Почетак Првог

светског рата у

Краљевини СрбијиДр Ратомир Миликић

Институт за савремену историју у Београду

ПРОБЛЕМ ИСТОРИЈСКЕ СПОЗНАЈЕ

• Недопустиво гледати из садашње перспективе на дешавања 1914. године (не може се мерити нашим аршинима)

• Потреба за разумевањем предисторије и сагледавањем догађаја из више углова

• Неопходна објективност

• Препознавање тежње ка ревизионизму

Случај: СРБИЈА

• Положај Краљевине Србије је угрожавао експанзионистичку политику Аустроугарског царства.

• Краљевина Србија константно била уцењивана и присиљавана на бројне уступке северном суседу.

• После Мајског преврата, односи две земље постају изузетно затегнути (Царински рат).

Аустроугарска политика на Балкану• Користећи положај велике силе, мимо воље

становништва, анектирала Босну и Херцеговину.

• На сваки се начин трудила да спречи ширењеСрбије на југ, а посебно излазак на Јадранскоморе.

• Подједнако непријатељски став и према ЦрнојГори.

• Створила Албанију као државу

• Стално звецкала оружјем

• Тежак положај српског живља у двојној монархији– монтирани судски процеси

Немачка штампа о Србији

1913.

1915.

1915.

Атентати на Хабзбурге

1. Године 1853. мађарски националиста Јанош Либењи покушава да изведеатентат на аустроугарског цара Фрању Јосифа, за време његове посетеБудимпешти. Атентатор је покушао да закоље цара ножем. Живот цараспашава војна униформа са врло јаким и дебелим оковратником. Био је тешкоповређен.

2. Године 1863. рођени брат цара Фрање Јосифа Максимилијан прихвата сецарске круне Мексика, али већ 1867. године га заробљавају побуњеници истрељају.

3. Године 1879. италијански националиста Донато Рагоза (апотекар из Истре)извео је атентат цара Фрању Јосифа за време његове посете Удинама, бацањемдве бомбе на њега. Цар је остао неповређен, атентатор ухапшен и суд уУдинама га је ослободио са образложењем да је деловао из патриотскихпобуда.

4. Године 1882. изведен је атентат на Фрању Јосифа и његову жену Јелисавету, док субили на церемонији прославе 500 година прикључења града Трста Аустрији. То је кодиталијанских националиста схваћено као велика провокација. Гуљелмо Обердан,Италијан коме је мајка била Словенка, а отац Аустријанац (крштен је као ВилхелмОберданк), типичан Тршћанин, био је одушевљени припадник тајне националистичкеорганизације која се борила за повратак и прикључење Трста матичној Италији. Бацио јебомбу на цара, али атентат није успео, а он је ухваћен, осуђен и обешен исте године.

Приликом извршења казне, Обердан је са вешала узвикнуо „Viva Italia“ и тако постаославна жртва идеје уједињења Италије, којој се непосредно после тога подижуспоменици широм градова Италије, који и данас стоје. И данас широм Италије главнеулице и тргови носе његово име, и он тамо важи за једног од највећих националнихјунака.

5. Године 1889. престолонаследник цара Фрање Јосифа, његов једини син Рудолф Јосифнађен је мртав, заједно с љубавницом Маријом Вечером. Званична истрага тврдила је даје Рудолф убио Марију, а потом себе. И данас постоје контроверзе како су настрадали.

6. Године 1898. у Швајцарској, на обали Женевској језера, италијански националиста ианархиста Луиђи Лукени ножем у срце убија аустроугарску царицу Јелисавету звану Сиси,жену цара Фрање Јосифа.

Атентати у двадесетом веку

• Године 1910. Србин, Богдан Жерајић прати цара Фрању Јосифаод Сарајева до Мостара и од Мостара до Илиџе, али не успевада нађе погодан моменат и изврши атентат. Исте године у јунупокушава атентат на управника Босне и Херцеговине генералаМаријана Варешанина, Хрвата, и то неуспешно. Последњиметак испаљује себи у главу и постаје инспирација многиммладим људима у Босни и Херцеговини да се прикључеорганизацији Млада Босна.

• Хрват из Босне и Херцеговине Лука Јукић јуна 1912. годинепокушава атентат на хрватског бана Славка Цуваја; убијадвојицу из пратње, али бан остаје жив. Лука је осуђен надоживотну робију, док је саучесник у атентату Хрват АвгустЦесарец, касније чувени књижевник, осуђен на пет годинаробије.

