ContentsArticles

Прва непријатељска офанзива 1Друга непријатељска офанзива 4Трећа непријатељска офанзива 8Битка на Неретви 12Битка на Сутјесци 27Шеста непријатељска офанзива 41Десант на Дрвар 42

ReferencesArticle Sources and Contributors 53Image Sources, Licenses and Contributors 54

Article LicensesЛиценца 55

Прва непријатељска офанзива 1

Прва непријатељска офанзива

Прва непријатељска офанзиваДео Другог светског рата

Време: 16. септембар - 1. децембар 1941.

Локација: централна Србија

Резултат: победа немачко-квислиншких јединица

Сукобљене стране

 Трећи рајх Усташе Четници[1]

Недићевци

НОПО Југославије

Заповедници

Франц БемеАнте ПавелићДража МихаиловићМилан Недић

Јосип Броз Тито

Ангажоване јединице

342. дивизија113. дивизија125. пук 164. дивизиједео 718. дивизије појачан усташко-домобранскимснагаманедићевско-четничке снаге

Мачвански НОП одредРаднички батаљон Ужичког НОПодредаостали НОП одреди

Јачина

80.000 војника 15.000 партизана

Губици

мање од 100 више од 300

Прва непријатељска офанзива је назив за операције које су немачке окупационе снаге у сарадњи саквислиншким усташко-домобранским и четничким одредима покренуле против партизанских одреда иВрховног штаба НОПОЈ, организованих на слободној територији тзв. Ужичке републике. Офанзива јепокренута средином септембра и трајала је до почетка децембра 1941. године.

Образовање слободне територије око УжицаОружани устанак у Србији у лето 1941. године достигао је широке размере, посебно у Шумадији, где једејствовало дванаест партизанских одреда са преко 15.000 добро наоружаних бораца. До краја септембра 1941,сва су већа места у западној Србији била ослобођена, сем Крагујевца, Ваљева, Краљева и Шапца. Наослобођеној територији изабрани су Народноослободилачки одбори и Главни НОО Србије, као израз народневласти. У слободном Ужицу било је и седиште Врховног штаба НОПОЈ и ту је радила прва партизанскафабрика оружја.Партизански одреди у источној Србији угрозили су несметану експлоатацију рудника бакра, важног за немачку ратну индустрију. Мање слободне територије формиране су и на југу Србије, где су партизани ометали

Прва непријатељска офанзива 2

саобраћај комуникацијама у долини Јужне Мораве.Покушаји Немаца да тзв. посадним дивизијама и осталим расположивим снагама у току лета угуше устанак уСрбији нису дали резултата, као ни оружане акције квислиншке Недићеве владе против партизанских снага.Партизанска повећана активност све је више ометала комуникације Немаца са југом Балкана, а напосе саГрчком.

Немачке припреме за офанзивуКако би осигурала несметан саобраћај и угушила активност партизанских јединица, немачка Врховна командаВермахта је 16. септембра донела одлуку да безобзирно угуши устанак. Немачке и квислиншке снаге МиланаНедића, Димитрија Љотића и Косте Пећанца појачане су 342. немачком дивизијом доведеном из Француске,113. дивизијом са Источног фронта и 125. Пуком 164. дивизије из Грчке.У офанзиви су учествовале и усташко-домобранске снаге са деловима 718. немачке дивизије са задатком дапоседањем Дрине од Зворника до ушћа онемогуће пребацивање партизана из Србије у Босну. Укупна јачинанепријатељских војника била је око 80.000 војника. Руковођење операцијама поверено је штабу 18. немачкогкорпуса на челу са генералом Францом Бемеом (нем. Franz Böhme).Према наређењу немачке Врховне команде, прво је масовним репресалијама требало створити „застрашујућипример“ како би се убудуће онемогућила устаничка активност. Сва насеља у рејону борби требало је спалитиили разрушити авијацијом, за сваког рањеног немачког војника стрељати 50, а за убијеног 100 Срба ипохватати све мушко становништво од 16 до 50 година и отпремити га у концентрационе логоре.

Прва фаза офанзивеУ првој фази офанзиве, која је почела нападом 342. дивизије на Мачвански партизански одред 28. септембра итрајала до 20. новембра, Немци и квислинзи успели су да потисну партизанске одреде, који су оперисалисеверно и источно од линије Лозница, Ваљево, Крагујевац, Краљево. Нарочито тешке борбе вођене су у Мачвина друму Ваљево-Лозница, код Обреновца, Рудника, Крагујевца и Краљева.У току ових борби немачке јединице починиле су многе злочине. Тако су у Мачви јединице 342. дивизије,према немачким подацима, стрељале 1.968, у логоре отерале 22.558 људи, те спалиле већи број села иварошицу Крупањ. Посебно тежак злочин Немци су извршили у Крагујевцу, где су 20. и 21. октобра стрељали7.000 грађана, међу којима више стотина ђака гимназије заједно са професорима. Истог дана у Краљеву сустрељали 2.000 људи.Немачке и квислиншке снаге које су оперисале у источној Србији разбиле су и нанеле тешке губиткепартизанским јединицама, те поново осигурале несметану експлоатацију борских рудника. Партизанске снагекоје су преостале, и даље су биле изложене тешким нападима непријатеља.За то време, четнички одреди Драже Михаиловића припремали су се на сарадњу са окупатором противпартизана. По наређењу избегличке владе у Лондону, главни циљ Драже Михаиловића била је борба противпартизанских снага предвођених комунистима, како би после рата тиме обезбедио сигуран повратак владекраља Петра на власт у Југославији. Врховни штаб је покушао да са Михаиловићем постигне договор озаједничком наступању против непријатеља, али је овај, користећи се дволичном политичком игром, избегаваодиректан договор.Сматрајући да је немачка офанзива погодан тренутак да се једном заувек униште партизани, Михаиловић је 1.септембра наредио четничким одредима да нападну партизане и Врховни штаб у Ужицу. Партизански одредипобедили су четнике и опколили штаб Драже Михаиловића на Равној гори. Међутим, на Михаиловићевумолбу, Врховни штаб је обуставио партизанске акције против четника, како би се спречила даљабратоубилачка борба.

Прва непријатељска офанзива 3

Ипак, неколико дана касније у селу Дивци код Ваљева, Михаиловић је 13. новембра потписао споразум саНемцима о заједничкој борби против партизана и као доказ своје верности предао им 350 заробљенихпартизана, које су ови стрељали.

Друга фаза и крај офанзивеПошто су операцијама успели да смање партизанску територију и пошто им је у помоћ пристигла 113.Дивизија, Немци су покренули другу фазу офанзиве. Њихове снаге почеле су да надиру од Љубовије, Ваљева,Крагујевца и Крушевца концентрично према Ужицу.Под ударом надмоћнијих непријатељских снага, партизански одреди су по наредби Врховног штаба почели дасе повлаче према Санџаку, пружајући тежак отпор, нарочито код Љубовије, Косјерића, Горњег Милановца,Чачка и на Кадињачи, где је 29. новембра у обрани Ужица изгинуо цео Раднички батаљон Ужичког НОПодреда.До 1. децембра Немци су заузели Чачак, Ужичку Пожегу и Ужице, те овладали преосталим деловимаослобођене територије. У Србији су остале мање партизанске снаге, које су уз помоћ снага из Санџака до зиме1942. године водиле тешке борбе и с временом биле разбијене.

ПоследицеПрва непријатељска офанзива зауставила је развој устанка у Србији онда када је он почео да се све вишеразвија. Успеху непријатељских снага допринели су четници Драже Михаиловића, који су сарадњом олакшалиНемцима да овладају ослобођеном територијом, поколебали један део народа и ослабили његову вољу за борбупротив окупатора.

Референце[1] Војна енциклопедија, 487. стр.

Литература• -{Петрановић, Бранко (1992). Србија у Другом светском рату 1939-1945 (http:/ / znaci. net/ 00001/ 92.

htm). Београд: Војноиздавачки и новински центар.}-

Спољашње везе• Енциклопедија Југославије (књига шеста). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1965. година.• Војна енциклопедија (књига седма). Београд 1974. година.

Види још•• Битка на Кадињачи•• Крагујевачки октобар•• Пљеваљска битка•• Повлачење партизана у Санџак 1941.•• Ужичка република

Друга непријатељска офанзива 4

Друга непријатељска офанзива

Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да сето уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћенелитературе.

Друга непријатељска офанзиваДео Другог светског рата

Време: јануар и фебруар 1942.

Локација: источна Босна

Резултат: немачка офанзива заустављена

Сукобљене стране

 Трећи рајх НОП и ДВЈ

Ангажоване јединице

342. дивизија718. дивизија12 батаљона домобрана и усташа

Прва пролетерскабригадаРоманијски НОП одредНОП одред „Звијезда“Бирчански НОП одредОзренски НОП одред

Јачина

33.000 војника 5.000 партизана

Губици

464 непознато

Друга непријатељска офанзива 1942, знана и под именом романијско-бирчанска и озренска операција,подухват је немачких и усташко-домобранских трупа извршен у јануару и фебруару 1942. године у источнојБосни ради уништења партизанских јединица и запоседања ослобођене територије.

Ситуација прије покретања офанзивеУ току јесени 1941. устаничке снаге – шест партизанских и пет четничких одреда, који су у тој области јошсарађивали са партизанима – ослободиле су највећи део источне Босне (територију између река Дрине, Босне иСпрече), угрозивши непријатељске гарнизоне, виталне саобраћајнице и значајне привредне објекте урударским и индустријским ревирима. Поткрај године четници су појачали деструктивне активности,непријатељски су конфорнтирали са партизанским јединицама и преузели акције да разбију НОП. ДоласкомВрховног штаба са тек формираном Првом пролетерском бригадом на територији на којој су дјествовала дваНародноослободилачка партизанска одреда (НОПО) – Романијски и НОП одред „Звијезда“, крајем децембра ипрвих дана јануара, сузбијена је умногоме четничка издајничка делатност, учвршћена слободна територија, апартизанске снаге консолидоване и ојачане.

Друга непријатељска офанзива 5

Јачина окупаторских снагаОценивши да се, након разбијања партизанских снага у западној Србији и уништења тзв. Ужичке републике,најјаче устаничко жариште налази у источној Босни, немачка Команда за југоисток је решила да срединомјануара предузме офанзиву ширих размера против устаничких (партизанских и четничких) снага на тојтериторији, с циљем да их разбије и поново успостави контролу на том стратешки битном подручју. Зато језадржана 342. дивизија која је, после завршених јесењих операција у западној Србији, требало да буде упућенана источни фронт. Њено ангажовање у новој операцији у источној Босни било је омогућено уласком бугарскихтрупа у источне области Србије и преузимањем окупационих задатака, чиме су немачке посадне дивизиједобиле могућност да се прегрупишу. Поред 342. пешадијске дивизије, којој је поверена главна задатак –наступање из рејона Зворника и Вишеграда, у овој офанзиви ангажована је и немачка 718. дивизија и 12батаљона домобрана и усташа – укупно 33.000 војника, подржаних артиљеријским, тенковским иваздухопловним снагама.

Јачина ослободилачких снагаПартизанске и четничке јединице које су се налазиле на овој операцијској територији (партизанске: 1.пролетерска бригада и три НОПО-а: Романијски, Бирчански и НОП одред „Звијезда“ – укупно 5.000 бораца;четничке: Сребренички, Власенички и Рогатички одред и Церска бригада – укупно око 3.000 војника) биле супретежито распоређене према непријатељским гарнизонима и положајима, затварајући правце који су, дужкомуникација, водили у унутрашњост слободне територије. Дубок снег и веома ниске температуреограничавали су борбена дејства само у захвату комуникација.

Припреме за нападОбавештени о предстојећој немачкој офанзиви, четничке вође су изразиле лојалност немачким штабовима исвојим јединицама издале наређења да напусте положаје и не пружају отпор. Оценивши да партизанске снагене могу да се одупру надмоћнијем непријатељу, тим пре што сучетничке јединице напуштале положаје,уносећи дезорганизацију и панику и стварајући услове за брзе продоре немачких јединица, Врховни штабНародноослободилачких партизанских одреда Југославије (НОПОЈ) решио је да одустане од упорне обранеслободне територије и дао наређење партизанским јединицама да применом маневра, извлачењем испод ударанепријатеља и смелим забацивањем у његову позадину и изненадним дејствима на његове бокове изаштитницу сачувају своју живу силу, а непријатељу да нанесу што веће губитке.

Напад непријатељских снага и кретање партизанских јединицаНепријатељске снаге су прешле у напад 15. јануара концентричним наступањем ка центру слободнетериторије. Најјаче снаге, два немачка пука (397. и 399.) и један домобрански пук, напале су, уз снажнуподршку артиљерије, устаничке положаје јужно од Зворника и Цапарда.Отпору Бирчанског партизанског одреда придружиле су се и неке четничке јединице до којих није стиглонаређење њиховог штаба о непружању отпора немачким трупама. Јаке непријатељске снаге, подржанебатаљоном тенкова, сломиле су отпор бранилаца и, надирући друмовима, заузеле Дрињачу, а наредних дана иНову Касабу и Шековиће. Четничке јединице су се делом разбежале или пребациле преко Дрине у Србију, аделом предале, док се Бирчански одред одржао, повукавши се даље од комуникација. Његови делови су у зору17. јануара разбили у селу Петровићима једну домобранску чету, заробивши 138 војника. Настављајућиофанзиву, немачки пукови заузели су Братунац, Сребреницу и Власеницу, припремајући се за даљи продор каХан-Пијеску и Романији, у сусрет снагама које су наступале из Вишеграда, Сарајева и Кладња.У међувремену су и остале непријатељске снаге извршиле брзе продоре на слободну територију: 398. пук из рејона Вишеграда ка Рогатици, у коју је ушао већ 16. јануара, 738. пук и четири домобранска батаљона из

Друга непријатељска офанзива 6

рејона Сарајева и Пала, једном колоном ка Сјетлини и Рогатици, а другом ка Романији, на коју су избили 17.јануара, а 750. пук из рејона Тузле, преко Кладња, ка Олову у које је ушао 21. јануара. Партизанске снаге супонегде пружале озбиљнији отпор и успоравале надирање непријатеља. Тако је до јачих борби дошло кодРогатице и Сјетлине, те код Мокрог и Ступара.Да би избегао опасност да се нађе у окружењу, Врховни штаб је са деловима 1. пролетерске бригаде предузеобрзо извлачење из рејона Средње, где га је затекла офанзива, преко Романије и Гласинца на Јахорину и даљека Фочи, коју је у међувремену ослободио Дурмиторски НОПО. Спречена да се извуче из обруча истим путем,главнина 1. пролетерске бригаде је кренула заобилазним, али тежим и ризичнијим правцем преко реке Босне,Сарајевског поља и планине Игман да би избила у рејон Трнова и Калиновика, на територију коју је држаоКалиновички НОПО. Овај смели покрет, познатији под именом Игмански марш, који је изведен поред самогСарајева и који је због изузетно неповољних временских околности ушао у историју НОП-а, потпуно јеизненадио непријатељске снаге.Непријатељске снаге су до 22. јануара овладале свим насељеним местима дуж комуникација и у њиховомширем захвату, али је изостао успех који су очекивали, односно партизанске јединиве су углавном сачувалељудство, избегавши да буду увучене у фронталне борбе и одолевши пропаганди и делатности четника. Већегубитке претрпели су делови 5. и 2. батаљона 1. пролетерске бригаде 21. јануара у Пјеновцу и Бијелим Водама,када су били изненађени од стране немачких скијашких одељења. У Пјеновцу је погинуло 59 партизана, 4 сурањена и десетак их је заробљено, а у Бијелим Водама је погинуло 14 бораца и пет их је рањено.

Друга фаза непријатељског напада

За више информација погледајте чланак Озренска операција

Пошто су извршиле прегрупацију, 9 немачких и 12 усташко-домобранских батаљона (око 17.000 војника), од29. јануара до 4. фебруара извели су операцију против Озренског НОПО-а на територији између река Босне иСпрече, у троуглу Завидовићи-Добој-Тузла. Озренски одред, који је имао око 1.200 бораца, пружао јеуспрешан отпор, повлачећи се ка гребену планине, а затим је прешао у снажан противнапад, одбационепријатеља и вратио изгубљену територију.

Завршетак офанзивеНемачка офанзива у источној Босни завршила се без већих успеха. Непријатељске трупе јесу продрле наослобођену територију, прокрстариле комуникацијама, нанеле партизанским јединицама губитке, у некимизазвале осипање, али нису постигле главни циљ, разбијање и уништење партизанских снага и пацификацијутог стратегијски важног подручја југословенског ратишта. Немоћне да одрже заузету територију,непријатељске снаге су се убрзо повукле на полазне положаје, задржавши посаде у само неколико места, којеће једва да одрже.У романијско-бирчанској операцији у немачким и усташко-домобранским трупама погинуло је, рањено изаробљено око 400 војника и официра, док су 464 страдала од промрзлина, а у Озренској операцији око 330њих је избачено из строја. Губици партизанских јединица нису познати.

Друга непријатељска офанзива 7

Литература• Енциклопедија Југославије (књига трећа). „Југославенски лексикографски завод Мирослав Крлежа“,

Загреб 1984. година.

Види још•• Игмански марш•• Прва пролетерска бригада

Трећа непријатељска офанзива 8

Трећа непријатељска офанзива

Трећа непријатељска офанзиваДео Другог светског рата

Време: друга половина априла – средина јуна 1942.

Локација: источна Босна, Црна Гора и Херцеговина

Резултат: тактичка победа немачко-италијанско-квислиншких јединица

Сукобљене стране

Немачка Италија усташе четници

НОП и ДВЈ

Заповедници

Паул БадерБенито МусолиниАнте ПавелићДража Михаиловић

Јосип Броз Тито

Ангажоване јединице

718. дивизија737. пук 717. дивизиједивизија „Пустерија“дивизија „Тауринензе“дивизија „Алпски ловци“остале италијанске дивизије8-10 усташко-домобранских батаљона

Прва пролетерска ударна бригадаДруга пролетерска ударна бригадаТрећа пролетерска ударна бригадаКалиновички НОП одредХерцеговачки НОП одредостали НОП одреди

Трећа непријатељска офанзива је назив за немачко-италијанске операције у источној Босни, Црној Гори иХерцеговини, у времену од друге половине априла до средине јуна 1942. године. У немачким плановима, овеоперације биле су познате под шифром „ТРИО“. Офанзива је покренута да би се спречио даљи развојНародноослободилачког покрета и онемогући стварање нових слободних територија у источној Босни,Херцеговини, Босанској крајини и другим областима Југославије.

Припреме за покретање офанзивеПланови за офанзиву начињени су на конференцији у Опатији, од 2. до 3. марта 1942. године, измеђупредставника немачке Врховне команде, италијанског и усташко-домобранског генералштаба. За снагеангажоване у офанзиви формирана је посебна команда са немачким генералом Паулом Бадером на челу.На конференцијама окупаторских команди у Љубљани, од 28. до 29. марта, и у Сарајеву, 9. априла, утврђено једа се офанзива изведе у три етапе:• ТРИО -{I}- - уништити партизанске снаге између Хан-Пијеска, Вишеграда, Горажда, Фоче, Доброг Поља и

Соколца• ТРИО -{II}- - у луку Дрине, око Сребреника и Власенице, и• ТРИО -{III}- - на Озрен планини, између Криваје, Босне и Спрече

За више информација погледајте чланак Операција Трио

Трећа непријатељска офанзива 9

Консолидовање снага НОП и ДВЈВрховни штаб НОП и ДВ Југославије, који се у то време налазио у Фочи, уочио је припреме непријатеља заофанзиву у источној Босни те је у другој половини марта, после прикупљања Прве и Друге пролетерскебригаде око Хан-Пијеска, Соколца и Рогатице, наредио да делови ове две бригаде опколе и нападнуусташко-домобрански гарнизон у Рогатици, а уништењем усташког упоришта у Бирчу, средином априла,настојао је да обезбеди слободну територију у источној Босни и северном делу Црне Горе од напада са правцагорњег тока реке Неретве.

