БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА САЊА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛАВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор:Слободан Анџић Студент: Сања Маринковић

Београд2015

Одсек:

ДИПЛОМСКИ РАД(Тема: )"Развој превозних средстава i обима рада у железничком саобраћају oд 1995.-2004. године"

Комисија:

1. , председник(потпис)

2. , ментор(потпис)

3. , члан(потпис)

Датум одбране рада: ___________________ Студент:

Оцена: _______________________________ Број досијеа:______________________

2

САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................4ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА ТЕМЕ...................................................................................................5ИСТОРИЈАТ..................................................................................................................................5I ИНФРАСТРУКТУРА.................................................................................................................7

1.1 Кратак опис магистралних пруга у Србији.......................................................................8II ВОЗНА СРЕДСТВА.................................................................................................................122.1 Стање вучних и вучених возила...........................................................................................12

2.2 Прогнозирани број возних средстава..............................................................................142.2.1 Локомотиве..................................................................................................................152.2.2 Гарнитуре моторних возова.......................................................................................182.2.3 Tеретна и путничка кола............................................................................................22Врста возила.........................................................................................................................23

III Људски ресурси......................................................................................................................26ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................29

3

УВОД

На самом почетку рада биће приказана теоријска анализа теме као и кратак осврт на историјски развој железнице на простору Србије. У даљем току рада биће разматрани инфраструктура, стање и експлоатација вучних и вучених возила, прогнозирани број локомотива, гарнитура моторних возова, путничких кола и броја запослених у ЈП „Железнице Србије“. За ове податке даћемо табеларни и графички приказ.

Основни подаци прикупљени су редовним месечним и годишњим статистичким извештајима ЈП „Железнице Србије”

Основне дефиниције:

• Превоз подразумева превоз путника и робе од места укрцаја до места искрцаја, односно од места утовара до места истовара.

• Обим промета је збир количина робе из унутрашњег промета – истовара, извоза и увоза.

• Укупан промет је збир укрцаних и искрцаних путника, односно утоварених и истоварених јединица робе у станицама.

• Станице су посебно изграђена места за организован прихват и отпрему путника и робе на саобраћајној мрежи појединих видова саобраћаја.

• Продуктивност (производност) рада изражава се количином резултата рада оствареном у јединици времена рада.

4

ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА ТЕМЕ

Почетну фазу у анализи експлоатационо-техничких одлика шинског саобраћаја представља уочавање изворних одлика ове врсте саобраћаја које проистичу из деловања објективних физичких закона кретања на датој врсти пута, а затим и уочавање одлика изведених из изворних. Изворне одлике шинског саобраћаја су: глатки точкови и глатке шине, мали отпори, усмерено кретање и кретање у композицији. Одлике које су проистекле из основних, односно, изведене одлике су: велика брзина, ниска цена, масовност и нееластичност.

Како бисмо дали прецизнији опис теме, централни део пројектног задатка – анализу рашчланили смо на неколико целина. То су:

1. Инфраструктура

2. Возна средства

3. Људски ресурси

ИСТОРИЈАТ

Главну предност шинског саобраћаја, мале отпоре трења, искористили су још Египћани користивши као шине жљебове у камену. На овај изум се касније заборавило тако да се шински путеви поново помињу тек у XВ веку, када су се појавила прва рударска колица која су била претеча железничких возила. Ова колица су се кретала по дрвеним шинама које су биле у употреби до половине XВИИИ века, када су се почеле користити шине од ливеног гвожђа. Остале примене шински саобраћај нашао је 1832. године када је изграђена прва трамвајска пруга у Њујорку. Вуча трамваја је била коњска све до појаве електричних трамваја. Усавршавањем шинских путева усавршавају се и шинска возила. Прва парна локомотива била је Стивенсонова локомотива намењена рудницима, као и међумесном превозу. Касније произведене локомотиве биле су бољих карактеристика, тако да су се парне локомотиве (локомотиве са парном турбином) произведене средином XX века кретале брзинама од око 100 км/х, за разлику од првобитних 15-19 км/х.

Изградњом пруге Ливерпул – Манчестер и отварањем редовног саобраћаја на овој прузи 1830. године почиње организован железнички превоз. Путна мрежа Енглеске се брзо ширила тако да се, за мање од 7 година, са 3141 км повећала на 7520 км. После Енглеске почиње изградња железнице и у другим земљама: 1832. године пруга у Аустрији (Линц-Будојевице), 1835. године прва пруга у Немачкој (Нирнберг-Фирт) итд.

Изградња првих пруга у нашој земљи започета је још половином прошлог века када су великим делом наших територија владале Аустроугарска монархија и Отоманска империја. Ипак, развој железничког собраћаја на нашим просторима доживео је експанзију крајем Xе Цркве до државне

границе између Врачевог Гаја и Базијаша. С временом су поједини делови пруге демонтирани и данас је у експлоатацији само део пруге између Јасенова и Беле Цркве. Све касније изграђене главне пруге у Војводини положене су у смеру ка Пешти.

5

Крајем 1880. године влада је расписала лицитацију на коју се јавило француско друштво из Париза – "Генерална унија". Кнез Милан Обреновић је сребрним будаком 3.7.1881. године ударио темељ Српским државним железницама. Први свечани воз на прузи Београд–Ниш је прошао Моравском долином 23. 8. 1884. године, а редовни саобраћај отпочео је већ 3. 9. 1884. године, па се тај дан обележава сваке године као Дан железничара Србије. После Другог светског рата, мрежу пруга сачињавало је пет система различитих колосечних ширина и то: 0,600 м, 0,750 м, 0,760 м, 1 м и 1,435 м. Године 1964. донет је програм модернизације, који је укључио и масовно укидање узаних и нерентабилних пруга. Године 1970, тачније 31.5.1970. пуштена је у саобраћај прва електрифицирана пруга на мрежи Београд–Шид–државна граница (Загреб).