• Августа 1913. године, након одржане свечане мисе поводом рођендана цара Фрање Јосифа, баш због саме симболике места и повода, Хрват Стјепан Дојчић покушава атентат на новог хрватског бана Ивана Шкрлеца приликом његовог изласка из цркве и рањава га у руку. Осуђен је на 16 година робије.

• 4. марта 1914. године, само три месеца пре атенатат у Сарајеву, још један млади Хрват покушава атентат бомбама у загребачкој опери на хрватског бана Ивана Шкрлеца и надвојводу Леополда Салватореа.

НИЈЕДАН од поменутих атентата није послужио као повод за ратне сукобе.

Провокација одржавања маневара и посета надвојводе Франца Фердинанда Сарајеву и анектираној Босни и Херцеговини баш на Видовдан 28. јуна 1914. били су окидач за оно што је уследило.

У данас доступним историјским документима, може се пронаћи да је начелник аустроугарског генералштаба Конрад фон Хенцендорф још годинама уназад предлагао напад на Краљевину Србију и да су се спремали ратни планови за такав сценарио. Био им је потребан само повод.

ДРУГИ АТЕНТАТИ У ТОМ ПЕРИОДУ

1. 1865. година, Џон Бут убија америчког председника Абрахама Линколна;2. 1868. године браћа Радовановићи убијају Михајла Обреновића;3. 1881. године Игнатије Хриневицки убија руског цара Александра Другог;4. 1881. године Чарлс Гито убија америчког председника Џејмса Гарфилда5. 1891. године Цуда Сандзо врши неуспешни атентат на тадашњег руског престолонаследника Николаја Другог;6. 1894. године анархиста Санте Касерио убија француског председника Мари Карноа;7. 1895. године непознати нападач убија бугарског премијер Петра Стамболова;8. 1897. године Михел Ангиолио убија шпанског премијера Антонија дел Кастиља;9. 1900. године Гаетано Бреши убија италијанског краља Умберта Првог;10. 1901. године убијен је амерички председник Вилијам Мекинли11. 29. мај 1903. Мајски преврат 12. 1905. године убијен је грчки премијер Теодорос Делигианис;13. 1907. године непознати нападач убија бугарског премијера Димитрија Петкова;14. 1909. године убијен јапански премијер Ито Хирбуми;15. 1911. године Дмитриј Богров убија премијера Руске царевине Петра Столипина;16. 1912. године убијен премијер Шпаније Хозе Каналехас;17. 1913. године убијен је турски премијер Махмуд Паша;18. 1913. године Александрос Шинас убија грчког краља Ђорђа Првог;

Ревизионистичке тежње

• Одмах након изгубљеног Првог светског рата, појавиле су се жеље, пре свега немачких, али и других историчара и политичара којима је недостајала АУ монархија, да представе историјске догађаје другачије.

• Кривце су проналазили у Србији, Русији, теорији завере против немачког народа и неразумевању немачког питања (Алзас, Лорена, Алто Адиђе, Чешка, Пољска, Буковина…)

Случај: Месечари

• Отварању широке дебате о узроцима Првог светског рата и улози Србије у његовом избијању у великој мери је допринело објављивање обимне студије "Месечари: Како је Европа кренула у рат 1914" професора Универзитета у Кембриџу Кристофера Кларка.

• Гаврило Принцип у немачком издању књиге Кристофера Кларка "Месечари: Како је Европа кренула у рат 1914" оквалификован је као атентатор, а не терориста. У изворном, енглеском издању означен је као терориста.

• Овдашњој стручној јавности највише је засметао сугестивни тон књиге, по којем су управо Срби главни кривци за Велики рат. Делује сасвим ненаучно поређење Сарајевског атентата с нападом на Светски трговински центар 11. септембра 2001, као и оцена да "после Сребренице" српски национализам треба схватати као историјску реалност која захтева другачије оцене и вредносни однос.

Критика књиге

• Може се уочити да је 75 одсто грађе закњигу узето из једностраних аустријскихизвора. Аутор, када се осврће на улогуСрбије, користи много дипломатскихизвештаја, попут оних аустријскоготправника послова у Београду Ритера фонШторка. Такав приступ може се тумачитикао жеља да се оправда и одбранитадашња политика Беча према Србији...

