Жељко Мeдић Жац

ПРОНАЛАЖЕЊЕ БЕЛУТКА

ПРОНАЛАЖЕЊЕ БЕЛУТКА нисам те пронашлау бескрајностизагрљаја а на дохват рукумесечева обрваи сазвежђа о белутку (Мила - Жац)

МОЈЕ НЕОБИЧНО ти си нежност храбре љубавии залутала сањалицау години вука и све би било обичнои не би сада дрхталасвоје сање и горчине своје да ти је порука оваса хладног јастукамоје необично можда ме се ипак сетиш доносим ти цветизмишљено безименуз јабуке и крушке у кошари и што још могу да ти дам... замишљени облаку ком се стихови стишћуо смеху сунцу вину и под чокотом грожђагримизно зеленигрозд твој необичан (Катја Матошевић - Жац)

И ТИ СИ ОДУСТАЛА не верујем вишеу поноре између прстијукроз које ветар звижди илузију и не пропињем се на прстеда видим небокао ослобођену пустињу од мене је и поезија одустала на постељилежимо подељеникао довршене мапе ако ништа другои ствари нас памтеи како сам говорио волим те у покренутом чудугипке радостичула од мене и ти си одустала а заједно смо билизатегнути луковисавршеног круга преко твога раменасву ноћ светлост посматрамкако трне у сечиво и пробада (Ана Ристовић - Жац)

ОДУЗЕТЕ СЛУТЊЕ у изазваној маштинеко и тебемора да пробуди и водуи сунце у водии цртеже звезда на небу у знакове да споји позови ме једномпред сан пробуђенакао искон ватре из пепела прећутаних речи и на своје ме постојањекао нову речнакалеми вриском одузете слутње (Катарина Фиаменго - Жац)

ТАЈНА НЕИМАЊА јесам ли лош ако замислимкако бодљикавимуснама у бедра запењена зароним пренего теречима дотакнем и како Тина рукама ходајућипреко равнице мојих леђа траг оставиша од тебе трага нема јесам ли лошако и даље тражима не налазим неког као Ти и за твој дахна бонаци као уљеразвијам једро јер можда смо једноједном раздвојеносамо ради неимања тајни (Елфрида М. Махуља - Жац)

НЕДОСТАЈАЊА на тренутакизгуби сеу мени знамда нећешувек бити ту и чекати конци у рукамапонекад сезакаче за некогако чека у мракуи кораке ти краде осећам те како бацаш сенкуна сунчевкамен и посматрашсебе разбацанукроз недостајање (Невена Будимир - Жац)

ЗБУЊЕНИ МАСЛАЧЦИ сада те више и не дотичема некада смо уснаматопили гнев ходиликроз ветаруз збуњене маслачке и имали погледна месецобрушен сада ме више и не дотичешто си од светлостиначињена ни јединакоја разуменајстарији језик у песмама (Снежана Чкојић - Жац)

ТВОЈА НАЈЛЕПША ТУГА поред ушију ти пуцкетају љубавитихе као светлосту фењеру а ти пушташда те полива тишина и ваздух крадеши скривашсе... у неодређен просторкао течна поезија твоја најлепша туганека нестанедо јутра ево...брод ти поклањами поглед са мог прозора и једно поподнеод хиљаду малих корака у ком нема заласка а има сунца (Марка Томић Ђурић - Жац)

ЗАШТО САМ ТЕ ОТКРИО неко те други открио већкао највећи цветна свету а кад назујем облакесамо мени сеоткријеш као крилато биће у лету мени сидрана врховима прстијуи слатки немир у јатима делфина теби крилаод брезових гранаи горуће крошње небеских хладовина (Борјана Мрђа - Жац)

СУНЦЕМ ОКРУЖЕНО БИЋЕ неке ће друге женепрепознавати себеу мом ћутању а ја тебекао сунцем окружено бићедок по крововима прекрајам месечину ходајући ивицама ничегагде загрљаји стежусве до праска нових зора у Заувек односимлудилом осликана јутракада своје руке заменим твојима (Милица Вучковић - Жац)

