Животна средина и здравље

Животна средина и здравље

предавање

УВОДНО ПРЕДАВАЊЕ

Др Љиљана Благојевићванр. проф.

Иако имамо различите културе и политичке системе, део смо једне велике цивилизације која се храни капиталом целе планете.

Крајем XX века, више од половине светских нобеловаца упозоравало је да је можда мало времена преостало да се садашња цивилизација учини одрживом. Услов је „…да се поделе ресурси, очисти загађење, разделе основна средства за здравствену заштиту и контрацепцију, да се економска ограничења изједначе са природним… како би избегли судбину прошлих друштава, односно прошлих цивилизација...“

„ …. сви смо дело природе сви смо и део природе….“

ЖИВОТНА СРЕДИНА И ЗДРАВЉЕ

Општи привредни развој, урбанизација, нерационално коришћење природних ресурса, одлагање свих врста отпада у природну средину, масовна и неконтролисана примена хемијских заштитних средстава у пољопривреди довели су до веома незадовољавајућег стања у животној средини.

- ЕВРОПСКА ПОВЕЉА о животној средини и здрављу у Франкфурту (1989.)- ХЕЛСИНШКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ о животној средини и здрављу у Европи (1994.) и оснивање- ЕВРОПСКОГ КОМИТЕТА за здравље и животну средину (EЕHC)- НАЦИОНАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАНОВИ за здравље и животну средину (NEHC)

Стратегија контроле и спречавања здравственог ризика из животне средине


ЖИВОТНА СРЕДИНАскуп природних и радом створених вредности

(простор и услови за живот)

ЧИНИОЦИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ:земљиште, вода, ваздух, биљни и животињски свет

РИЗИК ЗА ОДРЕЂЕНИ НИВО ВЕРОВАТНОЋЕда нека активност директно или индиректно изазове опасност по животну средину и здравље људи

ЗДРАВЉЕ ЗАВИСИ ОДхраневодеваздуха и земљишта


Екологија – наука која проучава однос живих организама и околине у којој живе; наука о очувању животне средине и заштити од загађивања природе.Биологија и физиологија у ужем смислу, наука о односима животиња и биљака према својој мртвој и живој околини, као и једних према другима.У екологију спада, нпр., исхрањивање, становање, место становања, распрострањеност, породични и друштвени живот, неговање младунаца, оплођавање биљки, симбиотички процеси итд.

Екосистем – систем међусобног деловања и међусобних односа између биљака и животиња и њихове неживе околине, станишта (нпр. баре), где измена материја међу њима има кружни ток. Јединствена функционална целина живих бића и неживе природе на одређеном простору.


(дефиниција по предлогу Међународног удружења епидемиолога 2001. године)

Животна средина је све што се налази ван људског тела.

Животна средина се може поделити на физичку, биолошку, социјалну, културну и све остале средине које на било који начин могу да утичу на здравствено стање људске популације.

Постоје и друге дефиниције и можда је следећа општија прихватљивија од претходне по којој:

Животна средину чине сви физички, хемијски и биолошки фактори који се налазе ван човечијег тела.

Ова дефиниција искључује понашања као и генетске факторе из појма животне средине.


Животна средина делује на људе својим утицајем на здравље, болести и повреде које су изазване разним факторима животне средине.

Из сачуваних налаза и записа кроз историју до данас приказан је неоспоран утицај човека на животну средину као и утицај животне средине на здравље сваког човека.

ДЕЛОВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ЗДРАВЉЕ

6

Деловање животне средине на здравље

Обољења под највећим утицајем фактора животне срединеОбољења под највећим утицајем фактора животне средине

Проценат за који су одговорни фактори животне средине

Укупни проценат

Дијареја

Ниже респираторне инфекције

Маларија

Остале случајне повреде

Саобраћајне незгоде

Перинатални услови

ЦОПД

Исхемијска болест срца

Оловом изазване менталне ретардације

Дављење

Сида

Малнутриција

Цереброваскуларна обољења

Астма

Туберкулоза

Самоубиство

Депресија

Тровање

Падови

Губитак слуха

Насиље

Рак плућа

Дечије болести

Лимфна филаријаза

Болести иду у корак са развојем цивилизације.

Данас, на почетку 21. века, постоји пуно сазнања о факторима који позитивно или негативно утичу на здравље.

