СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ГОДИНА 2 БЕОГРЛД 1933 ГОДИПЕ КЊИГА 3

XXXVIРЕДОВНИ САСТАНАК

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ ЛУГОСЛАВИЗЕ

ДРЖАИ 1 МАРТА 1933 ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ ПРЕТСЕДАВАО

ПРЕТСЕДНИК :

ДР. КОСТА КУМАНУДИ СЕКРЕТАР

АНТЕ КОВЛЧ

Приоутни г.г. Министри: ПретсеДппк Мпиистарског сапета r;ip. Милан СрШКић, Миинстар бев портфоља

Др. Алберт Kpasiep, Мпнистар соцпјалнс политпке u иаЈЈОДиог влрапља llitau Пуцељ, Миниотар Ссз иортфеља Др. Хамдија Каранехмедовић, Мивиогар бев портфеља Др. Драгупш Којвћ, Миввотар трго- вине и инДустрије Др. Илпја Шуменковић, Министар правде Болгпдар Мавсвмовић, Мпппстар оаобра- ћаја Лазар Радцвојовић, Мшшстар пол.опривроло Јурај Дометровпћ, Министар војске и морнарвце — ариијски ђенерал Драгомир Ж. Стојановић, Минвстар шума и рудника Павао Матвца, Мпппста)) фи- uauciija Др. Милорад Ђорђевић, Минвстар грађевина Др. Стјепав Срвуљ, Мввистар иностраних послова Богољуб .TcBTiili, Миниотар унутрапш»их послова SKHEOJBH Паввћ, Мчниотар просвсто Др. Раденко Стан-

Komili, Мииистар за фпзичко васпита&е парода Др. Лапослап Хапжск.

Почотак у 10,20 часопа.

C A Д P SK A J

lipo дпсипог рода; 1 — Читан.в ваписника; 2 — CaoimneiLO оставко др. Пиколо СуботШја na по-

сдаппчкп положај; Дпсипн рсд: Прстрес пзвештаЈа одбора ва проучапаљо

ваконског првдлога o Пакту o оргаппзацпјп Мало Антанте. Говорпнцп: Иввестилац Богољуб Кујушт!, (дпа пута)

ЈМпипстар пностраппх послопа Богол.уб JCHTIIII, др. IIHIII;O ПерпИ, др. Шши Палечек, Мохорич Иван, Ставра Трпко- вић, др. Никола Никић, др. Марко Кошул, Претседппк Ha- родио скупштппе др. Коста Кумануд"-

Претседтк Др. Коета Кумануди (Бурно поз- дрављсп) Отварам XXXVI рсдовпп састаиак Иа- родио скупштппе. И. волито саслуша.и записппк прошлог^састанка.

Секретар Анте Ковач чита гаписник XXXV родоппог сас аика.

Претседшк Др. 1»оста КуманудигИма лп каква прпмедба па ваписник ? (Нема). Пошто прпмедаба нема, ваписник je примљен. Изволите чути једно саоиштољс.

СеКретар Аитс Ковач саопштава: Г. Др. Ни- кола Суботић, иароднп послапик, подпоси оставку иа свој иослапички мапдат.

Претседник Др. Коста Кумапуди: Ова i.e се

оставка упутптп Всрпфикационом одбору. Прела- зпмо na диевпп ред. Ha дневном реду je: Претрес извештаја одбора ва проуч8вав>е закопског прод- лога o Пакту o органипацвји Мале Аптаптс. Има рсч известилац г. Богољуб Кујунџи . (Пље- скан е).

Иввестилац Богољуб Кујунџнћ чита иввештај одбора ва проучаваае ваконоког i рсдлога o Пакту o органивацији Малс Антанте, који гл. cn:

НАРОДНОЈ СКУ П Ш T II H И Краљевиве Југославије

Београд Одбору за проучаваи.о закопског предлога o

Пакху o органиаацији Мале Антанте, вакљученом u потписаном у Женеви, 16 фебруара 1933 грдине, између Краљсвипе Југославпје, Kjia i свипе Руму- пије и Чохословачие РепЈблике; (... Бурно одо- бравањо п аплауз)... част je предложитп, да На- родпа скупштипа ортш у целипи овај ваконски пројекат — из ових разлога :

Ha дап 16 фебруара 1933 годппе занључои je u потписан у Женвви Пакт o органиЗацији Малс Аптапте у Циљу, да сс створп једиа оргаи- ска п стална основпца постојс. пм пријатељскпм п

128 XXXVI РЕДОВИП СЛСТЛПЛК — 1 МАРТЛ 1933

спвезимчкпм одпоспма трију држопа који су Beli били утврђени овим конвепцијама:

Конвенцијом o савсзу измођ ■ Кра onime Ру- муније ii Републике Чехоаповачке од 21 априла 1921 годпио;

Између Краљоиппо Југославије и Крољеште Румуније од 7 јупа 1021 кздпие.

Ивмеђу Републике Чсхосји гачке п Краљевине Ју:ослаш1Је од 31 авгуота 1022 годпис.

Te су Конвенције биле продужене 21 маја 1929 годппе, a сада сс допул.ују овпм Пактм o opran вацији.

Спс ono као п општи апт o ковсилацији, арби- тражп и судсиом расправљап.у, вакључвн п иот- imcan измвђу T])iijy држаиа Мале Литаитс 21 маја 1021» године обнављају се тпм Пактом на i.corpa- ипчоио времо.

Kao управип opran политичке групе коју са- чињавају др<каве M ле Антанте, формира ое јодан стални Сапет, састапљен од трп у Министара mio- страппх послова пли од нарочитпх делегата. Стални Савет састајо со пајмање трп пута годпши.е п до- иосп enojo одлуке једногласпо, Сваке годиие одр- жаће се no један састанак редом у свакој од трпју држава под претседтпптвом Министра пиостраппх послова дотпчпе државо.

Не мап.е јо важпа n одредба којом се уста- но?љава Бкономокп Савст држава Малс Автапте, осстагљеп од ono п.алиста и експората трију зе- маља. Цпл. je ове устаиове, да у окопомском до- мопу делујо као копвултатпвпп 0])raii, коме lio Сталпп Г.авет повораватп пптап.а економског ка- рактс])а у циљу координације интереоа држава Малс Лптаптс као n п.пховог екоиолспог вблпжења..

Стални Савет м* жс устаповљаватп n друге сталпе или привремене комисвје или одборс радп проучавања опецвјалних питав>а.

За свакп полптички уговор спако од трпју др- жава; као и ва привредне уговоро којп повлаче полптпчко послсдпце, Gulio иотрсбап једиогласип пристанак овога Савета.

Од паЈтчпто jo ва i постп чл. 10 Иакта којп гласн: ,,Да зајодппчка полптика Сталпост Савста п.ма бити про?кота општим пачелпма еадржаипм у свпма великим међународнвм актима поратпо по- литике,*као што су Пакт Друштва Народа, Па- рпски Пакт, Општл акт арбитраже и Пактови Локарна.

Уосталом, у овом Иакту ne можо бпти ничега што би ее протввило иачолима и одредбама Пакта Друштва На| ода".

Структура и дух којим je прожот овај Пант, теЈкс дакле у првом реду одржавап.у n органива- цпји општега мира.

Ociioiiiie побуде твораца Иакта засиовапо су баш na тој идејиДсматрајуЈш, да се једино тпм путем може nocTiiliii најбржа еволуција ка стабп- ливацији прилика у Средњој Европи. Да се ова стабилиост постигпе, Иакт предвиђа, upe свега, јодпгство опште међународне политике држава Мале Лптаитс. Toj ПОЛШИЦИ у будућо даваће главпе директиве Стални Савет Мииистара иностра- лпх послова Држава Иотшкшпца

У тој техничкој оргаиизацији ложи једаи ве- . iiKii доо гаранције мођуиародпо целине Мале Антавте.

Алп главни део то гарапцијо ime у органи-

вацији ii.eiioj, иего у ц11л.овпма који.ма ona o ужи n у UCTOBOTIIOCTII ocoliaja сва трп иарода; Чохо- словачког, Ру.мупског u Југословепског. (Оиштс бурпо одобравап.о n аплауз).

Ciara n.ena ne лежп дакле у броју бајопета, noro у стављап>у свих својпх n моралних n матс- рпјалцпх спага у службу велшшх пдоја na којима ona почпва. (Одобравап.е и узвицп: Тако jol)

liliipima п.оппх копце; циЈа оглсда се И У факту, што ona nnje затворепа међународна једп- ницаг п.ој lio Molili приступити п другс др гавс које су сагласпо са њеним стваралачшш долом мпра.

Ho поред оствар?н>а те опште тежпЈе з1 мпр, Иакт ' садржп n одродГо окопомског карак-тора, које упућују Државе Потппсплце песамо na тоспу, узајампу привредну сарадњу, већ n na ојачаше привредних воза са свима државама боз разлпкс, a нарочито са државама Сродп.е Европе. Зато сс onaj Пакт, o o зпром, како na п.егову политичку важиост n na eKOHOMCi.e последпце, којс мож ■ пма- Tii, тапо л na факат, што on одговара, ne само пптореспма noro n осоћајпма напшх н ]10да, сам од собе препоручује.

Из тпх разлога умољава со ИаЈ^одпа скуп- UITI na да га јсдпогласпо n боз ивмена пзволц усво- jiiTii. (Дуготрајпо одобравап.о).