ИСКРЕ У НОЋИ ако се случајноне случајно одабрани ми нађемо у ноћисатканој од чуда и задрхте ти груди... убеди меда не одем тадаи да ме нећеш оставити ти из страха да мине постанеш драга јер тебе бих могао волети (Биљана Станојевић - Жац)

ЗАДИХАНИ БЕСКРАЈ знам да чудна су ти понекадмоја лутања, лудовањаи ћутања и знам да никада нећу битини љубав твоја, ни страстни потреба али кад усне прислониш на небои љубављу створишзвезду нову у вртлогу свемиранек нестану све другеу небеске заливе нека оду (Александра Стојковић - Жац)

ЗА СРЕЋНИ ПОГЛЕД ПОД ПЉУСКОМ док месец прелива лево окоа остатак светасуза плави одлазиш са последњом сеном поезијеодбегла од очаја на левој обали даћу ти крваву руку за стихза потез перапо телу твом сунчани прстен и музику звездаза миран додирса собомсамим (Маја Лабус - Жац)

СКРИВЕНА ОД БУДНОГ ТРЊА није лепо да рукама сакриваш очиу углу кишног цветаусамљена и скривена од будног трњачекаш на ноћне птице док у боравишту ратниканегујем рукописе на месечиниа под кружним сам огњем нико и нигде ако се ипак видимопре него нам срца проклијају у дрвећу поделимо заносу оном истом цвећугде су ти очи биле сакривене (Бистра Илин - Жац)

ИШЧЕКИВАЊЕ КРИКА можда те други некоу овом свемиру удахнекао ново чудо и плам некрштене ватреизмеђу две зачуђене бутинеразгори лудо у ишчекивању криказаборавићеш да си ниткојом ткам и у вртлогу ветра пробуђена реч можда те други некоможда те неко другикад ја не могу већ (Сања Ж. Недељковић - Жац)

ЗА ДОДИР ДЛАНА И МИЉУ ДАЉА у измаглици путеви изрезбаренитамним позивом оштрих планина док у мрачној шумидалеким глечерима певаи шапуће мирисним травама она иза слике прве песмеи последњег плача иза њемодри врисак и венац од облакана путу без знака и маховине она више није ту...она више није ту... иза зидова забрањеног градаобликује сузом сузе у пескуза додир длана и миљу даљаса сребрном звездом под пазухом (Маја Лабус - Жац)

ГОРОПАДНА ТИГРИЦА И КРОТИТЕЉЛАВОВА чула си да негде постоји сунцеи човек са месецом у непцимаиспод тужног чемпреса а ја сам кротитељ лавовау унутрашњој страни временамоја горопадна тигрице загризи ме... чуо сам да негде постоји сунцеи жена са свиленим повезомпреко радозналих очијуу стриптизу са ветром изабери ме... моја тамнопута плесачицејер тек долази твоје време (Милена Златановић - Жац)

ПАХУЉА И ВАТРОМЕТ није важнода л' ћемо седругачије срести као пахуља и ватрометуз падајуће звезде блесак или жедне душена појилици страсти могло се деситида ништа о теби не знампа ни да те има сањао сам...толико сличних јаа ниједна теби слична (Весна Конц Марјановић - Жац)

НАОШТРЕНИ ОБЛАК постоји та извесна соба безимених завесаи твоје тело обасјано плавим пламичцимаали ја заиста нисам више тујер ту сам те изгубио звецкам у пустињама као наоштрени облакпрезирем голубовебојим се... лабудова тражио сам пукотину у твојим речима и ћутаосве до твојих трепавица можда сам само дете које усахњујезаједно са својим љубавима смешна мала мисао у плићаку сузакоја стиже с кишом и лежи у круговима (Тихана Гамбиража - Жац)

ТЕК ДА ЗНАШ... да ли је то вољењемоје душе душо када те загрлимнајјаче јако тако да у теби запени свеи све се прелије као водопад душо моје душе вољење је и токада ти име запамти сан и будеш ми ти бескрајна у мении будем ти јатакав какав јесам (Биљана Диковић - Жац)

