelji sa sestrama otišli, pođe Pepeljuga ponovo do ljeskovog drveta i reče:

”Drvce drago, stresi grane,pa saspi srebro i zlato na me!”Ptica joj tada baci još gizdaviju haljinu.

Kad se u toj odjeći pojavila na svečanosti, svi su bili zadivljeni njenom ljepotom. A kraljević, koji ju je čekao, odmah je uze za ruku i ponovo je plesao samo s njom. Kad bi je neko drugi zamolio za ples, on je govorio: ”To je moja plesačica.” Kad je palo veče i ona htjela da ode, pođe i kraljević s njom da vidi u koju će kuću. Ali ona pobježe u baštu iza kuće. Tamo je stajalo lijepo veliko stablo na kojem su visile prekrasne kruške. Hitro kao vjeverica uspne se Pepeljuga medu granje i kraljević nije znao kud je nestala. Ali on opet sačeka dok ne dođe njen otac i reče mu: ”Neznana djevojka je opet pobjegla. Mislim

da se sakrila u kruškinom granju.” Otac opet pomisli: ”Da nije Pepeljuga?” Naredi da mu donesu sjekiru i posiječe drvo, ali ne nađoše nikoga. A kad uđoše u kuhinju, Pepeljuga je ležala u pepelu kao i prije, jer je prije toga skočila sa stabla, vratila ptici sa ljeskovog drveta lijepu haljinu i obukla svoju sivu ke-celjicu.

I trećeg dana, kad su roditelji i sestre otišli, pođe Pepeljuga na majčin grob i reče drvcetu:

”Drvce drago, stresi grane,pa saspi srebro i zlato na me!”Sad joj ptica baci haljinu koja je bila tako

sjajna i raskošna kakvu još niko nije imao i cipelice od suhog zlata. Kad je u ovoj halji-ni došla na svečanost, svi su zanijemili od divljenja. A kraljević je opet plesao samo s njom i kad bi je neko drugi zamolio za ples, on je govorio: ”To je moja plesačica.”

Kad pade veče i Pepeljuga pode kući, kraljević opet htjede da je prati, ali ona mu tako brzo pobježe da je nije mogao stići. Ali se kraljević ovog puta poslužio lukav-stvom. Naredio je da se stepenice namažu smolom, pa kad je djevojka potrčala kući, lijeva cipela joj se zalijepi i ostade. Kraljević je podiže i opazi da je bila vrlo malena i od suhog zlata.

Drugog dana dođe s cipelicom Pepelju-ginom ocu i reče mu: ”Nijedna druga neće mi postati žena osim one kojoj pristaje ova zlatna cipelica.” Dvije polusestre se silno obradovaše jer su imale lijepa stopala. Stari-ja uze cipelicu i pođe s majkom u sobu da je isproba. Kako je cipelica bila premalena pa joj palac nije mogao stati, majka joj pruži nož i reče: ”Odsijeci palac, kad budeš kralji-ca, nećeš morati da hodaš pješice.” Djevojka odsiječe palac, utiska nogu u cipelicu, stisnu zube od bola i izađe pred kraljevića, a on je kao svoju nevjestu uze na konja i odjaha s njom. Ali kad su prolazili pored groba, na

ljeskovom drvetu su sjedile dvije golubice i gukale:

”Gukni, gukni, golubice,krv curi iz cipelice.Cipela je premalenaa nevjeste prave nema.”Kraljević pogleda njenu nogu i spazi

kako je krv procurila. On okrenu konja, vra-ti lažnu nevjestu kući i reče da to nije prava, neka druga sestra isproba cipelu. Sad druga ode u sobu pa s mukom utiska prste u ci-pelu, ali joj je peta bila prevelika, pa majka i njoj pruži nož i reče: ”Odreži komad pete, kad budeš kraljica, nećeš morati da hodaš pješice.” Djevojka odreza komad pete, utisnu nogu u cipelu i izađe pred kraljevića, a on je uze na konja kao svoju nevjestu i odjaha s njom. Ali kad su prolazili pored ljeskovog drveta, sjedile su na grani dvije golubice i gukale:

