БИОЛОГИЈА 7 - klett.rs · зовања и васпитања (Службени...

СВЕТЛАНА РАКИЋ

БИОЛОГИЈА 7Приручник за наставнике биологије у седмом разреду основне школе

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Klett 2016.ISBN 978-86-7762-486-6

БИОЛОГИЈА 7Приручник за наставнике биологије у седмом разреду основне школеДруго издање

Аутор: Светлана РакићИлустрације: архива Издавачке куће „Klett”Рецензент: мр Мирјана Никлановић, професор биологије у Седмој и Четрнаестој

београдској гимназији, БеоградГрафичко обликовање: Владан ЂурићОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Штрикла

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о. Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11 000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: проф. др Ивица РадовићРуководилац пројекта: Сања ПауновићШтампа: Бранмил, БеоградТираж: 300 примерака

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

371.3::57(035)

РАКИЋ, Светлана, 1962- Биологија 7 : приручник за наставнике биологије у седмом разреду основне школе / Светлана Ракић. - 2. изд. - Београд : Klett, 2016 (Београд : Бранмил). - 94 стр. : илустр. ; 29 cm

Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 93-94.

ISBN 978-86-7762-486-6

a) Биологија - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 223513100

3

САДРЖАЈ

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ..................................................................................................................4

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА .........................10

2.1. Карактеристике образовних стандарда ............................................................................. 11

2.2. Образовни стандарди за биологију ..................................................................................... 12

2.3. Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постигнућа .................................................................................................................................. 19

2.4. Примери задатака по стандардима ученичких постигнућа ........................................ 22

3. КОРЕЛАЦИЈА ............................................................................................................................................... 33

3.1. Унутарпредметна корелација ................................................................................................ 33

3.2. Корелација наставног предмета биологије с другим наставним предметима ..... 39

4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ .................................................................................................................................. 42

4.1. Вербално-текстуалне методе ................................................................................................. 42

4.2. Визуелне методе ........................................................................................................................ 43

5. НАСТАВНИ ОБЛИЦИ РАДА ..................................................................................................................... 45

6. НАСТАВНЕ ТЕХНИКЕ ................................................................................................................................ 48

7. ДОПУНСКА НАСТАВА ............................................................................................................................... 50

7.1. План рада на часовима допунске наставе .......................................................................... 51

7.2. Примери задатака за часове допунске наставе ............................................................... 53

8. НАСТАВНА СРЕДСТВА И ЊИХОВА ПРИМЕНА .................................................................................... 55

9. ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА .................................................................................................... 58

10. ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА ...................................................................................................... 64

10.1. Примери задатака за усмено и писмено проверавање остварености исхода, усклађени са захтевима Блумове таксономије циљева васпитања и

образовања ............................................................................................................................... 65

11. ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА РАЗЛИЧИТИМ ТИПОВИМА ЗАДАТАКА............................... 68

12. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА УЧЕНИКЕ ................................................................................................... 80

12.1. Пример истраживачког рада ученика: Каријес код деце основношколског узраста .........................................................................................................................................84

13. ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ ...................................................................................................................... 93

14. ЛИТЕРАТУРА .............................................................................................................................................. 94

4

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

Наставни план биологије за седми разред

Наставни план рада биологије обухвата распоред целокупног фонда часова за пред-мет по наставним темама, редослед наставних тема с бројем часова за обраду, понављање, вежбање и систематизацију наставног садржаја.

Поред програма редовне наставе, наставним планом рада биологије предвиђено је и остваривање додатне наставе, допунске наставе и слободних активности.

Табела 1. Пример годишњег плана рада наставника биологије у петом разреду основне школе по наставним темама

Редни број наставне

темеНазив наставне теме

Број часова

за обраду за друге типове укупно

1. ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ ЉУДСКЕ ВРСТЕ 3 1 4

2. ГРАЂА ЧОВЕЧЈЕГ ТЕЛА 36 23 593. РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ 6 3 9

45 27 72

Наставни програм биологије за седми разред

У наставном програму дати су циљеви и задаци наставe, садржаји предмета по темама и наставним јединицама, оперативни задаци и фонд часова предвиђен за остваривање програма.

Циљ наставе биологије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост, напредују ка реализацији одговарајућих стандарда образовних постиг-нућа, оспособе се да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, из-разе и образложе своје мишљење и дискутују с другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да усвајањем образовно-васпитних садр-жаја стекну основна знања о грађи и функционисању човечјег организма, развијају здрав-ствену културу, хигијенске навике и схвате значај репродуктивног здравља.

Изучавањем биологије код ученика треба развијати одговарајуће квалитете живота, навике, запажања, способности критичког мишљења, објективно и логичко расуђивање, као и хумане односе међу половима.

5

Задаци наставе биологије су: – стварање разноврсних могућности да различитим садржајима и облицима рада то-ком наставе биологије, сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе биологије, буду у пуној мери реализовани; – разумевање улоге и значаја биологије за развој и напредак човечанства; – развијање свести о властитом пореклу и положају у природи; – разумевање еволутивног положаја човека; – упознавање грађе и функционисања организма, усвајање одређених хигијенских на-вика, стицање одговорности за лично здравље и здравље других људи; – схватање да је полност саставни део живота и да човекова полност подразумева по-штовање норми понашања које обезбеђују хумане односе међу људима; – стицање радних навика и способности за самостално посматрање и истраживање.

Оперативни задаци

Ученици треба да: – науче основне податке о развоју људске врсте, етапе у развоју савременог човека и еволутивни положај човека данас; – стекну знања о грађи ћелија и ткива и повезаности органа и органских система у организам као целину; – упознају основну грађу и улогу коже; – упознају облик и грађу костију и мишића; – упознају грађу и функцију нервног система и чула; – упознају грађу и функцију жлезда с унутрашњим лучењем и њихову повезаност с нервним системом; – упознају грађу и функцију система органа за варење; – упознају грађу и функцију система органа за дисање; – упознају грађу и функцију система органа за циркулацију; – упознају грађу и функцију система органа за излучивање и њихов значај за промет материја; – упознају грађу и функцију система органа за размножавање, фазе у полном сазре-вању човека и биолошку регулацију процеса везаних за пол; – упознају најчешћа обољења и повреде органских система човека; – науче основна правила пружања прве помоћи; – развијају неопходне хигијенске навике; – схвате значај здравствене културе и репродуктивног здравља; – схвате значај и улогу породице у развоју, опстанку, напретку људског друштва и последице њеног нарушавања.

6

Садржаји програма

Порекло и развој људске врсте (4)

Наука о човеку – антропологија

Порекло и историјски развој човека

Преци данашњег човека

Људи данас

Грађа човечјег тела (59) Нивои организације биолошких система; човек – органски системи Ћелија: величина, облик, основна грађа (ћелијска мембрана, цитоплазма, органеле, једро, DNK, хромозоми); деоба ћелија Вежба: посматрање грађе ћелије на трајном микроскопском препаратуКратак преглед еволутивне разноврсности кожног система животињаКожни систем човека Грађа коже човека; кожни органи; слузокожа; функција коже Обољења, повреде коже и прва помоћ; УВ зрачење и заштита коже Вежба: посматрање грађе коже на трајном микроскопском препарату Кратак преглед еволутивне разноврсности скелетног система животињаСкелетни систем човекаКоштана ћелија, коштано ткиво, грађа кости, хрскавица Везе међу костимаСкелет, кости главе, трупа и удоваОбољења, повреде костију и прва помоћ Деформације, правилно држање тела Вежба: посматрање костију, зглобова и шавова; упоређивање с механичким зглобо-вима Кратак преглед еволутивне разноврсности мишићног система животињаМишићни систем човека Мишићне ћелије, мишићно ткиво, попречнопругаста, глатка и срчана мускулатура Скелетни мишићи (облици); физиолошке особине мишићаКретање Обољења и оштећења мишића; физичка активностВежба: посматрање мишићног ткива на трајном микроскопском препарату Кратак преглед еволутивне разноврсности нервног система животињаНервни систем човекаНервна ћелија и нервно ткивоФизиолошке особине нервне ћелије; нерви и ганглије

7

Централни нервни систем: мозак и кичмена мождина Рефлекси и рефлексни лук Периферни нервни системАутономни (вегетативни) нервни систем Обољења нервног система Стрес, одмор и сан Учење и памћење Вежба: посматрање нервног ткива на пресеку мозга или кичмене мождине (на трајном микроскопском препарату). Испитивање рефлекса бутног мишића Кратак преглед еволутивне разноврсности система жлезда с унутрашњим лучењем животињаСистем жлезда с унутрашњим лучењем човекаЖлезде с унутрашњим лучењем, грађа Повезаност жлезда с унутрашњим лучењем и нервног система Поремећаји у раду жлезда с унутрашњим лучењем Кратак преглед еволутивне разноврсности система чулних органа животињаСистем чулних органа човекаЧулне ћелије Чуло мириса и укуса Грађа и функција чула вида Мане и обољења ока Чуло слуха и равнотеже Оштећења и обољења чула слуха и равнотежеБука и чуло слуха Вежба: одређивање оштрине вида и разликовање боја. Мариотов огледКратак преглед еволутивне разноврсности система органа за варење животињаСистем органа за варење човекаГрађа органа за варење; варење хране; јетра и панкреас Обољења органа за варење Правилна исхрана и последице неправилне исхране (гојазност, булимија, анорексија)Хигијена усне дупљеВежба: таблице правилне исхранеКратак преглед еволутивне разноврсности система органа за дисање животињаСистем органа за дисање човекаГрађа и функција органа за дисање; покрети дисања Спољашње и ћелијско дисање Глас и говор Обољења органа за дисање; дувански дим и здравље Вежба: доказивање присуства угљен-диоксида у издахнутом ваздуху Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за циркулацију животињаСистем органа за циркулацију човека

8

Крв и лимфа Крвне групе, трансфузија, наслеђивање крвних групаСрце и крвни судови; грађа и рад срца; артерије, вене, капилари Лимфни судови; крвоток и лимфоток Одбрамбене способности организма; вакцинеОбољења, повреде срца и крвних судова, прва помоћ; реанимација Вежба: посматрање крви на трајном микроскопском препарату Вежба: мерење пулса и крвног притиска Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за излучивање животињаСистем органа за излучивање човекаГрађа и функција органа за излучивање Обољења органа за излучивањеВежба: грађа бубрега – дисекција Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за размножавање живо-тињаСистем органа за размножавање човекаГрађа и функција органа за размножавање Физиологија репродукције Наслеђивање пола код човека; наследне болести везане за пол Обољења органа за размножавање; хигијена полних органа

Репродуктивно здравље (9) Дефиниција здравља Пубертет и адолесценцијаПроблеми везани за период одрастања (делинквенција, болести зависности) Почетак полног живота; хумани односи међу половима; контрацепцијаРизично понашање и сексуално преносиве болести – превенција и лечење Значај и планирање породице; наталитет

Начин остваривања програма

Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивацио-ну вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења, те за све програмске целине доследно осигурати да најмање трећина наставе буде организована употребом ових метода.

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација, које је пре-поручило Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, а приликом оцењивања обезбедити информисаност ученика о критеријумима на основу којих су оцењивани.

9

Избор и систематизација програмских садржаја биологије резултат су захтева време-на и најновијих достигнућа у биологији, а примерени су узрасту ученика и њиховом пси-хофизичком развоју.

Наставне теме су логички распоређене, а обухватају садржаје науке о човеку, здрав-ственој култури и репродуктивном здрављу.

Овако конципиран програм пружа ученицима основна знања, а ради лакшег разуме-вања и усвајања градива, наставник не треба да инсистира на детаљном опису грађе и функције, већ на обољењима и повредама појединих органа, пружању прве помоћи и сти-цању неопходних хигијенских навика, очувању личног здравља и здравља других људи, као и одговорном односу према репродуктивном здрављу.

Приликом израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети 60% ча-сова за обраду новог градива и 40% за друге типове часова.

Концепција програма пружа широке могућности примене различитих наставних ме-тода и употребу расположивих наставних средстава и информационих технологија на часовима обраде, вежби и систематизације градива. Избор наставних метода зависи од циља и задатака наставног часа и опремљености кабинета. Избор облика рада препуштен је наставнику.

Наставник за припрему рада на часу треба да користи уџбеник који је одобрило Ми-нистарство просвете, најновију стручну литературу, као и да примењује искуства стечена професионалним развојем на акредитованим семинарима из Каталога програма стручног усавршавања Завода за унапређивање образовања и васпитања.

10

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА1

Предлог образовних стандарда за крај обавезног основног образовања сачињен је у оквиру пројекта Министарства просвете Републике Србије Развој школства у Републици Србији, пројектна компонента „Развој стандарда и вредновање”. Припрему предлога об-разовних стандарда за крај обавезног образовања реализовао је Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања на основу члана 23 Закона о основама система обра-зовања и васпитања (Службени гласник РС – Просветни гласник, број 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04) и члана 22 Закона о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС – просветни гласник, број 72/2009).

Предлог образовних стандарда развили су стручни тимови које је именовало Ми-нистарство просвете на основу предлога стручних друштава наставника. Образовни стан-дарди сачињени су на основу процене стручњака за школски предмет, стручњака за об-разовне науке, стручњака за научну дисциплину и резултата емпиријског истраживања.

Дефинисани предлози стандарда имају три основне намене:• да унапреде квалитет наставе, учења и исхода учења;• да помогну наставницима да успоставе објективне и јавне критеријуме оцењивања;• да се користе као инструмент самовредновања и вредновања ученика, наставника и

школа.

Шта се добија увођењем образовних стандарда• Лако се може проверити да ли су пожељни резултати учења остварени и тако вред-

новати ефикасност учења.• Фокус рада се мења – од поучавања ка учењу. Парадигма се мења – од наставника ка

ученику.• Наставници тачно знају шта ученици треба да науче.• Ученици тачно знају шта се од њих очекује, шта треба да науче и како ће се њихово

учење проверавати. • Ученици преузимају већу одговорност за сопствено учење када знају шта се од њих

очекује и које стандарде треба да остваре.• Испитане материјале лакше је развијати када постоје јасно операционализовани

циљеви и исходи/резултати учења.

1 Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија, Република Србија, Министар-ство просвете, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд, 2010.

11

Образовни стандарди артикулишу захтеве школског учења и наставе, изражене као исходе/резултате учења. Преко образовних стандарда, образовна мисија и задаци школе као образовне институције преведени су у конкретне термине и појмове. Овако конци-пирани образовни стандарди изведени су из општих циљева образовања и спецификују компетенције ученика.

Употреба термина компетенције (комбинација знања, вештина, ставова и навика која омогућује појединцу да активно и ефикасно делује у одређеној ситуацији) указује да се образовни стандарди не заснивају нужно само на листи наставних садржаја преко којих су образовни циљеви конкретизовани. Компетенције пре идентификују основне димензије процеса учења у датом предмету или предметној области.

2.1. Карактеристике образовних стандарда

Карактеристике које квалитетни образовни стандарди треба да садрже уколико желе да повежу циљеве и исходе, као и да буду реални и недвосмислени за кориснике у шко-лама, јесу:

1. Спецификовање предмета. Образовни стандарди односе се на специфичан садр-жај, постављени су јасним терминима који одражавају основне принципе научне дисциплине и школског предмета.

2. Фокус. Стандарди не покривају целокупан садржај области или предмета већ кон-кретизују језгро предмета или области.

3. Кумулативност. Образовни стандарди односе се на компетенције које су биле раз-вијане код ученика до одређене тачке у различитим фазама школовања и због тога одражавају систематско интегрисано учење.

4. Обавезни за све. Стандарди казују који су очекивани захтеви од ученика. Ови опи-си стандарда тербало би да се примене на све ученике.

5. Диференцијација. Стандарди праве разлику између нивоа, према степену оства-ривања основног нивоа стандарда. Када се постави основни ниво стандарда, то олакшава даљу спецификацију нивоа и диференцијацију захтева.

6. Разумљивост. Образовни стандарди формулисани су јасно и концизно.7. Изводљивост, остварљивост. Захтеви представљају изазов за ученике и настав-

нике, али могу бити остварени уз разумне напоре.

12

2.2. Образовни стандарди за биологију

Образовни стандарди за биологију дефинисани су за следеће области:1. Особине живих бића,2. Јединство грађе и функције као основа живота,3. Наслеђивање и еволуција,4. Живот у екосистему,5. Човек и здравље,6. Посматрање, мерење и експеримент.

Оваква поставка образовних стандарда, осим што има чврсто упориште у постојећим циљевима и задацима програма и градива биологије, указује и на могућу прекомпозицију Наставног плана и програма биологије, у складу с очекиваним развојем система образо-вања и нових знања у биологији. Образовне стандарде из области посматрање, мерење и експеримент моћи ће да остваре само оне школе које су адекватно опремљене.

ОСНОВНИ НИВОСледећи искази описују шта ученик/-ца зна и уме на основном нивоу.

1. Особине живих бићаУ области ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА ученик/-ца:

• БИ.1.1.1. уме да наведе основне карактеристике живог света;• БИ.1.1.2. разликује живу и неживу природу у непосредном окружењу и у типичним

случајевима;• БИ.1.1.3. препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и

животиња;• БИ.1.1.4. уме да наведе називе пет царстава и познаје њихове типичне представнике;• БИ.1.1.5. зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје

основне чињенице о томе.

2. Јединство грађе и функције као основа животаУ области ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА ученик/-ца:

• БИ.1.2.1. зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви карактеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије;

• БИ.1.2.2. зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организама у чијим се одељцима одвијају разноврсни процеси и зна основне карактеристике грађе тих ћелија;

• БИ.1.2.3. зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и човека и основне функције које се обављају на нивоу организма;

• БИ.1.2.4. познаје основну организацију органа у којима се одвијају различити животни процеси;

13

• БИ.1.2.5. разуме да је за живот неопходна енергија коју организми обезбеђују исхраном;

• БИ.1.2.6. разуме да су поједини процеси заједнички за сва жива бића (дисање, надражљивост, покретљивост, растење, развиће, размножавање);

• БИ.1.2.7. зна да организми функционишу као независне целине у сталној интеракцији с околином.

3. Наслеђивање и еволуција У области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/-ца:

• БИ.1.3.1. разуме да јединка једне врсте даје потомке исте врсте;• БИ.1.3.2. зна основне појмове о процесима размножавања;• БИ.1.3.3. зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал;• БИ.1.3.4. зна појам и основну улогу хромозома;• БИ.1.3.5. зна основне принципе наслеђивања;• БИ.1.3.6. зна како делују гени и да се стечене особине не наслеђују;• БИ.1.3.7. зна да од зигота настаје организам и да се тај процес назива развиће;• БИ.1.3.8. зна основне научне чињенице о еволуцији живота на Земљи;• БИ.1.3.9. зна да живот на Земљи има заједничко порекло с чијом се историјом можемо

упознати на основу фосилних записа;• БИ.1.3.10. зна да је природно одабирање основни механизам прилагођавања организама.