• Аутор покушава да појасни да јеАустроугарска желела да казни Србију, којаје, упркос испуњењу готово свих услова изултиматума, наводно била крива и заатентат, али и за нарушавање односа наБалканском полуострву (Балкански ратови)

• По тврдњама аутора, то је била легитимнаакција

• И све би то остало на нивоу локалног сукоба, да Русија није кренула да заштити Србију, јер је наводно желела рат, тврди Кларк.

• То је апсурдно, јер се Русија налазила у економском успону, али још недовољно опорављена од великог пораза у Руско-јапанском рату 1905. године

• Потом се, по Кларку, у сукоб умешала и Француска, која је желела да поврати своје области Алзас и Лорену од Немачке и то је довело до Светског рата.

• По томе испада да је Немачка у рат ушла ни крива, ни дужна…

РЕАКЦИЈЕ СТРУЧНЕ ЈАВНОСТИ НА КЛАРКОВЕ МЕСЕЧАРЕ

Покушаји да се на Србију свали кривица за избијање Првог светског рата су "ексцеси појединаца", али није немогуће да иза њих стоје одређени политички мотив.

"Поистовећивање Принципа и Бин Ладена су идиотске ствари", изјавио је академик Драгољуб Живојиновић.

Коментаришући методологију по којој се прошлост тумачи кроз савремене концепте, попут тероризма, чиме се Принцип у појединим текстовима западноевропских историчара поистовећује са Осамом бин Ладеном, Живојиновић каже да се то не може поредити.

"Тероризам се доскора није употребљавао у научној терминологији. Самим тим, Србија није могла да се бави било каквим тероризмом, јер није била у стању као мала земља да терорише некога", напомиње Живојиновић.

Живојиновић теорије да се Србија означи као кривац за почетак Великог рата види као покушај да се искриве чињенице, за шта су, како сматра, мотиви искључиво политичке природе.

"Европска унија, по мом мишљењу, жели да међу њеним члановима завлада мир, да се забораве неки сукоби из прошлости. Они тај успешан експеримент имају са Енглезима и Французима. Међутим, ако желите да помирите чланице ЕУ, онда морате да баците одговорност на некога - а кривци могу бити само Руси и Срби. То је циљ ове кампање", казао је Живојиновић, који је председник Организационог одбора за обележавање 100 година од почетка Првог светског рата.

Живојиновић наводи да се таквим писањем искривљују чињенице, неке занемарују "из простог разлога што њима истина није прва ствар".

"Такви концепти немају више научни циљ. Циљ је да направе неку буку и галаму са одређеним намерама. То је нешто што је вазда било у пракси, у опису прошлости", рекао је он и додао да је посреди "кампања" да се за кривца прогласи Србија, у којој "предњаче људи из англосаксонског света".

Као једно од решења за спречавање ревизије прошлости Живојиновић сматра да Србија треба да поступи попут других држава у свету, да објави дипломатску грађу из својих архива.

Професорка Филозофског факултета у Београду Сузана Рајић такође сматра да термин терориста није адекватан за Принципа због атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.

"Оно што је урадио Гаврило Принцип у Сарајеву 1914. био је само један од таласа таквих дешавања који су преплавили Европу крајем 19. и почетком 20. века. Сви ти атентатори квалификују се као анархисти или присталице анархиста. Епитет терориста није адекватан за све починиоце, па ни за Принципа. Он је тада имао 17 година, био је гимназијалац, чак није ни имао времена да постане терориста. Он је био под утицајем анархистичких стремљења и мишљења"

Приближавање стогодишњице избијања Првог светског рата дало је повод новим студијама које другачије виде његове узроке у складу с новим реалностима у Европи после хладног рата. Примери нове историографије јесу недавно објављене студије Кристофера Кларка „Месечари: како је Европа кренула у рат 1914. године“ и две књиге Шона Мекмикина, „1914 – одбројавање до рата“ и „Руско порекло Првог светског рата“. Њихова гледишта би се, у најкраћем, могла сажети у следеће. Повод за рат био је „српски тероризам“, чија је прва жртва био принц Франц Фердинанд. Настављајући Капланову тезу да је „историја ХХ века почела на Балкану“ и да највећа зла ХХ века (тероризам, нацизам) имају балканске претече, оне у Младој Босни виде претече Ал Каиде. Укратко, у њима се тврди да кривицу за рат сноси Русија, која није допустила Аустроугарској да казни Србију, чиме је увукла Европу у први од два велика оружана сукоба у ХХ веку. Ове студије оспоравају владајуће ставове историчара, укључујући и немачке (на пример, Фрица Фишера) о узроцима Првог светског рата, али одговарају новим политичким реалностима у Европи после хладног рата.