Ток офанзиве у источној БосниПочетак офанзиве био је планиран за 15. април, али је овај план поремећен превременом акцијом усташке„Црне легије“ у источној Босни, која је почетком априла из рејона Хан-Пијеска продрла у Горњи Бирач и упростор у луку Дрине и до 9. априла заузела Власеницу, Сребреницу, Братунац и Дрињачу. Тиме је у ствариизведена операција „ТРИО -{II}-“ пре операције „ТРИО -{I}-“.На другој страни, италијанске дивизије су закасниле са заузимањем полазних рејона за напад Калиновик-Фоча(дивизија „Алпски ловци“) и Сарајево-Трново (дивизија „Тауринензе“), па су Немци, не чекајући да Италијанизатворе обруч око партизанских снага у источној Босни са југа, самостално отпочели дејства. До 22. априла,Немци су у уводним борбама достигли са 718. дивизијом линију Боговићи-Хан-Пијесак, са 737. пуком линијуГођење-Слап-Вишеград, док је усташка „Црна легија“, између немачке 718. дивизије и 737. пука, достиглалинију Хан-Пијесак-Поджепље. Са тих полазних положаја поменуте немачке и усташке снаге прешле су уконцентрично наступање према Рогатици, уз истовремено надирање делова италијанске дивизије „Пустерија“од Пљеваља и Вишеграда ка Чајничу и Горажду.У таквој ситуацији, Врховни штаб одустао је од даљих напада на Рогатицу и наредио партизанским снагама дасе повуку на југ, према Горажду и Фочи. На тај начин компромитовано је немачко-италијанско концентричнодејство према Рогатици и претворило се у фронтално потискивање делова Прве и Друге пролетерске бригаде инеких источнобосанских добровољачких јединица са севера на југ, а остали делови Прве и Друге пролетерскебригаде успоравали су надирање дивизије „Пустерија“ на правцу Чајниче-Горажде, које су Италијани заузели24. априла. До краја априла непријатељ је избио у долину Праче. Јединице немачке 718. дивизије, после краћегпрестројавања, прешле су 4. маја Прачу и истог дана ушле у Горажде, док су делови дивизије „Пустерија“продужили наступање ка Фочи. Тиме су, углавном, дејства немачких снага у источној Босни била завршена.До краја априла завршено је прикупљање дивизије „Тауринензе“ у Сарајевском и дивизије „Алпски ловци“ уНевесињском пољу. 1. маја отпочела су њихова дејства од Сарајева ка Калиновику, а 6. маја од Невесиња,такође у правцу Калиновика. Савлађујући јак узастопни отпор Калиновичког партизанског одреда, снагедивизије „Тауринензе“ заузеле су 7. маја Трново док су делови дивизије „Алпски ловци“ 8. маја продрли уУлог. 12. маја, делови обе дивизије сусрели су се у Калиновику. Та то време, један ојачани пук дивизије„Алпски ловци“ и делови дивизије „Мурђе“ водили су безуспешне борбе против јединицаСевернохерцеговачког партизанског одреда око Гацка и Автовца, док су делови дивизије „Пустерија“ 10. мајапродрли у Фочу, одакле се претходно повукао Врховни штаб и јединице Прве и Друге пролетерске бригаде.

Ток офанзиве у ХерцеговиниУ то време, уз свестрану помоћ италијанских окупационих трупа, знатно су ојачали четници у Црној Гори, па су црногорски партизански одреди, пред многоструко јачим непријатељевим снагама, били принуђени на тешке дефанзивне борбе. У сличној ситуацији биле су и партизанске снаге у Херцеговини, па је Врховни штаб у другој половини маја упутио део Прве пролетерске бригаде, а на сектор Дурмитора и ка Гацку Другу пролетерску бригаду. Тада се још јасније оцртао план италијанских окупационих снага у Херцеговини и Црној Гори, односно да уз садејство четника и других квислиншких формација, концентричним офанзивним

Трећа непријатељска офанзива 10

дејствима потисну херцеговачке, црногорске и санџачке партизанске јединице на високо-планинско подручјеизмеђу река Таре, Пиве и Сутјеске, како би их тамо опколиле и уништиле. Супротстављајући сенепријатељевим намерама, Врховни штаб је маневрисањем снага по унутрашњим правцима, њиховимгруписањем на најосетљивијим рејонима и образовањем бочних заштитница на планинама Дурмитору иГолији, омогућио уредно повлачење угрожених партизанских јединица ка тромеђи Босне, Црне Горе иХерцеговине.Због појачаног дејства Херцеговачког партизанског одреда у рејону Столац, Метковић, Хутово, Љубиње,Штаб италијанског Шестог корпуса био је принуђен да дивизију „Алпски ловци“ из рејона Калиновика,Невесиња и Гацка пребаци у правцу Метковића и да је у другој половини маја, заједно са деловима дивизија„Мурђе“ и „Марка“ и са четницима ангажује у борбама против тога одреда. Због појачане четничке пропагандеи снажног притиска окупационих трупа дошло је тада до осипања бораца у Јужнохерцеговачком партизанскомодреду, а о одмах затим и у Севернохерцеговачком одреду. Због тога је Врховни штаб три батаљона Првепролетерске бригаде, раније упућена на сектор Гацка, пребацио на Голију као леву побочницу, радиобезбеђења повлачења црногорских партизанских одреда на север.

Ток офанзиве у Црној ГориФронт црногорских одреда протезао се од Грахова, преко Никшићке Жупе и Сињајевине до Колашина,настављао се одатле фронтом санџачких партизанских јединица преко Шаховића до испред Пријепоља и вишеод месец и по дана одолевао притиску надмоћних окупаторско-квислиншких снага. Против Ловћенског,Никшићког, Зетског, Дурмиторског, Комског, Пљеваљског и Бијелопољског партизанског одреда и неколикосамосталних санџачких батаљона Италијани су ангажовали делове дивизије „Таро“, „Ферара“, „Венеција“ и„Пустерија“, те све црногорске и санџачке четничке снаге.Пред појачаним притиском непријатељевих снага и због опасности да јединице италијанског Шестог корпусаиз Херцеговине ударом у бок пресеку одступницу на север, црногорски партизански одреди су се, дајућиснажан узастопни отпор, постепено повлачили општим правцем на северозапад, ка области Пиве. Врховништаб је одлучио да од тих снага формира бригаде, које ће моћи да их у погодном моменту, заједно са Првом иДругом пролетерском бригадом, употреби за маневар и удар у најцелисходнијем правцу. Од санџачкихпартизанских јединица формирана је 5. јуна у Шћепан Пољу Трећа пролетерска санџачка ударна бригада, којаје одмах пребачена у рејон југозападно од Фоче, ради затварања праваца надирања непријатеља од Фоче иКалиновика.Настављајући да воде оштре борбе на Голији, дуж реке Коморнице, на Дурмитору и Пивским планинама,црногорски партизански одреди и делови Прве и Друге пролетерске бригаде постепено су се повлачили прекореке Пиве ка планинама Маглићу, Волујаку и Вучеву. Остале снаге Прве и Друге пролетерске бригаде, деловиЛовћенског и Севернохерцеговачког одреда, који се нису распали, водили су за то време огорчене борбепротив италијанских и четничких снага на правцу према Автовцу и Гацку и онемогућили њихове покушаје дапродру у долину Сутјеске.

Крај и последице офанзивеСредином јуна 1942. године, завршена је окупаторска офанзива и у Црној Гори и Херцеговини. Немачке,италијанске и квислиншке снаге успеле су да привремено ликвидирају слободне територије у источној Босни,Црној Гори и Херцеговини. Део партизанских снага у Херцеговини и јединице Добровољачке војске у источнојБосни распале су се, али основно језгро партизанских одреда из Црне Горе и Санџака није уништено. Од њихје формирана Трећа санџачка, Четврта и Пета пролетерска црногорска ударна бригада и Херцеговачкипартизански одред.

Трећа непријатељска офанзива 11

После краћег одмора у ширем рејону Зеленгоре, Врховни штаб је крајем јуна и почетком јула са Првом,Другом, Трећом и Четвртом пролетерском бригадом кренуо у противофанзиву преко пруге Сарајево-Мостар, узападну Босну, која ће да получи значајне војно-политичке успехе.

Литература

Портал НОБ

Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.

• Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.• Војна енциклопедија (књига десета), Београд 1975. година.• -{Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks [1]. Stanford: Stanford

University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.}-

Види још•• Битка на Козари•• Операција Трио•• Трећа пролетерска санџачка ударна бригада•• Фоча у Народноослободилачкој борби

References[1] http:/ / books. google. com/ books?id=yoCaAAAAIAAJ& printsec=frontcover

Битка на Неретви 12

Битка на НеретвиУколико сте тражили филм, погледајте чланак Битка на Неретви (филм).

Битка на НеретвиДео Другог светског рата

Време: 1943.

Локација: Херцеговина

Резултат: Неуспех немачке офанзиве (партизани и болница нисуелиминисани)стратешка победа партизанатежак пораз четника

Сукобљене стране

 Трећи рајх Италија НДХ Четници

Партизани

Заповедници

Александар Лер Рудолф Литерс Марио Роата Драгољуб Михаиловић Захарије Остојић Доброслав Јевђевић Павле Ђуришић Војислав Лукачевић

Јосип Броз ТитоКоча ПоповићПеко ДапчевићПеро Ћетковић †

Губици

Немачки губици: 583 погинула, 1642 рањена, 145 несталих

Срушени мост изграђен за потребе снимања филма

Битка на Неретви, Битка за рањеникеили Четврта непријатељска офанзиваје назив који у ширем смислу покриваосовинске операције Вајс I и Вајс II,операцију ЈВуО за уништење НОВЈ узсадејство Италијана, као и офанзивуНОВЈ у сливу Неретве и затим у источнојХерцеговини у периоду од 20. јануара до1. априла 1943. У ужем смислу, назив сеодноси на део операције Вајс II који језахватио Главну оперативну групуВрховног штаба, наступање ЈВуО противНОВЈ у Херцеговини, и офанзиву НОВЈ уобласти Неретве. Један од такођеуобичајених назива је битка зарањенике, јер је стицајем оперативних околности Главна оперативна група Врховног штаба НОВЈ била

Битка на Неретви 13

принуђена да са собом води и Централну болницу, што је довело до низа драматичних битака за спасрањеника.То је битка у којој су доминирале операције крупних снага војне Сила Осовине почетком 1943. године натериторији НДХ у циљу уништења Народноослободилачког покрета. Немци су је кодно назвали Случај бело(нем. -{Fall Weiss}-).Карактеристично за ову тактичку целину је то што је настала интеракцијом, стапањем и међусобниммодификовањем три независно планиране офанзивне операције: плана НОВЈ за офанзиву преко Неретвепрема Црној Гори, плана ЈВуО за уништење НОВЈ концентричним нападом уз помоћ Италијана, и планаНемаца за чишћење области између линије Сански Мост – Дрвар и мостарске рудно-привредне области икомуникације Мостар – Сарајево (План Вајс II).Иако су немачко-усташке, италијанске и четничке снаге деловале координисано, делом по договору, а деломуслед компатибилних тактичких циљева, битка је окончана јасном победом НОВЈ, која је успела да остварисуштину свог офанзивног плана, и да притом сачува Централну болницу. Немци су постигли делимичан успех,јер су успели да поседну територије и комуникације северозападно од Неретве, и делимичан неуспех, јер нисууспели да разбију НОВЈ. Највећи губитници били су Италијани, који су претрпели тешке губитке и билипринуђени да препусте одбрану мостарске области Немцима, и посебно четника, чија је највећа дотадашњаконцентрација поражена и разбијена од стране НОВЈ.

ПозадинаНа совјетско-немачком и на афричком фронту армије Немачке и Италије претрпеле су тешке поразе кодСтаљинграда и Ел Алемејна. У Западној Африци (Алжир и Мароко) искрцале су се свеже и добро опремљенеамеричке и британске армије. Очито и с војничког гледишта ратна се срећа окренула и иницијатива је у рукамаСавезника. Немачки заповедници страхују да би се Савезничке армије могле искрцати на Балканскомполуострву и тиме отворити нови фронт и те како потребан армијама Совјетског Савеза које су кодСтаљинграда зауставиле немачке армије, али сада им треба помоћ америчких и британских армија које подхитно морају отворити нови фронт у Европи. Због свега споменутог, а како је баш на Балканском полуострвуснажан отпор партизанских одреда који су заузели велики део територија, ту под хитно немачке армије морајунешто учинити и осигурати 'мекани трбух' на којим им прети опасност по целу позадину свих трупа. Тако ћетоком следећих шест месеци предузети операцију названу (нем. -{Fall Weiß}-) или у историји још запамћену икао 'Зимска офанзива'.

Општи немачки план операцијаПлан Зимске операције лично су испланирали и израдили немачки заповедник за 'Југоисток' генералАлександар Лер и заповедник италијанске 2. армије генерал Роата. Међутим, већ у самом почетку дошло је доразмимоилажења у планирању између наведених генерала, јер је италијански генерал тражио да се у операцијеукључе и четници, а немачки је то одбијао. На крају су се ипак договорили и 3. јануара 1943. у Риму је усвојени коначно договорен План Зимских операција, а детаљи су разрађени 9. јануара 1943. у Загребу, где једоговорен и почетак операције 'Вајс' за 20. јануара 1943. Операција 'Вајс' требала се одвијати у три фазе:1. прва фаза кодно названа 'Вајс – 1' нем. -{Weiß–1}- у којој је требало уништити јединице партизанских 1.

хрватског (6. личка дивизија, 7. банијска дивизија и 8. кордунашка дивизија) и 1. босанског (4. крајишка и5. крајишка дивизија) корпуса, те партизанске дивизије Главне оперативне групе (1. пролетерска и 2.пролетерска дивизија, те 3. ударна дивизија). Уништење ових партизанских дивизија требало је бити наподручју између Карловца, Огулина, Госпића, Книна, Босанског Петровца, Санског Моста и Глине.

2. друга фаза кодно названа 'Вајс – 2' нем. -{Weiß–2}- у којој је требало наставити бојно деловати на уништењу партизанских одреда на подручју Босански Петровац, Босанско Грахово, Ливно, Јајце, Кључ и

Битка на Неретви 14

тако партизанским одредима потпуно онемогућити приступе тајним складиштима и партизанскимболницама које су се налазиле на тим подручјима.

3. трећа фаза кодно названа 'Вајс – 3' нем. -{Weiß–3}- у којој је требало провести 'чишћење' подручја одпреосталих партизанских јединица које би евентуално избегле уништењу у претходним операцијама. У тојтрећој фази немачки заповједници планирали су и потпуно разоружати четничке одреде, јер по уништењупартизана они више не играју никакву значајну улогу.

У то време на подручју некадашње Југославије налазило се око 700.000 њемачких и италијанских војника, теусташа, домобранских војника и четника. За само спровођење операције 'Вајс' предвиђено је 90 000 војника, аглавна ударна снага требала је бити немачка 7. СС дивизија 'Принц Еуген'. Остале јединице које су планомпредвиђене за судјеловање у операцији биле су: 1) немачке – 369. легионарска, 714. и 717. пешадијскадивизија и делови 187. ландшуц (гренадирска) дивизија с око 50 000 војника. 2) италијанске – дивизије Ре,Сасари, Ломбардија, Бергамо и Мурђе с око 25 000 војника, те око 10 000 усташа и домобранских војника иоко 2000 четника. Подршку из ваздуха пружати ће им 150 немачких авиона. На другој страни налазиле су сепартизанске јединице 1. хрватског корпуса (6. личка, 7. банијска и 8. кордунашка дивизија) с око 16 000војника, 1. босанског корпуса (4. и 5. крајишка дивизија) с око 11 500 војника и Главна оперативна група (1. и2. пролетерска, те 3. ударна дивизија) с око 14 500 војника, дакле, укупно око 42 000 војника. Партизанскедивизије могле су рачунати и на партизанску 4. славонску дивизију која је лако могла пријећи Саву и ударитипо противнику, или пак му ометати набавку и диверзијама наносити губитке и везати на себе одређен бројјединица.

Офанзива НОВЈ

За више информација погледајте чланак Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.

План Врховног штаба за пробој Прве, Друге и Треће дивизије преко Неретвекроз италијанску одбрану

Према ранијој замисли, с обзиром да јеупоран и успешан отпор Првог хрватскоги Првог босанског корпуса омогућионеопходно време и слободу акције,Врховни Штаб НОВ и ПОЈ је на састанкуса командантима дивизија уТомиславграду 8. фебруара издаонаређење и спецификовао задатке:

• Прва пролетерска дивизија, која сеналазила јужно од Бањалуке, имала језадатак да овлада комуникацијомСарајево – Коњиц и обезбедиоперативно подручје са севера.

• Друга пролетерска дивизија, која јебила у области Имотског, добила језадатак да избије на Неретву измеђуМостара и Јабланице, и обзбедиоперативно подручје са југа.

• Трећа ударна дивизија имала је главни задатак: да овлада италијанским утвршеним гарнизонима на правцуПрозор – Рама – Јабланица – Коњиц, и тако отвори порстор за наступање Оперативне групе Врховногшраба у источну Херцеговину, Црну Гору и Санџак.

Битка на Неретви 15

Операција је отпочела врло успешно. Друга и Трећа дивизија су од 15. до 22. фебруара овладале утврђењима,Прозор, Дрежница, Рама и Јабланица, одбивши испад Италијана из Мостара и разбивши главнину дивизије„Мурђе“. Међутим, 22. фебруара почела је операција Вајс II. Врховни штаб употребио је Седму банијскудивизију и Седму крајишку бригаду за заштиту оперативног подручја са запада. Девета далматинска дивизијанашла се на правцу италијанско-четничког наступања са југозапада. Тиме су и ове формације прикљученеГлавној оперативној групи.

План Вајс II

Немачки план операције Вајс II. План се ослањао на претпоставку да ћеиталијанска одбрана на Неретви и Динари издржати, те да ће четири немачке

дивизије концентричним наступањем опколити и уништити снаге НОВЈ уобласти Ливна

Након окончања операције Вајс I, која језавршена 15. фебруара прочешљавањемпланине Грмеч и поседањем околнихупоришта, Немцима је требало неко времеза сређивање и попуну снага, да биотпочели следећу фазу, Вајс II. У овојфази било је планирано чишћењеподручја према западу до Неретве. То јетребало да буде изведено двема борбенимгрупама:

• Северна (717, 718. дивизија, 5. усташкиздруг) требало је да наступа правцемБугојно – Ливно.

• Јужна (7. СС дивизија и 369.легионарска дивизија) требало је данаступа правцем Дрвар – Гламоч –Ливно.

•• Италијани су требали да садејствују сајугозапада (18. армијски корпус) и југоистока (6. армијски корпус).

Према плану, две борбене групе требало је да захвате снаге НОВЈ на правцима свог наступања, да их разбијајуи потискују, те да их концентричним наступањем окруже и униште у области Ливна.

Битка на Неретви 16

Измена плана

На захтев Италијана немачки штаб поделио је Северну борбену групу у двадела. Један је наступио од Бугојна према Прозору, а други од Сарајева према

Коњицу

Међутим, успеси НОВЈ унели су измене уовај план. На поновљене италијанскезахтеве за помоћ и из сопствених разлога,из састава Северне групе, ојачавањемдодатним снагама НДХ, формирали суборбену групу која је из Доњег Вакуфавозом пребачена у Сарајево, одакле јетребало да се пробије у Коњиц.Неопрезношћу делова Прве пролетерскедивизије, један део ове групе пробио се22. фебруара у Коњиц, а са главнином једо 26. фебруара вођена борба напревојима јужно од Сарајева.

Главнина Северне групе, уместо премаЛивну, усмерена је према Горњем Вакуфуи Прозору. Услед заоштравања ситуације,Северна група почела је наступање и насвом главном правцу три дана раније, 22.фебруара, а Јужна група почела је према плану, 25. фебруара. Након борби са 5. и 10. крајишком дивизијом,Јужна група пробила се преко Гламоча и 5. марта заузела Ливно. Италијанско-четничке снаге су 4. мартазаузеле Имотски.

Међутим, Северна група наишла је на проблеме. Ни након исцрпљујућих десетодневних борби ова борбенагрупа није успела да заузме Прозор. Њен други део нашао се под нападом снага НОВЈ у Коњицу.

План и офанзива ЈВуОМихаиловић и његов штаб правили су крајем 1942. планове за уништење НОВЈ уз помоћ Италијана. У складуса тим планом (мада не на предвиђени начин) одред херцеговачких четника под командом Петра БаћовићаИталијани су пребацили у Книн. Општи оквир за ову операцију Михаиловић је у облику Директиве бр. 1 од 2.јануара 1943.[1] упутио својим командантима. Операцијама из Херцеговине требало је да руководи Истуреноодељење Штаба Врховне команде под руководством мајора Остојића. Под његовом командом концентрисалеби се снаге ЈВуО из Санџака, Црне Горе, источне Босне и делови из источне Херцеговине. Према плану, овеснаге би наступале правцем из долине Неретве преко Прозора на запад, док би снаге Баћовића и Ђујића, теостали западнобосански и лички четници, концентрично са својих позиција напали партизанску слободнутериторију.Овај план омели су Немци и власти НДХ, на чије су инсистирање Италијани обуставили довођење четника изЦрне Горе и Санџака на територију НДХ. Међутим, кад је наступила криза италијанског 6. корпуса, наконтешких пораза на Прозору и код Дрежнице, уплашени да предстоји напад НОВЈ на Мостар, сви обзири суодбачени. Италијани су с једне стране позвали у помоћ Немце, према чијем су присуству у својој зони иначебили подозриви, а с друге су црногорске четнике возовима из Никшића пребацили у Мостар. ФормацијаЛукачевића састављена од санџачких и источнобосанских четника концентрисала се у области горњег токаНеретве пешачким маршем.

Битка на Неретви 17

Након пораза који су претрпели у долини Неретве, Италијани су одлучили дасвоје снаге ојачају четницима. Црногорске четнике пребацили су возовима из

Никшића у Мостар, а Баћовићеву групу у Сплит, одакле су ови почеликонцентрично наступање.

Баћовићеву групацију од око 3.000херцеговачких четника, претходнотранспортовану у Книн, Италијани супребацили возовима у Сплит. Ова групакренула је у наступање из Сплита прекоСолина и биоковског залеђа премаИмотском[2]. Црногорски четнициојачани италијанским артиљеријским илогистичким деловима, кренули су унаступање из Мостара уз Неретву 19.фебруара. Лукачевић је успоставиоконтакт са италијанском, а 22. фебруара иса немачком командом у Коњицу. Овипокрети четника, делом самостални,делом уз помоћ Италијана, великим деломсу се уклапали у Михаиловићевуконцепцију. Тако се створила слика једнеконцентричне операције ЈВуО у оквируједне заједничке операције опкољавањапартизана на простору Прозор – Јабланица.