За пзвостпоца одрсђеп je г. Богол>уб Кујунџ h. 1 марта 1933 године Претоедник Одбора,

Бооград Никола Увуповлћ, с. р. Секретар

Др. Драг. JeBpcKOBnhj с. р.

Члановц: Др. Ивап Палсчок, с. ]). Др. IlniiKO riopnJi, o. p. Мохорич Ив.чп, o, p. Др. Никола Ilnnnli, с. р. Б. Кујуиџић, с. р. IIiii ола IIpoK», е. p. Др. Грга Анђелиновић, с. ]). Ставра TpiiKOimli, C ]>. Др. Славко Шећеров, <•• р. Др. Филип JlasapoBiili, с. p'.

(Општо бурно i; дуготрајпо одобраван>е). Претседник Др. Коста Кумануди: Има pe'1

Миниотар иностраних послова г. БогољуС Јовтпп- Мпппстар иностраних послова г. Вдгољуб Ј1'6'

гаић ваувима место na деспој говорн.ци уз бур"0

одобраваше, пљескање n уввике: Жпвсо! Мииистар иностраиих послова Вбгољуб ЈоВ"

тић; Господо народнц пр'ланици, уз иввештај 0Д" бора за onaj ваконски предлог мепп je част у "MV Краљевоке владе, додати поиолпко обаввштен»а.

Пакт o оргаппзоцпјп Мале Днтанте, овакав какав je данао пред вама, рсзултат јо јодпо eno- луције у одпоспма наших трију држав ; плод Ј0

зрелог иокуства у nm oj нтимној сарадњи у л1е' ђународној политици. Од npmi паралелних eno- разума Румуније, Чехословачко n Југославпјо п]''' дванаест годппа до дапас. Мала Ант нта j , У пст pnjn inenor мођупародпог делап.а, пзрађпвала споју ваједвицу до степопа оадаптЈО индивиДуаЛ" постп, која hc још ефпиасппјо Mohu послугнп'1'1} позптпвпом стварап.у у развпјап.у међупародппХ

СТЕИОГРЛФСКЕ БЕЛЕШКЕ \2\)

одпоса. Дагас, Мала Аптапта, као што je речеио у преамбилу овога Пакта, овак > формулише свој цнљ: да се одрнш и оргашшује мир; да со поја- чају прпврсдие везе са свпма државама Средњо Европе; да со очува мир у свима прплпкама ii ( могући еволуција ка дефппптивпој стабшшости припика у Средл.ој Европп; да се зајсмчи пошто- ваље зардипчких иптороса трпју вемаља Мало Антантв.

Овако п проко охваћен задатак захтсва мпого омишљеног рада и напора; захтева једну складчу и чврсту оргаипзацију. Вп стс видели, господо/ како јо Пактом та оргашшацпја одрсђспа.

Сталпи Савет Мале Лптантообјсдитује спољпо- политпчку акцију паших трпју зсмаља; on има својо noMoliiio и саветодавпе oprane. Ради јеДпе ви i.e заједнице, чему развој савремепог међупарод- i ог живота, уверенп смо, све впше тежп, мп смо довели у склад пптересс појодипачиог суверепп- тета пашпх зомаља до те мере, да смо моглп огра- ничпти индивидуалну самосталност ради ојачаља зајодппцо у Јвепом ;:адатку.

Међусобио потпу! o једгшко, паше три државе имају своју впшу ваједницу оличепу у Сталпом Савету Мале Лптаптс. Видите чл. 6. Ппједап се међупародни појштичкп уговор ne може 8акл>уч11Т11 бсз једпогласпог пристапка Сталпог Савета; na ни прпвредпи споразумп, којп би повлачплп важне полнтпчке последице.

Пакт поставља Стапном Савоту ne само за- датак n цпл. o међупародној полптпцп, on му од- ређује n рук водпа пачела члапом 10.

Мала Аптапта бп порпцала себе ако бп поре- кпа велнк^ прппципе Пакта Друштва Парода и осталих npini атнх мођупародипх аката, na којпма се, пупом лојалпошћу, једшш може оргашшоватп Tp'iijan мир. Ha ипак, поред свега тога, хтело би се претставптп, Да je овај Пакт o оргаппзацијп Мале Аптапте протпвап духу и пачелпма Друштва Народа. Не само Пакт, пего и сва досадашп.а ме- l)yi ародна акцпја Мале Литапте iiiiciiiipucaiia je oom тпм духом и вођспа овпм пачелима. Имамо за та доказе п од овпх дапа!

Ми смо педав! o i ред Копферепцпјом за pa- аоружап.е истаклп, да je у иптересу мира и без- бедности, веома п трсбно уотаповпти један opran npn Друштву Народа, којп би пспптпвао компа- тилпост мођупародппх уговора са Пактом Друштва Иарода. Mn heuo тај предлог подржатп.

Нпкакве, госп до, тајпе војпе клаузуле no постоје уз овај Пакт. Нпко сс пеће преваритн, ако Пакт пскључпво цепн no двеговом јаспом n јавпо.м тешту. Нпшта ту пема пзмсђу редова, ни- какве задп.е мпслп ни према коме! Мала Лптапта ne беЈкн отворспо pehn, да je овај Пакт правпо формулпсапп пзраз ne само ibene мпролЈубиве no- лптпке n позптпвпе међупародпе сарадп.е, nero и ja' no изражена воља, да се мир очува и међупа- родпп по.елак поштује. (Бурпо опште одобраваше). Мала Лптапта ниги потдеп.ујо своју спагу пнтн потцељује своје дужпостп. Зато je n.eiia ojiranusa- nnja n добпла ову чврстппу, a заједппца п.еппх иптерсса ово једнпство полптпке.

Прожета cBeuiliy o стварпостп и шпроког вн- дика, г^па Мале Аптапто mije iicKJi.y4UBa и за- твореиа у саму себс. Њепа je тежЈва коисолида-

цнја п панредак. a љена метода међупародпа са- ради.а. Отуда Пакт парочпто и предвиђа да групи Мале Лптапте могу прпступпти п друге дргкаве. Ha томе пзабрапом путу региопалпих споразума, ми чврсто верујсмо, међупародпп папредак и орга- нивацијамира су остварљиви, a будућпост оспгурапа,

Тако iie се једиио моћи iiBalui пз овог в] тлога пршредппх 11еда11а и општег iienoBepeita, које je мпоге земље довсло до веома тешког, очајпог стаи.а. Само удјруженим спагама и заједппчком сарадљом можо се даиаши.е тсшко скопомс! o стаље попра- BiiTii и iiohn ка бољнм времеппма. У том правцу Малу Лптапту очскује чптав програм. Са п.еговим постушпш пзвршењем испољава^е се целокуииогт сиаге Мале Лктапте и сав њен европски зпачај. И у том погледу предложоии Пакт означава нову епоху Мале Ачтапте, која пе може скрштепих руку чекати спасеље оддругих. (Бурпи аплаузи пузвпцн: Тако je!)

1'ос110до пародни послаппцп, после пропастн Ау- стро-Угарске, наше трп младе и бројпе поцпје, чвр- сто повезапе у Малој Антанти, исторпјомп географн- јом, orpo.MiiiiM прпвродпим могућпостпма и соцпјал- пом стабилпош^у, прсдодређспе су највише допри- истп оргапизацији мира п иапретка у овом пашем делуЕвропе. (Узвицп: Тако јо). Нас очекује велшш u мучап иосао, тога треба да смо свеспп. Али пстрај- ппм и смпшљенпм радом, добро оргашшовапи, ми ћемо тај посао са чашћу и na пашу срећу и ура- дитп. Од тога ће бити опште међупародпе корпсти.

Краљевска влада изпосп, господо, na ваше одобрење овај важап међупародип уговор у жељп да on постапе закоп Краљовипе Југославпје п да од вас, меродавппх тумача oceliaja п ведре свести југословепске пације, добпје пупу моралпу спагу која je пајјачи ослопац здраве спољпе полптикс. Краљевска влада je уверепа да кемо тој жељп, господо, јодподушио одговорпти. (Бурпо опште одо- бравап.е п узвпци; ЖпвеоП

Претседник Др. Коста Кумануди: Има реч г. Др. Пипко llepnli (Бурпо пљескаље).

Др. Иипко llopiili (Бурно поздрављен): Господо пародпи посланици, досадаш^п одпоси пзмеђу трпју држава, потписпица Пакта o оргаппзацпји Мале Аптапте, почнвали су у главпом na посебним дво- страппм уговорпма,

Посебпп уговори и заједппчке пзмепе мнсли, no питап.пма, која су се одпосила na поратпп ме- ђупародпп жпвот n поредак, били су јсдппи мо- моптп у којпма се блшке мапифестовала солндар- пост nnTcpeca овпх трпју држава и пстоветпих п.и- ховпх погледа.

