Француско – Пруски рат

7/21/2019 Француско – Пруски рат

http://slidepdf.com/reader/full/-56d6bd331a28ab30168d0d31 1/15

Универзитет у Нишу

Филозофски факултет

Департман за историју

Семинарски рад на тему :

Француско – Пруски рат

Ментор : Студент :

Проф. др. Божиа Младенови! Маја "оки! #$%&

#



Садржај :

#.Увод........................................................................................................................'

(. До)а*аји који пред+оде рату...............................................................................'

'.Мо)у!и рат............................................................................................................&

%. ,ат.........................................................................................................................-

%.#. Седанска катастрофа..................................................................................................................................

%.(. Промена владе у Паризу који /ива опседнут..........................................................................................0

%.' Предаја и реакија народа..........................................................................................................................1

&.Париска комуна...................................................................................................##

&.#. Делатност и пропаст комуне...................................................................................................................#(

-. 2ак3у4ак.............................................................................................................#%

.5итература :........................................................................................................#&

1.Увод

(



Француско – Пруски рат познат је још и под називом Француско- Немачки

то је оружани сукод из дру!е по"овине деветнаесто! века који се оди!рао у

периоду од 1# ју"а 1$%&. до 1& маја 1$%1. !одине. 'вај рат (ио је суко( )ранцуско!

царства на једној страни и савеза немачки* држава на чијем че"у се на"ази"а

Пруска кра+евина.

,. о!ааји који пред*оде рату

У дру!ој по"овини 1#. века на /вропском континенту до"ази до нови*

прна"азака развијају нове пушке топове са ве0им дометом же"езницу и те"е!ра)

што 0е си"и која то употре(и у рату донети значајну предност.

Пруска спроводи војну рево"уцију21 она се састоја"а у унапреива3у

војске сада је војни рок (ио кратак и о(у*ватао је три !одине о(авезно! с"уже3а у

редовној армији а онда још четри !одина у резерви. 4оманду над војском имао је

5о"тке старији који је ре!рутовао нај(о+е кадрове учио и* је да се припремају за

(уду0е суко(е и да и* п"анирају. П"анови операција мора"и су да (уду спремни

пре из(ија3а непријате+ства ратни потези као и маневри дета+но су

проучавани као и ратови дру!и* си"а у прош"ости. Створена је посе(на !рупа

+уди која је (и"а задужена да се по(рине да же"езнички систем до(ро

)ункционише како (и оси!ура"и (рзи транспорт војске и *ране. 'ва

реор!анизоана војна си"а има"а је то"ико повере3е у своје !енера"е да су за

с"учај да не мо!у да ступе у контакт са 5о"откеовим !енера"шта(ом у позадини

мо!"и да управ+ају војском по сопственој иницијативи. 5еутим ништа од

наведено! није !арантова"о успе* пруски систем није (ио (ез !решака ве0 су се

+уди у !енера"шта(у припрема"и проучавају0и !решке из прош"ости у ск"аду са

тим ме3а"и су о(уку ор!анизацију и наоружа3е. У рату је меутим ве"ику у"о!у

и!ра"а и дип"оматска активност коју је за прусе водио 6измарк. 4о"ико су (и"е

опширне Пруске припреме видимо и у томе што су се у 7"засу и 8орени насе"и"е

Пруске о(авештајне с"уж(е које су с"а"е шта(у ин)ормације војно! карактера аима"е су и задатак да кад почне рат врше диверзантску у"о!у.

На страни Пруско! противника на"ази"а се Француска зем+а коју је ус"ед

рево"уција и чести* смена на в"асти водио цар Напо"еон 999. 4рајем шездесети*

!одина мо0 дру!о! )ранцуско! царства све више је с"а(и"а незадово+ство

# Пол 6енеди7 Успон и пад велики+ сила7 Бео)рад7 ($$'7 (#'.

'



народн* маса з(о! цареве по"итике ве"ико незадово+ство у Француској је

изазва"о и с"а3е војске у им као и скупа ко"онија"на екпедиција неуспе"а у

мексику 1$;%. рас*оди двора... све је то утица"о да народ (уде +ут на сво! цара.

Напо"еон је ус"ед своји* же+а да до(ије вр"о (о!ато војводство 8уксем(ур!

помо!ао Прусима у рату који су води"и 1$;;. са 7устријом. Напо"еон је увидео са

својим министрима да Француској никако не0е од!оварати да се у /вропи уједине

Немачка и <та"ија јер 0е тако (ити јаче од државе коју он води. Сматрао је да (и

пос"едице такви* уједи3е3а највише осетити Француска.

Напо"еон је и сам увидео да !у(и ауторитет и од"учује се да реор!анизује и

јача армије као и да потражи спо+а савезнике и пријате+е. 7"и и у покушају

спровое3а ови* мера показа"а се 3е!ова неод"учнос и недос"едност. =ојне

мере почео је да спроводи марша" Ни"е који укида мо!у0ност одкупа од војне

с"уж(е сма3ио је активни војни рок са % на > !одина а"и је увео да пос"е истека

> !одина војник иде у четворо!одиш3у резервну с"уж(у и основао је 5о(и"ну

!арду. 5ере које су по"ако поче"е да се приме3ују доводе до ве"ико!

незадово+ства )ранцуске (уржоазије јер је то (ио с"ој који је за своје синове

п"а0ао да не с"уже у војсци. ,

="ада је ове мере спроводи"а (ез во+е и споро а кад је 1$;#. !одине умро

марша" заменио !а је 8е(е) који потпуно занемарује ре)орме а по држави се је

чу"о да је реор!анизована војска спремна за суко( мно!о наде по"а!а"и су и у

нове пушке такозвано тајно оруж+е митра+ез који су Французи тада испро(ава"и

и којим 0е Французи по(едити свако! непријате+а. 4о !од (и се усудио да сум3а у

спремност Француза за рат (ио (и непатриота и"и издајник. Напо"еон је

покушавао да веже за Француску <та"ију и 7устро- У!арску а"и ове зем+е муне0е пружити подршку у рату 7устро-У!арска је можда и же"е"а да се реваншира

Пруској а"и није се умеша"а а <та"ија осим у тим пре!оворима не)орма"ним са

Напо"еоном није показа"а никакве знаке да 0е се умешати у рат.

?.5о!у0и рат

о!ааји из 1$;;. (итка код Садове и ствара3е Севернонемачко! савеза додатно

су распа"и"и )ранцуско немачко супарништво. =е0 пос"е ти* до!ааја из!"еда"о

је да је рат неиз(ежан меутим до рата не до"ази одма* јер је Напо"еон

( 8едомир Попов7 9ра*анска вропа ;#$<#0#=7 Бео)рад7 #1017 '%#.

%



депримиран (о"естан у пос"ед3им !одинама в"адавине (ио је под"ожан

утицајима око"ине а на дру!ој страни на"азио се 6измарк познат као човек чврсте

во+е и ста(и"ни* нерава 3е!а није (и"о "ако уву0и у авантуру и он је (ио уверен

да пут ка уједи3е3у води преко рата са Француском.?

о ово! рата ума"о је дош"о још 1$;%. !одине поводом такозване 8уксем(ур! а)ере2. Напо"еон је (ио спреман да присвоји 8уксем(ур! а"и в"аду

у 8уксем(ур!у водио је *о"андски кра+ који је (ио спреман да се одрекне ове

покрајине у корист Француске. 7"и зачко+ица је (и"а у томе што је 8уксем(ур!

(ио ч"ан раније! Немачко! савеза и у 3ему се на"азио пруски !арнизон. 6измар@

је онда од(ио да повуче Прусе из 8уксем(ур!а. Напо"еон је у овом тренутку

одступио знао је да 3е!ова војска није спремна и да је потре(на реор!анизација

која (и мо!"а да потраје пар !одина. 5еународна кон)еренција до које је дош"о

у 8ондону 1$;%. !одине доне"а је од"уку по којој Пруси морају да се повуку из

8уксем(ур!а а"и и да војводство не припадне ником посе(но ве0 да постане

неутра"на држава под !аранцијом си"а2A оваква од"ука за Напо"еона је

представ+а"а спо+нопо"итички неуспе* и додатно је уздрма"а 3е!ов и тако

по+у+ани в"адарски престиж.

о рата је мо!"о до0и и з(о! места на шпанском престо"у 1$;$. !одине

з(ачена је кра+ица <за(е"а 3у је иначе за време в"асти свесрдно подржавао

Напо"еон. На в"асти пос"е рево"уције у Bпанији до"ази в"ада !енера"а Прима

која ду!о (ира в"адара коме 0е понудити овај престо и ода(ир ове в"аде своди се

на принца 8еопо"да Cоенцо"ерна који је иначе (ио оже3ен порту!а"ском

принцезом а"и !"авни раз"о! з(о! че!а се Напо"еон (уни је 3е!ово ("иско

сродство са Пруским кра+ем =и+емом 9 . Принц 8еопо"д је (ио (рат од стрицакра+а =и+ема а овај кра+ је покушавао да из(е!не суко(. Приц 8еопо"д је

од(ио Bпански престо под утицајем 6измарка при*вата да дое на престо а онда

под утицајем сво! (рата ипак од(ија. Пруски кра+ је извршио утицај на сво! (рата

јер !а је Напо"еон о(авестио да 0е то (ити повод за рат. Напо"еон је до(ивши

вести да су 3е!ови за*теви испу3ени разочарано изјави да је повод за рат (ио

сјајан онда се досети да тражи да пруски кра+ о(е0а да никада у (уду0ности

не0е потврдити кандидатуру2 кра+ који се на"ази на "ече3у у /мсу као од!овор

на овај за*тев саставо је писмо са изузетно моро+у(ивим тоном ово писмо је

преко 6ер"ина тре(а"о да дое до Париза. Писмо је кад је сти!"о у 6измаркове

руке до(и"о потпуно дру!и садржај тако да кад је сти!"о у Париз као емска

депеша2 изазва"о уз(уе3е у Dаконодавној скупштини !де су се одма* од"учи"и

' 8. Попов7 нав. дело7 '%$.

% >сто '%$<'%#.

&



да се о(јави рат. Француски министри сматра"и су да је војска спремна а да

пруске армије не вреде ништа.

ат који су приже+кива"и и Напо"еон и 6измарк (ио је на помо"у.

Француску (уржоазију и Напо"еона на овај рат упути"а је же+а да ометају

уједи3е3е Немачке јер ако (и се уједини"а Немачка као и <та"ија *е!емонијакоју је поседова"а Француска на /вропском континенту исчез"а (и у неповрат.

Напо"еон је као ис*од рата видео осваја3е "еве о(а"е ајне као и учврш0ива3е

на в"асти династије 6онапарта. 7 из у!"а 6измарка овај рат је (ио средство за

"иквидира3е по"итичке разједи3ености Немачке рат је (ио средство за

ствара3е јединствене национа"не државе.

4асније је 6измарк приписивао се(и зас"у!е за почетак ово! рата а ко"ико

значајну у"о!у је придавао се(и видимо и по томе што у мемоарима тврди да је

уједи3е3е Немачке иск+учиво резу"тат 3е!ове дип"оматске вештине.

A. ат

На самом почетку показа"о се ко"ико је Француска војска (и"а неспремна

неопрем+ени *раном ко3има оружјем "о!орском спремом и "ошим командним

кадром дове"о и* је до пораза. =е0 1$%&. ус"ед о!ромно! напредка у те*ници (и"о

је тешко при("ижити се непријате+у. Француски !енера"и каријеристи (аз та"ента

су на самој !раници постави"и (ојни ред то"ико развучен да су Прусима о"акша"и

посао. Припреме за рат (и"е су ду!е а"и то Француска није искористи"а на

нај(о+и мо!у0и начин и у првом (ор(еном реду има"и су само ,,& *и+ада

војника док су Пруси који су вр"о дета+но припрема"и овај суко( пре(аци"и ?$&

*и+ада +уди у први (ор(ени ред а има"и су и резерву од 1%& *и+ада сву војску

допрема"и су же"езницом преко које су се и сна(дева"и. Прусима је у рату чак и

помо!"а Француска ко3ица која је у нападу на Пруске по"ожаје претрпе"а о!ромне

!у(итке. Пруска арти+ерија такое је значи"а а"и до премо0и до"азе з(о! нападас кри"а и (ројчане надмо0и.

=е0 у првим (ор(ама код =ајсен(ер!а и =ерта A. и ;. ав!уста Пруси су

показа"и ко"ико су надмо0нији и немачке сна!е раз(ијају Француску војску.

Подаци о овим поразима сти!"и су (рзо и до Париза !де до"ази од по(унаа на

-



у"ицама се чују повици живе"а репу("ика2 и смрт Прусима > . Eоком ав!уста

Пруси да+е по(еују и успевају чак и да поде"е Француску војску на два де"а.

Fедан део војске водио је марша" 6азен то"ико пораза су претрпе"и да су

од(ачени ка утвре3у 5ец и ту (ивају опседнутио. ру!им де"ом војске

командовао је марша" 5ак-5а*он а са 3им је (ио и сам цар и они ус"ед низа

пораза успевају ?& ав!уста да се при("иже Седану.

A.1. Седанска катастро)а

Француски "о!ор (ио је у *аосу (ез *ране јединице су (и"е повреене упред*одним суко(има а 1. септем(ра 1$%&. !одине у зору отпоче"а је (итка која је

од"учи"а ис*од ово! рата. Сам дан (итке (ио је изузетно ма!"овит Француска

војска с "еа (и"а је зашти0ена реком и твравом и заузе"а је јак по"ожај

меутим то"ико уморни и исцрп+ени нису ни примети"и да им се Пруси

пришу3авају с "еа а можда нису ни помиш+а"и да 0е се Пруси од"учити на

тако смео корак. 4ада је !воздени о(руч почео да се стеже око војске она се наш"а

у *аосу и војска се у паници пов"ачи у твраву. У тврави су се ве0 јав+а"и

пожари наста"и разорном па+(ом непријате+ски* топова. Gенера" =имп)ен који

је заменио ра3ено! марша"а пред"а!ао је цару да се пружа отпор а"и Напо"еон

је наредио да се предају истак"и су (е"у заставу а цар је писмом о(авестиопруско! кра+а да су се преда"и. 4апиту"ацијом Седана ,-о! септем(ра 1$%&.

!одине заро(+ен је цар )ранцуски марша" ?# !енера"а $; *и+ада војника и

;>& топова.;

Седанска предаја није од"учи"а само ис*од ово! рата ве0 и царства

)ранцузи више *те"и да и* води цар који се предаје и пов"ачи за ову катастро)у

криви"и су династију 6онапарта коју су од"учи"и да з(аце царица /в!енија је

по(е!"а из Париза.

& ?.Б. @арле7 >сторија ново) века7 Бео)рад7 #1%17 стр. '10.

- >сто7 '11<%$$.



A.,. Промена в"аде у Паризу који (ива опседнут

=е0 A-о! септем(ра 1$%&. !одине у Париз стижу вести о Седанској

катастро)и одма* су се по(уни"и радници и војска појури"и су ка 6ур(онској

Па"ати а кад су продре"и до дворане !де заседа Dаконодавна скупштина

примора"и су Gам(ету да про!"аси цара Напо"еона за з(ачено! а у држави је

)ормирана репу("ика. 'дма* је о(разована в"ада у којој је председник и нови

!увернер Париза (ио !енера" Eроши министри су (и"и Gам(ета Hи" Фавер

4ремје... Ново )ормирана в"ада је изјави"а да 0е у рату и0и до краја а се(е су

назива"и в"ада народне од(ране2.%

'ва тре0а по реду репу("ика )ормирана је у вр"о нез!одном тренутку. ок

су у Паризу ме3а"и в"аду непријате+и су напредова"и и ве0 1#-о! септем(ра

немачка војска је опко"и"аа тиме и опсе"а сам Париз. Gрад чија је управа

очекива"а да 0е се рат водити да"еко није (ио спреман за опсаду. У !раду се

наш"о не!де око , ми"иона становника вр"о (рзо је остао (ез *ране. 'псада

Париза изазва"а је и незапош+еност јер сада ве"ики индустријски центри који су

производи"и "уксузну ро(у и продава"и је по Француској и /вропи нису мо!"и а

да не о(уставе рад. ="ада је зна"а за про("еме своји* !раана а"и није предузе"а

никакве мере. адници и сироти3а (и"и су највише по!оени па су у северној и

источној пери)ерији Париза +уди умира"и од !"ади и оскудице. 4ао и у сваком

рату нису сви (и"и једнако по!оени немаштином ве0 је (уржоазија чак ишпеку"иса"а !"ау на тај начин су неки успе"и мно!о да се о(о!ате.

