1

ИСТОРИЈА

Реднибројтеме

т

Назив теме

Стан

дард

и Број часова

обрада Разноврсни облици провере знања укупно

утврђивање

система-тизација

писанапровера

1. Успон Европе( Европа од краја XV докраја XVIII века)

1.1.2; 1.1.6;1.1.8; 1.1.9;

1.1.10; 2.1.1;3.1.1; 3.1.2;

6 4 1 1 12

2. Српски народ под страномвлашћу од XVI до крајаXVIII века)

1.1.5; 1.1.7;1.1.9; 1.1.10;1.2.1; 2.1.1;2.1.2; 2.1.5;3.1.3; 3.1.5;

8 7 1 1 17

3. Доба револуција(Европа и свет од крајаXVIII века доседамдесетих година XIXвека)

1.1.6; 1.1.8;1.1.9; 1.1.10;1.2.1; 1.2.7;2.1.1; 2.1.4;2.1.6; 2.2.4;

3.1.6

8 6 1 1 16

4. Нововековне српске 1.1.7; 1.1.9; 10 7 1 1 19

2

државе Србија и ЦрнаГора(до међународногпризнања 1878.године)

1.1.10; 1.2.4;2.1.1; 2.1.2;2.1.5; 3.1.2;

3.1.4;

5. Српски народ под страномвлашћу од краја XVIII векадо седамдесетих годинаXIX века

1.1.7; 1.1.9;1.1.10; 1.2.4;2.1.2; 2.1.5;3.1.2; 3.1.4;

2 1 1 4

Уводни и завршни часови(иницијално тестирање,закључивање оцена...)

1.1.1;1.1.2;1.1.7;1.1.8; 3.1.3

2+2 4

Укупно 34 25 9 4 72

Недељни фонд - 2 часа недељно 72

Сврха: наставе историје је да ученици стекну опште образовање, да уочавајући узрочно-последичне везе развијајукритичко и самостално мишљење, разумеју историјске токове и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људскогдруштва и да познају националну и општу историју.

3

Циљеви наставе историје је да осигура да:- Сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда

образовних постигнућа- Да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама- Да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима- Развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје- Развијање историјске свести и хуманистичко образовање ученика- Да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса- Развијање националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика

Задаци наставе историје:- Стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и

задаци образовања, као и циљеви наставе историје буду у пуној мери реализовани- Да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да

познају националну и општу историју ( политичку, економску, културну, друштвену...), као и историју суседних народаи држава

Циљ и задаци наставе историје остварују се кроз различите садржаје, методе и облике рада, уз поштовање Образовнихстандарда за крај обавезног образовања

Оперативни задаци:Ученик треба да:

- усвоји појам „нови век“и стекне знања о основним одликама тог историјског периода- стекне знања о историји најзначајнијих Европских држава у новом веку- стекне знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком влашћу- стекне знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног признања независности 1878.године- стекне знања о знаменитим личностима новог века- упозна културна и научно-техничка достигнућа Европе и света у новом веку- упозна културна и научно-техничка достигнућа Срба у новом веку- развија истраживачку радозналост и критички однос према историјским изворима- стекне знања о развоју грађанских слобода и права током новог века

4

Циљ и задаци наставе историје остварују се кроз различите садржаје, методе и облике рада, уз поштовање Образовнихстандарда за крај обавезног образовања

Начин и поступак остваривања програмаКонтинуирано припремање за часове, како наставника тако и ученикаПланирање наставе на годишњем и месечном нивоуШто више користити методе рада, које активирају ученике и у којима су самосталнији у радуШто интересантније извођење наставе историје подстицањем креативног и критичког мишљења код ученика, развијањемморалних ставова и емотивног односа према догађајима...Обезбеђивање корелације са сродним предметима: географија, српски језик, грађанско, веронаука, ликовно и музичковаспитање....Консултације са наставницима сродних предметаОсмишљавање додатног материјалаБрижљиво планирање и рационално извођење различитих метода рада ради постизања што веће индивидуализацијенаставе и што већег искоришћавања и развоја ученичких капацитетаПравилан избор и комбинација различитих облика рада на часуСтално коришћење историјске карте и историјског атласаКомбиновање различитих врста дидактичког материјала: илустрације, шеме, графикони, дијапозитиви, ППТ, филмови...Посета локалном музеју и културно-историјским споменицима, историјском архиву...Упућивање ученика на коришћење додатне литературе, интернета, енциклопедија...

Врсте активности у образовно-васпитном радуПовезује знања из различитих области, успоставља корелацију између садржајаСлуша на часу и активно учествује (континуирано се јавља, учествује у разним облицима рада на часу, израђује задатке-контролне, домаће...)Чита уџбеник, издваја најважније чињенице и појмове, израђује домаће задатакеРазвијање креативног и критичког мишљења анализом историјских текстова, графикона, историјске карте...Користи историјску карту уз помоћ наставника или самосталноЧита и анализира историјске изворе, шеме, графиконе, лозе...Повезује и проширује стечена знањаПовезује и инерпретира догађајаУочава и анализира значај историјских личности

5

Разликује и упоређује државно и друштвено уређење земаља одређене епохе и простора кроз одређен временскиконтинуумАнализира војну историју (савезе, битке, јачину и слабост противника...), политичку, економску, културну...Објашњава основне појмове везане за одређени периодКористи текстове из историјске читанкеКомбинује сазнања из опште, националне и локалне историјеПосећује актуелне изложбе у граду ( са наставником и самостално )Користи додатне изворе и литературу: интернет и енциклопедије...Извештава о резултатима свог рада: одговара на часу, поставља питања, износи своје ставове, предаје лекцију...Процењује свој и туђи радРазвија емотивни однос и изграђује морални став према одређеним историјским личностима и догађајимаУочава узрочно-последичне везеИзрађује помоћна наставна средства: паное, карте, шеме, лозе...

Неки од препоручених начина прилагођавања програма образовања ученицима којима је потребна додатна образовнаподршка:

- просторно, садржајно и методичко прилагођавање наставног програма (нпр. размештај седења, избор градива заучење и вежбање, прилагођавање задатака, начина и врста оцењивања, домаћих...)

- што већа индивидуализација наставе, а посебно са ученицима којима је потребна додатна образовна подршка, као инадареним ученицима

- размена искустава и сарадња са члановима Већа и стручним сарадницима у школи...- коришћење вршњачке подршке и помоћи у савладавању програмских садржаја

6

Провера остварености стандарда ученичких постигнућа (остварености исхода)

Шта пратимо Поступак иинструментиоцењивања

Критеријуми ВремеСт

епен

оств

арен

ости

циљ

ева

и пр

опис

аних

, одн

осно

при

лаго

ђени

х ст

анда

рда

пост

игну

ћа у

току

сав

лада

вањ

а пр

огра

ма

пред

мет

а;

Проц

ењуј

у се

: ве

шти

не

изра

жав

ања

и са

опш

тава

ња;

ра

зум

евањ

е,

прим

ена

ивр

едно

вањ

е на

учен

их п

осту

пака

и п

роце

дура

; ра

д са

под

ацим

а и

рад

на р

азли

чити

мвр

стам

а те

ксто

ва;

умет

ничк

о из

раж

авањ

е; в

ешти

не,

руко

вањ

е пр

ибор

ом,

алат

ом и

техн

олог

ијам

а и

изво

ђењ

е ра

дних

зад

атак

а.

ученик који остварује веома значајаннапредак у савладавању програма предмета иу потпуности самостално испуњавања захтевекоји су утврђени на основном и средњемнивоу, као и већину захтева са напредногнивоа посебних стандарда постигнућа,односно захтева који су одређенииндивидуалним образовним планом иприлагођеним стандардима постигнућа,добија оцену одличан (5);

- Свакодневно бележењеактивности ученика на часу усвеску евиденције наставника

- Усмено одговарање,белешке у евиденцијинаставника

-Редовност доношењадомаћег, евиденцијанаставника

- Писане провере, евиденцијанаставника; кључ и бодовналиста

Број јављања:За јављање +За јављање више пута ++За давање комплетног, потпуногодговора на тежа питања +5Ко не зна одговор -

Свакодневнобележење токомгодине

Учесталост по месецима Пресек стања потромесечју

ученик који остварује значајан напредак усавладавању програма предмета и употпуности, самостално, испуњавања захтевекоји су утврђени на основном и средњемнивоу, као и део захтева са напредног нивоапосебних стандарда постигнућа уз мањупомоћ наставника, односно захтева који суодређени индивидуалним образовнимпланом и прилагођеним стандардимапостигнућа, добија оцену врло добар (4);

Свеобухватност и самосталностодговарањаХронолошка прецизност и редоследСналажење на картиХоризонтално и вертикално повезивањеградива

По потреби,бар једном уполугодишту

За три недоношења домаћег -1 у свеску

Прегледање свески

Свакодневнотокомгодинепраћење/пресек стања затромесечје

На крају наставнегодине

ученик који остварује напредак у савладавањупрограма предмета и у потпуности,самостално испуњавања захтеве који суутврђени на основном и већи део на средњемнивоу посебних стандарда постигнућа,односно захтева који су одређенииндивидуалним образовним планом иприлагођеним стандардима постигнућа,добија оцену добар (3);

Бодовање:

40-54%-255-69%-370-84%-485-100%-5

Након сваке теме

7

- Групни рад(посматрање наставника,излагање група), евиденцијанаставника

- Рад у пару(посматрање наставника,излагање парова), евиденцијанаставника

-Сналажење на карти, свескаевиденције

ученик који остварује минималан напредак усавладавању програма предмета ииспуњавања уз помоћ наставника захтеве којису утврђени у већем делу основног нивоапостигнућа, односно захтеве који су одређенииндивидуалним образовним планом иприлагођеним стандардима постигнућа и,добија оцену довољан (2);

Сарадња у групи(сви чланови су укључени, сви имајузадато забележено у свескама...)Степен знања свих чланова групеКвалитативно и квантитативнопроцењивање резултата рада група(пано, табела...)

По потреби

Прва три пара која ураде добијају +5 По потреби

За показаних 5 појмова -5За 4 -43-32-21-1

На крају школскегодине

Анга

жов

ање

учен

ика

уна

став

и.

Одг

овор

ан о

днос

пре

ма

раду

,по

став

љен

им з

адац

има,

и и

сказ

ано

инте

ресо

вањ

е и

мот

ивац

ију

за у

чењ

е и

напр

едов

ање.

акти

вно

учес

твов

ање

уна

став

и, с

арад

њу

са д

руги

ма

веома висок степен ангажовања ученика (5) Вођење евиденције од страненаставника о:

-Броју јављања на часовима

-Броју успешности у групномраду, раду у пару

-Учешћу на такмичењима,посета културно-историјскиминституцијама

-Несебичном пружањупомоћи другим ученицима...

-Све што је рађено на часу налази се усвескама

-Број и квалитет добровољног учешћа уразним наставним и ваннаставнимактивностима (такмичења, израда паноа,кратко предавање, вођење квиза, израдаасоцијација...)

