5

( )

( )

: .

:

, 11.01.2013.

5 KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJARedni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije: TD Tip zapisa: TZ Vrsta rada (dipl., mag., dokt.): VR Ime i prezime autora: AU Mentor (titula, ime, prezime, zvanje): MN Naslov rada: NR Jezik publikacije: JP Jezik izvoda: JI Zemlja publikovanja: ZP Ue geografsko podruje: UGP Godina: GO Izdava: IZ Mesto i adresa: MA

Monografska dokumentacija Tekstualni tampani materijal Doktorski rad Mr Gordana Risti Prof. dr Itvan Bogner, redovni professor za naunu oblast Germanistika Somatizmi u nemakoj i srpskoj frazeologiji (kontrastivna istraivanja) Srpski Srpski/ Engleski R Srbija Vojvodina 2013. autorski reprint Novi Sad (Hadi Ruvimova 59)

Fiziki opis rada: FO Nauna oblast: NO Nauna disciplina: ND Predmetna odrednica, kljune rei: PO UDK uva se: U Vana napomena: VN Izvod: IZ

5 poglavlja, 242 stranice, 171 tabela, 75 izvora, 2 priloga Filoloke nauke (germanistika) Nauka o jeziku (Nemaki jezik) Somatizmi u nemakom i srpskom jeziku, emocije, kontrastivni i konceptualni pristup, konceptualna metafora Biblioteka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Predmet rada je kontrastivna analiza somatizama u nemakoj i srpskoj frazeologiji sa kognitivnog stanovita. Pod somatizmima se podrazumevaju frazeologizmi koji u svom sastavu sadre komponentu kojom se imenuje neki deo tela, organa ili telesne tenosti i uglavnom oznaavaju ovekove psihike i fizike osobine. Njihov karakter je univerzalan, poivaju na tradicionalnoj simbolici delova tela, gestovima, mimici svakodnevice, narodnog verovanja, tradicije i praznoverja i pripadaju jednom od najstarijih slojeva u frazeologiji, tako da su prilino zastupljeni u frazeolokim leksikonima, kako nemakog tako i srpskog jezika. Meutim, iako su prisutni u savremenim prouavanjima frazeologije u svetu, somatizmi na naim prostorima do sada nisu dovoljno istraeni, posebno ne u ovom obimu i sa dva aspekta (kontrastivno i konceptualno), to je od velikog znaaja i za leksikografiju i za nastavu nemakog kao stranog. U prvom delu rada se daje prikaz frazeologizama sa teoretskog stanovita, dok se u drugom delu analiziraju somatizmi ekscerpirani iz postojeih semasiolokih i onomasiolokih renika. Analizirani su somatizmi kojima se izraavaju razliita emocionalna stanja, sa ciljem da se utvrde slinosti i razlike sa morfolokog, leksikog i

Datum prihvatanja teme od strane NN vea: DP Datum odbrane: DO lanovi komisije: (ime i prezime / titula / zvanje / naziv organizacije / status) KO

semantikog aspekta, kao i da se utvrde razliiti tipovi ekvivalentnosti (potpuna, parcijalna, nulta). Pored kontrastivnog opisa somatizama u radu se nastoji utvrditi stepen semantike simetrije u analiziranom korpusu, to podrazumeva izradu pojmovnih/ konceptualnih metafora i klasifikaciju somatizama u odgovarajua semantika polja, prema konceptima, odnosno emocijima koje izraavaju. 7.3. 2007 (rok produen na sednici NN vea 20.02.2012)

predsednik: dr Smilja Srdi, redovni profesor, Filoloki fakultet u Beogradu lan: dr Itvan Bogner, redovni profesor, Filozofski fakultet u Novom Sadu, mentor lan: dr Duanka Vujovi, docent, Filozofski fakultet u Novom Sadu

University of Novi SadKey word documentation

Accession number: ANO Identification number: INO Document type: DT Type of record: TR Contents code: CC Author: AU Mentor: MN Title: TI Language of text: LT Language of abstract: LA Country of publication: CP Locality of publication: LP Publication year: PY Publisher: PU Publication place: PP

Monograph documentation Textual printed material Doctoral thesis Gordana Risti PhD Itvan Bogner, full professor Somatic idioms in German and Serbian phraseology (contrastive research) Serbian Serbian/ English Serbia Vojvodina 2013 author reprint Novi Sad (Hadi Ruvimova 59)

Physical description: PD Scientific field SF Scientific discipline SD Subject, Key words SKW UC Holding data: HD Note: N Abstract: AB

5 chapters, 242 pages, 171 tables, 75 references, 2 appendices Philology Linguistics (German language) German and Serbian somatic idioms, emotions, contrastive and conceptual approach, conceptual metaphor

The subject matter of this thesis is the contrastive analysis of somatic idioms in German and Serbian phraseology from the cognitive aspect. Somatic idioms are idioms containing a component which refers to a body part, organ or body fluid and mostly denotes human psychological and physical characteristics. Their character is universal; they are based on traditional symbolism of body parts, of gestures and mimics in everyday life, folk beliefs, tradition and superstition. They belong to the oldest layers in phraseology, so that they are highly represented in phraseology lexicons both of German and Serbian language. However, though they are present in international modern idiom research, somatic idioms have not so far been researched in our regions, particularly not in this range and from two aspects (contrastive and conceptual), which were of great significance for lexicography and teaching of German as a foreign language. The first part of the thesis is a overview of the theoretical approach to idioms, while the second part is the analysis of the somatic idioms excerpted from existing semasiological and onomasiological dictionaries. There are analyzed somatic idioms which express various emotions, with the aim to elicit similarities and differences between the equivalents from the morphological, lexical and semantic point of view, and to identify different types of

Accepted on Scientific Board on: AS Defended: DE Thesis Defend Board: DB

equivalence (complete, partial, zero). Beside this contrastive description of the somatic idioms the author tries to identify the grade of the semantic symmetry in the analyzed corpus, which includes the creation of conceptual metaphors and classification of the somatic idioms in adequate semantic fields, on basis of the concepts, or the emotions they express. 7th March 2007 (prolonged on 20th February 2012)

president: Smilja Srdi, PhD, full professor, Faculty of Philology in Belgrade member: Itvan Bogner, PhD, full professor, Faculty of Philosophy in Novi Sad, mentor member: Duanka Vujovi, PhD, assistant professor, Faculty of Philosophy in Novi Sad

SADRAJ 1.Uvod 1.1 Predmet istraivanja 1.2 Ciljevi istraivanja 1.3 Naune metode 1.4 Struktura rada 1.5 O korpusu 2. Frazeologija 2.1 Terminologija 2.2 Definicije frazeologizama 2.3 Obeleja frazeologizama 2.3.1 Idiomatinost 2.3.2 Polileksikalnost 2.3.3 Ustaljenost/Stabilnost 2.3.4 Leksikalizacija/reproduktivnost/reprodukovanje 2.4 Somatizmi 2.4.1 Definicije somatizama 2.4.2 Somatizmi i emocije 2.4.3 Somatizmi i gestovni frazeologizmi/ kinegrami 2.5 Klasifikacije frazeologizama 2.5.1 Klasifikacija frazeologizama po Pilcu 2.5.2 Klasifikacija frazeologizama prema sintaksikom obliku 2.5.3 Klasifikacija frazeologizama po Rotkegelu 2.5.4 Klasifikacija frazeologizama po Burgeru 2.5.4.1 Modifikovana Burgerova klasifikacija 2.5.4.2 Burgerova sintaksika klasifikacija 2.5.5 Klasifikacija frazeologizama po Dobrovoljskom 2.6 Kontrastivna frazeologija 2.6.1 Pojam ekvivalentnosti 9 9 10 10 11 11 13 13 14 15 16 17 17 17 18 18 18 19 21 21 21 23 23 24 26 27 28 28

1

2.6.2 Klasifikacija po Pavici Mrazovi 2.6.3 Klasifikacija po Haraldu Burgeru 2.6.4 Klasifikacija po Feldeu 2.6.5 Klasifikacija Dobrovolski/Piirainen 2.6.6 Parcijalna ekvivalentnost zastupljena u radu 3. Kognitivna semantika /frazelogija 3.1. Konceptualna analiza 3.2 Izvori za nastanak frazeolokih jedinica 3.3 Semantika frazeologizacija 3.4. Motivacija/motivisanost frazeologizama 3.4.1. Motivacija putem simbola 3.4.2 Intertekstualna motivacija 3.4.3 Indeksalna motivacija 3.5 Pojmovna metafora 3.5.1 Strukturna pojmovna metafora 3.5.2 Orijentaciona pojmovna metafora 3.5.3 Ontoloka pojmovna metafora 3.6 Frazeologizmi i metafora 4.Konceptualna analiza somatizama 4.1 Konceptualna analiza somatizma brada 4.1.1 Simbolika brade 4.1.2 Somatizam brada u semantikom polju SREA 4.2 Konceptualna analiza somatizma brkovi 4.2.1 Simbolika brkova 4.2.2 Somatizam brkovi u semantikim poljima 4.2.2.1 Somatizam brkovi u semantikom polju SREA 4.2.2.2 Somatizam brkovi u semantikom polju TUGA 4.3 Konceptualna analiza somatizma bubreg 4.3.1 Simbolika bubrega 4.3.2 Somatizam bubreg u semantikim poljima 4.3.2.1 Somatizam bubreg u semantikom polju SREA 2

28 30 30 31 32 33 33 35 35 36 38 38 38 39 39 40 40 40 42 42 42 43 44 44 44 45 46 47 47 47 47

4.3.2.2 Somatizam bubreg u semantikom polju LJUTNJA/RAZDRAENOST 48 4.4 Konceptualna analiza somatizma elo 4.4.1 Simbolika ela 4.4.2 Somatizam elo u semantikim poljima 4.4.2.1 Somatizam elo u semantikom polju HLADNOKRVNOST 4.4.2.2 Somatizam elo u semantikom polju ZBUNJENOST/UENJE 4.4.2.3 Somatizam elo u semantikom polju SETA/ZABRINUTOST/TUGA 4.5 Konceptualna analiza somatizma dlan 4.5.1 Simbolika dlana 4.5.2 Somatizam dlan u semantikim poljima 4.5.2.1 Somatizam dlan u semantikom polju LJUBAV 4.6 Konceptualna analiza somatizma glava 4.6.1 Simbolika glave 4.6.2 Somatizam u semantikim poljima 4.6.2.1 Somatizam glava u semantikom polju LJUBAV 4.6.2.2 Somatizam glava u semantikom polju HLADNOKRVNOST 4.6.2.3 Somatizam glava u semantikom polju INDIFERENTNOST 4.6.2.5 Somatizam glava u semantikom polju UOBRAENOST/PREZIR 4.6.2.6 Somatizam glava u semantikom polju LJUTNJA/BES 4.6.2.7 Somatizam glava u semantikom polju PRETNJA/OPOMENA 4.6.2.8 Somatizam glava u semantikom polju NAPETOST/ZABRINUTOST 4.6.2.9 Somatizam glava u semantikom polju STRAH/UZNEMIRENOST 4.6.2.10 Somatizam glava u semantikom polju TUGA 4.6.2.11 Somatizam glava u semantikom polju OAJ 4.6.2.12 Somatizam glava u semantikom polju STID 4.6.2.13 Somatizam glava u semantikom polju PONIZNOST 49 49 49 49 50 50 51 51 52 52 53 53 53 54 56 58

4.6.2.4 Somatizam glava u semantikom polju ZBUNJENOST/NEDOUMICA /NEVERICA 59 63 65 68 71 73 76 77 78 80

4.6.2.14 Somatizam glava u semantikom polju POTITENOST /POKUNJENOST /SETA 80 4.7 Konceptualna analiza somatizma grlo 4.7.1 Simbolika grla 4.7.2 Somatizam u semantikim poljima 3 81 81 81

4.7.2.1 Somatizam grlo u semantikom polju BES 4.7.2.2 Somatizam grlo u semantikom polju STRAH 4.7.2.3 Somatizam grlo u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST 4.8 Konceptualna analiza somatizma grudi 4.8.1 Simbolika grudi 4.8.2 Somatizam grudi u semantikim poljima

81 82 84 85 85 85

4.8.2.1 Somatizam grudi u semantikom polju SREA/ RADOST/ZADOVOLJSTVO 86 4.8.2.2 Somatizam grudi u semantikom polju NAKLONOST/SIMPATIJA /LJUBAV 87 4.8.2.3 Somatizam grudi u semantikom polju OLAKANJE 4.8.2.4 Somatizam grudi u semantikom polju UOBRAENOST 4.8.2.6 Somatizam grudi u semantikom polju TUGA 4.8.2.7 Somatizam grudi u semantikom polju STRAH 4.9 Konceptualna analiza somatizma jetra 4.9.1 Simbolika jetre 4.9.2 Somatizam jetra u semantikim poljima 4.9.2.1 Somatizam jetre u semantikom polju OLAKANJE/SMIRENOST 4.9.2.2 Somatizam jetre u semantikom polju LJUTNJA/BES 4.10 Konceptualna analiza somatizma jezik 4.10.1 Simbolika jezika 4.10.2 Somatizam jezik u semantikim poljima 4.10.2.1 Somatizam jezik u semantikom polju HLADNOKRVNOST 4.10.2.2 Somatizam jezik u semantikom polju UPORNOST 4.10.2.3 Somatizam jezik u semantikom polju PODSMEH/PREZIR 4.10.2.4 Somatizam jezik u semantikom polju PRETNJA/OPOMENA 4.10.2.6 Somatizam jezik u semantikom polju STRAH 4.10.2.7 Somatizam jezik u semantikom polju STID 4.11 Konceptualna analiza somatizma kima 4.11.1 Simbolika kime 4.11.2 Somatizam kima u semantikom polju 4 87 88

