Meni

Ваздух је смеша гасова од којих су неки у врло

променљивом саставу, највише има азота са 78,08%,

затим кисеоник 20,95%,осталих 1% чине примесе

CO2,SO2,O3,NO2,и др.

78%

21%

1%

Azot Kiseonik Ostatak

У променљивим количинама у ваздуху може

бити водене паре, озона, угљен диоксида, радона и других.

Састав ваздуха варира на различитим висинама. При већој

висини смањује се садржај кисеоника, а повећава се садржај

водоника.

Велики проблем савременог човека је загађивање ваздуха или ајро

загађивање. Ваздух се сматра загађеним уколико садржи хемијска

једиња која утичу негативно на живи свет.Загађујуће материје

могу бити у сва 3 ггрегатна стања.

Према извору загађијућих материја можемо их поделити на:

Природне изворе

Вештаке изворе

Пример вештачког загађивањаПример природног загађивања

Glavni izvori ovog zagadjivanja jesu ljudi. Saobraćaj i industrija su osnovni izvori

zagađenja vazduha. Tokom sagorevanja različitih

oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije, ispušta se i

velika količina štetnih materija, kao što su ugljen-monoksid, ugljen-

dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i čađ.

Meni:*SMOG

*Efekat staklene bašte

*Kisele kiše*OŠTEĆENJA OZONSKOG

OMOTAČA

SMOG

Smog je siva ili žućkasta masa magle i zagađujućih gasova.

Razlikuju se zimski smog (“londonski” smog) koji sadrži

čađ,SO2,okiside azota i kiseline.

Londonski” smog je svoj vrhunac dostigao u decembru 1952. godine, kada se na hiljade ljudi razbolelo od bolesti disajnih organa (astma, bronhitis), a oko 8000 je umrlo od gušenja.

U normalnim okolnostima, jedan deo Sunčeveg zračenja, koji dospeva do površine Zemlje se vraća u atmosferu.

Međutim , štetni gasovi (najviše CO2) formiraju omotač, koji zadržava Sunčevu toplotu.

Tako se površina Zemlje zagrijava više nego inače. To dovodi do pojave globalnog zagreavanja

Kisele kiše su posledica

reagovanja štetnih gasova

(azotnih oksida, sumpor-

dioksida) sa vodenom parom u

atmosferi. Na taj način nastaju

kiseline, koje sa padavinama

dospevaju na površinu Zemlje.

Sumporasta kiselina:

SO2 + H2O → H2SO3

Azotna kiselina:

NO2 + H2O → H2NO3

sredinom 80-tih godina prošlog vijeka primećeno je značajno smanjenje koncentracije ozona iznad Antarktika, a kasnije i

iznad Artika.Utvrđeno je da se koncentracija ozona konstantno smanjivala od 1968. godine.

1995. godine veličina ozonske rupe bila je kao Severna Amerika.

Oštećenja ozonskog omotača izazivaju gasovi koji se upotrebljavaju u

rashladnim uređajima, sprejevima i slično, a koji su poznati pod

nazivom CFC (hloro-fluoro – karboni) ili FREONI. Oni se u gornjim

slojevima atmosfere razlažu i oslobađaju atome hlora, koji uništavaju

molekule ozona

1) Primena kvalitetnijeg goriva za vozila (npr. bezolovnog benzina);

2) Premeštanje industrije u posebne industrijske zone vana naselja – one ne bi smjele biti na visini većoj od visine naselja.

3) Postavljanje filtera na fabričkim dimnjacima;

4) Podizanje parkova, drvoreda duž ulica, autoputeva i oko industrijskih pogona (npr. od lipa, platana, borova i sl.).

AUTOR: