Сценарио за наставни час‘’Плава гробница’’ Милутина

БојићаПрезентација из предмета

Интернет, хипертекст и хипермедијау настави српског језика и књижевности

Бојана Јосовић, 923

Фаза мотивације

Наставник ће путем пројектора и рачунара пустити ученицима део из документарног филма ‘’Где цвета лимун жут,’’ једној од највећих трагедија српског народа - повлачењу на острво Крф за време Првог светског рата. Ово повлачење је још познато као Албанска голгота.

https://www.youtube.com/watch?v=qXz7A9DmmHA Ученици слушају један од најдирљививијих рецитала глумца, Драгана Николића, који је уједно у функцији мотивације за рад, као и најаве нове наставне јединице која има за циљ предмет обраде песму, Плава гробница, Милутина Бојића. Након што ученици препознају музику и текст познатог

композитора Војкана Борисављевића из истоименог филма, следи разговор о њиховом доживљају. Наставник очекује да ученици вежу своје асоцијације за елегичну атмосферу, мотиве смрти, ‘’тамо далеко’’, где су српски војници бачени у море, без гроба, без крста, без споменика. Да ли је тако морало бити?

Наставник исписује наслов на табли, Плава гробница, на зиду поставља хамер- папир са сликама са додатним објашњем Српске куће на Крфу, острва Вида, Маузолеја,‘ ’Плаве гробнице’’, Солунског гробља Зејтинлик где је и сам песник сахрањен.

Главни део часа

• Наставник упознаје ученике са основним подацима из биографије Милутина Бојића, историјским контекстом његовог живота и стваралаштвом.

• Милутин Бојић, познати је српски песник, дрмски писац и књижевни критичар. Рођен је 1892.године у Београду. Писао је љубавне, елегичне и родољубиве песме. Своју драму ‘’Урошева женидба’’ пренео је преко Албаније и 1915.године је штампао на Крфу. Био је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. као и Првог светског рата. Умро је од тифуса у болници, у Солуну, 1917. год. у својој, 25-ој години живота. Сахрањен је на Солунском војничком гробљу Зејтинлик.

• Наставник дели наставне листиће на којима се налазе одломци песме ‘’Плаве гробнице.’’ Након првог интерпретативног читања, почиње анализа њених одломака. Полазиште анализе јесте ученички доживљај почетка поеме, Стојте галије царске! Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне, Над овом светом водом..’’ Детаљна анализа првог стиха послужиће, у методолошком смислу, као основа интерпретације остатка песме.

Прича о Србима на Крфу датира од краја 1915. године, када је Српска војска задала катастрофалан пораз аустро-угарској војсци, која је била понижена и избачена из Србије. У тренутку када немачки цар Виљем издаје заповест да се српска војска одлучно порази, Србија бива напуштена од свих својих савезника, осим Црне Горе. Под притиском великих немачких, аустро-угарских и бугарских офанзива, српска војска је била присиљена на повлачење преко Црне Горе и Албаније. Страхоте које је српски народ преживео у том повлачењу ретке су у историји. Више од сто педесет хиљада српских војника стигло је на Крф. Следеће потресне чињенице о српском егзодусу се налазе на зидовима музеја Српске куће, велелепне двоспратнице у центру града Крфа.

Острво Видо Српско војничко гробље

На мало острво Видо, каменито и без вегетације, које су Грци вековима звали “Острво

змија“,дошлесу 21. јануара 1916. године моравска, пиротска чачанска војна болница. Међу првима стигло је више хиљада дечака-регрута, на

смрт исцрпљених и оболелих од дизентерије, тифуса, запаљења плућа и глади. Личили су на живе лешеве, није било шатора, лежали су на

голој земљи, под кишом, која је данима непрекидно падала. Првих дана је непрекидно умирало и до 300 несрећника. Умрли српски

војници у прво време су сахрањивани на каменитој обали острва Вида у плитким

гробовима (1200), а када су почели масовно да умиру, чамцима су са француског санитетског

гроба превожени и потапани у воде Јонског мора, „Плаву гробницу“. Сматра се да је на острву

Виду и у „Плавој гробници“ сахрањено преко 10.000 српских војника и регрута. 

Српско војничко гробље на Зејтинлику се налази у Солуну и у његовом склопу су смештени

гробови српских, француских, и италијанских енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског

фронта у Првом светском рату . Комплекс гробља је подигнут на простору на коме се од 1916.

године налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу које је настало и гробље

за преминуле које је временом прерасло у данашњи комплекс.

Зејтинлик је добио име по турској речи за уље (зејтин). На том простору, надомак Солуна је у доба отоманске империје била пијаца за продају

уља (тј. зејтина). Иако је престала продаја зејтина на том простору, назив се одржао међу локалним становништвом до Првог светског

рата.