”Gukni, gukni, golubice,krv curi iz cipelice.Cipela je premalenajoš nevjeste prave nema.”Kraljević pogleda njenu nogu i opazi kako

je krv procurila iz cipele i natopila bijelu čarapu, pa okrenu konja i lažnu nevjestu vra-ti kući. ”Ni ovo nije prava”, reče, ”imate li još kćeri?” ”Ne”, reče otac, ”tu je samo još Pepelju-ga, siroče moje pokojne žene, ali ona vam ne može biti nevjesta.” A kad kraljević reče da mu je pokažu, povika maćeha: ”Ah, ne, ona je prašnjava i prljava, ne možemo vam je poka-zati.” Međutim, kraljević ostade pri svome pa su morali pozvati Pepeljugu. Ona prvo opra ruke i lice pa izađe i pokloni se kraljeviću koji joj pruži zlatnu cipelu. Tada ona sjede na klu-picu, skide drvenu i obuče zlatnu cipelu koja joj je pristajala kao salivena. A kad je ustala i kraljević je pogleda u lice, on prepozna lijepu djevojku s kojom je plesao i povika: ”Ovo je moja prava nevjesta!” Maćeha i polusestre se uplašiše i poblijediše od bijesa, a on uze Pepeljugu na konja i odjaha s njom. A kad su prolazili pored ljeskovog drveta, zagukaše bijele golubice:

”Gukni, gukni, golubice,tu su zlatne cipelicešto djevojci dobro stojejer nevjesta prava to je.”A onda poletješe i spustiše se Pepeljugi

na ramena, jedna s desne, druga s lijeve strane i tako i ostadoše.

Kad je trebalo slaviti svadbu, dođoše obje neiskrene polusestre da se dodvore i da s Pe-peljugom dijele sreću. Kad su mladenci pošli na vjenčanje, stade starija s desne a mlada s lijeve strane Pepeljuge da joj budu pratilje, ali ih golubice koje su ostale na nevjestinim ramenima otjeraše. A Pepeljuga i kraljević ostaše sami u svojoj sreći, pa su živjeli dugo i sretno i ostali dobri i plemeniti.

(Prevela: Zeina Mehmedbašić)


Šta će nama tsunami?S najdubljim poštovanjem, spram

žrtava velikoga vala, poznatog kao tsunami,molim

Stvoritelja Svega da žrtvama darujedžennetske bašče i rajske vrtove.

Ali,u bezumnom strahu pitam se

šta je sa namakoji nismo shvatili o čemu je riječ?

(…)Gledam televiziju, uživam u dinamici

izmjene slika i pitam se,šta je za nas tsunami?Šta je taj, taj veliki val?

On je za nas: Ha! Ha! Ha!(…)

Naprosto,progoni me napadno pitanje

silom vala nametnuto:Što će nama tsunami?

Zar, ne?Zbog strašne smrtistotina hiljada ljudi

ne mogu saopćiti ni riječbez straha kako strašno griješim.

Jer, ne razumijem žive.(…)No,

nemamo odgovor na kardinalno pitanje:Šta će nama tsunami?

Pa se i dalje pitam,siguran kako je glup odgovor, umjesto pitanja.

Jer,imamo tri nacionalne stranke i

Visokog Predstavnika Međunarodne zajednicekoji djeluju bez opozicije i stvarne odgovornosti.

Nemamo zajedničko sudstvo. Nemamo zajedničkuvojsku i policiju. Imamo devastiranu ekonomiju.

Djecu iz zemlje šaljemo u inozemstvo.(…)

Šta će nama tsunami?Apsurdno je pitanje poput naše pozicije,

a svaki odgovor je i nadalje glup.Tap-tup. Tap-tup. Tap-tup.