4.8.2.5 Somatizam grudi u semantikom polju UZRUJANOST/UZNEMIRENOST 89 90 90 90 90 91 91 92 93 93 93 93 94 95 95

4.10.2.5 Somatizam jezik u semantikom polju UZNEMIRENOST i UVREENOST 96 99 100 100 100 100

4.11.2.1 Somatizam kima u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST 101 4.12 Konceptualna analiza somatizma koleno 4.12.1 Simbolika kolena 4.12.2 Somatizam koleno u semantikim poljima 4.12.2.1 Somatizam koleno u semantikom polju STRAH 102 102 102 102

4.12.2.2 Somatizam koleno u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST 104 4.13 Konceptualna analiza somatizma kosa 4.13.1 Simbolika kose 4.13.2 Somatizam kosa u semantikim poljima 4.13.2.1 Somatizam kosa u semantikom polju STRAH 4.13.2.2 Somatizam kosa u semantikim poljima OAJ/BES 4.14 Konceptualna analiza somatizma koa 4.14.1 Simbolika koe 4.14.2 Somatizam koa u semantikim poljima 4.14.2.1 Somatizam koa u semantikom polju SREA 105 105 105 106 107 107 107 107 109

4.14.2.2 Somatizam koa u semantikom polju LJUBAV/NAKLONOST 109 4.14.2.3 Somatizam koa u semantikom polju PRETNJA/OPOMENA 110 4.14.2.4 Somatizam koa u semantikom polju BES 4.14.2.5 Somatizam koa u semantikom polju STRAH 4.14.2.6 Somatizam koa u semantikom polju NEMO/OAJ 4.15 Konceptualna analiza somatizma krv 4.15.1 Simbolika krvi 4.15.2 Somatizam krv u semantikim poljima 4.15.2.1 Somatizam krv u semantikom polju LJUBAV/NAKLONOST 4.15.2.2 Somatizam krv u semantikom polju HLADNOKRVNOST 4.15.2.3 Somatizam krv u semantikom polju MRNJA 4.15.2.4 Somatizam krv u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV 4.15.2.5 Somatizam krv u semantikom polju STRAH 4.15.2.6 Somatizam krv u semantikom polju STID 4.16 Konceptualna analiza somatizma lea 4.16.1 Simbolika lea 5 111 112 113 114 114 114 115 117 118 120 121 123 124 124

4.16.2 Somatizam lea u semantikim poljima 4.16.2.2 Somatizam lea u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST 4.16.2.4 Somatizam lea u semantikom polju STRAH 4.17 Konceptualna analiza somatizma lice 4.17.1 Simbolika lica 4.17.2 Somatizam lice u semantikim poljima 4.17.2.1 Somatizam lice u semantikom polju PODSMEH/PREZIR 4.17.2.2 Somatizam lice u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV 4.17.2.3 Somatizam lice u semantikom polju MRNJA 4.17.2.4 Somatizam lice u semantikom polju STID 4.17.2.6 Somatizam lice u semantikom polju STRAH 4.18 Konceptualna analiza somatizma noga 4.18.1 Simbolika noge 4.18.2 Somatizam noga u semantikim poljima

124

4.16.2.1 Somatizam lea u semantikom polju RAVNODUNOST/ODBIJANJE 124 125 4.16.2.3 Somatizam lea u semantikom polju UENJE/ZAPREPAENJE 126 126 127 127 127 127 128 129 129

4.17.2.5 Somatizam lice u semantikom polju SETA/BEZVOLJNOST/TUGA/OAJ 130 132 132 132 133

4.18.2.1 Somatizam noga u semantikom polju NAKLONOST/SIMPATIJA/LJUBAV 133 4.18.2.2 Somatizam noga u semantikom polju RAZDRALJIVOST/ UZRUJANOST 134 4.18.2.3 Somatizam noga u semantikom polju MRNJA 4.18.2.4 Somatizam noga u semantikom polju STRAH 4.18.2.5 Somatizam noga u semantikom polju PONIZNOST/POKORNOST 4.19 Konceptualna analiza somatizma nos 4.19.1 Simbolika nosa 4.19.2 Somatizam nos u semantikim poljima 4.19.2.1 Somatizam nos u semantikom polju INTERESOVANJE/ PANJA/RADOZNALOST 4.19.2 .3 Somatizam nos u semantikom polju LJUTNJA/BES 4.19.2.4 Somatizam nos u semantikom polju OPOMENA/PRETNJA 4.19.2.5 Somatizam nos u semantikom polju UZNEMIRENOST 6 141 4.19.2 .2 Somatizam nos u semantikom polju UOBRAENOST/PODSMEH/PREZIR 141 143 145 146 135 136 139 140 140 140

4.19.2.6 Somatizam nos u semantikom polju SETA/POKUNJENOST/TUGA 147 4.19.2.7 Somatizam nos u semantikom polju ODBOJNOST/ANTIPATIJA 147 4.20 Konceptualna analiza somatizma obraz 4.20.1 Simbolika obraza 4.20.2 Somatizam obraz u semantikim poljima 4.20.2.1 Somatizam obraz u semantikom polju RADOST/SREA 4.20.2.2 Somatizam obraz u semantikom polju UVREENOST/MRNJA 4.20.2.3 Somatizam obraz u semantikom polju LJUTNJA/BES/GNEV 4.20.2.4 Somatizam obraz u semantikom polju STID 4.21 Konceptualna analiza somatizma oko 4.21.1 Simbolika oka 4.21.2 Somatizam oko u semantikim poljima 4.21.2.1 Somatizam oko u semantikom polju INTERESOVANJE/ELJA 4.21.2.3 Somatizam oko u semantikom polju HLADNOKRVNOST 4.21.2.4 Somatizam oko u semantikom polju INDIFERENTNOST 4.21.2.5 Somatizam oko u semantikom polju ZBUNJENOST/ NEDOUMICA/ UENJE 4.21.2.6 Somatizam oko u semantikom polju PODSMEH/PREZIR 4.21.2.7 Somatizam oko u semantikom polju LJUTNJA/BES 4.21.2.8 UZRUJANOST/ZABRINUTOST/STRAH 4.21.2.10 Somatizam oko u semantikom polju TUGA 4.22 Somatizam srce 4.22.1 Konceptualna analiza somatizma srce 4.22.2 Somatizam srce u semantikim poljima 4.22.2.2 Somatizam srce u semantikom polju LJUBAV 4.22.2.3 Somatizam srce u semantikom polju OLAKANJE/SMIRENOST 4.22.2.5 Somatizam srce u semantikom polju INTERESOVANJE/ELJA 7 165 166 167 169 148 148 148 149 149 149 150 153 153 153 154

4.21.2.2 Somatizam oko u semantikom polju NAKLONOST/LJUBAV/SIMPATIJA 159 162 163

4.21.2.9 Somatizam oko u semantikom polju ANTIPATIJA/ODBOJNOST/MRNJA 170 172 174 174 174

4.22.2.1 Somatizam srce u semantikom polju ZADOVOLJSTVO/ RADOST /SREA/ 174 181 189

4.22.2.4 Somatizam srce u semantikom polju HLADNOKRVNOST, ODVANOST 192 193

4.22.2.6 Somatizam srce u semantikomp polju LJUTNJA/BES/GNEV 4.22.2.8 Somatizam srce u semantikom polju STRAH 4.22.2.9 Somatizam srce u semantikom polju MRNJA 5. Zakljuak 6. Dodaci 6.1 Lista nemakih frazeologizama 6.3 Lista srpskih frazeologizama 7. Literatura

195

4.22.2.7 Somatizam srce u semantikom polju UZNEMIRENOST/UZRUJANOST 196 200 203 207 218 218 227 239

8

1.Uvod Istraivanje somatizama u nemakoj i srpskoj frazeologiji predstavljaju znaajan doprinos kontrastivnim prouavanjima nemakog i srpskog jezika po svom predmetu i naunom pristupu, na kojem mogu da se zasnivaju budua istraivanja u ovoj oblasti. 1.1 Predmet istraivanja Predmet ovog rada predstavlja kontrastivna analiza somatizama u nemakoj i srpskoj frazeologiji sa kognitivnog stanovita. Kontrastivnom i kognitivnom frazeologijom bavi se veliki broj lingvista u svetu, tako da pojmovi kognitivno i interkulturalno karakteriu i savremena frazeoloka istraivanja (Fldes 2003; Dobrovolskij/Piirainen 2002; Dobrovolskij 1999; 1992; Baur/Chlosta/Piirainen 1999; Sabban 2003; Baranov/Dobrovolskij 1999; Korhonen/Wotjak 2001). Za nemaki jezik znaajni rezultati postignuti su u odreenim oblastima frazeologije (nemako-romanski, ostali slovenski jezici i ugrofinski). Pod somatizmima se podrazumevaju frazeologizmi koji u svom sastavu sadre komponentu kojom se imenuje neki deo tela (glava, oko, noga i sl.), organa ili telesne tenosti i uglavnom oznaavaju ovekove psihike i fizike osobine (Mrevic-Radovi 1987: 30). Njihov karakter je univerzalan, poivaju na tradicionalnoj simbolici delova tela, gestovima, mimici svakodnevice, narodnog verovanja, tradicije i praznoverja i pripadaju jednom od najstarijih slojeva u frazeologiji, tako da su prilino zastupljeni u frazeolokim leksikonima, kako nemakog tako i srpskog jezika. Prema mnogim istraivanjima sprovedenim, kako u indoevropskim, tako i u nekim drugim, npr. ugrofinskim jezicima, vidljivo je da je somatizam najfrekventnija sastavnica koja se odnosi na neko tematsko polje. I u nemakom i srpskom jeziku najbrojniji su frazeologizmi motivisani pojavama psihike i fizike reakcije, a u njima su najee zastupljeni somatizmi. U radu su analizirani emocionalna stanja. Somatizmi nisu na naim prostorima do sada dovoljno istraeni. Kada su u pitanju kontrastivna istraivanja, postoje odreeni radovi koji se bave istom problematikom i oni mogu biti polazita za dalja istraivanja. Smatramo da e na rad 9 izabrani somatizmi kojima se izraavaju razliita

doprineti osvetljavanju ovog bitnog jezikog fenomena za svakodnevnu komunikaciju, jer nije poznato da su somatizmi nemakog i srpskog jezika do sada analizirani u ovom obimu i sa dva aspekta: kontrastivno i konceptualno. Kontrastiranje ekvivalenata u jednom korpusu ima i praktini znaaj, u nastavi stranih jezika, zatim u leksikografiji.

1.2 Ciljevi istraivanja Cilj istraivanja je kontrastivni opis somatizama kojim se izraavaju emocije,

utvrivanje slinosti i razlika sa morfolokog, leksikog i semantikog aspekta, odnosno utvrivanje razliitih tipova ekvivalentnosti. Pojam ekvivalentnosti ovde podrazumeva podudaranja na leksikom i morfolokom, tj. strukturno-formalnom, i semantikom nivou. Stoga e u radu biti govora o potpunoj, parcijalnoj i nultnoj ekivalentnosti. Pored kontrastivnog opisa somatizama cilj nam je i utvrditi koliki je stepen semantike simetrije u analiziranom korpusu, odnosno na koji nain se transponuje semantiko znaenje, na koji nain se konceptualizuju somatizmi, a na koji emocije u somatizmima nemakog i srpskog jezika, to podrazumeva izradu pojmovnih/ konceptualnih metafora. Koncept metafore je od centralnog znaaja za semantiku analizu somatizama. Konceptualna analiza u ovom sluaju podrazumeva klasifikaciju somatizama prema odreenim konceptima (u centru analize nalaze se metaforiki procesi). Somatizmi su, na osnovu toga koju emociju izraavaju, odgovarajua semantika polja. 1.3 Naune metode U radu se analiziraju somatizmi nemakog i srpskog jezika metodom kontrastivne analize, pri emu je nemaki polazni, a srpski ciljni jezik i metodom konceptualne analize koja podrazumeva postulisanje pojmovnih/konceptualnih metafora. svrstani u

10

1.4 Struktura rada U radu su istaknute dve celine. U prvom delu rada daje se prikaz frazeologizama sa teoretskog stanovita: frazeologija i podruje istraivanja, klasifikacije, terminologija, kao i definisanje kljunih pojmova. Znaajno mjesto u razvoju frazeologije zauzimaju pokuaji klasifikovanja frazeologizama prema razliitim kriterijima. Sistematian prikaz definicija i postojeih i moguih klasifikacija frazeologizama od znaaja je za kontrastivnu frazeologiju, i za sve one koji se bave ovom oblau. Zatim sledi deo posveen kognitivnoj lingvistici: kognitivni mehanizmi preslikavanja, metafora, metonimija, pojam i definicije. Drugi deo rada predstavlja kontrastivnu i konceptualnu analizu somatizama u nemakom i srpskom jeziku. Somatizmi su, na osnovu toga koju emociju izraavaju, svrstani u odgovarajua semantika polja. Metodom kontrastivne analize utvruju se slinosti i razlike, odnosno ekvivalentnosti, a metodom konceptualne analize postuliu pojmovne metafore u pozadini frazeolokih izraza i naini transpozicije. njihove semantike