5инистри нове в"аде нису (и"и потрешени опсадом једино је Gам(ета

иначе министар унутраш3и* пос"ова покушао да сакупи нову војску за од(рану.

Прикуп+ани су нови (ата+они који су састав+ани од сво! мушко! становништва

тако су сакупи"и пуно +уди а"и сви они (и"и су неспремни за рат нису уме"и да

рукују оружјем (ржоазија је увиде"а да постоје шансе да се по(еди а"и онда

од"учује да све +уде наоружа "ошим пушкама јер ако (и по(еди"и Прусе ти

војници2 (и мо!"и да се окрену против 3и*. Сам !енера" Eроши је чак и јавно

рекао да у (ици за Париз морају да по!ину ,& *и+ада +уди јер 0е само тако

пристати на мир.$ 5инистар спо+ни* пос"ова Hи" Фавер посети је 6измарка у

?.Б. @арле7 нав. дело7 '11.

0?.Б. @арле7 нав. дело7 %$#.

0



тајности а"и се о том састанку проширио !"ас па су в"аду поче"и називати

в"адом народне издаје2.

A.? Предаја и реакција народа

=ојска која се ск"они"а у тврави 5ец преда"а се ,%-о! окто(ра том војском

командовао је марша" 6азен има"а је 1%? *и+аде +уди.# 5арша" је сматрао да

је рат из!у(+ен па се намерно предао како (и сачувао војску помо0 које (и мо!ао

да врати цара Напо"еона на престо. Француски народ незадово+ан предајом

војске почи3е партизански рат сада је у рату уместо армија које су се преда"е!"авну у"о!у имао народ. На овакав отпор Пруси реа!ују терором над мирним

становништвом. ат није (ио завршен упркос предаји пос"ед3е )ранцуске

ре!у"арне армије Gам(ета је успео за ре"ативно кратко време да прикупи војску у

унутраш3ости и ша+е и* у помо0 Паризу. =ест о капиту"ацији 5еца (и"а је

позната ?1. окто(ра Парижанима та вест изазива устанак у коме народ з(ацује с

в"асти Eрошијеву в"аду о(разује се нова у чији састав у"азе рево"уционари из

1$A$. донесена је одма* од"ука да се о(разује рево"уциона комуна на чије че"у

су постави"и 6"анкија. 5еутим Eрошијеве приста"ице нису одуста"е а уз

мо(и"це из (рета3е заузимају општински дом. 4ада су успе"и да по*ватају

устанике и поред о(е0а3а о амнестији по(и"и су и* 6"анкија су у одсуствуосуди"и на смрт.

о устанка је дош"о опет ве0 за три месеца. Eр!овци нису мо!"и да пос"ују увоз и

извоз сировина се одвијао тешко па )а(рике нису мо!"е да раде што је додатно

по!орша"о ста3е. Почео је и по"ожај ситне (уржоазије да се по!оршава

пропада"и су ма"и тр!овци и ситнији с"уж(еници. Сна(дева3е !рада (и"о је

отежано за"и*е (рашна (и"е су на измаку з(о! ве"ике *"адно0е и недостатка

о!рева поче"о је самово3но сече3е дрве0а.

У намери да с"оме отпор Париза. Пруси су !а почев од децем(ра

(ом(ардова"и из тешки* топова.1& 6ом(ардова3ем је Париз остао (ез читави*

1 >сто %$#<%$(.

#$ Aуард Мајкал7 ,ат у ?вропској историји7 Бео)рад7 #11'7 Пруси су увели у употре/у нове топове који

су имали пуBеBе са предBе стране еви и /или су са знатно ве!им дометом.