-Пресек стања потромесечјима

висок степен ангажовања ученика (4)

уз ангажовање ученика (3)

ангажовање ученика (2)

8

Садржај теме Циљеви ИСХОДИОсновни ниво Средњи ниво Напредни ниво

Уводни час1.1.2; 1.1.6; 1.1.7; 1.1.8; 1.2.4.

2.1.1;. 3.1.3.

Провера степена знањаи умења из предходнихгодина

-Уме да објасни основне појмове учене у предходној години-Зна ко су кључне личности (име и презиме, значај)-Зна на карти да покаже основне историјско-географске појмове

1. Успон Европе (Европа од краја XV до краја XVIII века)1.1.2; 1.1.6; 1.1.8; 1.1.9; 1.1.10; 2.1.1; 3.1.1; 3.1.2;

Основне одликеновог века

(појам «нови век»,хронолошки и просторни

оквири)

1.1.2; 1.1.6;1.2.1; 1.2..3; 3.2.1;

- Разумевање и усвајањепојма нови век и основниходлика тог историјскогпериода-Уочавање хронолошких ипросторних оквира новогвека

-Зна да именује историјскипериод од половине XV дополовине XIX века-Зна дефиницију појма „новивек“- Зна хронолошке оквирепојма нови век- Зна да именује историјскепериоде и зна њиховхронолошки редослед-Зна да разврста и наведеисторијске изворе за нови век-Зна да именује најближиархив или музеј у месту гдеживи и зна зашто су теинституције важне

- Зна да наведе основнекарактеристике историјскогпериода званог нови век-Зна да објасни зашто смо започетак и крај новог века узелибаш те хронолошке одреднице-Зна да именује музеје:Историјски, Етнолошки, Музејнауке и технике ... и зашто суважни-Зна да објасни појамисториографија

- Уме да упоредиосновне карактеристикестарог, средњег и новогвека

Велика географскаоткрића

(научно-технолошка открићакао предуслов –

унапређивање бродоградње,усавршавање компаса,астролаба, дурбина ичасовника; путовања

Бартоломеа Дијаза, Васка даГаме, Кристифора Колумба и

-Усвајање основниххронолиошких одредницавезаних за Велика географскаоткрића-Уочавање узрочно-последичних веза измеђудогађаја: техничка открића игеографска-Разумевање историјских

-Зна да наведе три највећагеографска открића (пут заИндију, пут за Америку иопловљавање света)-Зна да именује морепловцекоји су их открили ихронолошки прецизно знакада су се десила-Зна да наведе три научно-

--Зна да наведе пет научно-технолошка открића са почеткановог века ( каравела, компас, астролаб,дурбин, мапе, штампарија, часовник ...)-Зна да наведе узроке ипредуслове за Велика географскаоткрића-Зна да закључи и објаснипоследице Великих географских

-Зна целовито узрочно-последично логично,хронолошки тачно, узпоказивање на карти даопише Великагеографска открића-Зна да наведе већинупоследица Великихгеографских открића и да

9

Фернанда Магелана;индијанске цивилизације иколонизација Новог света)

1.1.8; 1.1.9; 1.1.10; 1.2.4; 2.1.1;3.1.5;

процеса и токова: развојколонизације и земаља наАтлантику- Уочавање улоге истакнутихличности, које су учествовалеу Великим географскимоткрићима: Колумбо, Васкоде Гама, Магелан-Упознавање са културним инаучним достигнућима новогвека: штампарија-Гутенберг,каравела- Корелација са географијом:развијање умењакоришћења историјскихкарата за период раног новогвека – велика географскаоткрића-Усвајање појмова:конквистадор, колонизација,Нови свет, Стари свет

технолошка открића сапочетка новог века ( каравела,компас, астролаб, дурбин, мапе,штампарија, часовник ...)-Зна да објасни зашто су овинаучно-технолошкипроналасци били важни заВелика географска открића-Зна ко су Кристофер Колумбо,Васко де Гама, ФернандоМагелан, Гутенберг и зашто суважни-Зна да објасни разликупојмова нови свет-стари свет-На слици препознаје иименује каравелу и зна у чемусу њене предности у односуна ранија пловила- Уме на карти, уз помоћнаставника, да покаже триглавна Велика географскаоткрића

открића-Зна на карти да повеже и покажеузрок, ток и последице Великихгеографских открића-Зна ко је Бартоломео Дијаз-Зна да опише процесколонизације Новог света ињегове последице-Зна да направи пано, ППТ оморепловцима или великимгеографским открићима, узсугестије наставника-Уме да одреди угао гледања наисторијску појаву: освајањаАмерике од стране конквистадора,на основу слика и текстуалногизвора

их препозна напримерима изсадашњости ( Индијанциу резерватима,раширеност појединихјезика данас, повећанброј црнаца у САД иЗападној Европи...)-Зна самостално дапрезентује Великагеографска открића крозпано, ППТ- Уме да изрази свој ставо последицама Великихгеографских открића усадашњости

Градови у новомвеку

(улога и значај великихевропских градова у периодуод краја XV до краја XVIII века– Фиренце, Венеције, Ђенове,

Париза, Лондона,Антверпена, Амстердама;

мануфактура као нови начинпроизводње, почеци

грађанске класе, свакодневниживот у граду)

1.1.8; 1.1.10; 1.2.3; 3.1.6;

- Усвајање и разумевањеосновних појмова икарактеристикакапиталистичког друштва(радник, мануфактура,колонија)-Уочавање узрочно-последичних веза измеђудогађаја: географскаоткрића-развојмануфактуре...-Разумевање историјскихпроцеса и токова: развојколонизације и земаља наАтлантику- Развијање умења

-Зна да репродукуједефиницију појма манфактура- Зна да одреди период кадасе јавља мануфактура-Зна да опише принцип рада умануфактури уз помоћнаставника-Зна да именује градове укојима се развијајумануфактуре и да их уз помоћнаставника пронађе на карти:Фиренца, Венеција,Ђенова, Париз,Лондон, Антверпен, Амстердам-Зна да опише свакодневниживот у граду-Зна да објасни, уз помоћнаставника, појмове робно-

-Зна целовито да објаснимануфактуру (узрок настанка, где серазвила, принцип рада, последице)-Зна на карти самостално дапокаже наведене градове и да наоснову њиховог распоредазакључи где су се развијале првемануфактуре и зашто баш ту-Зна да закључи шта све повезујенаведене градове-Зна да објасни почетке настанка иразвоја грађанске класе-Разликује начине производње усредњем веку и у новом веку и знада то објасни

-Зна да уочи и објасниулогу и значај великихевропских градова упериоду од краја XV докраја XVIII века-Зна да сам осмисли инаведе примермануфактуре некада иданас, с обзиром напринцип рада-На основу историјскогизвора (слика, текст)разликује градове-савременике наразличитимтериторијама, а у

10

коришћење историјскихкарата за период раног новогвека–развој градова:Фиренца, Венеција,Ђенова,Париз, Лондон, Антверпен,Амстердам

новчана привреда;мануфактурна икапиталистичка привреда

периоду хуманизма иренесансе

Хуманизам иренесанса

(књижевност, уметност иполитичка мисао – Данте

Алигијери, ФранческоПетрарка, Ђовани Бокачо,

Еразмо Ротердамски, НиколоМакијавели, Микеланђело

Буонароти, Леонардо даВинчи, Рафаело Санти,

Тицијан Веничело, АлбрехтДирер...)

1.1.6; 1.1.8; 1.1.9; 1.2.1; 2.1.6;2.2.2;

-Усвајање појмова:хуманизма и ренесансе-Корелација са ликовномкултуром: стицање знања оличностима, које суобележиле епоху: ДантеАлигијери, ФранческоПетрарка, Ђовани Бокачо,Еразмо Ротердамски, НиколоМакијавели, МикеланђелоБуонароти, Леонардо даВинчи, Рафаело Санти,Тицијан Веничело, АлбрехтДирер- Упознавање са културним инаучним достигнућима новогвека: штампарија, делахуманизма и ренесансе,развој наука...- Развијање умењакоришћења историјске картеза период хуманизма иренесансе

-Зна дефиницију појмова:хуманизам, ренесанса- Зна да хронолошки ипросторно смести хуманизами ренесансу- Зна, по сопственом избору,да наведе три представникахуманизма и ренесансе

-Зна да опише узроке и последиценастанка хуманизма и ренесансе- Зна, по сопственом избору, данаведе пет представникахуманизма и ренесансе и њиховадела-Зна ко су Микеланђело иЛеонардо да Винчи-Зна на примерима слика дапрепозна да ли припадају периодусредњег века или хуманизму иренесанси и да објасни својзакључак-Зна да направи ППТ, пано оХуманизму и ренесанси, узсугестије наставника

-Зна да узрочно-последично повеженастанак и развојхуманизма и ренесансеса предходнимлекцијама (развојемградова и великимгеографским открићима,мануфактуром)-Зна самостално дапрезентује Хуманизам иренесансу кроз пано,ППТ-Зна да наведе и објасниосновне разлике измеђукултуре хуманизма иренесансе и културесредњег века(хришћанство-протестантизам;село-град; Бог као центарстварања-човек, као центарсвтварања)-Зна ко су следећеличности: Данте Алигијери,Франческо Петрарка, ЂованиБокачо, Еразмо Ротердамски,Николо Макијавели, АлбрехтДирер... и у чему је њиховзначај

Реформација ипротивреформација

-Усвајање појмова:протестантизам, језуити,

-Зна дефиницију појмапротестант

-Зна да објасни узроке настанкапротестантизма

-Зна да повеже иинтерпретира развој

11

(узроци, улога МартинаЛутера, протестантизам,

католичка реакција – улогајезуита; верски сукоби и

ратови)

1.1.4; 1.1.8; 1.1.9; 1.2.7; 2.1.4;3.1.5

противреформација-Разумевање историјскихпроцеса и токова:узроци ипоследице развојапротестантизма- Стицање знања о улозирелигије у новом веку- Стицање знања оличностима, које суобележиле епоху: Лутер- Развијање умењакоришћења карте: да зна дапокаже просторе где јенастао, куда се прошириопротестантизам, као и другерелигије у Европи у овомпериоду

-Зна ко је Мартин Лутер изашто је значајан-Зна хронолошку одредницу,која се узима за настанакпротестантизма (1517)-Зна ко је папа-Зна да наведе начине на којеје реаговала Римокатоличкацрква на протестантизам, узпомоћ наставника (ратови,монашки редови-језуити,инквизиција, индекс забрањенихкњига, унутрашња реформа)-Зна на карти, уз помоћлегенде и наставника, дапокаже распоредпротестантских група

-Зна да објасни начинесупротстављања протестантизмуод стране Римокатоличке цркве-Зна основне чињенице ојезуитима (када су основани,зашто, ко је Игњацио Лојола)-Зна са историјске карте дапрочита где је настала и рашириласе поједина протестантска група-Зна да именује три највећепротестантске цркве (лутерани,калвинисти, англиканци) и да ихповеже са земљама у којима сураспрострањене

