376

, . . .

, . , .

, .

(, 1829.) ( ) - : , , . , . (, , , .). () , , , , .

: , ; , .

XX ( ) II, !

, , , , . , , . , , 28. 1941, V 1. . , , 39 . , .

2. , . , , .

3. , .

7. , , .

, , , 1924. . .

XX ( . : ) . .

1718. , . . , , . . . . . . .

. . .

! ! , , . , . . , . , . , , .

. , , , 1941., ! : : , . , . , , . , , . , , .

. , , , 3.6.1941., , , , . , , , , , . , , , . , , , .

, , , 1941 (. .: agnum Crimen, 1948.)

, . , . , : .

, 29.6.1941., , . , . . . . , , 1941. . :

- . ? , . / /

? :

- . , !

, : ( 1945 , 1993) , 7.2.1993., . , , .

: . . , . - . , - .

. , . 1, 25.4.1941., (2) . , . .

Arriba, 26. 1943.

, (3) . , // , . , .

, , 22.5.1941, , , , .

, , 1917, . 215.

; , ; , , , ; , .. , , . , ? . . , , , , , , , , .

XVII , , , , , , , . . , . . (: , , )

, .

, , 1894.,

, .

, ,, 1941, , , , ! . . , ! , , , , .

(), 29.6.1914., , !

, 30. 7. 1941.,

! . , , .

(), 11.4.1941.,

, ( )

!

, , 17.6. 1992. , , :, , (92.) . , . () . , 1944, .

( , 1992.) , , .

( , 3. 1993)

National Public Radio , .

(National Public Radio, , 15. 1993) CNN .

(CNN, 1. 1993.) .

( , 3. 1993.) , , , , .

( , 1992. ) , ( )

!

( , 1995.)

,

, , // ,

, , , 1993. . , .

, 08.02.1989. , , ( . .)

( Politique Internationale, 1994.) , 300 . , . , . 400 , 1100 .

( World Service BBC, 1992.) , , . , , .

( Wshington Wk in Rewiew, 25. 1993.) , , , , , . .

( e e, L xpress, 20. 1999.) , , ( ) .

The Guardian, 29. 1999. , , .

. : ( ) , , , 1990. .

( , 1994.) , , , , -: . , , . , , . , .

( he Eurepean, 10. 1993.) , h Nw Yrk Times: .

(1992. 14 .) , ,

( - , 1999.)

, .

( 1993.) .

( 50. 23-25. 1999.) , .

Le Figar, , 18.03. 1989. , .

( , 1999.)Sky News .

( 1998, TV Sky News) // // // .

. :

, , , // : . .

- ,, ? // ? // , . .

, 2. 1993 , ( ),

7.000 . , , . . , . . .

( , 2. 8. 95.) , :

?

. : .

( , , 22. 1997.)

, , -, : .

( 2, , 1994.) , , , , , 15 , . , .

, , 92, 1. 2007.

, , , : . , . II , , , , , , XX , . . , , , , 1992. .

( : ; , 27. 1996. , , - ) , 1989.

CBS news, 1998. , .State Department of USA 500 .

19. 1999. , .

( , , 26. 1992.) . . .

( , 4. 1994.) , : , , , . , ( ) : , . 195? 195. 1389? 1389.

. , ( ): , , , 21, .172. , , , . - , , - , .

, , - . - , , - . , .

, , .

( , 1993. ) , .

( , 1. 1992.) , , . () , .

( , 6. 1995. sic!) , ( . .), . .

(1995). , . , . .

(, 23. 1999.) , .

( , 7. 1995) , . , . , , , : , .

( 5, , 1999.) , . , . , , , . . ? , -. .

( , 12-18. 1998.) , . .

( 1996. , , , .) 30 60 // , .

, , 1999 , , : , , . , .

, 5. 1993.

, , . !

( , , 5. 1998.) , , , . ?

, . , , , . --- , .

( 1992. ) , spokesman - , .

( , 1999. ) , .

. : / , 1993 , !

( 27. 1992.) , .

( WDR , 1998.) , (, 8. 1999.) , (); , . , , .

, .

, , 1992., , . , , .

( , 1994.) , , . .

Die Tagesthemen, 1993.

, 28. 1389. . , // 28. 1914. . // , 1989, , .

2002. , (24. , 2002.)

, , .

, ? , . , . , . , , , , , , , , 200 ! , , , , , , , , , ,

. , , , , , . , , , , . ! ! !

: , , 6.9.1992.,

, . : . , . . , . .

, , 8.8.1992., , - . . , , . , , , . , . , . : , . . , , , , , , , ,.. . -

. . . - . : , , . , . , , ? , !

. . . !

, :

2.9.1994., ()

. C.

2009. . XX .

. , . , .

8. 1908, , . , , , .

, .

21. 1908. . , . , , , , ... , .

, . , , , .

, . , 1914. , . , 83 , .

17. 1916. , , . , .

. . , . , 1917. , .

, , . , ( ) .

6. 1929. , . (?) , . , .

, , 1907. . '''' . , , .

1929. 1932. , 1921. . 1933. 1937. . . '' '', 1931. .

, . , 17. 1932. (), 96 .

, , 16 , .

, . .

. , . , . , , .

, .

. , , 1942. . , ( 27 ) , .

, , . , '' '' .

1943. , . , , , .

. , . , . , .

1941. . , . , : '' '' '' ''. '' ''.

. 13. 1941. . , .

, 1942. , , , , 1960. . .

. 4. 6. 1943. . , . .

, : '' '', '' '', . .

, . , , , , .

, : '' , . , . , !''

, , , , . .

, : '' , , , , , . , . , ''.

'' ''. . , , . , , . . , . 2006. 96. .

, 1906. . '''', 1918. .

. , , . 1952. Liberty, , .

, . . , .

. 1947. , . .

, . , .

'' , , '', . () , , '''' '''' .

. , , 1951. . . , , . , , .

1927. 22 , . , '''' , . .

, : '' , . , , ''. 1994. .

2002. . , : '' . , , ''.

, '' ''. 40.000 . .

'' . ?'' '' '', 2003. .

. 1934. 15.000 .

'' . !'', . , .

1944. , . 1945. () , 1952. 1983. , . , : '' !''

, 1946, , , , .

, . .

. '' ''. 1984. .

. 1951. . '' '' , , .

, , , 37 , 1991. , . , : '' ''.

. '' '', . , .

'' . , , , '', . , 1979. .

. 1952. . 1990, , . , .

, '' , , '', '' ''.

II , 1960. , , . , , .

, 11. 1960. '' , '', II. '''' '''' .

1960. . , '' '' . '' , , , '', .

, , . . , 1958. .

, , . , , '' '' .

, . , . , 1964. 1965. , , . . , 27. 1941. .

, Serbian Bulletin, .

. , 25. , , . 1950. , , . , , , , . .

1953. . .

. 1980. . , , . 1988. .

, , 1953. . . , . 173. (1987. ) . .

, '''', . .

, II 1948. . , . , '' '', 1984. .

, , . '' I '' 1974. . (1976.), (1978.), (1980.), , , , ...

, , . , . , . . 1943, , .

'' 1941 1945'', '' 1941 1945''. , . 2002. .

, , 1958. , , . , '' '', .

, , ''''. '' '' . .

. . , 1975. , , .

10. 1963. , . , . , . , , , '' ''!

, , , 1992. .

, . , ( ) .

. . 1964. : '' , . , , ''.

. '''' . '' ''.

, , . : '' , , , , , , , , , , , ''.

'' , '', '' '' 1964. .

, , , . , . , , .

1941. . 1960. , 1984. . 1985. .

, . , . , .

, , . , , .

, . .

, . , . .

(45) (9) 19. 1977. . '' '', , , . .

, , 1957. . , , . , . , .

, , . , , , , .

, . 1948. . .

( ). , 6. 1969. , , , , .

. , , 16. 1978. . , , .

, , 17. 1980. 9 30 , , . , .

, . . , , , .

, , . , . , , . , , .

, . '' , , '', , . .

. '' , '', '' ''. .

1452. 5. 1978. '' 78 . 1978. 13.000 , , 30.000 ''. . .

, ( ), . , '' '' . 50 , , .

. , , .

, . . , 44. , 1985. , , , . .

( 1992.) , . , , '' '', .

1986. , . , , , 1970. , , .

'''' , . , , , , .

, , . 1944. , . , , .

. , , '''' . .

, . , . !

, . , .

, .

, XX . 2000. , .

2002. 60 , , . , , , . .

, .

II . , . , II .

, ( ) . . , , .

, '' '' , .

, , . 16. 2003. . 1. 2006, .

. , .

, . 150 1982. 1994. . , . , .

, '' '' (). , . 1944. , . , . '' '' !

. , . , .

, : '' , . ''.

, , !Njegovi u akciji: Propao pokuaj otimaine Srpske Narodne Odbrane , , ,

, 25.02.2011

+++

, , , .

, . , 1908. , , - . , , .

, , , , . , , . ().

1963. , , , .

, , , , , , . , , , , . , , , . , , - , , .

, , , , . , , , .

, , , ,

. , , , , .

, , , . , . , .

, , , , . , , . , 40.000 , 8.000. , 14.000 .

, , . , . , . , . , , . .

: . , . . . . , , , , . . , . , . , , . . , , , , , . , , , .

, . , . , 2003. , !? , .

, . , !?

, . , , . . , . , . . . , 2007. , . , , .

, . . . , : , , , , . , , . . , : .

, , , , , , .

, . .

, , , , , , . , .

, .

, , . , , .

, . , , . , , .

25. 2011.

Otimacina Slobodne CSO crkve u Flemingtonu je odradjena po istom ovom receptu, pa je dr. Marinkovic pobedio iako uopste nije clan (verovatno je clan u Kabramati?)1. Skupstina Flemingtonske crkve je sa 43 glasa protiv i 2 uzdrzana jednoglasno odbila jezuitski nacin nametanja novog Ustava uz mudra obrazlozenja.2. Pop Djura Djurdjevic (po naredjenju vladike Irineja) organizuje novu skupstinu ali ne uspeva nista da preokrene.3. Tada dr. Marinkovic nezakonito organizuje saziv skupstine i preokrece stav Uprave i naroda i donosi vrednu pobedu vladici i korporacijama i popovima biznismenima?Sve bi ovo mogla da razumem da dr. Marinkovica nisu fizicki prebili (i od tada radi samo pola radnog vremena) i sa svih crkvenih funkcija izbacili bas ti popovi za koje sada svasta radi. (dr.Marinkovic protiv srbskog naroda 2:1 u otimacinama) Velja Jovicic, 18.05.2011, 23:36

Zaista je zalosno sta se sve u nasoj Emigraciji desava,a ovo mislim direktno na nase emigrantske organizacije u sta je ukljucena i Srpska Narodna Odbrana.Nase organizacije uglavnom umiru iz nekoliko razloga,bar je to takvo moje misljenje i vidjenje:Stariji koji su godinama vodili te organizacije nisu zeleli da se pomeraju sa vodecih polozaja,kao da im je sve to dato direktno od Boga. Tako su se i ponasali. Mladji ljudi nisu hteli da iz tih razloga prilaze ili kada su prisli tako su i odlazili. Dosta su imali diktaturu u bivsoj Jugi pa jos da je imaju i ovde.Vodeci ljudi isto tako nisu uvodili ni svoju decu niti unuke ako vec nisu hteli da primaju drugu omladinu; iako je skoro svako od njih imao poveci porodDok su bili mladji sve je islo kao podmazano,a i calnstva je bilo mladje i vece,a sada se stari, umire, pa tako i organizacije.Onda jedan jos veci problem je u novo-doslima. Ne samo da su vecina njih anacionalni vec ih jednostavno ne interesuje nista Srpsko. Tu i tamo desava se da oni osnivaju svoje nove organizacije pa sada vidimo da ih ima kao pleve: Kordunasko,Banisko,Krajinsko,Dalmatinskoi pitaj Boga koje sve vec,a sve po pokrajinama ili selima.Tako se jos vise dele.Doduse to najmanje rade Srbi iz Srbije ali sta to vredi kada je vecina anacinalna ili bolje receno da je to Tito dobro iskolovao.Ako im je zaista stalo da se druze, da rade na Srpskoj Nacionalnoj Njivi, sto se onda ne pridruze vec postojecim organizacijama. Kao da nam je malo sto su nas toliko izdelili u bivsoj Jugi?!Onda da kazemo na kraju iako ima jos toga dosta, dolazi nasa crkva preko vladika kojima je u nekim drzavama Slobodnog Sveta i cilj da zatvore nacionalne organizacije samo po njihovim nekim jakim razlozima.Secam se da je u USA i Kanadi jedan od prvih to cinio pokojni vladika Sava kada je hteo da zabrani odrzavanje Srpskog Dana u Nijagari Falsu,a to je sada nastavio da radi vladika Georgije. Kroz to jos se vise narod podelio pa tako sada istoga dana odrzava se crkveni (vladicin) Eparhijski Dan i Srpski Dan u Nijagari Falsu.20, hiljada naroda dodje na Srpski Dan,a 500 dodje na Eparhijski Dan.Ispasta nasa crkva,ispasta nas narod i naravno ispastaju nase organizacije,a u ovom slucaju Srpska Narodna Odbrana.