Па п после одлука допетих у Штрбском Илосу 1931 годипе, којпм jo одлукама Мала Аптапта прс- творепа у једпу ипстптуцнју, оиа пЈ)ема пиострап- ству mije имала карактер једпе тсшњс ввапичне политпчке ваједнице, и и.епа политпка прсма тре- hiiM државама крстала се впше у зпаку солпдар- iiocTii него у зиаку једипства. To je сасвпм и пој- мљпво. За оствареи.е оваквог оргашшма као што га оличује подиети Пакт, требало je п времепа требало je п впшегодишиЈег нскуства п дубља крпстализацнја свссти o иптереспма, који спајају три пријатоллка п савевничка парода. Али, и ако, ne потпупа, са- видапа na елемептарпом схватаи.у иајосповпијих ипторсса п одбрапи мучппх тековина, Мала Ап-

m ХХХУ^РЕДОШШ^САСТЛПАК — 1 MAPTA 1933

тапта jo oa ових дваиасст годшш покааала сву no- треону вшалиост, a као фактор мпра иружила ие- цобитве докауе свога оправдаља.

Даиас, пошто јо ирежнвела све искуство ва ових дваиаист годииа и иошто j o увидела пмпе- 1)ативпу 110Т])ебу пораодсојиог јодипства, Мала Ан- таита приступа аакључеЈБу једнога Пакта, који има за циљ, с јодие отране да привредие питсресе трпју иарода коордшшра, a иа пољу сиољне полп- тике, с друге стране, да аајодиичко питересе слије И onoju у једну орх-аиску целнпу. Ha овај корак Владо држава Мале Аптанте упу^пвала je н тешка привредна деаоргашшациЈа u дспресија, која још увск влада светом, али нсто тако и отална брига аа чувањо мпра, .тешко стсчеиог иосла дугогоднш- 1вег међународиог крвавог сукоба.

Kao шго со na сампх рсдова Пакта o оргапи- оацији Малс Антанте може читати, циљ je ове оредњо-европоке оргаипзацпје na ирвом мссту одр- HtaBaiLe n органивацвја мира. Данас впше uero икада потреОио je да со мир опува. Taj мнр у СредЈвоЈ Eupouii очуваћо со у толпко upe u лакшв, ако чланицо Мало Антанте покажу увек и у сва- кој прилица јсдиаство својих погледа и одлука, које ће со мапифестовати у двпховој јединотвеној акцији. Радц тога циља бпло je и цотребно да се ci'Bopii један вајсдипчки opran перманентног карак- тера, 'inja ћс се фупкција састојатп у доиошелЈу ваједнвчких u једноглаоввх одлука чувајућп u uo- штујући у свпма шггаи.пма иачело једиакости.

У окладу са осиовтш првнципом Иакта, да he се општа политика трнју чланпца кретати у будуће у внаку једииства, па.ави се и одредба, no Kujoj ће аа свахшиолитички уговор државаМалеАи- таите, аа сваки Једиостраии акт, којим се меља садаицБа политпчка свтуацвја једае од тпх држава у одвосу ва иеку трећу дрјкаву, као и аа свакп иривредпи сиорааум, noju повлачи ванше иолитичке последидо, GiiTii 1шт1)с0аи једиогласпи приотавак Савста Мало Аитаатс.

Једввство волвтвчквх погледа n дниломатске aimujo иовлачи вемввоввов коордивацвју прввред- iiux одиоса трију члаиица. Полвтвчки сиорааумп luialie у толико 'Ji)ajimjy и сол11Д1л1Ју баау у ко- лвко Оуду аашлп већег ослоица у хармопиЈи npu- вродиих одиоса ДЈ)жава. Зато се устацовљава llpu- в])сдии CUBOT држава Мале Апханте, чпја ћс се фувкцвја саотојатв у довођедве у склад ирпвред- иих ввтереса то државо, бшш па.међу ibiix салшх бвло у ЈБИховим одиосима ca TJICIUIM државама. Ековомскв одаиси ввмеђу трију држава, и поред В>вхове дубоке индевтвчвобти полптпчкпх питореса, пису увек Gujin у иотпуној хармоипјп, п аато се иамитала иотреба u] оучаваи.а n свотеиатоког О] га- luiaobaiba тих одиоса. Досадаишл! покушаји у томе иогледу иису доволн до дефииптпвиог решсља, ве- Јјујемо пак да Lo сада pcmoibe ековомоквх одпоса бвтв олакшацо, jcj) то палаЈку добро схваћеин iiu- тересв иарода трвју држава.

Пакт o оргавввацвЈВ Мале Аитапте креће се у OKBiii)y lauopa Друштва иарода п on je у са- гласвоотв са врввцвввма садЈЈжапим велншш ак- TiLMa иоратцо међувародве волитвке. Иово створеиа грува Мале Автавте вема вичега агреовввог у ceGu; ona je вапрбтвв резултат једпог мирољубпвог кон- Отрукхввног духа KOJUM су ирожети народц трију држава. Цолшчша иовс групи mije уиереиа ип

npoTiiB кога, пптп има разлога да то будс. ЈедаН од бвтввх задатака овога блока je да подржи свим сретствпма дух међуиародне capaflibo, оличеи у Друштву Народа, u да и у будуће као u до сада своју политпку саобрааи у свему велвквм врвн- циппма Иакта Друштва Народа, a своју акцЧЈУ доведе у склад са Париским Пактом, Локарнским сцоразумпл1а u свима другим актпма којв имају за цнљ вблвжев>е парода и ил1хову узаја.мпу сарадшу. Његово ocTBapeiiiO трсба да Вћачв само једаи кбрав впше у нормалпзовашу међународнвх oAiioca u одр- жању воратвог поретка. Он пе вокључује вв са- радњу других држава, којо бп се саобрааиле ii>e- говим ociiOBiiiiM припцшшма, a којп се састоје у иеговаЈву мпра, одржаљу иостојећег међувародвог поретиа п раавијаљу што тсшјбпх прв^редввх всза иамеђу парода. Ča тих раалога политпка члаиица noBO групо стараће со да развија вокрене и B]>II- јатељске одиосе са свпма суседпма в другим cu- лама. To je мотпв оствареша иове оредњо-евровоке групе и крајњи циљ ibcnora опстаика. Уместо са- мосталипх акција које су у осталом бвле лрожетс солпдариошћу, трп државо Средњс-Ев])Опе насту- пају даиас као једпа цолипа у одбраву мира в привродпог проспвритета. (Узвици; Жввео!) Ha тај пачии појављује се једап иов субјект у мвђува- родпој полптицп, којв iiO у будуће претстављати једап од главпих фактора св1)Опскога мира. Схва- ћајући добро ту 1вегову улогу, ткреии пријатол.11 мира noBflpaBhiic љегову појаву у овропској во- лвтвцв.

Само у тнм иДејама п мволвма прстставпици трпју држава свлоппли су у Жевевв овај Накт. Његово одржадве бвће једво од иајсигуриијих за- лога евровокога Miii)a у скл^ду са великвм прш'' цишша Друштва Народа. Зато je питерес иашо државо да прими овај Пакт, јср со IBUMO доприиоси ие само пдсји 0Д11жа1ва мира, всћ n остварењу мс- ђупародинх вдеала, чија je oi:a увск бпла вериа заштитпица. Глаоаћу аа прсдлог овога Закоиа- (Пљесак и бурпи узвици: Жввео!)

Лрстссдпик Др Коста Кумаиуди: Има реч г. Др. Иван Палечек. (ГЈасовп; Живео).

Др. lluau Шлечев: Гсоподо аародни иослаипц") држим да се neiiy преварвтн, ако устврдим да Ј>е

даиашља содпица Југословоиске Народие скупштт'0

опет једпом na иедвоумаи иачпи докааатп да цслп југословеиски иарод иајужу u трајиу сарадњу са славпим румувоквм вародом (Гласовв; Жввео) и са дцчинм чехословачким иародом (Глаосвв: Жи* BCOI) иоздравља ne само свим умом n свпм ра8' бором CBOJmi uero п свпм срцем п свом љубавл>У својом (Усклпцп; Живео! Тако je!) Љубављу зат", jCp сп ue моЈке im аамнслптп, да бп једиа трајнв миогогодшшва сарадња na увввшеввм, племепптим н опште корпсшш циљевпма могла npolui, a да У occliaiLiiMa сарадшша, било то поједииаца било то народа, но остави дубокпх трагова и да ие ypo>ito

у Јвпховим срцима пскреиу љубав те међусобвО поштоваше n поверсЈве. A свим ра&бором CBIJB*

1

воадрављамо закопску оспову o Пекту oi)raiin3'1" цију Мале Аптапте аа то, јер смо си иотиуио свс- спп да тај Накт као главии циљ поставља одр' жадве трајиог мира међу толико lu.iialieiuiM ч0110

чапством н оствареЈве међусобиог иовередва, што je првн услов ва трајну успешиу оарацВ>у Мв^У пародима.

СТБИОГРЛФСКЕ ББЛЕТПКЕ 131

Tora мођусобпог повереља, међу пародпма, жа- ли Божо, данао још нвма, алн га пмаде, у обплпој мсри, код парпда Малс Лптапте, који пи пајиаље no пате na општој криои повормг.а. Л пе патс sa- ro, што су пародп, који Малу Лптапту састављају, упек умелп тачпо да оцепо, шта једап од^ другога сме да транш, a да со тпмс пс oiiiTcliyjy ваједнички п впштг пптсрссп, којима пптероспма вавда треба да сс полроде ппжи посебнп ипторесп. Када бп п остали пароди то увек ималп na уму, онда би већ одпвпо бплп дошлп до тако ПОЖвљне општо сара- дп^ п споразумовап.а.

