Шта је бирачко право?

То је субјективно право грађана да на изборима дају глас одређеном кандидату илиизборној листи.

Истовремено, то је и право грађана да буду бирани као кандидати на изборима.

Ова права су прописана уставом и законима.

Врсте бирачких права

АКТИВНО бирачко право имају грађани који могу да бирају представнике на власти. То су они који имају право гласа.

Ово право у Републици Србији имају сви држављани који су старији од осамнаест година, који су пословно способни и имају пребивалиште на територији Србије.

ПАСИВНО бирачко право се односи на право учествовања на изборима као кандидат који ће, евентуално, бити изабран.

У Србији су услови за пасивно бирачко право исти као и за активно.

ОПШТЕ бирачко право значи да сви пунолетни грађани који имају пословну способност имају право гласа, без обзира на разлике међу њима у класном, економском, расном, националном или неком другом погледу.

ОГРАНИЧЕНО бирачко право омогућава само одређеним категоријама грађана да бирају и буду бирани. Најчешће се односи на плаћање пореза или поседовања одређеног имања.

ЈЕДНАКО бирачко право значи да глас сваког бирача има једнаку вредност

(„ један грађанин - један глас“).

Шта су избори?

То су поступци којим бирачи (грађани) поверавају обављање политичке власти парламенту и председнику државе, који тада представљају суверену народну вољу.

Избори се одржавају на националном (државном), регионалном и локалном нивоу, као и у оквиру политичких странака, установа, удружења.

Шта је изборни систем?

Изборни систем представља скуп процедура и правила. Може бити:

- већински, бирачи непосредно бирају функционере (председник државе, градоначелник, председник општине) или чланове неког представничког тела;

* изабран је појединац који има највише гласова (апсолутну, релативну или квалификовану већину)

- пропорционални, уместо појединачних кандидата бирају се изборне листе; * странка или удружење грађана добија број представника (мандата) сразмеран

освојеном броју гласова бирача у односу на укупан број гласова

- мешовити представља комбинацију већинског и пропорционалног система;* појединац или странка са највећим бројем гласова добија мандат, али

поједина подручја користе пропорционални метод, посебно у земљама где се штите етничке и културне мањине.

У Републици Србији се избори за парламент врше по пропорционалном систему.

Врсте избора

У зависности од тога за коју функцију се расписују избори могу бити:

- парламентарни, за чланове парламента, тј. скупштине

- председнички, за председника државе

Према територијалном принципу избори могу бити:

- републички

- покрајински

- локални (општински или градски)

Према разлозима за спровођење избори могу бити:

- предизбори (бирају се кандидати, тј. електори који ће у име одређене политичке странке или групе грађана учествовати на редовним изборима)

- поновни (одмах након редовних избора да би се отклониле неправилности настале у редовном изборном термину, нпр. вишеструко гласање једне особе, повреда тајности гласања, и слично)

- допунски (када се попуњавају упражњена места у представничком телу услед нпр. смрти, болести, повлачења, смене, одласка на другу функцију)

- општи, истовремено одржавање парламентарних, локалних, покрајинских, а често и председничких избора

Парламентарни избори

Скупштина Републике Србије има 250 посланика

Парламентарне изборе расписује председник Републике Србије

Избори се врше по пропорционалном систему

Изборне листе кандидата за народне посланике могу да поднесу политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана

Изборну листу мора својим потписима да подржи најмање 10.000 бирача

Резултате избора објављује Републичка изборна комисија (РИК)

У расподели посланичких мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање 5% гласова од укупног броја бирача који су гласали

- изузетак су изборне листе странака националних мањина које у расподели мандата учествују без обзира на број гласова које су добиле

Мандат народних посланика траје четири године

Парламентарни избори – гласање за изборне листе (пропорционални изборни систем)

Бројање гласова у Републичкој изборној комисији (РИК)

Избор председника Републике

Председник се бира на непосредним изборима, тајним гласањем

изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине

Кандидата за председника могу да предложе: политичка странка, коалиција странака и група грађана

Предлог кандидата мора својим потписима да подржи најмање 10.000 бирача

Кандидат који освоји апсолутну већину гласова бирача постаје председник

Ако се то не деси, организује се други круг избора, за 15 дана, и на њему учествују само два кандидата која су у првом кругу добили највише гласова