1



квартова в"ада као и досад није предузима"а ништа. У Паризу је опет дош"о до

устанка раз"о! за овај устанак је вест да в"ада припрема предају. 4"у(ови су се

спреми"и да ,, јануара заузму општински дом а в"аст су п"анира"и да пренесу

на комуну. ="аст је ово! пута довук"а војску и спремно дочека"а устанике. < овај

устанак је пропао а 3е!ови актери су по*апшени и"и по(ијени.

="ада народне од(ране је ,$-о! јануара 1$%1. !одине потписа"а са Прусима акт о

капиту"ацији Париза тај акт значио је примирје. Париске трупе (и"е су

разоружане опсада Париза ук"о3ена а"и су Пруси до(и"и да заузму један део

твраве. Француска је мора"а да п"ати ,&& ми"иона )ранака контри(уције и да

се на Народној скупштини потврди мир. 'р!анизовани су из(ори на којима је

по(еду у ве0ини департмана однео 7до") Eјер.11

Народна скупштина је марта потврди"а примирје и при*вати"а ус"ове мира који су

(и"и срамни. Француска се о(авеза"а да поред контри(уције која је п"а0ена по

зак+учива+у примирја мора"и да п"ате још > ми"ијарди )ранака као и дапредају Немцима 7"зас и један део 8орене. 5ир је де)инитивно потписан тек 1&.

маја 1$%1. !одине у Франк)урту на 5ајни.1,

Пошто је пости!нут спо+аш3и мир (уржоазија је увиде"а при"ику да се о(рачуна

са радничком к"асом и народном !ардом. екретом који је издат 1>. )е(руара

војницима који су (и"и у народној !арди одузета је п"ата. =е0 прво! марта

Народна скупштина изда"а је декрет који је значајно по!одио ситну и сред3у

(уржоазију а односио се на менице које су ус"ед рата оста"е нерешене. Нека

предузе0а су на!"о (анкротира"а з(о! меница. 8истови који су (и"и

рево"уциона"ни су за(ра3ени 6"анки који је раније осуен сада је (ио у*ва0ен и(ачен у тамницу Народна скупштина пресе"и"а се у =ерсај. Eјеријева в"ада

спроводи"а је да+е мере и покуша"и су да одузму оружје париским радницима

Eјер је сматрао да за такав поду*ват он мора да оде у Париз и он то чини 1>.

марта.

## ?.Б. @арле7 нав. дело7 Cдолф @јер /ио је полити4ар и истори4ар у пар наврата министар у влади 5уја

Филипа7 од #0-'. )одине он је /ио 4лан 2аконодавне скупштине7 а после % септем/ра имао је велики утиајна политику владе народне од/ране. Био је то лукав7 суров и по+лепан 4овек који је з/о) сво) напредка /иоспреман на да употре/и свакаква средства. >на4е заклети непријате3 демократије7 радни4ке класе7

соијализма.

#( 8. Попов7 нав. дело7 '%0.

#$



>.Париска комуна

Народна !арда је о(разова"а своју ор!анизацију )е(руара је ор!анизованаIентра"ни комитет нродне !арде. 'вај комитет (рзо је стекао ауторитет и то до

мере да су сви у 3ему виде"и дру!у в"аст. ,; )е(руара се прочу"а вест да 0е

Пруси у0и у Париз а"и они то нису уради"и тада. Пруси су има"и праву према

у!овору о миру да заузму део Париза а Iентра"ни комитет је позвао +уде да не

у"азе у суко(е са непријате+има. 4ада су 1 марта Пруси уш"и у !рад наиш"и су

на мртав !рад. У"ице су (и"е пусте а свуда су (и"е црне заставе и натписи

затворено з(о! народне жа"ости2.1? 'купација је потраја"а ;, часа а онда су се

Пруси ? марта повук"и. По зак+ученом примирју војска је мора"а (ити

разоружана а народна !арда поста"а је једина оружана си"а у Паризу. Iентра"ни

комитет контро"исао је арти+ерију и (арутане а ве0 1& марта упути"и су

ре!у"арној војсци прок"амацију у којој и* позивају де се удруже.