Прпвнатп со мора, да сваки парод на свету имаде своје посебпе питсресе п да тп посебпи инторсп, све кад су п сасвпм легптпмпп, оправдапи, чосто долаос у колпзпју Али no треба mi то да со ваборави, да над овим тпмпооебпим ннтереоима појо- дпиих парода стоје вслпки пптересп цолокуппс чо- вочппске ааједппце п да човсчапство пикада iiolio до1п1 до жуђоиог мпра, ако no буду свп народп својо поссбпо ппже ппторосо подродпли ннтореснма цслокуппог човсчапства. (Бурпо пљсскап.е).

To jo, уопште, целп проблем човочапсног na- прстка. Е, сада, господо, пастаје пптаљо: канвв су нашо падо, са којпма Мала Аптанта повртава своју поповпу органивацију ? Шта ће ona од тога свога да постпгпо ? Хоћв лп ona у овојо коло да прпвучо n остале којо пародо и колпко ho itono наотојав>е да користи опгатом добру ? И када се ва- пптамо: Шта пмадемо да очскујемо, впдимо, да су мпшљеп.а подељона. Песимпстп кажу: да je ono, IHTO мала Антанта од свога повог Пакта очекујо, фаптастнчпо. Нпшта од тога да се nehe догоднтп. Ja међутнм, господо, држпм, да томо nnjo тако. Jop у жпвоту парода пста je ствар као н у техппцп. Кад једаппут једап волпкн теорнјскп прппцип у техпицп noCTiirno, макар n у пајмаљпм раамерама, практичпу примепу у томо часу, у оквпру T0i-a во- ликог тсорпјског принципа, вема впше фантавијв и утоппје Тако јо то иото и код парода. До сада nncMO пмалп случаја, да бп се практнчпо прпме- пио и практпчпо ивврпшо велпки припцпп, na коме почпва цола будућност човечапства, да сви пародн пмпду да својо посебпе пптересе подреде интере« сииа цолокупног човочапства п да na тај пачни створс јодпу ужу вајодипцу.

Државс мале Лптапто прве су, које та волика п спасопосна пачела у жпвот приводс. (Пљескаи.о п живо одобраваи.о). И кад су one једпом та на- чола у живот прпвеле, онда у оквиру спомепутога велпкога прппцип пема више фантавија. Опда го- сподо, није вишо фантавија ни Папевропа, ни Пап- аопја, ни Павамврика, ни Панвемаљоки глобус.

C јсдпе страие дакле видпмо, шта нам говоро пссимистп, a с друго страпо Boli опажамо прве mi- опире npoiimpoiija Мало Аптапте.

Јучо сте, господо, a u даиас, Boh моглп да чи- тато у новивама, да јо једап зпатижољепи боо- градски иовииар посетио чехословачког послаппка г. Миипстра Флидора (у целој Народпој Скуп- штцип пљескац.о п буриоодобра вашо с усшшцима; JKIIBOOI), и румупског послашша г. Гурапеска (Цо- ла скупшптипа je поадравнла пљескаљем u ускли- Цпма: ЖивеоЏ. Taj бсоградски повнпар je na њих оставио јсдпо сасвпм памотио пнтап.е. Пптао пх je, naiiMO, шта omi држе; Xolie лп Малој Аптантп при- ступпти n другп некп пародн, ца прпмер Балтпчкп

иароди, a парочито iiain мили, братскп и драгп иа- род пољокп ? (Цола скупштппа попдравља бурним пљоскап.ом и усклицпма: Жпвола Пољска!)

Господа Флидер п Гурапеско, као паметпп љу- дп n добрс дппломате, одговорплп су на то ппта- ље опот врло паметпо. Одгпворплп су евазпвпо ив- бегавају1ш, т. ј. onu су одговорпли mi ca дп, ни са не. Али забележпто, господо, да опп ппсу од- говорилп са im (Пл.сскап.о). Ja сампотпупо увореи, да je тај паш повппарскп пријатоП), кад je na по- мепуту господу ставпо та питања, бпо потпупо свестаи, какав hc одговор од њпх да добијо. Али кад je прп свем том то пптап.о na њпх ставпо, дока- вао je TIIMO, да у њему ложп једап потпупо здрав политички пистикт. Отт je иороватпо комбиповао овако; Мала Аптапта се појавила. Ja сам јучо и прекјуче пнтао чохословачког n румупског посла- ппка шта мпсле, које ће државе прпступптп 1\Талој Антаптп н хоће лп прпступптп n Република Пол.- ска. Сутра he оигурно, тако вољда комбппује тај наш прпјатољ повипар, псто такво или слпчпо пи- таи.с румуноком послаппку у Варшави, поставитн јодап пољски повпиар, a опда ho да се стапо то пптап.е пертрпктпратп n у гатампи Мале Аптапто, a после и у другој штампи ir crni ho се onu пи- татп, xo1ie лп још којп од дру-пх парода да се прп- дружи Малој Аптаптп.

Рачупао je тај повипар спгурпо, да ћс се јед- пог дапа и оам пољокп парод питати: хоће ли да прпступп Малој Аптапти плп ne.

Сад, ако хоћете мене да запптатс, xolie лнПољ- скп парод приступптп Малој Антаптп плп no, ja морам да се угледам na г, г. Флпдера и Гурапе- ска п да одговорим mi ca га mi ca пс. Алп ако ме шттато, шта бпх ja жолео, опда могу да вам одгопорим да желпм ono псто, што it вн свп ску- па желите. (Пљескап.е n узвпци: Жпвео!)

Како je велпко повереп.о мсђу пародима Мало Ацтапте, најбоље вам доказује баш ова закопска осиова, o nojoj расправлзамо. Из уста мојпх прсд- говорпика сте чули све оно, гато јо потрсбпо, да се узмогпе просудитп суштнпа целе ове оргапиза- Цпјо. И пмаде BOII посимпста, којп пародпма Мало Аптапто приговарају, да су со omi склапањем овога Пакта одрсклп покпх својпх права, a парочпто да су се одрсклп једпога дола свог пародпог суверспп- тета.

Међутпм, господо, ja држпм, да mije псправпо, да ое ствар тако формулпра. Ja бп je формули- рао тако, да пароди Мало Аптанто тим Пактом јодап доо свога пародпог супсрспитота у погледу по- слова, прпдржаппх зајодпичкој сарадп.п, упосе у своју заједпицу птпме стварају јодап иовп сувсропптет, су- веропптет ваједницо. Па кад ми зпадемо да je то учиае- no промитл.опо, слободиом волЈОмпашом, опда ja др- жим, да ne можс бптп im говора o томс, да ми, склапајући овај ГТакт, пошто губимо плп псчсга да се одрпчомо. Taj повп суворепптст, суверотштет Ваједнице, Bpunilio се na потпупо равпој осповп и тај суверопптет ио само да со nehe слабпти пего hc још добптп у својој спази n према томе ће joiit боље да послужи оипм циљевима, које смо си по- ставплп. (Увввци; Тако je!) Само се собом разу- мева, да се пароди Мале Аптапте ne задовољаппју само тпме, да мсђу собом одр?ке иоогратшчопо по- верен.с, пего omi пду n ва тпм, да га побудо и код осталпх пародп, a парочпто код опих, које Beli

1.0.2 XXXVI РЕДОВИП СЛСТАНАК — 1 МЛРТЛ 1933

сама прпрода упућујо једио na друге. Ллп да до таквог повсреша дођо, није допољио да сс само проповода: Epaiio, пмајто повороп.а једип у друге, пого трсба да со браћи каже: Удешавајто сваки ваш чпп п свако ваше доло тако, да из љсга пс- побптио произлави, да пмате чпсту и псправпу пакапу. IIoBepcibO CG по стпче речпма и маппфе- стацпјама, пего чпнпма, који су исправип и ио- штспп.

Шта парочито пама пародпма ]\1але Лнтаито корпсти, кад мп у пскпм пашим сусодпим државама пз дапа у дап чујемо увсраваља o мирољубивпм наканама, a с друго отране кад сс у тим пстим државама пстодобио спрема шш бар трпи оружапп упад у пашу зсмљу и пашо педужно пучаиство папастујс и дапачо и убпја. Ja бпх Јиазумео, кад бп сс оваква нсхумапа дела са страио дотичппх држава вршила са полс паде, да Jie допотп ка- кове користи макар п за и.пхово педопуштопо цп- љеве. Лли o томо не можо да буде пи говора. (Пљескаљс).

Иародп Мале Антаптс, који су ва cnojo уједи- iteikc п ослобођоп.е жртвовалп милпопс својих иајбољпх сппова (Чујо сс: Слава им!) nelse inr прод каквим прсспјама и ип пред каквпм иечове- чппм делима устухшути кад се ради o томо, да и последи.у груду својс отаџбшто п крвљу нато- пљепе земЛ)е ссбп и својпм потомцима пеокрљепу сачувају. (Чујо се: Тако jel — Бурпо пљеокав>е и одобравап.е).

Има још јодпа врло тугаллша афера из iia'no- впјега времоиа, која ни најман>е по можо да до- припссс стварап.у општсг поворои.а, a то јо т. зв. Хпртепбершка афера. У тој афери ппјо потребпо да се прстпостави да јо шсф адмппистрацијо Лу- стрпјске републпке зпао за криумчарељс оружја, којо je мировшш уговорпма забраљепо. Beh то, што on то ипјо знао, je једпа вслпка иовоља. Јер кад једап врховии државип фупициопср ио зиа, да једпо овако огромпо државпо 11редузо11с, као што су државпо жељезиицс, пде за тпм, да сп крпумчарсњем оружја отвара пова, издашиа и трајпа врела за својо ирпходе, опда je то тако велнкп шкапдал, да му je тсшко паћи равпа. (Чује се: Тако jel Одобраваље). Јер у јсдпој држави, у којој шеф адмшшстрације ne зна, да се дешавају такве ствари, може да се догодп п стотппу другпх врло крупиих стварп, које угрожапају јавпи мпр п поредак u општн човочапски мпр.