Након другог круга избора за председника је изабран онај који је добио већи број гласова бирача

Мандат председника почиње полагањем заклетве пред Народном скупштином и траје пет година

Покрајински избори

Скупштина АП Војводине има 120 посланика

Изборе за посланике расписује председник Скупштине АП Војводине, 90 дана пре истека мандата Скупштине

Кандидата за посланика могу предлагати политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана

Предлог кандидата мора својим потписима да подржи најмање 6.000 бирача (3.000 потписа за кандидата странке националне мањине)

Посланици АП Војводине бирају се на четири године по пропорционалном изборном систему

Покрајински избори на територији Косова и Метохије нису одржавани после 1990. године

1990-1999 године власт у покрајини су вршили органи Републике Србије

Скупштина и Bлада АП Војводине

МАЛИ ИЗБОРНИ РЕЧНИК

БИРАЧКИ ОДБОР – орган који припрема, организује и руководи гласањем на бирачком месту.

БИРАЧКИ СПИСАК – евиденција о бирачима. Саставља га и води орган власти који води евиденцију о пребивалишту грађана.

БИРАЧКО ТЕЛО – назив за све бираче који станују на одређеном подручју, нпр. за избор посланика у Народну скупштину Р.Србије сви бирачи у Р. Србији или за избор одборника у скупштину општине – сви бирачи настањени на подручју те општине

ИЗБОРНА КОМИСИЈА – орган за спровођење избора који се образује у свакој изборној јединици, чланове комисије именује парламент (стални састав) и политичке странке које су истакле своје кандидате (проширени састав)

ИЗБОРНА ЛИСТА – предлози кандидата за посланике које у пропорционалним изборним системима истичу политичке странке, коалиције или грађани

ИЗБОРНА АПСТИНЕНЦИЈА – неизлазак бирача на изборе; уздржавање, одустајање

ИЗБОРНИ ЦЕНЗУС – минималан број гласова који нека изборна листа или странка мора да освоји да би добила место у представничком телу. У Републици Србији је 5%.

НЕВАЖЕЋИ ГЛАСАЧКИ ЛИСТИЋ – гласачки листић који није попуњен или на коме се не може поуздано установити кога је гласач бирао

ИМПЕРАТИВНИ (везани) МАНДАТ – посланик је обавезан да се, при одлучивању у парламенту, придржава упутстава које су утврдили бирачи који су га изабрали; нема слободу да гласа према сопственом уверењу

ПРЕСТАНАК МАНДАТА – настаје истеком времена на који је изабран, смрћу, распуштањем скупштине, оставком посланика, престанком чланства у странци која га је кандидовала, опозивом (у случају императивног мандата).

СЛОБОДАН МАНДАТ – посланик није везан инструкцијама бирача који су га изабрали, већ при одлучивању поступа слободно и самостално.

ТАЈНО ГЛАСАЊЕ – обезбеђује слободно изражавање воље бирача на изборима

ЕЛЕКТОР – бирач; електори су лица која грађани бирају непосредно, а који потом, као чланови електорске групе у свакој америчкој држави бирају председника и потпредседника САД.

РЕЛАТИВНА ВЕЋИНА – има кандидат (листа) који на изборима освоји више гласова од било ког другог кандидата (листе)

АПСОЛУТНА ВЕЋИНА – има кандидат (листа) који освоји бар један глас више од половине свих гласова бирача

- проста већина, рачуна се према броју изашлих на биралишта

- квалификована већина, рачуна се према укупном броју уписаних бирача

КВАЛИФИКОВАНА ВЕЋИНА – осим што је строжи облик апсолутне већине (50%+1 глас), може да захтева тачно одређен број гласова или много већи број од натполовичне већине (2/3 или 3/4 од укупног броја гласача)

РАСУТИ (БАЧЕНИ) ГЛАСОВИ

- у већинским изборним системима то су сви гласови преко 50% које освоји кандидат странке која је фаворит избора; ови гласови не утичу на освајање посланичког места јер је за његово освајање довољан и само један глас преко половине гласова.

- у пропорционалним изборним системима то су сви они гласови дати кандидатима или изборним листама који нису прешли изборни цензус