У свету су примат од заразних преузеле хроничне болести – масовне незаразне болести

Међутим регистроване су и многе нове и врлоинфективне заразне болести (HIV, Hepatitis B, Hepatitis C и др.).


Хронична масовна незаразна обољења, међу којима су најзначајније кардиоваскуларне и цереброваскуларне болести, малигне болести, хроничне опструктивне болести плућа, саобраћајни и индустријски трауматизам, душевне болести и поремећаји представљају најзначајнији здравствени проблем становништва.

Најприсутније болести у свету, по подацима Светске Здравствене Организације (СЗО) су:

срчане болести,шећерна болест,гојазност,астма,депресија итд.


Најновија научна сазнања показују да све ове болести могу да се промене под утицајем животне средине и начина на који је она изграђена.

Такође, јеприхваћено да Околина

НавикеОбичаји значајно утичу на стање

људског здравља.


Када се говори о факторима који неповољно делују на здравље, најчешће се мисли на неправилну исхрану, недовољну физичку активност (седантерни начин живота). Мање се мисли на утицај фактора као што су карактеристике насеља и/или земљишта, аерозагађење, архитектонска решења зграда у којима раде људи, уопште на степен загађености животне средине. Разлика у појави и учесталости болести јавља се и у зависности од економског развоја земље. Технолошке иновације и повећана енергетска ефикасност имају значајан потенцијал у смањењу климатских промена. Учесталост, структура поремећаја и обољења, као и смртност, разликују се у земљама у развоју у односу на стање у развијеним земљама.


У последњих неколико деценија установе које се баве јавним здрављем све више истичу да здравствени програми и установе све више треба да се баве превенцијом болести а не само њиховим лечењем.

СЗО је здравље дефинисала као:

стање комплетног физичког, менталног и социјалног благостања

а не само као одсуство болести или слабости.


Здравље

• Здравље није циљ живљења, али је извор, ресурс, који обогаћује свакодневни живот.

• Континуирано праћење здравственог стања популације не само да је значајно за процену актуелног стања људских ресурса, већ и за могуће предвиђање при планирању превенције.

• Значај сагледавања кретања болести и здравља током историје цивилизације такође је у могућем предвиђању кретања болести у будућности.

Здравствене установе треба да се потруде да иницирају заинтересованост целокупне друштвене заједнице да се створе такви услови у заједници да се омогући људима да буду здрави.

Право на здравље је једно од основних права.


Здравље и поремећаји здравља

• Здравље је стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести (СЗО).

• У дефиницији болест и здравље се посматрају као искључујуће категорије, међутим и здравље и болест су динамички процеси.

• Почетак болести, њено трајање и исход не зависе само од човека (оболеле особе), већ и од агенаса (изазивача болести), али и од животне средине у најширем значењу (физичка, биолошка, генетска, социјална, културна и др.)

Здравље и поремећаји здравља

• Разјашњење и допуна (а не измена) оригиналне дефиниције здравља представља каснија формулација СЗО из 1984. године према којој је здравље степен у коме су појединац или група у стању да обезбеде дуготрајност живота, физичку и менталну ефикасност, остваре своје тежње и задовоље потребе (репродукције здравог потомства), као и да мењају и прилагођавају средину у којој живе.

Здравље и животна средина

• Разлика у појави и учесталости болести јавља се у зависности од услова живота у најширем смислу, укључујући социјално-економско стање, навике, обичаје, развијеност и доступност здравствене службе, образовање, старосну структуру популације итд.

• Нпр. најдуговечнији у свету су у Јапану, преко 80 година живота (81,1 год.), а са најкраћим животом у неким земљама Африке, нпр. у Мозамбику 38,7 година или Сијера Леоне 37,9 година. У подсахарској Африци дужина живота је скраћена због сиде (ХИВ), тако да када би се ова болест искључила, очекивано трајање живота по рођењу нпр. у Намибији било би за 18,5 година дуже.

Масовне незаразне болести добијају приоритетно место међу здравственим проблемима и по томе што представљају парадигматичан образац социјалних болести. Оне одражавају начин живота, став и понашање људи према свом здрављу и здрављу своје породице; структуру и начин исхране, утицај фактора животне средине, посебно социјалне средине на њихов настанак и епидемијско ширење.

Морталитетна статистика не даје праву слику социјалног и економског значаја хроничних незаразних болести, јер многе од њих проузрокују инвалидитет и патњу у дужем временском периоду пре смртног исхода.