хришћанства однастанка, преко расколадо појаве протестантскогпокрета-Зна да узрочно-последично повежепредходно градиво саразвојем протестантизмау Европи и Новом свету-Зна да на основуисторијског извора(слика, текст) упоредиорганизацијуримокатоличке цркве саорганизацијомпротестантскихзаједница (примери изсадашњости)

Апсолутистичкемонархије

(појам апсолутистичкемонархије, сталешко

друштво, примериФранцуске, Енглеске, Пруске,

Аустрије, Русије, Шпаније)

1.1.8; 1.1.9; 1.2.4; 1.2.6;

-Обнављање појмова:сталеж и сталешка монархија-Усвајање и разумевањепојмова: апсолутнамонархија, просвећениапсолутизам-Усвајање знања о државноми друштвеном уређењуземаља новог века, као ињиховој владарскојидеологији Француске,Енглеске, Шпаније, Русије,Хабзбуршке монархије- Развијање умењакоришћења историјске карте,да покаже наведене државе

-Зна да објасни појмовеапсолутна монархија и сталеж-Зна да именује сталеже(племство-аристократија, свештенствои грађанство-III сталеж)- Уме да одреди како и коликосваки од њих учествује увласти, уз помоћ наставника-Зна да разликује трећисталеж од других сталежа удоба апсолутне монархије напримерима: - Грађанско друштво (сељаци, градско становништво,трговци, занатлије, професори,учитељи)-Зна да именује и на картипокаже апсолутистичкемонархије: Француску, Русију,Свето римско царство,Османско царство

-Разграничава и упоређујепојмове: државно и друштвеноуређење; сталешка и апсолутнамонархија; монархија ирепублика; апсолутна монархија ипросвећени апсолутизам-Зна да опише принцип (начин)владавине у апсолутној монархији-Зна да опише интересе сталежакоји подржавају апсолутнумонархију-Зна ко су Петар Велики и МаријаТерезија-Зна да повеже државу и династијукоја њоме влада и титулатуру тединастије тј.државе (Русија-Рјуриковић, Романови, царство; Аустрија,Хабзбурзи, царство; Турска –Османовићи-(султан) )- Препознаје разлике између

-Зна да суапсолутистичкемонархије: Пруска ,Шпанија-Зна да повеже процеспривредних идруштвених промена уЕвропи у XVI и XVII векуса настанком апсолутнихмонархија- Зна да повеже државу,династију која њомевлада, титулатуру идворце те династијетј.државе (Француска-Валоа,Бурбони, краљ; Пруска-Хоенцолерни, цар, краљ)идворци: Лувр, Шенбрун,Кремљ, Версај-Разуме и узрочно-

12

сталешке или апсолутне монархије последично објашњавапрелазак са сталешке наапсолутну монархију-Зна на примеру државакоје смо до сада училида одреди тип државногуређења

Успон Европе(Европа од краја XV до

краја XVIII века)

1.1.2; 1.1.6; 1.1.8; 1.2.1; 2.1.1;3.1.1; 3.1.2; 3.1.3; 3.1.4; 3.2.5;

- Систематизација пређеногградива: издвајање кључнихдогађаја и личности- Развијање умења анализе исинтезе градива

-Израда ленте времена, уз помоћнаставника- Издваја у форми табеле, узпомоћ наставника или другогученика, позитивне и негативнекарактеристике појава у Европиод XV до краја XVIII века

- Самостална израда лентевремена- Самостално издваја у формитабеле позитивне и негативнекарактеристике појава у Европи одXV до краја XVIII века

Самостално издваја уформи табеле, позитивнеи негативнекарактеристике појава уЕвропи од XV до крајаXVIII века и помажедругим ученицима

2. Српски народ под страном влашћу од XVI до краја XVIII века1.1.5; 1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 1.2.1; 2.1.1; 2.1.2; 2.1.5; 3.1.3; 3.1.5;

Турска освајања,друштво и држава

XVI-XVIII века (СулејманВеличанствени – врхунац

османске моћи, Турска каоапсолутистичка монархија,

друштво – муслимани ихришћани; тимарски систем,

култура)

1.1.8; 1.1.9; 1.1.10; 2.1.3;

- Разумевање основнихкарактеристика Турскогдруштва (султан, везир,порта, јањичар, спахија, раја,ислам, тимарски систем)-Уочавање узрочно-последичних веза измеђудогађаја: развоја апсолутнихмонархија на Западу Европеи повлачења Турске, продорТурака-Разумевање историјскихпроцеса и токова: ширења иопадања Турског царства(хронолошки и просторниоквири)-Уочавање улоге истакнутихличности, које су учествовалеу развоју људског друштва:Сулејман Величанствени

-Зна ко су СулејманВеличанствени и Мехмед-паша Соколовић и зашто суони значајни-Препознаје да је Османскоцарство апсолутна монархијаи зна зашто је то тако-Зна да покаже на картиОсманско царство у свомнајвећем обиму-Зна да објасни феудалноуређење Османског царства иименује друштвенекатегорије: јањичари, спахије,раја, власи-Зна када је била Мохачкабитка (1526) и зашто је важна-Зна шта је ислам,исламизација, данак у крви,султан

-Зна да објасни појам тимарски систем и дага опише-Зна да покаже на карти ширење Османскогцарства-Зна да опише узроке успона Османскогцарства-Зна да наведе административну поделуОсманског царства: пашалук, санџак, нахија-Зна да упореди привредни и друштвениразвој Западне и Југо-источне Европе у XV иXVI веку

-Зна дадефинишепојам ејалетилибеглербеглук;Румелијскипашалук(беглербеглук)-Зна да објаснипојмове: кануни шеријат- Зна да покажена картиширењеОсманскогцарства уЕвропи, узповезивање сахронолошкимодредницама

13

-Стицање знања о религији-исламу и њеној улози уТурском друштву-Стицање знања оличностима, које суобележиле Османскоцарство у XVI веку СулејманВеличанствени, Мехмед-паша Соколовић-Развијање умењакоришћења историјскихкарата за период ширењаОсманског царства-Усвајање знања о државноми друштвеном уређењуземаља новог века, као ињиховој владарскојидеологији: Османскогцарства

тог ширења(1354,1395,1453,1459,1463,1496,1526)-Зна да наведе

примеретурскогнаслеђа, које сеодржало доданас, наподручју Србије(јастук, јорган,бубрег, кафа,турцизми,топоними:Мегдан,Турица,Теразије ...)

Положај Срба уТурском царству

(друштвене категорије – рајаи власи, исламизација,

свакодневни живот)

1.1.7; 1.2.1; 2.2.1; 3.1.2;

- Усвајање појмова: раја,влах, исламизација, данак укрви, кулук, харач,филурија...-Усвајање знања о државноми друштвеном уређењуземаља: Османског царства иположаја Срба у том царству- Разумевање историјскихпроцеса и токова: положајСрба у време ширења иопадања Турског царства-Уочавање разлике измеђупотчињених друштвенихслојева: дербенџије,мартолози, војнуци, власи,раја, свештенство

-Уме да покаже државе подкојима су Срби живели од XVIдо XVIII века- Именује повлашћене слојевехришћанског становништва иразликује их: војници (војнуци,мартолози, дербенџије),свештенство, влашки сточари-Именује основне порезе које рајаплаћа Османским властима (харач,кулук, десетак, данак у крви) узпомоћ наставника-Зна да издвоји информацијеиз ист извора, а које се односена опис положаја хришћанскераје-Препознаје да је филуријавезана за влашке сточаре и дасе разликује од харача

-Зна да објасни разлику између влашкихсточара и остале раје-Зна да наведе дефиницију појма филуријаи да објасни разлику између ње и харача-Зна да опише породичну задругу

-Зна да упореди слојеве хришћанскогстановништва на основу анализе понуђенихисторијских извора- Описује основне порезе које раја плаћаОсманским властима (харач, кулук, десетак,данак у крви)

-Уме да опишеположајхришћанскераје, свакогслоја понаособ,у Османскомцарству-Уме да објасниспецифичностисвакогдруштвеногслоја уОсманскомцарству овогпериода-Са лакоћоманализирапонуђенеисторијске

14

-Зна шта је исламизација изворе оположајухришћанскераје уОсманскомцарству и наосновуупоређеногкатегорише их-Зна критичкида анализираупореднутабелуположајахришћанскераје

Српска православнацрква

(Пећка – српска патријаршија:верска, културна, национална

и политичка установа)

1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 2.1.5; 3.1.3;3.1.6;

-Обнављање појмоваправославне црквенехијерархије и појма СПЦ-Усвајање појмова: Пећкапатријаршија и Карловачка иЦетињска митрополија-Уочавање улоге истакнутихличности: Арсеније IIIЧарнојевић, Арсеније IVЈовановић, Мехмед пашаСоколовић-Упознавање са улогом изначајем СПЦ од 1557-1766.за културу, организацијуи национални опстанакСрба...-Развијање умењакоришћења историјске карте:да уме да покаже просторделовања СПЦ, значајнијецрквене центре: Пећ,Цетиње, Сремски Карловци,

- Уме да објасни скраћеницуСПЦ- Зна када је обновљена изашто Пећка патријаршија, узпомоћ наставника- Зна када је укинута и заштоПећка патријаршија, уз помоћнаставника-Зна да наведе у чему је значајПећке патријаршије, уз помоћнаставника-Зна шта значи скраћеницаСПЦ-Зна на карти да покажепростор утицаја Пећкепатријаршије-Зна да се снађе на мапи умаПећка патријаршија и прочитатражене информације- Уме да објасни ко је Мехмед-паша Соколовић и зашто језначајан за СПЦ-националну

- Повезује појам патријаршије са знањем изсредњег века (време оснивањаархиепископије, патријаршије, црквенахијерархија...)-Зна ко су Макарије Соколовић, Арсеније IIIЧарнојевић, Арсеније IV Јовановић- Зна да објасни самостално зашто јеобновљена, а зашто је укинута Пећкапатријаршија-Зна да покаже на карти где се налазе: Пећ,Цетиње и Сремски Карловци-Зна да повезује сегменте мапе ума уцеловиту причу- Зна да објасни значај Мехмед-пашесоколовића за СПЦ

-Зна целовито(узрочно-последично) даопише улогуПећкепатријаршије усрпском народуод XVI до XVIIIвека-Разумеповезаност изначај СПЦ уновом веку исавременомдобу(крунисањепатријараха уПећи,Карловачка иЦетињскамитрополија...)-Зна кроз

15

Милешева, Острог, Дечани... историју, уз помоћ наставника коришћењепримера, даопише значајПећкепатријаршије,зашто јеобновљена,зашто укинута...-Знасамостално данаправи мапуума Пећкапатријаршија-Зна да покажена карти, поредпредходнонаведеног,Дечане,Милешеву иОстрог

Срби у ратовимаАустрије иМлетачке

републике противТурског царства

(Дуги – Сисачки, Кандијски,Велики бечки, ратови 1716–1718. и 1737–1739. године,

Кочина крајина)

1.1.7; 1.1.9; 2.1.6; 3.1.3; 3.1.4;