4. Живот у екосистемуУ области ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ученик/-ца:

• БИ.1.4.1. препознаје основне еколошке појмове (животна средина, станиште – биотоп, животна заједница – биоценоза, популација, еколошка ниша, екосистем, биом, биосфера) и зна најопштије чињенице о њима;

• БИ.1.4.2. препознаје утицаје појединих абиотичких и биотичких фактора на организме и популације;

• БИ.1.4.3. уме на задатом примеру да одреди материјалне и енергетске токове у екосистему, чланове ланаца исхране и правце кружења најважнијих супстанци (воде, угљеника, азота);

• БИ.1.4.4. препознаје животне услове који владају у карактеристичним екосистемима Србије и најважније представнике врста које их насељавају;

• БИ.1.4.5. препознаје основне последице развоја човечанства на природу (утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене) и најважније врсте загађивања воде, ваздуха, земљишта;

• БИ.1.4.6. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанак врста, сеча шума, интензивна пољопривреда, отпад);

• БИ.1.4.7. препознаје основне процесе важне у заштити и очувању животне средине (рециклажу, компост) и у заштити биодиверзитета (националних паркова, природних резервата);

14

• БИ.1.4.8. зна шта може лично предузети у заштити свог непосредног животног окружења.

5. Човек и здравље У области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/-ца:

• БИ.1.5.1. зна основне мере за одржавање личне хигијене и хигијене околине и разуме зашто је важно да их се придржава;

• БИ.1.5.2. разуме значај примене хигијенских навика у исхрани и посебно значај термичке обраде хране;

• БИ.1.5.3. разуме значај одржавања хигијене кућних љубимаца, домаћих и дивљих животиња и правилног опхођења према њима;

• БИ.1.5.4. разуме зашто је важно да се придржава званичних упутстава која се односе на заразне болести (епидемије и пандемије);

• БИ.1.5.5. препознаје основне знаке поремећаја функције појединих органа и основне симптоме инфекције и разликује стање у коме може сам/-а да интервенише од стања када мора да се обрати лекару;

• БИ.1.5.6. разуме предности и недостатке додатака у храни и исхрани (конзерванси и неконтролисана употреба витамина, антиоксиданата, минерала итд.) и опасности од неуравнотежене исхране (редукционе дијете, претерано узимање хране и сл.) и познаје основне принципе правилног комбиновања животних намирница;

• БИ.1.5.7. разуме да загађење животне средине (воде, ваздуха, земљишта, бука итд.) и неке природне појаве (УВ зрачење) неповољно утичу на здравље човека;

• БИ.1.5.8. зна и разуме какав значај за здравље имају умерена физичка активност и поштовање биолошких ритмова (сна, одмора);

• БИ.1.5.9. разуме да постоје полне болести, познаје мере превенције и могуће путеве инфекције, као и њихове негативне последице по здравље;

• БИ.1.5.10. зна да постоје природне промене у понашању које настају као последица физиолошких промена (пубертет, менопауза), зна да у адолесцентном добу могу да се појаве психолошки развојни проблеми (поремећаји у исхрани, поремећаји у понашању, поремећаји сна и сл.);

• БИ.1.5.11. разуме одговорност и опасност превременог ступања у сексуалне односе и разуме зашто абортус у доба развоја има негативне последице по физичко и ментално здравље;

• БИ.1.5.12. зна да болести зависности (претерана употреба дувана и алкохола, дрога) неповољно утичу на укупан квалитет живота и зна коме може да се обрати за помоћ (институцијама и стручњацима);

• БИ.1.5.13. зна како се треба понашати према особи која болује од болести зависности или је ХИВ позитивна.

6. Посматрање, мерење и експериментУ области ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ на основном нивоу ученик/-ца:

• БИ.1.6.1. уме да разликује и користи једноставне процедуре, технике и инструменте за

15

прикупљање података у биологији (посматрање, бројање, мерење);• БИ.1.6.2. уме да по упутству и уз помоћ наставника реализује једноставно истраживање,

попуни формулар, прикаже резултате у табели/графикону и извести о резултату;• БИ.1.6.3. зна како да се понаша у лабораторији и на терену и правила о раду и

безбедности рада;• БИ.1.6.4. уме по упутству да изведе унапред постављени експеримент и одговори на

једноставну хипотезу уз помоћ и навођење наставника.

СРЕДЊИ НИВОСледећи искази описују шта ученик/-ца зна и уме на средњем нивоу.


• БИ.2.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог на карактеристичном биолошком материјалу (препаратима, огледима);

• БИ.2.1.2. познаје и користи критеријуме за разликовање биљака и животиња и примењује их у типичним случајевима;

• БИ.2.1.3. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују до нивоа кола/класе;

• БИ.2.1.4. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у околностима када мањи број чинилаца делује на типичне заједнице живих бића или организме.


• БИ.2.2.1. разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у зависности од функције коју обављају у вишећелијским организмима (разлике између биљне и животињске ћелије, између коштане и мишићне ћелије и сл.);

• БИ.2.2.2. зна и упоређује сличности и разлике између нивоа организације јединке: зна да се ћелије које врше исту функцију групишу и образују ткива, ткива са истом функцијом органе, а органи са истом функцијом системе органа;

• БИ.2.2.3. зна карактеристике и основне функције спољашње грађе биљака, животиња и човека;

• БИ.2.2.4. разуме да је за живот неопходна енергија која се производи, складишти и одаје у специфичним процесима у ћелији и да се то назива метаболизам;

• БИ.2.2.5. разуме да биљне ћелије, захваљујући специфичној грађи, могу да везују енергију и стварају (синтетишу) сложене (хранљиве) материје;

• БИ.2.2.6. разуме да и у биљној и у животињској ћелији сложене материје могу да се разграђују, при чему се ослобађа енергија у процесу који се назива дисање;

• БИ.2.2.7. познаје термин хомеостаза и зна да објасни шта он значи;• БИ.2.2.8. зна да је неопходна координација функција у вишећелијским организмима и

16

зна који органски системи омогућују ту интеграцију;• БИ.2.2.9. зна да нервни и ендокрини системи имају улогу у одржавању хомеостазе.

3. Наслеђивање и еволуцијаУ области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/-ца:

• БИ.2.3.1. разуме основне разлике између полног и бесполног размножавања;• БИ.2.3.2. разуме механизам настанка зигота;• БИ.2.3.3. разуме зашто потомци личе на родитеље и њихове претке, али нису

идентични с њима;• БИ.2.3.4. зна да на развиће организама поред генетичког материјала утиче и средина;• БИ.2.3.5. уочава да постоје разлике између јединки исте врсте и различитих врста и

зна да су оне настале деловањем еволуционих механизама;• БИ.2.3.6. уочава прилагођеност организама и разуме да током еволуције природно

одабирање доводи до прилагођавања организама на услове животне средине.


• БИ.2.4.1. употребљава еколошке појмове у опису типичних ситуација у природи;• БИ.2.4.2. зна и правилно именује делове екосистема, заједница и популација и зна да

опише везе између делова;• БИ.2.4.3. уме да на разноврсним примерима одреди основне материјалне и енергетске

токове у екосистему, основне односе исхране и најважнија својства биоценоза и популација;

• БИ.2.4.4. зна да у природи постоји кружење појединих супстанци (воде, угљеника и азота);

• БИ.2.4.5. препознаје различите биоме и зна њихов основни распоред на Земљи;• БИ.2.4.6. препознаје животне услове који владају у појединим екосистемима Европе и

света и карактеристичне представнике врста које их насељавају;• БИ.2.4.7. зна да објасни основне прилагођености живих организама на живот у

ваздушној, воденој и земљишној средини;• БИ.2.4.8. разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта, као и значај очувања

природних ресурса и уштеде енергије;• БИ.2.4.9. разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова,

природних резервата, ботаничких башта, зоо-вртова).

5. Човек и здрављеУ области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/-ца:

• БИ.2.5.1. познаје основне механизме деловања превентивних мера у очувању здравља;• БИ.2.5.2. разуме значај и зна основне принципе правилног комбиновања животних

намирница;• БИ.2.5.3. зна како се чува хранљива вредност намирница;• БИ.2.5.4. зна механизме којима загађење животне средине угрожава здравље човека;• БИ.2.5.5. зна механизме деловања хемијских материја на физиолошке процесе у

17

организму и на понашање (утицај алкохола, различитих врста дроге, енергетских напитака и сл.).

6. Посматрање, мерење и експериментУ области ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ на средњем нивоу ученик/-ца:

• БИ.2.6.1. уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује податке и извести о резултату;

• БИ.2.6.2. зна шта је грешка инструмента и прецизност мерења и уме по упутству да калибрише инструмент;

• БИ.2.6.3. уме, уз помоћ наставника, да прави графиконе и табеле према два критеријума, и да коментарише резултат;

• БИ.2.6.4. уме на задатом примеру, уз помоћ наставника, да постави хипотезу, формира и реализује једноставан експеримент и извести о резултату.

НАПРЕДНИ НИВОСледећи искази описују шта ученик/-ца зна и уме на напредном нивоу.


• БИ.3.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у граничним случајевима и у атипичним примерима (вируси, делови организама, плодови и сл.);

• БИ.3.1.2. уме да објасни зашто је нешто класификовано као живо или као неживо;• БИ.3.1.3. разуме критеријуме по којима се разликују биљке и животиње и уме да их

примени у атипичним случајевима;• БИ.3.1.4. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују до нивоа

класе/реда најважнијих група;• БИ.3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу

и промена које се дешавају код живих бића у комплексним ситуацијама у сложенијим заједницама.


• БИ.3.2.1. зна карактеристике и основне функције унутрашње грађе биљака, животиња и човека;

• БИ.3.2.2. разуме морфолошку повезаност појединих нивоа организације и њихову међусобну функционалну условљеност;

• БИ.3.2.3. разуме узроке развоја и усложњавања грађе и функције током еволуције;• БИ.3.2.4. разуме да је у остваривању карактеристичног понашања неопходна

функционална интеграција више система органа и разуме значај такве интеграције понашања за преживљавање;

• БИ.3.2.5. разуме сличности и разлике у интеграцији грађе и функције јединке током животног циклуса;

• БИ.3.2.6. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који

18

информишу организам о стању у околини и њихову улогу у одржавању унутрашње равнотеже (улога нервног система);

• БИ.3.2.7. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који реагују на промене у околини и карактеристике органа који враћају организам у равнотежу онда када је из ње избачен (стресно стање – улога ендокриног система);

• БИ.3.2.8. зна и разуме које су последице стресног стања по организам.

3. Наслеђивање и еволуцијаУ области НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА ученик/-ца:

• БИ.3.3.1. разуме разлику између телесних и полних ћелија у погледу хромозома и деоба;

• БИ.3.3.2. разуме да полне ћелије настају од посебних ћелија у организму;• БИ.3.3.3. зна функцију генетичког материјала и његову основну улогу у ћелији;• БИ.3.3.4. зна да је број хромозома у ћелији карактеристика врсте;• БИ.3.3.5. разуме како различити еволуциони механизми, мењајући учесталост

особина у популацијама, доводе до еволуције;• БИ.3.3.6. разуме да човек може да утиче на смер и брзину еволуционих промена

својих популација и популација других врста.


• БИ.3.4.1. уме да објасни како различити делови екосистема утичу један на други, као и међусобне односе популација у биоценози;

• БИ.3.4.2. разуме да се уз материјалне токове увек преноси и енергија и обратно и интерпретира односе исхране у екосистему (аутотрофне, хетеротрофне, сапротрофне животне комплексе, ланце исхране и трофичке пирамиде);

• БИ.3.4.3. разуме значај кружења појединих супстанци у природи (воде, угљеника и азота);

• БИ.3.4.4. разуме просторну и временску организацију животних заједница и популација;

• БИ.3.4.5. предвиђа на основу задатих услова средине тип екосистема који у тим условима настаје;

• БИ.3.4.6. познаје механизме којима развој човечанства изазива промене у природи (утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене);

• БИ.3.4.7. познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодиверзитета;

• БИ.3.4.8. разуме зашто се неограничен развој човечанства не може одржати у ограниченим условима целе планете.

19

5. Човек и здрављеУ области ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ученик/-ца:

• БИ.3.5.1. познаје узроке и физиолошке последице заразних болести;• БИ.3.5.2. познаје основне принципе лечења заразних и других болести;• БИ.3.5.3. разуме основне биолошке процесе који леже у основи физиолошки правилне

исхране;• БИ.3.5.4. познаје главне компоненте намирница и њихову хранљиву вредност;• БИ.3.5.5. познаје симптоме и главне карактеристике болести метаболизма и узроке

због којих настају (гојазност, анорексија, булимија, шећерна болест);• БИ.3.5.6. разуме механизме поремећаја функције појединих органа;• БИ.3.5.7. познаје основне биолошке механизме који доводе до развијања болести

зависности;• БИ.3.5.8. разуме механизме стресног стања и утицај јаких негативних емоција на

физиолошке процесе у организму и на понашање појединца.

6. Посматрање, мерење и експериментУ области ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ на напредном нивоу ученик/-ца:

• БИ.3.6.1. разуме значај и уме самостално да реализује систематско и дуготрајно прикупљање података;

• БИ.3.6.2. уме да осмисли једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис резултата;

• БИ.3.6.3. уме самостално да прави графиконе и табеле према два критеријума уз детаљан извештај;

• БИ.3.6.4. разуме значај контроле и пробе у експерименту (варирање једног/више фактора), уме да постави хипотезу и извуче закључак;

• БИ.3.6.5. зна, уз одговарајуће навођење наставника, самостално да осмисли, реализује и извести о експерименту на примеру који сам/-а одабере.

2.3. Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постигнућа

Знања и вештине које ученици стичу у оквиру предмета биологија за седми разред треба да буду у функцији бољег упознавања порекла и развоја људске врсте, органских система и њихове грађе и функције које су међусобно нераскидиво повезане; разумевања специфичних обољења карактеристичних за сваки органски систем, стицања знања о бо-лестима зависности, почетку полног живота и хуманим односима међу половима, ризич-ном понашању и сексуално преносивим болестима, као и планирању и значају породице.

20

Табела 2.3.1. Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постиг–нућа

Ниво постигнућа

Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постигнућа

НА

OСН

ОВН

ОМ

НИ

ВОУ

Ученик препознаје, именује и објашњава основна чињенична знања о типичним, добро познатим биолошким феноменима и једноставним процесима.

Познаје основну, за општу културу важну биолошку терминологију.

Изводи једноставне закључке и уопштавања (на основу понуђених јасних одговора и/или једноставног визуелног оквира).

Решава једноставне биолошке проблеме и проблемске ситуације с јасним захтевом, малим бројем корака у закључивању и очигледним узрочно-последичним везама.

У практичном раду уме да изведе једноставна истраживања с јасно дефинисаном процедуром.

Има функционална знања која су важна у решавању свакодневних животних ситуација.

НА

СРЕ

ДЊ

ЕМ Н

ИВО

У (у

чени

к им

а св

а зн

ања

и ве

шти

не с

прв

ог

ниво

a)

Познаје репрезентативне феномене и процесе у биологији.

Познаје и активно користи основну стручну терминологију.

Способан је да уопштава и повезује градиво када су односи јасно видљиви и по узору на познате моделе закључивања.

Разуме једноставна објашњења и активно их користи.

Врши једноставна предвиђања за типичне ситуације (с неколико захтева, два-три корака у закључивању и једноставним узрочно- -последичним везама).

У практичном раду уме да реализује прихватљиву процедуру прикупљања, бележења и интерпретирања података, уз асистенцију и чврсто вођење.

Уз помоћ наставника може да постави једноставну хипотезу и осмисли једноставан експеримент за њену проверу.

Разуме значај проверавања у науци.

21

Ниво постигнућа

Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постигнућа

НА

НА

ПРЕ

ДН

ОМ

НИ

ВОУ

(уче

ник

има

све

ком

пете

нциј

е с

прет

ходн

а дв

а ни

воа,

а п

оред

тог

а им

а и

низ

посе

бних

зна

ња

и ве

шти

на)

Познаје биолошку стручну терминологију и активно је користи.

Способан је да уопштава, повезује и интерпретира градиво. Активно примењује и самостално смишља сложенија објашњења (која захтевају увиђање мање очигледних веза између појава, повезивање више фактора и познавање специфичних механизама).

Решава биолошке проблеме и проблемске ситуације с више захтева, више корака у закључивању и са сложенијим сплетом узрочно- -последичних веза.

Врши сложенија предвиђања (на основу вероватноће) и уме да провери њихову тачност. У практичном раду уме да изведе истраживање које је сложено/квантитативно, с вишеструком каузалношћу и исходима.

Способан је да систематично прикупља, излаже и уопштава резултате истраживања и разуме зашто је систематичност важна.

Способан је за аналитичко и синтетичко мишљење, уме да верификује хипотезу, познаје основе алгоритамског и процесног размишљања и разуме значај проверљивости и критичности знања.

Способан је да успешно настави даље академско школовање.

22

2.4. Примери задатака по стандардима ученичких постигнућа

Порекло и развој људске врсте

Ученици треба да науче основне научне чињенице о еволуцији живота на Земљи и развоју људске врсте, да живот на Земљи има заједничко порекло с чијом се историјом можемо упознати на основу фосилних записа, етапе у развоју савременог човека и еволу-тивни положај човека данас.

Област Наслеђивање и еволуцијаНиво основниСтандард БИ.1.3.9. зна да живот на Земљи има заједничко порекло с чијом

се историјом можемо упознати на основу фосилних записаУпутство за рад Допуни реченицу.

На основу великог броја пронађених остатака који сведоче о променама у грађи тела, начину живота и исхрани, може се закључити да је наш најстарији предак такозвани ____________________________ .

Област Наслеђивање и еволуцијаНиво основниСтандард БИ.1.3.9. зна да живот на Земљи има заједничко порекло с чијом

се историјом можемо упознати на основу фосилних записаУпутство за рад Наведени су човекови преци. Распореди их хронолошки,

према времену појављивања.

ПРАЧОВЕК, УСПРАВАН ЧОВЕК, РАЗУМАН ЧОВЕК, НЕАНДЕРТАЛСКИ ЧОВЕК, СПРЕТАН ЧОВЕК

ДАНАШЊЕ ДОБАПре 130.000250.000–30.0002.000.000–300.0004.000.000–1.000.000

23

НЕРВНЕ ЋЕЛИЈЕ

КОШТАНЕ ЋЕЛИЈЕ

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСОБИНЕ

Грађа човечјег тела

Ученици треба да стекну знања о грађи, облику и разноврсности ћелија и ткива у зави-сности од функције коју обављају и повезаности органа и органских система у организам као целину.

Ученици треба да разумеју да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организама у чијим се одељцима одвијају разноврсни процеси; ученици знају основне карактеристике грађе ћелије и њену функцију.

Област Јединство грађе и функције као основа животаНиво основниСтандард БИ.1.2.3. зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и

човека и основне функције које се обављају на нивоу организмаУпутство за рад Допуни реченице.

Ћелија је ________________________________________________________________.

Коштане ћелије производе и излучују _____________________________ у међућелијски простор.