ЗБИРКА ПЕСАМА “ПЕСМЕ БОЛА И ПОНОСА”Милутин Бојић (19.мај 1892 – 8.новембар 1917) ПЛАВА ГРОБНИЦА

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, кô наш ум бескрајна, Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест хладна и очајна. Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомина? То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави'те црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе! Ј ер проћи ће многа столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака. Али ово гробље, где је погребена Огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ' недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну Побожно и нечујно.

Ј ер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе. Ј ер тамо, далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива. Зато хоћу мира, да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом! Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!

(Солун, 1917)

своје.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА

Наставник дели ученике у 3 групе.Питања:

1. Над овом светом водом Подсети се зашто је многим српским ратницима у Првом светксом рату море било плава гробница. Протумачи смисао песничког опела српским ратницима, ‘’над светом водом’’. Објасни зашто су српски ратници, сахрањени у плавој гробници, ‘’прометеји наде, апостоли јада’’. Запажај појединости које дочаравају атмосферу плаве гробниице. Чије се мисли и осећања испољавају преко тих појединости? Зашто из ‘’модрих дубина’’ ‘’побожност расте’’? Шта је постигнуто учесталим обраћањем у другом лицу множине:’’Зар не осећате...’’?

2. И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили ракаКога ће по уверењу лирског субјекта, надхнути жртва српских ратника? Како разумеш ‘’дом сјаја’’, које ће стварати будуће генерације, ‘’на гомили рака’’? Протумачи у чему је огромна и страшна тајна плаве гробнице? Зашто ће будућим нарштајима жртва српских ратника изгледати као бајка? По чему ће српски ратници бити покретачи и надахнуће? Објасни зашто ће дух потомака тражити ‘’своје корифеје’’ у времену предака и њиховом жртвовању? Са тог становишта протумачи зашто је гроб српских ратника ‘’измеђ’ недра земље и небеског свода’’.

3. Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница биваЗашто лирски субјект призива потпуни мир и тишину над светом водом? Шта жели да постане чујно очевима сахрањеним на морском дну? У коме кључа крв српских ратника и живи њихово наслеђе? У чему је најузвишенија смисао песничког опела српским ратницима? Протумачи на који начин песничко опело здружује ‘’мирис тамјана и дах праха’’? Како разумеш ‘’свесну пошту’’ српским ратницима? У којој мери је потврђује и изражава песма као целина? Проучи композицију песме. Читај више пута у континуитету, четири строфе којима је заједничко то што први стих зпочиње заповешћу: ‘’Стојте, галије царске!’’ Покушај да објасниш зашто оне заједно чине својеврсну песму у песми , односно песму у малом. По чему се оне издвајају од осталих строфа у песми? Каква је њихова улога у композицији песме? Запажај како се развијају мотивски кругови у композицији песме. Издвој и прикажи језгро порука песме Плава гробница.

Солунски фронт у Првом светском рату је настао као покушај савезника да помогну Србији. Фронт се простирао од албанске обале Јадранског мора до реке Струме.Великом савезничком офанзивом 1918. године на овом фронту је дошло до коначног ослобођења Србије.Наш песник Милутин Бојић није стигао да дочека ову коначну победу

ПЕСНИЧКЕ СЛИКЕ

СЛИКА МАСОВНЕ СМРТИ НАГОВЕСТИЛА ЈЕ ВЕЛИКИ ПОРАЗ ЉУДСКОСТИ.

НАСТАВНИК ЗАЈЕДНО СА УЧЕНИЦИМА ИЗДВАЈА ПЕСНИЧКЕ СЛИКЕ ПЕСМУ ЧИНЕ 3 ЦЕЛИНЕ. СВАКА ЦЕЛИНА ПОЧИЊЕ СТИХОВИМА „СТОЈТЕ, ГАЛИЈЕ ЦАРСКЕ!“:

1. У ПРВОМ ДЕЛУ, ПЕСНИК ОДАЈЕ ПОШТОВАЊЕ ПАЛИМ ВОЈНИЦИМА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА. ЊЕГОВО ПОШТОВАЊЕ ЈЕ ДУБОКО, А ЊЕГОВА ЉУБАВ ПРЕМА ЗЕМЉИ И ТУГА СУ ВЕЛИКЕ. ОВАЈ ДЕО ПОЗИВА НА ТИШИНУ И НА ДУГ МИНУТ ЋУТАЊА.

2. ДРУГИ ДЕО ПЕСМЕ СЕ ОДНОСИ НА БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ. ПЕСНИК НАС ПОЗИВА ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМО НАШЕ ПРЕТКЕ КОЈИ СУ ДАЛЕКО ОД СВОЈЕ ОТАЏБИНЕ ОСТАВИЛИ СВОЈЕ КОСТИ КАО ТЕМЕЉ НАШИХ ЖИВОТА.