Битка за Коњиц

За више информација погледајте чланак Битка за Коњиц фебруара 1943.

Кад је Трећа дивизија НОВЈ избила пред Коњиц, суочила се са значајно другачијом ситуацијом од предвиђене.Пропустом Прве дивизије, италијански гарнизон је ојачан једним батаљоном Немаца, једним домобрана ичетом усташа. С друге стране, у област је пристигла четничка групација од око 3.000 бораца под командомЛукачевића, и такође успоставила везу са гарнизоном. међутим, за остварење плана Врховног штабазаузимање Коњица било је од одлучујућег значаја, тако да је напад ипак изведен. Према плану напада, 5.црногорска одређена је за напад по десној страни Неретве, док је 10. херцеговачка требало да пређе Неретву, иизведе напад са југа и истока. Напад је почео 22. фебруара увече.Напад је окончан неуспехом услед велике премоћи посаде Коњица. Упркос великом залагању, 5. црногорсказаустављена је у свом нападу од бројчано и технички јачег утврђеног непријатеља. 10. херцеговачка при свомпокушају избијања на полазне положаје за напад, уместо са мањим групама локалних четника које суочекиване, суочила се са веома крупним четничким снагама. Изгубила је енергију на рашчишћавање иодбијање четника на широком подручју, тако да се њено дејство на Коњиц слабо осетило.Друга дивизија решила је свој део посла према Мостару већ 16. фебруара, па је делом снага асистирала Трећојкод 22. фебруара код Јабланице. Након ликвидације Јабланице, њена Четврта пролетерска бригада стављена јена располагање Трећој дивизији за напад на Коњиц. Уз подршку Тенковске чете Врховног штаба, која јетакође стављена на располагање за ову сврху, напад је обновљен 24. фебруара, а најжешће борбе биле су токомноћи 25/26. фебруара. Међутим, комбинована одбрана Коњица издржала је и тај напад. Тадашњи командантЈугоистока Александар Лернем. -{Alexander Löhr}- написао је касније у својим сећањима:

„117. ловачка дивизија, која је продирала од Иван Седла ка северозападу, водила је од почетка тешке борбе, па је на крају одбијена и одбачена. Један њен део морао је да се спасава у Коњицу, који је био утврђен и поседнут од Италијана и четника. Ово место су партизани окружили и тако је дошло до тога

Битка на Неретви 18

да су се овде, под притиском догађаја, борили на истом фронту Немци и четници - додуше одвојени једниод других италијанским јединицама.“.Врховни штаб настојао је даље да ојача снаге за ову одлучујућу битку. Док су две бригаде Прве пролетерскедивизије одбијале нападе Немаца из Сарајева према Коњицу, трећа - 3. крајишка, била је ангажована у одбраниПрозора. Она је добила је наређење да се 25. фебруара ујутро извуче из контакта са непријатељем и одмаршујена Коњиц. Међутим, само што је њен марш почео, дошло је до преокрета: друга предвиђена дивизија за нападна Прозор, 717, коначно је прикупљена, и тог јутра кренула је у наступање, вршећи бочни продор премаПрозору, и према Шћиту, где је била смештена Централна болница. Стога је наређење Трећој крајишкојопозвано, и она је хитно враћена у борбу против 717. дивизије.На тај начин је ситуација снага НОВЈ постала критична. Три бригаде прикупљене за напад на Коњиц, нисубиле довољне да реше тај задатак, а остале снаге биле су везане у тешким одбрамбеним борбама са надмоћнимнепријатељем, који је наступао из Сарајева, Мостара и Горњег Вакуфа концентрично према Јабланици. У тојфази Врховни штаб донео је одлуку да одустане од напада на Коњиц и све снаге концентрише за противнапад усупротном смеру, према северозападу.

Противудар код Горњег Вакуфа

Након неуспеха у нападу на Коњиц, Врховни штаб је донео одлуку о рушењумоста на Неретви и противудару у супротном смеру, према Горњем Вакуфу.

Ово наступање трајало је од 3. до 5. фебруара.

У овом критичном тренутку, Тито једонео одлуку о промени тежиштадејстава. Наредио је да се минира мост уЈабланици, да се на Неретви задрже самозаштитнице, а да главнина снагаусиљеним маршем крене назад, премаГорњем Вакуфу. Између Горњег Вакуфаи Прозора наступала је борбена групасастављена од немачке 717. дивизије, двабатаљона 718. дивизије и усташког 5.стајаћег дјелатног здруга. На ове снагетребало је да изведе противнапад 9бригада НОВЈ, да их потисне премаБугојну, и на тај начин олакшаоперативну ситуацију групације НОВЈ.

Противнапад код Горњег Вакуфазамишљен је као операција опкољавања:две бригаде Прве пролетерске дивизијетребало је да на десном крилу усиљеним маршем заобиђу немачке крилне положаје и да се по дубини са севераспусте према цести Горњи Вакуф - Бугојно, док је 7. дивизија са Трећом крајишком бригадом требало данаступа према том путу са јужне стране. На средишње немачко-усташке снаге нападале су две бригаде Другедивизије и Прва далматинска.

Услед различите полазне удаљености, напад није почео једновремено. Јединице су се укључивале по деловима, како су пристизале. Током 3. и 4. марта притисак на немачко-усташке снаге је растао, тако да су оне 4. марта почеле да се повлаче. Опкољавање међутим није успело - северни и јужни бочни нападни клинови остали су међусобно удаљени око 7 километара. Током напада борци Друге пролетерске бригаде заробили су мајора Артура Штрекера (нем. -{Arthur Strecker}-), команданта 3. батаљона 738. пука. Имајући у рукама 25 немачких војника, међу којима и једног мајора, око 100 војника НДХ и око 600 Италијана, Врховни штаб одлучио је да

Битка на Неретви 19

иницира размену заробљеника. Разговори представника двеју страна који су уследили познати су каоМартовски преговори. Овај догађај је после рата различито тумачен и широко коментарисан.Борбена дејства наставила су се независно од ових разговора. Током 4. марта четници Петра Баћовића ушли суу Имотски потиснувши 4. далматинску бригаду, а 5. марта извиђачки батаљон 369. легионарске дивизије ушаоје у Ливно. То је представљало додатно угрожавање позиције групације НОВЈ са југа и југозапада. Док су сенемачке снаге код Горњег Вакуфа повлачиле у Бугојно, Тито је већ 4. марта наредио још један заокрет за 180степени, те усиљени марш јединица и болнице назад на Неретву, у циљу њеног форсирања.Ово оштро маневрисање којем је Тито прибегао у два наврата, такође је предмет различитих тумачења. Премаједном које је сугерисао Тито у свом ТВ-интервјуу 1973. поводом четрдесете годишњице битке на Неретви, тоје био јединствен план у коме је рушење моста на Неретви требало да обмане непријатеља у погледу смерапробоја. Противудар код Горњег Вакуфа, осим што је служио истом циљу, требало је да одбијањем непосреднеомогући потребно време и простор за маневар. Критике и алтернативна тумачења заснивају се на неизвесностида ли се могло знати да ће, након рушења моста, прелазак Неретве код Јабланице уопште бити могућ. СећањеЉуба Вучковића, тада команданта Друге далматинске, поткрепљује прву верзију.

„У штаб бригаде, који је био у селу Слатини, 4. марта око подне је стигао курир мотоциклист снаређењем да се командант бригаде хитно јави у Врховни штаб... Док сам излагао ситуацију на фронтубригаде, док сам причао о непријатељу, његовој јачини и о нашим положајима друг Тито ме је упитао да лије непријатељ поново у Јабланици. Када сам му одговорио потврдно, он је рекао да то нијесмо смјелидозволити. Рекао сам да задатак бригаде није био да брани Јабланицу већ правце који воде из Јабланицепрема долини Раме, али да ће, ако је то потребно, Јабланица већ у току ноћи поново бити у нашим рукама.На то је друг Тито кратко одговорио: »Да, биће потребно«. Подробно ме је, затим, упознао са ситуацијомпрема Горњем Вакуфу, која се из часа у час мијењала у нашу корист. Очекивало се да ће се Нијемци,потпуно разбијени, већ у току ноћи повући према Горњем Вакуфу... Затим је издао усмено наређење опредстојећем раду Друге далматинске. Друг Тито је поставио бригади овај задатак: »У што краћемвремену поново ослободити Јабланицу и припремити се за форсирање Неретве. Неретву форсирати насектору од Раме до Доње Јабланице, на мјесту које сами одаберемо. Форсирање извршити гажењем иличамцима, или преко срушеног моста у Јабланици, како штаб бригаде оцијени да је најсигурније. Припремада буде што краћа, јер је задатак неопходно потребно извршити у току наредна два дана«.“[3]

Немачка групација одбачена код Горњег Вакуфа, средила се у очекивању наставка напада НОВЈ. Како нападније уследио, наступање према Прозору и Јабланици обновљено је 8. марта.

Битка на НеретвиУз помоћ тенковске чете Врховног штаба Друга далматинска бригада је 4/5. марта разбила четнике и поновозаузела Јабланицу. Друга далматинска и Друга пролетерска бригада добиле су задатак да се током ноћи 6/7.марта пребаце преко рушевина моста у Јабланици на леву обалу Неретве, савладају четничку одбрану иуспоставе мостобран. Четврта десетина друге чете 3. батаљона Друге далматинске под командом народногхероја Стеве Опачића доборвољно се пријавила да се пребаци прва. Да би прикрили пребацивање, батаљонидве бригаде дуж обале Неретве отворили су ватру на четничке положаје на другој страни. Десетина је даскамаимпровизовано премостила распон између срушених кракова моста и попела се уз конструкцију на другустрану, где је ручним бомбама уништила четнички бункер. Након ње, на исти начин су се пребацили осталиделови батаљона, па затим и два батаљона Друге пролетерске. Ова три батаљона у зору су јуришем разбилачетничку 2. дурмиторску бригаду капетана Николе Бојовића и обезбедиле мостобран.Пионирска чета Врховног штаба под командом Владимира Смирнова направила је импровизовану конструкцију користећи се крацима срушеног моста у Јабланици. Од 5. до 9. марта две бригаде Треће дивизије одбациле су немачку 718. дивизију до самог Коњица отворивши тако преко моста у Острошцу још једно место

Битка на Неретви 20

за прелаз Неретве. Комплетна Главна оперативна група Врховног штаба прешла је Неретву до 14. марта,пребацивши Централну болницу и држећи заштитнице пред наступањем Немаца из правца Прозора (717.дивизија) и Томиславграда (369. дивизија).Источно од Неретве, Главна оперативна група држала је иницијативу у својим рукама, гонећи четнике.Четничка команда покушавала је да заустави повлачење својих снага и заустави напредовање НОВЈ. Дозначајне битке дошло је код Главатичева 15/16. марта, где су прикупљене четничке снаге поново разбијене одстране јединица НОВЈ. Одатле се оперативна група НОВЈ развила у две колоне. Северна је наспупала премаКалиновику, где је 22/23. марта у оштрим борбама успела да потуче новодоведене снаге црногорских четникапод командом Павла Ђуришића. Јужна колона је у борбама 22-28. марта поразила комбиноване снаге подкомандом Баја Станишића ојачане италијанским деловима и заузела Невесиње. Након тога обе колоненаставиле су наступање према истоку.Истовремено, Седма банијска и Девета далматинска дивизија биле су задужене да транспортују Централнуболницу преко беспутног залеђеног Прења. Пошто је у болници дошло до епидемије пегавог тифуса,епидемија се раширила и на борце ове две дивизије, што је у наредном периоду знатно утицало на њиховуборбену способност и на губитке. Да би се заштитио транспорт рањеника, држано је обезбеђење преманемачкој 718. дивизији у Коњицу, чији су делови вршили честе испаде покушавајући да пресеку партизанскеколоне. У документима 718. дивизије забележена је борба код места Бијела, кад су Немци у нападу изгубилиједан тенк[4]. Као последња заштитница, 22. марта се Трећа крајишка бригада одвојила од немачких делова изКоњица.Трећа дивизија НОВЈ заузела је 1. априла Гацко од четника и Италијана, док су се Прва и Друга дивизијаоријентисале према Дрини. Обалу Дрине су италијанско-четничке снаге утврдиле у намери да спрече прелазснагама НОВЈ, па ове нису успеле да форсирају Дрину из покрета. То је довело до десетодневног застоја, анапредовање снага НОВЈ настављено је битком на Дрини од 7. априла.У борбама на Неретви и у источној Херцеговини четничке снаге под личном Михаиловићевом командом сутешко потучене, упркос бројчаној надмоћи, подршци и снабдевању од стране Италијана и повољнимположајима. На страни 29 свог извештаја Врховној команди Вермахта од 1. априла 1943. командант ЈугоистокаЛер (нем. -{Löhr}-) дао је оцену да је Михаиловићево лоше руковођење било главни разлог неуспеха четника:

„Недавне борбе показују да је Михаиловић омануо као војни лидер. Несхватање датих могућности упогледу времена, простора и терена чини њега најодговорнијим за недавне неуспехе.[5]“

Битка на Неретви 21

Битка за рањенике

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Од почетка непријатељске офанзиве, наслободној територији су постојала четиристационарна болничка центра: два уБосанској крајини, један у Лици и један наКордуну. Сем тога, у Бихаћу је смештенонеколико стотина лакших рањеника.Укупно је у тим болничким центримабило на лечењу око 3.000 рањеника иболесника. Било је извесно да ћенепријатељске снаге да продру изапоседну слободну територију и да нећеимати милости према рањенима иболеснима.

Већ је 24. јануара започела евакуација појединих болница на подручју Дрвара, где је организован прихват. Тихдана је начелник Санитетског одељења Врховног штаба др Гојко Николиш испитивао могућност да серањеници склоне у шуме планине Осјеченице. Пошто се уверио да за то нема услова, вратио се у Дрвар. Кадаје 30. јануара Николиш поднео извештај Јосипу Брозу Титу о санитетској ситуацији и о условима наОсјеченици, Тито му је саопштио своју одлуку да се организује евакуација рањеника и болесника правцемкојим ће наступати Главна оперативна група ка Херцеговини.

Види још•• Мартовски преговори 1943.•• Бихаћка република•• Операција Вајс I•• Напад НОВЈ на Прозор фебруара 1943.•• Напад НОВЈ на Коњиц фебруара 1943.

Референце[1] Директива Драже Михаиловића од 2. јануара 1943. командантима корпуса за борбу против јединица НОВ и ПОЈ на слободној

територији западне Босне, Лике и Кордуна (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_1. htm), Зборник докуменатака и података НОР-а,том XIV (четнички документи), књига 2, Војноисторијски институт, Београд (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2. htm) - документ 1

[2] Извод из књиге примљених депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 26. фебруара до 14. марта 1943. године (http:/ / www.znaci. net/ 00001/ 4_14_2_85. htm), Зборник докуменатака и података НОР-а, том XIV (четнички документи), књига 2, Војноисторијскиинститут, Београд - документ 85

[3] Љубо Вучковић: ДАЛМАТИНСКИ ПРОЛЕТЕРИ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 161. htm), НА НЕРЕТВИ (http:/ / www. znaci. net/00001/ 161_2. pdf), стр. 71-72

[4] Национална архива Вашингтон, T315, ролна 2271, фрејмови 840-842[5] Извештај команде југоистока врховној команди Вермахта од 1. априла 1943 (http:/ / znaci. net/ 00002/ T78_332/ 357_786. htm),

Национална архива Вашингтон, T78, ролна 332, фрејмови 6290035-72, страна 29 (http:/ / znaci. net/ 00002/ T78_332/ 357_814. htm),Приступљено 9. 4. 2013.

Битка на Неретви 22

Литература• -{Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia (http:/ / books.

google. rs/ books?id=R8d2409V9tEC& printsec=frontcover& source=gbs_ge_summary_r& cad=0#v=onepage&q& f=false). Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4.}-

Спољашње везе

Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас даунапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце наодговарајућим местима.Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

• Битка на Неретви - кратак преглед (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 30_60. htm)• Извештај Команде Југоистока од 1. априла 1943. Команди копнене војске (Oberkommando des Heeres),

[[Национална архива Вашингтон (http:/ / www. znaci. net/ 00002/ T311_175/ 359_568. htm)], NAW, T78, roll332, frame 6290035]

• Ослободилачки рат народа Југославије, 2, преправљено и допуњено издање, књига 1 – Војноисторијскиинститут, Београд 1957 (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 151. htm)

• Зборник докуменатака и података НОР-а, том XII (немачки документи) (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_12_3. htm), Војноисторијски институт, Београд

• Зборник докуменатака и података НОР-а, том XIII (италијански документи) (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_13_3. htm), Војноисторијски институт, Београд

• Зборник докуменатака и података НОР-а, том XIV (четнички документи) (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2. htm), Војноисторијски институт, Београд• Директива Драже Михаиловића од 2. јануара 1943. командантима корпуса за борбу против јединица

НОВ и ПОЈ на слободној територији западне Босне, Лике и Кордуна (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_1. htm)

• Писмо команданта западнобосанских, личко-далматинских и херцеговачких војно-четничких одреда од10. јануара 1943. команданту Динарске четничке дивизије о начину извођења операције за уништењенародноослободилачког покрета на слободној територији у западној Босни (http:/ / www. znaci. net/00001/ 4_14_2_7. htm)

• План операције четничких и италијанских јединица од 11. јануара 1943. за чишћење поддинарскеобласти од припадника народноослободилачког покрета (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_9. htm)

• Наређење команданта Лимско-санџачких четничких одреда од 22. јануара 1943. потчињенимкомандантима за формирање и упућивање јединица у западну Босну ради борбе против НОВЈ (http:/ /www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_18. htm)

• Извештај Добросава Јевђевића од 13. фебруара 1943. мајору Захарију Остојићу о снабдевању четника одстране италијанских трупа (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_35. htm)

• Наређење мајора Захарија Остојића од 14. фебруара 1943. мајору Андрији Весковићу за покрет јединицау правцу Закмур— Коњиц (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_36. htm)

• Извештај команданта среза требињског од 16. фебруара 1943. команданту Зетског четничког одреда озаузимању Дрежнице, Раме и Прозора од стране НОВЈ с предлогом за уништење симпатизера НОП-а натериторији среза (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_37. htm)

• Наређење Драже Михаиловића од 17. фебруара 1943. команданту Зетског четничког одреда заприкупљање јединица и покрет у правцу Мостара ради борбе против НОВЈ у долини Неретве (http:/ /www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_38. htm)

Битка на Неретви 23

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 18. фебруара 1943. потчињенимкомандантима за општи напад на партизанске снаге у долини Неретве (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_40. htm)

• Извештај Владимира Контића од 18. фебруара 1943. Дражи Михаиловићу о формирању четничкихорганизација у Црној Гори 1941. године (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_41. htm)

• Извод из књиге послатих депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 1. до 19. фебруара 1943.године (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_42. htm)

• Заповест команданта операција херцеговачких четника од 20. фебруара 1943. командантима Мостарске иНевесињске бригаде за спречавање продора јединица 2. пролетерске бригаде на линији Бијела—Равни(http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_43. htm)

• Заповест команданта операција херцеговачких четника од 22. фебруара 1943. командантима Невесињскеи Комбиноване бригаде за заузимање и поседање положаја Планиница—Буковибрег—Грабовчићи—Долови (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_44. htm)

• Инструкција команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 23. фебруара 1943. потчињенимкомандантима о борбеном распореду јединица за напад на партизанске снаге на левој обали Неретве(http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_45. htm)

• Извештај команданта Коњичке групе од 23. фебруара 1943. команданту Истакнутог дела Штаба ДражеМихаиловића о садејству са италијанским јединицама у борбама код Коњица (http:/ / www. znaci. net/00001/ 4_14_2_46. htm)

• Извод из књиге примљених депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 7. до 24. фебруара 1943.године (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_48. htm)

• Молба Штаба Зетског четничког одреда од 24. фебруара 1943. упућена Главној националној команди даза формирање нових четничких батаљона обезбеди наоружање од Италијана (http:/ / www. znaci. net/00001/ 4_14_2_50. htm)

• Извештај команданта Коњичке групе четничких одреда од 24. фебруара 1943. команданту Истакнутогдела Штаба Драже Михаиловића о борбеном распореду и намерама Групе (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_52. htm)

• Заповест Команде Народне војске Црне Горе и Херцеговине од 25. фебруара 1943. командантимабатаљона за напад на јединице 2. пролетерске дивизије у долини Неретве (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_53. htm)

• Заповест команданта средње колоне од 26. фебруара 1943. командантима Невесињске и Комбинованебригаде за напад на јединице 2. пролетерске дивизије код Дрежнице (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_55. htm)

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 28. фебруара 1943. командантуЗетског четничког одреда да левом и средњом колоном избије на линију Гола главица — Црни поток —Црни врх (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_56. htm)

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 28. фебруара 1943. војводиДобросаву Јевђевићу да се споразуме са италијанским и немачким окупаторима о подели операцијскихзона између њих и четника за борбу против јединица НОВЈ у долини Неретве (http:/ / www. znaci. net/00001/ 4_14_2_57. htm)