Област Јединство грађе и функције као основа животаНиво средњиСтандард БИ.2.2.1. разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија

у зависности од функције коју обављају у вишећелијским организмима (разлике између биљне и животињске ћелије, између коштане и мишићне ћелије и сл.)

Упутство за рад У Венов дијаграм који приказује особине нервне и коштане ћелије на одговарајуће место упиши слова која означавају појмове:

А – цитоплазма,

Б – дендрити,

В – неурити,

Д – ћелијска мембрана,

Ђ – цитоплазматични наставци,

Е – једро.

24

Кожни систем

Ученици треба да упознају основну грађу и улогу коже, најчешћа обољења и повреде коже, науче основна правила пружања прве помоћи и развијају неопходне хигијенске на-вике. Ученици треба да разумеју да загађење животне средине (воде, ваздуха, земљишта, бука итд.) и неке природне појаве (УВ зрачење) неповољно утичу на здравље човека и треба да знају мере превенције.

Област Јединство грађе и функције као основа животаНиво основниСтандард БИ.1.5.1. зна основне мере за одржавање личне хигијене и

хигијене околине и разуме зашто је важно да их се придржаваУпутство за рад Прочитај текст и одговори на питања.Мирјана има навику да грицка нокте. Због грицкања, нокти су јој веома кратки, а јаго-дице прстију веома често крваве. Дешава се да добије инфекцију уста. Због свега тога почела је да се осамљује.

Шта су нокти?____________________________________________________________

Зашто су Мирјани често крваве јагодице прстију?

________________________________________________________________________Услед чега Мирјана има инфекције уста?

________________________________________________________________________

Област Човек и здрављеНиво основниСтандард БИ.1.5.5. препознаје основне знаке поремећаја функције

појединих органа и основне симптоме инфекције и разликује стање у коме може сам да интервенише од стања када мора да се обрати лекару

Упутство за рад Заокружи слово испред одговора који указује шта Милош треба да уради.

Милош је секао хлеб и посекао је прст.Треба да: а) само завије посекотину и чека да рана зарасте; б) стави пудер да рана брже зарасте; в) очисти рану и кожу око ране алкохолом и раствором јода; г) рану намаже кремом да брже зарасте.

25

Мишићни систем

Ученици треба да упознају облик и грађу мишића, најчешћа обољења и повреде ми-шићног система човека, науче основна правила пружања прве помоћи, као и да различи-тим физичким активностима развијају мишићни систем.

Област Човек и здрављеНиво напредниСтандард БИ.3.5.6. разуме механизме поремећаја функције појединих

органаУпутство за рад Прочитај текст и одговори на питање.

Mирјана је закаснила на час физичког васпитања. Њене су другарице завршиле загре-вање и почеле рукометну утакмицу. Мирјана се укључила у игру, замахнула је и дала гол. Убрзо је осетила јак бол у мишићу с предње стране десне надлактице. Није могла да помера руку. Појавио се и оток.

На основу описаних симптома која је врста повреде настала код Мирјане?______________________________________________________________________.

Зашто је дошло до повреде?______________________________________________________________________.

Нервни систем

Ученици треба да упознају грађу и функцију човечјег нервног система, најчешћа обољења и повреде, и разуме неопходност заштите нервног система.

Област Човек и здрављеНиво основниСтандард БИ.1.5.8. зна и разуме какав значај за здравље имају умерена

физичка активност и поштовање биолошких ритмова (сна, одмора)

Упутство за рад Одговори шта је значајно за здрав живот.

Милена не воли час физичког васпитања. Воли да се дописује с другарицама СМС-ом до касно у ноћ. Исцрпљена је, нерасположена и поспана.________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

26

Систем чулних органа

Ученици треба да упознају грађу и функцију система чулних органа, најчешћа обољења и повреде система чулних органа човека.


појединих органа и основне симптоме инфекције; разликује стање у коме може сам да интервенише од стања када мора да се обрати лекару

Упутство за рад Одговори на питања.

Једног јутра Мирко се пробудио и није могао да отвори очи јер су му се слепиле трепавице. Очи су га веома сврбеле. Протрљао их је и најзад отворио. Једва је гледао, сметала му је дневна светлост. Отишао је до купатила, погледао се у огледало и приметио црвенило око очију. Умио се, али црвенило је остало. Како се назива обољење ока које се појавило код Мирка? _________________________Да ли Мирко треба да се обрати лекару за помоћ? ________________________________Како се лечи обољење које је имао Мирко? ______________________________________Како Мирко треба да се понаша да се инфекција не би пренела на остале укућане?_____________________________________________________________________________

27

Систем органа за варење

У оквиру наставног садржаја у вези са системом органа за варење ученици треба да упознају грађу и функцију тог система и његова најчешћа обољења.

Ученици треба да разумеју да је за живот неопходна енергија која се обезбеђује исхра-ном, значај хигијенских навика у исхрани и посебно значај термичке обраде хране; пред-ности и недостатке употребе додатака у храни и исхрани (конзерванси и неконтролисана употреба витамина, антиоксиданата, минерала итд.) и опасности до којих може да доведе неуравнотежена исхрана (редукционе дијете, претерано узимање хране и сл.); треба да познају основне принципе правилног комбиновања животних намирница и знају како се чува хранљива вредност намирница.

Област Човек и здрављеНиво основниСтандард БИ.1.5.2. разуме значај примене хигијенских навика у исхрани и

посебно значај термичке обраде хранеУпутство за рад Одговори на питања.

Био је леп јунски дан. Жарко је кренуо у школу у 7.30 и није имао времена да доручкује, те је купио јогурт и сендвич за ужину. Завршио се други час и звонило је за велики одмор. Жарко је пожурио у библиотеку да би узео препоручену литературу која му је била потребна за наредни час биологије. Отворио је енциклопедију и почео да чита неке занимљивости. Време је брзо пролазило и звоно је огласило почетак трећег часа. Жарко није могао да поједе ужину која је стајала у његовој торби. Четвртог часа по распореду је имао физичко васпитање и пожурио је да се припреми за час. Дошао је и крај петог часа. Жарко је осетио болове у стомаку и појео је ужину. Када је стигао кући, осетио је мучнину и повраћао је.Да ли је Жарко правилно чувао храну коју је купио за ужину?_____________________________________________________________________________.Зашто је Жарка болео стомак? _________________________________________________.Који део система органа за варење има улогу у варењу хране?_____________________________________________________________________________.Зашто је Жарко повраћао? ____________________________________________________.

28

Област Човек и здрављеНиво основниСтандард БИ.1.5.3. разуме значај одржавања хигијене кућних љубимаца,

домаћих и дивљих животиња и правилног опхођења према њимаУпутство за рад Пажљиво прочитај текст и одговори на питања.

Миши је на улици пришао један веома прљав пас. Дечак га је повео кући и веома често се играо са псом, мазио га и делио ужину с њим. После мажења пса, међутим, често се дешавало да заборави да опере руке. Сад већ неколико дана осећа болове у стомаку.Да ли Миша има развијене хигијенске навике? __________________________________.Зашто је важно да пре јела опере руке? ____________________________________________________________________________________________________________________.Да ли је Миша требало да одведе пса ветеринару и зашто? ___________________________________________________________________________________________________.

Област Човек и здрављеНиво основниСтандард БИ.1.5.6. разуме предности и недостатке употребе додатака

у храни и исхрани (конзерванси и неконтролисана употреба витамина, антиоксиданата, минерала итд.), опасности до којих може да доведе неуравнотежена исхрана (редукционе дијете, претерано узимање хране и сл.) и познаје основне принципе правилног комбиновања животних намирница

Упутство за рад Пажљиво прочитај текст и одговори на питања.

Велики је одмор. У продавници преко пута школе велика гужва. Милан много воли да једе, па је пожурио да купи пицу за ужину. Милош купује смоки. Маја не жели ништа да једе, хоће да буде витка и купује само сок од наранџе. Новак је узео чоколаду, али нема довољно новца. Цица није хтела ништа за јело и остала је испред продавнице да ћаска с Мимом, која је грицкала јабуку. Пришао им је Милош и понудио их бомбонама. До чега може довести неправилна исхрана? ____________________________________________________________________________Ко од наведених ученика ужина здраву храну? ___________________________________Ко од наведених ученика може да оболи од анорексије?____________________________________________________________________________

29

Систем органа за дисање

Ученици треба да упознају грађу и функцију система органа за дисање, најчешћа обољења и повреде органских система човека, науче основна правила пружања прве по-моћи и развијају неопходне хигијенске навике ради очувања органа за дисање.

Област Јединство грађе и функције као основа животаНиво основниСтандард БИ.1.2.4. познаје основну организацију органа у којима се одвијају

различити животни процесиУпутство за рад Заокружи слово испред тачног одговора.

Размена кисеоника и угљен-диоксида између ваздуха плућних мехурића и крви плућ-них капилара представља процес који се назива:

а) размена гасова,б) капиларно дисање,в) ћелијско дисање,г) плућно дисање.


појединих органа, основне симптоме инфекције и разликује стање у коме може сам да интервенише од стања када мора да се обрати лекару

Упутство за рад Одговори на питање и заокружи слово испред тачног одгово-ра.

Сузана је била на часу физичког васпитања. Играла је рукомет. Приметила је да се веома замара, отежано дише и осетила је пробадање у грудима. Приметила је да има и повишену температуру. Замолила је наставника да оде кући.

1. Шта мислиш, да ли је неопходно да се Сузана јави лекару или може и сама да предуз-ме неке мере за успешно лечење?Одговор: ________________________________________________________________ .

2. Наведени симптоми указују на:а) грип, б) прехладу, в) бронхитис, г) упалу плућа.

30

Систем органа за циркулацију

Ученици треба да упознају грађу и функцију система органа за циркулацију, најчешћа обољења и повреде органских система човека, науче основна правила пружања прве по-моћи и развијају хигијенске навике.

Област Јединство грађе и функције као основа животаНиво основниСтандард БИ.1.2.3. зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и

човека и основне функције које се обављају на нивоу организмаУпутство за рад Допуни реченице.

а) Разношење хранљивих материја, размену гасова и одношење непотребних произ-вода рада ћелија обавља систем органа за _________________________.

б) Крв се састоји од: _________________________________________________________.

в) Између преткомора и комора налазе се _________________________________. Њихова улога је да усмеравају _______ у једном смеру и спречавају _____________.

г) Артерије имају дебеле еластичне зидове. Највећа артерија назива се________________. Улога артерије је да _____________________________ из срца.

Систем органа за излучивање

Ученици у оквиру ове теме треба да упознају грађу и функцију система органа за излу-чивање и њихов значај за промет материја, сазнају о најчешћим обољењима и повредама органских система човека, науче основна правила пружања прве помоћи и мере превен-ције.

Област Човек и здрављеНиво средњиСтандард БИ.2.5.1. познаје основне механизме деловања превентивних

мера у очувању здрављаУпутство за рад Наведени су неки органи човека. Заокружи оне који могу да

оболе ако Марко пије воду из бунара.

Марко је отишао с родитељима на село. Његов тата је понео неколико балона воде и рекао му да за пиће користи ту воду, а не ону из бунара који се налазио у дворишту поред породичне куће.Срце, мокраћоводи, лимфоток, лимфа, бубрези, мозак, вене, јајници, мишићи, јетра_____________________________________________________________________

31

Репродуктивно здравље

У овој теми ученици треба да схвате значај здравствене културе и репродуктивног здравља, разумеју значај и улогу породице у развоју, опстанку и напретку људског друштва, као и последице њеног нарушавања. Треба да сазнају да постоје природне про-мене у понашању које настају као последица физиолошких промена (пубертет, менопау-за), да у адолесцентском добу могу да се појаве психолошки развојни проблеми, које су одговорности и опасности превременог ступања у сексуалне односе и зашто абортус у доба развоја има негативне последице на физичко и ментално здравље. Ученици треба да разумеју да болести зависности (претерана употреба дувана, алкохола, дроге) неповољно утичу на укупан квалитет живота и да знају коме могу да се обрате за помоћ (институ-цијама и стручњацима). Ученици треба да знају како се ваља понашати према особи која болује од болести зависности или је ХИВ позитивна.

Област Човек и здрављеНиво основниСтандард БИ.1.5.9. разуме да постоје полне болести, познаје мере

превенције и могуће путеве инфекције, као и њихове негативне последице по здравље

Упутство за рад Прочитај текст и одговори на питање.

Процењује се да је у свету хуманим папилома вирусом заражено око 630.000.000 људи, а 86.000.000 херпесом полних органа. Од сиде је умрло 25.000.000 људи.Како се можемо заштитити од преношења полних болести?

___________________________________________________________________________

Област Човек и здрављеНиво основниСтандард БИ.1.5.12. зна да болести зависности (претерана употреба

дувана, алкохола, дроге) неповољно утичу на укупан квалитет живота и зна коме може да се обрати за помоћ (институцијама и стручњацима)

Упутство за рад Број испред појма на левој страни напиши на црти испред објашњења појма које се налази на десној страни.

1. Алкохол ____ зависност од дроге 2. Дуван ____ оштећује органе за варење и може да изазове рак 3. Наркоманиja ____ рак плућа

32

Област Човек и здрављеНиво основниСтандард БИ.1.5.9. разуме да постоје полне болести, познаје мере

превенције и могуће путеве инфекције, као и њихове негативне последице по здравље

Упутство за рад Заокружи слово испред тачног одговора.

Како гонореја утиче на здравље и како се лечи:а) оштећује респираторне органе, а лечи се антибиотицима;б) изазива мучнину и мора се лечити у болници;в) може да изазове неплодност, а лечи се антибиотицима.

Папилома вирус (ХПВ) може да изазове:а) упалу јајника, б) рак грлића материце,в) запаљење јетре.

Инфекција узрокована кандидом праћена је:а) црвенилом и болом полних органа,б) запаљењем слузокоже полних органа,в) брадавицама, г) мехурићима и раницама.

Област Човек и здрављеНиво основниСтандард БИ.1.5.10. зна да постоје природне промене у понашању које

настају као последица физиолошких промена (пубертет, менопауза); зна да у адолесцентом добу могу да се појаве психолошки развојни проблеми (поремећаји у исхрани, поремећаји понашања, поремећаји сна и сл.)

Упутство за рад Заокружи број испред тачног одговора.

Саша је почео дуго да се задржава пред огледалом. Дуго је посматрао своје лице. При-метио је да има бубуљице, а бркови су му расли.

У ком се животном периоду налази Саша?1. Климакс 2. Адолесценција3. Пубертет4. Детињство

33

3. КОРЕЛАЦИЈАКорелација представља функционално повезивање и усклађивање наставних садр-

жаја у оквиру свих наставних предмета ради бољег разумевања и примене стечених знања.

Наставне активности треба да се прожимају и допуњују како би тема или појам били сагледани с различитих аспеката – географског, историјског, језичког, математичког, фи-зичког, хемијског, техничког, ликовног, музичког или неког другог. Корелација се може ус-поставити и с ваннаставним активностима (еколошка секција, чувари природе, грађанско васпитање и др.).

Корелацијом се постиже и развијање научног мишљењa. Корелација наставних садр-жаја из биологије може се остварити на више начина и може бити вертикална, хоризон-тална и дијагонална.

Вертикална корелација представља повезивање наставног садржаја који је обрађен и наставног садржаја који ће се обрадити из истог предмета у истом разреду. На пример, ће-лија се обрађује у петом, шестом и седмом разреду, а касније се обрађују различите врсте ћелија у истом разреду у различитим органским системима – мишићни систем – мишићна ћелија, скелетни систем − коштане ћелије и ћелије хрскавице, нервни систем − нервне ћелије итд.

Хоризонтална корелација је повезивање биолошких наставних садржаја с наставним садржајима других наставних предмета који се обрађују истовремено.

Дијагонална корелација је повезивање наставних садржаја биологије са садржајима других наставних предмета који се обрађују у различито време.

Корелација наставног садржаја биологије у седмом разреду са садржајима који се об-рађују у првом циклусу образовања је незнатна. Препорука је да се на неколико часова у претходном циклусу образовања реализују образовно-васпитни садржаји о људском телу како би ученици стекли елементарна знања, те их у наредном циклусу образовања, у 7. разреду, ефикасније унапредили.

3.1. Унутарпредметна корелација

На основу истраживања корелације наставног предмета биологије у седмом разреду у табелама 3.1.1. и 3.1.2. дат је приказ вертикалне корелације унутар самог предмета био-логије у петом, шестом и седмом разреду.

34

Табела 3.1.1. Унутарпредметна корелација наставних садржаја биологије у петом и седмом разреду

Пети разред Седми разредНаставна

тема Наставна јединица Наставна јединица Наставна тема

Особине живих бића Ћелија

Ћелија


Деоба ћелија

Биологија – наука о животу

Увеличавајући инструменти Tехника микроскопирања

Посматрање грађе ћелије на трајном микроскопском препарату

Особине живих бића

Једноћелијски и вишећелијски организми

Од ћелије до организма

Царство монера Царство бактерија

Обољења, повреде коже и прва помоћ УВ зрачење и заштита коже Кожни систем

Биологија − наука о животу

Увеличавајући инструменти Техника микроскопирања

Посматрање грађе коже на трајном микроскопском препаратуПосматрање мишићног ткива на трајном микроскопском препарату


Посматрање нервног ткива на трајном микроскопском препарату Испитивање рефлекса бутног мишића




Грађа и функција чула вида Систем чулних органа

Обољења органа за варење Правилна исхрана и последице неправилне исхране

Алге и царство биљака

Јестиве биљке Лековите, зачинске и отровне биљке

Таблице правилне исхране

35

Пети разред Седми разредНаставна




Обољења органа за дисање Дувански дим и здравље


Обољења, повреде срца и крвних судова, прва помоћ, реанимација

Систем органа за циркулацијуБиологија

наука о животу

Увеличавајући инструменти Техника микроскопирања

Посматрање крви на трајном микроскопском препарату


Царство монера Царство бактерија Обољења органа за излучивање

Систем органа за излучивањеБиологија

наука о животу

Увеличавајући инструменти Грађа бубрега – дисекција



Обољења органа за размножавање

Систем органа за размножавање

Табела 3.1.2. Унутарпредметна корелација наставних садржаја биологије у шестом и седмом разреду

Шести разред Седми разредНаставна


Царство животиња

Ћелија

Ћелија


Деоба ћелијаПосматрање грађе ћелије на трајном микроскопском препаратуОд ћелије до организма

Сунђери, дупљари, црви, мекушци, зглавкари, бодљокошци, хордати

Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа животиња

Системи органа

36

Поред претходно наведене корелације постоји и корелација наставних садржаја који се обрађују у оквиру наставног предмета биологија у седмом разреду. У табели 3.1.3. дат је приказ корелације наставних садржаја који се обрађују у седмом разреду.