-Усвајање хронолошкиходредница везаних за великератове хришћанских силапротив Османлија-Усвајање знања и уочавањеузрочно-последичних везаизмеђу догађаја: учешћеСрба у ратовимахришћанских сила противТурског царства и последицетих ратова-Развијање умењакоришћења карте: Беч,Сремске Карловце, Саву,Дунав, Србију, Београд,Пожаревац

-Зна да наведе бар једанразлог зашто учимо ратовевеликих хришћанских силапротив Османског царства XVIIи XVIII веку-Зна да наведе узрокепропадања Османског царства(превелика територија, читлучење,појава апсолутне монархије уЕвропи...)-Зна основне хронолошкеодреднице везане за Великибечки рат (1683-1699; сеоба Срба1690.; Карловачки мир 1699, биткакод Качаника 1690.) уз помоћнаставника- Зна да наведе последицератова хришћанских сила наподручју Србије у XVIII веку

-Зна да узрочно-последично, повезујућидосадашње градиво објасни узрокепропадања Османског царства-Зна да уочи, издвоји и опише показатељепропадања Османског царства-Зна целовито, узрочно-последичнологично, хронолошки прецизно да испричао Великом бечком рату (1683-1699)-Уочава и описује улогу Русије у ратовима саОсманским царством током XVIII века-Зна хронолошки редослед и значај аустро-турских ратова у XVII и XVIII-ом веку- Зна на карти да покаже (Беч, СремскеКарловце, Саву, Дунав, Србију, Београд,Пожаревац)-Зна да на мапи ума повеже последице поСрбе које су ти ратови изазвали, због нашегучешћа у тим ратовима

--Зна узрочно-последично,кроз примере,да опишеопадањеОсманске моћиу XVII и XVIIIвеку-Зна да опишепоследице којесу имали Србизбог учешћа уовим сукобима- Зна дасамосталнонаправи мапуума ратовихришћанских

16

(Друга сеоба Срба, освајање делаСрбије; Пожаревачки мир 1718.)- Зна на карти да покаже Савуи Дунав- Зна да уз помоћ наставника,изради ленту времена сосновним чињеницамавезаним за ратовехришћанских сила противОсманлија-Зна да се снађе на мапи умаРатови великих хришћанскихсила против Османскогцарства у XVII и XVIII веку ипрочита тражене информације-Уме да одговори наједноставна питања гледајућифилм „Освајање Беча1683.године“

- Уме да одговори на сва питања на основуфилма Освајање Беча 1683. године

сила противОсманскогцарства у XVII иXVIII веку- Уме да уочистав ауторафилмаОсвајање Беча1683. о самомдогађају, умеда проценистратегију итактику нападаТурака иодбранеАустријанаца

Сеобе Срба(Лика, Кордун, Хрватска,

Славонија, Далмација, Банат,Бачка,Срем)

1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 1.2.4;3.1.5;

- Усвајање хронолошкиходредница везаних за сеобеСрба XIV до XVIII века-Уочавање узрочно-последичних веза измеђудогађаја:продор Турака-насељавање Срба уХабзбуршку монархију;ратови великих хришћанскихсила и сеобе Срба-Уочавање улоге истакнутихличности, које су учествовалеу сеобама Срба: Арсеније IIIЧарнојевић, Арсеније IVЈовановић, цар Леополд- Развијање знања о улозиСПЦ код Срба: Пећкапатријаршија, Карловачка

-Зна када су биле Великасеоба и Друга сеоба Срба(1690 и 1739)- Зна да наведе и објасниузроке сеоба Срба уз помоћнаставника- Зна да именује и покажепростор који су населили Срби16-19.века (Лика, Кордун, Хрватска,Славонија, Далмација, Банат, Бачка,Срем)-Зна да наведе последицесеоба Срба, које се огледају усавремености, уз помоћнаставника-Зна ко су Арсеније IIIЧарнојевић и Арсеније IVЈовановић и зашто су важни

-Зна целовито, узрочно-последично даопише сеобе Срба (од доласка Турака наБалкан)-Зна да на карти покаже Војну крајину иправце сеоба Срба-Зна узрочно-последично да опише Великусеобу Срба-Зна узрочно-последично да опише Другусеобу Срба-Зна да препозна на слици Паје Јовановићадогађај који она описује-Сеобу Срба

- Зна да повежеи опише процессеоба Срба саширењемОсманскогцарства наБалкану,односомУгарске, паХабзбуршкемонархије иМлетачкепрема томпроцесу-Зна дапоследицесеоба Србапоткрепи

17

митрополија, Фрушка гора- Развијање умењакоришћења историјскихкарата за сеобе Срба: Лика,Кордун, Хрватска, Славонија,Далмација, Банат, Бачка,Срем

примерима изсадашњости-Зна да на билокојој картипокаже правцесеоба Срба,Војну крајину

Срби подхабзбуршком и

млетачком влашћу(статус и привилегије, Војна

крајина, Карловачкамитрополија,

покатоличавање и унијаћење,

Дубровник -између Млетачке републикеи Турског царства, културни ипривредни значај Дубровачке

републике)

1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 1.2.4;3.1.5;

- Усвајање појмова: Војнакрајина, привилегије,покатоличавање, унијаћење-Уочавање узрочно-последичних веза измеђудогађаја: продор Турака-ратови хришћанских силапротив Турака-насељавањеСрба у Хабзбуршку монархијуи повластице Срба- Стицање знања о религији ињеној улози код Срба уновом веку: Пећкапатријаршија, Карловачкамитрополија, Фрушка гора-Стицање знања оличностима: Арсеније IIIЧарнојевић, Арсеније IVЈовановић, цар Леополд-Развијање умењакоришћења историјске карте,кроз показивање на карти:Војне крајине, Сремских Карловаца,Фрушке Горе, Дубровника,Даламације, Хабзбуршке монархијеи Млетачке републике- Усвајање знања одржавном и друштвеномуређењу земаља и њиховојвладарској идеологији:Хабзбуршке монархије,

- Зна ко су Арсеније IIIЧарнојевић и Арсеније IVЈовановић и зашто су важни- Зна да објасни појампокатоличавање и Војнакрајина-Зна да наведе привилегијеСрба у Војној крајини и да јепокаже на карти, као иХабзбуршку монархију-Зна да именује двадокумента на којима сезаснивају привилегије Срба икада су донети (Влашки закон -1630 и Привилегије цара Леополда1690-1695)

-Зна да опише значај СПЦ заочување националногидентитета Срба то јестКарловачке митрополијепосебно

-Зна критички да опише положај Срба,добре и лоше стране тог положаја подхабзбуршком и млетачком влашћу- Уме да опише значај Ракоцијевог устанка(1703-1711) у односу на положај Срба уХабзбуршкој монархији-Зна да објасни појам унијаћење-Уме на карти да покаже: Сремске Карловце,Фрушку Гору, Дубровник, Далмацију иМлетачку републику-Зна хронолошке одреднице настанка Војнекрајине

- Зна дапроцениположај Србаподхабзбуршком имлетачкомвлашћу (узрокедосељавања, добрестране, притиске,начине очувањанационалногидентитета)-Уме даупоредиположај Срба уОсманскомцарству и подхабзбуршком имлетачкомвлашћу собзиром нањиховекономски,социјални,културни иверски положај-Уме да уочиразлоге ипроцеснастанка иразвојачења

18

Млетачке републике иДубровника

Војне крајине

Хајдуци и ускоци

1.1.7; 1.1.9; 1.2.2; 1.2.5;

- Усвајање знања о начинимаборбе Срба против Османскевласти: хајдуцима иускоцима- Усвајање знања оосновним карактеристикамахајдука и ускока (простор,организација, разлике исличности...)- Корелација са српскимјезиком: коришћење песамахајдучког и ускочког циклуса,као историјског извора заанализу хајдука и ускока

-Зна да именује обликеотпора српског народаОсманској власти (хајдуци,ускоци, буне и устанци)-Зна, уз помоћ наставника, даопише хајдуке и њиховуорганизацију- Зна, уз помоћ наставника, даопише ускоке и њиховуорганизацију- Разликује хајдуке и ускоке напримерима јунака из српскихнародних јуначких песама

-Зна да објасни када се и где јављају хајдуции ускоци-Зна самостално да упореди хајдуке иускоке-Уме, уз помоћ наставника, да анализирадобре и лоше стране хајдучије-Зна да из српских народних јуначкихпесама уочи и издвоји делове у којима сеописује хајдучка и ускочка организација

-Зна крозпримере изисторијскихизвора дапримени знањео хајдуцима иускоцима(особине, начинборбе, начинживота, просторгде живе...)-Зна критичкида сагледадобре и лошестране ова двапокрета отпорапротивОсманлија

Почеци грађанскекласе код Срба

(школске реформе МаријеТерезије и Јосифа II, настанак

нове образоване елите –трговци, официри,

свештеници, чиновници,учитељи, правници; Доситеј

Обрадовић, Карловачкагимназија)

1.1.7; 1.1.10; 3.1.2;

-Стицање знања о СПЦ ињеној улози код Срба уновом веку: Пећкапатријаршија, Карловачкамитрополија, Фрушка гора-Стицање знања оличностима, које суобележиле просвећениапсолутизам у Хабзбуршкојмонархији и последицењихове политике на Србе:Марија Терезија, Јосиф II-Упознавање са културнимдостигнућима Срба пречанаи њихових личности иинституција у новом веку:Доситеја Обрадовић,Стематографија, манастири у

-Зна ко су Доситеј Обрадовићи Марија Терезија-Зна да уз помоћ наставника,објасни разлоге шта је оношто повезује и ствара једаннарод: језик, осећајприпадности, заједничкоисторијско искуство, простор(пр. Срби, Руси, Енглези,Немци)-Зна да објасни појам нација укултурном,политичком,психолошком смислу-идентитет-Зна зашто су за очувањенационалног идентитетабитни школство-Карловачка

-Зна да именује друштвене слојевеХабзбуршке монархије у којима је билоСрба-Зна да објасни суштину школске реформеМарије Терезије и какве је то последицеимало по Србе- Зна да опише притиске на Србе и тешкоћена које су наилазили под хабзбуршком,млетачком влашћу и у Дубровнику- Зна шта чини национални идентитет и накоји начин се он чува-Зна да наведе, по избору, два манастира наФрушкој Гори и по један (по избору) саподручја Лике, Кордуна, Славоније,Далмације, уз помоћ карте

- Зна даузрочно-последичноанализирадруштвенуструктуру Србапречана, њиховположај(национални,социјалнио,политички, војни) ида опишеактивности којеСрбипредузимају најачању свогнационалногидентитета

19

Хабзбуршкој монархији,Матица српска, Карловачкагимназија- Развијање умењакоришћења историјске карте:Сремски Карловци,Дубровник, Нови Сад- Усвајање знања окултурним утицајима изДубровника

гимназија, култура, СПЦ,Матица српска-Зна да се Фрушка Горадругачије зове српска СветаГора