3. У ТРЕЋОЈ ЦЕЛИНИ, ПЕСНИК СЕ ВРАЋА СВОЈИМ ОСЕЋАЊИМА НАД ПЛАВОМ ГРОБНИЦОМ. ПОЗИВОМ НА ТИШИНУ У КОЈОЈ ЗАМИШЉЕНЕ ГАЛИЈЕ ТРЕБА ДА НАПУСТЕ ГРОБОВЕ ПОНОВО ПОКАЗУЈЕ СВОЈЕ ДУБОКО ПОШТОВАЊЕ. ПЕСНИКОВ МИР НАД ОВАКВИМ ГРОБЉЕМ ЈЕ САМО ПРИВИД. ЊЕГОВА ТУГА И НЕМИР СУ МНОГО ВЕЋИ. ЗАТО ПЕСНИК ЖЕЛИ ДА СЕ БАР МАЛО ОДУЖИ ЈУНАЦИМА, ЈЕР ЖЕЛИ ДА „МРТВИ ЧУЈУ ХУК БОРБЕНЕ ЛАВЕ“ И УВЕРИ ИХ ДА СУ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ СВОЈОЈ ДЕЦИ.

 „

• ОБЈАШЊЕЊЕ СТИХОВА ‘’ПЛАВЕ ГРОБНИЦЕ’’

‘’ОПЕЛО ГОРДО ДРЖИМ У ДОБА ЈЕЗЕ НОЋНЕ НАД ОВОМ СВЕТОМ ВОДОМ.“СВЕТИЛИШТЕ – СТРАШНО МЕСТО СТРАДАЊА ЈУНАКА, ЈЕДИНСТВЕНО У ИСТОРИЈИ .

‘’ПРОМЕТЕЈИ НАДЕ, АПОСТОЛИ ЈАДА“ • ПАЛИ ВОЈНИЦИ, ЖРТВЕ ‘РАТА СА НАДОМ У БОЉЕ СУТРА И БОЉИ ЖИВОТ СВОЈЕ ДЕЦЕ.

• „И ДОЋИ ЋЕ НОВА И ВЕЛИКА СМЕНА,ДА ДОМ СЈАЈА СТВАРА НА ГОМИЛИ РАКА.“ • БУДУЋА ГЕНЕРАЦИЈА, КОЈА ЖИВИ СЛОБОДНО.

 „КАКО ВРУЋИМ КЉУЧЕМ КРВ ПЕНУША ЊИНА У ДЕЦИ ШТО КЛИКЋУ ПОД ОКРИЉЕМ СЛАВЕ.“ •НАРОД ЧИЈИ СУ ПРЕЦИ ОВАКВИ ХЕРОЈИ СУ НЕУНИШТИВИ, ПАТРИОТЕ  И ПОЗВАНИ НА ОДГОВОРНОСТ ДА ЗАШТИТЕ

СВОЈУ ЗЕМЉУ, СЛОБОДУ И ПОТОМСТВО. 

„ТИХА КАО ПОНОЋ ВРХ ОСТРВЉА ЈУЖНА,МРАЧНА КАО САВЕСТ, ХЛАДНА И ОЧАЈНА.“ • ТИХО, МРАЧНО И ТУЖНО ГРОБЉЕ.

ПРОМЕТЕЈИ- ТИТАНИ, ДИВОВИ КОЈИ СУ ВОДИЛИ БОРБЕ ПРОТИВ СИЛЕ И НЕПРАВДЕАПОСТОЛИ ЈАДА- МУЧЕНИЦИ 

ЧИЛИТИ- НЕСТАЈАТИЈАЗ- РУПА БЕЗ ДНА, ПРОВАЛИЈА

МРЦ- МРТВАЦРАКА- ГРОБ

• ЕПОПЕЈА- ЕПСКА ДУГА ПЕСМА, ЕП, СПЕВКОРИФЕЈИ– ПРЕДВОДНИЦИ СЛОБОДАРСКОГ ДУХА, ВЕЛИКИ БОРЦИ ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ; ХЕРОЈИ САЦЕРА, ГУЧЕВА И

СУВОБОРА, А САДА НА ДНУ МОРА, КОЈИ ЛЕЖЕ ПОМЕШАНИ СА ШКОЉКАМА И МАХОВИНОМОПЕЛО - ЧИТАЊЕ МОЛИТВЕ НАД МРТВИМА

МОТИВИ ПЕСМЕ:

- ПОШТОВАЊЕ ХЕРОЈА.- ДИВЉЕЊЕ ЗБОГ ХЕРОЈСТВА И ПОЖРТВОВАНОСТИ- ПОЖРТВОВАНОСТ ЈУНАКА РАДИ СПАСА СВОЈЕ ДРЖАВЕ- ТУГА И БОЛ ЗБОГ СМРТИ- СМРТ- ПОНОС

СТИЛСКЕ ФИГУРЕГЛАВНА СТИЛСКА ФИГУРА У ПЕСМИ ПЛАВА ГРОБНИЦА – МЕТАФОРА - ДА БИ ДОЧАРАО СВОЈЕ ПОШТОВАЊЕ АЛИ И ТУГУ, ПЕСНИК КАО ДА НЕДОВОЉНО МОЖЕ ДА ОПИШЕ СВОЈА ОСЕЋАЊА, НАРОДНЕ ХЕРОЈЕ И НЕЗАПАМЋЕНО ЈЕЗИВО ГРОБЉЕ У ЈОНСКОМ МОРУ.

 "ГОРДО" - ЕПИТЕТ - ОВАЈ ЕПИТЕТ СЕ КОРИСТИ ДА ПОКАЖЕ ПОНОС СРПСКОГ НАРОДА.

"ЗРАК МЕСЕЦА ШЕТА" - ПЕРСОНИФИКАЦИЈА - МЕСЕЧЕВА СВЕТЛОСТ ВИДИ ШТА СЕ ДЕШАВА.

"ТУ, ГДЕ СЕ ВАЛИ ЉУБЕ!" - ПЕРСОНИФИКАЦИЈА - ТАЛАСИ СЕ СУДАРАЈУ НА ПУЧИНИ, ТАМО ГДЕ ПОЧИВАЈУ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ХРАБРИХ ВОЈНИКА,СИМБОЛИШЕ ВЕЧНУ ЉУБАВ И БОРБУ.

"КО НАШ УМ БЕСКРАЈНА" - МЕТАФОРА - БЕСКРАЈНО ПЛАВО МОРЕ ПОРЕДИ СЕ СА ВЕЛИЧИНОМ ЉУДСКОГ УМА.

"КАКО НЕ ВИДЕ НЕБО ЈОШТЕ" - ПОРЕЂЕЊЕ - ОВА СТИЛСКА ФИГУРА КОРИСТИ СЕ ДА УПОРЕДИ ЗНАЧАЈ ОПЕЛА ПОГИНУЛИМ ЈУНАЦИМА СА ЈАЧИНОМ СВИХ МАЊЕ БИТНИХ ДОГАЂАЈА

.„СТОЈТЕ, ГАЛИЈЕ ЦАРСКЕ!“- РЕЧИ СУ УПОТРЕБЉЕНЕ ДА БИ ПОКАЗАЛЕ ЗНАЧАЈ ДЕЛА КОЈА СУ УЧИНИЛИ ОНИ, КОЈИ ПОЧИВАЈУ НА ДНУ МОРА.

Мотиви и стилске фигуре

Фаза генерализације

У овој фази следи конкретизација синтезе свега реченог одређењем теме и идеје песме, Плава гробница.

Ученици износе своје закључке, а наставник их заокружује и на крају их

записује на табли:

ТЕМА: Опело погинулим ратницима који су сахрањени у мору.

ИДЕЈА: ПОНОСНО ОСЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ СТРАДАЛИХ СРПСКИХ ВОЈНИКА КОЈИ НАМ СВЕТЛЕ ПУТ.

СТРОФА ИМА ПО 4 СТИХА. ТАКВА СТРОФА СЕ ЗОВЕ КАТРЕН. РИМА ЈЕ УКРШТЕНА.

..

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСАТамо далеко, у отаџбини, чује се хук

борбеног покрета и наслућује светлост ослободилачког покрета.

Над плавом гробницом више не лебди само туга и бол због страдања него се буди нада и уверење да ће бити извојени победа и слобода.

Наставник почиње да пева песму Где цвета лимун жут. Ученици га прате.

Где цвета лимун жут

Tамо далеко, далеко од мораТамо је село моје, тамо јеСрбија Тамо је село моје, тамо је Србија

Тамо далеко,где цвета лимун жут,Тамо је српској војсци једино био пут Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко, где цвета бели крим,Тамо су животе дали заједно отац и син Тамо су животе дали заједно отац и син.

Тамо где тиха путује МораваТамо ми икона оста, и моја крсна славаТамо ми икона оста, и моја крсна слава.

Тамо где Тимок поздравља Вељков градТамо ми спалише цркву, у којој венчах се младТамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.

Без отаџбине далеке на Крфу живех јаАли сам поносно клиц’о живела СрбијаАли сам поносно клиц’о живела Србија.