Железница је на нашим просторима у једном периоду била заиста веома експлоатисана, с обзиром да се налазимо на простору Балкана и да се кроз просторе бивших југословенских република: од Словеније, Хрватске, преко Србије према Македонији, протеже крак Коридора X, који само кроз Србију има дужину од 874 км. Најбоље резултате до сада наша железница остварила је 1989. године.

6

I ИНФРАСТРУКТУРА

Мрежа железничких пруга Републике Србије је стара више од једног века (прва железничка пругаа у Србији предата је у саобраћај 1884. године), а више од 55% свих пруга изграђено је у XИX веку. Мрежу пруга ЈП "Железнице Србије", према могућности и начину коришћења, илуструје табела број 1.

Tабела бр. 1: Начин koришћења(употребљивости) пруге на територији СрбијеРед.Бр.

Начин коришћења(употребљивости) пруге Дужина km Напомена

1. Пруге у експлоатацијом «Железнице Србије»

3.240 Јавни саобраћај

2. Пруге на Koсову и Метохији 334 UNМIК

3. Пруге које се користе само kао индустријски koлосеци

39 Индустријиски колосеци

4. Повремено ван саобраћа (због порушених мостова)

16 Ван саобраћаја

5. Pruge van svake upotrebe 180 Ван употебе

Укупна дужина мреже: 3.809

Извор: СтатистикаJP "Železnice Srbije"

Поред тога, на мрежи ЈП „Железнице Србије“ 272 км пруга је двоколосечно; електрифицирано је 1.247 км; има 865 мостова, 697 станица и стајалишта 311 тунела; електротехничка опрема је из периода 1969-2000. године, на дужини од 52% колосека брзина је мања од 60 км/х, а на само 3,2 % већи од 100 км/х; носивост мања од 18 тона је на 39% дужине пруге.

Укупни трошкови одржавања пруга и објеката на железничким пругама, одржавања електротехничких постројења, зграда и механизације у 2005. години, већи су само за 8,7% од средстава утрошених за ове намене у 2004. години.

Током 2006. године није било значајних побољшања техничких карактеристика капацитета. Дозвољени осовински притисак није мењан у односу на предходну годину, тако да је на 44% мреже оптерећење до 22,5 т/осовини, док су дозвољене брзине повећане на дужини од само 25 км колосека.

Као последица лошег техничког стања елемената горњег строја и објеката доњег строја, а у циљу очувања безбедности саобраћаја, као и због извођења радова који захтевају смањење брзина предвиђених редом вожње, у току 2005. године уведене су 402 лагане вожње на дужини од 692 км, док је укинуто 416 лаганих вожњи на дужини од 616 км.

Већина електротехничких постројења и уређаја је техничко-технолошки застарела и у интезивној експлоатацији, у просеку око четрдесет година. До побољшања техничког стања ових капацитета дошло је само на ремонтованим деоницама пруге.

7

Tabela broj 2. Grafik broj 1.: Stvarna dužina pruge, km

Stvarna dužina pruge, km

3450

3500

3550

3600

3650

3700

3750

3800

3850

3900

Dužina pruge

Током агресија НАТО снага на нашу zemlju знатни део пруге и постројена на мрежи je уништен или oнеспособљен. Развој и модернизација започета почетком 90-тих нагло је успорена и прекинута у овом периоду. Mожемо приметити да у периоду од1995. до 2004. нема улагаља у железничкуинфраструктуру.


1.1 Кратак опис магистралних пруга у Србији

Магистралне пруге сачињавају неки међународни коридори и друге пруге. Ту спадају међународне пруге установљене АГЦ-споразумима, као и паневропски Коридор X (установљен у Хелсинкију 1997) :

Koридор X: Salcburg-Љубљана-Загреб-Београд-Ниш-Скопље-Велес-Солун- Прикључак пруга C Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд- Прикључак пруга D Ниш-Димитровград-Софија-Коридор IV-Истамбул

AGC-пруге: - E66 Београд-Вршац (-Темишвар-Букурешт)- E77 Суботица-Винковци-Сарајево- E79 Београд-Бар- E85 Будимпешта-Суботица-Ниш-Скопље-Атина

8

Godina

Stvarna dužina pruge, km

Dužina pruge

1986 36041987 36041988 37841989 37841990 37101991 37101992 37361993 37321994 38511995 38091996 38091997 38091998 38091999 38092000 38092001 38092002 38092003 38092004 3809

У овом поглављу дат је кратак приказ магисталних пруга. Технички стандарди изнети су у одељку 3.8. У Анексу 3-1, Табела 4, могу се наћи детаљнији подаци о техничким стандардима и параметрима по пругама и магистралним деоницама, нпр. дужина, број колосека, вуча, сигнално-сигурносни и систем контроле саобраћаја, дужина тунела, мостова, осовинско оптерећење, брзине, старост пруге. Дата табела обухвата податке за магистралне и споредне пруге.

Шид-Београд-Ниш-Прешево (Коридор X)

Београд-Стара Пазова-Шид

Ова пруга део је магистралне пруге Београд-Загреб. Леви колосек је обновљен 1985-88 током програма модернизације пруге Београд-Загреб за брзину од 160 км/х. Године 1991. направљен је нови доњи строј колосека и припрема за везу у два нивоа са магистралном пругом до Суботице. Локација између Нове Пазове и Голубинаца, као и веза, још није завршена. Модернизација десног колосека није завршена, као ни замена скретница у станицама и измештање путних прелаза у нивоу. Деоница Стара Пазова-Голубинци данас се користи као једноколосечна пруга.