Како, господо, да опда човек има у такву држапу поверен>а, да с и.ом оклапа споразуме, којима би требало да се упапрсдс општп пптересп ? Ллп као што пема апсолутиога зла, тако псто im у овој Хиртепбершкој афери mijo све ало, што je у ц.ој пзбило na јавиост. Има у ILOJ и јсдиа врло утошпа појава; пзбпла je папме на јаву И чпп.с- ппца, да п у Лустрији постоје по само поједпици, пего u једпа велпка оргаппзовапа партпја, nap- тпја великога дела раднога иарода у Лустрпји, партпја соцпјалпстпчка, којпсу сматрали пе сво- јом соцпјалистичком пего својом патрпотском дуж- iiocTii, да изпесу na јавпост све ono што им je o тој афери позиато. (Пљоскаше). Ta се партпја mijo бојала прпговора, да јо издајппчка. Ona je била потпупо свеспа, да нијо издајица onaj који CBOJ властити аарод и своју властиту др?каву чува од погпбељи међупародппх сукоба, ii8 којпх мо?ке

и iiOBii крвавп рат пзбптп. Соцпјалпстичка странка у Лустрији сигурно je већ одавно дошла до спо- зпајо: да je куд и камо лакшо мплијупе радпог иарода увући у једап рпскаитап рат u шпховс жеие и децу препустптп једпој сасвпм пепзвеспој судбиип, која знаде чссто пута да бз^де п окрутпа, пего лп, кад се рат сврши, пеаапослеппм милпју- пима радпог парода nalili упослеЈБа п тиме VOi оибгувитв иоле прпстојиу људску егзпстеицију-

Да су цнљевп Мале Апганте чпсто мирољубивИ u да joj im ua крај памети ne лежп каква arpe- спвна накапа, — то су вам мојп прстходппци врло лепо оцрталп, a то мора да буде јасно и целоме свету a пајјасипје баш опима, којп пајповији Иакт Мале Литапте гледају прекпм OKOM. Баш љима јо највише зазорпо то, што сп je Мала Литанта по- ставпла sa главии циљ одржавал.е непоћудннх 11

мировиих уговора. A onaj, коме je главпп цпљ одр- жаваљо једиог пзвеспог постојећег сташа, тај се Beli no природи самс стварп, да ne кажем no пуждп логике, палазч у дефаизивп. A агрссивап јест п мора да будо onaj, који пзвеспо iiocrojeliO CTai^e хоће да рушн. A иародп Мале Аптаите имају права, да постојеће мировпе уговпре свом спојом спагом штите, ие можда sa то што бп UM OHII бплп доиели ослобођеи.е п уједии.еп.е иа темел>У права јачега, иего за то, што њихиво ујсдпљење п илгхова слобода почпва na чвротпм етпчкпм n мо- ралппм темоллша, na опште прпапатоме, ако n ис опште поштовапоме пачелу, да свака нација HM5} права да се окупп у својој слободпој националво] државп.

A шта бн уосталом пародп Мале Аптапте имали да очекују од једиог иовог рата ? Имали бп да очекују ono исто што п свп другп пароди- Дапас ваљда пома озбиљног човека na цслом с ету, којп on ne бп бпо потпупо свсстац тога, да nn је- дап рат, којп бп пзбпо у Европп, ne бп могао остатп локалпзовап. Свп смо мп свеспп, ако бп до- шло до рата, да бн настао опет једап onuin љуД- CKii покољ, који бп уппштио sa вечнта времеал дапаплБу цпвшшзацпју, јер савремепа цпвплпзацпј« ne бнвпше могла даподиесе још једап светски пл!' макар само ев, OhCiai рат, no готову, где још п3

толпко сплнпх pana крварп, n бог sna колнк0

he још Дуго да крварп. Ако дапас плп оуур.8

опст дође до јодпог повог светског, плп НО- вог ивропског рата, опда зиамо шта he бптн i^6' гова последпца. У досадаппипм ратовпма смо уввК пабрајалп једпе као побздникв, друге као побе- l)ene. У другом светском плн епропском клап.у JIC

бп бнло впше победппка, ови бп бплп побеђспи- (Одобравап.е).

A сада, господо, хоћу да се осврпем још на један прпговор који пам се ставља, a тај je прИ« говор, да нам je овај пакт дпктпрала паша мпла в драга Фрапцуска. (Опште п дуготрајно одобравал^ н узвпцп: Жпвела Фрапцуспа!) Фрапцуском пароДУ' којп мн толпко поштујемо, толико љубпмо n КОЈвМЗ смотолпко дужпп благодарпостп, ппкад ne биниапаЛО na памет, да пам пде што комапД11])атп, питп би пум^ пало na памет, да MU чију комапду слушамо. Ако смо му n благода})П11 до гроба, увек себп заДЈ)'!«' вамо право, да удешавамо своју политпку у np>i0M

реду опако, кано то одговара пашпм 0П1)авД<'>'111М

интереоима. Међутпм, господо, у одпоспма naun^1

ca велшшм фрапцуским пародом nnjc IIIITII потрсбио,

СТЕПОГРЛФСКЕ БЕЛЕШКЕ m да со штогод комапдује. Ми внадемо ва чим Фрац- цуска пде. Ona je за времо светскога рата као и ва време мира, KOJU jo после тога следио, пока- оала, како je племепнта, како je волпкодушпа па- прама својим дојучерашшим иепр11Јател,има. Ona иде п дапас као н увек ва иајплемепитијим циљс- впма човечапства. Па када мп са IBOM стојимо na пстој липији онда ми и беа шепо комапдс можемо да учпппмо све ono, што je ва пашу корнст a што ће п iLoj бпти мпло и драго. (Одобраиањо_ и ys- впцп: Тако jel) Лко смо дакле створплн овај Пакт Мале Аптапте и тпме прсма овојим сплама п спа- гама допрппслп аешто ивмирељу парода, мп смо учппплп пешто, што сасвпм одговара духу велике паше прпјатољицо, велпке Фраицуско. (Одобравашс u уввици: Тако je!)

И MU можемо само од срца да зажелимо, да овај Пакт, који ћемо дапас тако једподушпо ва- 1!ључпт11, послужи и опим велпшш цпљевима, ко- јпма всликп наш прнјатељ, велшш фрапцуски па- ])од, тако иесебпчпо служи и којима тежи цело- куппо човечапство п којс тражп, да се већ једап- пут смири и да му се прилике среде.

Па кад внамо, да ho овај Пакт са своје отране такође допрппети томе срсђпва^у и смнреЈву, мн ИОЈКбМО мпрпе душе да га одобримо п да примимо предлежећу закопску устапову- (Опште бурио одо- браваље, пљесак и повпцп: Жпвео!)

Претссдник Др. Коста Кумапуди: Има реч народнв иослаппк г. Иваи Мохорич.

Пвап Мохорич; Господо народпи иосла- пици, вест o закључеп.у Пакта Малс Антанте, која je стигла пз Женеве, примљена јо у западиом делу иашо држаис са искрсшш задовољством и одушсв- љенсм. Menu jo парочито мило, што могу данас овдс констатоватн, да су потпис овог пакта иоздра- вили у својој штампи ис оамо рсжимскп круговп пего и опи кругови, nojir спадају у опозицију да- iiaiBibcr режима. Из ове споптапс и јодиодушпе ма- шгфостацијс може страпи свет, који je био у иогле- ду пстпнског политпчког расположеи.а трију де- лопа пашс зајсдиичке југословепске државе толико пута варан, најбоље впдоти, да je у гштањима спољ- пе политике увјек владала у иашем иароду пепо- колебпна сложност и најдубљи ocel.aj солпдарио- CTii. Иакт Мале Литаптс зиачи вслик корак напред- ка у дссотиодтшп.ој сарпдн.п паше Краљевине са братском Чехословачком и Румуиијом, зпачи учвр- ш^аваи.евелпкемсђународт^формадпЈе за заштпту интереоа поменутих трију подуиавскпх вемаља.

On jo склопљен у доба иајтсжих Дана, KOJU су икада иосле рата пастушшп иад Евроиом, у време- нима, када je претио да завлада политичкп хаос u потпуна прлвредна докомоозпцпја са евима сво- ј.ш судболосшш последидама. Ои долази у врсмс, када ima рсшавап.е најкрупнијих иптап.а на мо- ђународним форумима да удари правац оудуће пове политичке ориЈеитлцијо и приврвЈЈНОГ рада царочпто среди.е Европе и Иодупавл.а.