о"ази до устанка 1$ марта (ио је то од!овор про"етеријата на Eјеров покушај

напада воство ово! устанка узео је Iентра"ни комитет народне !арде. 1$ март

(ио је дан прве про"етерске рево"уције у свету. Формирана је в"ада у коју су уш"и

радници и ситни с"уж(еници у овој в"ади није (и"о ни једно! значајно! имена.

Eјер се са својим министрима повукао у =ерсај. Пре"азак в"асти у руке радника у

Паризу значи"о је да почи3е !раански рат (и0е то (ор(а (уржоазије против

рево"уционарно! про"етеријата. Iентра"ни комитет је се(и дозво"ио ве"ику

!решку а она се састоја"а у томе што су допусти"и да Eјер изведе ре!у"арну

војску из Париза. ="аст је у својим рукама држао Iентра"ни комитет а"и је

изјавио да су му ов"аш0е3а привремена до из(ора комуне а док су они у Паризу

спроводи"и те из(оре !у(и"и су дра!оцено време.

7дмира" Сесе ор!анизовао је у Паризу контрарево"уционарну армију

реда2 ве0 ,, марта је ор!анизација контрарево"уционарне (уржоазије савез

пријате+а реда21A приреди"и су демонстрације у Паризу. Народна !арда је пос"е

опомена отвори"а ватру на демонстранте и успе"а да и* разјури. ,; марта

до!оди"и су се из(ори за савет комуне иза(рано је $> ч"анова комуне. ,$ марта

уз учеш0е народа извшено је свечано про!"аше3е комуне.

#' ?.Б. @арле7нав. дело7 стр. %$-.

#% >сто7 %$0<%#$.

##



'д само! почетка 4омуне нас"у0ива"е су се две по"итичке струје !рупације су се

поде"и"е на ве0ину2 и ма3ину2.1> =е0ину су сачи+ава"и ситно(уржоазиски

демократе – нови јако(инци2 и ("анкисти. 5а3ину су чини"и ч"анови

<нтернациона"е. 7 наравно (и"о је и +уди који иако су у комуни нису припада"и

ниједној партији. У 4омуни су ("анкисти узе"и у"о!у вое3а војни* пос"ова.

G"авни раз"о! рази"аже3а ве0ине и ма3ине је з(о! ставова о томе каква тре(а да

(уде центра"на в"аст. 4омуна је има"а в"аст само у Паризу иступа"а је у име

про"етеријата и радно! се+аштва це"е Француске.

>.1. е"атност и пропаст комуне

4омуна је ради"а под неочекивано тешким око"ностима. Први* дана 4омуна је

предузе"а низ мера за о"акша3е по"ожаја париско! се+аштва укинута је стаја0а

војска она је заме3ена општим наоружа3ем народа и донешен је декрет о

одваја3у цркве од државе. =е0 пето! дана од о(разова3а 4омуне =ерсајци су

отпоче"и војне операције против Париза. Eјер је о(разовао армију од остатака

ре!у"арне војске прикупио је и заро(+енике које је 6измарк ос"о(одио а ве0

дру!о! апри"а пре"азе у о)анзиву. < за овај суко( (ио је неприпрем+ен од

Парижана који су се у суко( упути"и неспремни а онда су поче"е приче како је

дош"о до издаје и 4омуна нареује да се по*апсе "ица која су можда (и"а уконтакту са =ерсајцима и одреено је да 0е они (ити таоци. Ус"ед овакви* мера и

*апше3а мно!и* ве"икодостојника оста"и (итни +уди напуштају Париз. Пос"е

крвави* (ор(и , маја предао се замак <си а ве0 1A маја заузе"и су =ерсајци и

утвре3е =анв. ' још од 1, маја су се =ерсајци припрема"и за ве"ики јуриш на

Париз.1;

< поред ве"ики* (ор(и са =ерсајцима 4омуна је доноси"а крупне од"ике доне"и

су неке декрете који су се односи"и на радничко пита3е труди"и су се да сма3е

незапош+еност кон)искова"и су стам(ене просторе који су (и"и напуштени и

да"и и* у!роженом народу.

#& ?.Б. @арле7нав дело7 %#$<%#&

#- >сто7 %#&<%($.