Проф. др Предраг Симић

Посебно садржајну критику овог, али и других ранијих покушајаревизионизма и искривљавања историјских чињеница, даје др МилеБјелајац, који у свом најновијем чланку НОВИ (СТАРИ) ЗАПЛЕТИ ОКОУЗРОКА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ПРЕД ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 100. ГОДИШЊИЦЕ, унајновијем броју Токова историје.Свима топло препоручујем да на сајту Института за новију историју, учасопису «Токови историје», прочитате овај чланак који на најбољи начинсистематизује све спорне ствари.http://www.inisbgd.co.rs/celo/2013_1.pdf

Брод који је започео ратне страхоте

• Наредне, 2014. године, 28. јула, Република Србија обележава један век од почетка Првог светског рата, који је започео баш тог дана 1914. године, у касним вечерњим сатима, нападом Аустроугарске на Београд. Тада је аустроугарски монитор (оклопљена речна топовњача) "Бодрог" испалио прве топовске салве на Београд, чиме је отпочео Велики рат, касније назван Први светски рат.

Монитор Бодрог 1904. године

• Прво бомбардовање Београда трајало је око сат времена, а наставило се наредних осам дана и ноћи.

• Уништене су бројне зграде, куће, фабрике и објекти од националног и општег значаја

• Готово три четвртине житеља Београда је избегло, а преостали су се крили по подрумима и пећинама.

Почетак рата 28. јула 1914.

Београд није био организовано брањен. Због свог положаја, готово да је био без војске. Финансијска стража и нешто четника бранили су пристаниште и приобаље. По доступним подацима било их је мање од стотину. Око 23 часа, аустроугарска војска је покушала десант на Београд. Тада су браниоци отворили ватру, и срушили Железнички мост преко Саве. Сурвали су га у реку управо када су аоустрогарски бродови са баржама пролазили. Мост се срушио поред брода „Алкотмањ“ где је било и највише непријатељских жртава.

• Ради заштите трупа које су ненадано наишле на отпор српске војске, најближи аустроугарски војни брод испаљује прве топовске хице у Првом светском рату. Управо је то био монитор Бодрог.

• Монитор "Бодрог" је учествовао и у оном још страшнијем нападу на Краљевину Србију 1915. године, да би га, крајем ратних дејстава 1918. године, победничка српска војска заробила и потопила (прво од три потапања овог брода).

• Брод је недуго потом извађен, преуређен и уврштен у Војску Краљевине СХС, али под новим именом – «Сава». Као ни држава, ни брод није имао превише среће. Учествује у Априлском рату и да не би пао непријатељу у руке, посада брода га потапа 12. априла 1941. године у Земуну. Војска НДХ га поново извлачи 1942. године, а већ 1944. године, монитор опет иде на дно, овај пут Саве, код Славонског Брода.

Монитор Сава у Краљевини Југославији

НДХ оспособљава монитор Саву 1942. године

И шта је после било…

• ЈНА га поново вади из реке, оспособљава и коначно расходује 1959. године, као последњег активног монитора на Дунаву. После тога, овај историјски брод служи као пловећи пристан предузећу "Херој Пинки" из Новог Сада. То предузeће је у протеклом периоду приватизовано и брод више нема никакву намену.

… данас

… и надамо се сутра

• Министарство културе Републике Србије овај је монитор 2005. године прогласило културним добром и ставило под заштиту. Био је деценијама неприлично коришћен (као пловећи пристан) на обалама Дунава код Новог Сада, а затим одвучен у Београд. После дуже потраге, уз помоћ колега из Института за савремену историју, пронашао сам га запуштеног код шљункаре на Ади Хуји. Научно веће Института за савремену историју покренуло је иницијативу да се монитор "Сава", некадашњи "Бодрог", са кога је Аустроугарска 28. јула 1914. испалила прве топовске гранате на Београд, свега неколико сати пошто је објавила рат Србији, рестаурира и претвори у пловећи музеј, под окриљем Војног музеја или Музеја науке и технике.

rasamilikic@gmail.com