Словеначки део народа повдравља тај велики акт иницијативе, тај хиоторијоки моменат и дубо- ко смо увероии, да je пут, којим OMQ пошли исправан и да води циову. Taj циљ јо мођутим бпо и остаје очување мира и политичког поретка у вамљама срсдп.е Европо. Овај Пакт има да омргући увајам- ној саради.и иолитичку коисолпдацију »Ј прив- редии папредак трпју савезничкпх пација. Једп-

по ту, a никаквпх другихпротонзија пома та] Пакт. Тако je on схваћеп n разумовап упашом делу na- рода, KOJU jo бпо Boh npo рата пајтсши.пјо везпвап са братсгаш народом чехословачкпм у заједипчкој борби за ролобођење и ујсдпп.еше. Mu, који JKIIBU- мо na Kpajibovi севсрозападу Дрнсаве, оклопљсип границама трију оуоедних држава, дубоко раау- мемо u ocoliaMO колпко пам je био тај Пакт потре- бап. Mu добро зпамо, да тај Пакт nuje упореп npo- TiiB mi једног namux суссда u желимо само, да ио- сле закључспЈа овог Пакта још иитимпијс равви- јемо u срсдимо паше полнтичке одиосе са свима су- седпма (Одобравање) a парочито na привредном иољу. Дубоко смо свп свеспп, да he узајампа сарад- u>a држава Мало Антантв моћи ;ia допринвоф мпого рошеп.у великпх u тсшних ироблема ]«;- стаурацпје европоне иривродо u ако икада, оида je баш дапас била та сарадња, та иравпа изградп.а Малс Аитапте првокласиа полптичка цужда. Сви liOJiiiKir дргиавпици слажу се у томе, да се бсз ре- nicn.a CKonosiCHor проблема Иодупавља, обиова cBponcKo привреде no можо очеипвати (Одобрава- n.e). Међутим мп виднмо, да су всликс пдоје наших пријатеља u оавевника, француоких државнпка na међународним копфорепцпјама наилавиле na ne- лико TCuiKoJie u да рад na остварељу onora, што jo шискивало хитпо peuioii.c, никако nujo могаода кроие ca мртвс тачкс. Ono, што су диктиралп jacnu иоглоди na ошитс стаи.е евроиоко приврсде a na привредпе иптерссе замаља Сроди.о Европе nauoco, спречавано je и ометано покрепша, чпјпх крајњи цпљ јо бпо ревиВија уговора o мпру u задово- љзп.е спспапзивистичких аспирација (Одобраваљо).

Краљсвппа Југославпја у пркос свију пслп- ких и тсшшгх унутарп.их трвавпца u борби у току петпајстогодпиш.сг рада иосло Светског рата сву- да je u у свакој ирилици докумсптовала своју миро- л.убивост своју ириправиост до крајпих попушта- ња, али у исти мах u свсју чврсту решеност, да брани OBOJO nniBOTue ппторесе протпв свпју u против свакога, који би хтео да покуша, даје угрожава. (Одобравање.) Откако je norpeiuno охваћен ириврод- ни националивам почео да раскраја свропску прив- роду, државе Мале Антапте формирале оу ваједнички блок u ca задовољстпом можомо да копстатујомо, да су трговиноко-полититичка пачела, за којс су one водиле борбу, посло дуготрајппх nauopa na међу- народнимфорумима коначно победпле и показале пут ка солуцнјп прпвродпог проблома оредн»в-ввроп- сних зомаља. Али победа начела јошпе зпачи u саму солуцију ироблема. За тоје иотрсбаи вишегодишп.и истрајпи ])ад. Пакт Малс Литапте пама je гарапцпја да iic се тај рад у зајодпичком истуиаи.у, у хармо- ничној коопврацији пптепзивппјс развијати u успе- шније вавршити u зато сматрам да je дужпост сва- кога искропог Југословепа, да свакп no својпм нај- бољим снагама доприпесо што већем учвршће&у привредне ваједнице и политичког угледа Малс Антанте. (Одобраван>в).

Стипулације привредног карактера уПакту Мале Аптапте 'претстављају окви]) прибредног зблпжсп.а u узајампо сарадп.е na прпврсдпој пзградн.и свпју трију држава. Свакн од nac, којп je имао част u при- лику да сарађујс na пољу зблшксп.а u регулисап.а привредних одпоса држава Мале Антантв, добро ima, да се појављују у том поглоду мпого пута u те- uiKol.e, тошкоћс које сс међутпм могу, како je naj- бол.о доказао већ досадаши развитак прилика за-

134 XXXVI РЕДОБПИ СЛСТАПЛК — 1 МЛРТЛ 1933.

једничким спора^улшма уклонити и савладати. Mu прсд ј&има ne ватварамо очп ппти жипнмо у илу- пијама. Kao озбиллпг роалпсти зпамо, na jo ноорди- иацпја пашпх цривредиих пптсрсса, ЈБпхова зајсд- нична одбрана потребва и да со ona може nocmhz, Пакт Мале Лптаитс ипаугурира у том иоглсду пову јоштети.у еру рада na пол.у аајолпичкогропгапаи.а нругпигх iiojLoni)iinpeiiiix инлустријоких, финан- сијокпх u тргбвиноко-политичких питања, п])од ко- јима смо досада стајали као појединци, a којо ћемо у буду^е фо])мул111 ати u решавати ваједнички.

Иакт у пичому пс прејудицира привредним ин: торссима појодпцих вамаља, ного пасупрот полази са глодпшта, да се има код буДућих прегопора во- дити, п o посебним интереоима бпло аграрпог или индуотријоког карактсра зомаља Малс Лнтапте, нарочптог рачупа. Иослоди.и догађаји у Европи доиазали су, да јо корак, којп су пзвршшш држав- пици Мале Аптаптс био стпарио потробап u ми свп пмадемо жСо7>у n паду, да ^с будућд интенвивна са- радп.а Мало Лнтанто уродити пуппм успсхом.

У дашша каДа јо криза поверсља мсђу napo- днма достигла свој врхупац, у дапима када je за- владао у прпвредп општи oceliaj песпгурпостп п по- временооти, у Даннма када je оветока привреда у иајјачем развптку продукционе и раобраћајне тох- пике, дожпвела незапамћен слом и када се сви па- роДи свста упркоо свију nanosa Друштва ИароДа враИају у прпвредпој полптици иатраг к методама средљег века, тражећи у заблуди прпвремепог паци- опализма срстства да уравновесе своју прпвре- ду u своје фппапсије и Да очувају своје државе што боље од последпца свотске привреДне кризо, у да- шша када сс чино велико прппреме ва сазпв свст- сно прпвредпс конфероиције, закл>учоп>е Пакта Малс Аптапто добива ваиреДпо важан зиачај догађаја великог замашаја.

Нарочптн зпачај овога пакта ложи у чии.о- нпци, да предвиђа установљен.с Прт1вроД110г Саве- та Мале Антанте као сталпог оарадаика политичког савета. ИривредпиСавет Мало Лптапто омогућ^вмо- бпливацпјц широких иптелсктуалппх и материјал- ппх спага н срстстава ппдустрхтјалпзоваие братске Чехооловачке Републике као и изразпто аграрипх земаља Крал.ев11ие Румуппјо и Југославијо у сврху тог заједиичког рада.

Оквир задатака н састав привреДног Савета пазиачеи je већ у самом садржају и обслежју Пак- та. Taj оквир обухвата узајамиу привредну помоћ и оаради.у na ивградњи прпвродпог итвота на јеД- пој, a прим.ање поствпене коордипације привредних интореоа у сврху омогућења ваједничког иступааа кол регулпсап.а оДпоса према трсЈшм државама, na Другој страпи.

Главиу садргкину спољио полптике свију зе- маља претставља дапас решавање привродппх nu- тап.а, која сс у последњим годинама сталпо налазе на дисвпом рсду. Она ивиокују обзпром na своју многобројиост и сложопост трајио највећу пажњу и неуморни рад, na je зато Привредни Савст, чпје ociniBaibc □ретотавља тачка 7 Пакта, једна гаранти- ја Binue, да lic, базирап na практачком ir стручиом екоиомском раду, добити n полптичка ваједница Малс Антанте CBCBOIIII ауторитвти политичкуспагу.

Не би спадало у оквнр name данашње мачифе стаиијс pa улазпмо у појодиности и no желећи да со иаша пзјава сматра да хоЈјомо л;огида у пашој

неоироиноотв прејудвцвратв будућим прпвцпма рада, ппак сматрам ;ia могу да кажем, да су већ са- мпм обележјем Иакта дата привредвом савету Mane Лптапте Два главпа правца рада. Једон je правад уиапређпваи.е u иптспзпфпкацпја међуообно ра' зморе добара која je Дапасу оквиру општпх смотп.а, у осетпој iMopn омањена. У ову групу спада, га 3{l

прпмер навначим барем једпо питање, nman.o пре- фзренцвјалног третирања, којо и ако je Beli данар пачолпо усво1епо, ппак у својој дапашп.ој конЦвП' цпјп још нвћотпуно ii подовољпо ивграђен. Овамр спада п пптаи.а полптинс коптигвнтиран.а, И Уп' pouiliaBaiba платежнсг промета заипторссоваиих држава. Баш разлпчптост прпродппх услова рада, прсдукцпје рссуроа као u различптоот у степену развптка затгатске n ппдусгрпјсие радиноотв пО- једвввх зомал.а Мале Аптанте, отвара приБррлиом савету ninpoito поље рада, на општу ксрист. a прп томс, и у прплог пзградп.о вривредве актпвпости пашс вемље, парочито у прплог оргавввацвје ЈаЧ" ввх радова. Свп добро зпамо, да je давашње доба за прввредву ппицпјатпву неповољпо. Зпамо, та- Kvitjep, да ne може и nehe прско воћв пзнепада па- стулвтв само од собе побољшап.с прпвредпог ста- а»а, noro смо као реални волВтвчарв свеовв да Ј" за излаз пз дапашп.е допрсси е, чотрсбап велВКВ nariop, да je пут којп водтт побољшап.у дугачак и теЈкак, т])повпт n nanopan. Алв мв смо спремпп, Да тнм путем пођемо; имадемо добру вољу в npiinpan' пост, да учвнвмб све напоро, да.подпесомо в жртвс, које ]\с бјтгп портебпс, Да сс тај цвљ постпгпо. В^1

само убеђеп.е, да noliOMO бвтв у вавшм напорВма У будуће осамл.епн, да можемо рачуватв na ваједви* чку noMoli савозпика упоси у паш привролпп жи- вот осоћај повереп.а n самопоуздап.а, што je врвВ вреДуслов даљег успсшпог рада.