СУНЦЕ И СУНЦУ МЕСЕЧИНА толико си правих књигадо сада прочиталаа недостаје типоезија као кад падају звезде са препуног небаа ти се питаш твој месец где јеи чекаш... као и ја сунце сиу мом крчагухиљаду година старог вина и везаних очијутвоје ћу познати небоако ми дозволиш да будем месечина (Тамара Стојановић - Жац)

ДОК СЛИКОМ ХОДАШ на мом платнуанђео сикоји сликом хода око тебесвет у цватуи ведрина осенчена ако ме остављашнека то буденакон овог сна заувек ничији бићуа ти будинечија (Џенана Мулаомеровић - Жац)

ДОДИР НЕДОДИРА ако стигнем да те сретнему некој новој ноћинедодиром покривену и магијом снаучиним да нестанепоплава у очима нека се не сетимни да сам живеоу свима теби сличнима јер бићу и јесамсамо твоју теби додир недодира (Вида Ненадић - Жац)

ОСМЕХНУТА БРАДАВИЦА башнимало себети мени ниси дала а био сам некокога си могла волетии у ноћи дужој од конопца чекати под маслинама тамогде нас више немати никада нећеш нестати без трага твоја брадавица осмехнутау мојој шацилута и још увек витез сам твојпоред златног пута (Наташа Бајић - Жац)

У ПЕСКУ ЧУДА имам тај поглед знашпод којим се у иње све осипаи замрзава сваки дах а изнутра сам савкао кугла ватреу квадрату леда безугласт загрли мезагрлисад и вода ми буди борови и брезеоко наса ми у песку чуда укопани (Аида Багић - Жац)

ВИШЕ ТИ НИСАМ ПОТРЕБАН док песак око стопала талас прекриваа осмех ми бежи у санона слапове своје косе ветровима завешта

и допушта...да нам се тишина догоди а онда... тек начета тајнау неначетитрен јеси ли срећна напоконвољеназар зарси морала рећида више ти нисам потребан (Милена Златановић - Жац)

РАСПЛОДНОСТ ЧУДА дуго сузбијам своја ћутањаи онда...кад све то крене моја си потреба и дрхтава шумакоја тајну водене капи чува и видим велики дан у ком смо самии нико нам не сметаза расплодност чуда у љубави до небаи пламена имау којем небо пепелом бива (Татјана Дебељачки - Жац)

ПУЦАЊ ТРЕШЊЕ знао сам како се зовеши пре него ти је имепрешло преко усана ти обична девојкоу свакодневној хаљиниса пренатрпаним очима случајно си трепнула у набубрелој секундипуцањ трешњеиспод предњих зуба и жеља да будемтвој крадљивац дахау надолазећим пољупцима (Тамара Шушкић - Жац)

СУНЦЕ ТВОГА ОСМЕХА сад знам да све ме је водило ка теби и врисак твојих прстијуи брда која личе на острваи сунце сунце сунце твога осмеха направи мало места за мене у себи ево играм на расутој месечинии чупам своја крилауз ватру заспалог жутог цвета згужваћу једномсве ове годинеу један дан са тобом и распрслим језикомхватати речикоје капљу с твојих трепавица (Емина Маровац - Жац)

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК ЗАГРЉАЈА у све своје калупе ноћас ме расточи

у теби течемоје време мала хоћу да те волим... и да будем изазовкоји си самабирала док заједно тражимозлатни пресекзагрљаја (Ружица Благојевић - Жац)

МАТРИКС време иза насчини да сам навиклана заједничка буђења али где је страстгде је љубавизгубљена и колико годуз тебеда се припијам само већи боли празнинувећу откривам (Татјаница - Жац)

СУВЕНИРСКА СРЕЋА можда јесве остварљивоу животу изван песме и дрво да саму дворишту твоми воће које се не сме заборави што сам рекао додирујмо се длановимау висини грудии до слободе ме воли буди ми гнездои траг на мапиизмеђу људи који ме из мрачне осамедо сувенирске срећеводи (Татјана Дебељачки - Жац)