NEKA ISTINA BUDE POZNATA (Marko Varagi) pie: Marko Runov

Optinske vlasti su imale bolje informacije od lanova porodica koji su na vrijeme izbjegli ili odranije ivjeli van tih teritorija. Ipak, njihove aktivnosti su bile improvizovane i simboline. To je jako teko djelovalo na ljude koji su imali nekoga u logorima. Pojedinci su pokuali privatnim vezama razmjene ili izbavljanje svojih najbliih preko Hrvata. Par njih je uspio a veina nije mogla nita uraditi. Ja sam lino iao na granini prelaz sa Hrvatima da pokuam neto uiniti, meutim vidjeo sam da to nije put ni mogunost da se ita ozbiljno uradi. Takoe, blokade kretanja UNPROFOR-a od strane naih ena, da bi se skrenula panja svjetskih medija na ta zlodjela, bile su neizvjesne. Vrijeme je vrtoglavo prolazilo, a praktino nije bilo nikakvog uspjeha.

Biti Srbin u Sarajevskom polju, bez obzira na konfesionalnu pripadnost, bilo je skopano sa brojnim i kontinuiranim potekoama. Paradigmatian sluaj, ako tako moe da se kae, da pomenemo uz ovu nepriliku, desio se sa naim istaknutim knjievnikom Mehmedom-Meom Selimoviem. Ne odriui se islama on je istakao svoje srpsko i pravoslavno poreklo i morao se telegrafskom brzinom iseliti iz Sarajeva, bez obzira na sav svoj besprekorni i optepoznati moralni integritet i to je jo bilo vreme "ranog J. B. Tita". Mudri Andri je jednom drugom naem knjievniku pripomenuo prilikom njegovog partijskog preseljenja iz Beograda u Sarajevo kako "oni tamo ne vole inicijative". Do danas se na "tim tamo prostorima" jo uvek sauvala "uzreica" to vriti k'o Vlah sa koca. I niko da primeti da je turska imperija ponovo u sedlu, i to poprilino dugo, i ponovo obnavlja neku vrstu svog "komonvelta", uz neverovatnu lakou neprimeivanja svevideeg ovovremenog uda zvanog meunarodna javnost. U vreme nakon to je promovisan Sarajevski krik velikomuenika Mila Bratia, u Las Vegas meni se javio iz Kanade Marko Varagi , piui o prvim danima kada je Alija Izetbegovi, bivi pripadnik 13. SS Handar divizije, dobio "od nekog" na poklon da bude veliki vezir u Sarajevu. Samo u tom gradu i njegovoj okolini vrlo brzo e biti otvoreno preko 140 raznoraznih logora za Srbe."Informativni razgovori"Nakon raspada bive Jugoslavije srpski narod je bio najugroeniji i doveden je na rub opstanka, jer nije ni oekivao ni predviao novu kataklizmu. Prvo se to desilo u Sloveniji, zatim srpskim krajevima sadanje Hrvatske (Republika Srpska Krajina), te u Bosni i Hercegovini, a potom na Kosovu i Metohiji. Ovoj potonjoj poasti jo se kraja i ne vidi. Oko zbivanja na podruju sarajevske regije od aprila 1992. dosta toga je poznato. Ja u se osvrnuti na detalje oko hapenja i odvoenja ljudi u silos u Tarinu nedaleko od Sarajeva, onako kako smo mi imali informacije na ostatku optina koje su bile pod kontrolom srpskih vlasti. Prije rata ivio sam u Sarajevu preko puta zgrade Radiotelevizije.Tokom februara i marta 1992. godine ve su poeli hapsiti Srbe po stanovima i odvoditi na "informativne razgovore". Za neke nesrenike ti tzv. informativni razgovori su zavreni nakon etiri godine, a za neke su bili tragini i obino su zavravali u jamama ili u kotlovnicama na vrsto loenje. Iz svog stana sam izbjegao sa dvanaestogodinjim sinom u drugi dio grada na Ilidu, koji mi se uinio bezbjedniji. Supruga je ostala u stanu par dana i na kraju je i ona morala sve ostaviti i doi do nas. Uskoro, supruga i sin otili su za Srbiju, a ja sam ostao na Ilidi i nastavio svoj posao na radnom mjestu direktora u hotelima: " Bosna - Srbija " , " Jadran " i "Hercegovina".Do poetka rata ilidanski MUP je dosta toga organizovao i pripremio za zatitu naroda, nejai i imovine. Prilino se u tome uspjelo, sem rubnih djelova grada, gdje je bilo veinsko muslimansko stanovnitvo. Ostale opstinske strukture su bile na amaterskoj organizaciji.Otprilike je tako bilo skoro u svakoj sarajevskoj optini. Ipak, najtee stanje desilo se na dijelu optine Hadii. Srbi u Zoviku, Pazariu, Tarinu, Rastelici i dijelovima konjike optine bili su u manjini. Napadi na njih su poeli ve u aprilu, a hapenja po kuama, radnim mjestima, njivama itd. ve poetkom maja 1992. godine. U periodu masovnog hapenja mi smo imali samo ture informacije o tome, jer su telefonske veze i ostale komunikacije bile pokidane. Ozbiljnije informacije su dolazile preko Kiseljaka od Hrvata, koji su takoe strepili od hapenja na teritoriji koju su kontrolisali muslimani. Sredinom maja '92. uli smo da Srbe zatvaraju u: kole, silose, podrume, tunele i razne magacine. To su kasnije postali najmonstruozniji logori.Optinske vlasti su imale bolje informacije od lanova porodica koji su na vrijeme izbjegli ili odranije ivjeli van tih teritorija. Ipak, njihove aktivnosti su bile improvizovane i simboline. To je jako teko djelovalo na ljude koji su imali nekoga u logorima. Pojedinci su pokuali privatnim vezama razmjene ili izbavljanje svojih najbliih preko Hrvata. Par njih je uspio a veina nije mogla nita uraditi. Ja sam lino iao na granini prelaz sa Hrvatima da pokuam neto uiniti, meutim vidio sam da to nije put ni mogunost da se ita ozbiljno uradi. Takoe, blokade kretanja UNPROFOR-a od strane naih ena, da bi se skrenula panja svjetskih medija na ta zlodjela, bile su neizvjesne. Vrijeme je vrtoglavo prolazilo, a praktino nije bilo nikakvog uspjeha. Razgovarao sam sa predsjednikom optine Hadii i on mi je rekao da oni sve ine da se ti ljudi oslobode i puste da slobodno odlue hoe li ostati sa muslimanima ili doi na srpske dijelove optine. Ukratko mi je rekao da kontaktira sa komandom UNPROFOR-a i da za koju nedjelju oekuje njihovu intervenciju. To isto mi je rekao kasnije i predsjednik optine Ilida i dao mi kopiju pisma napisanog UNPROFOR-u, tanije naslovljeno za gospodina Helmuta Kusa , sektor administrativne slube. Te informacije su za mene bile okantne, jer smo ve uli da su ljudi polomljeni od batina i da padaju u komu od iscrpljenosti. Zvaninici kau nekoliko nedjelja? Pa njih pola tamo nee vie biti, oni e pomrijeti! Krajem maja '92. MUP Ilida, tanije Tomo Kova izbavio je 52 srpska zatvorenika koji su bili skoro mjesec dana na informativnom razgovoru u bivoj kasarni JNA "Viktor Bubanj" u Sarajevu. Meu njima su bile moje komije sa Alipainog polja i tog dijela grada. Jedva sam prepoznao neke iz svog ulaza i neke bive uenike iz kole u kojoj sam ranije radio. Oni su preivjeli velike muke. Neke djevojke su silovane danima, pa na kraju likvidirane. Njima niko nije mogao pomoi. Konkretni sluaj je priao otac jedne muenice, koji je bio razmijenjen tog dana. On i ostali, dok su izlazili iz autobusa, jedan drugom su pomagali. Neki su bili sa zatvorenim oima od otoka, polomljenih ruku, nogu i drugih dijelova tjela. Nekim je curila krv iz uiju, drugima iz oiju, a skoro svakom iz nosa i usta. Mnogi su imali polomljene vilice, a skoro svima su zube poizbijali. To im je bio ispraaj na slobodu od onih koji se zvanino bore za islamsku Bosnu i Hercegovinu, koju predvodi SDA, stranka Alije Izetbegovia. Pred sami rat, umjereni muslimani su se pojedinano plaili te stranke i njenih ciljeva. Moj bivi kolega rekao mi da je za muslimane pravi naziv stranke SDA "Stranka dragog Alaha", a za svijet "Stranka demokratske akcije"!PonavljanjeDakle, muenicima u logoru "Silos" je zasada jedina nada naelnik MUP-a Ilide Tomo Kova i naelnik MUP-a Hadii Tihomir Glava , koji su sve uinili da komanda UNPROFOR-a ima tane podatke ta se zbiva na teritorijama pod muslimanskom vlau. Ipak, te aktivnosti niko nije radio u kontinuitetu i generalno je bilo neorganizovano. Naroito se to potvrdilo odlaskom Tome Kovaa sa Ilide. Pored mojih veliki redovnih I vanrednih obaveza, odlucio sam da moram pokustai pomoci tim mucenicima. Javljale su mi se istorijske slike naih suanja, seoba, dioba, znana i neznana stratita. Strepio sam da je to ponovo tu meu nama, doneseno lukavstvom savremenog svijeta. Nae rtve kroz istoriju niko nije uzimao u obzir i niko ne podsjea na zaboravljene ele-kule, pakleni mrak Jadovnog, Korita, talase ledene Drine i jednog najveeg stratita Jasenovca, gdje ostadoe kosti i moja dva ujaka. Od jednog od njih, ja nosim ime.Na desetine hiljada Srba sarajevske regije takoe su pohapeni po kuama 1941. godine i odvoeni u sabirni logor sadanje kasarne "Maral Tito". Odatle su ih u teretnim vagonima transpotovali za Jasenovac ili direktno za Austriju i Njemaku. U jednoj od kompozicija sa desetak vagona, oko hiljadu Srba, sa prethodno izvrenom selekcijom, bio je i moj otac. Poslije kapitulacije Njemake iz te kompozicije voza vratilo se samo sedam preivjelih logoraa, koje su oslobodili ruski vojnici. Meu njima je bio i moj otac. To su u Sarajevu uradili isti koji danas ele zavriti ono to im je Hitler obeao 1941. godine. Stavili su ista obiljeja i zastave iz doba kada su bili sastavni dio Hitlerove okupacione vojske. Nazvali svoje koljake jedinice istim imenima kao iz prethodnog pohoda na istrebljenje Srba. Sadanje svjetske sile su odobrile Hitlerov plan za razbijanje Jugoslavije i jednostrani separatizam bivih Hitlerovih saveznika, sa njegovim nacrtanim i obeanim granicama novih dravica? Zapoeo je jo traginiji rat po nacionalnim granicama i on nije nita drugo bio do vjerski rat. Nai neprijatelji su svu pomo iz svijeta dobijali po vjerskoj liniji. Zvanine srpske vlasti to nisu nazvale pravim imenom do dana dananjeg? Ako je to politika mudrost, ne znam gdje joj je kraj?! Bojim se da je toj i takvoj "mudrosti" kraj bio mnogo blii nego i sam poetak.Borba za istinuvrsto sam odluio da se lino ukljuim u spas tog naroda, mimo onih koji su za to bili plaeni. Koristei se njemakim jezikom i djelimino francuskim, stupio sam u kontakt sa predstavnicima francuskog bataljona koji je bio u sastavu UNPROFOR-a. Po nareenju komandanta francuskog bataljona u Sarajevu pukovnika Patrice Satre, do mene su u hotel "Srbiju" na Ilidi dola trojica Francuza koje je predvodio oficir Ranieur, pripadnik francuske padobranske jedinice, sa nezvaninim prevodiocem. Mislim da je to bio 18. maj '92. godine. Obrazloio sam im sve detaljno, ta se deava sa naim narodom u logorima i nejai koja je ostala po kuama. Razgovor je trajao dva sata. Moji prvi zahtjevi su bili da oni uu u te logore to je mogue prije, te da logorae fotografiu, snime i registruju, kako ih ne bi sve pobili. To im je sigurno bila namjera. Dogovorili smo ta mi treba da pripremimo sa ove strane, a i oni da dobiju odreena nareenja. Sljedei sastanak sam traio ako moe u istom danu ili nou tj. to prije. Nazvali su me ujutro i rekli mi da dolaze po dogovoru na sljedei razgovor. Za taj sastanak sam im pripremio vojne mape i tadanji spisak logoraa, te zaokruio imena najugroenijih osoba, ena trudnica, naklanih i ranjenih. Te smo informacije imali, a nismo znali da li su istinite. Molio sam od njih, ako uu u logore, da te ljude trae i da ih vide lino. U toku razgovora su mi rekli da zaokruim imena i lanova svoje familije koji su u logoru. Naravno, zaokruio sam i njih i blie komije. Najradje bih zaokruio sve sa spiska, ali to bi bilo neozbiljno shvaeno sa njihove strane. Dakle, zaokruio sam ta su oni traili. Dali smo im upute kuda da idu, gdje su logori i ostale detalje koje su trebali. Mi smo bili vrlo aurni, a oni su bili jako zadovoljni. Tog dana mi je mnogo pomogao Desimir Glava, koji je bio na bolovanju, neumorni Zoran-Sale Kapetina i Brzi Tolj.