-Зна да објасниузрочно-последичнопоступкекатоличкецркве премаСрбима и каквесу последицекоје се и данасосећају због тихактивности- Уме да уочипоследицеоснивањасрпскихкултурнихустанова и усавремености

3. Доба револуција (Европа и свет од краја XVIII века до седамдесетих година XIX века)1.1.6; 1.1.8; 1.1.9; 1.1.10; 1.2.1; 1.2.7; 2.1.1; 2.1.4; 2.1.6; 2.2.4;3.1.6

Индустријскареволуција

(појам револуције, парнамашина, текстилна

индустрија, рударство, тешкаиндустрија, железница,

друштво-јачање грађанске ипојава радничке класе)

1.1.8; 1.1.10; 1.2.1;

-Усвајање појмова:револуција, индустријскареволуција, парна машина,грађанство и радничка класа

-Уочавање узрочно-последичних веза измеђуразвоја мануфактурнепривреде и Првеиндустријске револуције, каои Прве индустријскереволуције и развојаграђанства и радничке класе

- Зна да наведе појмове револуција иПрва индустријска револуција- Зна да хронолошки одреди векпојављивања Прве инд. револуције-Зна да наведе бар један примерреволуције (у било ком смислу ивремену)-Зна да наведе узроке (демографски,политички, економски) настанка Првеиндустријске револуције и њенепоследице уз помоћ наставника-Зна да наведе проналазак којим јепокренута Прва инд.револуција (парнамашина) и ко је њен проналазач (Џејмс Ват)

-Уочава и објашњаваразлику измеђупринципапроизводње умануфактури ипроизводње у Првојинд.револуцији-Зна да наведе некеод проналазака Првеиндустријскереволуције (летећичунак, парна локомотива,пароброд...)- Разуме и зна даобјасни узрочно-последично процес

-Зна да објасни процес преласка са феудалногна капиталистички начин производње и самануфактурног капитализма на либералникапитализам-Зна да објасни промене у привреди и друштвукоје су настале са првом индустријскомреволуцијом

20

настанка Првеиндустријскереволуције и њенепоследице у целини-Зна, на примеруЕнглеске и Француске,да објасни сеобесело-град и настанаки развој радничкекласе- Уме на слици даразликује каравелу ипароброд

Политичкереволуције

(социјална, национална,верска обележја; примери

низоземске, енглеске иамеричке револуције;

појмови уставности и поделевласти)

1.1.8; 1.1.10; 2.1.4; 2.1.6;3.1.4;

-Усвајање појмова:револуција, грађанство,устав, политичка права(активно и пасивно право)-Уочавање узрочно-последичних веза измеђуразвоја привреде на ЗападуЕвропе и борбе за власттрећег сталежа-Усвајање основнихчињеница о низоземској,енглеској и америчкојреволуције ( узроци, време,сукобљене стране,последице)

Зна да наведе политичка права -Демократска права:-пасивно и активно право учествовања увласти ( да бираш и да будеш биран)-право на удруживање-право збора идоговора-поштовање воље већине-слобода штампе-Препознаје да је Француска (одРеволуције 1789) револуција ималанајвећи утицај у Европи-Зна дефиницију појма устав

-Зна да објасни у чемује значај Енглескереволуције и када сеодиграла (17. век)-Зна да повеже иобјасни процеспреласка са апсолутнемонархије на уставнупарламентарнумонархију илирепублику,анализирајући улогудруштвених слојева-Уочава и објашњавакако су привреднипроцеси и променеутицали на друштвенепромене, а ови нанастанак политичкихреволуција-Уочава и објашњаваобележја првихграђанскихреволуција ( социјална,

- Зна да последице политичких револуцијапримени на примеру Енглеске (16. в.) иФранцуске (18. в.) и промене њиховог државногуређења (постале уставне парламентарне републике имонархије)-Уочава и објашњава значај Америчке (1775-1783, Устав 1787.) и Ни зоземске (16.в)револуције-Повезује предходно градиво са овом лекцијом,то јест промене које су изазвала великагеографска открића са друштвеним иполитичким револуцијама које су се одиграле удржавама на Атлантику-Зна да је идеал демократије:-Подела власти:-законодавна власт-извршна власт-судска власт

21

национална, верска)

Францускаграђанска

револуција(повод и узроци, утицајприсветитељских идеја,

Волтера, Монтескјеа и Русоа,личности Луја XVI и МаријеАнтоанете, вође: Лафајет,

Мирабо, Дантон, Робеспјер;укидање феудализма,

Декларација о правимачовека и грађанина, устав,идеје уставне мопнархије,републике, либерализма,

демократије; терор,револуционарни ратови,

национализам, романтизам)

1.1.8; 1.1.10; 2.1.2; 2.1.4; 2.1.6;

- Обнављање, усвајање ипримењивање појмова:револуција, грађанство,устав, политичка права,трећи сталеж, сталежи, напримеру Францускереволуције- Разумевање историјскихпроцеса и токова: развојграђанства- доношењеустава-укидање феудализма-развој уставнепарламентарне монархије-Уочавање улоге истакнутихличности из добареволуција: Робеспјер,Наполеон, Луј XVI-Усвајање знања о државноми друштвеном уређењуземаља после Францускереволуције

-Зна да наведе узроке и поводФранцуске револуције, као и њенехронолошке границе (1789-1794/9)- Зна да наведе, уз помоћ наставника,циљеве револуције: грађанске слободе –имовинска и лична безбедност,једнакост грађана пред законом,слобода: вероисповести, говора, писанеречи, окупљања, удруживања,бирачко право; право III сталежа даодлучује у Скупштини (да се пређе сагласања по сталежима на гласање по главама) ;укидање феудализма- Зна да уочи политичка права истакнутау Декларацији права човека играђанина, а на основу текстаДекларације-Зна дефиницију устава-Зна ко су Луј XVI и Марија Антоанета

-Зна да опишеФранцуску грађанскуреволуцију (узрок,ток, последице)-Зна да објасниполитичку променукоја је у Францускојнаступила 1791.доношењем устава-Зна критички дапроцењује вредностикоје заступаДекларација правачовека и грађанина-Разликује апсолутнумонархију, уставнупарламентарнумонархију ирепублику, уз помоћнаставника-Зна да опише идејена којима сезаснивала револуција-развој национализма,одвајање религије оддржаве, слобода, братство,једнакост, романтизам...-Зна ко јеМаксимилијанРобеспјер и зашто јеважан-Критички сагледаваЈакобинску диктатуруи појаву гиљотине-Зна датум избијања

- Целовито описује, хронолошки логично, течно,процес настанка, тока и последице Францускереволуције-Критички анализира идеје револуције, начинспровођења, идеје просветитељства у светлуданашње перспективе-Користи са лакоћом и разумевањем изразе:либерализам, политичка права, диктатура,уставна парламентарна монархија, револуција,демократија, терор-Зна и критички сагледава начине обрачунавањаса „непријатељима револуције“-Разликује самостално апсолутну монархију,уставну парламентарну монархију и републику

22

Француске револуцијеи шта тај датумпредставља данас

Наполеоново доба(личност, војна и политичка

каријера НаполеонаБонапарте; Наполеонов

кодекс)

1.1.8; 1.1.9; 1.1.10; 1.2.4; 2.1.6;

- Усвајање знања(хронолошких и просторних)о Наполеоновим ратовима-Уочавање улоге НаполеонаБонапарте и утицај његовеполитике на променедржавних и друштвенихуређења у Европи- Развијање умењакоришћења историјскихкарата за периодНаполеонових ратова

- Зна ко је Наполеон Бонапарта и заштоје важан- Зна да именује кључне биткеНаполонових ратовања и када су седесиле, уз помоћ наставника:-Код Аустерлица и Трафалгара 1805.-Бородинска 1812.-Битка народа код Лајпцига 1813.-код Ватерлоа 1815.-Зна да наведе промене које је

Наполеон изазвао својим освајањима поЕвропи: у Француској, Млетачкојрепублици-Зна на карти, уз помоћ наставника, дапокаже места одигравањаНаполеонових чувених битака-Препознаје и именује на сликамаНаполеона Бонапарту

-Зна да, поредбитака,покажепросторНаполеоновихосвајања и променекоје је унео у тајпростор-Зна да узрочно-последично опишеоднос Француске саЕнглеском у овомпериоду-Зна да опише односФранцуске и Русије уовом периоду-Зна да опише односФранцуске саОсманским царством,уз осврт на узалудноКарађорђево тражењепомоћи од Француске-Зна које је свеунутрашње промене уФранцуској урадиоНаполеон (пре свегаНаполеонов кодекс)-Уочава и издваја, наоснову текста ууџбенику, у табелудобре и лоше странеНаполеоновевладавине

-Зна да опише у потпуности, хронолошки тачно,узрочно-последично период Наполеоноведоминације у Европи-Зна детаљно да опише Бородинску битку ињене последице по опстанак НаполеонаБонапарте-Критички сагледава ратовање и идеје, које јеширио Наполеон Бонапарта по Европи, његовепоступке у владавини и последице по данашњуЕвропу одлука Бечког конгреса-Уме самостално да изради ППТ или пано оНаполеону Бонапарти

Бечки конгрес ињегове последице

- Усвајање основних знања оБечком конгресу и СветојАлијанси

- Зна да наведе основне карактеристикеБечког конгреса (када је био, ко је учествовао,а ко одлучивао, које промене доноси)

-Зна да наведеосновне принципе накојима је заснована

-Зна узрок настанка Свете Алијансе 1815.године- Зна да су неке од одлука са Бечког конгресаактуелне и данас: (нпр.неутрална Швајцарска)

23

1.2.1; 1.2.8; 2.1.1; 2.2.1; 2.2.4- Разумевање и повезивањеисторијских процеса итокова: Наполеонови ратовии Бечки конгрес; Бечкиконгрес и Света Алијанса

-Зна да дефинише појам велика сила ида примени на примерима држава ондаи данас

Европа на Бечкомконгресу-Зна да опишеузрочно-последичноБечки конгрес и накарти да покажеодлуке које је донео- Препознаје да јеБечки конгрес почетакдефинисања политикевеликих сила наКонгресима

Револуције1848/1849.године

(повод и узроци, јачање идејанационализма, либерализма,

демократије, социјализма;примери: Француска,

Хабзбуршка монархија,италијанске и немачке

земље)

1.1.8; 1.1.9; 1.1.10; 1.2.1;

-Примењивање појмова:револуција, грађанство,устав, политичка права напримеру револуција1848/1849.- Усвајање типологијереволуција по узроцима-Усвајање знања о државноми друштвеном уређењуземаља после револуција:Француска, Хабзбуршкамонархија, Немачка, Италија,аутономија Срба

-Зна да хронолошки и просторно одредиРеволуцију 1848/49-Зна да наведе последице револуције48/49-Зна да разликује узроке револуција

-Зна детаљно даанализира револуцијуу Хабзбуршкојмонархији, уз посебаносврт на револуцију уМађарској и положајСрпског покрета уЈужној Угарској- Разликује и уме даобјасни узрокереволуција посуштини, уз помоћнаставника, да ли сунационални,социјални, политичкиили аграрни- Зна да уочи, издвојии запише узрокереволуције изпонуђенихисторијских извора (заФранцуску, Немачку,Италију, Хабзб. монархију)

