Историја стакла

Историја говори да је стакло откривено још 5.000 година пре Христа. Легенде кажу да су га открили Вавилонци, Феничани, Египћани, али ништа од тога историја није потврдила. Једино је сигурно да су пронађени различити украсни предмети и посуде од стакла. Стакло се као производ из Египта преко Грчке проширио до Рима, а тек су Римљани 100 година пре Христа почели остакљивати прозоре на зградама. У периоду од 1500 године пре Христа до 500 година после Христа техником фузије израђено је безброј посуда, украса ... У том је раздобљу развијена техника дувања стакла и израде равног стакла ваљањем. Модерна историја стакла почиње 1851. године када је енглески архитекта Джозеф Пакстон, за светску изложбу у Лондону, пројектовао стаклени павиљон под именом "Цристал Палаце". Та револуционаран грађевина, израђена од стакла и челика, подстакла је архитекте да стакло почињу употребљавати као грађевински материјал. изумецу флоат процес стакла 1952. године Сир Аластаир Пилкингтон покренуо је револуцију у стакларство. Овај процес омогучио је израду стаклених плоча у разним бојама иу различитим дебљинама и димензијама. Од тада се развој технологија израде и употребе стакла нагло убрзао. Данас је израда стакла модерна индустрија високе технологије која је у могућности да произведе хиљаде плоча стакла дневно у разним бојама (најпопуларније су зелена и браон). Стакло је део наше свакодневнице и живот без стакла данас би био незамислив.

Типологија стакла

типологија стакла подразумјевамо начине на које стакло припремамо пре уградње. Ти ¬ пицан пример је тзв. ИЗО стакло. ИЗО стакло је комбинација два или више стаклених плоча између којих угра ¬ ђује алуминијумски или инок оквир тако да се између две плохе налази слој испуњен неким пли ¬ ном (ваздух, аргон и сл). Добијену структуру називамо ИЗО комора. 1. Једноструко стакло - једноструко стакло се састоји од једне стаклене површине. Међусобно се раз ¬ ликују по дебљини (од 4 мм навише), врсти и обради. Резањем на захтеване димензије и облик, те евентуалном додатном обрадом, стакло је спремно за уградњу. Једноструко стакло је најјефтинија и нашире примењивања типологија. 2. Ламистал - ламинирано стакло тј ламистал стакло је заправо сендвич двају или више стаклених пло ¬ ха које су међусобно залепљене једна на другу. "Лепак" је посебан прозирни слој (ПВБ - поливинилбутирал), дебљине 1-2 или понекад више мм. Нпр у ламистал можемо спојити два каљена стакла дебљине 6 мм тако да добијемо стакло 6-2-6 тј, једну компактну плоху дебљине 14 мм (слично једноструком стаклу). Ово стакло, такође, упија звучне вибрације широког спектра, а омогућује и бољу звучну изолацију од традиционалног стакла с истом дебљином. Ламинирано стакло је сигурносно стакло јер се у случају разбијања не расипа већ остаје хомогено, залијепљено на прозирну фолију у средини, те штити од посекотина и озбиљних повреда које су проузроковане разбијањем стакла. 3. Изолационо стакло - изолационо стакло састављено од две или више стаклених плоча које су по ивици међусобно повезане (растојање 6, 9, 12:16 мм). Веза мора да оствари беспрекорно и ду ¬ го ¬ трајно заптивање (да не би дошло до уласка влажног ваздуха) Међупростор је испуњен сувим ваздухом (тачка рошења око -30 ° Ц) или гасом. Размак између стаклених плоча осигуран је алуминијумским држачима који су испуњени средствима за сушење. Изолационо стакло може производити у комбинацији са каљеним или слојевитим стаклом. Кад се у међупростор поставе украсни профили добија се декоративно изолационо стакло. Главна особина термоизолационог стакла је да смањује топлотну размену између два простора, што има низ предности; смањују се трошкови уградње уређаја за климатизацију и грејање, мањи је утрошак енергије, пријатније је поред прозора јер се смањује промају, боље се види кроз прозор јер нема појаве кондензата или леда на унутрашњој страни плоче, могу се користити веће стаклене површине за задату собну температуру без повећања трошкова енергије. Уколико се тражи боља заштита од сунца истовремено са заштитом од хладноће и топлоте ) онда се употребљава стакло са специјалним премазом (метализирање и нијансирање стакла). Од врсте заштите која се захтева и естетског изгледа која се жели, зависи које ће се врсте стакла употребити. Поред топлотне изолације Изолационо стакло пружа и бољу заштиту од буке, уколико се користе различите врсте и дебљине стакла. Циљ звучне изолације је да се између извора буке и особе која га прима постави што боља препрека. Изолационо стакло користи за застакљивање јавних и стамбених зграда где се желе побољшати изолационе особине као и заштита од сунца и буке. Изолационо стакло које је направљено од сигурносног стакла често се користи у возилима са уграђеним уређајима за климатизацију.