Moram napomenuti da su velike borbe oko Ilide i Hadia poele od 22. aprila '92. U tom periodu su jo uvjek na smjestaju u Hotel Srbija bili pripadnici Evropske mirovne zajednice pod komandom Kolm Dojla. On je otvoreno saradjivao sa muslimanskim rukovodstvom I vojskom u Sarajevu. Kada su srpski junaci odbili ovaj mucki napad, Kolm Dojl je trazio da se zaustvi kontra napad I da se ostatak pacijenata iz bolnice dislocira u centar grada. On je licno transporterima Evropske zajedniceevakuisao muslimanske snajperiste iz bolnice Institut za fizijatriju I rehabilitaciju, koji su maskirani kao pacijenti pucali snajperima sa prigusivacima po srpskim civilima I vojnicima Ilidze. Na sreu Kolm Dojl je uskoro napustio BiH a njegovi vojnici se prikljucili UNPROFOR-u.Poslije toga, po Ilidzi su granate padale svaki dan u prosjeku po nekoliko stotina dnevno. Kretanje je bilo teko i veoma rizino. Meutim, Francuzi su odluili da nam pomognu iako su malo sumnjali da je to sve ba tako strano kako mi priamo. Naime, itav svijet je brujao od informacija da samo Srbi dre logore, siluju i ubijaju. Mi smo znali da je na terenu upravo obrnuta situcija. Zato su muslimani prvi krenuli da animiraju medije, da bi svoja djela sakrili. Nezvanini prevodilac francuskim oficirima u ovom sluaju je bio profesor Mirko Lazarevi , asni Srbin, ezdesetogodinjak, koji je doao iz Francuske ili Belgije kao dobrovoljac, da pomogne brai u nevolji. Pomagao je onako kako je situacija traila od njega, vodio strane posmatrae, pripadnike UNPROFOR-a i drugih meunarodnih organizacija tamo gdje su bila stratita srpskih rtava i poprita stranih borbi u odbrani srpskih linija. Drugi prevodilac je povremeno bio moj kolega i prijatelj koji je imao u logoru "Silos" Tarin kumove i kumad. Taj gospodin je to obavljao tako efikasno i elegantno da su mnogi stranci mislili da je odrastao u Parizu i kolovao se u elitnim francuskim kolama. On je svoje srpstvo tako elegantno nosio da je to izlazilo iz ve generalno stvorene slike o Srbima i srpstvu. Takvo je bilo njegovo drutvo u okruenju sa kojim se on druio i saraivao. Eto, on je roen ovdje i vaspitan u graanskoj srpskoj porodici!