1.5 O korpusu S obzirom da somatizmi ine vei deo frazeolokog fonda oba jezika, morali smo da napravimo izbor, pa smo se odluili za somatizme kojima se izraavaju emocije. Analizirani su neki od somatizama koji nisu frekventni (brada, brkovi,bubreg, dlan, jetra, elo,) i zatim delovi tela koji spadaju u najfrekventnije odrednice u reniku (srce, glava, oko, nos), delovi tela i telesna tekuina koji nisu tako esto predmet analize u kontrastivnim radovima (grlo, grudi, jezik, lea, lice, koa, krv, kosa, obraz) i na kraju udovi (koleno i noga). Korpus je ekscerpiran iz postojeih semasiolokih i onomasiolokih renika: iz frazeolokih renika nemakog jezika: Duden 11 (1998): Redewendungen und sprichwrtliche Redensarten, L. Rhrich (2004): Lexikon der sprichwrtlichen Redensarten, K. Mller (2005) Lexikon der Redensarten, Herkunft und Bedeutung deutscher Redensatren,

11

frazeolokih dvojezinih renika J. Matei: Hrvatsko-njemaki frazeoloki rjenik, P. Mrazovi, R. Primorac (1991): Nemako-srpskohrvatski frazeoloki renik onomasiolokog renika H. Schemann (1992): Synonymwrterbuch der deutschen Redensarten

Koriteni su i internet izvori internet renik nemakih frazeologizama (http://www.redensarten-

index.de/suche.php), internet izdanje renika Stefan Ettinger/Regina Hessky (2009): Deutsche Redewendungen. Ein ideographisch gegliedertes Wrter-, bungs- und Lesebuch fr Fortgeschrittene (http://www.ettinger-phraseologie.de) Duden online (http://www.duden.de). Ne postoji frazeoloki renik srpskog jezika, pa smo korpus eskcerpirali iz Renika srpskog jezika (Matica srpska, Novi Sad, 2007) i frazeolokog renika J. Matei (1982): Frazeoloki rjenik hrvatskoga ili srpskog jezika. Onomasioloki renik ne postoji u srpskom jeziku, stoga smo koristili situativnotematsku monografiju, iji smo princip podele na semantika polja i preuzeli u radu: A. Muovi (2002): Somatske frazeoloke jedinice za izraavanje emocija i njihova sintaksika funkcija (Na materijalu ruskog i srpskog jezika).

12

2. Frazeologija Palm (up.1997:1) frazeologiju definie kao nauku o vrstim spojevima rei koji u sistemu i u reenici preuzimaju funkciju i znaenje pojedinanih leksema. Sam termin frazeologija oznaava lingvistiku disciplinu koja se bavi ustaljenim izrazima vrste strukture i frazeologizmima jednog jezika koji se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima (up.Burger 2003:11; . Fink-Arsovski 2002: 5 ), npr.: a) prema sastavnicama oko kojih su se formirali frazeologizmi: zoonimna frazeologija somatska frazeologija i sl.

b) prema poreklu: internacionalna frazeologija nacionalna frazeologija posuena frazeologija arhaina frazeologija

c) prema vremenskoj raslojenosti: d) prema podrunoj raslojenosti: dijalektalna frazeologija regionalna frazeologija odreenom podruju;

e) frazeologija kojom se slue pisci (up. Fink-Arsovski 2002: 5).

2.1.Terminologija U frazeologiji postoji mnotvo razliitih termina za frazeologizam. Kao internacionalizmi ustalili su se termini frazeologizam i frazem s jedne strane, i idiom s druge strane, poreklom iz grkog (phrasis u znaenju retoriki izraz, ili od gr.idima u znaenju jedinstvenost, posebnost (up.Fleischer 1997: 2-4). Termin frazeologizam potie od ruskih frazeologa, dok je termin frazem, analogan terminu morfem, neto mlai. Anglosaksonska kola preferira termin idiom,to su preuzeli i Burger1 i

1

Burger koristi oba termina.

13

Dobrovolski.2 Nemaki

Frazeologizam frazeolozi

Dobrovolski posmatra kao hiperonim za sve vrste pored internacionalno prihvaenih termina

spojeve (up. Dobrovolski/Pirainen 2009:11). Phraseologismus/Prasem i Idiom, veoma esto upotrebljavaju i nemake: feste Wortverbindung/Wortgruppe, feste Wendung phraseologische Wortverbindungen,

Wortverbindung/Wortgruppe, Redensart i Redewendung, feste

phraseologische Einheit, Idiom, Idiomatismus, Redensart, Redewendung, feste Syntagmen itd. (up. Pilz. 1983:337). U srpskom jeziku, osim termina frazeologizam, upotrebljavaju se i termini frazem, frazeoloka jedinica3, idiom i idiomatski izraz, idiomatska fraza, (izraz, konstrukcija), ustaljena fraza (izraz, konstrukcija), frazeoloki obrt, poslovini obrti (Mrazovi) ustaljeni obrt itd. (up.Mrovi-Radovi1987: 11-12).

2.2. Definicije frazeologizama Postoje razliite definicije frazeologizama, i mi emo dati samo kratak pregled najzanimljivijih. Pod uticajem ruskih frazeologa Flajer, Hojzerman i komponentnom sa obelejem idiomatinosti, stabilnosti i ipan pod i frazeologizmima podrazumevaju spojeve rei sa najmanje jednom autosemantinom leksikalizacije

reproduktivnosti (Fleischer1997:68; Husermann 1977:59; Schippan 1992:47-48). Burger (1982:1) smatra da su frazeologizmi spojevi od dve ili vie rei, koje ne podleu u potpunosti sintaktiko-semantikim zakonitostima, a u upotrebi su kao leksemska jedinica u okviru neke jezike zajednice. Novija Burgerova (2003:17) definicija podrazumeva da su frazeologizmi deo i mentalnog leksikona u kome su umreene pojmovne jedinice pridruene jednom, a neretko i veem broju konceptualnih podruja obrazovanih na osnovu naeg znanja o svetu. Menac (1994: 162) definie frazeologizam kao spoj dve ili vie rei koji se ne stvara u govornom procesu, nego se reproducira u gotovu obliku; ima stalan sastav i raspored sastavnica;znaenje mu se obino ne izvodi iz znaenja sastavnica jer one, ili2

Burger i Dobrovolski pod idiomom podrazumevaju podvrstu frazeologizama. Idiome karakterie polileksikalnost, ustaljenost i idiomatinost, dok frazeologizmi/frazemi nemaju obeleje idiomatinosti. 3 Mrevi-Radovi ravnopravno koristi termine frazeologizam i frazeoloka jedinica (up.MroviRadovi1987)

14

bar neke od njih, doivljavaju semantiku pretvorbu; uklapa se u reenicu kao njezin sastavni dio. Fink-Arsovski (up. 2002:6) definie frazeologizam kao osnovnu jedinicu frazeologije koji se sastoji od najmanje dve sastavnice (od dve autosemantike ili od kombinacije autosemantike i sinsematike), a karakterie ih celovitost i vrsta struktura. Tanovi (2000: 11) smatra da su frazeologizmi vieleksemni spojevi koji se po nizu karakteristika razlikuju od slobodnih skupova rei i sintagmi. Mrazovi (1982: 354) frazeoloki izraz objanjava kao vrst spoj rei u kome se javlja takozvano semantiko jedinstvo spoja, tj. u kome zbir znaenja komponenata ne daje znaenje izraza. Mrevi-Radovi (2008: V) je miljenja da su frazeologizmi kao vieleksemni spojevi stabilne strukture i znaenja i relativno ustaljenog leksikog sastava, kao ekspresivne jedinice koje se reprodukuju u jeziku povoljna spremita za najrazliitije kulturne sadraje. Muovi (Muovi 1997:13) smatra da je frazeoloka jedinica ustaljena po svom sastavu dvokomponentna ili viekomponentna ekspresivna semantika jedinica koja se reprodukuje u procesu govora, s potpuno ili delimino trasnformisanim znaenjem komponenata, a koja u reenici funkcioniu kao njen lan. Dobrovolski koristi termin idiom, ima vie definicija, a po najnovijoj smatra da su idiomi podvrsta konvencionalnih slikovitih leksikolokih jedinica (Dobrovolski/Pirainen 2009:12). 2.3 Obeleja frazeologizama Postoje razliiti kriterijumi na osnovu kojih razlikujemo frazeoloke od nefrazeolokih jedinica, gotovo svi se slau da su naredna tri osnovna (up. Fleischer 1997: 30): -idiomatinost - semantiko-sintaktika stabilnost/ustaljenost -leksikalizovanje i reproduciranje Pored ovih osnovnih kriterijuma mnogi dodaju i ekspresivnost kao bitno obeleje frazeologizama (Tanovi 2000: 11).

15

2.3.1 Idiomatinost Kada je definisanje idiomatinosti u pitanju postoje razliita pristupi u linvistici (up. Casadei 1996: 27-80): 1) strukturalistiki pristup (u Evropi Bally, Greimas i Coseriu, a u Americi Hockett i Makkai) 2) generativna gramatika s glavnim predstavnicima (Weinreichom i Chafeom) 3) pragmatiki pristup koji zastupaju (Searle i Grciano) 4) semantiko kompozionalni pristup sa zaetnikom (Nunbergom, Gibbs i Cacciari) d) kognitivni pristup (Lakoff). Ne poseduju svi frazeologizmi obeleje idiomatinosti. Veinu frazeologizama nastalih na bazi slobodnih spojeva rei odlikuje idiomatinost/slikovitost koja se odraava u dubinskoj strukturi frazeologizma, u tzv. semantikom talogu, to je direktno direktno vezana za desemantizaciju, odnosno semantiku transpoziciju svih ili nekih frazeolokih komponenata (Fink-Arsovski 2002: 6) . Na osnovu obeleja idiomatinosti frazeologizmi se mogu deliti na (Burger 2003: 31-32): 1. frazeologizme u uem smislu 2. frazeologizme u irem smislu 1) Frazeologizme u uem smislu odlikuje visok stepen idiomatinosti. Postoje razliiti stepeni idiomatinosti (Fleischer 1997: 31-36; Dobrovolskij 1982: 55; Fink-Arsovski 2002: 6), a veina lingvista govori o : potpunoj idiomatinosti: potpuna desemantizacija, sve su frazeoloke komponente semantiki transponovane npr. l ins Feuer gieen (sipati ulje na vatru) (up. Burger 2003: 31,), aus der Haut fahren (iskoiti iz koe). Mrevi-Radovi (1987: 13-14) koristi naziv globalni frazeologizmi. deliminoj idiomatinosti: delimina trasnponovanost znaenja: Blut und Wasser schwitzen (up. Fleischer 1997:31); po Mrevi-Radovi (1987:14) komponentni frazeologizmi 16

2) u irem smislu

frazeologizmi Frazeologizme u irem smislu odlikuje odsustvo idiomatinosti, transparentni su tj. providni (up. Burger 2003:32) nem. die Zhne putzen srp. prati zube

2.3.2 Polileksikalnost Polileksikalnost je obligatorno obeleje za sve frazeoloke jedinica: dva leksema u strukturi frazeologizma su minimum koji mora biti ostvaren, da bi neki vrsti spoj mogao da se nazove frazeologizmom. Strukturni frazeologizmi i specijalizacije ine posebnu grupu minimalnih frazeologizama (Burger 2003:36).

2.3.3 Ustaljenost/stabilnost Ustaljenost/stabilnost je kao i polileksikalnost obligatorno obeleje svih frazeologizama. Po Flajeru (1997:36) semantika frazeologizma zavisi od kombinovanje pojedinanih konkretnih leksikih elemenata. U frazeologiji se govori o tri meusobno povezana nivoa ustaljenosti: psiholingvistika stabilnost, pragmatika stabilnost i sistemska ustaljenost/stabilnost (Burger 2003:16-31). Strukturu frazeologizama po pravilu karakterie ustaljenost, to znai da

komponente nisu zamenjive, npr. (up. Palm:1997: 29; Menac 2007:11-12) No, ima i drugaijih miljenja. Po Burgeru (2003:25) razlikujemo varijacije u osnovnom obliku frazeologizma (npr. gramatika varijacija seine Hand im Spiel haben/seine Hande im Spiel haben; ein schiefes Gesicht ziehen/machen) i modifikaciju, okazionalno variranje frazeologizma tekstualno uslovljeno (npr. guter Rat ist teuer i schlechter Rat ist teuer).

2.3.4 Leksikalizacija/reproduktivnost/reprodukovanje Leksikalizacija je pohranjivanje i integrisanost vrstih spojeva u frazeoleksikon jednog jezika, a reproduktivnost je njihova upotreba u odgovarajuoj situaciji (up. Palm

1997:36; Fink-Arsovski 2002:6; Menac 2007:11;). U svakom jeziku postoje 17

leksikalizovani i

okazionalni frazeologizmi. Leksikalizovani frazeologizmi su deo

frazeolokog inventara, a okazionalni mogu vremenom postati leksikalizovani (Burger 1982: 67, Burger 2003, 27-28:152).

