Мој град Крушевац

Са око 65.000 становника на територији ужег градског језгра и преко 145 хиљада становника на територији Града и 101 насељем, привредним ресурсима, развијеним друштвеним делатностима и духовном надградњом, Крушевац данас представља економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар од значаја за Расински управни округ (чије је седиште у Крушевцу) и Републику Србију. Град Крушевац захвата површину од 854 км квадратних.

Основу привредног развоја Града Крушевца свих ових година чине метало-прерађивачка и хемијска индустрија. Сем великих друштвних колектива у граду има и преко 1200 приватних предузећа и 2500 самосталних радњи у свим делатностима.

Значајна пажња у протеклих 30-так година у  Крушевцу посвећивана је, и даље се то чини, развоју основног и средњег образовања: подизане су нове школе, дограђивани су и реконструисани многи школски објекти уз опремање савременим наставним средствима, опремом и училима.

ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ КРУШЕВЦА

Крушевачка котлина која обухвата композитну долину Западне Мораве простире се између: Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу, Краљевачке котлине и Ибарске долине на Западу.

Клима и рељеф

- Просечна температура 11°С,

- Релативна влажност ваздуха 66-83%,

- Снежни покривач 55-100 дана,

- Просечна надморска висина је 300 м

- Претежно брдско подручје са мањим низијским простором у долинама река

Природни ресурси

Око 29.900 ха земљишта је под шумама или 35% укупне територије Града. Највећи комплекс шума је на планинском масиву Јастрепца, најшумовитијој планини на Балкану.

На територији Града Крушевца налазе се значајна изворишта минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).

Грађевинског материјала (шљунка, песка и камена) има у долинама река (Западна Морава, Јужна Морава и Расина). Пешчар одличног квалитета налази се у зони Беле Воде, Брајковца, Шашиловца и Крвавице.

Значајна су потенцијална налазишта уљаних шкриљаца (Мачковац, Кошеви, Глободер) и битумена (угљоводоника) код Читлука.

САОБРАЋАЈ

Територију Крушевца пресеца разграната мрежа путева коју чине:

-магистрални пут М5 деоница Појате-Краљево, веза ауто-пута Београд-Ниш;

- регионални пут Р102 Крагујевац - Разбојна;

- регионални пут Р119 Читлук - Пепељевац - Александровац;

- регионални пут Р217 Варварин - Шанац - Јасика - В. Дренова;

- регионални пут Р221 Ђунис - Каоник - В. Шиљеговац - Рибаре;

- регионални пут Р221а Рибаре-Рибарска Бања;

- регионални пут Р223 Крушевац - Мудраковац - Ломница - Велики Јастребац;

- регионални пут Р 221б Каоник-Крушевац;

- мрежа локалних путева од којих је 174 км под асфалтом и 120 км без асфалта као и развијени улични систем који је радијалног карактера.

Основна саобраћајна мрежа постављена је тако да магистрални и регионални токови обилазе централни део града уз што оптималније повезивање како свих граничних зона тако и града као целине са магистралном и регионалном мрежом путева Републике Србије.

Путну  мрежу чини 68 локалних путева изграђених тако да повезују сва села са седиштем Града и важнијим саобраћајницама.

Јавни градски превоз путника врши предузеће "Југопревоз Крушевац" а.д. Крушевац; мрежа линија ЈГПа је организована тако да су приградска насеља и сва села повезна редовним линијама са центром града.

Развијен је ауто-такси превоз путника који је у сталном  порасту и постаје један од значајних начина превоза путника на територији Крушевца.

Железничка станица налази се на ободу централног градског подручја. У току је  електрификација железничке пруге Сталаћ-Пожега.

Удаљеност од ауто-пута је 27 км, од најближег аеродрома (Ниш) 80 км и од најближе луке (Београд) 200 км.

Удаљеност (км) од појединих градова:

Београд - 195

Сарајево - 380

Софија - 250

Солун - 520

Будимпешта - 600

Беч - 755

Атина - 1100

КрушевацИз Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Координате: 43°   35′   0′′   СГ Ш, 21°   19′   36′′   ИГ Д

Крушевац је градско насеље у општини Крушевац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 75.256 становника (према попису из 1991. било је 58.808 становника).

Крушевац је био средњевековна српска престоница. Крушевац данас има преко 75.000 становника на територији града и око 130 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 km².

Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Садржај[сакриј]

1 Историја 2 Привреда 3 Градске славе и прославе 4 Демографија

Крушевац

Панорама Крушевца

(Грб)(Застава)

Основни подаци

Званични назив:

Крушевац

Површина: km²

Популација (2002)

 - ужа градска област: - шира градска област: - густина:

75.256131.368 ст./km² (шира зона/општина)

Надморска висина:

137 m

Часовна зона: UTC+1 (CET)(Летње време: UTC+2 (CEST)

Дан града:

Градови побратими:

Положај

Покрајина: централна Србија

Управни округ: Расински

Општина: Крушевац

Географскекоординате:

43° 35′ 0′′ с.г.ш.21° 19′ 36′′ и.г.д.

5 Референце 6 Градови побратими 7 Галерија 8 Познати Крушевљани 9 Медији у Крушевцу 10 Види још

11 Спољашње везе

Историја [уреди]

Крушевац 1933 године

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан. После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају га тек 1427., после смрти деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време има турско име Алаџа Хисар (Шарени град). У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737-1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791., Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије. Током Другог светског рата,припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине.После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.