• Наређење команданта Коњичке групе од 28. фебруара 1943. команданту леве колоне за напад најединице 3. дивизије НОВЈ на сектору Коњиц—Јабланица (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_59.htm)

• Извештај команданта 1. батаљона Зетског четничког одреда од 28. фебруара 1943. команданту Одреда оборбама батаљона против делова 2. далматинске бригаде на десној обали Неретве (http:/ / www. znaci.net/ 00001/ 4_14_2_60. htm)

Битка на Неретви 24

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 1. марта 1943. изасланику Врховнекоманде за координирање дејства четничких јединица у борби против партизанских снага у долиниНеретве (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_63. htm)

• Забелешка Драже Михаиловића од 3. марта 1943. о британској процени односа партизанских снага ичетника (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_65. htm)

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 3. марта 1943. изасланику Врховнекоманде за прегруписавање четничких јединица у долини Неретве (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_66. htm)

• Писмо команданта Коњичке групе од 4. марта 1943. команданту Истакнутог дела Штаба ДражеМихаиловића о задацима Групе у борби против делова 3. дивизије НОВЈ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_68. htm)

• Извештај команданта Зетског четничког одреда од 5. марта 1943. Дражи Михаиловићу о бројном стању,борбеном моралу, акцијама Одреда и сарадњи са италијанским трупама у борби против НОВЈ у долиниНеретве (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_69. htm)

• Извештај команданта Зетског четничког одреда од 5. марта 1943. команданту Националних трупа ЦрнеГоре о раду и борбеним дејствима Одреда у времену од 26. фебруара до 5. марта 1943. (http:/ / www.znaci. net/ 00001/ 4_14_2_70. htm)

• Извештај команданта Коњичке групе од 5. марта 1943. команданту Истакнутог дела Штаба ДражеМихаиловића о борбеном распореду четника и Немаца на сектору Коњиц—Јабланица (http:/ / www.znaci. net/ 00001/ 4_14_2_71. htm)

• Заповест команданта Дрежничке колоне од 5. марта 1943. команданту Комбиноване и Невесињскебригаде за напад на 2. далматинску бригаду у рејону Јабланице (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_72. htm)

• Заповест команданта леве колоне од 5. марта 1943. подређеним командантима за напад на 9.далматинску дивизију на сектору Имотски—Груде (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_73. htm)

• Извод из књиге послатих депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 20. фебруара до 6. марта1943. године (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_74. htm)

• Извод из књиге примљених депеша Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића у времену од 30. јануарадо 6. марта 1943. године (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_75. htm)

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића 7. марта 1943. изасланику Врховнекоманде за прегруписавање херцеговчких четника и Зетског четничког одреда и напад на јединице НОВЈу долини Неретве (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_77. htm)

• Обавештење команданта Коњичке групе од 7. марта 1943. командантима колона о форсирању Неретвекод Јабланице од стране НОВЈ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_78. htm)

• Извештај изасланика Врховне команде од 8. марта 1943. команданту Истакнутог дела Врховне команде оборбеном распореду и активности јединица (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_79. htm)

• Писмо Драже Михаиловића од 9. марта 1943. команданту Зетског четничког одреда о надлежностима уруковођењу борбеним операцијама четника у борби против НОВЈ у долини Неретве (http:/ / www. znaci.net/ 00001/ 4_14_2_80. htm)

• Извештај команданта Коњичке групе од 9. марта 1943. команданту Истакнутог дела Штаба ДражеМихаиловића о форсирању Неретве код Јабланице од стране НОВЈ и разбијању 1. и 2. дурмиторскебригаде (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_81. htm)

• Забелешка команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 11. марта 1943. о прорачунучетничких снага и њиховом распореду у долини Неретве (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_83. htm)

• Извештај команданта Комбинованог корпуса од 13. марта 1943. Бају Станишићу о формирању, борбеномраспореду и задацима јединица Корпуса (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_84. htm)

Битка на Неретви 25

• Извод из књиге примљених депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 26. фебруара до 14. марта1943. године (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_85. htm)

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 14. марта 1943. командантуЗетског четничког одреда за напад на јединице 2. пролетерске дивизије у пределу Борци— Главатичево(http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_86. htm)

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 15. марта 1943. командантуоперативних јединица источне Босне и Херцеговине за поседање положаја Руда Ластва — Особац —Долови — Бијела ради спречавања продора јединица 2. пролетерске и 3. НОУ дивизије на Калиновику иНевесињу (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_87. htm)

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 16. марта 1943. командантуЗетског четничког одреда за груписање јединица на правцу Улог — Обаљ и напад на јединице 2.пролетерске дивизије (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_88. htm)

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 17. марта 1943. командантуЗетског четничког одреда да спречи бежање разбијених и деморалисаних четника и организује одбрануНевесиња (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_89. htm)

• Извештај команданта оперативних јединица источне Босне и Херцеговине од 17. марта 1943. командантуИстакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о ситуацији код Главатичева — Крушевљана и Луке (http:/ /www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_90. htm)

• Писмо мајора Мирка Лалатовића од 18. марта 1943. команданту 2. равногорског корпуса о борбичетника против јединица НОВЈ у долини Неретве и задацима Корпуса (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_91. htm)

• План команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 18. марта 1943. о груписању јединица иначину извршења напада на јединице НОВЈ на подручју између Прења и Бјелашнице (http:/ / www. znaci.net/ 00001/ 4_14_2_92. htm)

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 18. марта 1943. командантуоперативних јединица источне Босне и Херцеговине да прикупи јединице и организује одбрану Невесиња(http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_93. htm)

• Извештај мајора Боривоја Радуловића од 18. марта 1943. коман данту Истакнутог дела Штаба ДражеМихаиловића о расулу, бежању и пљачки четничких јединица на подручју Невесиња (http:/ / www. znaci.net/ 00001/ 4_14_2_94. htm)

• Заповест Штаба оперативних јединица од 18. марта 1943. потчињеним за напад на јединице 3. НОУдивизије на линији Пресјека — Кљуни — Лакат (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_95. htm)

• Наређење Драже Михаиловића од 19. марта 1943. команданту Зетског четничког одреда и командантуоперативних јединица источне Босне и Херцеговине за напад на јединице 3. НОУ дивизије на правцуПридворци — Кљуни — Лука (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_96. htm)

• Извештај команданта Зетског четничког одреда од 19. марта 1943. команданту Истакнутог дела ШтабаДраже Михаиловића о нападу четника на јединице 3. НОУ дивизије на правцу Придворци — Кљуни —Лука (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_97. htm)

• Извештај команданта оперативних јединица источне Босне и Херцеговине од 20. марта 1943. командантуИстакнутог дела Штаба Драже Михаиловића о борбама против јединица 3. НОУ дивизије на правцуНевесиње — Кљуни (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_98. htm)

• Наређење команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 21. марта 1943. командантуДринског корпуса о формирању и начину дејства летећих бригада (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_99. htm)

• Наређење Драже Михаиловића од 25. марта 1943. команданту лимско-санџачких четничких одреда заформирање летећих бригада и борби против јединица НОВЈ у зони: Фоча — Калиновик — Улог —Неретва — Чемерно — Волујак — Фоча (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_101. htm)

Битка на Неретви 26

• Наредба команданта Главне националне команде од 27. марта 1943. потчињеним командантима даспрече продор јединица НОВЈ у Црну Гору (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_103. htm)

• Заповест команданта Милешевског корпуса од 27. марта 1943. командантима потчињених јединица икомандантима Романијског и Дринског корпуса за поседање положаја на десној обали Дрине радиспречавања прелаза јединица НОВЈ у правцу Санџака и Црне Горе (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_104. htm)

• Писмо команданта Истакнутог дела Штаба Драже Михаиловића од 28. марта 1943. Дражи Михаиловићуо ситуацији код четничких јединица на фронту Фоча — Шћепан поље и упућивању италијанскихјединица на сектор одбране код Фоче и Устиколине (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_105. htm)

• Писмо Драже Михаиловића од 28. марта 1943. мајору Захарију Остојићу о потреби садејстваиталијанских и четничких јединица у одбрани положаја на Дрини (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_14_2_106. htm)

• Писмо Драже Михаиловића од 28. марта 1943. мајору Захарију Остојићу о потреби затварања правацапродора НОВЈ у Црну Гору и Санџак (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_107. htm)

• Извештај Главног штаба Команде Народне војске Црне Горе и Херцеговине од 28. марта 1943. о борбамацрногорских и херцеговачких јединица против јединица НОВЈ на правцу Кула — Чичево — Главатичево— Невесиње (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_108. htm)

• Извод из књиге примљених депеша Штаба Драже Михаиловића у времену од 14. марта до 3. априла1943. године (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_113. htm)

• Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen" (http:/ /www. znaci. net/ 00001/ 200. htm), Munin-Verlag, Coburg 1978.

• Roland Kaltenegger: TOTENKOPF & EDELWEIß (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 181. htm), Ares Verlag2008.

• Thomas Cassagrande: Die volksdeutsche SS-Division "Prinz Eugen": die Banater Schwaben und dieNazionalsocialistiscchen Kriegsverbrechen (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 174. htm), Campus Verlag, Frankfurtam Mein 2003.

• Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 180. htm), KurtVowinckel Verlag, Neckargemünd 1962

• Рудолф Приморац: ОПЕРАТИВНО-ТАКТИЧКА ИСКУСТВА ИЗ ПРВЕ ПОЛОВИНЕНАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 210. htm), Војноиздавачки иновински центар, Београд 1986.

• НЕРЕТВА - зборник, књига 1 (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 256. htm), Војноиздавачки завод, Београд,1965.

• НЕРЕТВА - зборник, књига 2 (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 257. htm), Војноиздавачки завод, Београд,1965.

• НЕРЕТВА - зборник, књига 3 (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 258. htm), Војноиздавачки завод, Београд,1965.

Битка на Сутјесци 27

Битка на Сутјесци

Битка на СутјесциДео Другог светског рата

Партизани за време битке на Сутјесци

Време: 15. мај - 15. јун 1943.

Локација: кањон Сутјеске, Црна Гора и Херцеговина

Резултат: немачка офанзива заустављена

Цивилне жртве: преко 500 стрељаних у масакру у Пивској Жупи

Сукобљене стране

 Нацистичка Немачка Краљевина Италија НДХ Бугарска

НОВ и ПОЈ

Заповедници

Александар ЛерРудолф Литерс

Јосип Броз ТитоСава Ковачевић†Коча ПоповићПеко Дапчевић

Јачина

120.000 + авијација 22.000

Губици

око 5.300 избачених из строја (2.768 Немаца[1], 411 војника НДХ, преко 2.000 Италијана) 7.543[2]

Битка на Сутјесци или Пета непријатељска офанзива, је назив који је у југословенској историографијиодомаћен назив за операције „Шварц“ (нем. -{Schwarz}-, „црно“) немачких трупа у лето 1943. године. Циљ овеоперације било је разбијање група отпора, како актуелног, тако и потенцијалног, и чврсто поседање јадранскогзалеђа, што је добило на важности наступањем Савезника у Средоземљу.Првобитно, у време прављења плана за етапно успостављање контроле у јадранском залеђу, као трећа фаза била је предвиђна операција ради разоружавања четника у италијанској окупационој зони, под кодним називом „Вајс III“ (нем. -{Weiss}-, „бело“). Након продора Главне оперативне групе НОВЈ у источну Херцеговину и Црну Гору, наметнула се потреба за појачањима и ревизијом планова. Нова испланирана операција имала је за циљ разоружање четника и уништење оперативне групе НОВЈ, и добила је кодни назив „Шварц“. Операција је имала две етапе - разоружање и распуштање четника (и ликвидацију Михаиловићевог

Битка на Сутјесци 28

штаба), и уништење оперативне групе НОВЈ. Деликатан проблем представљале су чврсте везе четника саиталијанским снагама. И поред сагласности са највишег места, италијанске снаге на свим нивоима снажно су сесупротстављале тој идеји.Пошто је отпор четника изостао, борбе су почеле 15. маја, концентричним наступањем против главнине снагаНОВЈ на простору Санџака и северне Црне Горе, а завршиле се 15. јуна 1943. године пробојем обруча ипробојем главнине снага НОВЈ у Босну.Немачке трупе успеле су да опколе Главну оперативну групу Врховног штаба НОВ и ПОЈ на тешкомпланинском терену. Тиме су успеле да снагама НОВЈ наметну дуготрајне одсудне борбе, које су биле супротнетактици партизанског ратовања и, с обзиром на однос снага у људству и техници, биле крајње неповољне поНОВЈ. Снаге НОВЈ нашле су се затворене на малом простору, непрекидно тучене концентрисанимартиљеријским и ваздухопловним снагама. Оне су претрпеле велике губитке, али су доказале своју борбенучврстину и успеле да пробију обруч и пређу у противофанзиву у источној Босни.Ово је била несумњиво, и по обиму и по броју погинулих војника, највећа до тада предузета операција напростору Југославије. Овај низ операција („Вајс I“, „Вајс II“ и „Шварц“) представља прелаз између гоњењагерилских група, што је био преовлађујући облик дејстава 1941. и 1942, и отвореног маневарског рата, који јенаступио доласком Друге оклопне армије на територију Југославије августа 1943. године.Ову операцију карактерише крајње залагање војника обеју страна на изузетно тешком терену. У посебнотешкој ситуацији била је оперативна група НОВЈ, која је на слабо настањеном подручју остала без изворахране. И поред глади, врло тешких губитака, екстремних физичких напора и непрекидних оштрих борби снагеНОВЈ задржале су висок морал, дисциплину, борбену кохезију и убојитост, што им је признао и непријатељ.[3]

Битка на Сутјесци постала је због тога симбол изузетног пожртвовања, храбрости и моралне чврстине унајтежим искушењима. Многе улице, школе, установе и спортска друштва у послератној Југославији названесу по овој бици.

Припреме за операцију „Шварц“ На основу посете министра иностраних послова Италије, грофа Галеаца Ћана, Хитлеровом главном стану уВиници на Источном фронту, као и из писма које је Хитлер упутио Бениту Мусолинију, видело се да немачкиВермахт дубоко верује да ће савезници извршити инвазију Балкана после победе код Ел Аламејна и поседањесеверне Африке. Операцијама „Вајс -{I}-“, „Вајс -{II}-“ и „Вајс -{III}-“ (нем. -{Weiss}- -{I}-, -{II}- и -{III}-,„бело“), тј. битке на Неретви, немачки Вермахт није постигао жељене циљеве и није уништио побуњену герилуна Балкану, па се приступило припремама за нови подухват.Операцијом „Шварц“, Вермахт је намеравао да рашчисти позадину јадранске обале уништавајући и четнички ипартизански покрет, који су се и даље чврсто држали у Херцеговини и Црној Гори. Пошто је план „Вајс“захтевао ангажовање додатних снага ради потпуног уништења снага НОВ и ПОЈ, Хитлер је замислиооперацијски план „Шварц“ потпуно супротан од плана „Вајс“. Пошто су италијански команданти у Југославијибили веома несклони разоружању четника, Хитлер је сагласност изборио преко Мусолинијеве владе иГенералштаба. Ипак, у првој фази по том питању дошло је до напетости и неспоразума између немачке ииталијанске војске.За ову операцију командант Југоистока, генерал-пуковник Александар Лер, добио је као појачање нарасполагање 1. брдску дивизију са источног фронта. Лер је тактичку команду поверио немачком командантутрупа у Хрватској Рудолфу Литерсу. Борбена групација за ову операцију отуда је носила назив КорпусХрватска.

Битка на Сутјесци 29

Ангажоване снаге у операцији „Шварц“

Осовинске снагеНемци су знали за велику важност целе операције па су за њу ангажовали чак 8 дивизија, 3 пука и једнуцелокупну бригаду. Око 120.000 војника. Осим Немаца, ангажовани су и делови италијанске армије, хрватскогдомобранства и бугарских пукова. За операцију „Шварц“, Немцима је било уступљено на располагање:•• Немачке снаге

• 1. немачка брдска дивизија — генерал-лајтнант Валтер Штетнер (нем. -{Generalleutnant Walter StettnerRitter von Grabenhofen}-)

• 7. СС дивизија „Принц Еуген“ — СС-обергрупенфирер Артур Флепс (нем. -{SS-Obergruppenführer ArturPhleps}-)

• 118. ловачка дивизија — генерал-лајтнант Јозеф Киблер (нем. -{Generalleutnant Josef Kübler}-)• 104. немачка ловачка дивизија (делови) — генерал пешадије Хартвиг фон Лудвигер (нем. -{General der

Infanterie Hartwig von Ludwiger}-)• 369. легионарска дивизија — генерал-лајтнант Фриц Најдхолд (нем. -{Generalleutnant Fritz Neidholdt}-)•• 4. пук Бранденбург•• самостални 659. инжињеријски батаљон•• 202. тенковски батаљон

•• Снаге НДХ•• 4. Домобрански горски здруг

•• Италијанске снаге• Дивизија „Тауринензе“ — генерал-мајор Микеле Радело• Дивизија „Ферара“ — пуковник Карло Магаљоти• Дивизија „Венеција“ — пуковник Марко Лукио

•• Бугарске снаге•• 61. ојачани бугарски пук из Тракије•• 63. комбиновани бугарски пук

За операцију је интензивно ангажована и авијација. Осовинске снаге на терену подржавало је преко 300 авионаразних типова. Целокупном операцијом на немачкој страни је руководио генерал-пуковник Александар Лер,командант Армијске групе Е. Тактички командант био је генерал Рудолф Литерс, командант корпусаХрватска.

ЧетнициШто се тиче распореда четничких снага, у Црној Гори су се тада једино налазили групе корпуса Црне Горемајора Павла Ђуришића и то:• Лимски корпус – мајор Милорад Јоксимовић• Дурмиторски корпус – капетан Иван Ружић• Невесињски корпус – поручник Милорад Поповић•• Шаховићки одред•• Мојковачки одред•• Пољски одред•• Дурмиторски одред

Битка на Сутјесци 30

НОВЈСнаге НОВ и ПОЈ су бројале око 22.000 бораца (укључујући болницу):• Прва пролетерска дивизија – генерал-мајор Коча Поповић• Друга пролетерска дивизија – генерал-мајор Пеко Дапчевић• Трећа ударна дивизија – пуковник Радован Вукановић, затим пуковник Сава Ковачевић,• Седма банијска дивизија – пуковник Павле Јакшић•• Шеста источнобосанска бригада•• Петнаеста мајевичка бригада

Немачки план операцијеУ првој фази, Немци су планирали да препадима и користећи превару и изненађење, разоружају и интернирајучетнике ослоњене на италијанске снаге. У другој фази предвиђено је концентрично наступање против снагаНОВЈ.Немачка команда је оперативни план наступања против НОВЈ прилагодила карактеристикама терена.Планирали су да концентричним наступањем Оперативну групу НОВЈ сабију на природно изоловани и готовоненастањени простор између кањона Таре и Пиве, и планине Дурмитор, те да је тамо униште масовномупотребом авијације, артиљерије и планинских трупа. 1. брдска дивизија својим северним крилом, италијанскадивизија „Венеција“, борбена група „Лудвигер“ (724. немачки, 61. и 63. бугарски пук), 369. дивизија и 118.ловачка дивизија са 4. планинским здругом НДХ распоређене су полукружно са источне и северне стране. Овеснаге требало је да у првој фази овладају Санџаком и потисну снаге НОВЈ на леву страну Таре. Јужно крило 1.брдске, дивизија Ферара и 7. СС дивизија требало је да потисну снаге НОВЈ са југа и југоистока. Након тога,118. дивизија имала је задатак да поседне леву обалу Пиве и тако затвори окружење тако да покушај пробојаометају не само распоређене снаге него и дубоки речни кањони. Тиме би снаге НОВЈ биле доведене убезизлазну ситуацију и уништене.

Први део операције „Шварц“

Разоружање четникаНемачка 369. дивизија продрла је под борбом против јединица НОВЈ до Фоче 6. маја, ослободивши батаљонАоста италијанске дивизије Тауринензе и око 1.000 четника, које су снаге НОВЈ 23 дана држале под опсадом.Четници су пуштени кућама.Приликом наступања 7. СС дивизије и 118. ловачке дивизије кроз источну Херцеговину, немачке снагесусреле су се са извесним степеном италијанске опструкције и са чаркама са четницима. Притом је вишестотина четника разоружано.Павле Ђуришић и његове снаге успоставиле су почетком маја контакт са наступајућим деловима 1. брдскедивизије. Немци су одлучили да прикрију своје стварне намере, па су прву групу разоружаних четника пустиликућама. Прихвативши комуникацију са четницима, постигли су да се велики број четника на челу саЂуришићем концентрише у Колашину, где су већ биле распоређени и немачки борбени делови. Изненаднимпрепадом 14. маја ујутро, Немци су похватали четнике на спавању, разоружали их, и око 1.600 интернирали узаробљеничке логоре у Грчкој и Пољској, а око 800 употребили за радне батаљоне.