Табела 3.1.3. Корелација унутар наставног предмета биологија у седмом разреду

Наставна тема

Наставне јединице које су обрађене

Наставне јединице које треба да се обрађују

ГРАЂ

А ЧО

ВЕЧЈ

ЕГ

ТЕЛА

Ћелија Деоба ћелија

Посматрање грађе ћелије на трајном микроскопском препарату

Од ћелије до организма

КОЖ

НИ

СИ

СТЕМ

Ћелија Од ћелије до организма

Кратак преглед еволутивне разноврсности кожног система животиња Грађа коже човека Кожни органи Слузокожа Функција коже

Кожа Обољења, повреде коже и прва помоћУВ зрачење и заштита коже

Посматрање грађе коже на трајном микроскопском препарату

СКЕЛ

ЕТН

И

СИСТ

ЕМ

Ћелија Од ћелије до организма

Кратак преглед еволутивне разноврсности скелетног система животиња Коштана ћелија Коштано ткиво Грађа и функција костију

Грађа и функција костију Обољења, повреде костију и прва помоћ

МИ

ШИ

ЋН

И С

ИСТ

ЕМ

ЋелијаОд ћелије до организма

Кратак преглед еволутивне разноврсности мишићног система животиња Грађа и функција мишића

Грађа и функција мишића Обољења и оштећења мишића Физичка активност

Посматрање мишићног ткива на трајном микроскопском препарату

37




НЕР

ВНИ

СИ

СТЕМ

ЋелијаОд ћелије до организмаГрађа и функција нервног система

Кратак преглед еволутивне разноврсности нервног система животиња Грађа и функција нервног система

Централни нервни систем: мозак и кичмена мождина Рефлекси и рефлексни лук

Периферни нервни систем

Обољења и повреде нервног система

Посматрање нервног ткива на трајном микроскопском препарату Испитивање рефлекса бутног мишића

СИСТ

ЕМ Ж

ЛЕЗД

А С

УНУТ

РАШ

ЊИ

М

ЛУЧЕ

ЊЕМ


Кратак преглед еволутивне разноврсности система жлезда с унутрашњим лучењем животиња Жлезде с унутрашњим лучењем

Жлезде с унутрашњим лучењем

Поремећаји у раду жлезда с унутрашњим лучењем

ЧУЛН

И

СИСТ

ЕМ

ЋелијаОд ћелије до организмаГрађа и функција чула вида

Кратак преглед еволутивне разноврсности система чулних органа животиња Грађа и функција чулних органа

Грађа и функција чула вида

Ћелија Чуло слуха и равнотеже

СИСТ

ЕМ О

РГАН

А ЗА

ВА

РЕЊ

Е


Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за варење животиња Грађа и функција органа за варење

Обољења органа за варење Правилна исхрана и последице неправилне исхране

Таблице правилне исхране Таблице правилне исхране

СИСТ

ЕМ

ОРГ

АНА

ЗА

ДИ

САЊ

Е


Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за дисање животиња Грађа и функција органа за дисање

Грађа и функција органа за дисање

Обољења органа за дисање Дувански дим и здравље

38




СИСТ

ЕМ З

А Ц

ИРК

УЛАЦ

ИЈУ Ћелија

Од ћелије до организмаКратак преглед еволутивне разноврсности система органа за циркулацију животиња Крв и лимфа

Крв и лимфа Срце и крвни судови

Систем органа за циркулацију Обољења, повреде срца и крвних судова, прва помоћРеанимација

ЋелијаСистем органа за циркулацију

Посматрање крви на трајном микроскопском препарату

СИСТ

ЕМО

РГАН

А ЗА

И

ЗЛУЧ

ИВА

ЊЕ Ћелија

Од ћелије до организмаКратак преглед еволутивне разноврсности система органа за излучивање животиња Грађа и функција органа за излучивање

Грађа и функција органа за излучивање

Обољења органа за излучивање

Грађа бубрега – дисекција

СИСТ

ЕМ О

РГАН

А ЗА

РА

ЗМН

ОЖ

АВАЊ

Е ЋелијаОд ћелије до организма

Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за размножавање животиња Грађа и функција органа за размножавање

Систем органа за размножа-вање човека

Обољења органа за размножавање

Може се закључити да у корелацији наставних садржаја биологије постоји корелација наставних јединица у оквиру једне наставне теме и у оквиру две или више наставних тема. Циљ обе корелације јесте стицање знања и обједињавање наставног садржаја на нивоу предмета биологије у седмом разреду и пружање основе за даље напредовање и надо-градњу знања.

39

3.2. Корелација наставног предмета биологије с другим наставним предметима

Наставни садржаји из биологије који се обрађују у седмом разреду у корелацији су с наставним садржајима других наставних предмета у другом циклусу образовања и васпи-тања. Ова корелација представљена је у табели 3.2.1.

Табела 3.2.1. Дијагонална и хоризонтална корелација биологије у седмом разреду с другим наставним предметима

Наставна тема Наставна јединица Корелација


Порекло и историјски развој човека ИсторијаПреци данашњег човека; људи данас Географија

Грађа човечјег тела Ћелија: величина, облик, основна грађа (ћелијска мембрана, цитоплазма, органеле, једро, ДНК, хромозоми)

ХемијаЛиковна култура

Деоба ћелијаПосматрање грађе ћелије на трајном микроскопском препарату

Кожни систем Грађа коже човека; кожни органи; слузокожа; функција кожеПосматрање грађе коже на трајном микроскопском препарату

Скелетни систем Коштана ћелија; коштано ткиво; грађа кости; хрскавица; везе међу костима; скелет; кости главе, трупа и удова

Ликовна култура

Обољења, повреде костију и прва помоћ; деформације; правилно држање тела

Физичко васпитање

Мишићни систем Посматрање костију, зглобова и шавова; упоређивање с механичким зглобовима

Ликовна култура Физика

Мишићне ћелије; мишићно ткиво; физиолошке особине мишића; кретање

Ликовна култура

Обољења и оштећења мишића; физичка активност


40

Наставна тема Наставна јединица Корелација

Нервни систем Нервна ћелија и нервно ткиво; физиолошке особине нервне ћелије; нерви и ганглије

Ликовна култура Хемија ФизикаЦентрални нервни систем: мозак и кичмена

мождина; рефлекси и рефлексни лукОбољења нервног система; стрес, одмор и сан; учење и памћење


Посматрање нервног ткива на трајном микроскопском препарату; испитивање рефлекса бутног мишића

Ликовна култура Физика

Систем жлезда с унутрашњим лучењем

Жлезде с унутрашњим лучењем, грађа; повезаност жлезда с унутрашњим лучењем и нервног система

Хемија

Чулни систем Чулне ћелије; чулни органи коже; чуло мириса и укуса

Ликовна култура Физика Физичко васпитањеГрађа и функција чула вида

Чуло слуха и равнотежеОбољења, повреде и заштита система чулних органа


Грађа органа за варење; варење хране; јетра и панкреас

Ликовна култура Хемија


Грађа и функција органа за дисање; покрети дисања; спољашње и ћелијско дисање; глас и говор


Доказивање угљен-диоксида у издахнутом ваздуху

Хемија


Крв и лимфа; крвне групе; трансфузија; наслеђивање крвних група

Хемија Физика Ликовна култураСрце и крвни судови; грађа и рад срца;

артерије, вене, капилари; лимфни судови; крвоток и лимфоток


Грађа и функција органа за излучивање Ликовна култура Хемија

Наставни садржај прве теме – Порекло и развој људске врсте, у корелацији је с настав-ним садржајима из историје у оквиру којих се обрађује преисторијски живот и настанак и порекло човека. Затим, у оквиру исте теме може се успоставити корелација с наставним садржајима који се обрађују из географије – Типови људи.

41

Уочава се да је изразито заступљена корелација биологије и ликовне културе јер при-ликом обраде грађе органa човека ученици цртају изглед и грађу органа, чиме се подсти-че визуелизација и лакше памћење делова органа.

Веома је интересантна корелација с наставним предметом физичко васпитање јер ученици могу повезати стечена знања из биологије с правилним начином живота и фи-зичким активностима које су предуслов за очување здравља.

Корелација српског језика и биологије у седмом разреду основне школе остварује се на следеће начине:

• На часовима биологије, након стечених знања, ученици обликују своје одговоре и побољшавају усмено изражавање.

• Писмено изражавање у настави биологије заступљено је у виду писмених одговора, писменог рада на задацима, записивања важних појмова и дефинисања уз примену правописа.

• Коришћењем стечених знања о методи описивања, ученици на часовима биологије могу да описују људске органе или њихове делове, начин функционисања и др., грађу ћелије, грађу и функционисање срца, грађу и функционисање нервне ћелије, кичмене мождине и мозга итд.

• Знања о томе шта је дискусија и који су принципи дискусије омогућују ученицима да дискутују о одређеним темама из биологије: наркоманија и млади, пушење и млади, алкохолизам и утицај алкохола на здравље људи итд.

• Демонстрација се такође може применити у настави биологије у седмом разреду ради бољег упознавања неких делова органа, нпр. демонстрација делова мозга на моделу, демонстрација грађе бубрега на моделу.

Из свега до сада изнетог може се извести закључак да су наставни садржаји биологије у корелацији с наставним садржајима из других предмета, тако да се већ стечена знања из одређених предмета могу лако надограђивати и користити за стицање нових знања, и могу се практично применити у свакодневном животу.

42

4. НАСТАВНЕ МЕТОДЕВеома су ефикасне оне активности које ученика стављају у активну позицију у проце-

су стицања знања. Избор наставних активности зависи од наставног садржаја прописаног наставним планом и програмом седмог разреда основне школе, услова за рад, узраста ученика и природе образовно-васпитног садржаја. Одабир адекватних наставних актив-ности треба да омогући заједничку активност наставника и ученика у остваривању пла-нираних образовно-васпитних задатака, при чему ученици надогрaђују постојећа и стичу нова знања и развијају своје способности.

Од избора активности у наставном процесу током основног школовања, зависи ква-литет усвојеног знања, умења и навика неопходних за даљи наставни рад, школовање, као и избор и реализација животних активности.

Наставне активности обухватају разноврсне наставне методе, облике наставног рада и наставне технике. Следи основни преглед наставних активности.

4.1. Вербално-текстуалне методе

Монолошка метода представља усмено излагање које се може реализовати на раз-личите начине. Монолог може бити причање, образлагање, предавање, објашњавање и описивање. Ова метода се у настави биологије најчешће примењује при обради новог наставног садржаја, када ученици немају довољно предзнања и не могу да доведу нови наставни садржај у везу с неким наставним садржајем који је раније обрађен, нпр. грађа и функционисање бубрега, грађа и функционисање мозга. То могу бити и само сегменти наставног садржаја, појмови које треба објаснити, нпр. циркулација крви, варење у желу-цу, размена гасова у алвеолама, процес издвајања примарне и секундарне мокраће, грађа кичмене мождине, стварање гласа и говора итд.

Дијалошка метода подразумева начин рада у којем је заступљена комуника-ција између наставника и ученика. Ова метода има највећу ефикасност током утврђи-вања градива и проверавања знања ученика, али и у уводном делу часа који се од-носи на претходно стечена знања. Такође, ова метода се примењује и када током обраде новог наставног садржаја нове појмове можемо повезати с већ познатим појмовима и искуствима. Пример примене ове методе јесте кратак преглед еволути-вног развоја неког система органа животиња, врсте мишићног ткива и грађа мишића. Дијалог се примењује и када желимо да повежемо наставни садржај једног пред-мета с наставним садржајем другог предмета, нпр. како видимо и област свет-лост из физике, или како чујемо и преношење звука с лекцијама о звуку из физике. Такође, дијалог може бити повезан и с неким ваншколским искуствима, нпр. како сте се осећали после изласка из дискотеке? шта се дешава после дугог роњења? како се можемо заштитити од сунчевог зрачења? и др.

43

Метода писмених радова примењује се у биологији најчешће у облику описивања и извештавања. Описивањем ученици исказују разумевање појава у природи, процеса везаних за жива бића или саму природу, стања, својстава и облика живих бића, узроч-но-последичних веза и односа међу појавама. На овај начин ученици вежбају садржајно исправно и прегледно писмено изражавање, чиме се успоставља и корелација између наставних предмета српски језик и књижевност и биологија. Извештавање се односи на изношење резултата рада које може бити индивидуално и групно. Нпр. извештавање о резултатима рада групе на одређену тему, затим израда домаћих задатака, решавање за-датака у наставним листићима, радним свескама, описивање препарата неког ткива и др.

Текстуална метода се најчешће примењује у раду с уџбеником. Поред уџбени-ка, у настави биологије користе се и радне свеске и листови, текстуални задаци, члан-ци и научно-популарна литература, енциклопедије, текстови на интернету и др., ради продубљивања, проширивања и систематизовања већ стечених знања ученика. Овом методом наставник може да илуструје и допуњује своје излагање у току часа. Текстуалном методом ученици стичу знања читањем текстова.

Применом текстуалне методе подстиче се лепо изражавање, учи правилно ко-ришћење појмова који се односе на наставни предмет биологија, развија писменост уче-ника, подстичу интересовање и пажња који интензивирају активност ученика у раду, а код појединих развијају и допуњују даровитост.

4.2. Визуелне методе

Демонстрациона метода је показивање предмета, нпр. показивање модела бубрега, срца, мозга, слика и др. Ова метода може да се користи у свим фазама наставе у комбина-цији с другим методама рада. Посматрањем очигледних наставних средстава и процеса ученици стичу ефикаснија и трајнија знања о одређеним појмовима. Методу демонстри-рања наставник треба добро да испланира и припреми како би на најбољи начин могао да постигне жељени циљ: да упути ученике шта, како и зашто треба да посматрају у да-том тренутку. Метода је веома ефикасна приликом израде препарата, када наставник даје упутства и демонстрира прављење одређене врсте препарата. Такође је незаменљива када је реч о дисекцији.

Илустративна метода је посебно корисна када нисмо у могућности да применимо демонстрациону методу, па се неки део тела, органа (око, ухо, кичмена мождина) или чи-таво људско тело цртају, или када се научено градиво проверава и примењује обележа-вањем или цртањем. Приликом израде графикона, дијаграма, табела и шема такође се веома често примењује ова метода. Ученици на тај начин лакше схватају и стичу реалнију слику о неким појавама, процесима, објектима или нечему што је апстрактно. Применом ове методе успоставља се добра корелација с ликовном културом и примењују различите технике рада.

44

Метода лабораторијског рада у настави биологије представља незаменљив део наставног процеса. Она подразумева директан рад ученика с одређеним сред-ствима и прибором (лабораторијски прибор, микроскоп) на одређеном материја-лу. У седмом разреду лабораторијски рад се углавном своди на микроскопирање хистолошких препарата како би ученици боље упознали грађу одређеног ткива. Лабораторијски рад може бити истовремени рад свих ученика упоредо с наставниковим показивањем лабораторијских операција. Овакав облик лабораторијске методе рада уво-ди ученике у одређен радни поступак или им истовремено омогућава испољавање инди-видуалних активности, нпр. сви ученици посматрају препарате под микроскопом: грађу мишићног ткива, нервне ћелије, ћелије крви и др. У седмом разреду изводи се дисекција бубрега коју сви ученици посматрају, потом цртају поречни пресек бубрега и обележавају делове.

У организацији лабораторијског рада када ученици посматрају микроскопске препа-рате помоћ наставника своди се на најмању меру. Ученици највећим делом самостално раде, а наставник помаже само у изузетним случајевима.

45

5. НАСТАВНИ ОБЛИЦИ РАДАПланирање у настави биологије подразумева постављање и остваривање различитих

облика рада у настави, што доприноси већој рационализацији, осмишљавању, усаврша-вању и бољим постигнућима.

Табела 5.1. Најчешћи облици рада у настави биологије и њихове карактеристике

Облик рада Карактеристике

Фронтални облик Наглашена улога наставника.Наставник ради подједнако са свим ученицима у одељењу.

Рад у паровима Међусобна сарадња двају ученика. Наставник има водитељску улогу, даје задатке и прати рад. На крају часа анализирају се резултати рада.

Групни рад Ученици се деле на више група. Групе раде на истом задатку или на различитим задацима.Рад група презентује вођа групе.На крају се изводе закључци о резултатима рада.

Индивидуални рад Сваки ученик ради самостално одређене задатке или сви ученици раде самостално на истом задатку. При крају часа, анализирају се резултати рада.

Индивидуализован рад Облик рада који уважава разлике између ученика. Сваки ученик ради на задацима који су прилагођени његовим способностима и степену знања.

Фронтални облик рада најчешћи је у настави биологије и подразумева да сви учени-ци реализују наставни садржај (исти задатак) под руководством наставника. Примењује се у делу часа када ученици имају довољно предзнања. Најчешће га користимо у увод-ном делу часа када ученике уводимо у нове садржаје, и/или када су наставни садржаји захтевни – обилују појмовима и притом су комплексни за тумачење и усвајање. Највећа предност фронталног облика рада јесте економичност (рационално коришћење време-на и простора), а недостатак се односи на потенцирање способности просечног ученика, при чему ученици екстремнијих способности имају проблем у достизању просечних за-хтева (слабији ученици) или/и бивају спутани у напредовању (бољи ученици).

Групни рад карактерише подела ученика једног одељења на више група, од по три до пет ученика, који на часу раде исти задатак или различите задатке под руководством наставника. Бројност групе зависи од наставног садржаја, средстава која се користе за рад и броја ученика у одељењу. Наставник мора да води рачуна о структури групе, тежини задатака, могућностима ученика, занимљивости садржаја који се обрађују и др.

46

Групе се могу одредити на различите начине, нпр. разбрајањем (1, 2, 3...), по азбучном реду, извлачењем задатака, папира у боји, сличица, слова, бацањем коцкице, слагањем слике из новина и др. Наставник може да формира групе и на основу интересовања уче-ника. Наставник даје упутства за рад у писменој форми или усмено објашњава, мора не-престано да прати рад свих чланова, ако је потребно пружа помоћ, даје инструкције и усмерава рад групе. Ученици бирају представника групе или га наставник одређује. Пред-ставник представља резултате рада целом одељењу. По излагању свих група следи обје-дињавање резултата, чиме се добија целина.

Рад у паровима представља међусобну сарадњу двају ученика на заједничком задат-ку. Парови се могу формирати на различите начине: – разбрајањем (1, 2, 1, 2...); – по азбучном реду; – извлачењем задатака, папира у боји; – извлачењем сличица; – извлачењем слова (велико и мало слово); – бацањем коцкице; – слагањем слика из новина; – од бољег и слабијег ученика; – од ученика истих могућности; – према месту седења; – према близини становања; – према властитом избору; – на основу другарства ученика; – на основу интересовања ученика; – према полу (дечак и девојчица) и др.

Парови не морају бити стални. На њихово формирање утичу: – тежина и сложеност задатака које пар треба да уради, – расположиво време за извршење задатака, – узраст ученика, – циљ и способности које желимо да развијамо код ученика, – ученичко искуство и др.

Рад у пару може да се односи на решавање истог или посебног задатка. Циљ рада у пару може бити да ученици с добрим знањима помогну у решавању задатака ученицима који теже усвајају наставне садржаје и решавају задатке. Пример: решавање наставних листића у уводном или завршном делу часа, решавање задатка, давање писмених или усмених одговора на питања, провера тачности урађених домаћих задатака, израда из-вештаја, паноа, презентације и др.