Еколошке предности стакла - материјал будућности

Стакло је потпуно природни материјал. Састоји се из сировина (кварцног песка, соде, калцита, доломита и фелдспат), којих у природи има у готово неограниченим количинама. Након што се једном растали на 1500 ° Ц, настаје усијана маса коју је могуће према жељи обликовати у стаклену амбалажу (флаше најразличитијих облика). Стакло је високовриједан и племенити амбалажни материјал. Оно истовремено чува и штити садржај. Непропусно је па материја ароме и укуса не могу ући и изаћи из стакла. Животне намирнице упаковане у стаклу остају апсолутно непромењене, природне и свеже. За разлику од других амбалажних материјала, стакло је могуће у потпуности рециклирати и поново га употребити безброј пута, уз непромењену квалитету. - Стакло није отпад, већ драгоцена сировина Стакло је могуће 100% рециклирати. Старо стакло може преталити безброј пута, а да притом не губи на квалитету. Употребљава се као вредна сировина за производњу нове стаклене амбалаже. Од једне тоне отпадног стакла, уз додатак енергије, добиће се једна тона нових стакленки. - Разлози за рециклажу Под појмом "рециклирање" подразумевамо организовано сакупљање предмета од истог материјала који више немају употребну вредност, њихову поновну прераду у нове производе, те поновну употребу. Како је стакло материјал који се може у потпуности прерадити и то безброј пута, треба прикупити што веће количине отпадних боца и вратити их у фабрику стакла јер тиме штедимо природне сировине (употребом 1 тоне отпадног стакла уштеди се 700 кг песка, 200 кг кречњака, 200 кг соде).

Главни трендови у развоју стакларске индустрије

Велики технолошки скок који је у прошлом веку захватио свет, није био ограничен само на рачунаре, телефоне, итд И стакло је у задњим деценијама сведок великих технолошких достигнућа, којима се је пре свега супротстављала захтевнија потреба архитеката и пројектаната . Првобитна функција стакла у грађевинарству била да раздваја спољни амбијент од просторија намењених за боравак, а уједно да пропушта светлост у простор. Данас лако можемо дефинисати стакло као "динамичну кожу" (динамиц скин), која се прилагођава потребама коначног корисника. За разлику од других грађевинских материјала, на пример бетона, гвожђа, дрвета, алуминијума, за производњу квалитетног стакла потребни су нешто захтевнији технолошки процеси. Можда је управо због тих захтева производња стакла у грађевинске сврхе заживела тек у 20. веку. Проналазак континуираног процеса производње равног стакла или тзв. флоат стакла 1959. године био је уистину прекретница за стакларску индустрију, који је представљао почетак брзог технолошког раста стакларског сектора. проналаску флоат стакла убрзо су уследиле и остале иновације, које су потпуно промениле значење и намену стакла у савременој архитектури. Једна од тих иновација су посебни наноси нанесени пиролитичким процесом, с којим смо добили прва рефлексна и нискоемисијска стакла. Слиједећем развоју наноса на стаклу је допринео и нови поступак наношења, тзв. магнетрон процес. Тим процесом су се отвориле нове технолошке могућности које су довеле до данашњих високоселективних стакала. Развој премаза је премостио све битне недостатке стакла и данас је могуће израдити стакла, која се потпуно при ¬ лагођавају жељеним условима поднебља. Због његових естетских и функционалних својстава могућа је израда врло смелих прочеља која се састоје само од стакла. Најновија достигнућа су тзв. самочистећи премази или самочистеће стакло, којима ћемо се посветити у наставку. Технолошки развој стакла још ни издалека није завршен. У блиској будућности можемо очекивати још већу апликацију тзв. електрокроматских стакала, код којих уз помоћ електричне струје, коју пота ¬ кне ¬ мо посебним прекидачем, регулишемо затамњеност стакала и тиме контролишемо прелаз светлости. Следећи корак у развоју стакала бити ће засигурно тзв. паметна стакла или "смарт гласс", која ће се моћи сама прилагођавати - реаговати на спољне временске услове. Стакло већ дуго није само провидна површина која раздваја унутрашњи простор од спољашњег, већ је то мултифункционалан, естетски и технолошки савршен и тренутно ненадокнадив материјал. Предности нискоемисивних (лов-е) стакала су следеће: - уштеда енергије: у изолационом стаклу (флоат + Планитхерм Футуре Н) смањује се гу ¬ битак топлоте за 40-60% у поређењу са обичним изолационим стаклом (флоат + флоат ) - удобност: због више температуре на површини унутрашњег стакла смањује се кружење ваздуха (осећај промаје у близини