„Немачки удар на штаб Лимско-Санџачких четничких одреда десио се 14. маја...• Претпостављао се удар Немаца, разоружање и интернација, али никако за 14. мај, па поготову што су Немци

(при свом првом упаду на нашу територију) прву похватану и поведену партију четника (око њих 120) вратили натраг из Пећи и Митровице, вративши и оружје и што су нашег Начелника Штаба који је отишао за Андријевицу (пошто је Павле изврдао позив) ради студије плана за акцију протав комуниста, дочекали,

Битка на Сутјесци 31

примили и испратили невероватно „џентлменски“ (како рече Рајо). А све ово под унапред даваномгаранцијом Италијана, којима се много вере поклањало...

•• Сада почињем са излагањем догађаја ...•• 14. маја ујутру око 7 и по часова... ме је војник известио да су дошли у Колашин и око њега Немци са

моторизацијом.• У Павловом стану затекао сам само пола пратње... и када сам хтео и ја последњи да изађем, зачуо се

сигнални пуцањ у вароши, и одмах заклапарале немачке чизме на степеницама стана... скочио сам са спратастана у башту, угтедао у суседној башти Немце, јурнуо кроз ходник зграде поред другог... и на улицинајашем на трећег који ме митраљетом натера у приземље код пратње Павлове која је већ слагала оружје нагомилу и одвођена. Држао сам се угла собе слажући оружје са последњим преосталим четником...спроводник је и нас повео.“

[4]

Укупно је разоружано око 4.000 четника, од којих је већина депортована у заробљеничке логоре. Крајем 1943.већина четника враћена је из интернације.

„1.)II. четници:•• При разоружању четника било је:•• 3.200 заробљених,• мртвих нема.“[5]

„III. Транспортовано је:...•• 2.) Четника:•• 34 официра, 1588 војника,• Неслагање ових бројева са цифром под тач. II објашњава се овако: 800 четника упућено је у носачки

батаљон, евакуисани су болесни, изнемогли, људи преко 60 и испод 16 година, смртни случајеви уследисцрпљености итд.“

Наступање са севераУ утврђењима у Фочи још од 15. априла снаге НОВЈ држале су у блокади делове италијанске алпске дивизије„Тауринензе“ и око 1.100 четника. Последњих дана априла, делови 369. легионарске дивизије наступили су изправца Горажда према Фочи. Потискујући Шесту источнобосанску и Петнаесту мајевичку бригаду, у Фочу супродрли 3. маја и деблокирали Италијане. Четнике су разоружали, али их нису интернирали.Лево крило 369. легионарске дивизије наступило је из правца Прибоја према Пљевљима, и, не наишавши наотпор, спојило се са главнином дивизије „Тауринензе“.

Битка на Сутјесци 32

Наступање са истока

Усиљени марш преко Пештера, 2. равногорског корпуса под командомкапетана Предрага Раковића и Расинског корпуса под командом мајора

Драгутина Кесеровића, хита у помоћ Врховној команди ЈВУО ка планиниЈадовник, почетком маја 1943.

Пре него што ће кренути по операцијскомплану ка уништењу четничке гериле,Вермахт је понудио преговоре генералуМихаиловићу, нудећи му власт уЈугославији уколико се савезнициевентуално искрцају на Јадрану и мирнуевакуацију својих и бугарских трупа.Михаиловић је све захтеве одбио идепешама у Лондону тражио да му сетачно каже датум савезничкогискрцавања. У том циљу, четници суучврстили своје положаје широм целеЦрне Горе и Херцеговине а на снази је идаље са Италијанима био договор омеђусобном ненападању који су Енглезизвали „-{accommodation}-“(прилагођавање, компромис).

Операција је са истока почела наступањем1. брдске дивизије у Црну Гору из правца Пећ-Нови Пазар. Почетком маја Ђуришић је успоставио кантакте саделовима (претходницом Ремолд) 1. брдске дивизије и 4. пуком Бранденбург[6].

Средином маја 1943. главнина снага ЈВуО се налазила око града Колашина којег су преотели од партизанскихснага још половином 1942. У међувремену, Михаиловић је напустио село Липово у кренуо ка Бистрици,сместивши се у селу Затон, срез бјелопољски.

Истог дана, упркос успостављеним контактима и снажном противљењу команданта италијанског 14. корпусагенерала Ронкаље, Немци су након уласка у Колашин заробили мајора Павла Ђуришића са целим штабом иоко 1.200 четника. У истој акцији су заробљени и мајор Никола Бојовић, начелник штаба Ђуришића.

Упркос протесту Италијана да се мајор Ђуришић пусти, он је авионом пребачен у заробљенички логор Стриј уПољској, док је већина официра депортована у заробљенички логор Оснабрик.

У свом продору према Херцеговини, јединице 7. СС „Принц Еуген“ дивизије су заробиле око 500херцеговачких четника и спровела их у Србију.О заробљавању мајора Ђуришића, Михаиловић је обавестио депешом Лондон. Коначно, наконМихаиловићевог бекства из Црне Горе, а истовремено и из немачког обруча, немачка команда наређује да се уСплиту штампа уцена за вођу четничке гериле. Чим је немачки план „Шварц“ окренуо своју активност противснага НОВ и ПОЈ која се врло брзо насукала у централаној Црној Гори, изашла је уцена и за Тита на истомплакату са Михаиловићем и са истом цифром од 200.000 златних немачких марака. Након заробљавањаглавнине четничких црногорских одреда код Колашина, Немци су наставили операцију „Шварц“.

Битка на Сутјесци 33

Претходне борбеДок су Немци вршили припреме за операцију „Шварц“, на територији Херцеговине и Црне Горе вођене суоштре борбе.Оперативна група НОВЈ-а је након претрпљене офанзиве „Вајс“ кренула свим снагама преко Херцеговине да сепробије у Црну Гору, уништи четнике и Италијане, и завлада тереном. На том простору би се исцрпљениборци одморили, рањеници лечили, а затим би се кренуло према Косову у јужну Србију.Жестоке борбе између партизана и италијанско-четничких снага вођене су на секторуФоча-Калиновик-Гацко-Шавник. Невесиње које је прелазило из руке у руку чак осам пута. Снаге НОВЈ су 6.априла форсирале Дрину, разбиле делове дивизије Тауринензе и четнике код Ифсара, заузеле Чајниче иопколиле Фочу, у којој је опкољен један италијански батаљон и око 1000 четника.Гонећи четнике све дубље у Црну Гору, Врховни штаб НОВЈ се пребацио на планину Дурмитор.Након тешког пораза нанесеног Италијанима у пивском Јаворку 1. маја Прва и Друга пролетерска дивизијакренуле су у обухватно наступање ради ликвидирања италијанско-четничког гарнизона у Колашину, санамером да наставе продор према Беранама. У склопу опкољавања Колашина, ударна група батаљона (двабатаљона Четврте и један батаљон Пете црногорске бригаде) разбили су 15. маја 383. италијански пук кодБиоча.У области Колашина и Бијелог Поља се офанзива НОВЈ сударила са офанзивним наступањем Немаца. Првиоштри сукоби избили су у Мојковцу и код Бродарева 15. маја.

Почетне борбе

Сељаци преносе рањенике

15. маја 1943. отпочела је Битка на Сутјесци против Главнеоперативне групе Врховног штаба НОВЈ-а. До првих оштрихсукоба дошло је на северу, између Чајнича и Фоче, са деловима369. легионарске дивизије, и на истоку, код Бродарева иМојковца, са 1. брдском дивизијом.

Суочивши се са наступањем крупних немачких снага са истока,Врховни штаб НОВЈ-а одлучио је да заузимањем Фоче спречизатварање обруча и обезбеди комуникацију према источнојБосни. Напад је од 21. до 25. маја изводила ојачана Првапролетерска дивизија против главнине немачке 118. ловачкедивизије и 4. горског здруга НДХ. И поред одређенихтактичких успеха (разбијања 7. горске пуковније 21. маја и 13. горске пуковније 24. маја), након бочног удараделова 369. дивизије код Градца 25. маја, овај напад показао се бесперспективним. Отуда је Врховни штаб 27.маја наредио пребацивање свих снага на леву обалу Таре.

118. ловачка дивизија имала је задатак да са запада избије на Пиву и блокира је. Њен 738. пук 22. маја безконтакта са јединицама НОВЈ избио је на Вучево, висораван западно од Пиве. Међутим, на овој широкој инепроходној области нису могли да организују везе и снабдевање, па је командант пука, потпуковник Анакер,један батаљон упутио на југ, ради успостављања везе са 7. СС дивизијом, а један на запад, ради везе са штабомсвоје дивизије. Преостали, 2. батаљон у драматичној борби 29. маја два батаљона Друге пролетерске збацилису са доминантних позиција. Интервенцију делова дивизије са севера, преко Дрине, сузбиоле су снаге Првепролетерске дивизије које су се пребациле преко Таре. Тиме су снаге НОВЈ чврсто запоселе Вучево и спречилеНемце да затворе обруч на Пиви. Следећа природна препрека на који+ој је 118. дивизија то могла учинити,била је долина Сутјеске.

Битка на Сутјесци 34

Од 18. маја почело се испољавати наступање 7. СС дивизије и италијанске дивизије Ферара са југа премаШавнику, Жабљаку и Мратињу. Успешна одбрана Прве далматинске и Пете црногорске које су сузбиленаступање десног крила 7. СС дивизије и Италијана, омогућила је организовање напада на лево крило 7. ССдивизије. Почев од 31. маја, па до 5. јуна, 4. црногорска, 7. крајишка и 10. херцеговачка водиле су оштре иисцрпљујуће борбе са Немцима на кршевитим странама планине Биоч и у горњем току Пиве. Постигнутиуспеси били су недовољни, с обзиром на резерве којима су Немци располагали.Установивши да је тај правац, преко изворишног дела Сутјеске и Гатачког поља, густо поседнут по дубини,Врховни штаб је организовао саветовање 3. јуна у Мратињу. Закључено је да је ситуација критична, и снаге суподељене на два дела. Прву групу сачињавале су Прва и Друга дивизија са врховниш штабом, а другу Трећа (унешто измењеном саставу) и Седма дивизија, са Централном болницом и делом већника АВНОЈ-а. Другомгрупом руководили су Милован Ђилас, као делегат Врховног штаба, и Сава Ковачевић, који је именован закоманданта Треће дивизије. Две групе требало је да се пробијају у дивергентним смеровима ради развлачењанемачких снага. Прва група требало је да се пробија преко Сутјеске, док је другој дат задатак да се врати надесну обалу Таре, у Санџак.

Савезничка војна мисија у партизанском Врховном штабуОбавештен о доласку британске војне мисије, Врховни штаб је 20. маја 1943. напустио Ђурђевића Тару исместио се у шуму код Црног Језера, у подножју Дурмитора.У ноћи 27/28. маја је стигло је британско Одељење за везу, са шифрованим називом мисија „Типикал“. На челуове мисије налазили су се капетан Бил Стјуарт, који је говорио српско-хрватски језик, јер је пре рата радио убританском конзулату у Загребу, и Вилијам Дикин, професор историје на Оксфорду. Поред њих двојицемисија је имала још 4 члана.Већ сутрадан Тито је примио Британце и захтевао је војну помоћ и тражио да британско ваздухопловствобомбардује немачке центре концентрације. Пошто на овом сектору није било ниједног четничког војника,Дикин је јављао команди да се једино снаге НОВЈ боре против Немаца. Нешто касније, након борбе наСутјесци и упознавања са ситуацијом у Босни, те након заробљавања четничког команданта Зеничког одредаГолуба Митровића код којег су заплењени документи о сарадњи с НДХ и Немцима, капетан Дикин јавио је дачетници сарађују са Немцима и Италијанима против партизана.У Михаиловићевом штабу се тада налазио британски пуковник Вилијам Бејли. Након пролећне кризе уодносима, кад је известио о сарадњи четника са Италијанима, Бејли је известио команду у Каиру да је ДражаМихаиловић на време избегао из Црне Горе, и да Немци разоружавају четнике.Савезнички командант Средоземља генерал Вилсон је 26. маја 1943. године издао запоовест Михаиловићу дасвоје трупе пребаце источно од Ибра, и да тамо воде борбу са Немцима, јер западно од Ибра „партизанипредстављају добру и ефикасну борбену снагу у свима рејонима где је генерал Михаиловић представљенједино квислинзима"[7].

Врховни Штаб у обручуВрховни штаб је видео да се главна оперативна група може пробити једино долином Сутјеске јер су ту билеслабије снаге Немаца. Међутим, Немци су предвидели овакав развој догађаја, па су пожурили да утврде читавудолину Сутјеске.На местима: Тјентиште, Љубин Гроб, Вучево, Баре, Личке Колибе, Кошута, Попов Мост, Милинкладе, Суха,Врбница, Маглић и Волујак, која леже у долини реке Сутјеске скоро месец дана су се водиле тешке и крвавеборбе у другој фази операције „Шварц“, па је битка због ових места која леже у долини реке Сутјеске и добиланазив „Битка на Сутјесци“.

Битка на Сутјесци 35

Оперативна главнина НОВЈ је имала и централну болницу са око 3000 рањеника, од којих су 1000 билитифусари.У напад преко Пиве и Вучева у долину Сутјеске упућена је Прва пролетерска дивизија. Као доминирајућатачка требало је посести брдо Вучево, направити коридор за слободни пролаз преко Сутјеске, правцемЗеленгоре и даље у Босну.И Немачка команда је предвидела такву могућност, па је послала претходницу да заузме Вучево. У борби прсау прса, снаге Прве пролетерске дивизије су успеле да збаце Немце и загосподаре овом доминирајућом тачком.Немци су затим почели запоседати читаву долину Сутјеске]], од Тјентишта до њеног ушћа у Дрину кодЧелебића. Тим правцем је продирала и 7. СС дивизија „Принц Еуген“ која је опкољавала главнину снага ицентралну болницу. Почетком јуна почела је права драма на Сутјесци.Пошто је покушај пробоја фронта преко Фоче пропао, Врховни штаб је морао да се врати на почетне положаје,што су Немци искористили да направе још чвршћи обруч.Тако се првих дана јуна читав Врховни штаб нашао у обручу, заједно са централном болницом у долиниСутјеске.

Тито и Иван Рибар на Сутјесци

Тито је 3. јуна са Врховним Штабом прешао Пиву кодМратинца. Истог дана на седници Врховног штаба седискутовало о положају групације НОВЈ са болницом.

Поред свакодневних борби, кањон Сутјеске су свакодневнозасипали авиони бомбама и то у врло ниском лету. Нарочито сувелики губици били у редовима Друге далматинске бригадекоја се сукобљавала са јачим снагама 117. дивизије. Уоперативном дневнику Немачке команде стоји да је у борбикод Гацког за један дан погинуло 200 партизана и 50 Немаца.

У тешкој ситуацији по Врховни штаб и читаву главнину,одлучено је да се читава оперативна група подели на два дела:Прву групу би чинило десет бригада Прве и Друге пролетерскедивизије, које су већ форсирале Пиву, а другу групу шестбригада Треће ударне и Седме банијске дивизије са централномболницом које су се налазиле источно од Пиве.

Прва група је требала да се пробије преко Сутјеске насеверозопад, а друга с централном болницом преко реке Таренатраг у Санџак.

На простору око кањона Сутјеске и Сухе почеле су жестокеборбе за околне висове, који су наизменично падали у руке и једних и других. Направљен је простор од 5-6-{km}- за пролаз главнине снага. Ту су требали кренути и рањеници.Прва пролетерска дивизија је кренула преко Милинклада и 8. јуна 1943. избила у рејон Лучких и Врбничкихколиба на Зеленгори. Друга пролетерска дивизија је имала мање среће. На месту Баре, недалеко од Волујакабило је поприште крвавих борби са јединицама 118. немачке дивизије.

Нарочито је страдала Друга далматинска бригада. Само у једном дану погинуло је преко 600 бораца. Остао јемањи вод који је послао поруку Врховном штабу да ће се сви борци борити до последњег. Немачки удари наБарама и Кошути су били још жешћи.Нарочито тешка ситуација била је на сектору друге групе, која се са централном болницом пробијаланеуспешно преко Таре у Санџак.

Битка на Сутјесци 36

Зато је Врховни штаб наредио да друга група крене са њом заједно преко Вучева и Сутјеске. То је изискивалонеколико дана, па је обруч био још чвршће стегнут. И поред предлога команданта Прве пролетерске дивизијеКоче Поповића да се све снаге пробију у правцу где се пробијала Прва пролетерска дивизија, Врховни штаб јеостао да чека другу групу коју је предводио Сава Ковачевић.У великом обручу у коме се тада налазио Врховни штаб, јављено је да је 9. јуна 1943. године Тито рањен набрду Милинкладе на планини Озрен. Пуковник Саво Оровић је својим фото-апаратом овековечио овај догађајпоред једне пећине, где се скривао Врховни штаб. У истом нападу, погинуо је капетан Бил Стјуарт, ЂуроВујовић, титов лични патилац и још неколико партизана.Да би се спасла главнина снага и централна болница наређено је било да се поседну доминирајуће коте „ВеликаКошута“ и „Љубин Гроб“, које су се још називале „коридори спаса“. За Кошуту је била одређана Седма бригадаДруге пролетерске дивизије]], док је Четврта пролетерска црногорска НОУ бригада бранила Љубин Гроб. Тује погинуо и командант Четврте црногорске бригаде Василије Ђуровић Вако.

Пробој обручаПре почетка главног боја наређено је да се закопа све тешко оружје, спали архива и сви коњи закољу заисхрану бораца. Први трачак наде за извлачење из обруча начињен је 10. јуна у раним јутарњим сатима. Тадасу се делови Прве пролетерске бригаде код села Балиновац у јуришу пробила кроз два немачка батаљона изаједно са Трећом крајишком бригадом наставила да гони Немце према путу Фоча-Калиновик.О овом пробоју је јавио Берлину и генерал Лер, али га је назвао локалним пробојем.То је била велика грешка којом су Немци пропустили прилику да униште снаге НОВЈ у котлу Сутјеске.Остављајући по страни расцеп од 2 -{km}- у фронту, Немци су поново сконцентрисали обруч у долиниСутјеске, али ту није више била главнина снага НОВЈ.Кроз поцепани део фронта већ идућег дана ће се извући све јединице Прве и Друге пролетерске и Седмебанијске дивизије с Врховним штабом.10. јуна 1943. је стигао и део са централном болницом, али без Саве Ковачевића.12. јуна заузето је село Ратај и тако још више проширена пукотина у немачком обручу. После новог пробоја,дефинитивно је направљен коридор спаса од 20 -{km}- према Јахорини.14. јуна све бригаде Прве, Друге и Седме дивизије пробиле су се с Врховним штабом и делом рањеникаправцем Зеленгоре.Такве среће није била Трећа ударна дивизија Саве Ковачевића с главнином централне болнице која је поновоналетела на немачки обруч у долини Сутјеске. На Тјентишту је 12. јуна избројано 214 мртвих партизана, а 34су заробљени. У немачком извештају се спомиње да је пронађена масовна гробница тифусара и да су сваоколна села и насеља спаљена због заразе.У самој долини Сутјеске налазиле су се 7. СС, 118, и 1. брдска дивизија, италијанска дивизија „Ферара“. 13.јуна 1943. почео је одлучујући продор ове групе. Дивизија је подељена на неколико делова и пробијала се дужреке Сутјеске самостално. У једном од таквих јуриша, надомак зидина спаљеног села Крекова погинуо је СаваКовачевић. Уз велике губитке, Трећа дивизија се пробила у долини Сутјеске и ускоро прикључила осталимјединицама на Зеленгори.13. јуна, Немци су пронашли у долини Сутјеске рањенике који су се одвојили од главнине и све их побили. Унемачком извештају пише да су сви поубијани, јер је већина била заражена тифусом.14. јуна продором према Зеленгори, главнина је успела изаћи из обруча и упутила се у Босну.15. јуна окончана је операција „Шварц“. 118. дивизија је престала са нападима, а генерал Литерс је јављаоХитлеровом главном штабу да је главнина партизанских снага успела да побегне из Црне Горе у Босну.

Битка на Сутјесци 37

ПоследицеОперација „Шварц“ је нанела велике губитке јединицама НОВЈ:[8]

•• 1. дивизија: 1514 погинулих од 5041 бораца укупно, или 30.03 %•• 2. дивизија: 2605 погинулих од 8106 бораца укупно, или 32.14 % (рачунајући јединице под њеном командом

10. јуна)•• 3. дивизија: 1554 погинулих од 4664 бораца укупно, или 33.32% (рачунајући и 3. батаљон 10. херцеговачке

бригаде)•• 7. дивизија: 1349 погинулих од 2547 бораца укупно, или 52.96%Током битке је укупно погинуло 7022 бораца НОВЈ. На Сутјесци су гинули борци готово из свих крајеваЈугославије: Далматинци и други хрватски партизани, Србијанци, Црногорци, Босанци. Погинули су истакнутиреволуционари: Веселин Маслеша, Сава Ковачевић, Сима Милошевић, Василије Ђуровић Вако, Иван ГоранКовачић, Олга Поповић-Дедијер, Перо Ћетковић, Мома Станојловић и многи други, али је главнина НОВЈ-абила сачувана.Операција „Шварц“ се сматра једном од прекретница у Народноослободилачком рату у Југославији.Само неколико месеца касније, све западне силе су почеле да уздижу Народноослободилачки покрет, све доТехеранске конференције када је исти покрет признат као једини легитимни антифашистички покрет уЈугославији.