Наставник даје упутства за рад у писменој форми или усмено објашњава. Наставник мора непрестано да прати рад свих парова, ако је потребно пружа помоћ, даје инструк-ције и усмерава рад. По излагању свих парова обједињује резултата рада, чиме се добија целина.

47

Радом у паровима остварује се: – оспособљавање ученика за самостално стицање знања, умења и навика, – веће ангажовање и повећавање активности свих ученика на часу, – развијање способности за усмено изражавање ученика, – уједначавање темпа учења, – социјални развој ученика, – развијање способности прихватања и разумевања туђих ставова, – формирање властитих ставова, – вредновање властитог рада и рада особе с којом се сарађује, – велика међусобна сарадња јер су ученици у ситуацији да помажу једни другима, – друштвени развој детета, – брже долажење до резултата, – јачање мотивације ученика, – веће интересовање ученика, – остваривање бољих резултата рада, – развијање радних навика за рад удвоје и подела задатака и др.

Ученици воле да сарађују јер рад у пару уноси доста димнамике и живости, доноси слободу и сигурност. Рад у пару од великог је значаја за ученике који теже усвајају нас-тавне садржаје, који су несигурни, мање комуникативни, спори, слабо мотивисани. Рад у паровима може допринети побољшању успеха у настави, јачању другарства и одговор-ности.

Индивидуални рад је дидактичко-методички облик рада када сваки ученик ради са-мостално своје задатке или сви ученици раде самостално на истом задатку. Сваки ученик ради на свој начин и брзином која му одговара, па се развија ученичка самосталност и до изражаја долази њихова креативност. Овај облик рада најчешће се примењује за увежба-вање и проверавање знања. Када задаје задатке, наставник треба да води рачуна о инди-видуалним разликама ученика.

Индивидуализован рад је дидактичко-методички облик рада који уважава психич-ке и физичке разлике међу ученицима, као и разлике у предзнању, темпу учења, начину, мотивима учења и др. Задаци се прецизно припремају, бирају и прилагођавају способно-стима ученика.

Разлике ова два облика рада су у примени различитих типова задатака. У првом об-лику рада ученицима се истовремено дају исти типови задатака – захтеви за решавање. У индивидуализованом облику рада пажљивије се обраћа пажња на различитости међу ученицима (ниво знања, способност перцепције, спремност, темпо, мотивација). Дифе-ренцирани задаци су најподеснији за индивидуализовани облик рада. Оба облика рада могу се несметано применити без обзира на методу рада.

48

6. НАСТАВНЕ ТЕХНИКЕ Планирање у настави биологије подразумева постављање и остваривање различитих

облика рада у настави, што доприноси већој рационализацији, осмишљавању, усаврша-вању и бољим постигнућима.

Данас се у наставном процесу све више инсистира на развоју практично применљи-вих знања, а то изискује промене у организацији наставног процеса. Промене захтевају више активног укључивања ученика у наставни процес и стицање знања како би научено с лакоћом могли да примене.

Активно укључивање ученика у наставни процес може се постићи применом разли-читих наставних техника. Постоје бројне наставне технике којима се може подстаћи актив-но учешће ученика у наставном процесу. Примена одређених наставних техника зависи од наставног садржаја, структуре одељења, опремљености школе за рад и др. Наставник треба да одабере најпогодније технике које ће на најлакши начин омогућити ученику постизање планираних исхода учења.

Наставна техника – мапа појмова представља разгранату структуру најбитнијих појмова. Када желимо да применимо ову наставну технику, рад треба планирати у малим групама, а ученици могу и индивидуално да раде. Ова техника може послужити као увод у обраду неке теме или наставне јединице како би се ученици подстакли на размишљање о ономе што су већ раније чули или научили, али и као начин понављања обрађене теме. Оваквим начином рада ученици се подстичу да слободно и отворено размишљају о зада-том појму.

Не постоји посебно правило или кључ по којем се израђује мапа појмова. У средишњем делу или основи мапе налази се кључни појам, а онда се по слободном опредељењу уче-ника формира мрежа која ће му омогућити лако памћење и повезивање појмова који су у тесној вези са основним појмом.

МИШИЋИ

омогућавају радунутрашњих

органа

ПОПРЕЧНОПРУГАСТИ ГЛАТКИ СРЧАНИ

учествују у раду срца

штите унутрашњеоргане

покрећу телои делове тела

учествују у раду органа за варење

и дисање

49

Мозаик метода се препоручује за рад у паровима и за рад у групи. Материјал за рад дели се у мале комаде као „мозаик” и онда се комадић по комадић даје члановима групе или они извлаче папириће који су у ствари део једне целине. Нпр. ако обрађујемо систем органа за варење, једна група може да извлачи папириће на којима су слике органа за варење – једњак, желудац, танко црево, желудац. Друга група извлачи жлезде које припа-дају систему органа за варење – пљувачне, јетра, панкреас, желудачне жлезде. Трећа гру-па извлачи папириће на којима се налазе називи болести органа за варење (анорексија, булимија, чир, рак...), четврта група извлачи задатак – исхрана, а мозаик чине комадићи папира на којима су наведене намирнице или витамини итд. Сваки члан групе треба да прочита задатак који је извукао и спреми се да реферише о њему.

При примени ове методе долазе до изражаја различити стилови учења. Ако неко од чланова групе теже учи и сналази се, у раду му помажу остали чланови групе. Након извр-шења задатка групе извештавају о раду у мозаик-групама. Када све групе заврше извешта-вање, следи евалуација.

ОБОЉЕЊА МИШИЋА

УПАЛАМИШИЋА

ПУЦАЊЕМИШИЋА

МИШИЋНАДИСТРОФИЈА

50

7. ДОПУНСКА НАСТАВАУченици у основној школи према афинитетима могу да се укључе у програме допун-

ске, додатне наставе и ваннаставних активности који им пружају могућност да изразе својe способности у границама својих могућности.

Ови посебни облици рада предвиђени су наставним планом и програмом као посебне активности, а циљ им је прилагођавање наставног програма ученицима и омогућавање његовог успешног савладавања, као и потпунији развој ученикових способности.

Допунска настава организује се за ученике који због различитих разлога нису мог-ли да усвоје наставне садржаје на часовима редовне наставе, па због тога не могу даље да прате наставни програм. Реч је, на пример, о ученицима који су дуже одсуствовали с наставе због болести, ученицима чије су могућности испод просечних или онима који су школу похађали у иностранству, па због непоклапања наставних садржаја не могу даље да прате наставни програм. Ученици на овим часовима уче оне чињенице и појмове који су им битни за даљи рад.

На часовима допунске наставе примењују се различити облици и технике наставног рада. У допунској настави доминантан облик рада јесте индивидуализовани рад, знатно је мање заступљен рад у групама ученика сродних тешкоћа и нивоа развијености, док је фронтални рад најмање присутан.

Индивидуализовани поступак у допунској настави реализује се применом наставних листића, примереним задацима и радом наставника на учењу оних наставних садржаја који су ученицима нејасни. Методе допунске наставе условљене су задацима наставе, об-лицима који се примењују и материјалима који се користе. Најчешће се примењује разго-вор између наставника и ученика, затим рад на тексту, писмени радови и задаци, усмено излагање наставника, илустрације и демонстрације.

Вредновање рада ученика на часовима допунске наставе везано је за сваки задатак. Ако провера ученичких постигнућа покаже задовољавајуће резултате, укида се даљи до-пунски рад.

51

7.1. План рада на часовима допунске наставеШкола: __________________________________

Разред и одељење: VII Недељни фонд часова: 1

Наставник: _______________________________ Наставни предмет: биологија

Период реализације


теме

Редни број часа Наставна јединица Укупно

часова

СЕП

ТЕМ

БАР I 1. Наука о човеку – антропологија

4I 2. Преци данашњег човекаII 3. ЋелијаII 4. Деоба ћелије

ОКТ

ОБА

Р

III 5. Грађа и функција коже

5

III 6.Обољења, повреде, прва помоћ Нега и заштита коже

IV 7. Грађа и функција костијуIV 8. Скелет

IV 9.Обољења, повреде костију и прва помоћ

НО

ВЕМ

БАР V 10. Грађа и функција мишића

4V 11. Повреде и оштећења мишићаVI 12. Грађа и функција нервног ткиваVI 13. Централни нервни систем

ДЕЦ

ЕМБА

Р

VI 14. Периферни нервни систем

4VI 15.

Обољења и повреде нервног система

VII 16. Жлезде с унутрашњим лучењем

VII 17.Поремећаји у раду жлезда с унутрашњим лучењем

ЈАН

УАР VIII 18.

Чулни органи коже Чуло мириса и укуса 2

VIII 19. Мане и обољења ока

52

Период реализације


теме

Редни број часа Наставна јединица Укупно

часова

ФЕБ

РУА

Р

VIII 20. Чуло слуха и равнотеже

4

IX 21.Грађа и функција органа за варење

IX 22.Обољења органа за варење Правилна исхрана и последице неправилне исхране

X 23.Грађа и функција органа за дисањe

МА

РТ

X 24.Плућно и ћелијско дисање Обољења органа за дисање

4

XI 25.Крв и лимфа; крвне групе и њихово наслеђивање; трансфузија

XI 26. Срце и крвни судови

XI 27.

Одбрамбене способности организма и вакцине, обољења и повреде органа за циркулацију

АП

РИЛ

XII 28.Грађа и функција органа за излучивање

4XII 29.

Обољења органа за излучивање

XIII 30.Грађа и функција органа за размножавање

XIII 31. Процес репродукције

МА

Ј

XIII 32.Обољења органа за размножавање Наслеђивање пола код човека

4XIV 33. Пубертет и адолесценцијаXIV 34. Болести зависности

XIV 35.Почетак полног живота Хумани однос међу половима

ЈУН XIV 36.

Ризично понашање и сексуално преносиве болести

1

Наставник: _________________________________________

53

7.2. Примери задатака за часове допунске наставеНаставни листић бр. 1

Користећи се текстом који се налази у уџбенику на 33. и 34. страни, попуни табелу.

Делови коже Органи коже

Допуни реченице.

Танак површински слој коже изграђен од покровног ткива назива се _______________ .

Крзно је ____________________________________________________________________ .

Жлезде које имају облик цевчице која је на једном крају умотана у клупко, а завршава се на површини коже малим отвором назива се __________________________________ .

Наставни листић бр. 2

Прочитај текст из уџбеника који се налази на 161. и 162. страни и одговори на питања.

Шта су семеници? ___________________________________________________________ .

Које хормоне производе семеници? _____________________________________________ .

Шта чини женски полни систем? ________________________________________________ .

Која је улога материце?_______________________________________________________ .


Женски полни орган цевастог изгледа с дебелим мишићним зидом назива се ______________________________.

Посебни орган жена у коме се развија плод назива се ______________________________.

Јајници су __________________________________________________________________.

Простата је највећа жлезда која припада мушким полним органима. Продукти ове жлезде заједно са сперматозоидима чине семену течност _________________________.

Сперматозоиди су____________________________________________________________.

54

Наставни листић бр. 3

У уџбенику се на 161. страни налази текст који описује шта чини мушки полни систем. А на 162. страни налази се текст који описује шта чини женски полни систем. Прочитај текст и попуни табелу тако што ћеш с леве стране навести мушке полне органе, а с десне стране женске полне органе.

Мушки полни органи Женски полни органи

Допуни реченице користећи се текстом из уџбеника који се налази на 161. и 162. страни.

1. Полни органи човека настају пре _______________, а током______________ потпу-но се развијају и постају способни за ___________________________.

2. При првом полном односу ___________ пуца и долази до слабијег _________.

3. Током порођаја ____________ се шири, захваљујући еластичним зидовима.

55

8. НАСТАВНА СРЕДСТВА И ЊИХОВА ПРИМЕНА

Наставна средства активирају ученике, олакшавају схватање и разумевање. Наставна помагала која се користе у настави биологије јесу: графоскоп, дијапројектор, компјутер, телевизор, видео-плејер, лабораторијски прибор, микроскоп итд.

Наставна средства која се користе у настави биологије јесу: уџбеник, радна свеска, енциклопедије, научни часописи, природни предмети, препарати, збирке, модели, слике, фотографије, дијапозитиви, графофолије, видео-касете.

Употребом наставних средстава у настави биологије остварује се више васпитно-об-разовних циљева:

– већа заинтересованост ученика за наставне садржаје, – побуђивање веће пажње ученика, – постизање очигледности, – развијање мисаоних активности, – постизање лакшег преноса информација, – подстицање ученика да интензивирају учење, – постизање рационализације и економичности наставе, – пружање материјалног ослонца мисаоној активности.

Визуелна наставна средства су: трајни или привремени микроскопски препарати, модели људских органа, различити цртежи, зидне сликe, дијапозитиви, књиге, енциклопе-дије, часописи за децу, графофолије итд.

Употреба визуелних наставних средстава заснива се на чињеници да су она мање ап-страктна од речи. Њихова правилна употреба позитивно утиче на квантитет знања, трај-ност знања и развијање ученичких способности.

Графофолије и дијапозитиви имају широку примену у настави биологије. Постоје комплети дијапозитива и графофолија који се могу користити у настави јер прате нас-тавне садржаје који се обрађују у одређеним разредима, обезбеђују очигледност и усме-равање пажње ученика, олакшавају схватање и разумевање природних појава, процеса и законитости.

Аудио-визуелна наставна средства. Значај коришћења аудио-визуелних наставних средстава у настави биологије огледа се у томе што допуњују предавања, објашњавају их, поткрепљују очигледношћу, проширују учениково знање и доприносе његовој трајности. Аудио-визуелна наставна средства су: наставни филмови, видео-касете и цедеови.

56

Видео-касете и цедеови који су израђени за наставу усклађени су с наставним про-грамом, узрастом ученика и општим дидактичким и методичким захтевима наставе био-логије у седмом разреду. Видео-касете које се могу користити у ове сврхе су: Мејоза, Ске-лет, Мозак, Срце. Наставник их користи у зависности од знања ученика и њихових интере-совања. У настави се могу користити презентације у пауер поинту. Могу их израђивати и наставници и ученици. Наставник селектује чињенице за приказивање.

Употреба презентација у настави омогућава: – већу пажњу ученика, нарочито ако наставник укључи и њих у припрему презента-ција, чиме ће доћи до изражаја одговорност ученика за успех наставе и учења; – да ученици активније учествују у процесу обраде нових садржаја; – да се лакше одржи дисциплина у настави.

Презентације које ученици припремају самостално или у групама најбоље је при-мењивати на часовима понављања градива. У те сврхе добро је користити анаграме, ре-бусе, асоцијације, различита питања, занимљивости, интересантне слике, видео-записе који приказују животне процесе или функције органа и др.

Мултимедија у настави. Примена нових технологија у настави веома је важна јер су оне у свакодневном животу све заступљеније. Нове технологије и нови програми омо-гућавају лакше усвајање знања и све већу примену мултимедијалних средстава.

Медијатека је настала као резултат развоја савремене наставе, то јест савремене кон-цепције васпитно-образовног процеса у школама. Медијатека представља саставни део школског простора, посебно опремљен и намештен тако да задовољи потребе савремене наставе и ваннаставних активности у школи.

Значајна улога медијатеке јесте припрема и увођење савремених образовних техно-логија. Главни циљ медијатеке јесте оспособљавање ученика за самостално учење, инди-видуалан рад, али и рад у паровима или мањим групама.

Примена рачунара у настави пружа могућност наставнику да подиже квалитет васпитно-образовног процеса и да обезбеди бољу комуникацију у настави. Употреба ра-чунара и презентација доприноси лакшем одржавању дисциплине у настави и креирању педагошких ситуација у којима ће долазити до изражаја одговорност ученика за успех наставе и учења. Ученици могу користити рачунар код куће и на тај начин стицати разно-врсна знања која су у вези с наставним планом и програмом и шире.

57

Интернет у настави. Применом нових облика и метода рада долазе до изражаја број-не предности учења у односу на класичне методе и облике рада. Коришћење интернета за потребе наставног процеса омогућава активацију различитих чула ученика у зависности од примењених елемената мултимедије (текст, слике, анимација, видео-запис, звук и др.).

Од великог значаја је примена видео-записа којима се може на оригиналан и аутентичан начин приказати неки животни процес, појава или нешто друго што је интересантно за наставу. Ученици могу самостално да долазе до оних података који их интересују и иско-ристе их за боље разумевање наставног садржаја.

Видео-пројектори имају велику примену у наставном процесу. Видео-бим прикљу-чен на лаптоп рачунар може да замени креду, таблу, графоскоп, дијапројектор и др. Ако је наставна јединица преопширна или веома интересантна, наставник може да напише на слајду оно што је желео да запише на табли, и прикаже на рачунару и видео-пројектору. Велика предност примене мултимедијалних средстава јесте много лакша припрема мате-ријала за рад, а олакшан је и сам процес извођења наставе.

58

9. ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Извод из правилника о оцењивању ученика1 Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално

праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског програма.

Оцењивање је континуирана педагошка активност којом се исказује однос према учењу и знању, подстиче мотивација за учење, а ученик оспособљава за објективну про-цену сопствених постигнућа, као и постигнућа других ученика, и притом развија систем вредности.

При планирању наставе треба планирати и оцењивање. Наставник на основу пода-така добијених у процесу оцењивања може објективниje да вреднује наставу, услове у којима ради и квалитет сопственог рада.

Процес оцењивања чини неколико различитих фаза: – оцењивање у оквиру планирања и припреме наставе (писмено, усмено, активност); – праћење напредовања ученика током наставе и учења; – бележење података и запажања о раду и постигнућима ученика; – саопштавање повратних информација ученицима и њиховим родитељима о постиг-нућима, напредовању и развојним потребама ученика; – вредновање квалитета и ефикасности процеса наставе и учења.

Свака фаза је специфична, али само обједињене обезбеђују континуирано праћење и вредновање напредовања ученика и квалитета и ефикасности наставе. Оцењивање може бити: описном оценом, бројчаном оценом и комбиновано.

Велика тешкоћа приликом оцењивања јесте субјективност оцењивача. Који год да је систем оцењивања, субјективни фактори имају мањи или већи утицај на перцепцију и оцењивање ученика. Јасни критеријуми и доследна примена метода оцењивања могли би да предупреде утицај субјективних фактора.

У основи критеријумског оцењивања налазе се критеријуми или стандарди за сваку оцену. Критеријуми описују шта ученик треба да зна и које вештине треба да поседује да би добио неку оцену.

1 Службени гласник РС, бр. 74/2011.

59

Табела 9.1. Критеријуми за бројчано оцењивање

Оцена Критеријуми

Одличан 5

Ученик који остварује веома значајан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном и средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, као и већину захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, то јест захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања.

Врло добар 4

Ученик који остварује значајан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном и средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, као и део захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, то јест захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања.

Добар 3

Ученик који остварује напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном и већи део на средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, то јест захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз ангажовање ученика и помоћ наставника.

Довољан 2

Ученик који остварује минималан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа, то јест захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз знатну помоћ наставника и ангажовање ученика.

Недовољан 1Ученик који, ни уз помоћ наставника, не остварује минималан напредак у савладавању школског програма ни у достизању захтева који су утврђени на основном нивоу постигнућа.