Tup-tup.

(fragmenti)

Vad kan tsunamien göra oss?Med djupaste respekten till

offer av det stora svallet, känd som tsunamien,bönfaller jag

Alltets Skapare att skänka paradisgårdtill offerMen,

i en oförklarlig rädsla undrar jagvad är det med oss

som inte har förstått vad det handlar om?(…)

Jag tittar på tv, njuter av dynamikenav bildväxlingen och frågar mig,

vad är tsunamien för oss?Vad är det, det stora svallet?Det är för oss: Ha! Ha! Ha!

(…)Helt enkelt,

förföljer mig en aggressiv frågapåtvingad med svallets kraft:Vad kan tsunamien göra oss?

Eller hur?På grund av den fruktansvärda döden av

hundratusentals människorkan jag inte uppge ett enda ord

utan rädsla att jag gör ett hemskt misstag.Eftersom, jag inte fattar de levande.

(…)Men,

vi har inget svar på grundfrågan:Vad kan tsunamien göra oss?

Jag undrar fortfarande,säker att svaret är knäppt, istället för frågan.

Eftersom,vi har tre nationella partier och

Höga representanten av internationella samfundetvilka agerar utan oppositionen och riktiga ansvarigheten.

Vi har inte ett gemensamt rättsväsende. Vi har inte engemensam armé och polis. Vi har en ödelagd ekonomi.

Vi exporterar våra barn ur landet.(…)

Vad kan tsunamien göra oss?Frågan är lika absurd som vår position,och varje svar är fortfarande knäppt.

Knäpp-knäpp. Knäpp-knäpp. Knäpp-knäpp.Klapp-knäpp.

(fragment)

Atif Kujundžić, rođen 947. godine u Gračanici, BiH. Objavio tridesetak knjiga: proze, poezije, esejistike,

publicistike i knjiga za djecu. Zastupljen u čitankama, kulturi izražavanja i lektiri za učenike osnovne škole. Živi kao pisac i bavi se izdavaštvom.


Atif Kujundžić föddes år 947 i Gra-čanica, Bosnien och Hercegovina. Han utgav trettiotal barnböcker och

böcker med prosa, poesi, essä och publi-cistik. Han är representerad i läseböcker, uttryckssättkultur och grundskolans lektyr och lever som författare och bokförläggare.

(Översättning av Haris Tucaković)


K V I N N A Ž E N A 31

[Mariestad, 2006-05-06] Kulturna manifestacija bh. distrikta Skaraborg: pioniri bh. udruženja Mariestad Mariestad i hor Behar Skövde | Kultur-manifestationen av bosniska distriktet Skaraborg: ungdomarna från bosniska föreningen Mariestad Mariestad och kören Behar Skövde

[Malmö, 2006-05-06] Kulturna manifestacija regije Jug | Kulturmanifestationen av region Syd

[Sarajevo, 2006-05-3/4] 3. kongres Svjetskog saveza dijaspore Bosne i Hercegovine | 3:ekongressen av Bosnisk diasporas världsför-bund | Rabija Arslanagić, Azra Jelačić, Sadeta Murić & Almedina Sačić [Bosansko-švedski savez žena | BSKF] & Vahida Mehinović [Bosanskohercegovački savez žena | BHKRF]

[Helsingborg, 2006-06-06] Miris Bosne i Švedske Värnamo na proslavi Nacionalnog dana Švedske | Doft från Bosnien och Sverige Värnamo i firandet av Sveriges nationaldag

Foto: Haris Tucaković, Suad Mehinović, Muharem

Sitnica-Sića, Fikret Tufek & Mela Borovac

Nya Tele2 Utland är en tilläggstjänst för dig som ringer från hemtelefonen med Tele2. Den kostar bara 19 kr/mån.

Ž e n a · kao presađen direktno iz egzotičnog bosanskog kraja u spektakularnu arenu gdje se...

Documents