- Са лакоћом разликује узроке револуције посвојој природи-Зна да целовито повеже и објасни узроке ипоследице Револуције 1948/1949 и зашто се тајпериод зове „Пролеће народа“(-Зна ко је Клеменц Метерних)- Примењује знање из предходних лекција даобјасни суштину политичких промена које сетраже у западној и средњој Европи- Разликује појмове политичког и правог народа

Уједињење Италијеи Немачке

-Усвајање појмова:национална држава,

-Зна основне чињенице везане зауједињење Италије (Пијемонт, 1861) и

-Зна да опише узрокеи предуслове

-Зна да опише свеобухватно, уз показивање накарти, уз коришћење знања из лекције

24

(улога Пијемонта у уједињењуИталије, истакнуте личности-

Камило Кавур, ЂузепеМацини, Ђузепе Гарибалди;

ратови за уједињење Италије;улога Пруске и њеног

канцелара Ота фон Бизмаркау уједињењу Немачке, ратови

за уједињење, проглашење

Другог немачког царства)

1.1.8; 1.1.9; 1.1.10; 2.1.1;

парламент, канцелар-премијер...-Усвајање знања везаних зауједињење Немачке иИталије (време, ток,личности, последице...)-Усвајање знања оличностима: Бизмарк и Кавур-Усвајање умења коришћењаисторијске карте

Немачке (Пруска, 1871, Други рајх)-Зна на карти да покаже Немачку иИталију после уједињења

уједињења Немачке иИталије-(Зна ко су Ђузепе Мацини иЂузепе Гарибалди и заштосу важни)-Зна критички дасагледа улогуличности уисторијскимпроцесима, напримеру уједињењаИталије и Немачке(Камило Кавур и Ото фонБизмарк)- Зна на карти дапокаже Европу пре ипосле уједињењаНемачке и Италије

Револуције 48/49 процес уједињења Немачке иИталије- Зна да опише однос Папске државе (Ватикана)

према уједињењу Италије (тзв. Ватиканско ропствопапа)

Грађански рат у САД(територијално ширење-

излазак на Пацифик,индустријски успон,

грађанска демократија,индијанско питање, положајробова, личност АбрахамаЛинколна, сукоб Севера и

Југа, грађански рат)

1.1.8; 1.1.9; 1.1.10; 1.2.4;3.1.2;

- Усвајање основнихчињеница о грађанском ратуу САД

-Зна да покаже на карти где се налазиАмерика, као и где је 13 колонија наИсточној обали-Зна да опише ко су робови у Америци,одакле су и какав је њихов положај-Зна да наведе узрок и последицесукоба између Севера и Југа, уз помоћнаставника

-Зна да опише узрок ипоследице Грађанскограт у САД (1861-1865)-(Зна ко је Абрахам Линколн)-Критички сагледаваоднос белих људипрема индијанцима-староседеоцима, каои према робовима,циљеве грађанскограта обе стране и штаје тај рат донео застановнике Америке

-Целовито уме да опише историју Америке одКолумбовог открића пута за Америку, прекоевропских досељавања, потискивања староседелаца,довођења робова, ослобођења од Енглеске,доношења Устава САД 1787, индустријског напретка,продора на Дивљи запад (златна грозница) играђанског рата

Велике силе,Источно питање ибалкански народи(појам велике силе, појам

Источно питање,; политикаРусије, Хабзбуршке

монархије, Велике Британије

- Усвајање појмова: Источнопитање, велике силе,национални покрети...- Повезивање и упоређивањеинтереса великих сила ибалкансих народа уИсточном питању-кризи

-Зна да објасни појмове: велика сила иИсточно питање-Зна да наведе заинтересоване стране урешавању Источног питања- Зна када је био Берлински конгрес икоје су његове најважније одлуке засрпске земље

-Зна да опише кључнеинтересе свихзаинтересованихстрана у решавањуИсточног питања:велике силе,балкански народи и

-Зна да опише процес ослобађања балканскихдржава у XIX веку-Уочава и описује значај Грчког устанка (1821-1829) за промену односа великих сила премајуго-истоку Европе- Анализира целовито позицију Русије у југо-источној Европи, однос великих сила према њој,

25

и Француске према Турској ибалканским народима;

Кримски рат, улогаБалканских народа-Српска

револуција, Грчка револуција,национални покрети Румуна,

Бугара, Албанаца; Великаисточна криза и Берлински

конгрес)

1.1.8; 1.1.9; 1.1.10; 3.1.6;

-Усвајање основних знања(хронолошких и просторних)везаних за Велику источнукризу и Берлински конгрес

-Зна да покаже на карти Европу пре ипосле Берлинског конгреса

Османско царство- Зна да опишеузрочно-последичнологично, хронолошкитачно, ток Великеисточне кризе: санагласком на устанкуу Херцеговини иБосни (1875-1878)-Уочава и описујеулогу Русије уратовима саОсманским царствомтоком XVIII и XIX века-Уочава и описујеинтересе великихсила према Русији иОсманском царству-Зна да опишеБерлински конгрес (кад је био, ко учествује-одлучује, који су интересизаступљени, којимодлукама се завршио, да накарти покаже све променекоје је овај Конгрес донео)

позицију балканских народа у таквој мрежиизражених интереса, у XIX веку

4. Нововековне српске државе Србија и Црна Гора(до међународног признања 1878.године)

1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 1.2.4; 2.1.1; 2.1.2; 2.1.5; 3.1.2; 3.1.4;Српска револуција

(обележја: национална,социјална, фазе - ратни период

1804-1815, и мирнодопскипериод 1815-1835, повод и

узроци; вође- вожд КарађорђеПетровић и кнез МилошОбреновић, културни и

просветни реформатори Доситеј

-Разумевање, обнављање иусвајање појмованационална револуција,устав, аутономија- Усвајање хронолошких ипросторних оквира српскереволуције- Повезивање српске

-Зна да наведе фазереволуције и именује вође тихфаза-Зна да, уз помоћ наставника,наведе главна обележјаСрпске револуције-Зна где се револуцијапросторно одиграла

-Зна да, уз помоћ наставника, опишепроцес који зовемо Српска револуција(хронолошки, просторно, ко су вође, узроци,последице)-Зна да именује друге државе у којима су уXIX веку изведене националне револуције(Немачка и Италија)- Зна да наведе карактеристике националне

-Зна самостално да опише процескоји зовемо Српска револуција(хронолошки, просторно, ко су вође, узроци,последице)-Зна да повеже Српску револуцију садогађајима који су се у исто времедешавали у Европи- Уме самостално на основу анализе

26

Обрадовић и Вук Караџић)

1.1.7;1.1.9; 1.1.10; 1.2.1;

револуције (националнеисторије) са елементимаопште историје (ситуација уОсманском царству у XVIII ипоч XIX века, као и процесиу Европи у том периоду)-Корелација са српскимјезиком (Востани Сербие-Д. Обрадовић; )

(Смедеревски санџак) и зна да гапокаже на карти-Зна да су синонимиСмедеревски санџак иБеоградски пашалук-Зна ко су Доситеј Обрадовићи Вук Караџић и зашто сузначајни за српску револуцију-Зна да су Срби извели првунационалну револуцију уЕвропи-Зна да објасни појмове: устави револуција- Зна на сликама да препознаКарађорђа и МилошаОбреновића

револуције и објасни појам аутономија--Препознаје на сликама Доситеја

Обрадовића и Вука Стефановића Караџића

песме Востани Сербие, да издвојинационални програм Срба

Прилике уБеоградском

пашалуку крајем XVIIIи почетком XIX века,

буна на дахије

1.1.7; 1.1.10; 1.2.2; 2.1.2; 2.1.5;

- Разумевање иповезивање историјскихтокова и процеса:последњи Аустро-турскират- реформе Селима III –дахије- Сеча кнезова- Бунана дахије- Уочавање узрочно-последичних веза измеђудогађаја (Наполеонов поход наЕгипат- повратак дахија у БГпашалук; дахије-устанак )- Корелација са српскимјезиком: анализаисторијских чињеница упесми Почетак буне надахије - 8. разред-Усвајање појма фрајкор

- Зна да наведе значај Кочинекрајине 1788-1791. за будућиустанак, уз помоћ наставника-Зна да наведе повластицеСрба у време владавинеМустафа-паше и зашто је тајпериод важан за избијањеустанка-Зна када се одиграла и заштоБуна на дахије-Уме да прочита једноставнеинформације из песмеПочетак буне на дахије иодговори на питањанаставника (ко жели да се побуни,зашто, које знаке Бог даје Србима „дасе на оружје дижу“, зашто то Срби нечине, како дахије желе да спречепромену власти?)

- Зна да опише целовито ситуацију уБеоградском пашалуку крајем XVIII ипочетком XIX века-Зна да опише целовито Буну на дахије(узрок, ток, последице, време)-Уме да изведе закључак на основуинформација из песме Почетак буне надахије (шта значе чудне небеске појаве за Србе;преведи небеске појаве у астрономске појаве; какоТурци долазе до закључка шта те појаве на небу значе;шта султан Мурат саветује Турцима како да владају надрајом, а шта су они учинили...?)(-Зна ко су Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, ФилипВишњић)- Зна да објасни појам фрајкор

-Зна узрочно-последично даанализира ситуацију у Београдскомпашалуку крајем XVIII и почеткомXIX века са аспекта раје,Османлијског царства, дахија иситуације у осталом делу Европе-Уме, без проблема, да уочи ипротумачи тражене податке изпесме Почетак буне против дахија- Уме да изради графикон, где ће надоњој црти бити хронологија, а нагорњој степен слободе Срба, почевод 1791-1801. године

27

Први српски устанакдо 1804.-1813.год.