Види још•• Долина хероја•• Тјентиште•• Љубин Гроб

Референце[1] Извештај команданта немачких трупа у НДХ од 20. јуна 1943, [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату

југословенских народа (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_94. pdf)]-а, том XII (немачки документи), књига 3, документ 94],Приступљено 9. 4. 2013.

[2] Виктор Кучан: БОРЦИ СУТЈЕСКЕ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1996, Прозивка бораца са Сутјеске (http:/ / www.znaci. net/ 00001/ 129_4. pdf), Приступљено 9. 4. 2013.

[3] Извештај команданта 118. ловачке дивизије од 16. јуна 1943. о току борби са снагема НОВЈ, обостраним губицима и искуствима завреме операције „Шварц“, [[Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа (http:/ / www. znaci.net/ 00001/ 4_12_3_92. htm)], том XII - немачки документи, књига 2 (1943), Војноисторијски институт, Београд 1978, документ 92],Приступљено 9. 4. 2013.

[4] Извештај капетана Мирка Куклића, АВИИ - Војни архив, архивски фонд Д. М., ЦГ—П—101.[5] Извештај Обавештајног одсека 1. брдске дивизије од 15. јуна 1943, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату

југословенских народа-а, II / 9, Прилози, документ 13, страна 464[6] http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_63. htm Предлог потпуковника Хајнца од 11. маја 1943. команданту Југоистока за ангажовање

делова дивизије „Бранденбург“ у Црној Гори и за сарадњу са четничким одредима Павла Ђуришића, Зборник докумената и података онародноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII (немачки документи), књига 3, документ 63

[7] Зборник докумената и података о НОВ-у, том XIV - документи четничког покрета Драже Михаиловића, књига 2 (јануар - септембар1943) Војноисторијски институт, Београд 1973, документ бр. 226 (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2_226. htm), Приступљено 9. 4.2013.

[8] Виктор Кучан: БОРЦИ СУТЈЕСКЕ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 129. htm)

Битка на Сутјесци 38

Литература• -{ Ослободилачки рат народа Југославије, 2, преправљено и допуњено издање, књига 1 (http:/ / www. znaci.

net/ 00001/ 151. htm). Београд: Војноисторијски институт. 1957.}-•• Зборник докумената Војноисторијског института, ТОМ II (документи Врховног штаба), књига 9:

•• Упутство команданта немачке 118 ловачке дивизије од 12. маја 1943 потчињеним јединицама о поступкутрупа при извођењу претстојећих операција (Прилози, документ бр. 1)

•• Дневни извештај команданта Југоистока од 16. маја 1943 Врховној команди оружаних снага о почетнимдејствима немачких дивизија ангажованих у операцији »Шварц« (Прилози, документ бр. 3)

•• Извештај немачког посланика у Независној Држави Хрватској од 17. маја 1943 Министарствуиностраних послова Трећег Рајха о наступању немачких дивизија ангажованих у операцији »Шварц«(Прилози, документ бр. 4)

•• Дневни извештај немачког команданта Југоистока од 27. маја 1943 Врховној команди оружаних снага ожилавим борбама на свим правцима наступања немачких јединица ангажованих у операцији »Шварц«(Прилози, документ бр. 5)

•• Дневни извештај немачког команданта Југоистока од 3. јуна 1943 Врховној команди немачких оружанихснага о току операције »Шварц« и осталим дејствима на подручју Хрватске, Босне и Србије (Прилози,документ бр. 7)

•• Дневни извештај немачког команданта Југоистока од 4. јуна 1943. Врховној команди копнене војске(Прилози, документ бр. 8)

•• 9. Дневни извештај немачког команданта Југоистока од 7. јуна 1943 Врховној команди оружаних снага одаљим намерама при извођењу операције »Шварц« (Прилози, документ бр. 9)

•• 10. Наређење команданта немачких трупа у Хрватској од 10. јуна 1943 да ниједан човек затечен уокружењу на Сутјесци не сме остати жив (Прилози, документ бр. 10)

•• 11. Дневни извештај немачког. команданта Југоистока од 12. јуна 1943 Врховној команди оружаних снагао завршним борбама у операцији »Шварц« (Прилози, документ бр. 11)

•• 12. Дневни извештај немачког команданта Југоистока од 14. јуна 1943 Врховној команди оружаних снагао исходу операције »Шварц« (Прилози, документ бр. 12)

•• 13. Привремени закључни извештај Команде немачке Прве брдске дивизије од 15. јуна 1943 командантунемачких трупа у Хрватској о обостраним губицима на дивизиском оперативном подручју у токуизвођења операције »Шварц« (Прилози, документ бр. 13)

•• 14. Поверљиви извештај команданта немачких трупа у Хрватској од 20. јуна 1943 Врховној командиоружаних снага о току борбе и искуствима у операцији »Шварц« (Прилози, документ бр. 14)

• Зборник докумената Војноисторијског института, ТОМ XII (немачки документи), књига 3 (http:/ / www.znaci. net/ 00001/ 4_12_3. htm):• 1. Заповест команданта немачких трупа у НДХ од 6. маја 1943. потчињеним јединицама за операцију

„Шварц“ на простору Црне Горе, Санџака и Херцеговине (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_60. htm)• 3. Заповест команданта немачке Прве брдске дивизије од 14. маја 1943. потчињеним јединицама за

извођење операције »Шварц« (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_64. htm)•• Ђуро Кладарин: Битка на Сутјесци, Загреб 1968.• Виктор Кучан: ПРОЗИВКА БОРАЦА СА СУТЈЕСКЕ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 129. htm)

(поименични списак по јединицама са основним биографским подацима) - Завод за уџбенике и наставнасредства, Београд 1995.

• Прва пролетерска - илустрована монографија, Globus, Zagreb 1980 (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 54. htm)• http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 27. htm ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - СЕЋАЊА БОРАЦА: КЊИГА 2

(http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 54. htm)• ТРЕЋА КРАЈИШКА БРИГАДА - СЈЕЋАЊА БОРАЦА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 31. htm)

Битка на Сутјесци 39

• Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen" (http:/ /www. znaci. net/ 00001/ 200. htm), Munin-Verlag, Coburg 1978.

• Roland Kaltenegger: TOTENKOPF & EDELWEIß (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 181. htm), Ares Verlag2008.

• Cassagrande: Die volksdeutsche SS-Division "Prinz Eugen": die Banater Schwaben und dieNazionalsocialistiscchen Kriegsverbrechen (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 174. htmThomas), Campus Verlag,Frankfurt am Mein 2003.

• Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 180. htm), KurtVowinckel Verlag, Neckargemünd 1962.

• Рудолф Приморац: ОПЕРАТИВНО-ТАКТИЧКА ИСКУСТВА ИЗ ПРВЕ ПОЛОВИНЕНАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 210. htm), Војноиздавачки иновински центар, Београд 1986.

• Гојко Николиш: КОРИЈЕН, СТАБЛО, ПАВЕТИНА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 212. htm), Свеучилишнанаклада Либер - Загреб 1981.

Спољашње везе

Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас даунапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце наодговарајућим местима.Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

• William Deakin: BOJOVNA PLANINA (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 5_1. htm)• Операција „Шварц“ (http:/ / www. vojska. net/ ww2/ battles/ schwarz/ default. asp) ((-{en}-))• Операција „Шварц“ (http:/ / www. vojska. net/ hrv/ drugi-svjetski-rat/ operacija/ schwarz-1943/ ) ((-{hr}-))• Ратни команданти о трагедији на Сутјесци („Политика“, јун 2003.) (http:/ / www. mail-archive. com/

sin@antic. org/ msg05970. html) ((-{sr}-))• Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII, (немачки

документи) књига 3 (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3. htm)• Предлог потпуковника Хајнца од 11. маја 1943. команданту Југоистока за ангажовање делова дивизије

„Бранденбург“ у Црној Гори и за сарадњу са четничким одредима Павла Ђуришића након обављенихпреговора у Колашину (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_63. htm)

• Заповест 1. брдске дивизије од 14. маја 1943. потчињеним јединицама за извођење операције „Шварц“(http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_64. htm)

• Записник са састанка команданта 1. брдске дивизије и команданта италијанског 14. армијског корпусаодржаног 14. маја 1943. у Беранама, о садејству немачких и италијанских трупа у операцији „Шварц“(http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_65. htm)

• Извештај команданта 1. брдске дивизије од 16. маја 1943. команданту немачких трупа у НДХ онемачко-италијанским односима у вези вођења заједничких дејстава против јединица НОВЈ иразоружања четника у Црној Гори (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_67. htm)

• Записник са састанка команданта 1. брдске дивизије и команданта италијанског сектора Скадар —Косово од 16. маја 1943. о садејству немачких и италијанских трупа у борби против јединица НОВЈ иразоружању четника у Црној Гори (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_68. htm)

• Обавештење команданта Југоистока од 17. маја 1943. команданту немачких трупа у НДХ да је бугарскоМинистарство рата одобрило употребу бугарских снага у борби против јединица НОВЈ на територијиЦрне Горе (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_69. htm)

• Заповест 1. брдске дивизије од 18. маја 1943. потчињеним јединицама за организацију одбране на линијиЛим — Тара (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_70. htm)

Битка на Сутјесци 40

• Заповест команданта немачких трупа у НДХ од 20. маја 1943. Борбеној групи „Лудвигер“ за борбупротив јединица НОВЈ у Црној Гори (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_73. htm)

• Белешка са саветовања при 1. брдској дивизији од 21. маја 1943; о заједничким дејствиманемачко-четничких снага против јединица НОВЈ у рејону Колашина (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_12_3_74. htm)

• Заповест 118. ловачке дивизије од 23. маја 1943. потчињеним јединицама за напад на снаге НОВЈ уширем рејону Целебића у оквиру операције „Шварц“ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_75. htm)

• Заповест команданта немачких трупа у НДХ од 25. маја 1943. потчињеним јединицама за сужавањеобруча и уништење јединица НОВЈ у ширем рејону река Пиве и Таре (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_12_3_76. htm)

• Заповест 1. брдске дивизије од 26. маја 1943. потчињеним борбеним групама за напад на снаге НОВЈ удолинама Таре и Мораче (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_77. htm)

• Заповест Борбене групе „Лудвигер“ од 26. маја 1943. године 724. ловачком пуку за напад на снаге НОВЈна одсеку реке Таре (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_78. htm)

• Извештај команданта 1. батаљона 738. пешадијског пука од 30. маја 1943. команданту 118. ловачкедивизије о борбама против јединица НОВЈ у рејону Ћурево — Тјентиште (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_12_3_79. htm)

• Заповест 1. брдске дивизије од 31. маја 1943. потчињеним јединицама за пробој кроз планинуСињајевину и стварање мостобрана код Шавника (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_81. htm)

• Извештај Оперативног одељења 118. ловачке дивизије од 1. јуна 1943. команданту немачких трупа уНДХ о петнаестодневним обостраним губицима у бици на Сутјесци (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_12_3_82. htm)

• Заповест Борбене групе „Лудвигер“ од 1. јуна 1943. потчињеним јединицама за сужавање обруча у рејонуБитине — Жабљак — Шавник (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_83. htm)

• Заповест 1. брдске дивизије од 5. јуна 1943. потчињеним групама да у садејству с италијанскомдивизијом „Ферара“ и Борбеном групом „Лудвигер“ окруже и униште јединице НОВЈ на Дурмитору(http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_84. htm)

• Заповест 369. пешадијске дивизије од 7. јуна 1943. потчињеним јединицама за напад у рејону Јелеча иВрбнице (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_85. htm)

• Наређење команданта 118. ловачке дивизије од 7. јуна 1943. потчињеним командантима да у рејонуТјентишта похапсе све становнике способне за војску од 15 до 45 година (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_12_3_86. htm)

• Наредба команданта Борбене групе „Лудвигер“ од 7. јуна 1943. којом се официрима, подофицирима ивојницима бугарског 61. пешадијског пука изражава признање и захвалност због доброг садејства уборбама против јединица НОВЈ у операцији „Шварц“ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_87. htm)

• Операцијска заповест команданта немачких трупа у НДХ од 8. јуна 1943. потчињеним јединицама засужавање обруча и уништење партизанских снага у међуречју Пиве и Сутјеске (http:/ / www. znaci. net/00001/ 4_12_3_88. htm)

• Наређење команданта немачких трупа у НДХ од 10. јуна 1943. потчињеним јединицама за даљесужавање обруча и уништење снага НОВЈ у реиону Сутјеске (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_89.htm)

• Извештај 118. ловсчке дивизије од 10. јуна 19^3. команданту немачких трупа у НДХ о достигнутимлинијама и наредним задацима у борби са јединицама НОВЈ у ширем рејону Сутјеске (http:/ / www. znaci.net/ 00001/ 4_12_3_90. htm)

• Извештај Оперптивног одељења 369. пешадијске дивизије од 15. јуна 1943 команданту немачких трупа уНДХ о пробоју снага НОВЈ из окружења на Зеленгори (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_91. htm)

Битка на Сутјесци 41

• Извештај команданта 118. ловачке дивизије од 16. јуна 1943. о току борби са снагема НОВЈ. обостранимгубицима и искуствима за време операције „Шварц“ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_92. htm)

• Извештај команданта Борбене групе „Гертлер“ од 18. јуна 1943. команданту 118. ловачке дивизије оборбама против јед;ница НОВЈ у току операције „Шварц“ од 2. до 13. јуна 1943. године (http:/ / www.znaci. net/ 00001/ 4_12_3_93. htm)

• Заповест СС-дивизије „Принц Еуген“ од 7. јула 1943 потчињеним јединицама за наступни марш у циљууништења јединица НОВЈ у источној Босни (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_102. htm)

• Сумарни извештај 1. брдске дивизије од 10. јула 1943. о борбама против јединица НОВЈ у току операције„Шварц“ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_3_103. htm)

• Никола КАРАНОВИЋ: ТРЕЋА КРАЈИШКА БРИГАДА У БИЦИ НА СУТЈЕСЦИ (http:/ / www. znaci. net/00001/ 31_80. htm)

• Коча Поповић: БЕЛЕШКЕ УЗ РАТОВАЊЕ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 29_4. htm)• Зборник докуменатака и података НОР-а, том XIII (италијански документи), Војноисторијски институт,

Београд (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_13_3. htm)• Зборник докуменатака и података НОР-а, том XIV (четнички документи), Војноисторијски институт,

Београд (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_2. htm)• Радио-телевизија Републике Српске: Сутјеска- обиљежена 69. годишњица Битке, 13. 6. 2012. (http:/ / rtrs. tv/

vijesti/ vijest. php?id=63390) ((-{sr}-))

Шеста непријатељска офанзива

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Зимске операције 1943/1944 у централном делуЈугославије.   (Разговор)

Шеста непријатељска офанзива је популарни термин за низ међусобно повезаних и тактички сроднихоперација током касне јесени и зиме 1943/1944. У стручним историјским радовима ова тактичка целинаназвана је Зимске операције 1943/1944 у централном делу Југославије.

„Тај период је познат и под називом шеста непријатељска офанзива, који није прихваћен у домаћојвојној историографији), јер у дневној заповести Врховног штаба од 12. децембра 1943, упућеној свимајединицама, каже се да непријатељ „већ шести пут покушава да уништи нашу НОВЈ“ (Архив ВИИ, к. 18,бр. рег. 17/1). Командант 2. оклопне армије у својој књизи обрађује ове операције у одељку под насловом„Велике акције против Тита"[1].[2]“Овај низ операција предузет је кад су прикупљене снаге Друге оклопне армије и кад је одложена непосреднаопасност од савезничког искрцавања у Далмацији.Циљ операције био је да се масовним и сврсисходним ангажовањем јаких снага (преко 200.000 немачкихвојника и велики број квислинга) запоседну, утврде и задрже кључни стратешки положаји у области измеђуСаве и Јадрана.Карактеристично за ову операцију је да је НОВЈ реаговала амбициозним противакцијама, тако да се сукобпретворио у отворени динамички маневарски рат двеју страна које се труде да максимално користе оперативнипростор, али се не устежу од масовних отворених судара.

За више информација погледајте чланак Зимске операције 1943/1944 у централном делу Југославије

Шеста непријатељска офанзива 42

Референце[1][1] Lothar Rendulic L: GEKÄMPFT, GESIEGT, GESCHLAGEN, Großaktion gegen Tito, стране 207-215[2][2] ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ - књига 2, страна 68

Десант на Дрвар

Операција Реселшпрунг (нем. -{Rösselsprung}-), мај - јун 1944Део Другог светског рата

Десант на Дрвар

Време: 25. мај - 6. јун 1944.

Локација: Западна Босна и Лика

Резултат: Неуспех немачких снага

Цивилне жртве: више стотина

Сукобљене стране

Народноослободилачка војска Југославије Немачки ВермахтЗаповедници

Јосип Броз Тито Лотар Рендулић

Ангажоване јединице

Прва пролетерска дивизијаШеста личка дивизијаДевета далматинска дивизија НОВЈделови Четврте крајишке дивизиједелови 39. крајишке дивизијеПратећи батаљон Врховног штаба НОВЈОфицирска школа и друге територијалне јединице и органи

500. СС падобрански ловачки батаљон373. легионарска дивизија (главнина)1. пук Бранденбург92. гренадирски моторизовани пук7. СС дивизија (делови)1. брдска дивизија (мањи делови)корпусне и армијске оклопне и извиђачкејединицеСпецијална јединица БенешСпецијална јединица КирхнерДинарска дивизија ЈВуО (делови)

Јачина

8.000 20.000

Уколико сте тражили чланак о филму, погледајте чланак Десант на Дрвар (филм).Десант на Дрвар, шифровани назив Операција Коњићев скок — Реселшпрунг (нем. -{Rösselsprung}-), назив је за немачку акцију у мају и јуну 1944. чији је циљ био да се зароби Јосип Броз Тито и да се уклони вођство партизанског покрета у Југославији. Циљ операције био је да се уништењем средишњих штабова и

Десант на Дрвар 43

установа нанесе тежак ударац НОВЈ, што би ослободило крупне немачке снаге са Балкана за маневарскуупотребу. Сам ваздушни десант је обављен 25. маја 1944. године.За напад на Титов штаб команда Друге оклопне армије припремила је у строгој тајностипадобранско-једриличарску десантну групу, и 7 нападних оклопно-моторизованих борбених група угарнизонима који су окруживали Дрвар. Напад је почео у зору 25. маја тешким бомбардовањем Дрвара које јетребало да растроји одбрану и непосредно после тога падобранско-једриличарским десантом на град.Истовремено су припремљене борбене групе кренуле у безобзиран пробој према Дрвару ради спајања садесантним снагама.Врховни штаб НОВ и ПОЈ је у то време био сакривен у пећини изнад Дрвара. Представници СавезникаРендолф Черчил (син Винстона Черчила) и Евелин Во су такође били присутни. Немачки СС падобранци су секренули према Титовој пећини, али су ушли у жесток окршај са припадницима Официрске школе и Пратећегбатаљона Врховног штаба, који је резултовао великим жртвама са обе стране.Противнапад Треће личке бригаде, која је око 11 сати пре подне стигла из Трубара, присилио је Немце надефанзиву и омогућио извлачење Тита, чланова штаба и чланова разних установа. Трећа личка бригада сабилаје десантне снаге на мали простор на Шобића главици и принудила их на упорну одбрану. Пред зору 26. мајанапад Треће личке бригаде је обустављен, а током дана у град је ушла немачка борбена група из Срба испојила се са остацима 500. СС батаљона.Наредни дани протекли су у неизвесним и изненадним сусретним борбама немачких нападних група сабригадама у пратњи Врховног штаба. Тито са члановима штаба евакуисан је авионом 3. јуна са Гламочкогпоља, а немачка операција окончана је неуспехом 6. јуна.Да би олакшали притисак немачких снага на снаге НОВЈ, Савезници су извели демонстрацију знатнихпоморских и ваздушних снага на мору у области Сплита, а 2. јуна на Брач је искрцан одред британскихкомандоса заједно са деловима Прве далматинске бригаде.Немачки губици су били 789 убијених, 929 рањених и 57 несталих. Немци су губитке партизана проценили на6.240 мртвих заједно са заробљенима, укључујући и много цивилних жртава. [1]

Ова операција представљала је тактички једну од најузбудљивијих и најспектакуларнијих операција у Другомсветском рату, па је због тога обрађивана у историјским, мемоарским, књижевним и филмским делима, ипостала симбол. На 60-годишњицу десанта, 25. јуна 2004, у пустињи Аризоне од стране љубитеља историјеодиграна је реконструкција десанта (тзв. енгл. -{historical reenactment}-)

УводНакон низа обухватних операција крупним снагама током зиме, Друга оклопна армија је овладала јадранскомобалом и већим делом стратешких тачака у залеђу. Међутим, нису успели да задају одлучујући ударац снагамаНОВЈ, које су наставиле интензивне нападе на комуникације и мање гарнизоне. Стога се немачка командаодлучила за нову операцију, чији главни циљ није био да се униште партизански одреди, већ да се уклони илизароби Врховни штаб НОВЈ и да се тако добије стратешка предност све док се потпуно не униште јединицеНОВ и ПОЈ.За овај напад употребљен је ојачани СС падобрански ловачки батаљон, који је, после жестоког бомбардовањаДрвара, спуштен падобранским десантом и помоћу једрилица, у два таласа на Дрвар. Истовремено сукопненим путем од Јајца кренуле борбене групе Седме СС дивизије „Принц Еуген“, од Книна 1. пукБранденбург ојачан деловима четничке Динарске дивизије, од Босанске Крупе ојачани 92. моторизовани пук, аод Срба и Бихаћа борбене групе 373. немачке дивизије.Падобрански 500. СС батаљон је био састављен од кажњених припадника разних СС дивизија чије је учешће одобрено тек након Химлерове интервенције. [2] Овај батаљон био је ојачан деловима 1. ваздушнодесантног пука (нем. -{1. Luftlanderegiment}-), обавештајно-диверзантском јединицом мајора Бенеша и трупом Завадил

Десант на Дрвар 44

(нем. -{Trupp Savadil}-). У ове две последње био је укључен један број четника[3].За дан напада Немци су узели дан прославе Титовог рођендана, очекујући да ће партизане затећи неспремне.Услед честог извиђања непријатеља авионима, као и директних опомена од британског обавештајног центра,Врховни штаб је предузео извесне мере за случај напада Немаца из ваздуха. Премештен је и штаб британскевојне мисије.