прозора); повећава се простор "са добрим осећањем", док виша температура унутрашњег стакла смањује и могућност настанка и сакупљања кондензоване водене паре на прозору.Осим тога, наведене су стакла еколошки прихватљивија јер мањи губици значе мању произ ¬ водњу примарне енергије (лож уље, струја) и тиме мању емисију ЦО2 (према стандардима дефинисаним споразумом у Кјоту), а зими допушта доступ сунчевој енергији Посебну групу стакала представљају рефлексна стакла која обележавају следећа својства: - због мањег пролажења топлотне енергије смањује се употреба клима уређаја, што представља и мању потрошњу енергије - новца. Не заборавимо да су трошкови за хлађење дупло већи од трошкова за грејање. - с рефлексним стаклом ограничавамо пролаз светлости у просторије, смањује се оптерећеност наших очију. - са широком палетом боја које прате најновије трендове у архитектури можемо пронаћи идеално естетско решење. Само са рефлексним стаклима можемо добити униформисану боју стаклене фасаде.

Наведимо неколико гласовитих светских примера:

1. СГГ Биоцлеан ® Главна функција тог производа је самочистивост. Стакло Биоцлеан се визуелно не разликује од обичног флоата. Наиме, нанос (цоатинг) који стаклу омогућује самочистивост потпуно је прозиран. Дакле, производ је намењен и примеран за израду прозора, излога, зимских вртова и већих застакљених површина, пре свега у становима и трговинама. Његово коришћење је то примереније што је околина у којој га желимо користити загађенија. За постизање самочистивости стакло користи УВ зраке и кишу. УВ зраци активирају нанос који разгради органске материје које на стакло доноси прашина, киша, смог и друго. Прљавштина се на тај начин не хвата за стакло, стога је чишћење једноставније и брже. Киша на тај начин прљавштину само скине са стакла. У кишним данима хидрофилијско својство омогућава и бољу видљивост кроз стакло, јер капи кише лакше склизну са стакла и тако омогуће јаснији поглед. Код руковања и одржавања стакла СГГ Биоцлеан треба избегавати чишћење оштрим предметима или прљавим крпама, које би могле изазвати огреботине на наносу, а уједно не смемо дотицати стакла рукама ако их претходно нисмо опрали. Исто тако не смемо га дотицати ни рукавицама које садрже силикон или гуму. За чишћење стакла довољна је употреба нормалне чисте воде којој се може додати благо средство за чишћење. Не смемо употребљавати средства за чишћење која нису посебно означена за стакло, као ни соду, средства за избељивање, прашке за прање и алкохол. Што се тиче прераде, Биоцлеан можемо калити, ламинирати и израђивати изолациона стакла. Због деликатности стакла Саинт Гобаин је одлучио да ће га нудити само сопственим филијалама. Упркос томе словенска фирма Кристал Марибор, која је већ постала Саинт Гобаинов Цлималит Партнер и испуњава све услове за израду изолационог стакла које поставља Саинт Гобаин, добила је након успешно обављеног аудита (стручне контроле од стране произвођача) дозволу да купује и обрађује стакло Биоцлеан.