Sljedei razgovor sam imao sa francuskim oficirima za dva dana i rekli su mi da su u prolazu i da imaju jako mnogo problema sa muslimanskim vlastima u Sarajevu oko odobrenja da posjete logore. Sve to su sa nama dogovorili, odobrila je i Komanda UNPROFOR-a.Napokon su trojica francuskih oficira krenuli za Pazari preko Hadia krajem maja '92. Kada su doli na muslimansku barikadu, doekali su ih sa pukama na gotovs i uz mnogo bijesa i galame. Nikakve njihove propusnice nisu pomogle a ni odobrenja muslimanskih vlasti iz Sarajeva. Bukvalno su ih najurili nazad. U povratku su svratili do mene u Hotel " Srbiju " na Ilidu i ispriali ta se desilo. Bili su vrlo uplaeni i blijedi.Ta trojica francuskih oficira nisu odustajala. Rijeili su da to prije pokuaju ponovo ui u logore. Ponaanje muslimana im je ukazalo da se zaista tamo svata deava. Ja sam im to naglasio i rekao gospodinu Ranieuru : "Tim ljudima nema ko pomoi ako to ne uradite vi lino. Nema vlasti, funkcionera ili drugog autoriteta da im moe pomoi. Gospodo, vi ste tim bespomonim ljudima jedina ansa za spas." Gledali su me zabrinuto!Poslije ovog pokuaja, nas par se razletjelo da animiramo nae medije o logorima: Hrasnica vie lokacija, Zovik Krupa, Pazari kola, Tarin kola, Tarin "Silos", Ivan sedlo Tunel, Logor elebii i Logor Musala u Konjicu. Valja podsjetiti na sluaj sela Bradine, koje su krajem maja '92. godine muslimani i Hrvati prvo opkolili a zatim spalili, preko stotinu mukih itelja masakrirali, a ostalo stanovnitvo, uglavnom ene, djecu i starce, drali u tunelu.Novinar Dragan Alori , koji je pred poetak rata izbjegao na Ilidu i bio sa mnom angaovan na vitalnim zadacima za organizovanje srpskih medija, kao i Pres-centra u prostorijama Hotela "Bosna-Srbija", kasnije je napravio TV emisiju o Logoru " Silos ", tj. improvizovao je uslove u " Silosu " koristei isti takav objekat koji se nalazio u Blauju. Uspjeno je doarao patnje Srba, slikom i rijeju. Cilj TV emisije je bio da svijet vidi da i muslimani imaju logore za Srbe.Privatne razmjene Pojedinane privatne razmjene su bile injenino dokazivanje tortura, koje su obrazlagali razmijenjeni logorai, a one su izgledale stravino. elnici Republike Srpske i mediji dosta toga su objavili, dok je to u Srbiji bila uglavnom samo agencijska informacija?! Poetkom juna '92. godine trojica francuskih oficira su ponovo pokuali da preko Hadia uu u Pazari, pa dalje, ali ni ovog puta muslimanska komanda im nije dala prolaz. Sada su muslimanski predstavnici bili odluni i zaprijetili su im smru. Dakle, ni drugi pokuaj nije uspio a informacije iz "S ilosa " su tragine. Ve ima mrtvih i nepokretnih logoraa. lanovi porodica sa ove strane su u panici i nemoi. Pojedinci pokuavaju nemogue, ne bi li izvukli iz pakla najmilije. Mnogi su uli da sam ja u kontaktu sa UNPROFOR-om i da je to najozbiljnije angaovanje nekog sa ove strane da se logorai spase na prostoru od Hadia do Jablanice. Uz veliku pomo funkcionera MUP-a Tome Kovaa i Tihomira Glavaa i tihog ovjeka radilice Vlatka Kneevia , koji su sa svojih pozicija djelovanja uinili mnogo, koristei redovne slubene pregovore sa predstavnicima UNPROFOR-a ukazivali na logore u Sarajevu, naroito one za koje se prialo da su najtei: "Silos", Krupa, elebii, Kasarna "Viktor Bubanj", Hrasnica, Sokolovi Kolonija, i desetine drugih logora na sarajevskom podruju. Optinski predstavnici su zadovoljavali zahtjeve, pokrivali blagovremeno sluajeve adekvatnom slubenom dokumentacijom i dopisima. Znao sam da e uskoro biti privatna razmjena, ali u tom vremenu nita nije sigurno a naroito neki dogovor sa muslimanima. Na sreu, braa Krsti su privatno razmijenjeni za neke Hrvate 12. juna '92. godine. O ovom sam odmah obavijestio Komandu Francuskog bataljona i ubrzo su trojica njihovih oficira bili kod mene. Dogovorili smo se da ih vide u Hotel " Srbiji " na Ilidi za par dana. Oni su bili u vrlo jadnom stanju, izgubili su preko 20 kilograma za nepuna dva mjeseca u Logoru "Silos" Tarin. Nali smo se kod mene u kancelariji 16. ili 17. juna. Braa Pero I Branko Krsti sa francuskim oficirima razgovarali su oko tri sata. Prenijeli su im sve strahote i torture kroz koje prolaze srpski civili. Nakon ovog razgovora sa logoraima, oni su bili veoma zabrinuti za ostale zatvorenike, a naroito za Radu Lojanica , koja je bila trudna, i ostalih est ena, a meu njima Bosiljku-Bosu Aleksi , Radojku Pandurevi i njenog mua Milorada, koje su najvie muili. Za trei pokuaj trojice pripadnika Francuskog bataljona da uu u logore, predloili smo novu i jedino preostalu marrutu. Lokalni uski put preko Kreeva tj. optine Kiseljak, koja je pod kontrolom Hrvata. Oni su izvrili sve pripreme i krenuli poetkom jula '92. I naili na uasno ponaanje muslimanske komande na njihovom punktu. U prepirkama se potezalo oruje i na kraju su ih muslimani uhapsili, te natjerali da lee na zemlji. Tako su ih drali nekoliko sati dok nije dolo drugo nareenje, te ih, na sreu, pustili da se vrate. U povratku su svratili do mene u Hotel " Srbiju " na Ilidi. Bili su vrlo iscrpljeni i uplaeni. Tu su se osvjeili i traili savjet ta dalje da rade?Ulazak u logor Tih dana su mediji muslimanske televizije govorili da u Sarajevu umiru od gladi, da su blokirani, da nemaju naina da dobiju hranu itd. To njihovo objavljivanje smo iskoristili i predloili Francuzima da idu u selo Do u Tarin, da pregledaju eljezniki most na pruzi SarajevoPloe. Rekli smo im da kau muslimanima da je, navodno, taj most miniran pred rat. Transportovanje hrane za Tarin, pa dalje za Sarajevo, treba uskoro da krene iz luke Ploe. Francuski oficiri su to prihvatili i u tom smjeru vrili pripreme da ponovo pokuaju preko Kreeva. Iz "Silosa" stiu konstantno uasne informacije o patnjama logoraa. Naalost, povika na Srbe je bila tolika da se glas o srpskim stradanjima izgubio u sveoptem horu koji je najavljivao bombardovanje i sankcije srpskom narodu. Trojica Francuza ne odustaju, trae naina da uu u "Silos" po svaku cijenu, tamo je zatvoreno preko 550 Srba. Dajemo im imena organizatora logora i odgovornih za sve to se tamo deava: Tufo Refik , Enver Dupovac , Muhamed Turinovi Zeka , Beir Huji , Nezir Fio , Nedad Ajnai , Nezir Kazi , Enes Kazi itd. Za Tufu Refu sam im rekao da ga ja lino poznajem, da je on u mentalnom smislu zaostao, a radio je kao policajac do penzije. U ovom ratu je sam sebi stavio generalske inove. Logorai iz "Silosa" ga nikada nee zaboraviti. Ovi Francuzi su brzo uvidjeli i saznali kakvu "igru" igra Alija Izetbegovi . Njihovi kontakti sa samim vrhom muslimanske vlasti oko dozvola o kretanju po muslimanskoj teritoriji, te samom ponaanju njihovih oficira i vojnika, jako mnogo toga im je reklo. Karte su otvorene, samo kako spasiti toliko izmuenih srpskih civila? Poetkom avgusta '92. godine trojica francuskih oficira kreu u Kreevo, i dalje u Tarin, pravac selo Do, da kontroliu eljezniki vijadukt na pruzi Luka PloeSarajevo. U Ploama su tone i tone hrane za muslimane. Granini prelaz, ovaj put sa hrvatske na muslimansku stranu, prolaze bez problema. Na mapama smo im ucrtali gdje je most i kako u povratku najbliim putem stii u muslimansku komandu Logora "Silos". Sve tee po planu, dolaze do "Silosa", trae lokalno rukovodstvo i odgovorne. Oni se skupljaju uspanieno i sa iznenaenjem. Francuski oficir im vojniki prenosi nareenja i ovlatenja. Trai da se svi prisutni predstave. Meu posljednjima se prestavio Tufo Refo pod lanim imenom. Kod samog dolaska oni su po naem opisu odmah zapazili glavatog muslimanskog oficira. Znali su da je ba on Tufo Refo, osniva i idejni kreator Logora "Silos". Gospodin Ranieur je pitao: "Ko je Tufo Refo?" Predstavio se! Dok su mi to priali, tako su se slatko smijali mom opisu tog primitivnog glavonje, a i njihovom uspjehu to su konano prvi uli na muslimansku teritoriju, koja je za sve novinare i meunarodne organizacije bila zabranjena zona. Nastavak razgovora je bio sa poreenjem spiskova, datuma osnivanja logora kao i stanje logoraa. Muslimani su tu pokuali prekinuti sastanak, jer nisu dozvolili ulazak i susret sa bilo kojim zatvorenikom. Francuzi su ih pitali za svako zaokrueno ime sa spiska koji smo im mi dali. Posebno su se interesovali za trudnicu Radu Lojanicu i ostale ene iz njene elije, kao i Dragiu Varagia, kome su pucali u stopalo u toku hapenja, i Lazara Krstia , koga su naklali sa lene strane vrata. Muslimani nisu eljeli da priaju o imenima, jedino su rekli da je trudnica jue osloboena. Navodno da oni ne znaju da li je otila kod majke u Binjeevo ili u Donju Biou kod muevih roditelja. Kuu su joj odmah na poetku maja zapalili.Trojica Francuza najavili su dolazak na to podruje: Meunarodnog crvenog krsta, UNHCR-a, "Ljekara bez granica", stranih novinara i ostalih meunarodnih humanitarnih organizacija, kako su se zvanino predstavljali. Te organizacije su poele dolaziti krajem avgusta, a kontakti sa logoraima su uslijedili tek septembra i oktobra 1992. godine. Obilazak ostalih logora je uslijedio poslije ovog prvog prodora na ovaj dio sarajevske optine. Predstavnici meunarodne zajednice vie nisu imali velikih problema za kretanje na muslimanskim teritorijama.Medijska blokada Za sljedei odlazak francuskih oficira u Tarin, predloili su mi da posjete moje roditelje, te, ako elim, da im napiem pismo. ele da ih vide. Naravno da sam to prihvatio sa velikim zadovoljstvom. Napisao sam pismo na pet stranica i obrazloio im dosta toga, to je bilo za njih novo i sudbonosno. Kada su krenuli do moje kue, pratilac im je bio Mujo Ibrica , profesionalni policajac, kojeg sam ja poznavao prije rata, a brat mu je zavrio srednju kolu u kojoj sam prethodno radio kao profesor. Mujo je bio estit policajac, a u ovom ratu je bio profesionalan. Ne znam da li je do njega doao pozdrav od mene u julu 1992. elio sam da zna gdje sam i da pomogne bilo kome ko se pozove na mene. Za to je bilo razloga! Francuzi su razgovarali sa mojom majkom. Na srpskom jeziku su nauili da kau "tvoj sin Marko je dobro, on vas pozdravlja". Ona ih je odlino razumjela. Naalost, pismo joj nisu smjeli predati naoigled muslimanskog prevodioca i policajca. Bojali su se kasnijih problema koje bi mogli imati moji roditelji i komije. To pismo su zadrali, a ja ga kasnije nisam ni traio od njih.Sa francuskim oficirma sam se rjee viao, jer je sada sve ilo po njihovoj dinamici i prioritetima. Jo nam je cilj bio napraviti razmjenu iz "Silosa" najugroenijih, kao i civila koji su ostali u kuama. Oni su mahom bili starci. Francuzi su mi rekli da e se to desiti, ali da e to sporo ii. Iznenada sam dobio informaciju da je trudnica Rada Lojanica dola u Binjeevo. Javio sam francuskim oficirima i oni su traili da lino razgovaraju sa njom. Otili smo kod Rade 04. oktobra '92. u Binjeevo. Ona je razgovarala sa trojicom Francuza oko dva sata. Ja sam dobar dio tog vremena njih ostavio same. Poslije tog razgovora prevodilac Mirko Lazarevi je u autu plakao. Trudnica Rada je bila jako blijeda i iscrpljena. Uasne informacije iz logora su i dalje stizale. Poeli su logorae voditi na kopanje i teke fizike radove, za potrebe muslimanske vojske. Svi svjetski mediji priaju o logorima koje dre Srbi! Niko ne spominje zloglasne logore irom muslimanske Bosne i Hercegovine. Muslimanski mediji najavljuju dolazak preivjelog biveg logoraa u nacistikim logorima iz Drugog svjetskog rata i nobelovca Eli Wisela i humanistu Danijela Salvatore ifera . Njihov cilj je da uu u logore i da posjete logorae. Prvo dolaze u Srbiju, a po protokolu e se sresti sa predsjednikom osiem , Miloeviem i patrijahom Pavlom . Poslije Beograda dolaze u Sarajevo. Odlazim u Beograd 23. novembra '92. sa ciljem da svi srpski funkcioneri predvide u dnevnom redu raspravu o logorima i njihovim lokacijama, posebno logora sarajevske regije: "Viktor Bubanj" , "Silos" u Tarinu, Logor u elebiima, itd., kako bi se ovaj bivi logora i nobelovac (inae apriorno nesklon Srbima prim. M. R.) uvjerio ta Srbi trpe i ko dri logore u Bosni i Hercegovini i ko je prvi poeo ovo zlo. Ja prenosim informacije, dajem podatke i kontaktiram 25. novembra sa efom kabineta predsjednika osia Momom Radivojeviem . On mi obeava da e predvidjeti u protokolu i tu temu razgovora, zatim Informativni centar vlade Srbije sa dr Prvoslavom Raliem , koji mi takoe obeava da e to biti jedna od taaka razgovora, pa sa efom kabineta Njegove svetosti patrijaha srpskog g. Pavla, prof. Leiem , koji mi takoe obeava da e uiniti sve i ujedno zahvaljuje za takve informacije pred ovako vaan razgovor u ovim tekim vremenima za srpski narod u cjelini.Vraam se na Srpsku Ilidu sa nadom da e se napokon saznati prava istina o muslimanskim logorima prepunih unakaenih Srba. Moja nada je kratko trajala bivi logora Eli Wisel bio je u Beogradu, pa u Sarajevu, gdje je otiao da se slika za televiziju, i to u sarajevski Centralni zatvor, koji je izgledao normalno, sa istim arafima i okupanim "Srbima". O ostalim logorima nije bilo nijedne reenice, a kamoli o "Silosu" u Tarinu. Nijedna informacija nije objavljena ni u Beogradu o logorima na sarajevskom podruju gdje su bili zatvoreni Srbi. Da li su nai tadanji funkcioneri sugerisali Eli Wiselu da posjeti kasarnu "Viktor Bubanj" i ostale poznate logore, ne zna se?! Za vrijeme njegovog dolaska nezvanino ih je primio general Lewis MacKenzie . Ko zna, moda im je on neto rekao o logorima u Sarajevu? Ja znam da je on imao tu informaciju. Sa srpske strane jo uvijek nema apsolutno nikakvih znakova neke osmiljene kontraakcije koja bi se ofanzivi bjelosvjetskih monika i njihovim "razlozima" prometanja bezonih lai u "istinske istine" suprotstavila. Naalost, sve moje informacije u Beogradu su bile izline.Zlocini nad Srbima !PALE,RS

RS 4.814 . " " . 73 , . 4.134 , . 142 21 . . - 7.074 . 2.436 , 575 , 221 , 2.996 846 - , .

A - A 536 , 222 12 , , . - 15 . - . " " , , 1992. 61 .

2.309 . . A , 9.383, 4.745 . - , 73 , , - . , 5.026 , 2.716 , 1.770 . , . - , , - .

AAA A 110 . A , . - 110 . , " " 43 - .

. 297 116 . , . , " " .

A . 5.000 . 218 1.165 .

, , , . " " , , .Krik iza zidova tamnice - Zapis iz sarajevskog "Silosa"

Milo Brati

Srpsko-englesko izdanje Bratieve knjige-svedoka o zloglasnom Izetbegovievom koncentracionom logoru za Srbe "Silos" u Tarinu ve je obilo svet i knjiga se poodavno nalazi i na "hakom stolu" nezaobilazne Karle del Ponte. Kroz 536 Izetbegovievih logora prolo je, uz nevienu torturu, vise od 55 hiljada Srba. Najteim stradanjima bili su izloeni (i preputeni sami sebi) Srbi iz Sarajeva i okolnih gradskih i prigradskih naselja (Ilija, Hrasnica, Sokolovi kolonija, Vogoa, Hadici, Trnovo...).