Извођење операције

Прва фаза — десант и покушаји брзих продора

Несрећа падобранског десанта

Немачки падобранци (фалширмјегери)

План десанта израдио је пуковник Ото Скорцени, али јеодбио да директно учествује у десанту.

Идеја се састојала у томе да се десант изврши у два таласа,да први крене директно на Тита и команду, успе да ихуништи и да се онда споји са другим таласом.Претпоставка је била да ће партизани на Титов рођенданбити ухваћени неприпремљени и да ће ликвидацијомкоманде партизанских снага настати расуло упартизанским јединицама — те ће копнене снаге успетилако да сломе НОВЈ.

Избор снага за десант пао је на 500. Падобрански ССбатаљон, јединицу састављену од кажњеника.Немци су напад отпочели у шест часова изјутра 25. маја 1944. године. Прво су жестоко бомбардовали читавпростор, а затим су почели падобрански десант. По Немце је кренуло лоше од самог почетка. Једна једрилицаје оборена у ваздуху од стране партизанске ПВО, док су три уништене на слетању са целим посадама, а осталеједрилице су следеле ван десантног циља јер су их транспортни авиони који су их вукли откачили прерано изстраха од ПВО.[4]

Немци су непрекидно бацали појачања у град, нове једрилице су стизале. Око сваке куће водиле су се жестокеборбе. Немци су нападали и по њивама на којима су се налазиле и радиле дрварске омладинке. Немци су оведевојке одмах хватали и после стрељали.Од војних јединица у Дрвару и његовој ужој околини налазило се једино Пратећи батаљон Врховног штаба.Питомци Више официрске школе, која се такође налазила у граду, располагали су само личним наоружањем,углавном револверима. Ипак, поједине групе из официрске школе почеле су да пружају организованији отпор.У Дрвару су се затекли и неки делегати с Другог омладинског конгреса који се још нису успели вратити у својејединице.Немци су пре подне стрељали велики број сељака у Дрвару. Свим заробљеницима постављали су као првопитање: „Где је Тито?“ Како нико није хтео (или није знао) да одговори, Немци су убијали све од реда.У граду је беснела жестока битка. Читаво руководство Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар је погинуло. Немачки падобранци били су пали тачно пред кућу у којој су се налазили скојевци и одмах је блокирали, тако да из ње нико није могао да изађе. У згради је било шест чланова ОК СКОЈ-а за Дрвар и секретар Среског комитета СКОЈ-а за Дрвар. Током борбе, омладинци су враћали назад бомбе које су им Немци убацивали кроз прозор. После борбе од два сата отпор је престао, пошто су изгинули сви осим једног скојевца, Љубе Боснића. Он је био теже рањен у ногу и у једном тренутку је успео, после погибије свих својих другова, да се извуче из куће и да се пребаци пузећи преко реке Унац. У кући у коју је ушао затекао је једну жену којој је испричао

Десант на Дрвар 45

погибију чланова ОК СКОЈ-а. У току даље борбе Немци су наишли на кућу у коју се он био склонио. Запалилису је и у њој је изгорио и Љубо Боснић. Око зграде комитета је касније нађено на десетине мртвих Немаца.Тачно у 10:30 командант падобранаца, Рибке поделио је своје људе у две групе и кренуо ка пећини.Пећина у којој се налазио Врховни штаб била је под сталном ватром немачких падобранаца. Курир ЕдвардаКардеља је изашао је на отвор пећине да осмотри кретање Немаца, али је био погођен једним снајперскимметком у главу. Тито и Кардељ су се пробили из пећине око 11 сати пре подне. У међувремену битка се и даљеразвијала. Једна група омладинаца, с Ратом Дугоњићем и Милом Неоричићем на челу, је послата да сиђепоново до града и да спасе радио-станицу совјетске мисије, као и да не дозволе Немцима да развију фронтпрема пећини. Њих двојица су се пробили до зграде совјетске војне мисије, а успут су наишли на један зид гдесу затекли педесет стрељаних омладинки, жена и сељака.Борбе око пећине су биле жестоке а Немци су били дочекани јаком ватром и прикуцани за тле. Како нисууспели да на препад ухвате Тита и трпели све веће губитке дошло је до колебања код Немаца. Већ у 11:00почео је први противнапад партизана на Немачке падобранце.Из Трубара (удаљеност око 10 -{km}- ваздушном линијом) је усиљеним маршем стигла одмах око 11 сати преподне поднева Трећа личка бригада и из марша се упустила у борбу са немачким падобранцима, којих је билоблизу хиљаду. У противнападу партизани су ослободили америчког новинара Стојана Прибићевића, ког суНемци у зору заробили са још три савезничка новинара.Немци, приковани за земљу, покушали су да са другим делом снага опколе партизане, али је и тај део снага паопод жестоку ватру партизанских јединица. Ускоро у 11:50 појавио се и дуго очекивани други талас немачкихпадобранаца. И он је дочекан јаком ПВО од стране НОВЈ где су Немци такође претрпели губитке. Највећипроблем другог таласа што се спустио предалеко од циља, скоро 15 км ван зоне десанта. Док су се прикупили иорганизовали, ситуација за први талас Немаца постала је толико критична да је Рибке наредио уједињавањесвих падобранских делова како би успео да одбије талас за таласом партизанских противнапада.Око 16:00 ситуација за Немце је постала неиздржива, и Рибке је морао да нареди повлачење на месно гробљегде је наредио да се преживали падобранци укопају и одсудно држе док не дође помоћ.Личани су врло брзо потисли Немце и сузбили их на дрварском гробљу. Већ у 18:00 и сам Рибке је био рањенпартизанском ручном бомбом и морао је да буде пребачен лаким авионом у болницу. Његови људи остали суна гробљу, на ивици издржљивсти без хране, муниције и лекова и целу ноћ се малтене на нож борили сабесумучним партизанским нападима. Немци су се борили окружени својим мртвим и рањеним саборцима.Када је ујутру Луфтвафе полетела да заштити падобранце, партизани су се повукли. Немачка 7 СС дивизијаПринц Еуген дошла је коначно до преживелих падобранаца на гробљу и спасила их.Од преко 800 падобранаца, до јутра остало их је само 250 способних за борбу. Остали су били мртви илирањени.Пораз падобранаца је био толики да су повучени на опоравак а 500. СС падобрански батаљон је избрисан сабројног стања, спојен са другим јединицама у нови, 600. СС падобрански батаљон.Тито се 3. јуна, са неколико припадника Врховног штаба, својим псом, шефом совјетске војне мисијегенералом Корнејевим и Вивијен Стрит, вршиоцем дужности британске војне мисије, совјетском Дакотом саКупрешког поља, пребацио у италијански Бари. Американци су евакуисали припаднике своје војне мисије иосталих 74 припадника главног штаба, Титове телохранитеље као и 118 рањених партизана. Три дана каснијеје Врховни штаб британским разарачем Блекмуром, пребачен на острво Вис.

Десант на Дрвар 46

Борбе са нападном групом из Срба

У Србу је пред 25. мај концентрисан знатан део 373. легионарске дивизије. За наступање према двадесеткилометара удаљеном Дрвару, оформљена је нападна борбена група под командом пуковнима Вилама (нем.-{William}-). Њу су сачињавали: 384. пешадијскi пук, дивизијски извиђачки батаљон (нем.-{Aufklärungsabteillung 373}-), ојачани дивизионом артиљерије, мањим деловима 202. оклопног батаљона ичетом инжењеријског батаљона[5][6][7]. Ова борбена група кренула је у наступање према Дрвару 25. маја у зору,под командом команданта дивизије, генералмајора Алдриана.Према њој се налазила распоређена Друга личка бригада, која је тада имала око 700 бораца на линији фронта.Била је ојачана са два брдска топа из дивизијске брдске батерије. С обзиром да су јединице 373. дивизије у томпериоду биле половично попуњене, немачка нападна група процењена је на око 2.000, од чега око 1.500 уборбеном саставу.Немачка борбена група наступала је према Дрвару упорно и систематски, обилно се користећи бројчаномнадмоћи, знатном артиљеријском моћи, примењујући обухват и забацивање са бока. Немачке нападепотпомогла је и авијација, која је тактички садејствовала трупама на тлу, тукући из ваздуха отпорне тачкепартизана.Друга личка бригада имала је у том тренутку знатних тешкоћа. Током боравка на овом подручју, трпела је одслабе исхране, услед опустошености тог краја. Забележени су случајеви смрти бораца од глади иисцрпљености. Осим тога, залихе муниције биле су веома мале, без могућности попуне. Бригаднарадио-станица била је у квару, и немогућност одржавања везе са батаљонима знатно је утицала наорганизованост отпора[8].Немци нису остварили изненађење, јер је Друга личка бригада била спремна и адекватно распоређена. Упркосзнатној надмоћи, током првих сати напада, нису постигли никакве успехе. Међутим, захваљујући руковођењукоманданта дивизије, напад није губио темпо. Упорним пробијањем кроз међупросторе и наткриљујући боковепартизанских снага, Немци су их исцрпљивали, успевајући да изолују батаљоне један од другог.У 12.45 Немци су заузели железничку станицу Трубар, савладавши тако близу половину дистанце између Србаи Дрвара, одбацивши постепено и по деловима 2. батаљон Друге личке у страну[9]. У овој области Немци суобразовали утврђени чвор и артиљеријски положај за подршку даљег наступања. Испред Трубара образована јенова линија одбране, коју је посео 3. батаљон Друге личке, док је 4. батаљон нападао наступајуће немачкеснаге с бока. 2. батаљон, будући да није имао везу са штабом бригаде, није пратио линију немачког наступања,него је покушавао да изврши првобитно наређење о држању висова код Богутовца, који су остали у позадини.Кад су његови противнапади одбијени, 2. батаљон је остао практично изолован, и без утицаја на даље одвијањеборби, изгубивши додир са осталим снагама.Настављајући напредовање, Немци су у току послеподнева успели да у знатној мери растроје партизанскуодбрану, одвојивши 1. и 3. батаљон Друге личке и одбацивши их у страну. Падом мрака, немачка борбенагрупа кренула је у наступање преко планине Каменице према Дрвару, предвођена пуковником Виламом,пошто се командант дивизије Алдриан вратио у Срб. За то време, 1. и 3. батаљон Друге личке кретали су сенапоредо, извиђајући и покушавајући да ухвате везу. Изненада, око 22 часа, 3. батаљон Друге личке наишао јена немачку групу у наступању. Енергичним јуришем 3. батаљона немачка групација је распршена. Паника језахватила и пуковника Вилама. Неки делови вратили су се чак у Срб. Команду над групом преузео јекомандант извиђачког батаљона, капетан Зајфрид (нем. -{Rittmeister Seyfried}-) сређујући и прикупљајућираспршене снаге[10].26. маја у зору, Немци су обновили напад на гребене Каменице. 3. батаљон Друге личке, који је посео положаје на гребену, издржао је тешке ваздушне и артиљеријске ударе, успевши да одбије пешадијске нападе. С обзиром да су борбе у Дрвару већ биле окончане, штаб Друге личке извукао је током јутра 3. батаљон из контакта са непријатељем, и повукао га у резерву. Немци су продужили према Дрвару. До тамо утврђених падобранаца, први је око 11 часова стигао 1. ескадрон извиђачког батаљона 373, где је био дочекан са великим

Десант на Дрвар 47

одушевљењем. Према изјави поручника Бегера (Böger) из 1. ескадрона, један официр из десантном батаљонарекао му је да су били тучени, и да су били на рубу издржљивости[11].

Борбе са нападном групом из Бањалуке и Јајца

Из правца Бањалуке, Мркоњић Града и Јајца 25. маја рано ујутро кренуле су, концентрично са осталимснагама, у наступање три колоне 13. СС пука ојачаног Оклопним гренадирским батаљоном штаба Другеоклопне армије, 7. СС извиђачким батаљоном, деловима 7. СС артиљеријског пука и деловимаБосанскокрајишког четничког корпуса (3. бригада и бригада „Кочић“). На правцима њиховог наступања нашлесу се Прва и Тринаеста пролетерска бригада.Немци су током 26. маја успели да заузму Шипово и Кључ, а затим и да уђу у Рибник. С обзиром да сеВрховни штаб кретао општим правцем из Дрвара према истоку, ови немачки нападни клинови претили су данепосредно пресеку правац његовог кретања. С обзиром да је штаб Друге оклопне армије имао добреобавештајне податке, пребацио је тежиште напада на овај сектор. Дана 26. маја увече наредио је 7. ССдивизији да формира „Специјални ловачки одред“ који треба током ноћи да се пробије кроз партизанскелиније и ликвидира Титов штаб.Немачки напади настављени су са повећаном упорношћу. С обзиром на положај Врховног штаба, бригадеНОВЈ принуђене су на упорне одбрамбене борбе, које су биле посебно интензивне на правцу измеђужелезничких станица Мрачај и Потоци, где се налазио Врховни штаб. Покушаји „Специјалног ловачкогодреда“ више пута су осујећени, а главнина немачких снага након свакодневних борби наставила је 28. мајанапад и током целе ноћи.Дана 31. маја, продором немачке борбене групе из Ливна у Гламоч, дошло је са немачке стране доконцентрације готово комплетне 7. СС дивизије на овом простору. Тиме је са стране НОВЈ, привлачењемТреће крајишке која је одбијала напад из правца Ливна, такође концентрисана Прва пролетерска дивизија наистом простору.Наредног дана Врховни штаб донео је одлуку о напуштању овог подручја и одласку на Вис, а Првомпролетерском корпусу издао је наређење да се пробије у Санџак и Србију.Оштре борбе између 7. СС дивизије која је свим средствима покушавала да продре, забацујући нападне колонепо тешком терену, и Прве пролетерске дивизије настављене су непрекидно, из дана у дан.Током 3. јуна Врховни штаб се са Националним комитетом ослобођења Југославије (НКОЈ) и другимустановама пребацио у северозападни део Гламочког поља. Одатле су током вечери и ноћи совјетским исавезничким авионима пребачени у Бари.Након десетодневних оштрих и напорних борби, 5. јуна ујутро изостао је немачки напад. С обзиром да јеосновни циљ акције испуштен, немачким снагама био је потребан предах за усклађивање планова иреорганизацију. То је омогућило Првом пролетерском корпусу да током дана са узлетишта у Купрешком пољуотпреми тешке рањенике у болнице у Италији, и да прихвати снабдевање оружјем и муницијом.Тиме је Операција Реселшпрунг окончана. Након операције, главне немачке снаге нису се повукле угарнизоне, већ су оштре борбе настављене током наредна три месеца. Немачке јединице трагале су за снагамаНОВЈ и упуштале су се у борбе по тешким брдским теренима. Друга оклопна армија организовала је једну задругом операције против Првог пролетерског корпуса, али више није постојала одбрана Врховног штаба,НКОЈ-а и осталих установа као опредељујући мотив за обе стране. Немци су овакву врсту активности назвали„слободни лов“ (нем. -{Freie Jagd}-). Током тих борби немачки командант 5. СС корпуса Артур Флепс (нем.-{Artur Phleps}-) изразио је високо мишљење о снагама НОВЈ.

„Двадесеог јуна избила је нарочито оштра борба у области источно од Прозора, посебно против Прве прол. дивизије, о којој је генерал Флепс у свој дневник записао: „Врло добро вођени и добро обучени, као регуларне трупе. Озбиљан противник!" (енгл. -{Am 20. 6. sind besonders harte Kämpfe im Gebiet O Prozor zu

Десант на Дрвар 48

bestehen, vor allem gegen die l.prol.Div., über die Gen. Phleps in seinem Tagebuch notiert: „Sehr gut geführt undgut ausgebildet, kämpft wie eine reguläre Truppe. Ernster Gegner!"}-)“[12]

Реакција Савезника и десант на Брач

За више информација погледајте чланак Напад на Брач јуна 1944.

ИсходВојнички гледано, ова операција је била неуспех. Немачке снаге заузеле слободну територију, али нијеиспуњен постављени циљ — уништење централних штабова и установа НОП-а, које је требало да резултиразначајним слабљењем НОВЈ. Десантне групе у Дрвару имале су скоро 80% жртава (мртвих, рањених инесталих), а остале борбене групе имале су такође знатне губитке.Значајнији од тактичких били су стратешки резултати. Немачка армија није успела да се извуче из рата уЈугославији — напротив, он се у наредном периоду интензивирао, и онемогућио немачке снаге са Југоистока(Армијску групу Ф) да одиграју улогу у ратном расплету у Европи.

Учешће четника у Дрварској операцијиПрема немачким[13] и четничким документима[14] из рејона Книна према Дрвару са Првим пуком Бранденбургзаједнички су наступали делови Динарске дивизије ЈВуО.Према документима Тринаесте пролетерске бригаде, заједно са главнином 7. СС дивизије која је наступала изБањалуке и Јајца, наступале су и бригаде Босанскокрајишког корпуса ЈВуО[15].Према извештају Курта Рибкеа команданта 500. СС падобранског ловачког батаљона, у проширени саставњеговог батаљона укључен је и известан број четника[16].Осим укључивањем у своје борбене групе, четнике су Немци употребљавали за извиђачке и обавештајнеделатности. У овим активностима Немци су од њих имали највеће користи.Четничке борбене саставе Немци су званично називали „Хрватским борбеним групама“ нем. -{KroatischeKampfgemeinschaften}- у циљу формалног укључивања у снаге НДХ. У наређењу штаба Друге оклопне армијеод 21. маја за операцију Реселшпрунг наведено је:

„д) Борбена група ојачани 1. пук Бранденбург (без 1. батаљона) са потчињеним Хрватским борбенимгрупама (напада) од Книна према Босанском Грахову, отуда мањим борбеним групама према линији Прекаја(14 км југоисточно од Дрвара) – Дрвар. Задатак: хватање банди и штабова које се извлаче према југу.Група носи камуфлажну одећу. нем. -{d) Kampfgruppe verst.1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstelltenkroat.Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen LiniePREKAJA (14 SO DRVAR) - DRVAR.Auftrag : Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben.Gruppeträgt Tarnbekleidung.}-“[17]

Из наређења Друге оклопне армије од 23. маја:

„1. пук Бранденбург (наређење за подршку операције Реселшпрунг): ... 1. пук Бранденбург потчињава 1 артиљеријску и једну инжињеријску чету 373. дивизије и Хрватске борбене групе, дана икс у 5:00 позлази из области Книна, журно поседа Босанско Грахово, и одатле широким фронтом од Прекаје до Дрвара и пресреће и уништава бандитске штабове и снаге које се пробијају према југу.нем. -{1. Rgt. Brandenburg (23.5.44 - Befehl für Unterstützung des Unternehmen Rösselsprung): ... 3) 1.Rgt.Brandenburg, unterstellt 1 Schtz., und 1 Pi.-Kp. der 373.DIV., und kroat.Kampfgemeinschaften tritt am x-Tag um o5.oo Uhr aus Raum KNIN nach Norden an, nimmt

Десант на Дрвар 49

rasch BOS.GRAHOVO und geht von dort unverzüglich mit mehreren Kampfgruppen in breiter Front auf LiniePREKAJA - DRVAR vor, um etwaige aus dem Raum DRVAR nach Süden ausbrechende Bandenstäbe und -kräfteabzufangen oder zu vernichten.}-“[18]

У извештају 1. пука Бранденбург од 12. јуна 1944. на следећи начин је оцењен допринос четника:

„10.) Сарадња са К. К. Г. стално наилази на тешкоће услед недисциплине, конфузије у унутрашњимполитичким односима и тешком снабдевању храном и посебно муницијом. Њихова велика бројност немазначаја у озбиљним борбама. Једина корист коју је пук имао од присуства ових формације је у томе што јепук радио на основу стања непријатељских покрета и приближне јачине противника и могао да постависвоје обезбеђење у складу са тим. При нападним подухватима отуда се може рачунати само на влаституборбену снагу. нем. -{10.) Die Zusammenarbeit mit den K.K.G. stösst immer wieder auf Schwierigkeiten auf Grundder Undiszipliniertheit ihrer ungehörigen, Verwirrung der innerpolitischen Verhältnisse und in trugen derVersorgung mit Verpflegung und vor allem mit Munition. Die hohe Zahl ihrer Kopfstärke hat keinerlei Bedeutungbei ernsthaften Kampfhandlungen. Den einzigen Nutzen, den das Regiment durch die Anwesenheit dieser Verbändehatte, bestand darin, daß das Regiment laufend über den Stand der Feindbewegungen und die ungefähre Stärke desGegners orientiert war und die eigenen Sicherungen damit verdichten konnte. Beim Ansatz eigenerAngriffs-Unternehmen darf deshalb nur mit eigener Gefechtsstärke gerechnet werden.}-“[19]

Извештај од јуна 1944 даје општу позитивну оцену о доприносу четника:

„Б. Хрватске борбене групе. Босански корпус, група Марић и Косовски корпус са успехом су коришћени уоперацији Реселшпрунг... Дреновић је погинуо у енглеском ваздушном нападу. нем. -{B. KroatischeKampfgemeinschaften. Das bosn. Korps, die gruppe Maric und das Kosovo-Korps sind mit Erfolg bei derUnternehmen Rösselsprung eingesetzt werden. Drenovic ist durch englischen Tieffliegerangriff gefallen.}-“[20]

Напомене[1] Цитат по Чарлсу Мелсону -{(Charles D. Melson): „Red Sun: A German Airborne Raid, May 1944.“ - Journal of Slavic Military Studies,

Vol. 13, No. 4 (December 2000), p. 101 - 126. p. 116 f 66.}-[2] Из архива аустријског министарства одбране (http:/ / www. milak. at/ omz/ ausgaben/ artikel. php?id=455), Приступљено 9. 4. 2013.[3] Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen" (http:/ / www. znaci. net/ 00001/

200. htm), страна 211[4] Österreichs Bundesheer - ÖMZ - Ausgabe 1/2007 - Rösselsprung (http:/ / www. milak. at/ omz/ ausgaben/ artikel. php?id=455),

Приступљено 1. 4. 2013.[5] Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 180. htm), страна 190-191[6][6] Ђорђе Орловић: ДРУГА ЛИЧКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА, страна 263[7] Славко Ф. Одић: „Дејства 2. бригаде 6. личке пролетерске дивизије у Дрварској операцији“, чланак објављен у Војноисторијском

гласнику број 6 за 1959. годину.[8][8] Ђорђе Орловић: ДРУГА ЛИЧКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА, страна 268[9][9] Ђорђе Орловић: ДРУГА ЛИЧКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА, страна 269[10] Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 180. htm), страна 191[11] Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 180. htm), страна 191-192[12][12] Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN!, страна 231[13] Извештај штаба 1. Пука »Бранденбург« од 19. јуна 1944. Команди 15. брдског армијског корпуса о искуствима стеченим у операцији

Реселшпрунг (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_4_82. htm), Зборник докумената и података о народноослободилачком ратујугословенских народа-а, том XII, књига 4, документ 82

[14] Заповест команданта Динарске четничке области од 26. маја 1944. командантима корпуса за напад на јединице НОВЈ код Дрвара(http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_3_166. htm), Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенскихнарода-а, том XIV, књига 3, документ 166

[15] Тодор Радошевић: ТРИНАЕСТА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА „РАДЕ КОНЧАР“ (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 69. htm),Војноиздавачки завод. Београд 1984, страна 230.