Судећи по досадашњем тренду, научници предвиђају њихов даљи раст.


Животна средина највише утиче на децу старости 0-14 година где се удео животне средине у смртности пење на 36%.

Осим по старосним групама, постоји разлика у учесталости болести и у зависности од економског развоја земље.

У земљама у развоју око 25% смртних случајева може да се повеже са условима животне средине док се у развијеним земљама само 17% смртних случајевима повезује са условима животне средине.


Најчешћа обољења под утицајем фактора животне средине међу децом од 0 до 14 година

Животна средина - све што се налази ван људског тела. Може се поделити на физичку, биолошку, социјалну, културну и све остале средине које на било који начин могу да утичу на здравствено стање људске популације.

Ова дефиниција није сасвим прихватљива у пракси јер се већина акција усмерава на промене природне и физичке средине и адекватне навике у понашању (нпр., прање руку), али тешко да могу да се промене социјални и културни аспекти заједнице који су обично независни од животне средине (незапосленост, притисак на стил живота).

Због тога су много прихватљивије неке друге дефиниције.


Потпуно окружење

Бехавиорално, социјално, природно и физичко окружење

Природно и физичко окружење

Социјално, природно и физичко окружење

Физичко окружење

ДЕФИНИЦИЈА ОКРУЖЕЊА

загађење ваздуха,воде и земљишта биолошким и хемијским агенсима

УВ и јонизујuће зрачењe

бука и електромагнетна поља

ризик на радном месту

изграђена средина (зграде,путеви)

начини пољопривредне делатности и иригације

промене климе због људских активности

промене понашања због доступности или недоступности воде за пиће и канализације

ФАКТОРИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ КОЈИ УТИЧУ НА ЗДРАВЉЕ

употреба алкохола,дувана и дроге

начин исхране

природна средина за векторе на коју не може да се утиче

незапосленост

природно аерозагађење

пренос са особе на особу

Фактори животне средине који утичу на здравље

Промене понашања због доступности или недоступности воде за пиће и канализације

Промене климе због људских активности

НезапосленостРадна средина (тј. стање на радном месту), физички, биолошки, хемијски агенски и психофизиолошка оптерећења

Начин исхране (прекомерни, неадекватан унос хране)

УВ и јонизујуће зрачење, електро-магнетна поља, бука и вибрације и други физички агенси

Злоупотреба и употреба алкохола, дувана, дрога

Загађење ваздуха, воде и земљишта биолошким и хемијским агенсима

Не припадајуПрипадају животној средини

Фактори који по дефиницији

Фактори животне средине који утичу на здравље

Ризик фактор Болести

аерозагађење у комуналној средини респираторне болести

болести кардиоваскуларног система

карцином плућа

унутрашње аерозагађење хронична опструктивна болест плућа

респираторне инфекције доњих делова респ.тр

карцином плућа

олово блага ментална ретардација

болести кардиоваскуларног система

вода, санитација и хигијена проливи

паразитарне болести

климатске промене проливи

маларија

потхрањеност

одређени проблеми радне средине

бука

вибрације

повишена запрашеност

хемијске штетности

неиспоштовани ергонoмски захтеви

повредe

губитак слуха

карциноми

астма

хроничnа опструктивна болест плућа

бол у леђима

БОЛЕСТИ КОЈЕ НАСТАЈУ ЗБОГ ФАКТОРА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Аерозагађење или загађење ваздуха (гасови, паре, пепео, прашина, димови, природна радијација и микроорганизми) - састојци у гасовитом, течном и чврстом стању који му нису својствени по природном саставу.

- антропогени извор – најважнији извор азотних оксида, угљен моноксида и диоксида, сумпор диоксида (сагоревање фосилних горива, мотори са унутрашњим сагоревањем)

- пожари, електрично пражњење у атмосфери, вулканске активности, продукти распадања органских материја биљног и животињског света

А СВЕ ТО УТИЧЕ НА ПОЈАВУ ОБОЉЕЊА ГОРЊИХ И ДОЊИХ ДИСАЈНИХ ПУТЕВА

ПОСЛЕДИЦА - прекурсори приземног озона и допринос формирању фотохемијског ефекта смога

- у стратосфери озонске рупе

- глобално загревање Земље (“стаклена башта”)

Болести опгана за дисање

Болести које настају због фактора животне средине

Најчешће се јављају хронична опструктивна болест плућа (бронхитис и астма) које могу да изазову различити фактори из животне средине.