(Збор у Орашцу, битке наИванковцу, Мишару, Делиграду

и Чегру; заједничко ратовањеСрба и Руса, Букурешки мир и

пропаст устанка, личности:Стеван Синђелић, Младен

Миловановић, Хајдук ВељкоПетровић)

1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 2.1.1; 2.1.2;2.1.5;

- Усвајање хронолошких ипросторних оквира ратнефазе српске револуције-Повезивање националне иевропске историје:(Наполеон, Русија,Османско царство)- Усвајање основнихчињеница везаних за мир уБукурешту (када? ко?узроци?последице?)- Корелација градива сагеографијом (употребакарте)-Корелација са српскимјезиком (песма УзимањеУжица и Житије хајдукВељка Петровића,Устаничка заклетва)- Упућивање ученика накоришћење додатнелитературе, интернета,енциклопедија...- Уочавање улогеистакнутих личности, којесу учествовале у Првомсрпском устанку:(Карађорђе Петровић,Стеван Синђелић, хајдукВељко Петровић)

- Зна датум почетка Првогсрпског устанка- Зна да именује место где јепочео устанак и да га покажена карти-Именује вођу Првог српскогустанка-Зна да наведе места и годиненајважнијих битака Првогсрпског устанка (Иванковац1805.Мишар, Делиград 1806.Чегар1809.) и да их уз помоћнаставника покаже на карти-Зна када је почео, а када сезавршио Први српски устанак-Зна да наведе пет устаничкихвојвода, по избору, а да тоније вођа устанка-Зна ко су КарађорђеПетровић и Стеван Синђелић-Уме да анализира текстустаничке заклетве

-Зна да објасни Букурешки мир 1812.-Зна да опише ратну фазу српске револуције-Зна самостално да покаже на карти местаглавних битака, Орашац, Београдскипашалук, Ниш, Босна, Дрина, Сава, Морава,Шабац-Зна да опише однос великих сила према-Србији у време Првог српског устанка-Зна ко је хајдук Вељко Петровић (упутити ихда прочитају и испричају његову биографију на основуВ. С. Караџића, Житије хајдук Вељка Петровића)-Зна догађаје и личности из локалнеисторије: зна ко су војвода Михајло Радовићи Милош Обреновић-где им се налазеспоменици (у Равнима и Средња Добриња),његова улога у устанку и анализа песмеУзимање Ужица

-Зна да хронолошки прецизно,узрочно-последично логично опишератну фазу српске револуције ипокаже наведене догађаје на карти-Критички анализира наше победе ипоразе у време устанка и изражавасвој став-Критички анализира Букурешки мирс позиције Русије, Србије, Османскогцарства-Анализира утицаје политикеНаполеона Бонапарте на Србију уовом периоду (поход на Египат, одбијањеда помогне Карађорђу...)

Организацијаустаничке власти(организација устаничке

државе, личности: Прота МатејаНенадовић, Божидар Грујовић,

оснивање Велике школе)

1.1.7; 1.2.1; 2.2.1;

-Уочавање улоге државнихинституција и (СПЦ ишкола) у очувањунационалног идентитета-Уочавање улогеистакнутих личности, којесу учествовале у Првом

-Зна да наведе последицеПрвог српског устанка-Зна ко је прота МатијаНенадовић-Зна да именује органе властиу Србији у време Првогсрпског устанка

-Зна да опише организацију устаничкевласти током устанка-Зна да објасни зашто је важно оснивањешкола и Богословије и ко је Србима изБеоградског пашалука помагао у томе-Зна да објасни улогу проте МатејеНенадовића у изградњи државног уређења

-Уме целовито да опише и објаснифункционисање устаничке Србије

28

српском устанку: (протаМатеја Ненадовић, ДоситејОбрадовић )- Усвајање знања опочецима државног идруштвеног уређењаустаничке Србије(Правитељствујушћи Совјетсербски и попечитељства)

-Зна да наведе које сунајзначајније образовно-културне установе основане(Велика школа и Богословија)увреме Првог српског устанка

устаничке Србије

Други српски устанак(неуспех Хаџи Проданове буне,

ток Другог српског устанка-сабор у Такову, битке наЉубићу, Палежу, Дубљу;

споразум кнеза Милоша иМарашли Али-паше)

1.1.7;1.1.9; 1.1.10; 2.1.2; 2.1.5;

- Усвајање хронолошких ипросторних оквира Другогсрпског устанка-Повезивање националне иевропске историје:(Наполеон, Русија,Османско царство)- Усвајање основнихчињеница везаних заусмени споразум Милошаи Марашли Али-паше(када? ко?узроци?последице?)- Корелација градива сагеографијом (употребакарте)- Уочавање улогеистакнутих личности, којесу учествовале у Другомсрпском устанку: (ХаџиПродан Глигоријевић,Станоје Главаш, МилошОбреновић, Танаско Рајић)

- Зна датум почетка Другогсрпског устанка- Зна да именује место где јепочео устанак и да га покажена карти-Именује вођу Другог српскогустанка-Зна да наведе места и годиненајважнијих битака Другогсрпског устанка (-Љубић, ДубљеПожаревац 1815.)и да их уз помоћ наставникапокаже на карти-Зна када је почео, а када сезавршио Други српски устанак-Зна ко зашто је важан МилошОбреновић- Уме да упореди, уз помоћнаставника, Први и Другисрпски устанак

-Зна када је била и у чему је значај ХаџиПроданове буне-Зна да целовито, уз показивање на карти,опише Други српски устанак (ко? када? где?последице? узроци?)- Уме самостално да упореди Први и Другисрпски устанак

-Користећи предходна знања уме даопише међународну ситуацију током1815.године у Европи и последицепо Други српски устанак

Прва владавинаМилоша и Михаила

Обреновића(територија и становништво,

борба за аутономију,

-Обнављање и усвајањепојмова: устав, хатишериф,аутономија-Усвајање хронолошких ипросторних оквира Прве

-Зна да објасни појамхатишериф-Зна када је Србија добилааутономију и шта је добилаХатишерифима (1829,1830, 1833,

-Зна да опише унутрашњу политику кнезаМилоша (обрачун са противницима, убиствоКарађорђа, Покајница, изградња школа, подизањебања, културних институција...)-на примеру из локалеисторије анализирати Србију: изградња цркве СветогМарка, исељавање Срба из Ужица, због сукоба са

-Зна целовито да опише првувладавину кнеза Милоша (1815-1939)-Зна ко је Димитрије Давидовић

29

Хатишерифи из 1829, 1830. и1833.године, Сретењски устав,

укидање феудализма 1835,Турски устав; оснивање

Гимназије и штампарије 1833,покретање Новина србских1834,

позоришта 1835, Лицеја 1838,унутрашња и спољна политика

кнеза Милоша; личности:кнегиња Љубица, Димитрије

Давидовић, Тома ВучићПеришић, АврамПетронијевић...)

1.1.7;1.1.9; 1.1.10; 2.1.2; 2.1.5;

владавине Милоша иМихаила Обреновића-Повезивање националне иевропске историје:(Наполеон, Русија,Османско царство)- Усвајање основнихчињеница везаних захатишерифе, Сретењскиустав и Турски устав- Корелација градива сагеографијом (употребакарте)- Уочавање улогеистакнутих личности:Милош и Михаило,Љубица, ДимитријеДавидовић- Усвајање знања о развојудржавног и друштвеногуређења аутономне Србије-Уочавање улоге државнихинституција (СПЦ и школа)у очувању националногидентитета

1838)-Зна годину када је донетСретењски устав (1835) изашто је он важан, зашто једанас то Дан државностиСрбије?Друштво слободних сељака(Србија) – од 1835.године-Зна да објасни појам устав ичему служи устав-Зна године владавинеМилоша Обреновића- Зна ко су Милош и МихаилоОбреновић

Турцима 1833.-односи се на одлуку хатишерифа даТурци остану у шест утврђених градова, а међу њима иУжице, топонимија-Мегдан, Турица...-Зна да опише спољну политику кнезаМилоша-Зна да опише промене у Србији последобијања аутономије-Зна ко је кнегиња Љубица-Зна да опише уставе који су донети у времепрве владавине кнеза Милоша- Зна зашто је Милош „добровољно“напустио власт (Милетина буна)- Зна зашто је Михаило напустио власт(Вучићева буна)

Карађорђе Петровићи Милош Обреновић

1.1.7; 3.1.3; 3.2.1;

- Уочавање улогеистакнутих личности:Карађорђа и Милоша-Развијање способностикритичког закључивања исамосталног излагањаградива- Упућивање ученика накоришћење додатнелитературе, интернета,енциклопедија...

-Зна ко су Карађорђе и МилошОбреновић-Зна да наведе титулеКарђорђа и Милоша- Зна, уз помоћ наставника, дауочи и опише значајКарађорђа и МилошаОбреновића-Зна на слици да разликује иименује Милоша и Карађорђа

- Уме да упореди владавину двојице вођаустанка- Уме да издвоји добре и лоше страневладавине једног и другог-Уме да направи пано, ППТ, презентацију оједном или о другом (уз сугестијенаставника где да нађе одговарајућулитературу)

-Критички уме да издвоји кључнемоменте њихове владавине и да дасвој суд о неким личним,политичким, дипломатскимпотезима двојице вођа устанка-Проналази занимљивости из животадвојице вођа и то презентуједругима (уз сугестије наставника гдеда нађе одговарајућу литературу)

30

Уставобранитељскирежим и кнезАлександар

Карађорђевић(развој државних установа,

Грађански законик 1844,Начертаније, Друштво српскесловесности, ; личности кнезаАлександра Карађорђевића,

кнегиње Персиде, ИлијеГарашанина, Мише

Анастасијевића, Јована Хаџића,Вука Караџића)

1.1.7; 1.1.10; 2.1.1; 2.1.5;

- Обнављање и усвајањепојмова: Начертаније,национални програм,уставобранитељ-Усвајање хронолошкихоквира владавинеАлександраКарађорђевића- Усвајање основнихчињеница везаних заНачертаније-Уочавање улогеистакнутих личности:Александар Карађорђевић,Илија Гарашанин, ВукКараџић

-Зна да објасни појамуставобранитељ-Зна ко су АлександарКарађорђевић и ИлијаГарашанин и зашто су важни-Зна да дефинишеНачертаније и када је донето(1844)-Зна да објасни значајреформе језика Вука С.Караџића

-Уме да уочи, издвоји и опише главнеелементе уставобранитељске владавине-Зна ко су најважнији уставобранитељи:(Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић, кнегињаПерсида, Јован Хаџић)-Зна зашто је важно доношење Грађанскогзаконика и Начертанија и који су главниелементи тог програма

-Уме критички да сагледа владавинууставобранитеља, њихове добре илоше стране

Србија 1858-1868.године

(Светоандрејска скупштина,унутрашња и спољна политика, ;

национална политика кнезаМихаила и Илије Гарашанина и

стварање првог балканскогсавеза либерална опозиција,Уједињена омладина српска,

добијање градова; Београд каопрестоница, успон грађанскекласе; културна и просветнаполитика - оснивање Велике

школе, Српског ученог друштва,Народног позоришта;

свакодневни живот; личностикнеза Михаила, кнегиње Јулије,

Јеврема Грујића, ВладимираЈовановића)

1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 2.1.1; 2.1.5;3.1.3;

- Обнављање и усвајањепојмова: Начертаније,национални програм-Усвајање хронолошкихоквира друге владавинеМилоша и МихаилаОбреновића- Усвајање основнихчињеница везаних задобијање градова-Уочавање улогеистакнутих личности:Милош и МихаилоОбреновић-Корелација са српскимјезиком: Јутутунска јухахахаЈована Јовановића Змаја,као илустрација Михаиловевладавине;- препорука за читање:Бездно- Светлане ВелмарЈанковић

-Зна да именује и хронолошкипоређа другу владавинуМилоша и МихајлаОбреновића-Зна да опише добијањесрпских градова (1867)-Упознат је да је у складу саНачертанијем био покушајстварања Балканског савеза

-Зна да наведе главне карактеристикеМилошеве краткотрајне друге владавине-Зна да наведе и објасни главнекарактеристике Михаилове друге владавине-Уме да уочи, издвоји и опише промене уСрбији у време кнеза Михаила-Зна на који начин је завршио својувладавину кнез Михаило- Зна зашто се главна улица у Београду зовекнез Михајлова и шта пише и зашто нањеговом споменику и зашто је важно заУжице-лок.историја