Београд-Ниш

Пруга Београд-Ниш била је прва пруга у Србији, отворена за саобраћај 1884. године. Пруга дуга 241 км саградјена је за три године. Пруга је електрифицирана у периоду 1971-74.

Пруга је релативно мирна, изузев деоница Ресник-Сопот и Сталаћка клисура. Најгоре стање пруге уочено је на деоницама које су још увек једноколосечне.

Постоје заправо две засебне једноколосечне пруге којима се одвија саобраћај на деоници Београд-Велика Плана. Пругом преко Младеновца превасходно саобраћају возови ка југу, а пругом преко Мале Крсне возови ка северу.

Ниш-Прешево

Пруга је саградјена 1886-1888. Деоница Грделица-Сува Морава у Грделичкој клисури специфична је по тежини.

Суботица-Стара Пазова (огранак Коридор-а X)

Ово је пруга од националног значаја која повезује три велика града, Београд, Нови Сад и Суботицу. То је такодје и важна међународна пруга која повезује Србију са Европом преко Будимпеште-Беча, а значајна је и за транзитни саобраћај. Пруга је једноколосечна. Пруга углавном пролази равницама Дунава и има мале нагибе. Електрифицирана је 1980, истовремено са инсталирањем сигнализације аутоматским блоком и телекомуникационих каблова са електричном заштитом. Жежељев мост преко Дунава у Новом Саду порушен је 1999. Нови привремени мост подигнут је у мају 2000. године.

Саопштено је да Мађарска планира да модернизује своју пругу Беч-Суботица. Речено је да је ова пруга тренутно у исто тако лошем стању као и пруга ЈП “Железнице Србије” Београд.

9

Ниш-Димитровград (огранак Коридор-а X)

Ова пруга, саграђена 1887-88, пролази долином реке Нишаве кроз Сићевачку клисуру. На овој прузи има много кривина. Она се пење од Ниша до Бугарске границе, али нагиби нису изузетни.

Пруга није електрифицирана. Било је у плану да се пруга електрифицира, тако што би се електрична вуча повезала са Бугарским железницама, али потребан слободни профил за контактну мрежу не постоји на неким местима, посебно у тунелима, тако да је тешко спровести елекрификацију.

На прузи још увек постоји механички сигнални систем и надземне телефонске линије.

Колосеци у станицама углавном нису довољно дугачки да би било могуће маневрисање возова са

120 осовина.

Постоји пројекат за модернизовање ове пруге, укључујући и нови колосек, модерну сигнализацију са централним даљинским управљањем саобраћајем из Ниша, електрификацију. Модернизација би обухватала и повећање тунела да би се омогућио Ц1 товарни профил, потребан за превоз великих контејнера и полуприколица.

Београд – Врбница (– Бар) (Е79)

Ова једноколосечна пруга од Ресника (Београд) до Врбнице (граница са Црном Гором) саградјена је у периоду 1958-1976, истовремено кад је у Црној Гори саградјена пруга Бар-Врбница. Идеја је била да се направи железничка веза измедју луке Дунав у Београду и луке Бар на Јадранском мору. Ова пруга је такодје повезана са пругом Београд-Темишвар (Румунија). На деоници Врбница-Бар има 106 тунела и 214 мостова, многи од њих прилично су дугачки. Још нису саградјене све планиране станице, што утиче на пропусну моћ пруге.

Пруга је од почетка електрифицирана. Сигнализација је инсталирана само у станицама, тј. потребно је да интервал следјења возова буде доста дуг, пошто само један воз може да саобраћа на деоници измедју две станице.

Граница измедју Србије и Црне Горе налази се на 287,4 км јужно од станице Врбница. Станица Бијело Поље у Црној Гори користи се као погранична станица.

10

Београд-Вршац-Румунска граница (Е66)Ова пруга је дуго грађена. Прва деоница саграђена је 1858, од Румунске границе до Вршца на Дунаву. Мост у Београду преко Дунава саградјен је 1935. Станица Београд Центар и распутница за Панчевачки мост медјусобно су повезани тунелом тек 1993, чиме су повезане пруге Београд-Вршац и Београд-Бар. Пруга није електрифицирана, осим кратке деонице близу Београда.

Суботица-Богојево-Хрватска граница (Е77)

Према нашем мишљењу, ова пруга је данас од мањег значаја. Није електрифицирана, али постоје прилично добри пројектни елементи измедју Суботице и Богојева, тј. пројектна брзина је 100-120 км/х, 22,5 тона осовинско оптерећење. Деоница пруге од границе има мање добре пројектне елементе. Систем сигнализације и телекомуникације исти је као на магистралној прузи Ниш-Димитровград и споредним пругама.

Лапово-Краљево-Лесак-(Косово Поље-Д.Јанковић)Ово је стара магистрална пруга од Београда преко Косово Поља до Скопља. Ова пруга није електрифицирана. Због рата на Косову на овој прузи нема саобраћаја до/од Косова. Транзитни саобраћај данас пролази Коридором X преко Ниша и Прешева, који је електрифициран.

Многи мостови јужно од Краљева порушени су за време бомбардовања 1999, али су данас обновљени. Медјутим, због политичких разлога нема саобраћаја преко границе.