Zloini

Srbi iz Tarina i okolnih sela uglavnom su hapeni kod svojih kua ili su odvoeni sa svojih njiva, dok im je imovina bila besprekorno pljakana. " Silos " u Tarinu bio je uskoro pun Srba, a onda je na Spasovdan, u organizaciji biveg Brozovog omladinca Envera Dupovca, krenula najsurovija vrsta torture i betijanja od strane pripadnika "zelenih beretki" Refika Tufe. Niko od zatoenih Srba nije proao bez tekih ozleda, poput polomljenih zuba u obe vilice, polomljenih rebara i udova, tekih oteenja unutranjih organa i jos teih kontuzija glave. Brati je vaio za "najopasnijeg etnika" i on je proao tog dana kroz poseban "tretman" po nareenju i reiji njegovog venanog kuma Nezira Fie (funkcioner u visokoj dravnoj bezbednosti u Sarajevu). Bivi konobar u sarajevskom kafiu "Kalimero" Miralem, zv. Mineralni, u tom je besomunom batinanju zatoenih Srba polomio kundak svoje automatske puke o Nenada Kostia, Srbina iz Tarina. O tom stranom Spasovdanu za zatoene Srbe u "Silosu", osim samog Bratia, izuzetno potresno je govorila i dr Dijana Golub (ro. Crnogorac). Njoj su Izetbegovieve vlasti odredile radnu obavezu da radi svakog dana u ambulanti u Tarinu. Bila je jedini lekar na podruju Pazaria i Tarina i k tome jo Srpkinja ("etnikua"). Trebalo je svaki dan prei nimalo bezopasan put od oeve vikendice u srpskom selu ee sa brojnim muslimanskim barikadama i sluati svakog dana potmule udarce muslimanskih delata i jauke zatoenih Srba. No na Spasovdan je bilo neizdrljivo i za one Srbe koji su prolazili pokraj "Silosa":"Polako prolazimo kraj iane ograde cestom uz silos i onda ujemo krike Oj, Jao, Jooj, Ku-ku,... onda ujemo udar kao tupim predmetom o eljezo, pa potom opet ljudski vrisak. Ne, to se ne moe opisati. Vani ja taj uas u silosu doivljavam kao da se nebo sputa i pritie me ka zemlji kao olovo i kao da mi mozak raste i vie nema gdje da stane i hoe napolje, kao da mi itava koa postaje tijesna i, kao pasta iz tube, itava ja hou da iskliznem napolje (iz sebe), a tu sam na cesti i samo kroz maglu vidim strievu kerku Jelu i medicinsku sestru Jelenu kako plau i govore: 'Tuku ih!' Plaem i ja ali, ne, to nije pla, to je neto kao kad dua krene, pa stane pa nema kuda i vrati se i svom silinom udari u svaku bolnu eliju i sve odjednom zajedno zacvile glasno..." Unutra u "Silosu" bio je i njen Dragan. Svoju dugogodinju vezu hteli su da kruniu brakom, ali Izetbegovieve "zelene beretke" hapse 9. juna 1992. Dragana Goluba u njegovoj kui u oblinjem Oseniku, sprovode ga do Pazaria i nakon "sasluanja", koje se sastojalo u najsurovijem batinanju, sprovode ga drugi dan u "Silos".

Tamo e uz najsuroviju torturu i neverovatna ponienja ostati sve do Bogojavljenja 1996. godine. Danas Dijana i Dragan ive u srenom braku na drugom kraju naeg ara dalekom u udesnom svetskom vaaritu u Las Vegasu.

Ponavljanje istorije

Ukljuivanje prisutnih bivih zatoenika logora "Silos" i ostalih logora u razgovor o knjizi Mile Bratia otvorilo je vrlo znaajnu mogunost da se sva njihova svedoenja saberu u jedan obimni zbornik koji bi bio raen pod geslom NEKA ISTINA BUDE ZNANA . Svedoenja prisutnih o logoru "Silos" nala su, pored ostalog, i vezu sa zloglasnim jasenovakim sistemom ustakih logora smrti. I to na jedan nesvakidanji nain. Bivi Brozov milicioner, pomenuti Refik Tufo bio je jedan od inicijatora formiranja logora "Silos", kao i onog zla koje je poslediilo. Zbog tih njegovih ranih ratnih zasluga, kao i doprinosa u uspostavljanju i podravljenju islamskog fundamentalizma u bosanskohercegovakoj tzv. "federaciji", Alija Izetbegovi je doekao i proslavio dolazak Nove 1993. godine u drutvu sa Refikom Tufom. Sveani doek bio je uprilien u kafani "Vijadukt" u Tarinu, nedaleko od logora "Silos", koji je bio napunjen Srbima iz okolnih sela. Refik Tufo bio je sinovac zlouvenog Abdulaha Tufe-Muktara, seoskog stareine ili muktara u oblinjim Duranoviima u vreme Kraljevine Jugoslavije. Nemako-vatikanskom instalacijom NDH i Pavelia Muktar se istakao u progonima svojih srpskih komija. Tako je on iz susednog srpskog sela ee uhapsio, pored ostalih, i svog komiju Ristu Crnogorca. Sledila je potom deportacija u jasenovaki logor, odakle vie nije bilo povratka. Posle rata on ne samo to nije odgovarao za svoje "ustake zasluge" nego je i dalje participirao u funkcionisanju vlasti i ostao neka vrsta Brozovog muktara. Negde u drugoj polovini sedamdesetih godina prolog veka, dok se vano i bezbrino etao kroz ee, naiao je na grupu srpske dece koja su se bezbrino igrala. Deca su ga pozdravila, izuzev malene Dijane Crnogorac. "Zato ti, mala, ne nazove selam?" pitao je on ljutito. "Zato to si ti mog djeda Ristu otjerao u Jasenovac!" odgovara mu ona prkosno.

Prole su mnoge godine od tog "dogaaja" i dola je poslednja decenija prolog veka. Dijana je postala lekar, a Alija Izetbegovi na voleban "nain" postaje predsednik postbrozovske BiH. Do danas nije razjanjeno (ako je "nekom" do toga) na koji nain je pobednik "prvih posleratnih viestranakih izbora" (koji su zapravo bili prvi predratni izbori, ako su to uopte i bili) kontroverzni Fikret Abdi Babo poklonio Aliji svoju ubedljivu pobedu. Bio je presudan samo jedan telefonski poziv iz Teherana (!) da harizmatini i kontroverzni

Babo lahko napusti poloaj vezira. Prvo to je bivi pripadnik zloglasne SS "Handar" divizije Alija Izetbegovi uradio bilo je vanustavno preglasavanje srpskih poslanika u Bh. parlamentu, uz zdunu hrvatsku pomo. Uskoro je rat (a neki to zovu demokratija) sa severozapada Jugoslavije (iz Slovenije i Hrvatske) "siao" (po "neijem" diktatu) i u Bosnu i Hercegovinu, koja nije bila "ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska, ve i srpska i hrvatska i muslimanska" (omiljena sintagma u Brozovo vreme). U novonastaloj "situaciji", uz brojne i svemone pipke, papke i superviziju tzv.

meunarodnog faktora (svetske multinacionalne kompanije za proizvodnju oruja), i ponaanje vrha tzv. JNA, bilo je vie nego groteskno. Prisetimo se, pored ostalog, samo 5. maja 1991. godine (dok jo nije bio "instaliran" rat u Izetbegovievom "tamnom vilajetu"), kada je 10. tenkovska brigada JNA

sa komandantom potpukovnikom Milojkom Panteliem bila zaustavljena od organizovanog "ivog tita" na Pologu kod Kupresa. Tu je nazoan bio i general JNA Zorc (koji to u bukvalnom i bilo kom drugom znaenju ove sintagme general JNA nije ni bio). Tada je Izatbegovi izgovorio ("spontano") okupljenoj svetini uvenu i veoma znakovitu "poruku": "Kome ete vjerovati, ako neete meni i Franji." Uskoro se dogaa i "Silos", a Refik Tufo je bukvalno strah i trepet i posebno se ostrvljuje na dr Dijanu Crnogorac. Do fatalnog ishoda ne dolazi zaslugom plemenitih i hrabrih muslimanskih komija. Doktorku Dijanu jedne prilike sasluavaju trojica "inspektora" iz Tufine "okoline": Nezir Fio, Ibrica Mujica i Salko Gosto. Pitaju je, pored ostalog, da li je ona, kao devojica od 6-7 godina starosti, rekla Abdulahu-Tufi Muktaru da nee da ga pozdravi zato to je oterao njenog dedu Ristu u Jasenovac (!)?! "Neko" je, znai, "Negde" vodio pomnu evidenciju o "Svemu i Svaemu", pa ak i o "Tome" ta srpska deca "priaju" na "jasenovaku temu". Pitali su je i o aktuelnim "temama", kao npr. da li je pred treim licima izjavila da je logor "Silos" logor za Srbe. Ona im je odvratila da neto slino nikad nije izjavila, ve da je kazala da je logor "Silos" koncentracioni logor za Srbe.

Doktorka Dijana je sticajem srenih okolnosti uspela da preivi strahotnu "slobodu" na muslimanskoj teritoriji i da kao lekar u nemoguim uslovima da jedan vii nivo Hipokratovoj zakletvi, kao to je i njen budui suprug Dragan Golub uspeo da preivi strahote "Silosa". No posledice su ostale. Nakon dolaska u SAD otkrili su da je dijabetes jedna od tih posledica.

Od imena brojnih zlikovaca vezanih za "funkcionisanje" logora "Silos", da ovom prilikom pomenemo ponovo ime Tufinog "inspektora" Ibrice Mujice. Prilikom hapenja Slavka Bratia, Milovog brata, uplaena majka pita Ibricu zato joj vode sina kad ak ni oruja nema. "Vodimo ga zato to je Srbin. Nijedan Srbin ne smije ostati na slobodi!" odgovara on osorno. A ta je bila sloboda u tim uslovima, najbolje je posvedoio Vaso Plakalovi, bivi uitelj, a danas taksi-voza u Las Vegasu i jedan od retkih koji je uspeo da pobegne iz "Silosa": Ja od tada kada kaem Sloboda piem i kaem sa velikim slovom S." Njemu je tada bilo veoma jasno da uveni Miljkoviev stih-pitanje "da li e sloboda umeti da peva, kao to su sunji pevali o njoj " i nije bio pitanje, nego sasvim neto drugo. Poznat je podatak da je kroz 536 Izetbegovievih logora, uz nevienu torturu, "prolo" preko 55 hiljada Srba. O broju Tuman-Mesi-Raanovih logora za Srbe zasada nema ni priblinih podataka. to se tie onih u BiH, najteim stradanjima su bili izloeni (i preputeni sami sebi) ba Srbi Sarajeva i okolnih gradskih i prigradskih naselja (Ilija, Hrasnica, Sokolovi Kolinija, Vogoa, Trnovo, Tarin...). Ne smeju zaboraviti ni strana stradanja Srba Tuzle, Zenice, Bihaa, Konjica, Kupresa, Bugojna..., odakle su stizale vesti nepojmljive traginosti, kao ni stradanja Srba u jednoj Kuanovoj Sloveniji, Tuman-Mesi-Raanovoj Endehaziji i po raspomamljenom albanskom ekstremizmu na Kosovu, gde poslednji nestali i kidnapovani Srbi skonavaju po privatnim logorima diljem Velike Shchipnije. Te Srbe vie niko i ne spominje. Nakon promocije ovog Bratievog duboko ljudskog Krika u Las Vegasu nastavljena su svojevrsna dopisivanja ovog njegovog potresnog svedoenja i potpisniku ovih redaka javljali su se ljudi sa raznih strana naeg jedinog ara, od Vranja, Beograda, Ilide, pa do Australije, Kanade i SAD, sa svojim beznadeno pretunim priama ta su sve doiveli i preiveli samo zato to su Srbi. Ali, "nigde nikog u polju" da uje njihove potezice i vapaje.