2.4 Somatizmi 2.4.1 Definicije somatizama Na nemakom jeziku postoji prilian broj radova o somatizmima (Fldes 1985), Wotjak (1985), Lundh (1994), ileikaite (1998; 2004) itd. Na srpskom jeziku nema obimnijih radova iz ove oblasti, koliko je nama poznato.4Pod somatskim frazemom podrazumevamo frazeoloki izraz ija je jedna od sastavnica naziv za dio ovekova tela. Frazeoloka graa i nemakog i srpskoga jezika obiluje takvom vrstom frazeologizama Razdobutko (2003:9) navodi da somatizmi ine: jezgro leksikog sistema i osnovni neotuivi fond svakog jezika (Abajev 1949, 16).Bez njih se ne moe zamisliti nijedno ljudsko drutvo bez obzira na civilizacijski nivo, osnovnu kulturu, tehniku, ekonomiju. ne postoji jezik koji nema rei za oznaavanje kako najvanijih kosmikih pojava, nekih osnovnih termina srodstva i socijalnih odnosa, tako i delova tela oveka (Reformatski 1967, 128-148)

Frazeologizmi sa sastavnicom kojom se imenuje neki deo tela (glava, oko, noga i sl.) nazivaju se somatizmi i uglavnom oznaavaju ovekove psihike i fizike osobine (lupati glavu, sklopiti oi, stati na (D.Mrsevic-Radovic1987:30) U veini jezika somatizam je najfrekventnija sastavnica koja se odnosi na neko tematsko polje, odnosno na neko podruje. Somatizmi su prilicno zastupljeni u frazeolokim leksikonima jednog jezika i mogu izraavati razliite koncepte, te su stoga koncepti metonimije i metafore od centralnog znaaja za semantiku analizu somatizama. Felde (Fldes 1985:21) smatra da su somatizmi izraz emocionalnih, mentalnih karakteristika i razliitih delatnosti ljudi, da odraavaju svoj odnos prema okolini i izraavaju tradicionalnu simboliku ljudskog tela, zatim tradiciju, ali i praznoverje.

2.4.2 Somatizmi i emocije Emocije, kao i miljenje, zavisne su od kognicije i nalaze se pod uticajem kulture, a determinisane su i od strane drutva, odslikavaju drutvene veze, kulturno okruenje i4

Na teritoriji bive Jugoslavije frazeologiji se posveuje mnogo vie panje (up. Hrusti 2001).

18

ine sastavni deo kulture. Razliite kulture imaju razliite realnosti i ideale koje stvaraju razliite psiholoke potrebe i ciljeve, one stvaraju razlike u uobiajenim emocionalnim tendencijama (Simi/Todorovi 2009: 65-81). Somatizmi su pogodni za izraavanje emocija. 2.4.3 Somatizmi i gestovni frazeologizmi/kinegrami5 Gestovi kao govor tela i mimika kao govor lica predstavljaju vaan deo neverbalne komunikacije, a karakterie ih ustaljena forma, informativnost i komunikativnost, pri emu mimika ima izrazito simboliku, a gestovi metaforiku vrednost. Predstavljaju nedovoljno istraeno podruje kod nas, postoji svega nekoliko radova (up. Hrnjak 2005, ipka 2001). U zavisnosti od kriterijuma postoje razliite klasifikacije gestova. Zanimljiva je klasifikacija od R. Volos koju u svom radu navodi Anita Hrnjak (Hrnjak 2005: 30), a podrazumeva sledee grupe: 1. ja- gestovi (stanja i emocije usled delovanja spoljnih uticaja), 2 . on- gestovi (odnos prema nekoj drugoj osobi), 3. gestovi- epiteti, 4. gestovi pojaavanja, 5 . koliinski gestovi, 6. gestovi zatite (zatita, odbrana od fiziolokih ili psiholokih preoptereenja), 7. imperativni gestovi, 8. gestovi za iskljuivanje govora (prenos informacije drugom licu bez zvuka), 9. obredni gestovi (obredni, ritualni, ceremonijalni kao nosioci tradicije i kulture ), Volos razlikuje jo i tri grupe frazeologizama gestovno- mimikog porekla (Hrnjak 2005: 31): 1.frazelogizmi koji oponaaju gestove, a njihova semantika uslovljena je poznavanjem znaenja samog gesta, 2.frazeologizmi utemeljeni na gestovima, koji ne oponaaju gest, ve izraavaju njegovu simboliku i slikovitost, 3.frazeologizmi utemeljeni na gestovima koji vie nisu upotrebi.5

U nemakom jeziku Kinegramm je naziv za gestovni frazeologizam .

19

Na osnovu gestovne podele ipka deli i frazeologizme gestovno-mimikog porekla na frazeologizme: ( ipka 2001:43-46) 1.motivisane reflektornim gestovima i mimikom (gladiti bradu, trljati ruke, obesiti nos, opustiti brk) 2. motivisane demonstrativnim telesnim pokretom ( klimati glavom, isplaziti jezik) 3. motivisane akcionim gestovima (zaepiti kome usta, podmetnuti kome nogu) 4. koji se oslanjaju na gestove i mimiku (pruiti kome ruku)6 Gestovi i frazeologizmi odraz su kulture, kulturne batine, svakodnevne

komunikacije, ali i razliitih emocionalnih stanja sa izraenom ekspresivnom funkcijom. Frazeologizmi kao vieleksemni spojevi stabilne strukture i znaenja i relativno ustaljenog leksikog sastava, kao ekspresivne jedinice koje se reprodukuju u jeziku povoljna su spremita za najrazliitije kulturne sadraje (Mrevi-Radovi 2008: V) Deo su i mentalnog leksikona u kome su umreene pojmovne jedinice pridruene jednom, a neretko i veem broju konceptualnih podruja obrazovanih na osnovu naeg znanja o svetu. (Burger 2003:17). Gestovni i mimiki frazeologizmi uglavnom imaju somatizme kao sastavne komponente. Veliki broj frazeologizama koji kao sastavnicu imaju somatizam nastaje semantikom transpozicijom nefrazeoloke sintagme koja opisuje/nominira gest na sledei nain: (Mrevi- Radovi 1987: 37) U reenicama se gest definie kao pratilac govorne akcije, ili kao posebnokomunikativno sredstvo, poseban znak. U usmenoj komunikaciji gest je dovoljan da sam prenese poruku, ali u pisanom tekstu nefrazeoloka sintagma koja opisuje gest moe biti dvoznana: njom se, kada je upotrebljena u osnovnom znaenju imenuje telesni pokret, opisuje odreena motorna aktivnost, npr. klimati glavom- pokretati glavu u dva suprotna pravca, dole gore. Kada ovakva sintagma klimati glavom pone oznaavati odobravati, pristajati na ta, tada je izgubila direktan odnos s predmetom nominacije i u relaciji je, preko telesnog pokreta, sa svojim novim sadrajemodreenom psihikom reakcijom koju oznaava. im se uspostavi ovaj posredni odnos izmeu znaka i sadraja, lingvistikim putem preko metonimije nefrazeoloka sintagma postaje frazeoloka.

6

ipka (ipka 2001: 47) navodi da nije lako povui granice, naroito izmeu druge i etvrte grupe.

20

Gestovi, dakle, nastaju procesom semantike transpozicije, a istiu se etiri elementa: psihiki podsticaj gesta ili mimike, gest kao fiziki pokret sa onim to simbolizuje, nefrazeoloka sintagma koja opisuje gest i naposletku frazeologizirana sintagma kao simbolizacija gesta/mimike. (ipka 2001: 45 ). S obzirom na pragmatiku vrednost gestova i mimike ne udi injenica da je njihova dodirna taka s jezikim Naime, u frazeologiji se usmerenost frazeolokog vrlo sredstvima komunikacije jasno oituje od upravo frazeologija.. razlika izmeu njena komunikativno- pragmatika najvanijih

i frazeolozi najee kao jednu

i leksikog znaenja istiu pragmatiku komponentu frazeolokog

znaenja. Za razliku od slobodnih spojeva rei koje imaju isto nominativni sadraj, frazemi ne samo da imenuju, ve i odraavaju odreeni odnos prema onome to imenuju. Frazeologizmi preuzmu informativnu su jezike jedinice koje su u najveoj meri primerene da i komunikativnu vrednost gesta i mimike, pa one

predstavljaju jedan od vanijih izvora frazeologije.

2.5 Klasifikacije frazeologizama Razliiti su pristupi i kriterijumi za klasifikovanje frazeologizama,a neki od njih meusobno se i prepliu. Postoji mnotvo pokuaja klasifikovanja prema razliitim kriterijima: prema sintaksikoj i semantikoj strukturi, po poreklu, nastanku (nacionalni i posueni), po pripadnosti itd. stepenu znaenjske odnosno izvoru, transponovanosti, po stilskoj frazeologizama

2.5.1 Klasifikacija frazeologizama prema Pilcu Pilc (Pilz 1981: 55-56; Pilz 1983: 344) smatra da je mogua podela na dve velike grupe: 1) elementarne i 2) kompleksne Po njemu elementarna klasifikacija podrazumeva: 1) morfoloku 2) sintaksiku

21

3) dijahronu 4) stilistiku i 5) kontrastivnu klasifikaciju frazeologizama. 2.5.2 Klasifikacije frazeologizama prema sintaksikim odlikama U frazeologiji je uobiajena podela frazeologizama na osnovu dva osnovna strukturna oblika na sintagmatske i reenine. Najmanje dve autosemantine rei ine sintagmatske frazeologizme, a u reenine se ubrajaju nedovrene reenine strukture, s tim da poslovice, izreke i krilatice nisu u ovoj grupi. Dragana Mrevi Radovi (1987:46) daje zanimljivu klasifikaciju glagolsko imenikih frazeolokih sintagmi u srpskohrvatskom jeziku i pri tome razlikuje dva osnovna procesa sintaksike frazeologizacije i to: -ekspanziju- podrazumeva proirivanje nie strukturne jedinice u viu i -redukciju- podrazumeva suavanje vie jedinice u niu. Gvozdarjev (Gvozdjarev 1978:38) smatra da se frazeologizmi mogu podeliti prvo na dve velike grupe: vieleksemne, ustaljene spojeve i frazeoloke sintagme, koje se opet dalje mogu klasifikovati prema gramatikoj ulozi frazeolokih komponenti i to glagolske, substantivne i adjektivne. Na osnovu unutranje strukture frazeologizama frazeologizme na sledei nain: -frazeologizmi kod kojih je sauvan i odreen semantiki odnos izmeu primarne denotacije i znaenjske strukture frazeologizama kao celine, dakle sa ivom i slikovitom strukturom; -frazeologizme sa neodreenim i nejasnim semantikim odnosom prema motivacionoj bazi. Larin klasifikuje frazelogizme i na osnovu stepena idiomatinosti i razlikuje: -idiomatine (komponente sa razliitim vidovima semantikih transpozicija) -neidiomatine frazeologizme (uglavnom sauvana primarna denotacija) . Larin (1965:29) klasifikuje

22

2.5.3 Klasifikacija po Rotkegelu Rotkegel (Rothkegel:1973) polazi od semantikog kriterijuma i razlikuje dve osnovne grupe: 1) vrste sintagme prvog reda (sich ins Zeug legen -zapeti iz petnih ila, komponente ne mogu menjati mesto, promena mesta komponenti znaila bi i promenu znaenja, 2) vrste sintagme drugog reda- dozvoljena delimina komutacija, jer se iz konteksta moe naslutiti znaenje (kalte Miete, stanarina bez ostalih trokova) dalje: 1) Ednocentrina determinacija : jedna komponenta zadrava znaenje celokupne konstrukcije, dok su ostale komponente promenile znaenje (leer ausgehenostati praznih aka) 2) Egzocentrina determinacija- na osnovu komponenti ne moe se izvesti znaenje konstrukcije (die Zelte abbreche- dii sidro).