ЕКСПЛОЗИЈА СУНЦА у постељи од ињапределе топле проналазиммеђу твојим длановима а не знам ни ко си ТИ на столучинија плавазрелих јагода пуна а радостима испуњени МИ умрем ли ноћасу твомсну нека то будеексплозијасунца (Оливера Милојковић Опресник- Жац)

ЗНАЧИШ МИ ово су оне тишинеу којима тичујем име и јутра изгладнелакад непробуђенуљубим те не знајућини ко сиТИ жарраспуклих усананаду кад разбукти из неспутаних страститек рођениМИ за хватање... облака (Јелена Друловић - Жац)

ДРАГОЦЕНОСТИ ЉУБАВИ препознајем те у облаку по сузикоја се нијеродила на време и немом урлику о како укуснаљубав умебити ишчекивања... слика која се крећекао драгоценосту лавиринтуума и блистам на први погледа само те покушавам спознати (Сања Р Петровић - Жац)

ПРЕЋУТАНА РЕЧ од магле сами у маглиједро зато те дугоне тражимвећ а у поткровљу свемирагорких травагнездо најтиши дани прећутана реч ако ти никади не будемништа већ си ми заувек све (Натали Тркуља - Жац)

НЕИСПЕВАНА ПЕСМА песме постојеи када нису испеванекао повратак у исходиште звук виолине низ падину се спушталептир у плесу надахнутомумире позивам се у госте и на порцеланусликам како осмехомточиш ми у грло медовину светлошћу немом ноћ је облепљена а недорасли патуљаксања исподљуске како ти мрси увојке (Весна Денчић - Жац)

БЕСМИСЛИЦЕ У КОМПОТУ не могу те дозватинаранџастим звиждуцимау дрвореду паралелних димензија ни звуцима бубњевани мирисом солии стења твој унутрашњи егзодуси јастук загрљенитако ме обесхрабри I want to hearthe scream of the Butterflyи на глатком камену лептиров сан да поделимобесмислице у компотуи један сасвим обичан дан (The Scream of the Butterfly- Жац)

ТРАЖЕЊЕ ДИВНОГ НИЧЕГА потражи ме...у карираном узоркукафанског столњака у удобности свемира пропустио самкупање у твојим очимаизневерио стрпљење чекајућега недостајеш мидок пишеш писмаидентична мојим мислима у овом животуразмазаних вишањати си ватра у води и тражење дивног ничега (Наташа Кијурина - Жац)

НЕГДЕ ТЕ ИМА ВИШЕ из сопствених мислинемам више куд а хтела бих само на тренукус живота без оковада осетим док непознат дах за вратом ми мрзнеи ништа ме не дира више колико сам те само чекалаа вече се повлачибез одговора и цвет од гипса пред зору ниче из негде постојиму негде меима више (Катја Матошевић - Жац)

ПРОСУТО ЗРЕЊЕ у мајско предвечерјечежњива тела звездашаком захваћена прећуткују сазвежђа пробудите меза сваку ствар у овој ноћиза додире које сам у уже уплела самоћом затеченау архипелагу жељатражим просуто зрење драгоцену жилу у земљиморе које одлазии грмљавину отвореног неба јер све је заиста близукада се на путкрене (Јасмина Топић - Жац)

ЗАБОРАВЉЕНЕ ЕНИГМЕ равнодушан у страстидо обале одем и пружам руке све мимо мене значаја немани кристалне пећине надомак кажипрстани речи у мехуру сапунице у вештичије сате на хоризонту поезијекрилати коњ се пропиње у златном ћупу јека одзвањадок празнујем ћутање пут ме сања... месечево сидро се растачеу заборављене енигме ноћи и знај да је ово добар крај моракиша у капикидање једра и потонуће у полен мед и млеко док окрутна тајна рањава свезнањеи свет се поништава немирима жудње (Дубравка Ђурић -Жац)