Stravina muenja

No da se opet vratimo logoru "Silos", Bratievoj knjizi. Prva rtva logora "Silos" bio je ostareli i bolesni Bogdan Vujevi. Kad su ga uhapsili, posekli su nekoliko stabala i privezali za njega i tako ga vodili do "Silosa", uz usputno zlostavljanje. Umro je 6. juna 1992. godine, dva dana nakon masovne torture od najsvirepije vrste, na sami Spasovdan 1992, i batinanja prilikom "sasluanja" u kancelariji upravnika logora Beira Hujia. Meu tim prvim rtvama bio je i Vaso arenac, starac od 80 godina iz sela Lokve kod Pazaria. Optuen je da je bio snajperista (!) i rastura oruja Srbima. Podlegao je od gladi i hladnoe u eliji br. 3 i esto nije bio svestan ni gde se nalazi ni kako se zove. U eliji br. 6 umro je Obrad Kapetina, jo neoporavljen od operacije u bolnici "Koevo", koju je morao da napusti, jer su je bile zauzele zloglasne Izetbegovieve "zelene beretke". Glad, batine i teki fiziki rad u nemoguim uslovima bili su svakodnevica zatoenih Srba u "Silosu". Boban Mrkaja ni danas ne moe da odgovori na pitanje ta je tee izdrati glad ili batine. Njega je jedne prilike Ramiz Delali elo, ubica (po zadatku) srpskog svata Nikole Gardovia na Baariji, drao na Igmanu potpuno zatrpanog u snegu celih 40 minuta. Kad je iziao ispod snega, Mrkaja je bio potpuno plav i morao je da vie: "ivio Karadi". U protivnom elo bi mu pucao u smrznute noge. Onda je morao da puzi po snegu i elo ga je zajahao i poeo mu skakati po leima i udarati ga pukom. Dragan Vukovi morao je, pod batinama od strane straara "Struje", da pojede komad vlastitog uha. Goran Varagi je nakon 1.339 dana ropstva iziao na slobodu sa slomljenim rebrima i nosem, uz brojne opekotine. Operacija nosa u Las Vegasu kotala ga je 12 hiljada dolara. Dok se nalazio na Igmanu, morao je okupljene Izetbegovieve kerbere da "zabavlja" ruskim ruletom sa jo jednim sapatnikom iz "Silosa" Miladinom Boroviem. Nakon par "krugova" izbegao je sigurnu smrt jer Borovi je na vreme primetio metak ispod oroza i pucao mu pokraj samog uha. Od fizikih radova najtee je bilo kopanje rovova (nekada dubokih i preko dva metra) na linijama koje su razgraniavale muslimanske i srpske poloaje. Tada su zatoeni Srbi ginuli i od srpske artiljerijske i puane vatre. Svaki pokuaj bega kanjavao se smru na licu mesta. Ako je bilo uspenih bekstava, shodno njihovom broju toliko je ubijano zatoenika na licu mesta. Nita manje nije bila opasna ni sea ogreva u miniranim umama.

Nemogue muke

Radovan Varagi Dugi javio se autoru ovih redova pismom iz daleke Australije. On je u logoru "Silos" i njegovim ekspoziturama proveo 1.338 dana i vodi se pod brojem BAZ400302 kod Meunarodnog crvenog krsta iz eneve. Uz svakodnevnu najsvirepiju torturu Varagi u pismu istie kako je, pored ostalog, u isturenom logoru Krupa u Zoviku sa jo 24 logoraa, uz ostale "poslove", bio zaduen za obezbeenje ogreva za 106 punktova u tom logoru i oko njega. Svakodnevno po osmorica logoraa morali su runo da iseku etvora zaprena kola ogrevnog drveta i da ih na sebi dovuku do barake br. 19, gde je bio zatvor. Dok su oni umesto konja vukli zaprena kola, dotle su konji (njih osam) mirno pasli travu u krugu kasarne. Nikakava bolest ni loi vremenski uslovi nisu bili dovoljan razlog da se izostane sa ovog "posla". U maltretiranju zatoenih Srba posebno su se isticali Asim Kari, upravnik logora Krupa, Ibro Haski, komandir logorske strae, i straari: Hikmet Krbezlija i Said Lihovac iz Pazaria, Faruk ari iz sela Jelec i Redo Golubi iz sela Korca kod Tarina. Ve nakon prva dva meseca "boravka" u logoru "Silos" Varagi je postao ivi skelet, izgubivi preko 40 kilograma telesne teine. Nenad Cici je svedoio o jednom devetodnevnom kopanju tunela na Stupu sa grupom od tridesetak zatoenika iz "Silosa" . Spavalo se samo toliko koliko ne primeti straa, a onda bi sledilo buenje uz bezduni krvniki kundak po glavi i bubrezima.

Pravnik Jadranko Glava, majstor crnog pojasa u karateu, bio je podvrgnut najteim mukama od strane Nedada Hodia iz Novog Pazara. Uarenu armaturu su mu stavljali na stomak i lomili kosti. Umro je u nemoguim mukama, samo zato (a moda i bez toga) to je nosio isto prezime kao komandir srpske milicije u Hadiima Tihomir Glava. Petko Krsti, potpuno iscrpljen viednevnim prolivom i glau, uguio se od dima u svojoj eliji. Imao je samo 32 godine. Kako svedoi inenjer Branko Samoukovi, straari su naloili vatru u hodniku ispred njihove elije. Bio je 14. oktobar 1992. Kada se elija napunila dimom, svi su poeli kaljati, a Petko je samo spustio glavu i skliznuo niza zid. Na njihove povike da ovek umire u eliji, straari su se grohotom smejali, govorei da meu njima nema oveka i uz pogrdne psovke jo dodali: "...da hoete svi pomrijeti, nije ovo nita ta vas sviju eka..."

Nenad Lojanica je u toku svog surovog robijanja uspeo da doe do nekakve knjiice, i dok je itao, da duu i telo odmori, onako naslonjen uz zid elije, neki od njegovih straara pitao ga je ta li to ita i da li je interesantno, pa da i on "to" pogleda. Poto je bio u pitanju jedan njegov nepismeni komija, koji ga je ve bio mnogo "zaduio" u njegovim tekim logorakim danima, Nenad nije mogao a da ne kae nakon brojnih tortura, da to nije knjiga za njega, ve da on mora da pone sa bukvarom. Nepismeni komija i besprizivni delat ekao je "zgodnu" priliku, pa da "vrati" svom komiji ovu nezgodnu dosetku. Nenad je jedva preiveo batine ovog svog komije i kerbera u logoru "Silos" .

"Istinoljubivost"

Ili, "sluaj" Jelke Shuvajlo. Njena kua bila je moda pedesetak metara udaljena od logora "Silos". Uhapsili su joj sina oku i mua Mlaena. Svaki dan je hodala oko "Silosa" ne bi li videla svoga sina i mua ili neto saznala o njima. Jedne prilike dok je tako jadna "deurala" i pitala da li je neko video njenog oku i Mlau, nepismeni straar Lendera, njen komija, bezduno je premlatio svoju kominicu, gazei je nogama. Ona nije putala glasa od sebe, verovatno da je ne uju njeni najmiliji u "Silosu". Jelkino srce je uskoro presvislo od tuge. Ili nita manje traginiji sluaj ivka Lojanice. Tufini delati nisu stigli do njega ali su "uspeli" da mu uhapse trudnu suprugu Radojku i zatoili je u "Silos". U meuvremenu ivko je poginuo, a Radojka je putena iz "Silosa". Rodila je sina Boka, koji je bio logora "Silosa", iako se nije bio jo ni rodio, ali ostale su posledice. Lekari u Las Vegasu su ustanovili da mu jedan bubreg zaostaje u razvoju. Sa majkom je bio prisutan na promociji u velikoj sali hrama SPC "Sv. Simeon Mirotoivi" u Las Vegasu i jedan je od uzdanica ovdanjeg istoimenog folklornog drutva. ta je jedan deiji bubreg ili deija suza za nove autore starog-"novog svetskog reda" (koji je po pravilu svaki put donosio stranu unereenost i prave elementarne katastrofe). Ono to je najtraginije i najbeznadenije, pripadnici tzv. meunarodne zajednice (pod uslovom da neko zna pravo znaenje ovog lingistikog kentaura i monstruma) nisu dugo vremena "imali" pristupa (kao "oni" nee nigde da "zavire" dok im se to "demokratskim putem" ne dozvoli) u krug ovog logora (ako ih je uopte ova ljudska sramota i zanimala). U prvom kontaktu uprava logora im je pokazala sasvim druge ljude (verovatno pripadnike Izetbegovieve vojske), a ne zatoenike. Pripadnici Meunarodnog crvenog krsta uspeli su ui u krug logora "Silos" tek krajem novembra 1992, dok kamera nije nikad ula za sve vreme postojanja ovog logora. Kad su se pred lanovima MCK skinuli logorai Slobodan Krsti Crni i Goran Varagi, lanovi MCK su se prosto zgranuli onim to je ostalo od njihovih tela samo kosti i koa puna modrih podliva. Neki logorai su izgubili na teini i preko 50 kilograma! Strani "novinari" (zapravo iskusni obavetajci) napravili su tek nekoliko snimaka pojedinih logoraa van samog logora, ali je jedan od "takvih" fotosa objavljen na "istinoljubnom" Zapadu sa potpisom koji "kae" da je re o dvojici logoraa-muslimana u srpskom logoru, a na slici je u prvom planu bio zapravo Vitomir-Vido Glava, Srbin iz Osenika, logora "Silosa" ! Slino je "kruila" po "slobodnom Zapadu" i fotografija jednog srpskog groblja sa ukopnikom u prvom planu, a iza ijih lea su se jasno videle brojne krstae sa sveim humkama. No, i ovaj fotos je "potpisan" kao "svee muslimansko groblje", koje je "rezultat" masovnih srpskih zloina nad muslimanskim stanovnitvom! O sveta prostoto! Nita novo kada se naelno lae u ime neke nepostojee i unapred "negde" dogovorene "istine", onda ovakvi "detalji" nisu ni vani, tako da se i pravoslavni krst dade lako "opulomeseiti". Profit je bitan, sve ostalo su "sitne" digresije. Konano, ima jo ivih svedoka koji se seaju "neke" fotografije Ivana Metrovia, poreklom dalmatinskog Srbina iz porodice Gavrilovi (kako je sam svedoio), velikog srpskog, pa jugoslovenskog, pa ndehazijskog i belosvetskog kipara (i jo veeg srebroljupca), za koju je on "svedoio" da su u pitanju ubijeni "nevini Hrvati" od "raspomamljenih Srba", a bilo je zapravo sasvim i veoma sasvim suprotno pogledati veoma tunu i veoma tanu (u gornjem smislu) knjigu IVAN MESTROVI i antisrpska klevetnika propaganda , Vindzor, Kanada, 1970 (urednik dr Branko Milju). Neto ranije, sa istog mesta, dakle, poznatijeg kao Sveta stolica, koja se stotinjak godina ranije samoproglasila nepogreivom, u sklopu jedne "istinoljubne" izlobe u slavu naeg Jedinorodnog Sina Boijeg, fotografije iz jasenovakog sistema ustakih logora za masovno ubijanje Srba, Cigana, Jevreja "i ostalih nepoudnih elemenata" , potpisivana je kao "srpski zloin" . Dakle, nita novo pod kapom nebeskom, kada su u pitanju rabote Kajinovog obaljezenog traga.