2.5.4 Klasifikacija frazeologizama po Burgeru (1982:30) Strukturno-semantika klasifikacija frazeologizama (spada u ire7

kompleksne

klasifikacije frazeologizama)

1) idiomi (phraseologische Ganzheiten, Idiome) an jmdn einen Narren gefressen haben 2) komponentni nominalni frazeologizmi (phraseologische Verbindungen,

phraseologisierte Bildungen i kolokacije (bevorzugte Analysen/ Kollokationen) npr. der kalte Krieg, sich die Zhne putzen, 3) modelirani frazeologizmi (Modellbildungen) npr. Schritt um Schritt 4) komparativni frazeologizmi (phraseologische Vergleiche/komparative

Phraseologismen) npr. stumm wie ein Fisch

7

Klasifikacija je nastala po uzoru na Hojzermana i na rusku kolu;

23

5) geminantni frazeologizmi/ binominalni (Zwillingsformeln/Binominale) npr. gang und gbe, 6) funkcionalni glagolski predikat spojevi ***ili ubaci des Radovanoviev termin:

dekomponovani

(Streckformen

Verbs/Funktionsverbgefge/

Schwellformen, feste analytische Verbalverbindungen) npr. zur Kenntnis nehmen, 7) terminoloki frazeologizmi/ frazeoloki termini/ terminoloke sintagme

(phraseologische Termini), npr. das Rote Kreuz 8) ustaljene fraze (feste Phrasen, festgeprgte prdikative Konstruktionen) npr. Da liegt der Hase im Pfeffer. 9) poslovice/paremije (Sprichwrter) i toposi/opta mesta (Topoi/ Gemeinpltze) npr. Viele Hunde sind des Hasen Tod. Was sein muss, muss sein. Burger (1982: 41) razlikuje jo tri podgrupe frazeologizama: 1) krilatice (geflgelte Worte) 2) pragmatiki frazeologizmi/ rutinske forme (pragmatische

Phraseologismen/Routineformeln) 3) kinegrami (Kinegramme)

2.5.4.1 Modifikovana Burgerova klasifikacija Burger (2003:36) navodi da je pokuao da saini klasifikaciju koja obuhvata celokupno podruje frazeologije i naziva je osnovna/bazna klasifikacija. Kriterijum za ovu podelu je komunikativna funkcija znaka koje ovi frazeologizmi imaju u procesu komunikacije. Izdvajaju se tri tipa frazeologizama: 1) referencijalni frazeologizmi, 2) strukturni frazeologizmi 3) komunikativni frazeologizmi

1) Referencijalni frazeologizmi: podrazumevaju deavanja itd. 24 frazeologizme koji se odnose stvarni svet oko nas, na objekte,

npr. schwarzes Brett; jmdn. ubers Ohr hauen, Morgenstund hat Gold im Mund Prema semantikom kriterijumu Burger deli ove frazeologizme na dve grupe: -nominacione -imenuju objekte i deavanja (das Schwarze Brett), (u ulozi sintaksikog lana) -propozicionalne frazeologizme - izjanjavaju se o objektima i deavanjima (Morgenstund hat Gold im Mund),(u ulozi reenice). stepenu idiomatinosti

Prema

Burger

razlikuje

tri

podgrupe

referencijalnih

frazeologizama: a) idiome (potpuno idiomatine frazeologizme) b) parcijalne idiome (Teil-Idiome) frazeologizmi koji su delimino idiomatizovani c) kolokacije (slabo idiomatini ili frazeologizmi bez obeleja idiomatinosti/ neidiomatini). npr. sich die Zhne putzen Burger navodi da postoji mnotvo razliitih termina, naroito kod sovjetskih frazeologa, ali se ipak odluuje za termin kolokacija, za razliku od Fleischera koji koristi termin Nominationsstereotype I propozicionalni frazeologizmi mogli bi se po Burgeru klasifikovati prema stepenu idiomatinosti, ali bi to moglo da dovede do takvih promena unutra klase poslovica, (up.Burger 2003: 38 i d.) npr. poslovica Durch Schaden wird man klug pripadala bi drugoj klasi za razliku od idiomatine Der pfel fllt nicht weit vom Stamm, te stoga (up.Burger 2003:39 i d.). predlae podelu prema sintaksikim i tekstlingvistikim kriterijumima i razlikuje dve velike grupe: 1. vrste fraze (feste Phrasen) i 2. toposi/mesne formule (topische Formeln) 1. vrste fraze su uvek deo konteksta. Na osnovu strukture razlikujemo tri podgrupe, u okviru vrstih fraza: a) Das schlgt dem Fa den Boden aus. Izraz se odnosi na situaciju, odnosno odreeni razgovor. Izraen je reenicom,ali deiktiki element das ukazuje na situaciju, odnosno kontekst. b) jmdm fllt ein Stein vom Herzen 25

Subjekat i finitni glagol ine strukturu ovakvih frazeologizama, a aktualizacijom tzv. praznih mesta (atribut, odnosno dativni objekat) frazeologizam postaje deo konteksta. c) Das Eis ist gebrochen. Radi se o vrstim frazama izraenim reenicama, veoma esto uvedenim u kontekst odgovarajuim partikulama ili adverbima. npr: Jetzt ist das Eis gebrochen. Toposi Za razliku od vrstih fraza toposi/mesne formule ne moraju biti eksplicitno povezani sa kontekstom, a u okviru ove grupe Burger (2003:40) razlikuje poslovice i opta mesta koji se opet meusobno razlikuju po semantikom kriterijumu. Poslovice: Morgenstund hat Gold im Mund. Opta mesta: Was man hat, das hat man. 2) strukturni frazeologizmi: u funkciji uspostavljanja (gramatikih) relacija. Primeri: in Bezug auf. 3) komunikativni frazeologizmi: uspostavljanje, definisanje, izvravanje i okonavanje komunikativnih radnji. Primeri: Guten Morgen. 2.5.4.2 Burgerova sintaksika klasifikacija Burger ne smatra klasifikaciju frazeologizama prema sintaksikom kriterijumu naroito vanom, ali ipak je izradio klasifikacije (Burger 2003: 41) i istie da je bitno razlikovati internu sintaksiku strukturu frazeologizma od njegove funkcije u reenici. U tom smislu on definie pojam interne i eksterne valentnosti frazeologizma: interna valentnost frazeologizma ostaje u okviru njega i ne odraava se na sintaksu reenice (Maulauffen feilhalten; prodavati zjale), dok eksterna valentnost predstavlja sponu sa ostatkom reenice (jmdn. an den Bettelsstab bringen). Obe vrste valentnosti je potrebno uzeti u obzir pri posmatranju frazeologizama, iako se ne mogu obe tretirati na isti nain. U skladu sa ovim, moemo da govorimo o frazeologizmima ije komponente vre vie sintaksikih funkcija u reenici, i o onima koji su, sintaksiki posmatrano, nii od

26

statusa reeninog lana (to je est sluaj sa strukturalnim frazeologizmima). Burger (2003: 43) razlikuje : Prepozicionalne/konjukcionalne frazeologizme (im Laufe; sowohl als auch); Pridevske frazeologizme mogu biti upotrebljeni predikativno i atributivno (frisch gebacken); Adverbijalne frazeologizme vre sintaksiku funkciju priloga (im Handumdrehen); Nominalne frazeologizme vre sintaksiku funkciju subjekta ili objekta (Hinz und Kunz); Glagolske frazeologizme svi frazeologizmi koji u svom osnovnom komponentnom sastavu sadre glagol. Pored osnove klasifikacije i sintaksike klasifikacije Burger u posebnu grupu pod nazivom specijalne klase (spezielle Klassen) svrstava frazeologizme koje nisu obuhvaene osnovnom klasifikacijom. U tom sluaju se radi o potklasama koje se formirane na osnovu nekog kriterijuma: 1. granenje po modelu (Modellbildung) kao npr. u sluaju Auge um Auge; 2. parovi rei: klipp und klar; 3. komparativni frazeologizmi: dumm wie Bohnenstroh; 4. kinegrami: die Achseln zucken; 5. krilatice: Sein oder Nichtsein, das ist hier die Frage; 6. autorski frazeolgizmi (up. Burger 2003:47); 7. onimini frazeologizmi: Das Rote Kreuz; 8. frazeoloki termini: in Konkurs gehen; 9.kliei.

2.5.5 Klasifikacija frazeologizama po Dobrovoljskom Funkcionalna klasifikacija Dobrovolskog (1995:117)

Osnovni kriterij za ovu klasifikaciju frazeologizama je njihova komunikativna funkcija, na osnovu koje Dobrovolskij 8 razlikuje 5 grupa8

Ve je pomenut da Dobrovolski koristi termin idiom.

27

1. idiomi sa funkcijom kvalifikacije: jmdm. den Kopf waschen, der deutsche Michel, im Handumdrehen 2. idiomi sa funkcijom identifikacije: der goldene Schuss (die tdliche Dosis einer harten Droge), der Eiserne Vorhang 3. idiomi sa funkcijom kvantifikacije: alt und jung, durch die Bank 4. idiomi u funkciji modalnih operatora: wei der Geier/Kuckuck, leider Gottes, Hand aufs Herz 5. idiomi u funkciji izraza Der Zug ist abgefahren. Das kannst du vergessen!

2. 6 Kontrastivna frazeologija Kontrastivnom i kognitivnom frazeologijom bavi se veliki broj lingvista u svetu, tako da kognitivno i interkulturalno karakteriu i savremena frazeoloka istraivanja (Fldes 2003; Dobrovolskij/Piirainen 2002; Dobrovolskij 1999;1992; Baur/Chlosta/Piirainen 1999; Sabban 2003; Baranov/Dobrovolskij 1999; Korhonen/Wotjak 2001). Frazeologizmi se mogu analizirati sa razliitih aspekata (up.Fink-Arsovski 2002:8-9) i to sa : 1. strukturnog aspekta (formalni i leksiki sastav, odreivanje leksike dominante) 2. paradigmatskog 3. sintaksikog (funkcija frazeologizama) 4. semantikog frazeologizama) 5. konceptualnog aspekta (metafora, metonimija, semantika polja) 6. analiza kategorijalnog znaenja . (semantika analiza, motivisanost znaenja, poreklo

2.6.1 Pojam ekvivalentnosti Jedan od osnovnih pojmova kontrastivne lingvistike i kontrastivne analize je ekvivalentnost. U vezi sa definisanjem ovog pojma u lingvistici imamo razliita shvatanja i klasifikacije. 28

2.6.2 Klasifikacija po Pavici Mrazovi Mrazovi (1964-65:10) razlikuje sledee tipove ekvivalentnosti:

1) Potpuna ekvivalentnost

nem. jmd/etw. bindet jmdm die Zunge srp. neko/neto vezuje nekome jezik podrazumeva podudaranje na se leksikom, morfosintaksikom i semantikom nivou, npr.: 2) Lani prijatelji Frazeoloki izrazi sa strukturnom, formalnom i leksikom podudarnou a razliitom semantikom. U naem korpusu zabeleen je primer sich an die Brust schlagen u znaenju busati se u grudi (up. i Hrusti 2001: 67). nemakom znai oseati kajanje, priznati greku, a u srpskom hvaliti se. Odgovarajui ekvivalent glasi: posipati se pepelom. 3) Parcijalna ekvivalentnost sa morfosintaksikim razlikama podrazumeva podudarnost na leksikom i semantikom nivou, a odreena odstupanja na morfosintaksikom npr.: nem. jmdm die Zunge lsen srp. razvezao se odvezao/razdreio jezik nekome 4) Parcijalna ekvivalentnost sa leksikim razlikama Frazeoloki izrazi koji spadaju u ovu grupu imaju isto znaenje i morfosintaksiku realizaciju, ali razliit leksiki sastav

nem. den Nacken vor jmdm beugen srp. prikloniti glavu pred kim 29

5) Parcijalna ekvivalentnost sa morfosintaksikim i leksikim razlikama Frazeologizmi sa identinom semantikom i uoenim kontrastivnim razlikama na morfosintaksikom i leksikom nivou npr.: nem. jmdm den Kopf schwer machen srp. napuniti nekome glavu

6) Nulta ekvivalentnost Za odreeni broj frazeologizama ne postoje odgovarajui ekvivalenti. U postojeim dvojezinim frazeolokim renicima ponegde su i ponuene opisne prevodne srp. biti uobraen, nadmen progutati mogunosti npr.: npr. nem. einen Nagel im Kopf haben motku

2.6.3 Klasifikacija po Haraldu Burgeru Burger (Burger/Buhofer/Sialm 1982:289) razlikuje sledee tipove ekvivalentnosti u okviru kontrastivne frazeologije: 1) potpuna ekvivalentnost podrazumeva podudaranja u znaenju, leksici, slikovitosti, stilu i gramatikoj strukturi 2) delimina ekvivalentnost: komponente oba jezika delimino su ekvivalentne, postoje neznatna odstupanja 3) semantika ekvivalentnost; slika i struktura su razliiti, a frazeologizmi imaju isto znaenje 4) nulta ekvivalentost: nije ustanovljen odgovarajui ekvivalent 2.6.4 Klasifikacija po Feldeu

30

Felde

(1996:17)

razlikuje

intraligvalno9

(intrajeziki)

i

interlingvalno

(meujeziko) kontrastiranje frazeologizama. Intralingvalno kontrastiranje je regionalno (dijalekti, regiolekti itd) ogranieno, a intrerlingvalno podrazumeva poreenje dvaju ili vie jezika.

2.6.5 Klasifikacija Dobrovolski/Pirainen Zanimljivu klasifikaciju sa kognitivnog i kulturolokog aspekta daju Dobrovolski/Pirainen (2009:146) Svoja istraivanja baziraju na semantikom, pragmatinom i sintaksikom nivou i razlikuju: 1.kontraste u figurativnom znaenju 1) idiomatske lane prijatelje 2) meujeziku kvazisinonimiju 3) asimetrinu polisemiju 2.kontraste u slikovitosti 3. kombinaciju semantikih kontrasta Lane prijatelje (nem. falsche Freunde) definiu kao frazeoloke izraze kod kojih je ustanovljena strukturna i leksika podudarnost, identina mentalna slika, na nivou unutranje forme analogne konstituente, dok je semantika potpuno razliita. Meujezika kvazisinonimija uspostavljena je kod frazeologizama razliitih jezika, koji imaju istu ili skoro istu sliku i leksikalizovano znaenje, pri emu je znaenje neto drugaije iznijansirano, to znai da su ekvivalentnost, tj. semantike razlike kontekstualno ekvivalentima. Asimetrina polisemija ustanovljena je u sluajevima kada frazeologizam jednog jezika ima vie znaenja nego frazeologizam iz kontrastiranog jezika. Monosemni frazeologizam moe biti pri tome potpuni ekvivalent. Kontrasti u slikovitosti su frazeologizmi sa veoma visokim stepenom semantike ekvivalentnosti. Oba jezika imaju slino leksikalizovano znaenje, ali razliite mentalne uslovljeni. Veina frazeologa ih smatra apsolutnim/potpunim

9

Na ovom polju znaajne rezultate postigli su Dobrovolski, Piirainen, Korhonen itd. (up. Fldes 1996: 24-32 i dalje).