11

II ВОЗНА СРЕДСТВА

2.1 Стање вучних и вучених возила

Експлоатација вучних возила

(а) - Опште стање вучних возила

У 2007. години је укупно на инвентарском стању било 510 вучних возила од чега је 201 или 41,96 % вучних возила за електричну вучу. Овај број је у поређењу са 2006. годином мањи за 8,5 вучних возила јер тада је укупно на инвентарском стању било 488,5 вучних возила од чега је 201 или 41,16 % вучних возила за електричну вучу. У овом периоду евидентно је да се ради о смањењу инвентарског стања вучних возила односно незнатном повећању учешћа вучних возила за електричну вучу. Подаци о инвентарском стању за период од 2003. године дат је у табели 3.

Табела 3.: Инвентарско стање вучних возила

Serij

a v

učno

g vo

zila

2003 2004 2005 2006 2007

Inve

ntar

sko

stan

je

Insta

lisan

a sn

aдa

(kW

)

Inve

ntar

sko

stan

je

Insta

lisan

a sn

aдa

(kW

)

Inve

ntar

sko

stan

je

Insta

lisan

a sn

aдa

(kW

)

Inve

ntar

sko

stan

je

Insta

tisan

a sn

aдa

(kW

)

Inve

ntar

sko

stan

jeIn

stalis

ana

snaд

a (k

W)

412 42 57120 42 57120 42 57120 41 55760 41 55760441 93 358980 93 358980 93 358980 93 358980 91 351260444 - - - - - - - - 2 7720461 77 392700 77 392700 77 392700 77 392700 67 341700621 2 2426 2 2426 2 2426 2 2426 2 2426641 101 52105 101 52105 99 49656 89 46469 89 46469642 24 14544 24 14544 23 13938 22 13332 12 8160643 12 8160 12 8160 12 8160 12 8160 12 8160645 4 7380 4 7380 4 7380 4 7380 4 7380661 86 123590 85 123590 85 123590 85 123590 85 123590664 9 14760 9 14760 9 14760 9 14760 9 14760666 4 7380 4 7380 4 7380 4 7380 4 7380712 15 6180 15 6180 15 6180 15 6180 15 6180732 - - 2 3234 2 3234 3 4852 3 4852734 2 989 2 989 2 989 2 989 2 989811 5.5 4042.5 1 4070 1 735 0,5 367,5 - -812 48 5280 37 2426 32 3520 30 3300 29 3190

Ukupno 524.5 105636.5 510 1056044 502 1050848 488,5 104081 479 993075Извор: СтатистикаJP "Železnice Srbije"

Анализа учешћа у инсталисаној снази показује да се на крају 2007. године на електромоторне возове серије 412 односило на 5,6 % инсталисане снаге, а на електролокомотиве (локомотиве 441,

12

444 и 461) 70,56 % и на дизел вучу 18,2 %. Овакви односи, уз незнатна и занемарљива колебања, била су присутна и у ранијим годинама.

На дан 31.12.2004. године просечна старост вучних возила је била код серије 412/416 : 18,85 године, серије 441: 30,81 годину, серије 461: 30,40 година, серије 641: 28,8 године, серија 661: 40,5 година и серије 812/818: 41,89 године. У 2004. години, као и претходних година, на подручју ЈП “Железнице Србије“ Београд коришћене су и изнајмљене локомотиве других железница.

Табела 4.: Употреба вучних возила других железница

Серија вучног возила

Железнице 2003

2004

2005

2006

2007

55 BDŽ 2 2 2 - -06 - - - 2 1

661

Железнице

Републике Српске

- - - 6 8

709 ČKD 1740 2710 3 3 3 3

740 Комбиновани превоз

1 1 1


(б) - Стање техничке исправности са аспекта службе вуче

У 2004. години просечно је било исправно 32 % вучних возила свих серија. Детаљнији подаци дати су у табели 5. Ово представља повећање процента исправности вучних возила за 2 % у односу на претходну годину. Када су у питању водеће серије, код серије 412 проценат исправности је повећан са 39 % на 41 %, код локомотива серије 441 је повећан са 48 % на 50 %, а код серије 461 проценат исправности је повећан са 36 % на 41 % што представља повећање за 5 %.

Код дизел вучних возила, имајући у виду водеће серије возила, проценат техничке исправности смањен је код серије 641 за 3% (са 20% на 17%), код серије 661 за 5% (са 26% на 21%) и код серије 812 смањен за 5% (са 40% на 35%).

13

Табела 5.: Техничка исправност вучних возила (%)

Serija vučnog vozila

2003

2004

2005

2006

2007

412/416 28 30 39 39 41441 41 46 51 48 50461 35 44 32 36 41641 17 19 20 20 17661 25 26 28 26 21812 31 38 44 40 35

Sve serije 28 31 32 30 32


2.1.2 Експлоатација вучених возила(а) - путничка кола-Од 486 путничких кола, колико их има на инвентарском стању, планирано је да се у 2007. години оствари циљна имобилизација од 54,94 %, а остварена је 55,05 %. Детаљнији подаци по појединим основним врстама дати су у табели 6.

У 2004. години било је планирано да се реализује оправка 80 путничких вагона, медутим поправка је вршена на 240 вагона, што значи да је план реализован са око 300% повећања.

Табела 6. Имобилизација појединих врста путничких кола

Извор: Статистика ЈП "Железнице Србије"

(б) - теретна кола

Инвентарско стање теретних кола је 11.921 кола. Овим бројем обухваћено је и 515 кола за железничке потребе, што чини 4,32 % свих теретних кола. Од ових кола ЈП “Железнице Србије“ управља односно под контролом држи 9.031 кола односно 75,75 % теретних кола. Ван контроле је укупно 2.890 теретних кола.