Brati je, mada je ovom prilikom i ovim "povodom", moda, pomalo i neumesno govoriti o neospornim kvalitetima ove njegove knjige (potpisniku je posebno zanimljiva sama kompozicija), uspeo da ostvari nekoliko veoma upeatljivih likova svojih sapatnika u ovom sarajevskom "mrtvom domu" . Jedan od njih je, svakako, Jasmin Kahrica, jedini zatoenik koji nije bio pravoslavni Srbin. Pre ovog rata, kome se ni ime jo ne zna (kao ni njegova definicija) njemu su ba Srbi mnogo pomogli da stane na noge i to se pokazalo kao njegov izuzetno teak problem. Otac mu je rano napustio majku i veoma teko se probijao kroz ivot. Zbog svog predratnog druenja sa Srbima on je u "Silosu" bio tretiran kao najvei ratni zloinac. U najsurovijoj torturi (ak su i pse putali na njega, jer se "druio" sa "Vlasima") i permanentnoj gladi njegovo zdravlje bilo je najozbiljnije narueno. Na kraju je oboleo i od dijabetesa. Zahvaljujui nepokolebljivoj hrabrosti dr Dijane Crnogorac-Golub uspeo je da izvue ivu glavu iz "Silosa". U vreme njegovog dugogodinjeg tamnovanja "setio" ga se jedne prilike i njegov otac i doao sa bratom da ga izvuku iz ovog Izetbegovievog muilita za Srbe. Jasmin je svom ocu i bratu kratko odgovorio: " Ostavite me na miru i nemojte me vie traiti. Meni je mjesto ovdje". Jasmin je osloboen u poslednjoj grupi od 44 zatoenika na Savindan 1996. godine. On danas ivi sreno u ikagu. Osnovao je svoju porodicu i Savindan slavi kao svoju porodinu slavu. Do dana dananjeg niko nije odgovarao za ovu optepoznatu ljudsku sramotu zvanu "Silos" , kao to niko nije ni odgovorao za one strane zloine nad Srbima i ostalim Jugoslovenima, poput, recimo, nepojamnog zloina nad kolonom pripadnika JNA u sarajevskoj Dobrovoljakoj ulici, ili onaj drugi, nita manje nepojamniji i zaboravljeni, zloin nad kolonom vojnika i rezervista iz kasarne JNA "Husinski rudari" u Tuzli, itd., itd. Oni su se u prvim veernjim satima 15. maja 1992, uz najvie garancije muslimanskih vlasti u Tuzli, povlaili iz grada i bili doekani u Skojevskoj ulici u dobro planiranoj zasedi od oko 3.000 Izetbegovievih fundamentalista i mudahedina (iako kolona JNA nije bila u borbenom poretku). U prvi mah je ubijeno oko 200 ljudi, uz direktni TV-prenos, a nakon toga je razularena rulja pobila na plonicima jo oko stotinu ranjenih pripadnika JNA. Neki od nesrenih ranjenika bili su ubijani i prilikom odvoenja u bolnicu (!)! Ubijene rtve su potom nasumice zatrpavane na gradsku deponiju smea i na druge "lokacije"!

"Partijski sastanak"

Bilo je i prethodnih brojnih javnih zloina nad bespomonim pripadnicima JNA u Sloveniji i Hrvatskoj, a egzekutori ne samo da nisu pozivani na odgovornost nego su viestruko nagraivani raznim vrstama "drutvenih priznanja". Ili ko danas pita i tui (osim njihovih najbliih) za nestalim Srbima sa kosmetskih predela (za koje se i ne zna da li su ivi ili su po privatnim logorima od akovice do Tirane), i sve to uz potpuni i orkestrirani muk do dananjeg dana tzv. UN-a i svevideeg i svagde prisutnog urokljivog oka tzv. meunarodne zajednice i "njene" jo prisutnije "javnosti". Da ovoj olovnoj obeznaenosti prislonimo samo jedan klipi sa hake lomae koji "govori" sam za sebe kako se Srbi "tretiraju" ak i kad su svedoci na tzv. Hakom tribunalu. Janko Glogovac, profesor tzv. srpskohrvatskog jezika (moe i obratno ili pojedinano u bilo kom smeru, jer je to zapravo skupina jezika, poput bonjakog, crnogorskog, maternjeg, srbijanskog, uz jo neke jezike koji su u latentnom nastajanju) iz Konjica proao je kroz straan martirij u zloglasnom logoru elebii. Kasnije e se pojaviti na suenju komandnom osoblju ovog logora, koje e biti osueno na posprdne kazne, a bilo je i osloboenih zbog "nedostatka dokaza".

U toku svedoenja stalno je bio prekidan od tzv. sudija da to nije "tema" rasprave, a branilac jednog od optuenih iz ovog logora, poznati hrvatski advokat Oluji prvo je pitao (i to je bilo u sklopu hake "teme", bolje reeno, anateme) da li je on, svedok, itao Dantea Aligijerija. Profesor Glogovac mu je mirno odgovorio da je ne samo itao nego i preiveo onu uvenu reenicu koja po Danteu stoji na ulazu u pakao "Ostavite svaku nadu, vi koji ulazite!" I ne samo "to" nego i "ono" to posle te "uvodne" reenice dolazi. Advokat Oluji ga nije nita vie pitao. Moda je hteo samo da "kae" ta eka Srbe u Hagu, ak i ako su zatieni svedoci. eka ih sve ono to "donosi" pomenuta obeznaenost. A tek ta je sa optuenim Srbima koji su jo pre suenja i pre ustanovljavanja "tog" i "takvog" suda bili osueni. Profesor Glogovac je potpisniku posvedoio, onako usput, o jednoj "situaciji" u kojoj je u logoru morao svakog jutra da uestvuje kao aktivan slualac.

Logorske vlasti su smislile "dosetku" da se svakog jutra odrava "partijski sastanak", poto su pravoslavni Srbi bili "optepoznati" u svetskim razmerama (a i ire) kao komunisti. Sastanke je rukovodio Risto ua, zatoeni Srbin koji je bio zbog svojih mentalnih problema prevremeno penzionisan kao psihijatrijski sluaj jo u vreme kad je kod nas vladao "najhumaniji sistem od svih sistema". Ti "partijski sastanci" su bili poput onih iz Kusturiinih ranih filmova ( "Doli Bel" ), kako kae Glogovac. Ludi Risto bi se popeo na sto i poinjao sednicu svoga CK reima: "Umrite, Srbi! Bog je od vas digao ruke!" i tim adekvatnim "uvodom" izazivao oduevljenje logorske uprave i straara.

On je u toku tih svojih nastupa drao i pojedinim zatoenim Srbima posebna individualna "predavanja" na temu njihovog predratnog neprimerenog ponaanja. Nekada bi iznerviran podviknuo: "Vi hoete da ja ovako lud meu vama poludim! Eto, kakvi ste vi, Srbi!" Posle kad ne bi bilo blizu straara, on bi proaptao: "Bolje je i ovako nego da vas ovi krvnici tuku!" I kao sada "Da za sobom pronikne mrakosti", kako Njego snatri u svojoj Lui mikrokozmi . Profesor Glogovac je potpisniku ovih redaka posvedoio i o stranoj sudbini epana Gotovca, koji je u Drugom svetskom ratu bio zatoenik u nemakim logorima i govorio je svojim sapatnicima u Logoru elebii da je ovaj logor mnogo gori nego to su bili nemaki koncentracioni logori. Tamo su, po starevim reima, imali bar po jedan kuvani krompir dnevno, to je "ovde" bio samo san. A kad su bili srpski praznici (Vidovdan, Petrovdan, Ilindan, Gospojina...), onda su logorai u elebiima ostajali i po tri dana bez ae vode, a o hrani nije mogli biti ni govora. Na kraju je ovaj starac ubijen na "nain" to mu je u elo bio ukucan ekser od dvadesetak centimetara duine zajedno sa nekim limom koji je trebalo da budu znaka SDS-a (Srpska demokratska stranka). Ovaj nesreni starac sa tako prikucanim ekserom, pre nego je pomenuo svetom, morao je da se mui 5-6 sati u prisustvu svojih unezverenih sapatnika.

"Mogli su da budu i mraviji"

No da se vratimo inicijalnom razlogu ovih nevoljnih redova. U prisutnoj publici bilo je i vie bivih logoraa iz drugih Izetbegovievih i Tumanovih koncentracionih logora za Srbe. Ovom prilikom da se ukae na veoma znakovit "sluaj" Todora Ristovia, ija je porodica prisutna u Sarajevu preko 400 godina. Takve porodice su bile naroit trn u Izetbegovievom oku. Njegovi delati su 8. jula 1992. godine opustoili ovu staru srpsku porodicu. Grupa Izetbegovievih policajaca, koju su predvodili Admir Adilovi, Meho Ibrievi, te Osman i Mirsad Hodi, izreetali su u vreme ruka Todorovog petnaestogodinjeg sina Danila i jo est lanova najue porodice. Ubice su kui Ristovievih doli u autu marke "golf", koji su ukrali prethodnih dana od jednog Ristovievog bliskog roaka.

Tu krau imao je prilike da posmatra i sam Todor. U njoj je uestvovao i Hamo Grabovica (letnjih dana 2004. on je ak postavljen za generala Alijine vojske). Ovaj masakr je preiveo sa tri prostrelne rane Todorov brat Duan, ali je od posledica ovih rana umro 1997. godine. Na mesto zloina Todor je doao nakon neto vie od jednog asa i tamo je zatekao pripadnike tzv. Izetbegovievog Centra slube bezbednosti, koji su "vrili uviaj". Na mestu zloina Todor je uspeo da izbroji 60 praznih ahura. Ni taj masovni zloin nije bio dovoljan za Izetbegovia kada je re o ovoj staroj sarajevskoj srpskoj porodici. Todor je uhapen krajem novembra te godine i u logoru "Kasarna JNA 'Viktor Bubanj'" on e da bude zatoen nepune etiri godine, uz nevienu torturu i jo neverovatnija svakodnevna ponienja. Jedne "prilike" su njegovu eliju "posetili" i predstavnici neke vrste Izetbegovieve pravde prof. dr Kasim Trnka i Edina Residovi, jedna od poslednjih elnika poodavno vaspostavljenog Brozovog "Socijalistikog saveza" . U sklopu nekih predloenih pitanja (u smislu izraavanja "slobode" zatoenih lica) Ristovi je reagovao na "konstantaciju" pomenutog "sveuilinog profesora" dr Kasima Trnke, koji je rekao upravniku logora u vezi sa "kilaom" zatoenika "Pa mogli su da budu i mraviji." Revoltirani Ristovi pita ovu Alijinu "delegaciju" po kojem je on osnovu "ovdje". Prof. dr Trnka, pravnik po struci, pominje mu neke lanove iz Brozovog zakonika!? Ristovi

ga dalje pita zato je ubijen njegov maloletni sin Danilo sa jo nekoliko lanova porodice. Koga su to oni ugroavali dok su sedili za rukom. Prof. dr Trnka mu veoma "pravniki" i veoma "ubedljivo" odgovara da je bilo ratno stanje. Ratno je stanje kad te pogodi granata ili tako neto. Kakvo je to

ratno stanje kad ti neko provali u kuu, ubije te za rukom, pitao se oaloeni i obespravljeni Ristovi. Od prof. dr Trnke i nazone pravnice (advokata) Edine Residovi-Ristovi nije o tom pitanju uo ni slova.