Табела 9.2. Приказ бројчане и описне оцене

Описна оцена Бројчана оценаОствареност циљева, општих и посебних, то јест прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања школског програма

Степен остварености циљева, општих и посебних, то јест прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања школског програма

Ангажовање ученика у настави Ангажовање ученика у наставиНапредовање у односу на претходни периодПрепорука за даље напредовање ученика

60

Праћење и вредновање постигнућа ученика треба да се обавља континуирано на сваком часу, у зависности од интересовања и активности ученика у процесу учења, а у складу с индивидуалним развојним способностима ученика. Праћење рада ученика подразумева систематично бележење запажања о развоју интересовања ученика, моти-висаности, способности и постигнућима, усвајању наставног садржаја, као и учениковог односа према раду и постављеним задацима. Ученик се оцењује на основу различитих ак-тивности и резултата рада. Сваки наставник је обавезан да организовањем наставе моти-више и подстиче развој способности ученика уз коришћење интересантних начина рада, ради остваривања што бољих резултата у раду и постигнућа ученика.

Проверавања и оцењивања на основу писмених одговора ученика имају велики значај јер се на веома ефикасан начин, одједном за део садржаја из наставног програма може проверити знање свих ученика у одељењу. Праћење, проверавање и оцењивање постигнућа ученика путем писмених радова може да се обавља током целе наставне го-дине, али и након обрађених наставних целина. Наставник је дужан да обавести ученике о наставним садржајима који ће се писменим путем проверавати. Провера знања учени-ка писменим путем из наставног предмета биологија за седми разред, може се обављати тестовима знања и наставним листићима. Писмене радове после прегледања и оцењи-вања треба дати ученику на увид и чувати у школи до краја школске године, а родитељу такође треба омогућити увид у писмени рад ученика ако он то захтева. Задаци за писмене провере треба да буду различитог типа и треба их припремити поступно, од лакших ка те-жим. Ученицима који теже усвајају наставне садржаје и с мањим знањем, задаци се морају прилагодити, тако да могу да их реше и добију позитивну оцену.

Провера знања ученика применом тестова. Редовним праћењем и проверавањем знања различитим облицима и на основу више елемената, добија се објективнија коначна оцена која је у складу са стварним постигнућем ученика. Треба примењивати тестове с различитом формулацијом и тежином задатака, тако да сваки ученик има могућност да реши оне задатке који су на нивоу његових могућности.

Праћење, проверавање и оцењивање усмених одговора ученика неопходно је и веома важно у наставном процесу јер се тако сазнају важни подаци који се не могу сазна-ти писменим путем. У дијалогу наставник утврђује и оцењује знање ученика и разумевање наставног садржаја, напредак ученика у учењу, према његовим способностима и мотива-цији. Усмено праћење и оцењивање знања треба спроводити на сваком часу. При обради новог градива можемо да оценимо један број ученика који се на основу раније стеченог знања успешно сналази у новим ситуацијама. Часови утврђивања треба да послуже за оцењивање више ученика. Домаћи задаци такође могу послужити за проверавање знања ученика, при чему је важно да ученик сам ради домаћи. Можемо увек постављати додатна питања због употпуњавања оцене. Наставник своја запажања треба да бележи одмах на часу, у одговарајућу рубрику у листи (картону) за праћење и оцењивање ученика. Оцену дајемо јавно у одељењу. Нарочито је важно да се оцена образложи и да се истакне шта ученик зна, уме, може, а шта је потребно да вежба, научи, како би могао даље да напредује.

61

Праћење и оцењивање постигнућа ученика усменим путем у већој је мери под утицајем субјективних фактора и зависи од утиска наставника. Велики утицај има и трема коју осећају поједини ученици и др.

Ангажовање ученика подразумева: одговоран однос према раду и постављеним за-дацима, активно учествовање у настави, редовно решавање домаћих задатака, учешће у различитим облицима рада, у дискусији, дебати, излагању и представљању резултата истраживања, учешће у различитим облицима групног рада, рада на пројектима и др., сарадњу с другима, интересовања и мотивацију и др.

Полазна основа за издвајање критеријума у оцењивању ученика јесу исходи. Оцењи-вање ученика које се заснива на исходима представља процењивање индивидуалног на-предовања и праћење рада ученика. Оцењивање треба да обухвати сва ученичка постиг-нућа.

Евиденциони листић за праћење и оцењивање ученика из наставног предмета биоло-гија у седмом разреду налази се у табели 9.3.

Табела 9.3. Предлог евиденционог листића за праћење распона ученичких постигнућа у настави биологије у 7. разреду

Основна школа: 20___/____Презиме и име ученика: Одељење

Област оцењивања Знање (исходи)

Акти

внос

ти

Дом

аћи

зада

ци

Пис

мен

е пр

овер

е

Веж

бе, о

глед

и

Усм

ене

пров

ере

Оце

на


Разуме основне теорије еволуције и схвата њен значај у формирању савременог биолошког мишљења.


Зна грађу ћелије и ткива и повезаност органа и органских система у организам као целину.

62

Основна школа: 20___/____Презиме и име ученика: Одељење

Област оцењивања Знање (исходи)

Акти

внос

ти

Дом

аћи

зада

ци

Пис

мен

е пр

овер

е

Веж

бе, о

глед

и

Усм

ене

пров

ере

Оце

на

Кожни систем

Зна основну грађу органа и система органа који чине човечји организам и њихову функцију у организму, познаје врсте обољења и повреда и пружање прве помоћи; разуме принципе вођења здравог живота и значај поштовања ових принципа; познаје основне хигијенске мере и разуме зашто су потребне, разуме значај правилне исхране.

Скелетни систем



Систем жлезда с унутрашњим лучењем

Систем чулних органа





Систем органа за размножавање

Зна основну грађу репродуктивног система и његову функцију у организму, познаје врсте обољења и начине лечења; разуме принципе вођења здравог живота и значај поштовања ових принципа.

Репродуктивно здравље Разуме да се врста одржава репродукцијом.

Оствареност циљева по стандардима

Напредовање у односу на претходни период

Наставник: ___________________________

63

Блумова таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивном подручју јесте основа за оцењивање знања и вештина ученика. Бенџамин Блум (Benjamin Bloom, 1956) креирао је таксономију циљева васпитања и образовања у три подручја – когнитив-ном (нове информације, мисаоне вештине), афективном (осећања), преференције (скло-ности и интересовања), вредности и психомоторном (физичке и перцептивне активнос-ти и вештине). Циљеве и исходе у когнитивном подручју разврстао је у шест основних хијерархијски уређених категорија према нивоу апстраховања: основно знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација. Блумова таксономија нас упућује како да форму-лишемо захтеве у задатку, као и како да формулишемо задатке најпогоднијег облика.

Табела 9.4. Нивои таксономије описани демонстрираним знањима и вештинама и за-хтевима задатака на овим нивоима

К о м п е т е н ц и ј аЗнање Схватање Примена Анализа Синтеза Евалуација

Дем

онст

рира

на з

нањ

а и

веш

тине

Опажа и именује информације; зна датуме, податке, места; зна главне идеје.

Разуме ин-формацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке, упо-ређује, разли-кује; уређује, групише, открива узро-ке; предвиђа последице.

Користи информације, користи ме-тоде, појмо-ве, теорије, у новим ситуацијама решава проб-леме корис-тећи усвојене вештине или сазнања.

Одређује структуру; организује делове; пре-познаје глав-ни смисао; идентификује компоненте.

Користи старе идеје за ства-рање нових; генерише из датих подата-ка; повезује знања с дру-гим области-ма; предвиђа закључке/ закључује.

Процењује вредност теорија и из-лагања; бира на основу рационалних аргумената; верификује вредност података; препознаје субјективност.

Захт

еви

који

ма

се п

рове

рава

ос

твар

енос

т ис

хода

на

дато

м н

ивоу

Дефиниши, наведи, опиши, идентификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј, ко, када, где итд.

Резимирај, опиши, ин-терпретирај повежи, раз-ликуј, проце-ни, дискутуј, прошири.

Примени, де-монстрирај, израчунај, комплети-рај, покажи, реши, испитај, преобликуј/ модификуј, повежи, про-мени, класи-фикуј, експе-риментиши, истражи.

Анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упо-реди, изабе-ри.

Преобликуј /модификуј, интегриши, замени, направи план, предвиди - – шта ако?, укомпонуј, формулиши, припреми, генерализуј/ уопшти, поно-во напиши.

Процени, одлучи, оце-ни, провери, тестирај, измери/одме-ри, предложи, изабери, про-суди, објасни, разликуј, закључи, компарирај, резимирај.

64

10. ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА

Примена тестова у настави биологије, као један од облика провере знања ученика, омогућава објективнију и потпунију проверу знања и усвојеност наставних садржаја. Формулисати задатке за тест веома је комплексан посао јер треба водити рачуна о нивоу знања који желимо да проверимо, интелектуалним способностима ученика и трајању те-ста. Приликом састављања задатака треба пазити да задаци буду јасни и прецизни, језич-ки добро формулисани, независни и интересантни.

Тестови и оцењивање у наставиУ васпитно-образовном процесу постоје три основна начина писменог испитивања

знања ученика:• школски и домаћи задаци – есеји на задату тему, самостално састављање и/или

решавање задатака, одговарање на низове питања итд.; користе се за испитивање и оцењивање;

• НЗОТ (низови задатака отвореног типа) – користе се за испитивање и оцењивање објективније од оцењивања школских и домаћих задатака;

• стандардизовани тестови знања – користе се за мерење и објективно оцењивање знања.

У наставној пракси, поред стандардизованих тестова знања, користе се и низови за-датака објективног типа које саставља наставник, а на које ученик одговара у писменом облику. Врсту испитивања постигнућа ученика применом стандардизованог теста знања називамо тестирањем знања. Ако наставник сам конструише НЗОТ, онда говоримо о испи-тивању постигнућа ученика.

Коришћење теста је добар избор када желимо да на ефикасан, објективан и економи-чан начин испитамо постигнуће ученика, то јест да:

• пратимо и вреднујемо шири обим постигнућа ученика; • пратимо и оценимо постигнуће већег броја ученика;• пратимо и меримо која су знања ученици усвојили, до које мере их разумеју и да ли

увиђају њихову практичну вредност.

65

10.1. Примери задатака за усмено и писмено проверавање остварености исхода, усклађени са захтевима Блумове таксономије циљева васпитања и образовања

Прилог 10.1.1. Задаци за проверавање нивоа знања

1. Заокружи слово испред тачаног одговора. Улога капилара је у:

а) провођењу воде, б) циркулацији крви, в) размени гасова.

2. Како гласи дефиниција ћелије?

__________________________________________________________________________.

3. Наброј болести система органа за циркулацију.

__________________________________________________________________________.

4. Опиши механизам дисања.

__________________________________________________________________________.

5. Означи делове мозга.

6. Када се појавио први човеков предак?_________________________________________.

7. Где се налази жута мрља? ____________________________________________________.

66

Прилог 10.1.2. Задаци за проверавање нивоа схватања

1. Повежи појмове који се налазе на левој страни с појмовима на десној страни.

СРЦЕ залисци

ВЕНЕ еластични зидови

АРТЕРИЈЕ коморе и преткоморе

2. Опиши грађу бубрега.

__________________________________________________________________________.

3. Која је разлика измећу полних и телесних ћелија?

__________________________________________________________________________.

Прилог 10.1.3. Задаци за проверавање нивоа примене

1. Које су могуће последице конзумирања дувана?

__________________________________________________________________________.

2. Направи мапу појмова система органа за излучивање.

__________________________________________________________________________.

Прилог 10.1.4. Задаци за проверавање нивоа анализирања

1. Упореди грађу мишићне и нервне ћелије и објасни по чему су сличне.

__________________________________________________________________________.

__________________________________________________________________________.

2. Издвој и запиши на линији оне појмове који означавају делове спољашњег уха.

Полукружни каналић, пуж, спољашњи ушни канал, ушна шкољка, бубна опна, слушне кошчице

Делови спољашњег уха су: __________________________________________________.

3. Објасни зашто треба да водимо рачуна о исхрани.

__________________________________________________________________________.

67

Прилог 10.1.5. Задаци за проверавање нивоа анализирања

1. У датој реченици пронађи реч која је неправилно написана и на линији испод текста напиши је правилно.

Жлезде с унутрашњим лучењем производе хемијске супстанце – ензиме.

Неправилно написану реч у реченици напиши правилно.________________________ .

2. Правилно напиши реченицу.

Глауком је ненаследно обољење које настаје због замућења очног сочива.

Правилно _________________________________________________________________

__________________________________________________________________________.

Прилог 10.1.6. Задаци за проверавање нивоа евалуације

1. Провери да ли је исказа тачан. Ако је тачан заокружи Т, а ако је нетачан Н.

Судовњача се налази испод дужице. Т Н

Мрежњача је унутрашњи омотач очне јабучице. Т Н

Разрокост је болест која настаје услед губитка еластичности сочива. Т Н

2. Објасни везу нервног и ендокриног система.

__________________________________________________________________________.

__________________________________________________________________________.

68

11. ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА РАЗЛИЧИТИМ ТИПОВИМА ЗАДАТАКА

Есејски тип задатака ученицима пружа могућност да покажу креативност јер сами одлучују о садржају и начину излагања одговора. У зависности од времена за решавање задатака постоји:

– есејски тип задатака кратког одговора (задаци овог типа решавају се за кратко вре-ме, тј. 2–5 минута); – есејски тип задатака дужег одговора (овакав тип задатака захтева 5–10 минута за решавање).

Есејски задаци кратког одговора (ко, шта, где, када) – ученик исказује знање тако да је онемогућено погађање одговора. Задаци овог типа лако се састављају. Недостаци за-датака кратког одговора су у томе што пружају могућност дословне репродукције и нема неочекиваних одговора.

Прилог 11.1. Примери есејског типа задатака

Одговори на питања.

1. Шта је гркљан?2. Која је улога плућа?3. Како је грађен кичмени пршљен?4. Чиме је заштићено тело човека?5. Где се налазе цревне ресице?6. Зашто су ушне шкољке наборане?7. Од чега се састоји лимфоток?8. Да ли су ензими важни за варење? Зашто?9. Наведи неке врсте болести органа за варење.10. Наведи делове система органа за дисање.

Есејски задаци продуженог одговора пружају могућност процењивања усвојености или разумевања сложенијих појмова. Задаци се могу лако саставити. Подстичу креативно и критичко размишљање. Ученици имају могућност да искажу самосталност и слободу изражавања. Задаци овог типа стварају потешкоће приликом утврђивања критеријума бодовања одговора.

69

Прилог 11.2. Примери задатака продуженог одговора

Одговори на питања.

1. Шта је мозак? _________________________________________________________________________.

2. Да ли се ћелије срца разликују од нервних ћелија? _________________________________________________________________________.

3. Објасни функцију коже? _________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________.

4. Шта је мејоза? _________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________.

5. Где се налази мали мозак? _________________________________________________________________________.

6. Шта је мозак?

_________________________________________________________________________.

7. По чему су сличне телесне ћелије човека?

_________________________________________________________________________.

8. Како чујемо?

_________________________________________________________________________.

9. Зашто је важно одржавати личну хигијену?

_________________________________________________________________________.

70

Задаци допуњавања захтевају да ученик прочита текст који је написан, размисли и допуни реченице. Потребно је да захтев који поставља наставник буде прецизан. Задаци допуњавања су одлични за тестирање чињеничног знања. Применом овог типа задатака смањена је могућност погађања одговора. Могу се лако и једноставно бодовати. Задатке овог типа теже је саставити за испитивање виших нивоа постигнућа.

Прилог 11.3. Примери задатака допуњавања


1. Више повезаних органа са заједничком функцијом удружује се и гради

_____________________________________________________________________ .

2. _______________ су ћелијске органеле које имају важну улогу у деоби ћелије.

3. Кора великог мозга подељена је на четири режња: __________________________,

___________________, _______________________ и __________________________.

4. Продужена мождина другачије се назива __________________________________ .

5. Средњи мозак се налази између _________________________________________.

6. Нервни систем чине ___________________ и _________________ нервни систем.

7. Мишићно ткиво омогућава_______________________________________________ .

8. Хрскавица је ___________________________________________________________ .

9. Уколико хипофиза не лучи довољно хормона раста, долази до ________________ ___

______________________________________________________________________ .

10. Кости удова чине _______________ појас, од кога полазе кости _______________

и ____________________ појас од кога полазе кости ________________________ .

11. Сви мишићи у организму чине _____________________, која обухвата више од

трећине телесне масе одраслог човека.

Допуни таблицу како је започето.

ОРГАН ГРАЂА ФУНКЦИЈАНос С унутрашње стране обложен слузоко-

жом с длачицама које задржавају чес-тице прашине и микроорганизме

Влажење и загревање ваздуха који удишемо

ЖдрелоГркљанДушникПлућа

71

Задаци двочланог избора лако се формулишу. Решавање овог типа задатака ре-лативно је брзо. Ови задаци су погодни за испитивање обимнијег наставног садржаја. Бодовање је брзо и објективно. Недостатак задатака двочланог избора јесте у томе што омогућавају висок степен погађања (скоро 50%). Понекад је тешко пронаћи могућности које су потпуно тачне, то јест потпуно нетачне. Јављају се потешкоће када је потребно конструисати задатке који ефикасно мере разумевање наставног садржаја.

Прилог 11.4. Пример задатка двочланог избора

Подвуци тачан одговор.

Други назив за катаракту је: катар, кратковидост, мрена, слабовидост.

Задаци вишеструког избора могу да обухвате велики опсег садржаја. Предност за-датака овог типа јесте у томе што могу да мере све нивое постигнућа, и брзо и лако се бо-дују. Задаци су конципирани тако да омогућавају ученику да одабере одговор и заокру-жи слово или број испред тачног одговора. На овај начин се проверава познавање чиње-ница, разумевање, закључивање и способност уочавања разлика. Приликом израде овог типа задатака тешко је саставити квалитетне нетачне тврдње. Приликом решавања по-требно је више времена за читање понуђених одговора и постоји могућност погађања.

Прилог 11.5. Примери задатака вишеструког избора

Заокружи слово испред тачне тврдње.

а) Особине нервне ћелије су надражљивост и проводљивост.б) Судовњача чини саставни део крвних судова.в) Крвоток чине крвни судови повезани у отворену мрежу, којима крв непрекидно цир-

кулише захваљујући контракцијама срца.

Заокружи слово испред тачне тврдње.

а) Нервно ткиво је састављено од сиве и беле масе.б) Нервно ткиво је састављено од светле и тамне масе.в) Нервно ткиво је састављено од беле и тамне масе.

Заокружи слово испред тачног одговора.

Артерије су крвни судови који имају:а) снажне и чврсте зидове,б) снажне и еластичне зидове,в) нежне и еластичне зидове.

Срце је саграђено од:а) две преткоморе и једне коморе,б) пара преткомора и једне коре,в) две преткоморе и две коморе.