Остварена имобилизација у 2004. години за теретна кола свих серија била је 61,85 %. Када су у питању оправке теретних кола треба констатовати да је у 2004. години оправљено укупно 667 теретних кола.

2.2 Прогнозирани број возних средставаЗа пројектовање је коришћено стање возног парка из 2006. године приказано у табели 7.

Табела 7. :Стање возног парка

Broj % ispravnosti Prosečna starost

Електролокомотиве 149 39 30,0Дизел локомотиве 214 51 34,0Електромоторни возови 39 36 19,0Дизелмоторни возови 41 26 35,0Путничка кола 528 59 31,0Теретна кола 10.956 61 29,0

14

Taбела6. Имобилизација појединих врста путничких kола

Врста путничких кола

Инвентарско стање

Имобилизацијаplanirana ostvarena

Кола са седиштима 338 55,03 54,30Кола која припадају КСР-у

137 57,66 59,12

Двоострука кола 11 18,18 9,09

Извор: Статистика ЈП "Железнице Србије"

При дефинисању стратегије у oвој oбласти пошло се oд концепта да се постојећа возила максимално koристе, ремоторизују где постоји техничка и економска oправданост, oдносно kaсирају kaда дође време, a kуповала дасе само неопходна koличина нових возила.

Дименизовање возних средстава базирано је на следећим параметрима:- тeшком стању,- старосној структури,- унификација по серијама и подсеријама, саставним koмпонентама и флексибилности њихове

замене,- eкономској oправданости.

Нова возила имају гарантовану расположивост 90% до следеће инветевионо oправке (IO), док je за модерназацију усвојена вредност oд 80%. Предпостављено je да ће се до 2008. године, имобилизација возних jeдиница код којих се неће вршити IO, повећати 5% годишње.

2.2.1 Локомотиве

Електричне локомотиве

Табела 8. : Планирани инвентерски и радни парк eлектролокомотиве

Врста возила

Показатељ План2007 2008

Електролокомотиве

Набавка 10РеконструкцијаРедовне oправке (RO) 3 10Kасација/продаја 18 17Инветарски колски парк (IKP) 146 129Радни парк 85 86


Укупан радни парк до 2008. године и његова расположивост, oдређени су на oснову планиране динамике куповине нових локомотива, модернизација и касација постојећих, учешћу локомотива у укупном раду, продуктивности и предвиђених потреба у путничком и робном саобраћају (табела 6)

Дизел локомотиве

Планираним инвестиционим захтевима расположивост се своди на реалне oквире у зависности од oбима рада. Kao последица тога jaвиће се вишак kaпацитета појединих серија, koје oптерећују амортизацију и имобилизацију. Делимично покривање трошкова oправки неисправних локомотива може се решити продајом непотребних локомотива (табела9).

15

Табела 9. : Планирани инвентарски и радни парк дизел локомотива


Табела 10. :

Инвентарски колски парк за 2007 – 2008. годинуВрста возила 2007 godina 2008 godinaEлектро локомотиве 146 129Дизел локомотиве 58 58Mаневарске локомотиве 65 65


Графикон 2. : Инветарски колски парк за 2007 – 2008. Годину

Inventarski kolski park

146

5865

129

5865

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Elektro lokomotive Dizel lokomotive Manevarske lokomotive

2007 godina2008 godina

16

Врста возила Показатељ План

Дизеллокомотиве

2007 2008НабавкаРеконструкција 28Редовне оправке (RO)Касија/продајаИнветарски колски парк (IKP) 58 58Радни парк 32 34

Маневарскелокомотиве

НабавкаРеконструкција 33Редовне oправке (RO)Kaсија/продајаИнвентарски колскипарк(IKP) 65 65Радни парк 42 45

Табела11. : Радни паркВрста возила 2007 godina 2008 godinaЕлектро локомотиве 85 86Дизел локомотиве 32 34Маневарскелокомотиве 42 45


17

Графикон 3. : Радни парк (врсте локомотиве)

Radni park

85

32

42

86

34

45

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Elektro lokomotive Dizel lokomotive Manevarske lokomotive

2007 godina

2008 godina

2.2.2 Гарнитуре моторних возова Електромоторни возови (ЕМВ)Обзиром на мале потребе моторних возова за међународни саобраћај, предвиђено је да заједно са возним јединицама за унутрашњи регионални превоз оне чине јединствен инвентарски парк. Ради међусобног комбиновања, односно коришћења у турнусу, пожељно је да буду истог типа. У табели 12. приказан је планирани инвентарски и радни парк електромоторних возова до 2008. године.

Табела 12. : Планирани инвентарски радни парк ЕМВ


2007 2008

EMV

Набавка 10 10РеконструкцијаРедовне oправке (RO) 8 7Kасија/продајаИнвентарскиколски парк (IKP) 52 62

Радни парк 35 43Извор: СтатистикаJP "Železnice Srbije"

Како ЕМВ 412/416 нису погодни за градски саобраћај (систем “Беовоз”), треба их заменити савременим ЕМВ великог капацитета, намењених за ову врсту превоза (широка, двострука врата, велики број места за стајање, високе вредности убрзања и успорења, итд.). Набавком 20 нових ЕМВ, обезбедила би се укупна потреба ЈП “Железнице Србије” Београд у посматраном периоду.Дизелмоторни возови (ДМВ)

18

Табела 13. : Планирани инвентарски и радни парк ДМВ


2007 2008

DMV

Набавка 10 10РеконструкцијаРедовне оправке (RO)Kасија/продаја 10 8Инвентарски колски парк IKP 48 50Radni park 36 43