ЛАКУ НОЋ СТАКЛЕНА ПРИНЦЕЗО нешто сам хтео да ти кажемнешто нежнокао лаку ноћ лепо је вече и сва та непозната сазвежђа... плашим седа ме нешто не однеседа ме не прогутају сенке а ти останеш Стаклена Принцезазаточена страховима можда некад нешто неком...будеш и без менеи боја не платну и небо цело па ћете киснути заједнои чекати јутро од ветра и влати нешто сам хтео да ти кажемнешто нежно као лаку ноћ Стаклена Принцезо (Драгана Николић - Жац)

НЕУМИВЕН ЗАГРЉАЈ из капајућих ноћистрахови оноћенинедопуштено заспалог ме буде и одроњава се јутроплачем окрзнутоу осмехе заблуделе е баш нећусванућа поцепанада започнем зачињањем смеха неумивен загрљајзанавек митреба и требаш ми тиу мене ураслакао безречје у суистини под прекором трновитих небеса (Мајус Маестус - Жац)

ИЗГУБЉЕНЕ ШЕТЊЕ знам да знаћешда песма је за тебеод незнатне душе која нешто пише волео сам једноставнеизгубљене шетњеи дивне разговоре са тобом док се под водом тишина распростире зарзаиста мислишда не вреди живети за то можда није у редушто размишљам о теби...и хладне руке стишћем ти у сну знам само да те волими да препознајем тебе јединуу било ком заборављеном облику (Татјана Пајалић - Жац)

ЕТО ТО СИ ТИ не пишем ти више стихове о љубавиуз три чаше црногаи пијано буђење волела си као блудницакоју прати врисак срца Иренанека речибуду само речи о надио лажи и блудуо плачу и нежности један дуго грађен осећај тебеу урну је сада претворенса твојим уздасима ако икад посумњаш ко сии буде те страх јер ноћи прођуа ти се и даље мораш будити она си о којој песници певајучија год да јесието то си ти у још једној песми о љубави (Ирена Вуковић Пушник - Жац)

СНОВИЂЕЊА сад кад су несталенаше некадашњеблизине ни маховинанема шта да обрастаа кривица ме неопазно сустиже кроз раширене прстеу сновидној водивидим те и бацам ти уже од песка у мом окрњеном рајујош увек сиакт а ја природа која чека (Ана Ристовић - Жац)

ЗАГРЉАЈ изнутра ме загрлии ако теобухватим сву знаћеш да смо љубављуобухваћени (Милион Жеља - Жац)

САСВИМ ОБИЧНА ТИ довољно далека да те и не слутими сасвим обична ти да разумем те јау потразиа не знаш за чим ројеве лептира разгониш по водии завеса се плаветнаизмеђу два облака размиче за постање песникана ватри вулканасрце од камена гори и пуцаи бол свој виче да разумеш ме тидовољно далекада те и не слутим (Гордана Милошевић - Жац)

УГРЛИ МЕ ТИ док смо заглављени у сасушена ћутањаза решетке се држимоко твога струка моја електроимпулсивна љубавнице извиниако сам био груби за твоје нокте неразумљив ево због тебе плавозеленим и у одсутно црномереч понизнуљубим угрли ме тибез имало моћида одбијеш додире и најсретнија на свету буди (Маја Солар - Жац)

ИСКРИЧАВО МОЈЕ чудна је та наша везаискричаво моје... као да смо ушетали у бајкуа тамо млечни двораци млечно море и небеске кочијеу облику шкољкеза нас двоје ако нас ухвати космички вири у млечном се моруизгубим ти само заискри искричаво мојеи једним погледомповрати мимир (Биљана Били Пантелић - Жац)

ЖЕНО НОЋИ знам да нисам твојни човек са слике ни број ал сам реч у ветру што грану ломии без циљадоноси ти спокој у светлима свим твој трепери лик Жено ноћи међу звездама видим само нас тамо ти очиљубим затворенеи љубим љубим све од белог бедрадо две мајске трешњепод прстима згњечене (Татјана Дебељачки - Жац)

САЗВЕЖЂА БЕЛУТКА ако те још једном самоу сазвежђима белуткаизгубим и без отиска дланабескрајност загрљајау теби пригрлим у трајању тренутка можда у временукада ме више не будеи све линије у једну се споје ишчезну и жеље моје многопрсте у последњем стискутвоје рукеи пољупцу на уснама што мрзне (Мила - Жац)