Na kraju da se kae da je razgovor o knjizi Mile Bratia Krik iza zidova tamnice - Zapis iz sarajevskog " Silosa " doneo, pored ostalog, i jednu veoma delotvornu inicijativu od strane Dragana Goluba o formiranju udruenja logoraa u dijaspori i njegovim povezivanjem sa matinim udruenjem u Starom Kraju. Njegov predlog je jednoglasno prihvaen kao i predlog da on bude predsednik Inicijativnog odbora, a lanovi da budu Branko Samoukovi iz Kanade, Rade Varagi Dugi iz Australije, Beba Mandi i Milo Brati iz SAD. Ujedno su podeljeni i anketni listii za svedoke ili rtve o poinjenjim zloinima i poiniocima, koji e biti prosleeni Hakom tribunalu i svaki kontakt o tome e ii preko nadlenog ministarstva u Republici Srpskoj, kao i preko naih novina koje budu ustupale svoje stranice za reavanje ovog veoma vanog (i gotovo zaboravljenog) humanitarnog problema, a jedan od koordinatora ove akcije bie i potpisnik ovih redova. Konstituisanje ovog udruenja predvia se u narednim mesecima i od njega se oekuje da bude, pored ostalog, velika potpora radu matinih udruenja u Starom Kraju.

Po odranoj promociji u Las Vegasu potpisnik je ostao u kontaktu sa profesorom Bratiem. Oekivalo se novo i proireno izdanje njegovog Krika , a onda je Amerikom proletela pretuna vest da je Milo Brati u sam kraj prole godine preminuo nakon krae bolesti. Tek je bio uao u 45. godinu ivota.

Zabeleio: Marko Runov

"

. "

" . 1.339 .

, j ,

, ,

- " - .

- . - " " , , .

, 1993. , ".

XXI , , -

", . , 22. 1994. , , , - . , .

, ".

- , , " - ".

" ! . , , " 1993. - . -19. 1996. .

- , , , . " - .

" "

. - " 27. 1996. . ( ), - . " 9 , .

1.339 . " , ".

3 . : 1339 ?

, : -. , , .

, , , . .

, ` -`, , , , !? . . .

. , `96- . ., `96- . . , , ! , , .

. !?

. , .

Svedoenje profesora Janka M. Glogovca iz SAD

Muke kroz koje su morali proi logorai u Logoru "elebii" ne mogu se ni zamisliti. Profesor Janko Glogovac je odmah po oslobaanju iz ovog pakla u Konjicu (tzv. razmena) poao za Beograd i pribeleio najvanije pojedinosti o onome to je video i preiveo. O svojoj porodici i najbliima nita nije znao. Zbornik takvih svedoenja pod nazivom Stradanje Srba u Konjicu i Tarinu ubrzo je objavljen u dvojezinom srpsko-engleskom izdanju.

Ovovremenog Torkvemadu ta svedoenja nisu zanimala (niti zanimaju dok se drugaije ne kae) ni: "pod razno". Sa indignacijom je odbila da primi tu knjigu. No na narod kae "Prema svecu i tropar." Profesor Glogovac svedoi dalje kako delatima iz logora "elebii" vie nije bila dovoljna samo no za njihove mrane "aktivnosti".

Logora sa radio-stanicom

Kako je vrijeme prolazilo, poeli su da nas tuku i danju, ak i u hangaru. Uglavnom bi "Zenga" doao na vrata, prozvao nekog Srbina, taj bi morao odmah izai. Sluali smo njegove vapaje, a onda bi ga onesvijeenog ubacili meu nas. I stalno tako. Mi napeti iekujemo ko e biti sljedei.

Srbina Milorada Kuljanina (1966) ubio je straar Esad Maci "Makaron" na Bajram. Prije Bajrama su nam prijetili, govorei: "Ako vas deset ne pokoljemo kao kurbane (kurban je rtva koja se prinosi Alahu), i nita nismo." eljka Klimenta (1955) ubio je straar Padalovi, ne znam mu ime. eljka su muslimani s vremena na vrijeme izvodili napolje da se drui sa njima, jer ih je poznavao. Meutim, jedno jutro, 27. jula 1992. godine, izveli su ga i nakon nekog vremena uli smo pucanj iz puke eljko je ubijen.

U hangaru, pred svima nama, ubijen je Boko Samoukovi (1933), Srbin iz Bradine. Njega je ubio "Zenga". Boko je morao, kako je to bilo uobiajeno u logoru (i "neko" je te raspomamljene delate "poduio" koje "naine" da primene prim. M. R.), ruke staviti za vrat, a "Zenga" ga je udarao po slabinama debelom drvenom daskom, stesanom na kraju tako da se moe drati u ruci. Tukao ga je dok Boko nije iznemogao. Umro je oko pola sata nakon "Zengine" torture. Sve su to gledali i Bokovi sinovi, Milan i Neo, koji su ostali iza mene u logoru. Slavko Sui (1949) i eljko Miloevi (1962) ubijeni su u tunelu "devetka", ali smo to mi koji smo bili u "estici" saznali kasnije. Oni su bili izvedeni napolje, pretueni i ubaeni u tunel, a nedugo zatim su umrli. Slavko je optuen da je rado-stanicom (!) srpskom patrijarhu gospodinu Pavlu javio imena Delia i Mucia, pa ih je on pominjao u nekoj emisiji koju su gledali na televiziji.

eljka su ubili pod optubom da je snajperista.

Da su Srbi " neverovatno zlo i udo ", "svetska javnost" je bila ve dobro "upoznata". Srbin i kad je logora, on, eto, ima ak i radio-stanicu. I Holivud, ta celuloidna "sveta uma" i dungla, prislonio je dosta klipia svekolikoj lomai za Srbe, koja jo nije ugaena. U jednoj TV-seriji Srbi, onako bradati, prljavi i "zmazani", drei noeve u zubima, bili su vodii kamila u nekoj pustinjskoj nedoiji. Znai, neki ve upotrebljeni scenario na zadanu temu iz "Pustinjske oluje" mogao se bez imalo kozmetike ponovo "upotrebiti" u novoj zadanoj i dobro nagraivanoj temi (a nita ne kota) satanizacija Srba.

Stravina iivljavanja

Profesor Glogovac istie kako je zloglasni "Zenga" bio ne samo predvodnik u muenju i ubijanju Srba nego je smiljao i nove "naine" da "boravak" u logoru bude to jeziviji.

Duku Beni, Mirku Babiu, Spasi Miljeviu, Nei Draganiu sipao je benzin ili barut na potkoljenice i to palio. Opekotine su bile jezive. Duku Beni su se vidjele kosti poslije pucanja mjehura od opekotina. "Zenga" je znao esto da uari veliki no, pa da nam stavlja na dlanove, a nekima ak i na lice. To je uradio Mirku oriu i Spasi Miljeviu. Vukainu Mrkajiu i Risti Vukalu je omotao sporogorei tapin oko pasa i kraj stavio sa prednje ili stranje strane u pantalone. Kad bi ga zapalio, plastika, koja slui za izolaciju, prilijepila bi se za tijelo i od toga bi nastajale stravine opekotine. Veseljku i Vasi oriu, Mirku Babiu, Risti Vukalu, Jovi Kuljaninu i jo nekim Srbima, "Zenga" je esto znao vezati ruke na leima, pa im staviti vojniku zatitnu masku sa zatvorenim filterom. Sve dok ljudi ne bi pali u komu, "Zenga" je uivao u njihovom guenju. Milanu oriu i Spasi Miljeviu je prireivao "lana" strijeljanja. Izvadio bi kuglu iz metka, prislonio cijev u elo i pucao.

Ostajale su im opekotine na elu, ali je preivljeni strah bio daleko vei.

Milan ori je dva dana bio potpuno paralizovan od toga straha.

"Zenga" je esto dovodio vojnikog vujaka u "esticu" i mi smo ga se uvijek plaili. Meutim, interesantno je bilo da ja pas uvijek bjeao van. Nareivao nam je da, iako prebijeni i malaksali, radimo sklekove, a on bi nas za to vrijeme udarao po stomaku, gazio nogama po prstima i slino se iivljavao. Bracu V. i V. skinuli su do gola jo kad su dovedeni u logor.

Njih je "Zenga" tjerao na oralni seks, jednog s drugim, pred svima nama. To je bilo jezivo. Druge ljude koji su bili u nekim rodbinskim vezama tjerali

su da tuku jedni druge otac sina, sin oca i slino (poput Luburievih

"gladijatorskih igara" u Jasenovcu prim. M. R.).

U samom hangaru "estici" bili smo podijeljeni u dvije grupe:

jedna grupa pretuenih Srba su bili oni koji su morali sjediti uz zidove hangara, a druga grupa, u kojoj sam bio i ja, sjedila je u sredini hangara.

Nismo imali na to da se naslonimo i to su bile paklene muke. Sjedili smo tako 99 dana: kada bismo ustali, noge su otkazivale, na stranjicama smo imali otvorene rane. To je bilo neizdrivo. Deli nas je zvao "balucima" to su muslimanski nadgrobni spomenici; valjda smo tako i izgledali. Meni se, ipak, inilo da smo vie liili na galiote iz rimskih laa, jer se nismo smjeli pokretati.

"Hrana" u logoru "elebii" svakako je posebna "pria".

Hranili su nas samo hljebom, koji se dijelio na 14 do 18 dijelova. Za svaki srpski vjerski praznik Vidovdan, Petrovdan, Ilindan po tri dana nismo dobijali nita za hranu. Vodu su nam davali u minimalnim koliinama, po jedan litar na 10 ljudi. Napominjem da je to bilo ljeto, da su vruine bile velike, pogotovo u limenom hangaru sa zatvorenim vratima i prozorima temperatura je dostizala i do 50 stepeni. Zbog toga smo bili stalno mokri. Osuili bismo se tek oko dva sata poslije ponoi, i tada smo mogli malo zaspati, ukoliko nas nisu tukli! Muslimani su se u logoru pozdravljali nacistikim pozdravom dizanjem desne ruke u vazduh i rijeima: "Zig hajl" i "Hajl Hitler". Kad su saznali da e logor posjetiti predstavnici Meunarodnog crvenog krsta, izvodili su nas iz hangara na sunanje, da pokuaju sakriti nae bljedilo. Morali smo lea okretati suncu. Deli je stajao iza nas i pitao: "Ko je najvei?", a mi smo u horu morali glasno odgovarati: "Alah je najvei."

Hrana i temperatura uticale su bitno na na metabolizam. Imali smo po 40 dana zatvore, nismo imali veliku nudu, a onda bi doao preokret

dobijali smo strane proljeve. Nisu nam dozvoljavali da nudu vrimo napolju, nego smo to morali raditi u blizini vrata. Smrad je bio neizdriv.

Meutim, na isto mjesto gdje smo vrili nudu, donosili su nam hranu hljeb i ponekad hladnu supu. Stavljali bi je na sanduke od oruja, no esto se "deavalo" da kaike padaju u neistou. Vode za pranje, meutim, nije bilo.

: A AA A A

126 . , , , , . , , , " ", "" "", , , "" , "" , , " ", , , A , ... "" - . , . , "", 1992. , 1.700 , 150 . .

-----------------

1992. "" 27 . . , . , , , .

-----------------

, "" , , "" , , , A , A . " " A . - . , , , "", - . . , "". , " " . , , , " ". . , " " " ", 28 . , , . (1942), "", , . (1944) 12. 1992. "" 2. , . . 26. 1998. .