Хроничну опструктивну болест плућа изазивају:

аерозагађење

изложеност дуванском диму (пасивно пушење) и пушење цигарета

прашина и разне хемијске материје на радном месту

Нападе астме могу да провоцирају још и :

прашина

гриње и гљивице (око 20%) и други микроорганизми сезонског карактера (полен, вируси и др.)

Болести органа за дисање-респираторне болести-


Многи карциноми су повезани са факторима из животне и радне средине (на које се може утицати).IARC (Интернационална агенција за истраживање карцинома) сматра да 28 агенаса су сигурни, доказани канцерогени. За 27 агенаса се са великом сигурношћу се сумња да су вероватно канцерогени и 113 да су могуће канцерогене супстанце).

Карцином плућа (пушење, радон, јонизујуче зрачење)

Карцином желуца (Helicobacter pyloris, пренасељеност, лоша санитација)

Леукемија (“ратне хемијске материје”-осиромашени уранијум)

Скоро петина (око 19%) карцинома може се повезати са факторима животне средине.

I Непромењиви фактори ризика везани су за пол, старост, тип личности, наслеђе (за многе малигне туморе доказана је наследна предиспозиција).

II Променљиви фактори ризика подложни су модификацији.

Малигни тумори - карциноми -


Висок проценат смртности деце у свету

По подацима СЗО око 88% дијареја (пролива) је у вези са :

- неадекватном водом за пиће

- неадекватним санитационим условима (одлагање отпадних материја - непостојање канализације)- неправилним одржавањем хигијене

Болести дигестивног тракта

- дијареја -


Маларија може да се смањи :

модификацијом животне средине

стварањем неповољних услова за живот комараца,

исушивањем бара, мочвара и других водених површина

спречавањем контакта особа са комарцима.

“Болест сиромаштва” – Маларијамасовна заразна болест


Развој и прогрес болести не зависи само од карактеристика домаћина (човека) већ и од низа еколошких фактора.

велика густина насељености

потхрањеност и ослабљен имуни систем (смањен имунитет)

пушење и други аерозагађивачи

ложење у просторији, професионална изложеност силикогеној прашини и др.

Туберкулоза и маларија, доминирале су ове болести до прве половине XX века

“Болест сиромаштва” – Туберкулозамасовна заразна болест


Сматра се да је настанак болести срца и крвних судова повезан са :

аерозагађењем у спољној средини (2% од свих КВБ)изложеност неким хемијским штетностима у радној средини (доводи до повећања крвног притиска што доводи до пораста кардио-васкуларних обољења )изложеност дуванском димуноћне смене, хронични стрес (психосоцијални ментални)физичка неактивностнеадекватна исхрана

Масовне незаразне болести (повишен крвни притисак, гојазност, обољења срца, шлог) доминирају од друге половине двадесетог века

“Болести изобиља” - масовне незаразне болести -


Физичка неактивност настаје када се човек бави мање од 150 минута умереном или 60 минута интезивном активношћу у току једне недеље.

Она може бити ризик фактор за настанак наведених масовних незаразних болести као што су:

шлог и исхемијске болести срца карциноми дојке и црева шећерна болест

У зависности од болести удео физичке неактивности за настанак болести је од 10 до 22% у зависности од болести. Неактивност може бити изазвана факторима животне средине (недостатак простора за активности, непостојање пешачких стаза и стаза за бицикле, пропаганда смањења употребе моторних возила, безбедност пешака и бициклиста).

Физичка неактивност


депресија са стресом на радном местунесаница са високим нивоом букеПаркинсонова болест са изложеношћу одређеним хемијским материјаматраума са епилепсијомпост-трауматски поремећаји после неких природних катастрофа, ратовасмањење коефицијента интелигенције – изложеност олову у детињству (око 800 000 деце сваке године)

“Болести кризе поверења”- масовне незаразне болести-

“Болести кризе поверења” - депресија, анксиозност, поремећај понашања и други неуропсихијатријски поремећаји и обољења

Последица брзог информационог и комуникационог развоја, диспропорције између биолошких могућности човека и нараслих захтева, губитка поверења у сопствене снаге и губитка подршке у друштву – породици.


Дегенеративна обољења се објашњавају утицајем вибрација, поновљеним траумама, клечањем или ношењем тешког терета.