31

slike. npr. nicht alle Tassen im Schrank haben verrckt sein: nemati sve daske u glavi/nisu mu sve ovce na broju.

32

2.6.6 Parcijalna ekvivalentnost zastupljena u radu U ovom radu koriten je kombinovani model Mrazovi/Burger, neto modifikovan, jer smo dodali i parcijalnu semantiku ekvivalentnost: 1) frazeologizmi sa potpunom ekvivalentnou- podrazumevaju odsustvo razlika na svim nivoima, kako leksikom i morfolokom tako i na semantikom 2) frazeologizmi sa parcijalnom ekvivalentnou a. frazeologizmi sa leksikim razlikama U okviru ove grupe nalaze se frazeologizmi koji imaju neto drugaiji leksemski sastav, razliito upotrebljen somatizam tj. razliitu imensku komponentu, ili razliitu glagolsku ili adjektivnu komponentu. b. frazeologizmi sa morfolokim/morfosintaksikim razlikama Pod morfolokim razlikama podrazumevaju se sve one razlike koje se odnose na gramatike kategorije: npr. padene razlike, razlike uslovljene glagolskom rekcijom, razliite prepozicije, razliita glagolska vremena i sl. i razlike koje se na odnose ne strukturu: npr, redukcija ili ekspanzija. c. frazeologizmi sa leksikim razlikama i morfolokim razlikama U ovoj grupi nali su se frazeologizmi koji istovremeno imaju i leksike i morfoloke razlike. d. frazeologizmi sa semantikom ekvivalentnou Pod semantikom ekvivalentnou podrazumevamo one frazeologizme koji imaju neto drugaiji leksemski sastav, morfosintaksiku strukturu i podudarnu sliku, tj isto znaenje. e. frazeologizmi sa parcijalnom semantikom ekvivalentnou Pod parcijalnom semantikom ekvivalentnou podrazumevamo one frazeologizme koji imaju neto drugaiji leksemski sastav, morfosintaksiku strukturu i delimino podudarnu sliku. 2. frazeologizmi sa nultom ekvivalentnou

33

Za odreeni broj frazeologizama nisu utvreni odgovarajue ekvivalente. U postojeim dvojezinim frazeolokim renicima ponegde su i ponuene prevodne mogunosti, uglavnom frazeologizmi koji nemaju obeleje idiomatinosti (npr. dekomponovani predika), pa ih nismo uzeli u razmatranje.

3. Kognitivna semantika i frazeologija Kognitivna lingvistika izdvaja se sedamdesetih godina prolog veka kao interdisciplinarna oblast obuhvatajui psihologiju, lingvistiku, pojedine filozofske discipline, neurologiju itd. Predmet istraivanja kognitivne lingvistike su ljudski um, kognitivni fenomeni i kognitivni procesi poput percepcija, miljenja, pamenja, uenja, sve u svemu, razliiti kognitivni mehanizmi (up. Klikovac 2004:7-10). Kognitivisti posmatraju um kao mentalni leksikon. Mentalni leksikon (Kosti 2004: 102-103) ili drugim reima leksika memorija predstavlja pojam koji se u eksperimentalnoj psiholingvistici javlja krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina proteklog veka. Re je o specijalizovanom kognitivnom domenu za koji se pretpostavlja da je modul dugotrajne memorije, u kojem su uskladitene reprezentacije svih rei koje govornik datog jezika koristi... Zadatak mu je da obrauje, odnosno prima, pohranjuje i prenosi informacije. Pri tome se znaenje izjednaava sa konceptualizacijom pojmova na osnovu naih iskustava kako fizikih, tako i ulnih, emocionalnih i intelektualnih. Znaenjska struktura je po svojoj prirodi subjektivna i sadri konvencionalno slikovno predstavljanje, kojim se mentalno prikazuje data situacija (Klikovac 2004:9). Jezik i kognicija su dva fenomena meusobno neodvojiva. Ljudsko ponaanje determinisano je kompleksnim strukturama i procedurama. Jezik se moe opisati kao kognitivni sistem na apstraktnom nivou. Analiza metaforikih izraza predstavlja centralni deo kognitivne lingvistike, u kojoj se metafore ne posmatraju kao stilsko sredstvo, nego kao nain da se obuhvati, shvati i preslika svet oko nas iz jedne apstraktne dimenzije u konkretnu (Schwarz 2008). Metaforizacija se ovde posmatra kao konceptualni fenomen.

3.1 Konceptualna analiza 34

Dragievi (2007:96) smatra da se u semantikim istraivanjima poslednjih decenija najvie panje posveuje konceptualnoj analizi, jer je njen kognitivni mehanizam (pojmovna metafora, pojmovna metonimija i tipini scenarij) pomou kojih konceptualizujemo apstraktne pojmove najprikladniji za prouavanje apstraktne leksike. Konceptualna analiza pogodna je za prouavanje leksema koje oznaavaju emocije, a njeni rezultati se ne odnose samo na jednu leksemu, ve i na celokupno semantiko polje. Konceptualni pristup naroito je podesan za stvaranje razliitih koncepata u frazeologiji, pri emu se frazeologizmi svrstavaju u odreena semantika polja. Takav pristup omoguava analizu semantikih taloga na bazi kojih je nastao frazeologizam (up. Fink-Arsovski). Koncepti kao jedinice kognitivnog nivoa jezike linosti predstavljaju ona vorita od kojih je satkana jezika slika sveta. Analogno jezikoj slici sveta, tom zamiljenom hipotetikom konstruktu, iji se fragmenti uoavaju u razliitim kognitivnim jedinicama (getalt- strukturama, scenarijima, frejmovima, likovima) i koncepti predstavljaju otvorene strukture. Pojam koncepta odgovara predstavi o onim smislovima kojima se slui ovek u procesu miljena a koji odraavaju sadraj iskustva i znanja, sadraj rezultata celokupne ovekove aktivnosti i procesa spoznaje sveta u vidu fragmenata znanja. Koncepti nastaju u procesu stvaranja informacije o objektima i njihovim obelejima. To su podaci o onome to jedinka zna, pretpostavlja, misli, zamilja o objektima u svetu. Sve ove informacije koje su, dakle, sadrane u konceptu pojavljuju se na povrini, u verbalizovanom vidu, u okviru sintaksikih i asocijativnim putem formiranih struktura. (Radi- Dugonji 2003:322). Veliki broj frazeologizama u pozadini svog izraza ima pojmovnu metaforu, dakle nastaju putem metaforikih koncepata (Lakoff/Johnson 1980:51; Gibbs 1995:05) a oni su odraz naeg miljenja i ponaanja. Vano pitanje koje zaokuplja panju

kognitivistima je pitanje motivisanosti i transparentnosti frazeologizama (Dobrovolskij 1995/1997/2009, Lakoff 1987, Kovecses/Szab61997). Uobiajene procedure u ispitivanju

konceptualizacije

emocija

su

(up.

Dobrovolski/Pirainen 2009:17-40) 1. uoavanje pojmovnih metafora kao mehanizma miljenja pomou kojih konkretizujemo i razumevamo emocije i druge apstraktne entitete i

35

2. iznalaenje prototipinog scenarija pomou kojeg se emocija povezuje sa tipinom situacijom ili tipom situacija gde se ona javlja i 3. asocijativna metoda 3.2 Izvori za nastanak frazeolokih jedinica Mrevi-Radovi (up. 1987:30-31) smatra da su frazeologizmi deo kulturne batine. Nae okruenje, odnosno prirodna sredina, zatim kulturno naslee, jezik, knjievnost motiviu nastanak frazeolokih jedinica (up. Dobrovolskij/Piirainen 2009: 12-15 i dalje). Kao najvaniji izvor nastanka frazeologizama Mrevi-Radovi navodi nau prirodnu sredinu, nau svakodnevicu, privatni i profesionalni ivot, a zatim i kulturno naslee. Veliki broj frazeologizama je preuzet iz nekih drugih kultura, drugih jezika, ali se ustalio i odomaio, tako da je teko i prepoznati i utvrditi njegovo poreklo. Nastankom i poreklom kontrastivna lingvistika. frazeologizama bave se istorijska, etnolingvistika i Frazeologizmi potiu i iz Biblije, zatim iz struke, nauke,

muzike, pozorita, sporta, razliitih argona itd. (up. i Menac 2007: 16-17). 3.3. Semantika frazeologizacija Semantika frazeologizacija je proces transponovanja znaenja nefrazeoloke glagolsko-imenike sintagme ili ustaljenog leksikog sastava (kliea, terminoloke sintagme i sl.) u frazeoloko putem metafore, metonimije i sinegdohe (Mrevi-Radovi 1987:33). Ovim putem (Burger 2003:60; Greciano 1982: 297;Palm 1997:12-13;) nastaju 1. metaforini idiomi (providne metaforizacije) npr. jmdm auf der Nase herumtanzen srp. skakati nekome po glavi 2. opacifikovani idiomi (neprovidne metaforizacije) srp. brati kou na iljak Za Draganu Mrevi-Radovi (1987:35) metafora jesemantika figura koja nastaje zamenom jednog pojma drugim po njihovoj zajednikoj ili slinoj osobini. Pri semantikoj transpoziciji metaforinim putem osnovno znaenje bazne sintagme, motivisano leksikim znaenjem sintagmatskih lanova postaje znak, ekspresivni naziv za neku pojavu, predmet s kojim je znaenje nefrazeoloke sintagme u nekakvoj vezi: to moe biti prenos na bazi slinosti u

36

odvijanju opisanih (imenovanih) radnji u ponaanju, ispoljavanju osobina i sl.(vui koga za nos- upravljati, vladati kim, zavaravati koga; zasesti kome na grbau, itd.)

Metaforine frazeologizme karakterie visok stepen idiomatinosti. Da bismo mogli pratiti semantike frazeologizacione procese, frazeologizam mora imati jasnu unutranju strukturu. Postaje demotivisan (providne metaforizacije) ako se izgubi jasan odnos sa motivacionim znaenjem, odnosno sa motivacionom slikom. Gubljenje motivacije ne znai neminovno i gubljenje ekspresivnosti (npr. brati kou na iljak nastradati, platiti za neto), ak i kada je na sinhronom planu nejasna slika koja je motivisala znaenje. Na demotivaciju utie vie faktora: promene na strukturnoformalnom nivou, zastarevanjem ili gubljenjem leksikih znaenja, nestanak denotata, zatamnjenje motivne slike, itd. 1982:297). (up. Mrevi-Radovi str. 34; Palm 1997:13; Greciano

3.4 Motivacija/motivisanost frazeologizama Motivisanost moe poivati na razliitim kognitivnim modelima, koji su u korelaciji sa navedenim nainima opisivanja slikovitosti: na konkretno-spoznajama sveta oko nas Erfahrungs- und Weltwissen (Frame- bzw. Skript-Wissen),na konceptualnim metafora kao i na simbolikom znanju. Opis slikovitosti posmatrati izolovano nego u vezi sa celokupnim frazeolokim materijalom. Dobrovolski/Pirainen ( 2009: 17-41) razlikuju sledee vrste motivacije: 1. metaforiku motivaciju a. konceptualne metafore b. framebasierte metafore c. posebni tipovi metaforike motivacije i. kinegrami/gestovni frazeologizmi ii. Usualisiertes Wortspiel 2. simboliku motivaciju 3. intertekstualnu motivaciju 4. indeksalnu motivaciju ne treba

37

Metaforika motivacija je najprisutnija u jeziku10. Uslovljena je razliitim kulturolokim aspektima i presupozicijama. Kod metaforike motivacije idioma razlikujemo opet dve vrste motivacije: konceptualne metafore i frejm- metafore.11 Prednost KMT je u tome da se zajednika obeleja metaforikih izraza mogu pokazati, koja na drugi nain nisu uoljiva. Veliki broj metaforikih izraza moe se na osnovu apstraktnih konceptualnih podudarnosti izmeu izvornog i ciljnog domena sainiti. Tako da imamo veliki broj idioma sa razliitim slikama (na konkretnoj ravni) koje na prvi pogled nemaju nita jedna sa drugom. Posebne tipovi metaforike motivacije ine tzv. gestovni frazeologizmi (nem. Kinegramme) koji poivaju na neverbalnom ponaanju kao to su gestovi, mimika (Burger 2007a: 66 ff., 2007b: 101). Karakterie ih izvestan ambigvitet, jer istovremeno svojim leksikalizovanim znaenjem mogu ukazivati na neverbalno ponaanje koje se ustalilo u njihovoj unutranoj formi, npr: nem. die Achseln zucken - ratlos sein, jmdm gleichgltig sein srp. slegnuti ramenima- biti ravnoduan nem. sich an den Kopf fassen - groe Verwunderung zum Ausdruck bringen srp. hvatati se za glavu - uditi se Za kinegrameje karakteristino da su slika i figurativno znaenje tako integrisani, da ih je veoma teko razgraniiti, tako da gest ili mimika mogu biti razumljivi i bez verbalnog dela i obrnuto (Dobrovolski/Pirainen 2009: 27-28). Dobrovolski/Pirainen navode da se ovakvi frazeologizmi tradicionalno smatraju metonimijom, ali je miljenja da na takav nain ne moe biti objanjena njihova motivaciona baza, poto frazeologizmi ne oznaavaju gestove u smislu pars pro toto, nego se pre mogu objasniti metaforikom relacijom kao da. Usualisiertes Wortspiel podrazumeva izvesnu igru rei. U nemakom i u srpskom postoji prilian broj ovakvih frazeologizama. Semantika frazeologizma se ne moe interpretirati na osnovu metaforike baze, nego na osnovu igre rei: npr: am Sankt-Nimmerleins-Tag niemals.: na Sveto nikad esta su i lina imena zastupljena u ovim metaforikim izrazima.