#(



< у о("асти просвете су учини"и значајни напредак сама 4омуна је

пок"а3а"а значај основном о(разова3у. 4ада су поде"и"и цркву и шко"ство то је

значи"о да се у шко"ама ук"а3ају свештеници кипови су ск"о3ени и чита3е

мо"итва је за(ра3ено. На високи ниво поди!нуто је зва3е учите+а по(о+шане

су им п"ате а и учите+ице су (и"е изједначене са учите+има. 4омуна се често

ос"а3а"а на се+аке а ве"ика !решка јој је (и"а што није зап"ени"а Француску

(анку да је узе"а у своје руке ојача"а (и свој по"ожај у (ор(и са =ерсајцима а и

остави"а (и и* (ез помо0и новчане од ове (анке.

=ерсајци су се припрема"и на општи јуриш ка Паризу ,& маја =ерсајска

(атерија је отвори"а жестоку ватру. =е0 ,1 маја =ерсајци су продр"и у Париз ве0

до! дана заузе"и су једну капију а онда је одпоче"а најкрвавија у"ична (итка.

4омуна је покушава"а да ппужи све ве0и одпор. ,A маја =ерсајци су успе"и да

заузму општински дом. Dаро(+ене комунаре стре+а"и су тачан (рој по!ину"и* и

стре+ани* у току крваве мајске неде+е није утврен. 6уржоазија је с"ави"а своју

по(еду.

#'



;. Dак+учак

ат који је трајао нешто ма3е од !одину дана завршио се коначно 1&. маја.

1$%1. !одине. 5еутим Фран)уртски у!овор о миру није сма3ио Француско –Немачко непријате+ство ве0 !а је додатно појачао. Ус"ове ово! мира диктира"и

су по(едници а у овом рату то су (и"и Немци Немачки народ на чије че"у је

(и"а Пруска.Француској није остаја"о из(ора иако се тешко мири"а са ус"овима

п+ачкашко! мира мора"а је да !а при*вати. Французима је још 1$%&. из!"еда"о да

су у опасности од источно! суседа а сада кад су до(и"и 7"зас и 8орену два

изузетно (о!ата места (и"и су још ("иже Паризу. Французима је меутим мир (ио

неоп*одан зем+а је (и"а ос"а(+ена до те мере да никако нису сме"и да

изазивају поновне суко(е. 6и"о је јасно да нови рат никако не (и од!оварао

Французима они су мора"и да о(нове војску и наоружа3е а онда и да потраже

савезника јер у ситуацији у којој су се наш"и пос"е рата нико им не (и пружио

подршку. Французи су (и"и свесни да су у "ошој ситуацији јер је сада напад

источни* суседа (ио мо!у0 у сваком тренутку тако да су се труди"и да се на

(рзину о(нови војска. Eјер коме су мно!и замера"и што се понижава пред

6измарком сматрао је да у с"учају да у /вропи из(ије рат да 0е Француска имати

при"ике за коју је он спремао државу и да 0е у том рату успети да се реванширају

Немцима.

На дру!ој страни по(едници рата (и"и су сасвим задово+ни ис*одом

суко(а и пости!нутим резу"татима. Почетком 1$%1 до"ази до (итно! успе*а

за*ва+ују0и 6измарковом за"а!а3у понуено је пруском кра+у да постане

немачки цар кра+ =и+ам 9 у =ерсају је 1$. јануара 1$%1. !одине крунисан за

немачко! цара и тиме је про!"ашено уједи3е3е Немачки* држава.

#%



%.8итература :

1. Eар"е /. 6. <сторија ново! века 6ео!рад 1#A#.,. Потемкин 6. П. <сторија дип"оматије свеска 99 6ео!рад 1#>1.?. Попов Jедомир Gраанска /вропа K 1%%&-1$%1L 6ео!рад 1#$#.A. Cуард 5ајка" ат у европској историји 6ео!рад 1###.>. Cердер Cари /вропа у деветнаестом веку 1$?&-1$$& 6ео!рад

,&&?.;. 4енеди По" Успон и пад ве"ики* си"а 6ео!рад ,&&?.

Француско – Пруски рат

Documents