Изузев ДМВ серије 712/714 на којима је неопходно урадити ИО, за регионални саобраћај на неелектрифицираним пругама не постоје друга погодна возна средства, па се и даље као прелазно решење морају користити постојећи ДМВ, шинобуси и/или често нерационална класична вуча путничких кола са дизел локомотивама. Имајући у виду наведено, треба рачунати са сукцесивном куповином изабраних ДМВ већ од посматране године, како би се извршила одговарајућа тестирања, али и привукли поједини региони (градови) за суфинансирање набавке гарнитура за обављање регионалног саобраћаја на њиховом подручју

Tabela 14. : Inventarski kolski park(EMV, DMV)Vrsta vozlia 2007 godina 2008 godinaEMV 52 62DMV 48 50

Izvor: StatistikaJP "Železnice Srbije"

19

Grafikon 4. : Inventarski kolski park(EMV, DMV)


5248

62

50

0

10

20

30

40

50

60

70

EMV DMV


Tabela 15. : Radni park(EMV, DMV)Vrsta vozlia 2007 godina 2008 godinaEMV 35 43DMV 36 43


Taбела 14. : Inventarski kolski park(EMV, DMV)Врста возила 2007 godina 2008 godinaEMV 52 62DMV 48 50


20

Grafikon 4. : Inventarski kolski park(EMV, DMV)


5248

62

50

0

10

20

30

40

50

60

70

EMV DMV


Табела 15. : Radni park(EMV, DMV)Vrsta vozlia 2007 godina 2008 godinaEMV 35 43DMV 36 43


21

Графикон 5. : Радни парк (EMV, DMV)

Radni park

35 36

43 43

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

EMV DMV

2007 godina

2008 godina

2.2.3 Tеретна и путничка кола

Tеретна кола

Прорачун потребног колонског парка заснива се на следећим предпоставкама:

- Учешћу редовних oправки oд 20% годишње- Времену oбрта oд 5,6 у 2004.; 5,1 у 2005. и 4,6 у 2006. години- Статистичком оптерећењу oд 28,7 t.

Полазећи oд постојаћег стања структуре колонског парка, kao и oчекиваног oбима и структуре потребне за превозом робе у наредном периоду, планирани инвентарски и радни парк теретних кола дат je у табели 16.

Taбела 16. : Планирани инвентарски и радни парк теретних кола


22

Врста возила Полазатељ План

2007 2008

Теретна кола

НабавкаРеконструкција 100Редовне оправке (RO) 1 760 2 100Касасција/продаја 400 410Инвентарски колски парк(IKP) 9 300 8 890Радни парк 4 610 4 350

Уз резерве у погледу планираног oбима превоза робе и нарочито смањења времена обрта постоје услови за редуковање броја теретних кола. Oно би се oбавило kасацијом кола,смањењем века трајања на 35 do 40 година и oспособљавања за саобраћај кола млађих oд 35 година.Рестроктуирање колског парка треба у касној фази да oмогући да се oд G и E кола добијају серије R и S за интегрални саобраћај.

Путничка кола

Генерално опредељење при планирању колског парка за путнички саобраћај је у складу са потребама за превозом путника у наредном периоду и опредељења да се перспективи са ЕМВ и ДМВ организује регионални саобраћај. Имајући у виду постојеће стање и структуру ових кола потребно је: ићи на смањење укупног броја кола, повећање степена расположивости преосталог дела и обезбеђење одговарајуће структуре по типу, серијама и брзини.

Упрвој фази, за међународни превоз треба набавити савремена кола типа “ З2 “ за брзине од В=160км/х. При томе је неопходно да имају климатизацију, затворени тоалетни систем и четворонапонски статички претварач. Приоритети у даљим куповинама су серије Бц Иwл. Паралелно са тим неопходно је приступити редовним оправкама и касацији постојећег ИКП-а према утврђеном програму ЈП „Железнице Србије“

Резултат наведених стратешких поставки у погледу колског парка за путнички саобраћај у периоду до 2008. године приказан је у табели 17.

Tабелаброј 17. : Планирани инвентарки и радни парк путничких кола

Врста возила

ПолазатељПлан

2007 2008

Путничка кола

НабавкаРеконструкција 16 15Редовне оправке (RO) 150 100Касација/продаја 12 8Инвентарски колски парк(IKP) 298 286

Радни парк 147 146Извор: СтатистикаJP "Železnice Srbije"

Табела 18. : Инвентарски кoлски паркВрста возила 2007 година 2008 годинаПутничка кола 298 286Теретна кола 9300 8890


23

Графикон 6. : Инвентарски колски парк(Путничка и теретна кола)


298

9300

286

8890

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

10000

Putnička kola Teretna kola

2007 godina

2008 godina

Taбела 19. : Радни паркVrsta vozlia 2007 godina 2008 godinaPutnička kola 147 146Teretna kola 4610 4350


24

Графикон 7. : Радни парк (Путничка и теретна кола)

Radni park

147

4610

146

4350

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000

Putnička kola Teretna kola


Возна средства и њихова поузданост и исправност основни су предуслови за обављање саобраћаја, нарочито путничког. Зато се поштовању прописа, који регулишу начин контроле и исправности и саму исправност возних средстава, посвећује посебна пажња.

Тако је у 2005. години на одржавању вучних возила извршено 4.314 ванпланских оправки и 2.342 редовна прегледа у секцијама ЗОВС – а (заједница за одржавање возних средстава), 285 оправки путничких, 1.627 теретних и оправка 8 кола за воз „Романтика“, „Шарганска осмица“. Од радова већег обима, извршено је 8 оправки на електро и 10 на дизел локомотивама, и то по 6 на елекро и дизел моторним возовима, као и 186 на путничким и 329 на теретним колима.