И ИГРАМ СЕ ДОК ХОДАМ само да јутро потраје дуже ево играм седок ходам причам са стваримакоје срећеми дирам и слајдове симболау узалудности покретаоткривам у љуштури телазачаурен санме буди лептир сам билацрвених крилаизникла у пупољцима за којима жудим ( д. - Жац)

ТВОЈЕ МОКРЕ СТЕНЕ тражим тепо сајмовима сличниху невешто обгрљеним љубавима у пресахлимкоритима на лицуи повестима метаморфоза хватам криве тренуткеа склонио бих сеу тебе и дозрелим стиховиматвоје мокре стенезапљуснуо кроз зубе (Паола Крањчевић - Жац)

ПАХУЉИЦА СА ЦРНИМ НОКТИМА наша је најлепшаречпахуљица и тако те зовем док се по поду врпољенека ситнаи неугледна очекивања а тиуза зидсклупчана чекашда те сунцеу облак претвори са црним ноктима (Сандра Обрадовић - Жац)

НЕОМЕТАНЕ САМОЋЕ у тренуцима неометане самоћеослушкујем безупитни одјексопственога била и певам заносне песме у твоје воћњакенека ми крвпотекне па да ме волишдок блиставе зубезариваш у паклене плодове са собом помирена (Фрида - Жац)

ПЕСМА ТЕЛА знаш ли љубави да до литица страстишум свемира допире док раздиреш ми сне како ноћ да назовем када из твојих бедаравал разбеснели кренеи морска ме звезда дотакне ти мислиш певам тисамо моја развратнице а ти си та која ме рањаваплесом по бодљама буди сретна тамогде за мене места нема проћи ће свеал не и наша песма тела (Надица Ла Роса - Жац)

КИШОМ ЗАОГРНУТА ако се икад изгубиш и немиран пејзажсву те кишомзаогрне на крилима ветра шмугни од подругљиве рекеу постељинемодре растерај облаке са ликом рибеи птице које летеу круг овде још увек на боровину мирише а код твојекапије одшкринутекамене плоче рецитујем босоног (Силвана Андрић - Жац)

МАЛИ УГРИЗИ СВЕТЛОСТИ загреби ми раме и на хладном капку небазвезда буди прибијенабела груди ми напетеу сребрној води понуди растопи ме бујицомраспрсни ме у себикао стена мали угризи светлостина ознојеномоблаку нити ја цеонити ти цела (Катарина Киковић Јовић - Жац)

У ДЛАНОВЕ УРЕЗАНА сад кад си најлепшасву ноћ играшбоса под зеленом свиломи дукатимаиспод црног свода а јутром...ивицом океанатрчиш насмејана и док ти стопаладотиче пенаурезујем те у дланове па с литице разумападам као звездаса твог левог рамена у океанска камења (Фрида - Жац)

ИЛУЗИЈА ИМПРЕСИЈЕ и сунце нас је сањалоа ми у заветринианђела у галаксији очију дугисунчанитренутак сањали смо и дахом вечериЖар птицераспламсали у илузију импресије (Олга Лалић Кровицка - Жац)

ВАТРА У ВОДИ једном ћу признати да волим девојкукоја се по улицама балканскимнаучила скривати која је сретна и без неког разлогаи мрачне дане у стих претачекао вино у Мославини и слика ватру у води једном ћу признати да те волимзбог мало сунца у улициса лишћем опалим и због твојих двадесет и шестгде никада нећу припадати јер постојим самоу твом ненаписаном стихукоји би хтео у песму дозрети (Наташа Кијурина - Жац)

ОКОВАНА УСАМЉЕНОСТ узалуд окована непоузданим звездамаобјављујем велику варкуи кругове немуштих снова варљиви пратилац између два буђењазамире међу казаљкамапре него заноћи у нашим телима када би бескрајисцелио усамљеностпре јутра (Леила Самарраи - Жац)

ОБЛАК о небо ударајупразна слова и облак црнсепросипа недовршена симфонијау ваздуху болаи обрисана нота завршна борбаизбављења свога (Тихана Тица - Жац)