Другвје правац рада, врввремање постепепе ко- ррДивацвјеввтереоа држава МалвАвтавтв,у одпосу врема Tpoliira државама. Пема двојбе, да садаши;0

стап.е лпх односа, лвчв na јсдпу грозпичавост, noja je имала парочито за nac аграрве вемљо вапродио тошке воследице. Ово стаље j o већ у току прошлкх годипа, водило аграрпе земље Иодупавља, да ВОКУ" шавају В ако се je сматрало, да ha битп вокључв- по да бп могле ковкурввтве земл>о своје иптерссз коордввоватв. Мвогобројве копфсрепцпје, којс су одржапс-у том погледу, допрввеле су, да je та пдој11

оаврела, доказалс оу, да постојв могуЈшост стварие кооЈ^инацпје, ima ввше, рад na том пољу, je добио чак n ковкретно формулвсање п показао пачипе п.езппог врактвчвог взвођења. Румунвја п Југо- славвја као вамље, које су ва том ввтању врввВ" ствепо ваВвтвресоваве, добпле су у прнвредпом са- воту Мале Аптапте могуЈпшст јаче в ефвкасвВЈв одбраве овојпх аграрпих питсроса, п могућвост 8°' једввчке акцвје. Наворв Мале Автавте, којв 'iC

бптп учпп.епи у том правцу, mialie пајзад в зала' так, да врпвреме терсп, да се врввредва волвтвкв вемаља Средше Европе опет вратв na природпиј0

путеве, и да се OMoryliii овет слободшгЈе кретап>с добара, капитала в радве спаго, што јодппо мои<с да врати и пародпма ввгубљено новереи.е, и ОМОГј" ћи човечапству иовратак душевпог мпра в матсри- јалпог задовољства.

Л што je пајважпијс: Пакт овемогућава Д11' пломатско пзпграваи.с полптпчкпх, в прввредвВХ иВ' терсса поједчпих држава Мало Антаатс, од странб

СТЕИОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 131

трећих нржава, давап.ем једпостраппх копцсснја, и вакључивањсм двостраппх уговора, бсз auaiLa осталпх члаипца Мале Антаптс. Иако je то једипа псгатшша одрсдба Пакта, оиа je за момепат и за будуЈтост Малв Антанте можда пајбољо јемство.

Југословепски парод се искрепо радујс, п по- вдравља иомспуто правце ваједничког рада, то lio уложити сву своју, у велпким ратовима васведо- чепу иотрајноот, и иопоколебиву оиергију, да тај рад у циљу очуваи.а мира, o6ea6oljcii>a скопомског вапретка, и обпово благостања Средп.е Евроие и Подупавља буде крулпсал успсхом. (Бурло п дуго пљескаи.о са усшшцима: Живоо!)

Претседпик Др. Еоста Кумапуди: Има реч г. Ставра TpiiKOBiili. (Пљескање).

Ставра Тршговић; Господо народни послапици, својим досадашњим дванасстогодиши.им трајањем, у форми поједииачпих уговора, Мала Антанта je показала споссбиост за живот и оиагу. Сталним ин- тпмпим додиром na године у годину, сталном ме- ђуообиом измеиом миоли глсдпшта као и зајед- ничком акцијом, ова мирољубива и конотруктивна ааједппца нзмеђу Румуније, ^Јехословачкоп Југо- славије дошла je до једиог таквбг отепена узајам- пог повореи.а u овеоти no својој миротворној улози n Miionjii у Бвропи, a нарочитб у ibcnoM централиом делу, да je одлучила, да овој својој заједиицп да нову форму, те да тпме стварпо постојећу питимиост осећања и пдоптичпости погледа у твжн»и освешта једним јединствошга међународнвм актом, као што je то овај Иакт o иовој оргашшацијиМалеАитапте.

И својим развитком, као u досадашљим својим опстаиком п актпвиош^у, Мала Аитанта je доказа- ла своју мирољубивост. Одмах иосле рата у време песређеиости п разних ировратннчких тенденциЈа, Мала Антапта je бпла једап солпдап ослопац мира п о;1ржаша craiba створеиог уговорпма o миру. Од постаика до садашње своје оргапизације ona je ак- тивпо учсствовала у свима миогобројиим међуна- родипм акцпјама, којима се ншло ка оређивању међуиародпих прплпка. Сада, када je безпримерпа светска еконбмока криза јако nopc- метила привредну na и политичку равпотежу у од- носима међу државама, a нарочито у централној Европп, Мала Аптапта се појављује у свомс новом облнку, да свпма укаже na пут, na једчпп пут, ко- јим треба noliir, ако се жели сређпваи.е прилика у Европи. .

Мала Аптапта je овомс повом Пакту свечапо иоставпла као камеи темсл>ац оие своје пово агра- Де ona позпата начела пз међупародппх аката, којпма je циљ мир, невападање, арбитража и сарадња. Ha овом пољу мира, копсолпдације n ко11СТЈ)ук- TiiBiior рада, како иолптичког тако n ирпвредпог, ona je оставила у самомо панту отворсна врата сва- Koj лојалној оарадњи и приотупању и ррушх спла овом ^елу оргаппзацпје мира.

У пме Југословепског пародиог клуба поз- Дрављам ову чврсту заједиицу са всром да lie све свп члаповп Мале Аптапте у iboj nahii пупо задо- вољења својих политичкшс n ековомоких интереоа и ивјављујем да Lc Југословслскп вародни клуб гласати аа. (Пљсскаше са уоклицима: Живео!)

Претседник Др. Коста Еумаиудн: Има реч г. Др. Ипкола lliiKiih. (Иоздрављају пдзгов долазак са пљескашем и усклпцнма: Живео!)

Др. Никола lliiKiili- Госпо/јо народни поола- иици, Пакт o повој оргаппзацпји Мале Аптанте, потписан прије пеколико даиа у Жепевп, паишао je na одобравање у шпрошш олојевима нашега na- рода, n ja сам увереп, да he n Народна скупштппа послс ове вначајне изјаве Г. Министра иностраних послова, са вајвећим схватап.ем, поздравитп оства- реи.е овог псторпјског акта, којпјош ввшввдружу- јо n сјсдпи.ује трп пријател>ска варода. (Ил.ескаи.е n бурпо одобраваље са усшшцима: Жпвео)!

Досадаши.п пријатељокв срдачпп ОДНООИ из- међу Чохословачкс, Румуније n наше Краљевине овим Пактом стављеин су na пову, много приснију n 4Bpnjliy оспову тако, да iie се у буду11е при реша- вап.у мс^упародмпх проблема, појављивати као јсдаи једппствопп оргапкзам којп iie сапојачаним спагама усијешипјо моћи брашггп паше вајеДни- чке иптересе n иптересо мнра.

Нарочпто nac Ј)аДуЈе, што je овим Иактом пред- виђена n сарадња тих трију држага ва вривредвом пољу, ii што Ке onaj Иакт пматп веоумњиво за по- слодпцу побољшап.с одпоса пзмеђу ДЈЈжава у сред- n.oj Европв.

Особпто кад се има у впду, да je у последи.е време полптпчка атмосфера у овом делу Европе била доста погоршапа полптиком извесппх држава, које су, norpeiuno охватпвшп своје праве iiinei)ece, пеумсспом n пеоправдапом кампањом за промеву стаља, створепог угово])11ма o мпру, тражпле сум- 1виве користп у ствараљу пеповорец.а п иесугла- спца ивмеђу парода (Одоб1)аваље n 11л.ескаи.е).

Изјава Г. Мшшстра ивоСтраввх послова само нао утррђује у увереа.у, да je овај Пакт једав од iiajBohiix послератВих naiio])a за оргавивовање n чување мнра у духу Иакта Друштва Народа.

Уверев сам стога, да he Народва окувштива, једпогласподапзрази својусагласпостса овпм повпм Иактом Мале Аптапте, n своЈу дубоку захвалпост шефовпма вавшх трпју врвјатељоких држава за ocTBapeiLe овог вслппог дола. (Увввци: Тако je! Г1л,есак)

Изјављујем у име пародиог сол.ачко1' клуба, да ћемо гласатп за закопски предлог o Иакту o органи- аацијп Мале Автавте. (Аплаув и узвицп: Жпвсо!)

Претседник Др. Коста Кумавудп: Има рсч г. Др. Кожул.