Укупни трошкови одржавања возних средстава, реализовани у 2005. години, износе 2.038 милиона динара, а у односу на 2004. годину, ови трошкови су већи за 37%.

У последњих пет година дошло је до постепеног смањења инвентатског стања, како вучних, тако и вучених возила, док је однос просечног броја исправних возила према инвентарском стању константно неповољан и не задовољава потребе превоза.

25

III Људски ресурси

Процес смањења броја запослених на железници започео је крајем 2000. године, са циљем да се успостави одговарајућа структура и број запослених, према потребама пословног система по квантитативним и квалитативним показатељима.

Предузеће је започело са процесом реструктуирања у области рационализације броја запослених, у складу са програмом “Развој људских ресурса” и програм решавања вишка запослених крајем 2001. године, за који је Европска банка за обнову и развој одобрила кредит у висини од 10 милиона еур. Реализацијом овог кредита, средствима из будзета РС и на друге начине (природни одлив, откази, флуктуација запослених и слично), број запослених у периоду 31.12.2000. – 31.12.2005. године значајно је смањен, односно за 10.561 запослених или за преко 32%, што илуструје табела 20. :

Табела 20. : Укупан број запослених и смањење броја запослених по годинама

Godina Brojno stanje zaposlenih u JP „Železnice Srbije“ Ukupno smanjenje

31.12.2000. 32.83231.12.2001. 30.665 2.16731.12.2002. 28.883 1.78231.12.2003. 27.561 1.32231.12.2004. 26.211 1.35031.12.2005. 22.271 3.94031.12. 2007. 20.937 1.334

U k u p n o: 11.895Изворr:СтатистикаJP "Železnice Srbije"

Графикон 8. : Људски ресурси

26

Ljudski resursi

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

.2000. .2001. .2002. .2003. .2004. .2005. .2007.

Brojno stanje zaposlenih uJP "Železbice Srbije"

Анализа рационализације броја запослених у периоду од 2001 – 2005. године, указује да је број запослених у Предузећу смањен за 10.561, и то по следећим основама :

- отпремнине 4.986 запослених

- новчане накнаде 2.142 запослена

- оснивање зависних друштава капитала 1.130 запослених

- природни одлив 2.303 запослена

Потребно је истаћи да су, у наведеном периоду, одлукама надлежног органа о исплати отпремнине и новчане накнаде, због престанка потребе за радом запослених, по годинама били дефинисани различити модалитети стимулисања запослених којима је отказан уговор о раду. Такав приступ је условила реалност, јер је у постојећим условима, у циљним групама запослених који су представљали потенцијални вишак, било све мање запослених који су били спремни да прихвате понуду послодавца и раскину радни однос у Предузећу. Циљне групе у наведеном периоду били су запослени који су испунили услов за остваривање права на пензију, запосленима којима недестаје једна, односно две године до испуњења једног од услова за остваривање права на пензију, запослени инвалиди рада и запослени који нису потребни у процесу рада.

Осим наведеног, на модалитете стимулисања запослених којима се отказао уговор о раду, нужно су утицале промене одговарајућих законских прописа (Закона о раду, Закона о пензијском и инвалидском осигурању, чијим променама су се пооштравали услови за остваривање одређених права, а посебно остваривање права на пензију и слично).

27

Поред горе наведених мера за смањење броја запослених у посматраном периоду, број запослених смањен је и издвајањем споредних делатности, односто издвајањем делатности које нису у функцији регулисања и одвијања железничког саобраћаја и оснивањем зависних друштава капитала. По том основу, оснивањем три зависна друштва капитала (Друштво за превенцију инвалидности радно оспособљавање инвалида <<Заштитна радионица>> д.о.о. Београд, Друштво за одржавање зграда д.о.о. Београд и друштво за заштиту од пожара и обезбеђење објеката и имовине д.о.о. Београд) у 2005. години, број запослених у ЈП „Железнице Србије“ смањен је за 1130.

Такође је потребно нагласити да су овакви резултати смањења броја запослених, у навденом периоду, постигнути и због врло контролисане и рестриктивне политике запошљавања.

Када је реч о финансијским ефектима спроведеног поступка, потребно је посебно нагласити да се смањењем висине средстава за исплату зарада запосленима, смањени трошкови пословања, а самим тим и будзетска зависност Предузећа од субвенције Владе Републике Србије.

Број запослених у ЈП “Железнице Србије” на дан 31.12.2005. године, је износио 22.271, и имао следећу структуру:

о Највећи број запослених, исказан по старосној структури, налази се у групи од 36 до 50 година живота (око 59%, односно више од половине укупног броја запослених),

о Највећи број запослених, исказан по квалификационој структури, налази се у групи са средњом школском спремом (око 37%), док се запослени са високом стручном спремом, у укупном броју запослених, учествују са 6,5%,

о Највећи број запослених у ЈП Железнице Србије, исказан према дужини радног стажа, налази се у групи запослених од 16-30 година стажа (60,5%).

Смањење броја запослених у наредном периоду ће се реализовати уз сагласност представника репрезентативних синдиката, спровођењем мера које су у складу са важећим законским прописима, пословном политиком ЈП „Железнице Србије“ и преузетим уговорним обавезама, као и, евентуално, у складу са имплементацијом Плана активности на редукцији нерентабилних услуга.

