Црква у последњим временима(Из књиге "Против лажног јединства", Александар Каломирос)

    Свет и ђаво наводе на Цркву таква застрашујућа искушења да може доћи дан кад ће готово сви епископи ући у општење са јеретицима. Шта ће онда верни чинити? Шта ће радити оних неколико који имају храброст да не следе масе, да не следе своје рођене, своје ближње и своје суграђане?

    Сви ће верни морати да разумеју да Црква неће бити тамо где изгледа да јесте.  И даље ће се одржавати Литургије, и цркве ће бити испуњене народом, али света Црква неће имати општења са тим црквама или тим свештенослужитељима и тим верницима.  Црква је тамо где је Истина.  Верни су они који настављају непркинуто предање Православља, то дело Светога Духа.  Ти прави свештеници су они који мисле, живе и уче као што то чинише Оци и Светитељи Цркве, или их бар не одричу у свом учењу.  Где континуитета мисли и живота нема, превара је говорити о Цркви, чак иако сви спољашњи знаци говоре о њој.

    Увек ће се моћи наћи канонски свештеник, рукоположен од стране канонског епископа, који ће следити Предање.  Око таквих свештеника ће се сакупљати мале групе верних који ће остати до последњих дана.  Свака од ових малих група ће бити помесна васељенска Црква Божија.  Верни ће у њима наћи сву пуноћу Благодати Божије.  Неће они имати потребе за административним и другим везама, јер ће однос међу њима бити нај савршенији који може постојати. Биће то опстење у Телу и Крви Христовој, општење у Духу Светом.  Златне везе непроменљивог Православног Предања ће везивати ове Цркве међусобно као и са Црквама у прошлости, са Црквом победницом на Небесима. У овим малим групама, Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква ће бити сачувана непромењена.

    Наравно, добро је да ред и сагласност постоје у вањском делању  разних Цркава, и да мање утицајне  Цркве примају упутства и водитељство од утицајнијих Цркава, као што је то сада међу парохијама, митрополијама, архиепископијама и патријаршијама, али у последњим данима, такви вањски односи и контакти ће већином бити немогући. Када почне  ера Антихриста чак ће и форма Цркве бити теско разпознатљива. Биће таква конфузија - забуна у свету да једна Црква неће бити сигурна у православност друге због мноштва лажних пророка који ће испунити свет и који ће говорити, "ево Христа овде", и "ево Христа онде".

  Што се тада  буде званично прихватало као Црква,  мало по мало ће  издававши богатства Вере, бити стопљено са неописивом, уједињујућом мешавином која ће задржати вањске знаке Цркве са сатанском памећу.  Понегде ће мале групе верних са неким свештеницима ипак сачувати истинско Предање живо. Међутим, може чак постојати и несагласности међу уистину Православним Црквама због забуне око језика који постоје у савременом Вавилону. Али, ништа од тога неће прекинути суштинско јединство Цркве.

    Али, ко ће бити у стању да препозна Христову Цркву у тим малим, презреним групама верника, којима недостаје сав светски сјај? Ипак, на крају времена, Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква ће бити баш ти заборављени и споља гледано, разједињене мале парохије које могу чак и да не знају за постојање других, али ће бити уједињене међусобно чудесним везама Тела и Крви Господа, у Духу Светом, са заједничком Вером и Предањем које ће остати неоскрвњено.