Др. Марко Еолсул.: У пме Пародног Клуба благодарпм Г. Минвстру вВостранвх послова na uc- цршпш обавјештеп.пма која нам je малочас дао o иравпој и пелптичкој врироди Накта o opi'aiiiiBa- Цијп Мале Аптаптс.

Mu се радујемо оваквом развоју ваших одно- са са осталпм члаповима Мале Автавте. У шему виднмо Kj)yiiiicaiLe one полптпке, коју смо ми за- ступалп, коју заступамо u коју ћемо увЈек, било са овог места, бпло у крају који nac je овамо послао, одлучпо брапити. A то je: одлучпо u искрево бра- miTii паше зајсдппчке ввтересе од вапада са ма које страпе. (Пљеокав>е n уввици: Живела Далмадпја!) jep у том n TaiOiOM отаву видимо вајвдраввје n пај- сигурпнјс обезбеђеп.с ваших сопствеппх пптереса в ивтереоа паше домовппе. A ne морамо вас, гоово- до, мпслим уверавати, даћете кадЈеријеч o одбрапп ицтереоа паше домовппе, nac увјек наћи у првнм ре- довима оппх, којп јепскрепо и вож^твоваво браве. (Иљескаље n узвицп: Жпвео!) Дапас, кад се са ив- вјеспих страпа пекп осуЈ)ују да ставе такав паш став

130 XXXVI РЕДОВПИ СЛСТЛПАК — l МЛРТЛ 1933.

иод сумп.у, сматрам за потребно, да то подпучсм, нскреио, јасно, без икакиих ограипчси.а. (^урно пљескаи.о u уапици: Тако j'el)

Закоиски предлог, којп јо прод нама, пма уна- пред паш пристаиак, јср у љему ипднмо чнрсту за- логу н ослои ва даље опровођсње политике мира и iipnjaTCJLCTiia ca enima џарјОДИМв, у првом реду са нашим сусјсдима. II овакао uauio схиатаи.о закопа 0 Пакту одгоиора иашем у пишо џрилика манифв- стованом м11шл.еи>у o задацима иашо спољнс поли- тнко. Ono со иотпуио слаже и ca схватањем нашег уједпи.сиог царода у чију мнрољубивост никр об- јеитивпо иикад mije иосумљао. Данас, нод злопа- мјерио иокушавају да na разие пачипо ставо у пску- шсље нашу мпрол.убпвост, кад со чиие покушајп да сс iiOj)ymii дапаиш.а мођулајјодна сптуација n тпмс иаш иарод опат баци у отав>е пјјотпв itora се он 601)110, мп у овоме законском п])едЈ10гу видпмо п јодно мо- iiiiy rapaiui,!! у за мир u мијјаи развој п иашег иа- родиог ii међуиародног жлвота.

Ileiiy iiiiuora у овомо Дому изиеиаЈшти ако ив- јавнм да всзујомо иаде, ue малс, ua прпмјепу члапа 7 Пакта који говбри o привредном савету Мале Ли- таитс. Излишно бн бпло овдјс дстал.иије излагатп каиве ол свс iij)aKTii4iie кор.шти joiiocn. У доба када многс државе затварају своју иијацу HUUIIIM ii])(i- лзводнма, члалом 7 отвара лам се могућност, нама л осааллм члаловлма Мало Лнталтс, да пађемо ли- јска лашим ааједличнил! еиоломсклм аешкоћама. Ja сам увјорел, да Краљевска влада лсКо иропу- сшти да лрлвродил савст што л1«лјо почле својом делатиош!^ и тл.мо још влше доведе у склад и ско- иомске iiiiTei)OCo Мало Литалте са лоилм, cpeiiOM, тако ндситдчлим лолитичклм iiiiTojteciiMa.

Пашс везе са братсклм чохословачклм ir лри- јатељсклм румуиошш 11а])одом iie датлрају од дапа аашега ослобо1;еи,а и ујодии.ои.а, већ млого рашје, када смо ми Х])ватл бллл у Царетшском ВлјсКу rii.no у yiapGKOMO иарламслту рамс o р.аме водилл борбу л])отлву туђлиско властл са лрстставллци- ма братскога чсхислокачкога л лрстставллт^ш Л|)11- Јатсљскога румулскога ларода у ЈЈсчу н у IleihTi,. 'l'e су везо ластавл.еле у лашој лациоиаллој дрдаави, a овпм Лактом лотлуно кгнсакриЈ:але л учир^ено.

С.матрајућл, да je џреДЛржави Лакт лов n Mohaii ивраа nameri пријателЈСтва ca Краљевпиом Ру- муллјом и Чехословачком, да je ол ивструменат мпра и залог иаше заједлпчке будућлости, да со л.имс отвара jiOrjiuiocT олакшавал.а лаишх оио- ломских теткоћа, у лме Иајјодлог Клуба лзјављу- јем да liy глаоати за закопски предлог, (Одухџев- ;иело лљескал.е л узвлцл: >К'лвео1)

IIрслиссдпик Др. Коста КумаиуДи: 11])етрес je завртеп. Ј1()исту11амо гласату. Гласаће се за и про- ■тив. {Уаџпци od целе Скупгигиинс: HeliCMo да сс гла- са лоимопичло, лримамо акламацмјом. Дуготрајпо лљескап.е u одушевлЈелл л духотрајлл узвлцп: Жнвела Румуллја! уКивсла Чехословачка! Жлве- ла Југославлја!) Ирема овоме објавл.ујем да je ва- колскл лродлог o Иакту оргатшацлје Мале Лптап- те иримљеи акламацијом Једлсгласпо (Дуготрајпо пљескате II одооравал^).

Пма реч г. Логољуб Кујунцић да поднесе предлог Једле резолуцлјс.

Богољуб Еујупџпћ; Част мл je иодлети Ha- родлој скулштилл лредлог следеће резолуције:

Народла скуплиила, у жел>л да nama омладирв схватл тто бол.о веллке n млрољублве диљовс Jlai;- та ррганивације Мале Ллталте, позпва и препорУ' чује Краљевокој владп, оциосио реоорним Мпии- отрима да (иранивују предавал.а по свлма cpeflHiii*1

школама ЈугосланлЈе o злачају Мале Литапто и i'-0' noj улози у одржавап.у мира у Средп.ој Еврош1- (Дугограјпо пл>ескал,е n узвпци: Прпма cei)

Претссд/тк Др. Коста Кулапудп: Прима ЛИ Пародпа скуптглла овај прсдлог резолуцп]0 • (Прима). Објавл.ујем да јп продложепп прзЈлог ре" золуцпјс рримљен.

Гооподо, народви поглаштпЈ да блсмо ioni поТ' пуппјс пзЈ)азплп дубппу братскпх осећаја, лсто- ветпост мпрол.убивлх тежп.и n пупу солпдарпост mro перазлучпо везује nam па1>од са оавевнИЧКИМ чехссловачппм n румупскпм najiojiOM, предлаЖ6*' да упугамо воадравне телсграме парламентима рУ' мупском n чехссловачком. (Ирлма се!). ИвволШб чутл текст телехрама.

Сскрслнар Апто Ковач чпта:

Ирсгассдтшу Парлажита Нраљ'.ттс Рцмупијс Букурсшт.

Иакт o оргаппзацпјп Мало Лшапто прихваћси ]i дапас у Нар.орној скушптппи Краљевине ЈуГ0' славпје једпогласпо n ca велпкпм ианифастадиЈаМв млју n нопсоллдадпјп Средте Бвропе. Иа oB.aj ncTOpitjcKii дал одушевлЈено поздравл.амо Румупси1

Иарламепат, И8ражу!ући дубоко увервње да ''" nanio државе n папш народи, везапп теспг ратВ?0? жртвама n послератшш будплм чувањеи миррВ' nnx уговора, од сад 6mn joni одлучппјп брапптсЛЈП пмра n својпх слобода.

Претседник Лугословепске Иародпе скупштп'10'

Др. /uir.mii Нумануди, с.р.

За овпм прочпта:

IIрстадит;// Парламента Чехословачке РепублиМ Прпг.

Народна скуврггина Краљевине ЈугославиЈ6' уовојивши na својој дапашп.ој седллцп јодпогл<а' eno n одушевљено Иакт o ojirannaannju Мале № танте. повдравља братоки Чехроловачки ПарЛ" мепат, Bcpyj\iiii да lio ова појачапа n лродубљс11,

органивација држава Мале Лптапто још поувдав11! je послуиштп стваралачкој идеји мира у СреДВ>0Ј Бвррпи. те бпти још солпдппја брана свпма iiilCJ тајпма na млјјовпс уговоЈ)е n na херојСШШ жрт п a м" nCKyim>eiiy слободу n псзавлслост ЧехословаЧКв» Румуплје n Југославпје.

Претседник Југословепст! Ларолпе спкушта1"'

Др. Коста h'i/Manydu,.cp.

Др. Коста Кудтапудп: Потто je закопскл 'Jl ,, лог o Иакту копачпо прлмљсн, 6iiiie упућен ^с,,а

ту na даљп pa;i. Овпм je дапапт.л дневни ред иоцрпљен. Са р

ппшпЈтсталком, ja hy данашњу оедницу вакљу411 '. Ivao дпевпл ред за наредну седплцу преДЛв*6^ Ут^рђивање дпевпог реда. Лрпма лп Цародна <;I0 . ттпиа .' (Првма) Наредну с^двицу оавваћу |11" niiM путем.

Седппца je закључепа у Ili часоиа.

мо-