ЛЕПТИР губим дахдок трепери сјаји лебди лептир лак у низу случајанадахнута појавомталасања сјаја и лебди лептир лак и губимгубимдах (Scream of the Butterfly -Жац)

ABSORBED ANGEL стојимсам и замишљенпод небом новим нисам ли и ја са њимове ноћи измишљендок горим окованверовањем твојим (Наташа - Жац)

МАЛИ ПРИНЦ мојмалипринче ја сам још увекна твом планету и док из менесвет одраслихвиче сакривенаостајем у детету (Татјаница - Жац)

ВЕДРИНЕ само твојаосећајност плоднавиди осмехкоји ври и висиса усанаобогаћеног видокруга (Ивана - Жац)

УПЛАШИМ СЕ ДА БУДЕМ не чекај више сунце без сенкеутехо мојау облику жене на плећима облакапостајеш детеи ружа која капље у развалине нека те не мучи више јуче мирне су рекечујне у напорувода је талас до празнине уплашим се да будемкамен који секрунипод твојим коленима и мрак који те разуме (Леила Самарраи - Жац)

ПОТОМСТВО ЖЕДНИХ не могу да се наљутимна улепшано вечена осмехи стих а најмање на тебе јер у теби слутимрекаречитече за потомство жеднихти водоречно дете (Татјаница - Жац)

ИНТИМА драго ми једа си се ослободилајер нема ништа интимније од поезије ни кад звезде крадем са твог струкани сликар кад сами очи у којима си љубавница (Ирена Пушник - Жац)

ПЛЕС МОРИМА нисам ни заплесаотвојим моримаа стихове већ удишем на шкрге и рукезаборављамна хридима нека те грленека тегрле (Надја Реброња - Жац)

ДАЛЕКО ТВОЈ сунце има навикуда те милује без питањау усамљена јутра доручкујеш преостале латицесуве смокве и црни чаји растеш кроз растегнуте сате не постоји начин другачији од овог у прегибу твог коленаостала ми сећањаи сад... далеко сам твој моја далека све што кажеш одјек имау спирали мога ухаа ти се играш сретном мишљуда те никад стварно не упознах (Ивана Павловић - Жац)

ЗВЕЗДА УГНЕЖДЕНА ти си од онихшто жуљају звездеи небо им мало кад рашире крила што само у вечностмогу да сегнезде... јер све што постојиу теби живикао цветови цвећа и кад си птицаи облак сивисве у теби расте а од животавећ сивећа (Наташа Бајић - Жац)

ПОДВИЖНИЦИ никад се нисам осетио мањимкао у јутро безначајнокад помисли ти да искренији не могу бити о да ли ће сунцена истој странинеба изаћи подвиг ми требаа не победау емоцији само да чисту глад задовољим никад се нисам осетио мањима одричу даниисти сви (Катарина Фиаменго - Жац)

ПОСЛЕДЊИ TOUCH тишина смехом пригушенаи хладним дахомисцртане варке јутрос су паткедрхталенад ледом а ти си ме напустио и време јебез поздрава отишлопонижено од чекања у последњи TOUCH погледом (Катја Матошевић - Жац)

ПРИПОВЕСТ ДУШЕ вртлог новопробуђених страстиозар ми животниоткри и симфонијом плачаприповест душепоче у чељустима боговапронађени облаци у срцу земљепосађене коске господствено се шириостомак небаа ми крилатезајахасмо коње (Леила Самарраи - Жац)

НЕПРОНАЂЕНА ТИ када те буђењепредалекоотера на корњачиним леђима у ноћ процвалуса огрлицомод жада и напокон насмејана ТиИнес нечијанепронађена у даљине далекепред вратимазакорачиш као богињамене непронађенога (Елфрида М. Махуља - Жац)

УГРИЗ има и у тебинеутаженихжеђи стихусанараспуклих крвари а тиугризешда не видим (Татјаница - Жац)

РЕКА другачија сам јаа иста је обалаи река иста и мутна је водаоко мене сваа изнутра остала сам чиста (Мила - Жац)