10 11

Ova koncepcija poiva na teoriji Lakofa I Donsona. Nem. termin glasi: Framebasierte Metapher.

38

3.4.1 Motivacija putem simbola Motivacija se uspostavlja putem koherentnosti izmeu simbolikih koncepata koji postoje u jeziku i odgovarajuih simbolikih fenomena koji su deo kulturnog naslea.

npr. ein goldenes Herz haben

srp. imati zlatno srce

Motivacija se odnosi samo na jednu konstituentu frazeologizma koja je semantiki relativno samostalna. Motivaciona veza izmeu slike i figurativnog znaenja pripisuje se leksemi Herz u ovom sluaju. Veza izmeu oba konceptualna nivoa frazeologizma ne poiva na relaciji slinosti, nego na odreenim konvencijama, koje su opet kulturoloki uslovljene. Najvanije obeleje ovog tipa motivacije: da bi se objasnile konceptualno-semantike relacije izmeu forme i sadraja neophodno je aktivirati kulturoloko-semiotike strukture znanja, tj. simbole koji su deo vanjezike stvarnosti. Frazeologizmi koji nastaju motivacijom simbola ne mogu biti opisani na isti nain kao i metaforiki motivisani frazeologizmi. Odgovarajui nain nudi semiotika uz pomo metajezika.

3.4.2 Intertekstualna motivacija Dobrolski/Piirainen smatraju da su to frazeologizmi motivisani metaforom ili simbolom koji se oslanjaju na postojei tekst. To mogu biti citati ili frazeologizmi nastali saimanjem nekog teksta. Aforizmi i slogani, pa i poslovice takoe spadaju u ovu grupu. npr. gegen/mit Windmhlen kmpfen: boriti se sa vetrenjaama (Servantes) Das ist des Pudels Kern (Gete).

3.4.3 Indeksalna motivacija Sasvim drugaiji tip motivacije predstavlja indeksalna motivacija. U pitanju je motivacija putem ukaza, pa se razlikuju fonski i pragmatini ukaz. npr. den heiligen Ulrich anrufen sich bergeben (povratiti)

39

Navedeni frazeologizam je aljiv i eufemistian. Ime Ulrich je zapravo onomatopeja zvuka koji nastaje prilikom povraanja.

3.5 Pojmovna metafora Pod pojmovnom metaforom podrazumevamo mentalni mehanizam pomou koga poimamo i organizujemo nau stvarnost. Kognitivisti se slau da je metafora pre svega stvar miljenja pa tek onda jezika. Prisutna je u svakodnevnom ivotu i predstavlja osnovno sredstvo za doivljavanje i razumevanje apstraktnih iskustava, jedan od osnovnih naina organizacije naeg pojmovnog sistema (Lakof i Johnson1980; Klikovac 2004). Lejkof i Donson (1980:5) metaforu definiu kao razumevanje i doivljavanje jedne vrste stvari pomou druge vrste stvari, drugim reima kao razumevanje jednog pojma (ili pojmovnog domena) preko drugog pojma (pojmovnog domena). Pojmovna metafora, kao kognitivni mehanizam, odraava se i deifruje u jeziku preslikavanjem strukture jednog pojma ii domena na drugi pojma ili domen, od konkretnog ka apstraktnom, pri emu su uobiajeni izvorni domeni konkretni, a ciljni domeni apstraktni (Klikovac 2004:11, Dobrovoljski /Pirainen 2009) Po Lejkofu (1993) i Keveeu (2002: 6-8) pojmovna metafora podrazumeva skup sistemskih ontolokih korespondencija izmeu izvornog i ciljnog domena, pri emu elementi jednog domena odgovaraju elementima drugog-preslikavanje. Izvorni domen se moe spoznati ulima, vidljiv je i opipljiv za razliku od ciljnog domena koji je iskljuivo apstraktan, pa se smatra da su pojmovne metafore osnovno sredstvo za razumevanje apstraktnih iskustava (Klikovac 2004:14, Lakoff/Johnson 2007:). Za razumevanje nekih apstraktnih pojmova postoji vie metafora, a funkcioniu po principu jednosmernosti, tako to metaforiki proces uvek tee od konkretnog domena ka apstraktnom, to znai da izvorni i ciljni domen ne mogu zameniti mesta. U izvornom domene nalazimo ljudsko telo, ivotinjski i biljni svet, razliite pojmove kao to su toplota, hladnoa, itd. Tipini ciljni domeni s veoma esto apstraktni pojmovi kao to su emocije, stanja, moralne kategorije, miljenje, drutvo, politika, privredi, ljudski odnosi itd (up. Kevee 2002: 15-29; Klikovac 2004: 17-19). 40

Lejkof i Donson (1980/2007) razlikuju tri vrste pojmovne metafore: strukturne, orijentacione i ontoloke metafore.

3.5.1 Strukturna pojmovna metafora Strukturna pojmovna metafora podrazumeva da se jedan metaforiki koncept, odnosno strukturie pomou drugog npr. ljubav se konceptualizuje pomou sledeih pojmovnih metafora: (up. Lakoff/Johnson 2007:62-63) LJUBAV JE FIZIKA SILA: (ona ga je magnetski privlaila), LJUBAV JE LUDILO: (Lud je za njom), LJUBAV JE AROLIJA (Zaarala ga je).

3.5.2 Orijentaciona pojmovna metafora Metafore se mogu zasnivati i na prostornim odnosima, pa govorimo o orijentacionim metaforama. Izvori domeni su gore-dole, unutra-spolja, napred-nazad itd. (Klikovac 2004: 23; Dragievi 2007:91; Lakoff/Johnson 2007: 22-31). Pozitivne emocije se uglavnom konceptualizuju kao neto to je gore, za razliku od negativnih emocija npr. SREA JE GORE (skakutao je od sree) i TUGA JE DOLE (spustio je nos/pokunjio se). 3.5.3 Ontoloka pojmovna metafora Ontoloke metafore se zasnivaju na razumevanju emocija, ideja itd, preko razliitih entiteta ili supstancija. Kevee primeuje da i emocije doivljavamo kao objekte (2002:35) Najee ontoloke metafore su metafore posude, pri emu se nae telo, odnosno organi posmatraju kao posude, a emocije kao materija/fluid, odnosno entiteti u posudama npr. TUGA JE MATERIJA/TENOST U POSUDI (jmdm treten/steigen Trnen in die Augen i srp. oi su se napunile/navodnile nekome )

3.6 Frazeologizmi i metafora Za kognitiviste frazeologizmi su psiholingvistike jedinice mentalnog leksikona koji je strukturiran poput mree. D. Dobrovolski (1995/1997/2009) je razradio kognitivno orijentisan koncept u tri naune studije s naglaskom na semantikoj osi umreenja (Burger 2003:17). Jezik je proet metaforama, a pri tome se ne radi o metaforama 41

konkretnog jezikog nivoa, ve o apstraktnoj ravni.

konceptualnim metaforama koje

poivaju na

Kognitivni mehanizam koje je razvila kognitivna semantika/frazeologija nastao po Lakofovim paradigmama moe se primeniti za opis niza frazeologizama. Mnoge konceptualne metafore nisu uslovljene kulturnom pripadnou, nego su univerzalnog karaktera, npr. nain konceptualizacije emocija kao to su ' strah', radost ili alost/tuga, strah itd. na bazi telesnih simptoma (vidi Dobrovoljskij 1995 i 1997). I Kevee (2002: 186-187) zastupa hipotezu da su pojmovne metafore gotovo univerzalne, to znai da se odnose se na sve jezike, pri emu su razlike, i ako postoje, uslovljene kulturnim nasleem, odnosno antropoloki uslovljene.

42

4. Konceptualna analiza somatizama U ovom poglavlju su abecednim redom navedeni somatizmi svrstani u semantika polja, a potom su detaljno objanjene kontrastivne razlike i njihovi metaforiki procesi, odnosno procesi semantike transpozicije. U okvirima frazeologije pod semantikim poljem podrazumevaju se frazeologizmi koji u svojoj semantikoj strukturi, na konceptualnom baznom nivou pokazuju dominantna zajednika obeleja (Lutzeier 1992:69; Rosch 1975, Kleiber 1993: 58-65). Semantikim poljima bavile su se razliite teorije (up. pregled kod Lutzeier 1981 i 1993; Dobrovolskij 1995a:102ff; Kapaun 1998). Sa stanovita kognitivne lingvistike teorija polja rei kao instrument sistematskog opisivanja leksike poprimila je zahvaljujui teoriji prototipa sasvim nov status U svakom semantikom polju nalaze se centralni i periferni elementi, odnosno prototipski i manje prototipski predstavnici jednog polja. Ako se jedan frazeologizam pojavljuje u vie semantikih polja, radi se o loijem predstavniku dotinog polja. Obim jednog semantikog polja je relativan, zavisi od od toga kako su povuene granice polja. Granice pojedinih semantikih polja nisu ontoloki date. Ovakva organizacija leksikona uporeuje se sa mreom, pri emu je svaki pojedinani deo povezan sa daljim delovima, tj.umreen (up. Dobrovolski 1995).

4.1 Konceptualna analiza somatizma brada 4.1.1 Simbolika brade U mnogim kulturama brada simbolizuje na prvom mestu muevnost, muku snagu, mo, dominaciju i autoritet, a u nekim pak i mudrost. U antikom periodu se naroito hrabrim i mudrim mukarcima i enama bez brade stavljala vetaka. Mnoga boanstva razliitih religija prikazana su sa bradom. Neki narodi smatraju bradu i simbolom izobilja i bogatstva, a samim tim ona simbolie i pozitivne emocije kao to su radost i veselje (Kamings 2004:278; Chevalier/Gheerbrant 1983: 60-61). Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja Nemaki Srpski

43

SREA

2

3

4.1.2 Somatizam brada u semantikom polju SREA Somatizam brada nije frekventan ni u nemakom ni srpskom jeziku. U istraivanom korpusu zabeleeni su sledei frazeologizmi potencijalom ove lekseme. Nemaki / sich den Bart streichen13 Srpski puna aka brade gladiti bradu/trljati/ uhvatiti se za bradu sich ins Fustchen lachen smijati se u bradu PLR Ekvivalentnost NE12 PE motivisani asocijativno-semantikim

Frazeologizmi gladiti/trljati bradu i uhvatiti se za bradu i puna aka brade imaju u osnovi zajedniku sliku, a nain: Poto gest kojim je motiviran frazem gladiti bradu podrazumeva hvatanje i (glaenje) brade (punom akom), iz toga se mogao razviti frazem puna aka brade, koji je po sintaksikoj strukturi, u stvari, reenica sa izostavljenom kopulom je: puna (je) aka brade. Proces nastanka toga frazema tekao je, dakle, ovako: 1) glaenje brade akom kao gest kojim se izraava zadovoljstvo (motivacija) 2) nefrazeoloka sintagma, pa potom frazem gladiti bradu (punom akom) - radovati se, uivati, biti zadovoljan, odatle 3) puna je aka brade- biti potpuno zadovoljan i na kraju saeto 4) puna aka brade velika srea, korist, dobit; potpuno zadovoljstvo. Ovakvom znaenju toga frazema doprinosi, svakako, i atribut pun, koji sugerie potpunost (sree ili zadovoljstva). Nulta ekvivalentnost utvrena je kod frazeologizama puna aka brade sa znaenjem velika korist, dobit, velika srea (up. RSJ MS; HNFR). Frazeologizam je utemeljen na reflektornom gestu kojim se izraava zadovoljstvo, a motivisan oigledno obiajem da se ta emocija pokazuje gladei bradu i obuhvatajui je akom.12 13

utemeljeni su na reflektornom gestu kojim se izraava

zadovoljstvo. ipka (2001: 51) opisuje proces nastanka ova dva frazelogizma na sledei

Videti listu korienih skraenica. U PONS-u je ovaj frazeologizam naveden sa adjektivnom dopunom nachdenklich- zamiljeno pa bi se u tom sluaju nalazio i u semantikom polju NEDOUMICA, ZBUNJENOST (PONS 1992: 128 ).