бол у леђима са лошим ергономским карактеристикама радног места

Превенција је у развијању стандарда за елиминацију преоптерећења, као и у ергономских решења

Сматра се да око 15% болести мишића и скелета може да се повеже са професионалном изложеношћу и разним факторима из животне средине.

Групи мултикаузалних болести припадају болести коштано-мишићног система.

Болести коштано- мишићног система- масовне незаразне болести –


Појава катаракте повезује се са :

хемијским материјама које се могу наћи у радној средини

Употребом различитих лекова

УВ зрачењем (изложеношћу сунчевим зрацима)

инфрацрвеним зрачењем (стаклодувачи)

јонизујућим зрачењем и др.

Катаракта

Глувоћа се повезује са изложеношћу повишеним нивоима буке.

Глувоћа


Неповољни услови на рођењу (мала порођајна тежина, превремено рођена деца, траума на рођењу и асфиксија).

аерозaгaђeњe

разне хeмикaлiјe

пушењe

Разни поремећаји на рођењу


Разни поремећаји са којима се деца рађају.

Узроци могу бити:

професионална изложеност трудница

изложеност трудница хемијским материјама или зрачењу

аерозагађење

Сматра се да око 2 – 10% свих урођених малформација је повезано са животном средином.

Урођене малформације


ПОВРЕДЕ

Повреде се деле на:

• повреде на раду• повреде у саобраћају• повреде кући или• повреде на јавном месту.

Водећи узрок смрти за популацију до 37. године живота

На 3. месту су у општој популацији узрок смрти после кардиоваскуларних и малигних обољења.


ПОВРЕДЕ НА РАДУ

Водећи су узрок:

• апсентизма (одсуствовања)• инвалидитета и• морталитета међу радницима

Повређивање је најчешће најстаријих радника са најмањимрадним искуством.

Најучесталије повређивање је у следећим привредним гранама: шумарство, водопривреда, грађевинарство, метална индустрија...


Различити услови утичу на фреквенцу несрећа:

стање путева климатске и метеоролошке прилике неадекватно осветљење...

Повреде у саобаћају

Повреде у саобраћају (друмски, железнички, ваздушни, поморски, речни) се могу повезати са животном средином.

ФАКТОР ЧОВЕК је и овде, као и у општем трауматизму, од највећег значаја.


Начини повређивања

• тровања

• падови

• контакт са електричном струјом

• удар ....

По подацима СЗО око 12% падова у свету се дешава на послу.

У комуналној средини око 26% падова може да се повеже са условима средине у којој људи живе. На учесталост падова може да утиче:

клизавост површина у стану и на радном месту временски услови и неадекватно чишћење улица од снега недостатак ограда недовољна осветљеност смањена безбедност на рекреативним површинама


Пожари се често дешавају у радној и животној средини и најчешће су последица :

неисправних инсталација

неисправних пећи за ложење

лошег квалитета грађевинског материјала

Број пожара се значајно смањује инсталирањем противпожарних апарата и аларма.

Глобално око 7% повреда у пожарима је повезано са животном средином и око 2% са факторима радне средине.

Пожари


Дављење може бити изазвано различитим факторима у животној средини, како током рекреације тако и током обављања различитих послова ( приликом спортских активности, превоза по воденим површинама, због сурвавања зидова водних објеката, у поплавама итд.)

Многа дављења могу бити спречена различитим превентивним активностима.

У земљама у развоју око 54% случајева дављења се може повезати са животном или радном средином.

Око 1% дављења се дешава на радном месту.

Дављења


Доступност оружја или отрова може да повећа учесталост самоубистава. Она могу да буду и последица стреса на послу.

Као методе се обично користе: ингестија хемикалија, вешање, утапање, самоубиство оружјем, удисање пара итд.

Превенција промена животне средине (недоступност хемикалија, забрана ношења и поседовања оружја итд.)

Сматра се да око 22% самоубистава је повезано са животном средином у развијеним деловима света и око 36% у неразвијеним. У просеку око 30% је повезано са животном средином.

Самоубиства


Велики део насиља међу људима је повезан са животном средином.

ПревенцијаПобољшање услова живота, смањење изложености хемијским штетностима са неуротоксичним ефектом, смањење густине насељености, ангажовање homo urbanicusa.

У земљама у развоју фактори животне средине учествују око 16% у повредама у међуперсоналном насељу а у земљама у развоју око 19%.

Насиље


Животна средина и здравље

Documents