-Зна ко је Анастас Јовановић и заштоје значајан-Уме целовито, самостално, узрочно-последично, да опише владавинукнеза Михаила

31

Србија 1868-1878.године

(Друго намесништво, Устав из1869.,унутрашња и спољна

политика, српски националнипокрет и романтизам,

ослободилачки ратови 1876-1878, Србија на Берлинском

конгресу, територијалнопроширење и независност;

личности кнеза МиланаОбреновића, Јована Ристића,

генерала Черњајева)

1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 2.1.2; 2.1.5;3.1.3;

- Усвајање нових појмова:намесник, намесништво,независност, државнисимболи, романтизам-Усвајање хронолошких ипросторних оквира:владавине МиланаОбреновића, Берлинскогконгреса, Велике источнекризе, српско-турскихратова, територијалногпроширења Србије-Повезивање националне иевропске историје: (Великесиле, Бизмарк, Русија,Османско царство)- Усвајање основнихчињеница везаних заБерлински конгрес- Корелација градива сагеографијом (употребакарте)- Уочавање улогеистакнутих личности:Милан Обреновић, ЈованРистић, Бизмарк- Корелација са српским:песма Отаџбина ЂуреЈакшића

-Зна да објасни појмовенамесник и намесништво-Зна од када до када је билаВелика источна криза и када јебио Берлински конгрес-Зна ко влада Србијом у времеБерлинског конгреса и којуноси титулу-Зна ко су Милан Обреновић иЈован Ристић-Зна шта спада у Државнаобележја (грб, застава, химна)и препознаје обележја државеСрбије-Зна да покаже на картиСрбију пре и после Берлинскогконгреса, уз помоћ наставника-Зна да наведе одлукеБерлинског конгреса које сеодносе на Србију, уз помоћнаставника

-Зна да објасни значај Намесничког уставаиз 1869.године-Зна да узрочно-последично и хронолошкипрецизно опише Велику источну кризу(1875-1878) уз показивање на карти-Препознаје у изворима да је националнонадахнуће пратио развој романтизма укњижевности (анализа песме „Отаџбина“ ЂуреЈакшића)

-Зна да опише функцију Другогнамесништва (1868-1872)-Уме целовито да опише Великуисточну кризу, користећи знања изпредходних лекција- Зна да опише преображај спољнеполитике Аустро-Угарске одсредњоевропске монархије кадржави која тежи ка југо-истокуЕвропе на примеру Аустро- Угарскеулоге у Великој источној кризи

Црна Гора у добавладичанства

( територија и становништво,друштвене категорије-племена

и братства; теократски обликвладавине, Цетињска

митрополија, унутрашња испољна политика Петра I, Петра

II и њихове личности)

- Усвајање нових појмова:теократска држава,владика, Цетињскамитрополија-Усвајање хронолошких ипросторних оквира: ЦрнеГоре и Брда- Повезивање националне

-Зна да објасни појмоветеократска држава и владика–Зна где се налазио центарЦрногорске државе (Цетиње)и зашто баш ту-Зна порекло имена државеЦрне Горе- Зна да је Цетињска

-Зна да опише друштво Црне Горе,подељено на племена и братства-Зна да опише мере које су уводили Петар Iи Петар II не би ли како ујединили завађенаплемена-Зна да наведе књижевна дела Петра IIПетровића Његоша-Зна да објасни значај Цетињске

-Зна да опише унутрашњу и спољнуполитику црногорских владика одкраја XVIII до средине XIX века(сарадња са Русијом, Србијом, односи саОсманлијама...)

32

1.1.7;1.1.9; 1.1.10; 1.2.1; 2.1.1;и европске историје:(Србија Русија, Османскоцарство)- Усвајање основнихчињеница везаних завладавину владика Петра I,Петра II и њихове личности- Корелација градива сагеографијом (употребакарте)-Корелација са српскимјезиком: делови Горскогвијенца

митрополија остала центарправославља за Србе, послеукидања Пећке патријаршије-Зна на основу слике даименује Петра II ПетровићаЊегоша

митрополије, поготово после укидањаПећке патријаршије-Зна на карти да покаже: Црну Гору, Брда,Цетиње

Кнежевина ЦрнаГора

(појам световне државе,Законик Данила I,унутрашња испољна политика кнеза Данила

и књаза Николе; националнаполитика, савез са Србијом и

учешће у ослободилачкимратовима 1876-1878, Црна Гора

на Берлинском конгресу-територијално проширење и

независност; Цетиње- престониград Петровића Његоша,

личности кнеза Данила и књазаНиколе Петровића Његоша)

1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 2.1.1; 2.1.5;

-Усвајање и обнављањепојмова: световна држава,кнежевина, независност-Усвајање хронолошких ипросторних оквира: ЦрнеГоре и Брда пре и послеБерлинског конгреса- Повезивање националнеи европске историје:(Србија, Русија, Османскоцарство)- Усвајање основнихчињеница везаних заБерлински конгрес,Црногорско-турске ратове- Корелација градива сагеографијом (употребакарте)-Корелација са српскимјезиком: препорука зачитање Момо Капор и ЗукоЏумхур, Зелена чојаМонтенегра...

-Зна да именује владарскудинастију Црне Горе (Петровић)-Зна ко је Никола Петровић,кнез (1860-1910), краљ (1910-1918)-Зна да покаже на карти ЦрнуГору пре и после Берлинскогконгреса-Зна да наведе одлукеБерлинског конгреса везане заЦрну Гору

-Зна ко је кнез Данило и да опише променекоје је увео у Црну Гору (прелазак од теократскека световној држави и Законик Данила I)-Зна да опише односе Петровића са српскимвладарима-Зна да опише учешће Црне Горе у Великојисточној кризи

-Зна да критички анализира сарадњуСрбије и Црне Горе у XIX веку- Зна целовито да опише Великуисточну кризу и учешће Србије иЦрне Горе и њој

Нововековне српске - Систематизација градива -Зна да издвоји најзначајније -Зна да на линији времена издвоји -Уме да напише есеј, користећи

33

државе Србија и ЦрнаГора

(до међународногпризнања 1878.године)

1.1.7; 1.2.1; 2.1.1; 3.1.3;

личности (10) Србије и ЦрнеГоре током XIX века до1878.године (Берлинскогконгреса) и уме да образложизашто је баш њих изабрао, узпомоћ уџбеника и белешки

најзначајније догађаје из историје Србије иЦрне Горе током XIX века до 1878.године(Берлинског конгреса)

уџбеник, белешке, литературу:Ослобођење српских територијатоком XIX века до 1878.године(Берлинског конгреса)

5. Српски народ под страном влашћу од краја XVIII века до седамдесетих година XIX века1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 1.2.4; 2.1.2; 2.1.5; 3.1.2; 3.1.4;

Срби подХабзбуршком влашћу

(Јужна Угарска, , Хрватска,Славонија, Далмација, Бока

Которска; Темишварски сабор,одјеци српске револуције,Матица српска, револуција

1848/1849, Војводство Србија иТамишки Банат, национални

покрет, Аустро-Угарска нагодба иХрватско-Угарска нагодба,личности: Сава Текелија,

митрополит СтефанСтратимировић, патријарх Јосиф

Рајачић, Светозар Милетић)

1.1.7;1.1.9; 1.1.10; 2.1.1; 2.1.2;2.1.5;

- Обнављање појмова:национални идентитет,Матица српска, Војнакрајина и усвајање појмаВојводство Србија иТамишки Банат- Усвајање просторнихоквира: Војна крајина,Војводство Србија иТамишки Банат , Аустро-Угарска-Уочавање улоге кутурно-просветних и верскихинституција у развијању иочувању националногидентитета

- Зна да покаже на карти кудасу били распрострањени Србиу Хабзбуршкој монархији (Војнакрајина)-Зна да наведе начине на којесу Срби покушавали да очувајусвоју народност, националниидентитет (Матица српска,СПЦ)-Зна када се Хабзбуршкамонархија преобразила уАустро-Угарску (1867) и каквеје то последице имало поположај Срба-Зна какве је последице поположај Срба имала Хрватско-Угарска нагодба (1873)- Разликује и именује сталежесрпског становништва уАустро-Угарској (сељаци, градскостановништво, трговци, занатлије,професори, учитељи)

- Зна да наведе и објасни српскезахтеве на Темишварскомсабору 1790.-Зна да наведе последицеучешћа Срба у револуцији1848/1849 на страни Аустријскогцара (суштина Војводства Србијеи Тамишког Баната)-Зна да објасни узроке ипоследице настанка ВојводстваСрбије и Тамишког Баната и дату територију покаже на карти-Зна ко је Светозар Милетић-Уме да узрочно-последичноопише положај Срба у Аустро-Угарској

- Уме да анализира положај Срба у Хабзбуршкојмонархији-Аустро-Угарској са различитихаспеката: верски, социјални, културни,национални, политички-Уочава корене анимозитета према Србима којисе јављају код Хрвата током целог новог века,али од Хрватско-Угарске нагодбе многоизраженије-Зна да уочи, издвоји и опише положај Срба уХабзбуршкој монархији током XIX века до1878.године (Берлинског конгреса)

Положај Срба уТурској (Босна и

Херцеговина, Стара Србија иМакедонија; криза турске

државе и друштва и покушајиреформи; одјеци Српскереволуције; устанци Луке

- Усвајањепојмова:окупација, СтараСрбија, анексија,Невесињска пушка- Усвајање просторнихоквира: Стара Србија,Аустро-Угарска, Босна и

-Зна на карти да покаже Боснуи Херцеговину, Стару Србију иМакедонију-Зна да објасни узрокеопадања власти и дисциплинеу Османском царству и каквеје то последице имало по

- Зна како се манифестовалаСрпска револуција у овимкрајевима-Зна да опише Невесињскупушку, догађај којим почињеВелика источна криза-Зна да опише како су одлуке

- Зна да покаже на карти Босански пашалук иопише Турску управу у њему до XIX века-Зна да узрочно-последично опише последицеОсманске управе у Босни, као и безвлашће којеје настало у XIX веку

34

Вукаловића, Невесињска пушка;личности: Хусеин капетан

Градашчевић, Омер-паша Латас,Мића Љубибратић)

1.1.7; 1.1.9; 1.1.10; 2.1.1; 2.1.2;2.1.5;

Херцеговина положај хришћана-Срба-Зна на који начин Србипокушавају да поправе својположај (устанци Луке Вукаловића,Невесињска пушка...)- Зна да наведе главне одлукеБерлинског конгреса које сеодносе на БиХ

Берлинског конгреса које су сеодносиле на БиХ одразиле наположај Срба у Старој Србији

Завршни часовиНови век

1.1.9; 1.2.4; 3.1.1

Систематизација знања кроз израду ленте времена, мапу ума, упоредну табелу са најзначајнијим догађајима иличностима за овај период од средине XV века до средине XIX века