44

Postoji vie tumaenja nastanka ovog frazeologizma pa se dovodi i u vezu sa narodnom izrekom: koliko na bradi dlaka, toliko para. Trgovac prvim novcem od dnevnog pazara protrlja bradu da bi tokom dana posao cvetao (Muovi 2002: 22). Kod Slovena postoji obiaj prilikom etve: snop neporezanog klasja vee se i ostavlja na njivi do kraja etve kao zatita od zla, a u ast Velesa zatitnika ratara, boga koji se u slovenskoj mitologiji povezuje sa seljacima i njihovim imetkom (vezivanje Velesove brade), a postoje i prikazi Velesa s bradom predstavljenom klasjem penice, pa se frazeologizam puna aka brade moe povezati sa zadovoljstvom zbog rodne godine i bogate etve (Hrnjak 2005: 36). Frazeologizam sich (zufrieden, genlich) den Bart streichen: gladiti /trljati bradu ne pokazuje kontrastivne razlike ni na semantikom ni na strukturnom nivu, tako da je ustanovljena totalna/potpuna ekvivalentnost. U narednom primeru somatizam brada prisutan je samo u srpskom jeziku, dok je u nemakom jeziku utvren deminutivni oblik somatizma pesnica Fustchen: sich ins Fustchen lachen14 heimlich grinsen heimlich schadenfroh sein smijati se u bradu sa identinom semantikom u oba jezika smejati se potajno, tj. potajno se radovati neemu ili nekome. Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna ekvivalentnost sa leksikog stanovita, zato to se radi o razliitim somatizmima. Semantiki talog ovih frazeologizama utemeljen je na istoj motivacionoj slici, tako da je proces metaforizacije u oba primera motivisan istim reflektornim gestom, pa je na ovom nivou ustanovljena meujezika kvazisinonimija. Osoba koja se potajno raduje ili likuje dri otvorenu aku ili pesnicu ispred usta ne bi li sakrila postojeu emociju.

4.2 Konceptualna analiza somatizma brkovi 4.2.1 Simbolika brkova Kao i brada i brkovi su simbol muke snage, dominacije i autoriteta, moi. U mnogim zemljama na istoku brkovi i danas simboliu muevnost i zrelost. I u naoj epskoj poeziji svi junaci su prikazani sa dostojanstvo i ast (RSJ MS:113).14

brkovima, verovatno zato to simbolizuju i

Miler (LR 2005: 125) navodi da ovaj frazeologizam datira od Luterovog doba.

45

4.2.2 Somatizam brkovi u semantikim poljima Frazeologizmi motivisani semantiko-asocijativnim potencijalom somatizma brk/ brkovi nisu frekventi u oblasti emocija, pa se u istraivanom korpusu pojavljuju se samo u dva semantika polja. Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja SREA Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja TUGA Nemaki 1 Srpski 1 Nemaki 2 Srpski 4

4.2.2.1 Somatizam brkovi u semantikom polju SREA Nemaki sich den Bart streichen sich den Bart streichen / / Srpski gladiti brk otriti/ brusiti brkove smeju/smee mu se brci Ekvivalentnost PLR PLR NE

smejati/smekati se ispod NE brka/pod brkom

Frazeologizmi gladiti brk ushien)

i otriti/ brusiti brkove (biti veoma zadovoljan,

su varijantni oblici motivisani istim semantiko-strukturnim jezgrom, a

razlikuju se samo u glagolskoj komponenti. Motivisani su reflektornim gestom zadovoljne osobe koja se smei i pri tome gladi brkove povlaei vrhove prstiju od sredine prema krajevima. Ove frazeoloke jedinice karakteristine su za osobe mukog pola. U nemakom jeziku nije zabeleen frazeologizam sa komponentom brk/brkovi, frazeoloki renici kao njegov ekvivalent navode frazeologizam sich den Bart streichen (vidi 4.1.2). 46

U frazeolokom fondu srpskog jeziku postoje frazeologizam smeju mu se brci/smije se brk nekome u znaenju pokazivati radost/zadovoljstvo koji u utemeljen na opisu pokreta miia lica nemakom jeziku nema svoj ekvivalent sa somatizmom brk/brkovi. Frazeologizam je mimikog porekla (up. Hrnjak 2005: 34), nasmejane osobe kojoj su zbog odreene mimike rubovi brkova usmereni na gore, a nastao je metaforizacijom bazne sintagme. Somatizam brk je konceptualizovan i kao ivo bie, tako da se u osnovi ovog frazeologizma kao izvorni domen nalazi konceptualna metafora/metonimija15 BRKOVI SU IVO BIE, dok je u ciljnom domenu utvrena konceptualna metefora SREA JE SMEH. Frazeologizam smijati/smjekati se ispod brka/pod brkom smatra se varijantom prethodnog, iako im se semantiko-strukturno jezgro neznatno razlikuje. 4.2.2.2 Somatizam brkovi u semantikom polju TUGA Nemaki den Kopf/die Nase hngen lassen

Srpski obesiti brk/brke/brkove

Ekvivalentnost PLR

U ovoj grupi nalazi se samo jedan frazeologizam: u srpskom jeziku objesiti brk/brke/brkove sa znaenjem oneraspoloiti se/pokunjiti/ snuditi, dok u nemakom nije pronaen ekvivalent za sastavnicom brk/brkovi, pa su njegovi meujeziki frazeosemantiki adekvati, sa istovetnou semantike i bliskou prototipske osnove frazeologizmi sa somatizmima glava/nos den Kopf/die Nase hngen lassen. Kontrastivnom analizom utvrena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom nivou. Kao i frazeologizmi iz prethodne grupe i ovaj spada u frazeologizme mimikog porekla. U semantikom talogu navedenog metaforikog izraza nalazi se slika tune osobe kojoj su zbog specifinih pokreta lica rubovi brkova usmereni na dole (up. Hrnjak 2005: 34), ali i konceptualna metafora TUGA JE DOLE. Ova orijentaciona metafora je jedna od tipinih pojmovnih metafora kojima se konceptualizuje tuga (Dragievi 2007: 124; Kevee 1998:130).

15

U radu nee biti razmatrane razlike izmeu pojmovne metafore i metonimije, odnosno metonimijski zasnovane metafore.

47

4.3 Konceptualna analiza somatizma bubreg 4.3.1 Simbolika bubrega U zapadnoj kulturi simbolika bubrega nije toliko razvijena kao na Istoku. U kineskoj kulturi bubrezi predstavljaju vodeni element, to je onda usko povezano sa sferom oseanja. Kod Jevreja bubrezi simbolizuju savest,a predstavljaju i jedno od sedita misli (Kamings 2004: 278). Bubrezi esto oznaavaju simbol moi. U Starom zavjetu simboliu ono to je najdublje u ovjeku (Chevalier/Gheerbrant 1983: 66). 4.3.2 Somatizam bubreg u semantikim poljima Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja SREA Nemaki 1 Srpski 1

Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja LJUTNJA/RAZDRAENOST Nemaki 1 srpski 1

4.3.2.1 Somatizam bubreg u semantikom polju SREA U semantikom polju SREA pronaen je samo jedan frazeologizam sa somatizmom bubreg kao komponentom, i to samo u srpskom jeziku. Nemaki

Srpski

Ekvivalentnost SE

sich wohlfhlen wie die Made(n) iveti kao bubreg u loju im Speck

Frazeologizam iveti kao bubreg u loju16 - sich wohlfhlen wie die Made(n) im Speck sa znaenjem iveti u velikom blagostanju, izobilju, udobno, bezbrino (RMS)16

Vidi frazeologizam wie Gott in Frankreich!

48

ubraja se u komparativne ili poredbene frazeologizme.

Za ovaj frazeoloki tip Poreenje

karakteristino je to da je nosilac frazeologizacije imenika komponenta u funkciji kvalifikatora/intenzifikatora glagola koji je u nefrazeolokom znaenju. nastaje najee leksikim slabljenjem imenice u imenikoj komponenti ili

semantikom transpozicijom nefrazeoloke bazne jedinice (up. Mrevi-Radovi 1987: 92-98). Kontrastivna analiza je pokazala da je samo struktura u oba jezika identina, a razlike su se iskazale na svim ostalim nivoima. Doslovni prevod frazeologizma glasi: oseati se dobro kao crv u slanini, tako da su kontrastirani frazeologizmi samo semantiki adekvati, kojima je svojstvena istovetnost na semantikom i razliitost na planu prototipske organizacije. Frazeologizam je nastao metaforizacijom, pri emu je somatizam bubreg konceptualizovan u pojmovnoj metafori BUBREG JE IVO BIE, a emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom SREA JE

UDOBNOST/BLAGOSTANJE. 4.3.2.2 Somatizam bubreg u semantikom polju LJUTNJA/RAZDRAENOST U istraivanom korpusu zabeleen je samo jedan frazeologizam motivisan asocijativnosemantikim potencijalom somatizma bubreg. Nemaki jmdm an die Nieren gehen17

Srpski ii kome na bubrege

Ekvivalentnost PE

Frazeologizam ii kome na bubrege18 sa znaenjem nervirati nekoga, ljutiti nekoga, izazivati u njemu negativna oseanja kao to su razdraenost, ljutnja, besi njegov potpuni ekvivalent u nemakom jeziku jmdm an die Nieren gehen jemanden betrben/belasten/treffen; jemandem schwer zu schaffen machen nastali su semantikom transpozicijom bazne sintagme, odnosno metaforizacijom.

17

Frazeologizam je zabele u PONS-u (Leid, Sorge, Klage). U Matei ( HNFR: 43) za ovaj frazeologizam navodi ekvivalente: jmdm auf die Nerven gehen, jmdm auf den Wecker fallen, jmdm den letzten Nerv tten .18

49

Somatizam bubreg/Nieren konceptualizovan je kao zatvorena posuda u kojoj se nalazi emocija u pojmovnoj metafori BUBREG JE POSUDA/SADRATELJ ZA EMOCIJE. Emocija je konceptualizovana pojmovnom metaforom LJUTNJA JE NEPRIJATELJSKO BIE. 4.4 Konceptualna analiza somatizma elo/Stirn 4.4.1 Simbolika ela elo kao anatomski deo glave ima i slinu simboliku. Simbolizuje veoma esto vodeu poziciju u drutvu ili nekoj zajednici, stareinstvo, poasno mesto i u konkretnom a i u prenesenom znaenju (up.simboliku glave 4.6.1). 4.4.2 Somatizam elo u semantikim poljima Semantika polja sa pozitivnim emocijama Semantika polja HLADNOKRVNOST Semantika polja sa negativnim emocijama Semantika polja ZBUNJENOST/UENJE SETA/ZABRINUTOST/TUGA Nemaki / 4 srpski 1 3 Nemaki 1 Srpski 1

4.4.2.1 Somatizam elo u semantikom polju HLADNOKRVNOST Samo jedan frazeologizam sa somatizmom elo nalazi se u ovom semantikom polju, i to samo u srpskom jeziku, a u nemakom je frazeologizam formiran oko somatizma Nemaki erhobenen Hauptes Haupt/glava19. Kontrastivnom analizom ustanovljena je parcijalna ekvivalentnost na leksikom nivou. Srpski uzdignuta ela Ekvivalentnost PLR

19

U nemakim frazeologizmima postoje dve lekseme Kopf/Haupt u znaenju glava. Leksema Haupt je zastarela, ali je prisutna u vrstim jezikim spojevima kao to su frazeologizmi.

50

Frazeologizam uzdignuta ela - erhobenen Hauptes sa znaenjem 'ponosno, odvano, hrabro, gordo, dostojanstveno' nastao je semantikom transpozicijom bazne sintagme metaforinim putem kojim se nominira reflektorni gest. U semantikom talogu frazeologizma nalazi se slika osobe uspravnog dranja, visoko podignute glave/ela, to je znak hladnokrvnosti i hrabrosti, ali i ponosa (up. Hrnjak 2005: 37). Konceptualnom analizom utvrena je pojmovna metafora HLADNOKRVNOST JE GORE, a spada u orijentacione metafore. Ove metafore potiu iz nae prostorne orijentacije, izvorni domeni su im pojmovi kao to su gore-dole, unutra-spolja i sl. (Lakof/Donson 2003: 29; Klikovac 2004: 23). 4.4.2.2 Somatizam elo u semantikom polju ZBUNJENOST/UENJE Nemaki /

Srpski lupati se/ lupiti se po elu

Ekvivalentnost NE

Oko somatizma elo formiran je samo jedan frazeologizam kojim se izraava uenje, i to samo u srpskom jeziku, to znai da je ustanovljena nulta ekvivalentnost. Kao pseudoekvivalent, sa razliitom semantikom ili bliskim prototipom u MFR naveden je frazeologizam sich an den Kopf fassen -hvatati se za glavu (vidi 4.6.2.4). Semantikom transpozicijom bazne sintagme kojom se nominira gest nastao je frazeologizam lupati se/ lupiti se po elu sa znaenjem uditi se sam sebi, ali i kajati se. Motivisan je reflektornim gestom. Osoba, koja se udi, u usmenoj komunikaciji akom se ovla pljesne po elu (up. Muovi 2002: 93). 4.4.2.3 Somatizam elo u semantikom polju SETA/ZABRINUTOST/TUGA Nemaki jmds Stirn umwlkt sich20 /

Srpski

Ekvivalentnost

navukao se oblak na elo PLMR

20

Frazeologizam se upotrebljava samo u uzvienom, odnosno pjesnikom stilu.

51

jmds Stirn verdrstet sich

nekome namrtiti/nabrati elo nabrati elo

die Stirn runzeln die Stirn in Falten legen/ziehen

PE PLMR

Frazeologizam - jmds Stirn umwlkt sich/ jmds Stirn verdrstet sich -navukao se oblak na elo nekome sa znaenjem 'namrgoditi se, namrtiti se' nastao je semantikom transpozicijom nefrazeoloke bazne sintagme (up.Muovi 2002: 243) Somatizam elo je u ovom sluaju konceptualizovan kao