2. СГГ Планитхерм Футур Н ®

Саинт Гобаиново стакло Планитхерм Футур Н спада у категорију нискоемисивних стакала. Њи ¬ хова првобитна функција је смањење губитака топлотне енергије у хладним месецима. Ова стакла на једној страни имају танки нанос (цоатинг) металних оксида, тако да се топлотни таласи (дуготаласно инфрацрвене зраке) од стакла одбијају и враћају у смеру извора топлоте. Такво стакло отвара нове правце у употреби у грађевинарству јер велике стаклене површине више не представљају проблем због губитка енергије. Код израде изолационих стакла употребљава се комби ¬ нација Планитхерм Футур Н с рефлексним стаклом (Антелио или Цоол-Лите), тако да љети постижемо супротан ефекат, то јест заштиту унутрашњих просторија од сунца.

3. СГГ Цоол-Лите ®

Потреба за већом контролом проласка светлости и топлотне енергије у унутрашње просторе довела је до настанка селективних сунчево заштитних стакла. Једна од тих су и Саинт Гобаин ста ¬ кла Цоол-лите, сада најновија технологија, коју покривају најразличитије потребе пројектаната, са естетског и функционалног аспекта. Та стакла су произведена у вакууму с катодним напаривањем металних оксида на стакло

(цоатинг) тзв. магнетрон поступком. Као основа употребљава се обично флоат стакло Планилук, екстра чисто стакло Диамант или у маси бојано стакло Парсол. На стакло се затим наносе различити метали (или мешавине метала) у слојевима различитих дебљина и њихова комбинација. Од количине ових зависи какве светлосне и топлотне карактеристике ће имати то рефлексно стакло. Снага ове технологије је у томе да можемо израдити рефлексно стакло тачно према својим потребама.То је пре свега важно када говоримо о већим стакленим површинама где је потребно имати прилагодљива стакла с обзиром на географски положај објекта, околину и оријентацију објекта. Што се тиче спољног изгледа стакло Цоол-Лите израђено је у разним нијансама боја као што су сива, бронзана, хром, сиво-плава, пастелно плава, розе и зелена. Споменимо још и стакла Цоол-Лите К, која имају функцију заштите од сунца у топлим месецима и смањење губитка топлотне енергије (као лов-е стакла) у хладним месецима. Најпознатија су стакла Цоол-Лите СКН, која поред горе наведених функција имају још и својство високе транспарентности и која су наизглед слична обичном флоат стаклу. Њихова употреба је врло раширена у северним крајевима, где је мало сунчаних дана (Немачка, Данска, итд)

4. СГГ привате-ЛИТЕ ®

Прива-Лите је лепљено стакло, код којег је употребљена посебна фолија са течним кристалима. Стакло је нормално непрозирно. Када фолију прикључимо на електричну струју (100 В), стакло постане прозирно. Значи, притиском на тастер бирамо између прозирне и непрозирне преграде. Прива-Лите можемо употребљавати у различите сврхе. Много таквог стакла се употребљава за преградне стијене у салонима, у салама за састанке, у надзорним центрима или кабинама итд Повремено приказивање простора и предмета омогућује обликовање ексклузивних сценографија (схов-роомс, изложбе, музеји, изложбени простори на сајмовима итд). Техничка својства овог стакла су следећа: - прива-лите се може саставити од стакла Планилук, Парсол (бронзано, сиво, зелено) или Антелио - стандардне дебљине су 10, 00:14 мм - максималне димензије: 1000 × 2800 мм; минималне димензије: 305 × 405 мм