72

Задаци алтернативног избора. Ученик код овог типа задатака треба да се одлучи за две могућности. Ако је тврдња тачна, треба заокружити Т, а ако је нетачна, треба зао-кружити Н. Овај тип задатака служи да се провери велики број тврдњи за веома кратко време.

Прилог 11.6. Примери задатака алтернативног избора

Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.

Трансфузија крви је надокнада крви вештачким путем. Т НЗапаљење бубрега настаје као последица нелечених инфекција мокраћних путева. Т НАнгина је запаљење слузокоже душнице. Т НКатран је отровни гас који се налази у плућима. Т Н

Исхрана је уношење хране. Т НДисање је размена гасовитих и хранљивих супстанци. Т НРаст је мењање облика и грађе живих бића. Т НПрилагођавање живих бића мењање је изгледа и грађе. Т Н

Нервна ћелија назива се неурон. Т НМијелински омотач сачињен је од мијелинске масе. Т НВежњача је слузокожа која прекрива унутрашњу страну очних капака и очну јабучицу. Т НЕнзими су хемијске супстанце које стварају жлезде с унутрашњим лучењем. Т НВитамини су супстанце које су организму потребне у великим количинама. Т Н

73

Прилог 11.7. Пример задатка разврставања

Бројевима означи да ли наведена карактеристика описује особине глатких ми-шића или попречнопругастих мишића.

_____ ћелије се називају мишићна влакна1. Глатки мишићи _____ граде зидове унутрашњих органа2. Попречнопругасти мишићи _____ имају више једара

_____ ћелије вретенастог облика_____ имају једно једро

Прилог 11.8. Пример задатка уочавања разлике


Шта од наведеног није заједничка карактеристика свих мишића: а) надражљивост,б) проводљивост,в) контрактилност,г) еластичност?

Прилог 11.9. Пример задатка уочавања сличности


Која је заједничка карактеристика свих мишића:а) вретенаст облик,б) тетиве,в) миофибрили, г) раде без утицаја наше воље?

Прилог 11.10. Пример задатка уочавања узрока и последица


Која ће болест настати код деце ако не уносе довољну количину витамина Д:а) анемија,б) остеопороза,в) рахитис,г) реуматизам?

74

Код задатака спаривања на једној страни се налазе појмови које треба повезати или спарити с одговарајућим појмом на супротној страни. Спаривање се може вршити уписивањем бројева или слова, или повезивањем појмова линијама.Oвај тип задатака веома је погодан за тестирање. Задаци се тешко формулишу и приликом решавања изискују доста времена за рад.

Прилог 11.11. Примери задатака спаривања

Линијама повежи појмове с леве стране с појмовима на десној страни.ХЕМОФИЛИЈА зачепљење крвних судоваЛЕУКЕМИЈА наследна болест која се чешће јавља код мушкарацаЕМБОЛИЈА болест непознатог узрокаАНЕМИЈА изливање крви у мозакМОЖДАНА КАП смањен број црвених крвних зрнаца

Број који се налази испред појма на левој страни упиши на црти поред одгова-рајућег појма на десној страни.

1. Обрве _____ покреће очну јабучицу2. Очни капци _____ рефлексно затвара3. Сузне жлезде _____ спречавају сливање зноја4. Трепавице _____ излучују сузе5. Вежњача _____ слузокожа која прекрива очну јабучицу6. Очни мишић _____ спречавају продирање прашине

Линијама повежи појмове с леве стране с одговарајућим појмом на десној страни.Врсте органа Функција органаСЕМЕНИЦИ мушке полне ћелијеОВУЛАЦИЈА жлезда која припада мушким полним органимаСПЕРМАТОЗОИДИ естроген МАТЕРИЦА производе тестостеронПРОСТАТА крушколики орган у коме се развија плодЈАЈНИЦИ прскање мешка

У празно поље ( ) упиши одговарајуће слово.А. реуматизам ( ) кривљење кичмеБ. сколиоза ( ) делови ДНКВ. ген ( ) излучивањеГ. ДНК ( ) спирално увијенаД. бубрег ( ) обољење зглобова

75

Код типа задатка – сређивање потребно је средити понуђене одговоре према од-ређеном правилу или низу. Ови задаци су погодни за испитивање знања и разумевања, посебно познавања узрочно-последичних веза, развоја појединих појава.

Прилог 11.12. Примери задатака сређивања

У празна поља упиши називе костију лица.

Носна кост, јагодична кост, потиљачна кост, слепоочна кост, темена кост, ситаста кост

Поређај наведене појмове према припадности.

Плућа, скелет удова, уста, зуби, материца, ждрело, једњак, дебело црево, скелет главе, ребра, постељица, душник, мокраћна цев, грудна кост, мокраћоводи, једњак, кичма, јетра, мокраћна бешика, карлични појас, панкреас, кости удова, носни отвори, семеник

Органи Систем органаСКЕЛЕТНИ СИСТЕМСИСТЕМ ЗА ВАРЕЊЕСИСТЕМ ЗА ДИСАЊЕСИСТЕМ ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕСИСТЕМ ЗА РАЗМНОЖАВАЊЕ

У задацима елиминације, један понуђен појам, или више њих, не уклапа се у друге понуђене појмове. Треба пронаћи и елиминисати неодговарајући појам.

Прилог 11.13. Пример задатака елиминације

Међу наведеним појмовима пронађи уљеза и заокружи га.

Знојне жлезде, лојне жлезде, надбубрежне жлезде, сузне жлезде, пљувачне жлезде

Међу наведеним органима пронађи онај који не припада овој групи органа и прецртај га.

Зуби, крајници, ждрело, пљувачне жлезде, панкреас, танко црево, желудац, слепо црево, језик

76

Задаци читања и попуњавања табела и графикона примењују се када желимо да испитамо способност разумевања и закључивања ученика. Од ученика се тражи да у празна поља у табели упише одговарајуће податке.

Прилог 11.14. Пример задатка читања и попуњавања табела и графикона

Попуни празна поља у табели

Орган Функција коју обављаОдваја грудну од трбушне дупље.

БУБРЕГПумпа крв.

КИЧМЕНИ СТУБ

Тест за петоминутну проверу знања. Ако се примењује на почетку часа, има улогу у провери усвојености наставног садржаја обрађиваног на неком претходном часу, а ако се примењује на крају часа, онда се проверава усвојеност наставног садржаја који се об-рађивао на часу.

Прилог 11.15. Примери тестова за петоминутну проверу знања

Датум: Наставна тема: Систем за циркулацијуИме и презиме ученика: Разред и одељење:Заокружи слово испред тачног одговора.

Срце је сачињено од:а) једне коморе и две преткоморе,б) две коморе и једне преткоморе,в) две преткоморе и две коморе.

Допуни реченицу.

Тромбоцити се нагомилавају на месту повреде крвног суда, међусобно слепљују и образују ____________________________________ око кога се формира краста.

Ако је одговор тачан, заокружи Т, а ако је нетачан, заокружи Н.

1. Лимфа је безбојна течност која се скупља у међућелијском простору. Т Н2. Срце се састоји од две преткоморе и једне неподељене коморе. Т Н3. Леукоцити имају улогу у одбрани организма. Т Н4. Еритроцити садрже хемоглобин. Т Н

77

Датум: Наставна тема: СкелетИме и презиме ученика: Разред и одељење:Заокружи слово испред тачног одговора.

Према облику, кости тела могу бити:а) кратке, пљоснате и ситне,б) кратке, чврсте и пљоснате,в) кратке, дуге и пљоснате.

Допуни реченицe.

Покретна веза представљена је зглобом који чине крајеви две суседне кости, ______________ и ____________ које су обложене глатком _______________________ .

Кости трупа чине __________ _____________, __________ и _________ _____________.

На линији испод слике напиши које су кости приказане на слици.

78

Датум: Наставна тема: Кожа Име и презиме ученика: Разред и одељење:Пажљиво прочитај текст и одговори на питања.

Гљивично обољење коже у виду раница између прстију на ногама настаје због пре-комерног знојења ногу у неадекватној обући, па је веома важно редовно одржавање хигијене стопала и обуће.1. Како се назива обољење које је описано у тексту?

__________________________________________________________________________2. Зашто је важно редовно одржавање хигијене?

__________________________________________________________________________3. Који су симптоми описаног обољења?

__________________________________________________________________________

Датум: Наставна тема: Чулни систем човека Име и презиме ученика: Разред и одељење:Пажљиво прочитај текст и одговори на питања.

Унутрашње ухо састоји се од спирално увијеног канала – пужа, и три полукружна ка-налића. У пужу се налазе рецептори за пријем звука. Три полукружна каналића садрже чулне ћелије с трепљама. Код сваког покрета, при промени брзине кретања тела или приликом промене положаја тела, течност се покреће и надражује трепље чулних ће-лија. Створени надражај преноси се до малог мозга, који даје информације и омогућа-ва одржавање равнотеже.

1. Која се чула налазе у уху? __________________________________________________ .

2. Где је смештено чуло равнотеже? ___________________________________________ .

3. Где се налази чуло слуха? __________________________________________________ .

4. Где се налази чуло додира?________________________________________________ .

79

Датум: Наставна тема: Нервни систем човека Име и презиме ученика: Разред и одељење:Заокружи слово испред тачног одговора.

Централни нервни систем чине:а) кичмена мождина и урођени рефлекси, б) кичмена мождина и периферни нерви,в) кичмена мождина и мозак, г) кичмена мождина и продужена мождина.

Заокружи слово испред речи које означавају део мозга.

а) Средњи мозакб) Предњи мозакв) Велики мозакг) Међумозакд) Кичмена мождинађ) Продужена мождинае) Мали мозак

Повежи појмове.

Менингитис изливање крви у мозакМигрена урођена болестЕпилепсија врста главобољеМождани удар запаљење можданих опни

80

12. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА УЧЕНИКЕ

Анкета представља низ питања по унапред утврђеном редоследу која се постављају испитаницима. Анкета мора бити добро осмишљена како би се добили добри резултати. Ако су питања у анкети лоше осмишљена, двосмислена, дата у погрешном редоследу, до-бијени одговори могу бити безначајни и довести до погрешних закључака. Аутор анкете треба што објективније да направи анкету како би добио најтачније могуће одговоре. У анкети, истраживач наводи питања на која жели да добије одговоре.

Приликом писања анкете треба поштовати следеће захтеве: – дефинисање циљева истраживања, – одређивање информација које треба прикупити, – избор начина на који ће се информације сакупљати, – одабир циљане популације, – одабир врсте анкете.

Анкета се обично дели на три дела: – питања елиминације, – питања квалификације, – главна анкета.

Врсте питања за израду анкете: – питања отвореног или затвореног типа, – спонтана питања или питања с понуђеним одговорима, – питања с дословним одговорима или питања с кодираним одговорима.

Пример – Да ли редовно посећујете стоматолога? – Да ли редовно једете воће? – Да ли сте доручковали? – Да ли редовно доручкујете? – Шта најчешће једете за доручак? – Шта најчешће ручате?

На прва четири питања одговара се са да или не, а на пето и шесто се испитаницима нуди листа одговора, то су питања с понуђеним одговорима.

81

Листа с понуђеним одговорима пружа истраживачу информацију шта испитаници знају или препознају. У анкети се могу користити скале оцењивања.

Пример 1

Колико је вероватно да ћете на систематском прегледу ученика сазнати да имате деформитет кичменог стуба?

вероватно ћу сазнати

вероватно нећу сазнати

Пример 2

Користећи скалу, назначите колико, по вашем мишљењу, бављење неким физичким активностима ефективно утиче на развој вашег организма.

врло ефективноефективно

ни ефективно ни неефективноније ефективно

потпуно неефективно

Пример 3

Опиши квалитет ужине у школској кухињи.

веома добардобар

просечанлош

Пример 4

Ако редовно одржаваш хигијену зуба, које су шансе да добијеш каријес?

никаквемале

осредњевелике

веома великеогромне

Пример 5

Оцените квалитет овог часа биологије:

1 = недовољан, 2 = довољан, 3 = добар, 4 = врло добар, 5 = одличан.

Чистоћа учионице 1 2 3 4 5Твоје ангажовање у раду групе 1 2 3 4 5Квалитет презентације задатка твоје групе 1 2 3 4 5Занимљивост наставног садржаја 1 2 3 4 5Квалитет твог знања 1 2 3 4 5Излагање наставника 1 2 3 4 5

82

Пример 6

ДА ЛИ ИМАШ КАРИЈЕС?

1. Да ли редовно одржаваш хигијену зуба?

Да Не

2. Да ли редовно идеш код стоматолога?

Да Не

3. Колико имаш пломбираних зуба?

Заокружи број: 1 2 3 4 5 више ниједан

4. Колико имаш зуба с каријесом?

Заокружи број: 1 2 3 4 5 више ниједан

5. Да ли имаш неку врсту болести зуба? Напиши коју.

______________________

Новине се као секундарно дидактичко средство могу користити у настави на разли-чите начине. Задати ученицима да у дневној штампи пронађу текст или фотографије на одређену тему и донесу их у школу за наредни час.Пример 1У дневној штампи пронађите фотографије и текстове који се односе на болести нервног система и лечење болести нервног система и о томе како стрес утиче на нервни систем. Исечке из новина донесите за следећи час. Пример 2

За следећи час донесите дневну штампу у школу.• Потражите у новинама текстове и фотографије који се односе на следеће теме:

– Преломи и лечење костију, – Опекотине услед пожара, струјног удара или опекотине настале на неки други начин, – Открића нових лекова, – Тровање лековима, – Смрт неке познате личности услед превелике дозе наркотика, – Саобраћајне несреће или убиства услед конзумирања алкохола, – Фотографије скелета.

• Пронађите текстове о деформитетима и болестима скелетног система.• Погледајте у дневној штампи колики је индекс зрачења данас.• Читање текста из новина на одређену тему.

83

Када прочитају текст, ученици дискутују о њему. Коришћењем новина у настави код ученика се формира и развија култура читања новина, критичко мишљење, комуникација и потреба за разменом информација и стичу нова сазнања о животу и живом свету на за-нимљив начин.

Истраживачки радови ученика су радови код којих је примењен научни метод ис-траживања и који откривају непознате чињенице или су засновани на прикупљању по-знатих научних чињеница и долажењу до резултата који се могу, ради преноса научних резултата у пракси, користити без доказивања одређене претпоставке/хипотезе.

Рад на истраживачкој теми с надареним ученицима може бити теоријски или експе-риментални (теренски, лабораторијски, кабинетски или комбиновани). Рад на истражива-чкој теми обухвата:

– избор теме и методе истраживања, – детаљно упознавање ученика с плановима, циљевима и очекиваним резултатима ис-траживања, – преглед литературе, компјутерске претраге и коришћење интернета, – обрада и интерпретација добијених резултата, – писање рада, – презентација рада.

Избор теме за истраживачки рад зависи од могућности школе и животне средине.

Избор теме подразумева избор оног проблема који има смисла истраживати. Прили-ком избора теме треба водити рачуна о оном што је до сада истражено и какво је садашње стање истражености.

Након избора теме следи њено дефинисање, разрада и рашчлањивање на радне за-датке којима се даље дефинише ток и план истраживања. С обзиром на циљ истраживања, у доласку до коначног резултата могу се користити различите методе.

Истраживање се може обављати посматрањем или експериментом. Код посматрања истраживање може бити пасивно и активно.

Податке који се добију истраживањем треба обрадити и средити да би се сагледале чињенице, уочиле битне карактеристике, дао статистички приказ података, графички прикази и извели закључци.

Писани рад треба да обухвата следеће: – наслов рада, – резиме, – увод, – материјал и методе рада, – резултате истраживања и дискусију, – закључак, – литературу.

84

Ови делови структуре су поглавља и пишу се као поднаслови. Сваки поднаслов има своју унутрашњу структуру. У наслову рада треба да се налази тежиште истраживања. На-слов треба да привуче пажњу и да се лако памти. Испод наслова пишу се имена аутора и ментора. Резиме представља сажето приказивање садржине читавог рада. У резимеу се приказује сврха и циљ истраживања, примењена метода, резултати и закључци. Резиме треба да буде кратак. Кључне речи пишу се испод резимеа. Најчешће се одабере пет-шест најзначајнијих речи које асоцијативним својствима најбоље презентују суштину рада. Увод треба да обухвата подручје истраживања, податке других аутора који су послужили за истраживање. У уводу треба да се налази и преглед ранијих радова. Материјал и методе рада приказују материјал који се обрађује. Треба дати приказ коришћених инструмената (апарати, прибор), као и поступке испитивања. Резултати истраживања и дискусија чине најобимнији део рада и састоје се од интерпретације добијених резултата. Треба саопшти-ти само главне резултате, не све. У дискусији треба истаћи да ли се добијени резултати и општа разматрања проблема слажу. Закључком се истиче важност добијених резултата и указује на могућност даљег истраживања истог проблема. На крају рада наводи се ко-ришћена литература.

12.1. Пример истраживачког рада ученика: Каријес код деце основношколског узраста

Аутори

Александар Ракић, ученик VIII разреда ОШ „Д. Максимовић” из Пожаревца; Тамара Станковић, ученица VIII разреда ОШ „Д. Максимовић” из Пожаревца

Ментор

Светлана Ракић, професор биологије у ОШ „Д. Максимовић” из Пожаревца

Резиме

Истражујемо појаву каријеса у генерацији деце која тренутно похађа Основну школу „Десанка Максимовић” од III дo VIII разреда. Циљ нам је да се увиди значај превентивних мера, као и мера санације, ради добијања генерације деце која је у потпуности збринута. Анализирамо стоматолошке картоне уз помоћ школског стоматолога и на основу тога до-лазимо до битних података о појави каријеса.

Кључне речи: каријес, зуб, зубни плак, превенција, пломба

85

УВОД

Грађа зуба

На сваком зубу се разликују три основна дела: круна, врат и корен.

Круна зуба се означава са два термина: анатомска и клиничка круна. Анатомска круна је део зуба који прекрива глеђ. Она се код ненарушеног зубног низа не види цела, јер јој је вратни део прекривен деснима. Клиничка круна је видљиви део зуба и може, али не мора, одговарати анатомској круни. Она се обично мења током живота услед губитка околног коштаног ткива, повлачења гингиве и сл. Круна зуба је прекривена зубном глеђи.

Врат зуба је сужење на граници глеђи и цемента, у облику плитког жлеба, и у физио-лошким условима прекривен је слузокожом уста. Између зуба и слузокоже налази се узак простор дубине до 1,5 мм који се назива физиолошки џеп.

Корен зуба такође је означен са два термина. Анатомски корен је део зуба прекривен цементом и усађен је у зубну јамицу. Клинички корен је онај део зуба који се не види при посматрању у устима и може, али не мора, одговарати анатомском корену. Број и вели-чина коренова варира од зуба до зуба. Корен зуба прекривен је цементом. Сваки зуб је изграђен од три калцификована ткива (глеђи, дентина, цемента) и зубне пулпе.

Зубна глеђ је чврсто минерално ткиво које прекрива дентин у пределу анатомске кру-не зуба.