Десант на Дрвар 50

[16] Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen" (http:/ / www. znaci. net/ 00001/200. htm), страна 218.

[17] Наређење Више команде Друге оклопне армије 15. брдском армијском корпусу од 21. маја (http:/ / www. znaci. net/ 00002/ 348_698.htm), фрејм 690, Geb AK XV, 58277/16, Op. Befehle für Unternehmen "Rösselsprung", 25 Mai - 6 Jun 1944 (http:/ / www. znaci. net/00002/ 348_352. htm), Национална архива Вашингтон, Т314, ролна 563

[18] Наређење Више команде Друге оклопне армије 15. брдском армијском корпусу од 23. маја (http:/ / www. znaci. net/ 00002/ 348_690.htm), фрејм 682, Geb AK XV, 58277/16, Op. Befehle für Unternehmen "Rösselsprung", 25 Mai - 6 Jun 1944 (http:/ / www. znaci. net/00002/ 348_352. htm), Национална архива Вашингтон, Т314, ролна 563

[19] Извештај 1. пука Бранденбург 15. брдском армијском корпусу од 12. јуна 1944 (http:/ / www. znaci. net/ 00002/ 348_739. htm) (страна3), фрејм 731, Geb AK XV, 58277/17, Operations Akte "Rösselsprung", 25 Mai - 6 Jun 1944 (http:/ / www. znaci. net/ 00002/ 348_733.htm), Национална архива Вашингтон, Т314, ролна 563

[20] Извештај обавештајног одељења 15. брдског армијског корпуса од јуна 1944 (http:/ / www. znaci. net/ 00002/ T314_565/ 350_994. htm)(страна 3), фрејм 989, Geb AK XV, 58277/17, Geb AK XV, 58278/6, Ic, Tätigkeitsbericht, Jun 1944 (http:/ / www. znaci. net/ 00002/348_991. htm), Национална архива Вашингтон, Т314, ролна 563

Види још•• Милка Боснић•• Дрвар у Народноослободилачкој борби•• Десант на Дрвар (филм)•• Трећа личка пролетерска ударна бригада•• Окружни комитет СКОЈ-а за Дрвар•• Ото Скорцени

Литература• Lothar Rendulic: GEKÄMPFT, GESIEGT, GESCHLAGEN (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 194. htm) - Verlag

„Weisermühl", Wels — Heidelberg 1952.• Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen" (http:/ /

www. znaci. net/ 00001/ 200. htm), Munin-Verlag, Coburg 1978.• Roland Kaltenegger: TOTENKOPF & EDELWEIß (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 181. htm), Ares Verlag

2008.• Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 180. htm), Kurt

Vowinckel Verlag, Neckargemünd 1962.• Thomas Cassagrande: Die volksdeutsche SS-Division "Prinz Eugen": die Banater Schwaben und die

Nazionalsocialistiscchen Kriegsverbrechen (http:/ / books. google. com/ books?id=c0dRB-cf5aYC&printsec=frontcover& dq=Thomas+ Casagrande:+ DIE+ VOLKSDEUTSCHE+ SS-DIVISION+ »PRINZ+EUGEN«& hl=en& ei=JhdGTb3zFcjxsgaIqdmdDg& sa=X& oi=book_result& ct=result& resnum=1&ved=0CCkQ6AEwAA#v=onepage& q& f=false), Campus Verlag, Frankfurt am Mein 2003.

• Ослободилачки рат народа Југославије, 2, преправљено и допуњено издање, књига 2 - Војноисторијскиинститут, Београд 1963 (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 153. htm)

• Ђорђе Орловић: ШЕСТА ЛИЧКА ПРОЛЕТЕРСКА ДИВИЗИЈА „Никола Тесла“ (http:/ / www. znaci. net/00001/ 77. htm), Војноиздавачки и новински центар Београд, 1990.

• ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА - ЗБОРНИК СЕЋАЊА (књига 3) (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 98.htm)

• Прва пролетерска - илустрована монографија (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 54. htm), Глобус, Загреб 1987.• Јово Поповић: ПРВА ЛИЧКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА „МАРКО ОРЕШКОВИЋ“ (http:/ / www. znaci.

net/ 00001/ 137. htm), Војноиздавачки завод, Београд 1988.• Ђорђе Орловић: ДРУГА ЛИЧКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 160. htm),

Војноиздавачки завод, Београд 1983.

Десант на Дрвар 51

• ТРЕЋА ЛИЧКА БРИГАДА - СЈЕЋАЊА БОРАЦА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 227. htm), Секцијабораца 3. личке бригаде у Београду, Београд 1991.

• Саво Трикић: ТРЕЋА КРАЈИШКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 224. htm),Војноиздавачки и новински центар, Београд 1989.

• ТРЕЋА КРАЈИШКА БРИГАДА - ЗБОРНИК СЈЕЋАЊА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 31. htm)• ШЕСТА КРАЈИШКА НОУ БРИГАДА - РАТНА СЈЕЋАЊА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 147. htm), ГРО

„Пролетер“, Бечеј 1985.• Тодор Радошевић: ТРИНАЕСТА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА „РАДЕ КОНЧАР“ (http:/ / www. znaci. net/

00001/ 69. htm), Војноиздавачки завод, Београд 1984.• Изудин Чаушевић: ОСМА КРАЈИШКА НОУ БРИГАДА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 146. htm),

Војноиздавачки завод, Београд 1981.• ОСМА КРАЈИШКА БРИГАДА - СЈЕЋАЊА БОРАЦА (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 68. htm),

Војноиздавачки завод, Београд 1982.• Geb AK XV, 58277/16, Op. Befehle für Unternehmen "Rösselsprung", 25 Mai - 6 Jun 1944 (http:/ / www. znaci.

net/ 00002/ 348_352. htm), оригинални немачки документи, Национална архива Вашингтон, Т314, ролна 563• Geb AK XV, 58277/17, Operations Akte "Rösselsprung", 25 Mai - 6 Jun 1944 (http:/ / www. znaci. net/ 00002/

348_733. htm), оригинални немачки документи, Национална архива Вашингтон, Т314, ролна 563• Geb AK XV, 58277/17, Geb AK XV, 58278/6, Ic, Tätigkeitsbericht, Jun 1944 (http:/ / www. znaci. net/ 00002/

348_991. htm), оригинални немачки документи, Национална архива Вашингтон, Т314, ролна 563• Зборник НОР-а, том XII - немаки документи, књига 4 (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_4. htm),

Војноисторијски институт, Београд• Извештај Команде 15. брдског армијског корпуса од 19. маја 1944. Команди 2. оклопне армије о

извршеним припремама и задацима потчињених јединица за операцију »Реселшпрунг« (http:/ / www.znaci. net/ 00001/ 4_12_4_63. htm)

• Примедбе Команде 2 оклопне армије упућене 20. маја 1944. Команди 15. брдског армијског корпуса увези његовог предлога за дејства потчињених јединица у операцији »Реселшпрунг« (http:/ / www. znaci.net/ 00001/ 4_12_4_64. htm)

• Наређење Команде 2. оклопне армије од 21. маја 1944. Команди 15. брдског армијског корпуса за дејствау операцији »Реселшпрунг« (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_4_66. htm)

• Наређење Команде 15. брдског армијског корпуса од 21. маја 1944. 373. легионарској дивизији »Тигар« и92. моторизованом гренадирском пуку за дејства у операцији »Реселспрунг« (http:/ / www. znaci. net/00001/ 4_12_4_67. htm)

• Наређење Команде 2. оклопне армије од 25. маја 1944. Команди 15. брдског армијског корпуса запредузимање мера при нападу на Врховни штаб НОВ и ПОЈ који се, према подацима специјалнејединице »Кирхнер«, налази на простору Потоци — Увала (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_4_70.htm)

• Наређење Команде 15. брдског армијског корпуса од 25. маја 1944. Првом пуку »Бранденбург« задеблокирање опкољеног 500. СС-падобранског батаљона у Дрвару, у операцији »Ресеиспрунг« (http:/ /www. znaci. net/ 00001/ 4_12_4_71. htm)

• Извештај Команде 15. брдског армијског корпуса од 25. маја 1944. Команди 2. оклопне армије опочетним дејствима потчињених јединица ангажованих у операцији »Реселшпрунг« (http:/ / www. znaci.net/ 00001/ 4_12_4_72. htm)

• Извештај 1. пука »Бранденбург« од 26. маја 1944. Команди 15. брдског армијског корпуса о току ирезултатима борби у операцији »Моргенштерн« (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_4_74. htm)

• Обавештајни извештај 373. легионарске дивизије »Тигар« од 28. маја 1944. Команди 15. брдског армијског корпуса о месту боравка маршала Тита и Врховног штаба НОВ и ПОЈ, заплењеним документима, савезничким мисијама и потребама повећања сопствене пропаганде ради деморализације

Десант на Дрвар 52

противника (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_4_75. htm)• Извештај Команде 15. брдског армијског корпуса од 6. јуна 1944. Команди 2. оклопне армије о

искуствима у операцији »Реселшпрунг« за период од 25. маја до 6. јуна 1944. године (http:/ / www. znaci.net/ 00001/ 4_12_4_78. htm)

• Извештај Команде 15. брдског армијског корпуса од 8. јуна 1944. Команди 2. оклопне армије опостигнутим резултатима и сопственим и непријатеље вим губицима у операцији »Реселшпрунг« (http:/ /www. znaci. net/ 00001/ 4_12_4_79. htm)

• Извештај Команде 15. брдског армијског корпуса од 9. јуна 1944. Команди 2. оклопне армије о коначнимнепријатељевим и сопственим губицима у операцији »Реселшпрунг« (http:/ / www. znaci. net/ 00001/4_12_4_80. htm)

• Извештај 373. легионарске дивизије »Тигар« од 10. јуна 1944. Команди 15. брдског армијског корпуса одејствима сопствених јединица на просторији Дрвар — Босанско Грахово у операцији »Реселшпрунг«(http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_4_81. htm)

• Извештај Штаба 1. пука »Бранденбург« од 19. јуна 1944. Команди 15. брдског армијског корпуса оискуствима стеченим у операцији »Реселшпрунг« (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_12_4_82. htm)

• Зборник НОР-а, том XIV - четнички документи, књига 3 (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_3. htm),Војноисторијски институт, Београд• Заповест команданта Динарске четничке области од 26. маја 1944. командантима корпуса за напад на

јединице НОВЈ код Дрвара (http:/ / www. znaci. net/ 00001/ 4_14_3_166. htm)

Article Sources and Contributors 53

Article Sources and ContributorsПрва непријатељска офанзива  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=8190253  Contributors: Alexmilt, BokicaK, Dcirovic, FriedrickMILBarbarossa, Gorran, Michaello, Micki,Pinki, Plamen, Сербијана

Друга непријатељска офанзива  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=8190252  Contributors: Bas-Celik, BokicaK, Burga, Dcirovic, FriedrickMILBarbarossa, Mark Ekimov,Michaello, Micki, Plamen, William Jexpire, Сербијана

Трећа непријатељска офанзива  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=8190256  Contributors: Bas-Celik, BokicaK, Burga, Dcirovic, FriedrickMILBarbarossa, Michaello, Pinki,Plamen, Михајло Анђелковић, Сербијана, 3 anonymous edits

Битка на Неретви  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=7418871  Contributors: Andrejj, Bas-Celik, Bilosta, Bogorm, BokicaK, Cickovic18, Coentor, CommonsDelinker,CrniBombarder!!!, Dungodung, FriedrickMILBarbarossa, Gorran, John Burkov, Leszek Jańczuk, Micki, Mladifilozof, PANONIAN, Pinki, Plamen, Salvatore, Snake bgd, Stefan Teodosic,Vojvoda, Wikiwind, Ziegler, А.Динчић, Вандал Б, Капетановић, Маријан, Никола Смоленски, Саша Стефановић, Свифт, Сербијана, Тајга, 11 anonymous edits

Битка на Сутјесци  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=8289666  Contributors: 6apa6a, Ašhabad, Bas-Celik, BokicaK, Branka France, CommonsDelinker, CrniBombarder!!!,Djordjes, Dungodung, FriedrickMILBarbarossa, Goldfinger, Gorran, JustUser, Leszek Jańczuk, Michaello, Micki, Mladifilozof, Nolajfer, PANONIAN, PetarM, Pinki, Plamen, Pokrajac,Romanm, Salvatore, Snake bgd, А.Динчић, Вандал Б, Дарко Максимовић, Михајло Анђелковић, Орловић, Пера ложач, Свифт, Сербијана, 30 anonymous edits

Шеста непријатељска офанзива  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=7130868  Contributors: BokicaK, Dilic, Dungodung, Gorran, Pinki, 1 anonymous edits

Десант на Дрвар  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=7456188  Contributors: Alexmilt, Bas-Celik, BokicaK, Burga, CommonsDelinker, CrniBombarder!!!,FriedrickMILBarbarossa, Goldfinger, Gorran, JustUser, Kaster, Michaello, Micki, Mladifilozof, Pavlec, Pinki, Plamen, Sich, Јованвб, А.Киш, Дарко Максимовић, Жељко Тодоровић,Обрадовић Горан, Сербијана, 5 anonymous edits

Image Sources, Licenses and Contributors 54

Image Sources, Licenses and ContributorsСлика:Flag of German Reich (1935–1945).svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Flag_of_German_Reich_(1935–1945).svg  License: Public Domain  Contributors:FornaxСлика:Flag of Independent State of Croatia.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Flag_of_Independent_State_of_Croatia.svg  License: Public domain Contributors: public domain by User:Zscout370Датотека:Chetniks Flag.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Chetniks_Flag.svg  License: unknown  Contributors: Voytek sСлика:Flag of Serbia, 1941-1944.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Flag_of_Serbia,_1941-1944.svg  License: Public Domain  Contributors: File:Flag of serbia1941 1944.JPG: official flag of the Serbia under German occupation derivative work: DIREKTOR, Fry1989Слика:Text_document_with_red_question_mark.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Text_document_with_red_question_mark.svg  License: unknown Contributors: User:BdeshamДатотека:Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Yugoslav_Partisans_flag_(1942-1945).svg  License: unknown  Contributors:User:R-41Слика:Vista-xmag.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Vista-xmag.png  License: GNU General Public License  Contributors: Cpro, Rocket000, Romaine, SasaStefanovic, Trijnstel, 1 anonymous editsСлика:Flag of Italy (1861-1946).svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Flag_of_Italy_(1861-1946).svg  License: Creative Commons Attribution-Sharealike 2.5 Contributors: F l a n k e rСлика:R45-yo0357-Partizanska-spomenica-1941.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:R45-yo0357-Partizanska-spomenica-1941.png  License: Public Domain Contributors: Rainman, Vanjagenije, Veliki KategorizatorСлика:Disambig.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Disambig.svg  License: Creative Commons Attribution-Sharealike 2.5  Contributors: Stephan Baum (convertedto SVG by different users, see below)Датотека:Neretva most.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Neretva_most.jpg  License: GNU Free Documentation License  Contributors: Nenad MartinovičДатотека:BatallaDelNeretvaMapa1.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:BatallaDelNeretvaMapa1.png  License: unknown  Contributors: Original uploader wasGorran at sr.wikipediaДатотека:BatallaDelNeretvaMapa2.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:BatallaDelNeretvaMapa2.png  License: unknown  Contributors: Original uploader wasGorran at sr.wikipediaДатотека:BatallaDelNeretvaMapa3.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:BatallaDelNeretvaMapa3.png  License: unknown  Contributors: Original uploader wasGorran at sr.wikipediaДатотека:BatallaDelNeretvaMapa4.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:BatallaDelNeretvaMapa4.png  License: unknown  Contributors: Original uploader wasGorran at sr.wikipediaСлика:Wikiquote-logo.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Wikiquote-logo.svg  License: Public Domain  Contributors: -xfi-, Dbc334, Doodledoo, Elian, Guillom,Jeffq, Krinkle, Maderibeyza, Majorly, Nishkid64, RedCoat, Rei-artur, Rocket000, 11 anonymous editsДатотека:BatallaDelNeretvaMapa5.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:BatallaDelNeretvaMapa5.png  License: unknown  Contributors: Original uploader wasGorran at sr.wikipediaСлика:Wiki letter w.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Wiki_letter_w.svg  License: GNU Free Documentation License  Contributors: Jarkko PiiroinenДатотека:Ranjenike ne smijemo ostaviti.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Ranjenike_ne_smijemo_ostaviti.jpg  License: Creative CommonsAttribution-Sharealike 3.0  Contributors: User:FlammardСлика:Broom icon.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Broom_icon.svg  License: GNU General Public License  Contributors: Bayo, Booyabazooka, Davepape,Dcoetzee, Herbythyme, Ilmari Karonen, Javierme, Perhelion, Rocket000, TMg, The Evil IP address, 11 anonymous editsСлика:Sutjeska povlacenje 1943.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Sutjeska_povlacenje_1943.jpg  License: Public Domain  Contributors: nepoznatСлика:Flag of Bulgaria.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Flag_of_Bulgaria.svg  License: Public Domain  Contributors: SKoppДатотека:2. ravnogorski korpus.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:2._ravnogorski_korpus.jpg  License: unknown  Contributors: Original uploader was Свифт atsr.wikipediaДатотека:Seljaci prenose ranjenike 1943.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Seljaci_prenose_ranjenike_1943.jpg  License: Public Domain  Contributors: nepoznatДатотека:Tito and Ivan Ribar in 1943.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Tito_and_Ivan_Ribar_in_1943.jpg  License: Public Domain  Contributors: Amada44,Cwbm (commons), DIREKTOR, Gap, Gaston200, Goldorak, Mladifilozof, Rainman, Silverije, The Dark Master, Veliki Kategorizator, 4 anonymous editsСлика:Merge-arrows.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Merge-arrows.svg  License: Public Domain  Contributors: User:Erin Silversmith, User:Lifeisunfair,User:Rei-arturСлика:Desant na Drvar.JPG  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Desant_na_Drvar.JPG  License: unknown  Contributors: BokicaK, MstudiodfДатотека:Fallschrimjeager-p003307.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Fallschrimjeager-p003307.jpg  License: Public Domain  Contributors: Artur Andrzej,Rama, Teofilo

Лиценца 55

ЛиценцаCreative Commons Attribution-Share Alike 3.0//creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/