Планом пословања предвиђено је да ће у 2010. години бити потребно око 19 хиљада запослених. Даље смањење броја запослених у односу на циљни број условљено је, између осталог, степеном реализације инвестиционих улагања у циљу побољшања технолошких нивоа опремљености.

Продуктивност је један од стратешких параметара успешности сваког предузећа, па је, у том смислу, Јавно предузеће Железнице Србије у периоду од 2000 - 2005. године увећало продуктивност за 82%.

У наредном периоду предузимаће се мере у циљу повећања продуктивности, која ће се постићи комбинацијом следећих елемената:

- повећањем обима превоза

- смањењем броја запослених

- унапређењем метода рада и ефикасности

28

ЗАКЉУЧАК

Организовање железничког саобраћаја као ефикасног и савременог транспортног система има вишеструки значај, не само за железницу као систем већ и државу као власника, на кориснике и на укупно окружење. Садашња организација железнице представља нефлексибилну структуру засновану на организацији и технолошким критеријумима из прошлости, у којој се уз тешкоће остварују и вертикалне функционалне везе, сто некада битно утиче на функционисање железничког система као јединствене целине.

У Директиви о развоју железнице коју је донела Европска унија разликују се четири основна елемента која омогућавају развој железнице:

1. државе чланице морају гарантовати да су железничка предузећа добила статус самосталних оператера који се комерцијално понашају и прилагођавају потребама тржишта;

2. неопходно је да се пружање саобраћајних услуга и управљање инфраструктуром посебно воде и да имају посебне билансе;

3. потребно је обезбедити да постојећа железничка транспортна предузећа која су у јавном власништву добију здраву финансијску структуру;

4. међународне групације образоване између железничких предузећа, основане у различитим државама чланицама, треба да добију право приступа у државама свога оснивања, као и права транзита у другим државама чланицама. Железничка предузећа ангажована у комбинованом превозу робе треба да добију приступ у другим државама.

Улога ЈП “Железница Србије” је била реализовање задатака превоза за привреду и становништво у што већем обиму и са сто нижом ценом превоза, где је држава имала пресудан утицај. Да би овај задатак био испуњен, железница је спроводила стратегију убрзаног развоја техничких капацитета и превозних могућности. Овим задатком наша железница била је орјентисана ка техничко-технолошком приступу уместо ка тржишној филозофији као што су то железнице западне Европе. Железница се трудила да привреди и становништву стави на располагање што више капацитета кроз максимално могући број возова и тако понуђене услуге остави на избор корисницима. Самим тим истраживања тржишта није ни било, осим сагледавања од страних комерцијалних служби за техничке потребе израде реда вожње.

Држава је била принуђена да неке своје обавезе преваљује на железницу, што је допринело њеном осиромашењу, застоју у изградњи инфраструктуре као и убрзаном застаривању. У већини случајева превозна способност наше железнице је стагнирала или опадала, мада су потребе за превозом постепено расле.

Основна будућа опредељења наше железнице треба да уважавају постојеће препоруке Европске уније које се односе на: ослобађање зависности од државе; окретање ка тржишту; промене у организацији железнице (тј. интерна прилагођавања ради остваривања горе наведена два циља).

30

Списак табела и графикона:

Графикон 1. : Стална дужина пруге, км на страни 7.

Графикон 2. : Инвентарски колски парк за 2007 – 2008. годину на страни 15.

Графикон 3. : Радни парк (за врсте локомотива) на страни 16.

Графикон 4. : Инвентарски колски парк(ЕМВ, ДМВ) на страни 18.

Графикон 5. : Радни парк (ЕМВ, ДМВ) на страни 18.

Графикон 6. : Инвентарски колски парк на страни 20.

Графикон 7. : Радни парк (Путничка и теретна кола) на страни 21.

Графикон 8. : Људски ресурси на страни 22.

Табела 1. : Начин коришћења (употребљивост) пруге на терторији Србије на страни 5.

Табела 2. : Стална дужина пруге на страни 6.

Табела 3. : Инвентарско стање вучних возила на страни 11.

Табела 4. : Употреба вучних возила других железница на страни 12.

Табела 5. : Техничка исправност вучних возила (%) на страни 12.

Табела 6. : Имобилизација појединих врста путничких кола на страни 13.

Табела 7. : Стање возног парка на страни 13.

Табела 8. : Планирани инвентарски и радни парк електролокомотива на страни 14.

Табела 9. : Планирани инвентарски и радни парк дизел локомотива на страни 15.

Табела 10. : Инвентарски возни парк за 2007 – 2008. годину на страни 15.

Табела 11. : Радни парк на страни 16.

Табела 12. : Планирани инвентарски радни парк ЕМВ на страни 17.

Табела 13. : Планирани иннвентарски радни парк ДМВ на страни 17.

Табела 14. : Инвентарски колски парк (ЕМВ, ДМВ) на страни 18.

Табела 15. : Радни парк (ЕМВ, ДМВ) на страни 18.

Табела 16. : Планирани инвентарки и радни парк теретних кола на страни 19.

Табела 17. : Планирани инвентарски и радни парк путничких кола на страни 20.

Табела 18. : Инвентарски колски парк (Путничка и теретна кола) на страни 20.

Табела 19. : Радни парк (Путничка и теретна кола) на страни 21.

31

Табела 20.: Укупан број запослених и смањење броја запослених по годинама на страни 22.

32

Литература:

1. Увод у саобраћај, књига 1. – Проф. др Милан Адамовић. Београд, 2001.

2. хттп://www.зелезницесрбије.цом

3. хттп://www.статсерб.ср.гов.yу

33

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА САЊА

Documents