Дентин или зубна кост јесте чврсто ткиво које изграђује највећи део зуба. Не види се при инспекцији зуба у устима, јер је покривен глеђи (у подручју круне) и цементом (у под-ручју корена). Има приближан облик зуба, а у средишњем делу формира зубну шупљину.

Цемент је минерализовано везивно ткиво које прекрива дентин у пределу анатом-ског корена зуба. По грађи је сличан костима. Најдебљи је у подручју врха и рачвања ко-ренова. Цемент се, слично дентину, ствара током целог живота.

Зубна пулпа испуњава унутрашњост зуба, а састоји се од растреситог везивног ткива које је прожето крвним судовима и нервима.

Према облику и величини, зуби се деле на: секутиће, очњаке, кутњаке, прекутњаке и умњаке.

КаријесХигијена зуба и усне дупље важна је због превенције различитих обољења као што је

каријес. Каријес је хронично обољење тврдих зубних ткива које напредује прогресивно, центрипетално и доводи до разарања зуба. Више је узрока за настанак каријеса, а велика учесталост га убраја међу најраширенија обољења савременог човека. Каријес почиње на површини зуба, и то разградњом глеђи и прогресивно продире у дубину и ширину захватајући остале структуре зубног ткива.

86

Велики број општих и локалних, унутрашњих и спољашњих фактора доводи се у везу с настанком каријеса. У опште факторе убрајају се: раса, наследни чиниоци, животно доба, пол, функција ендокриних жлезда, исхрана и сл. У локалне факторе спадају: микроорга-низми, пљувачка, облик и распоред зуба, лоша дентална хигијена. Постоје многе теорије о томе како настаје каријес. Једни сматрају да су узроци настанка каријеса у самом зубу, док је према другима настанак условљен спољашњим факторима. Неке теорије главним кривцима за настанак каријеса сматрају структурне или биохемијске ефекте у зубном тки-ву, док други узроке налазе у локалним факторима глеђи. По једном схватању, каријес почиње у органском делу глеђи, а по другом у неорганском. Ниједна од ових теорија не даје потпун одговор на питање како каријес настаје.

Према савременим схватањима, неким факторима се придаје већи значај, и то струк-тури и храпавости глеђи, зубном плаку, својствима пљувачке, угљеним хидратима.

Зубни плак има велики значај у настајању каријеса. Задржавање плака на површина-ма зуба на којима је природно самочишћење и чишћење помоћу четкице неефикасно, претходи каријесном процесу и прати га. Микроорганизмима који се налазе у плаку пос-већује се посебна пажња, нарочито кариогеним врстама стрептокока. Оне разлажу угље-не хидрате до простих киселина и синтетишу различите полисахариде који с протеинима пљувачке стварају зубни плак. Особине пљувачке које могу бити значајне за појаву ка-ријеса јесу: брзина лучења, pH вредност, вискозитет, антимикробна својства, састав и др.

Места где се најчешће појављује каријес: – јамице и фисуре на гризним површинама кутњака и прекутњака, – врат зуба, то јест део зуба уз саму гингиву.

Глеђ је најчешће место где каријес зуба почиње, мада ако дође до повлачења гингиве, каријес може почети од цемента корена зуба. У почетној фази на глеђи се појављује бе-личаста мрља – замућење. С обзиром на центрипетални карактер напредовања, каријес дентина је наставак каријеса глеђи.

Каријес код деце

Деца пролазе кроз три животна доба у којима постоји повећана склоност ка појави каријеса:

– рано детињство; – време мешовите дентиције, присуство млечних и сталних зуба – од седам до десет година; – пубертет (критичан због хормонских и физичких промена и слабије оралне хигијене).

87

Материјал и методе рада

Уз стручну помоћ школског стоматолога анализирали смо стоматолошке картоне уче-ника од III до VIII разреда од 2008. до 2013.

За анализу смо користили: – зубне формуле ученика из стоматолошких картона,

– израчунавање каријес индекс просека на основу формуле:

– каријес индекс особа на основу формуле:

Резултати и дискусија

Анализирали смо стоматолошке картоне ученика од III дo VIII разреда уз помоћ школ-ског стоматолога. Картоне ученика I i II разреда нисмо анализирали јер деца тог узраста имају мали број сталних зуба, а знатно више млечних зуба.

Направили смо табелу на којој је приказано колико деце има каријес на зубима и ко-лико је каријеса излечено од 2008. до 2013. године.

Табела 12.1.1. Приказ процената оболелих зуба по ученику од 2008. до 2013.

Разр

ед

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.Бр

ој у

чени

ка

Број

ка

рије

са

Кип

Број

ка

рије

са

Кип

Број

ка

рије

са

Кип

Број

ка

рије

са

Кип

Број

ка

рије

са

Кип

Број

ка

рије

са

Кип

III 18 0,21 85IV 20 0,28 22 0,31 72V 39 0,61 56 0,88 42 0,66 64VI 50 0,72 63 0,91 60 0,87 52 0,77 69VII 40 051 48 0,62 49 0,63 56 0,73 50 0,65 77VIII 74 1 54 073 70 0,94 69 0,93 68 0,92 71 0,95 74

Кип =број каријеса .

број прегледаних

Кио =број каријеса

•100%.број прегледаних

88

На основу формуле за израчунавање каријес индекс просека који је приказан у та-бели 12.1.1, може се закључити да је 2008. године број ученика III разреда (садашњи VIII разред) износио 74, а број каријеса по ученику је 1. У 2009. години кип је износио 0,73, што доводи до закључка да је мали број ученика имао каријес у те године у читавој овој гене-рацији. Разлог смањења броја оболелих зуба код ученика јесте примена превентивних мера, мера континуиране контроле ученика код школског стоматолога и мера терапије. У 2010. години кип је износио 0,94, а претпостављамо да је број оболелих зуба повећан због недостатка континуиране контроле код школског стоматолога. Године 2011. кип је износио 0,93, што значи да се стање од претходне године није много променило, разлика је само 0,1, што је веома мало. У следећој години, тј. 2012, и даље нема битнијих промена. Број оболелих од каријеса веома се мало смањио. Међутим, можемо приметити да се у 2013. години број оболелих од каријеса повећао за 0,3.

У 2009. години број ученика III разреда (садашњи VII разред) износио је 77, а број ка-ријеса по ученику био је 0,51, што значи у просеку да је сваки други ученик имао по један зуб с каријесом. Следеће године, иста та генерација имала је 0,62 каријеса по ученику, из чега можемо закључити да се број каријеса на зубима знатно повећао у 2009. години. Затим, 2011. године стање се није много променило, скоро је остало исто, јер су те године забележена 0,63 каријеса, а претпостављамо да је узрок томе одсуство школског стомато-лога.

Године 2012. стање се погоршало, од 0,63 удео каријеса на зубима повећао се на 0,73. Али, већ следеће године можемо видети побољшање. Број каријеса се смањио на 0,65.

Генерација која је у 2010. години била III разред (садашњи VI разред) имала је 0,72 ка-ријеса по ученику, од 69 ученика. То се стање веома погоршало следеће, 2011. године, на 0,91 каријес на зубу код ученика. Године 2012. већ можемо видети побољшање: од 0,91 број каријеса спао је на 0,87. У 2013. години има 0,77 каријеса по ученику, а за толико смањење броја каријеса претпостављамо да је заслужна поновна континуирана контрола код стоматолога. Генерација која је 2011. године била III разред (садашњи V разред) са 64 ученика тада је имала 0,61 каријес по ученику. Већ следеће године број каријеса повећао се на 0,88 по ученику. Међутим, у 2013. години број каријеса на зубима знатно се смањио, на 0,66. Генерација деце која је у 2012. години била III разред (садашњи IV разред) има 72 ученика и 0,28 каријеса по ученику. Иста та генерација у 2013. години има повећање на 0,31 каријес по ученику.

89

Табела 12.1.2. Приказ броја оболелих зуба код ученика по годинама и разредима

Разр

ед

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Број

уче

ника

Број

ка

рије

са

%

Број

ка

рије

са

%Бр

ој

кари

јеса

%

Број

ка

рије

са

%

Број

ка

рије

са

%

Број

ка

рије

са

%

III 18 21,2 85IV 20 27,8 22 30,6 72V 39 60,9 56 87,5 42 65,6 64VI 50 72,5 63 91,3 60 86,9 52 75,4 69VII 40 51,9 48 62,3 49 63,6 56 72,7 50 64,9 77VIII 74 100 54 72,9 70 94,9 69 93,2 68 91,9 71 95,9 74

Укуп

но

74 100 94 62,3 168 62,3 220 77,5 260 73 255 57,8 441

У табели 12.1.2. дат је приказ броја зуба оболелих од каријеса код ученика по година-ма и разредима. Може се закључити да је 2008. код ученика III разреда (садашњи VIII раз-ред) – 74 ученика – број оболелих зуба износио 74, што у просеку износи 100%. То доводи до закључка да је сваки ученик просечно имао по један каријес на зубу. У 2009. години код ученика исте генерације број оболелих зуба је опао услед лечења и превентивних мера, па је био 54, што значи да је 72,9% ученика генерације имало каријес на зубу. У 2010. го-дини повећан је број оболелих зуба. Број оболелих зуба те године био је 70, то јест 94,9%, што значи да само 5% ученика те генерације није имало каријес. Претпоставка је да је број оболелих зуба те године повећан због тога што није било стоматолога у школској зубној амбуланти. Године 2011. број оболелих од каријеса није се знатно променио, смањио се само за један, тако да у тој години има 69 оболелих, што износи 93,2%. У следећој години, стање је слично као и у претходној, 68 је оболелих од каријеса, то јест 91,9%. У 2013. годи-ни број каријеса се поново повећао на 71, то јест 95,9%.

Можемо рећи да је 2009. године код ученика III разреда (садашњи VII разред) – 77 уче-ника – број оболелих зуба био 40, што у просеку износи 51,9%. Значи да је мало више од пола генерације имало каријес на зубима. Следеће године иста генерација је имала 48 зуба оболелих од каријеса, што значи 62,3%. Број деце оболеле од каријеса у 2010. години је повећан. У 2011. години број каријеса износи 49, а у процентима 63,6. То нам казује да се број оболелих и даље повећава, што можемо видети и у 2012. години, када је износио 56, у процентима 72,7, док се 2013. године смањио на 50, што можемо записати и као 64,9%.

90

На основу табеле закључујемо да је 2010. године код ученика III разреда (садашњи VI разред) – 69 ученика – број оболелих зуба износио 50, у просеку 72,5%. У следећој, 2011. години, нагло се повећава број оболелих од каријеса. Сада их има 63, што је у просеку 91,3%. У 2012. години број оболелих од каријеса се смањио. Сада има 60 оболелих од ка-ријеса, што је у просеку 86,9%. Године 2013. такође је смањен број каријеса, на 52, у про-центима 75,4, што сматрамо да је резултат примењене стоматолошке терапије. Можемо закључити да је 2011. године код ученика III разреда (садашњи V разред) – 64 ученика – број оболелих зуба износио 39, у просеку 60,9%. Наредне године број ученика с каријесом се смањује на 42, што износи 65,6%.

У 2012. години код ученика III разреда (садашњи IV разред) – 72 ученика – број обо-лелих зуба износио је 20, у просеку 27,8%. У 2013. години број ученика с каријесом се повећао на 22, што је 30,6%. У 2013. години ученици III разреда – 85 ученика – имали су 18 каријеса, што у просеку износи 21,2%.

Графикон 1. Приказ броја оболелих зуба код ученика по годинама и разредима

. . . . . .

91

МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ

Ради спречавања настанка каријеса, превенција се спроводи у пет главних корака:

1. едукација пацијената,

2. контрола узимања шећера,

3. контрола зубног плака,

4. употреба флуора и флуорида,

5. заливање фисура на гризним површинама зуба.

Едукација је први и најважнији корак у спровођењу свих мера превенције. Улога сто-матолога у едукацији и мотивацији пацијената је пресудна. Редовни одласци код стома-толога на контролне прегледе и примена основних превентивних мера код куће, очекује се од сваког појединца. Стоматолог је у обавези да пацијента обавести о значају оралне хигијене, јер је механичко уклањање остатака хране уз адекватан избор четкице кључ превенције каријеса.

Некада се више инсистирало на смањену употребе шећера као облику превенције, а данас се много већи значај придаје оралној хигијени. Превенција подразумева да треба избегавати међуоброке, а по могућству слаткише узимати у оквиру оброка, а не ван њих. Велики број родитеља прави грешку хранећи децу ноћним слатким оброцима и напици-ма. Овакви оброци најчешће доводе до тзв. циркуларног каријеса, који брзо деструише крунице зуба, обично горњих централних секутића. На зубима постоји потенцијална мес-та где се плак најчешће ствара и задржава. Његова контрола и уклањање могући су како у ординацији тако и од самог појединца. Да би резултати били дуготрајнији, неопходна је и употреба антисептика. Средство које се у пракси показало као најефикасније у борби против плака јесте хлорхексидин. Већина препарата за локалну примену у основи има ову компоненту. Основна намена хлорхексидина је у превенцији обољења десни, али по-казало се да је ефикасан, када се редовно користи, и у смањењу каријеса. Премда његова широка примена у ове сврхе није практична, може да буде корисна у лечењу хендикепи-раних особа, или оних код којих је смањено лучење пљувачке. Код млађих пацијената, добар мотивациони ефекат постиже се таблетама за детекцију плака – тзв. плак-индикато-рима. Њихова примена је крајње једноставна. Пошто се таблетица изгрицка и истопи, уста се исперу и то је довољно да се детектују места на којима се плак задржао.

Једна од мера у превенцији каријеса јесте и употреба флуорида. Стоматолог у ордина-цији третира зубе препаратима у облику гела или течности и на тај начин се може испро-воцирати реминерализација зуба. То су терапеутски кораци којима се могу зауставити по-четни стадијуми каријеса. Ова метода нема утицаја кад каријес узнапредује.

Важан поступак у спречавању настанка каријеса код деце јесте превентивно заливање фисура (удубљења) на гризним површинама сталних зуба (најчешће на првим моларима).

92

Заливање фисура је убацивање масе сличне пломби у удубљења на гризној површини зуба које представљају места где се најчешће задржава дентални плак и јавља каријес. Морфологија (облик) зуба, посебно његове гризне површине, због рељефа којим домини-рају удубљења и испупчења, погодује задржавању хране, а заливање смањује ову могућ-ност, као и настанак каријеса. Тиме се постиже велики превентивни учинак уз минималну интервенцију.

Закључак

Каријес је најчешће обољење данашњице како у свету тако и у Србији. Свако пето дете у Србији има каријес, који уопште није безопасан. Од обичног, почетног каријеса може доћи до других озбиљнијих болести као што су проблеми са срцем. Каријес се прво поја-вљује на глеђи, затим делује центрипетално и долази до дентина, а касније и до пулпе, која одумире и где се ствара апсцес, одакле микроорганизми каријеса улазе у крвоток. Чудно је колико каријес може бити штетан по наш организам, али заиста је права срећа што се може излечити, додуше не у потпуности, али се бар може зауставити. Превенција карије-са веома је важна јер много озбиљнијих болести настаје баш због њега. Прање зуба, одла-зак код стоматолога минимум два-три пута годишње, а деца месечно, коришћење зубног конца, свима треба да буде уобичајено понашање ради очувања здравља. Исхрана треба да се коригује, да се смањи унос угљених хидрата и повећа унос витамина конзумирањем воћа и поврћа. У исхрану треба убацити и млечне производе и интегралне житарице. Ради успешног сузбијања каријеса код деце, у процес треба укључити све наставнике и роди-теље, организовати предавања у школи где ће сви добити корисне савете о очувању здра-вља зуба.

Литература

1. Белоица, Д., Дечја стоматологија, Практикум, Београд, 2006.

2. Вуловић, М. Д., Белоица, Д., Гајић, М., Стевановић, Р., Ивановић, М. Д., Царевић, М. Р., Вулићевић, З. Р., Марковић, Д. Љ., Превентивна стоматологија, ДРАСЛАР, Београд, 2005.

3. Карадзов О., Казеле, Д., Кубуровић, Д., Марковић, Д., Препарација кавитета, Академ-ска мисао, Београд, 2001.

4. sr.wikipedia.org/wiki/Karijes

5. www.zdravljenadlanu.rs

93

13. ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ1. Дечија илустрована енциклопедија: људско тело, превод Љиљана Бојић, Књига комерц,

Београд, 2004.

2. Мохун Џ., Човек, велика илустрована енциклопедија, Младинска књига, Београд, 2007.

3. Примарна интерактивна школска енциклопедија, превод Љиљана Субашић и Данијела Пејчић, Моно и мањана, Београд, 2006.

4. Продановић, Г., Школски анатомски атлас, Креативни центар, Београд, 2002.

5. Хокинс E., Харис, Људско тело, Моно и мањана, Београд, 2008.

6. Corinne Stoskley, Усборнеов илустрирани рјечник БИОЛОГИЈЕ, Младинска књига, Љубља-на, 1991.

94

14. ЛИТЕРАТУРА1. Арсић, М., Како унапређивати наставу, Виша школа за образовање васпитача, Круше-

вац, 2000.

2. Арсић, М., Образовање путем решавања проблема, ИГП, АГЕНА, Београд, 1995.

3. Баковљев, М., Дидактика, Научна књига, Београд, 1992.

4. Вилотијевић, Младен, Дидактика – организација наставе, Научна књига, Учитељски факултет, Београд, 1999.

5. Дотран, Р., Индивидуализована настава, Веселин Маслеша, Сарајево, 1964.

6. Ђорђевић, Ј., Савремена настава, Научна књига, Београд, 1981.

7. Ђукић, М., Дидактички чиниоци индивидуализоване наставе, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за педагогију, Нови Сад, 1995.

8. Ивић, И., Пешикан, А., Јанковић, С. и Кијевчанин, С., Активно учење: приручник за при-мену активних метода наставе/учења, Институт за психологију, Београд, 1997.

9. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С., Активно учење, Институт за психологију, Министар-ство просвете и спорта Републике Србије, Министарство за просвету и науку Црне Горе, Београд, 2001.

10. Мандић, П., Иновације у настави и њихов педагошки смисао, Светлост, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево, 1980.

11. Милић, М. и Буквић, С., Методика наставе природе и друштва, познавања друштва, по-знавања природе и биологије, Научна књига, Београд, 1994.

12. Продановић, Тихомир и Ничковић, Радосав, Дидактика, Београд, 1974.

13. Продрому Л., Кландфилд Л., Технике подучавања, Кlett, Београд, 2011.

14. Филиповић, Никола, Дидактика, Сарајево, 1977.

15. Шпијуновић, К. и Лакета, Н, Дидактика – библиографија, Учитељски факултет у Ужицу, Ужице, 1999.

16. Steele, J., Meredith, K., Temple C., Walter S., Структура наставе и методе за подстицање критичког мишљења, Центар за интерактивну педагогију, Београд, 2002.

17. ttp://www.socioloskaluca.ac.me/PDF3/Gvozdenovic,%20S.,%20Inovacija%20u%20nastavi....pdf

БИОЛОГИЈА 7 - klett.rs · зовања и васпитања (Службени...

Documents