Привреда [уреди]

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом ( ХИ „Жупа“, „Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

Градске славе и прославе [уреди]

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Демографија [уреди]

У насељу Крушевац живи 46395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током

20. века

Демографија

ГодинаСтановник

а

1948. 138621953. 166381961. 219571971. 295091981. 530711991. 58808 57971

2002. 59036 57347

Етнички састав према попису из 2002. [2]

Срби    54.690 95,36%

Роми    1.021 1,78%

Црногорци    427 0,74%

Југословени    159 0,27%

Македонци    135 0,23%

Хрвати    92 0,16%

Словенци    26 0,04%

Бугари    17 0,02%

Руси    16 0,02%

Мађари    16 0,02%

Горанци    12 0,02%

Чеси    10 0,01%

Муслимани    10 0,01%

Румуни    6 0,01%

Бошњаци    6 0,01%

Украјинци    4 0,00%

Немци    4 0,00%

Албанци    2 0,00%

Словаци    1 0,00%

Буњевци    1 0,00%

непознато    435 0,75%

Становништво према полу и старости [3] [ ▲ Сакриј ]

м ж

? 115       113

80+ 273       504

75-79 558       896

70-74 987       1208

65-69 1454       1653

60-64 1552       1673

55-59 1490       1706

50-54 2494       2810

45-49 2391       2785

40-44 1874       2225

35-39 1632       1848

30-34 1751       1956

25-29 2178       2246

20-24 2120       2179

15-19 2021       2010

10-14 1644       1519

5-9 1396       1406

0-4 1376       1304

просек 38.2 40.1

Домаћинства[ ▲ Сакриј ]Број домаћинстава

по пописима од 1948-2002.

Домаћинства по броју чланова по попису од

2002.

Година пописа

1948.

1953.

1961.

1971.

1981.

1991.

2002.

Број домаћинстава

4745

5299

6904

9784

17123

18823

19342

Број чланова

1 2 3 4 5 6 7 89

10 и више

Просечан број чланова

Број домаћинстава

3405

4573

4276

4827

1432

645

130

29

10

15

2.95

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу[ ▲ Сакриј ]

Пол УкупноНеожењен/

НеудатаОжењен/

УдатаУдовац/Удовица

Разведен/Разведена

Непознато

Мушки 22890 6703 14557 881 681 68Женски 25812 5947 14776 3372 1668 49

Становништво према делатности коју обавља[ ▲ Сакриј ]

Пол Укупно

Пољопривреда, лов и шумарств

о

Рибарство

Вађење руде и камена

Прерађивачка

индустрија

Производња и

снабдевање...

Грађевинарство

Трговина

Хотели и

ресторани

Саобраћај,

складиштење и

везе

Мушки

10376 158 1 76 4105 385 556 1645 189 540

Женски

9624 95 - 71 3256 105 199 1691 210 225

Оба 20000 253 1 147 7361 490 755 3336 399 765

Пол

Финансијско

посредовање

Некретнине

Државна

управа и

одбрана

Образовање

Здравствени и

социјални рад

Остале услужне активнос

ти

Приватна домаћинст

ва

Екстериторијалне

организације и тела

Непознато

Мушки

153 346 715 419 393 359 - 1 335

Женски

292 271 466 901 1355 288 - - 199

Оба 445 617 1181 1320 1748 647 - 1 534

Референце [уреди]

1. ̂ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

2. ̂ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

3. ̂ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Градови побратими [уреди]

Пистоја, Италија (1966) Трогир, Хрватска (1972) Травник, Босна и Херцеговина (1972) Крф, Грчка (1985) Сент Андреја, Мађарска (1990) Киријат Гат, Израел (1990) Рмнику Влчеа, Румунија (2003) Бијељина, Босна и Херцеговина (2008)

Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима:

Волгоград, Русија (1999) Стара Загора, Бугарска (2000) Рјазањ, Русија (2000)

Жалец, Словенија (2006)

Kruševac se nalazi u centralnom delu Srbije. Zahvata najjužniji kraj panonskog oboda i peripanonske Srbije. Granice opštine su izmedju 43° 22' 8" i 43° 42' 17" severne geografske širine, 29° 9' i 21° 34' 8" istočne geografske dužine.

Kruševacka kotlina koja obugvata kompozitnu dolinu Zapadne Morave prostire se izmedu Levca i Temnica na severu, Župe, Kopaonika i Jastrepca na jugu, kraljevačke kotline i ibarske doline na zapadu. Teritorija opštine pokriva pretežno brdsko područje s manjim nizijskim prostorom u dolinama reka (nadmorska visina 173 – 1.492m).

Površina opštine Kruševac je 854 km (učešće u ukupnoj površini Srbije je 1%), što opštinu Kruševac svrstava na šesto mesto u Republici Srbiji prema velicini teritorije. Administrativno opština Kruševac se graniči sa opštinama Rasinskog okruga (Ćićevac, Varvarin, Trstenik, Aleksandrovac i Brus), Topličkog okruga (Blace i Prokuplje), a na istoku većim delom se graniči sa opštinom Aleksinac i Ražanj u manjem delu. Opština Kruševac ima 101 naseljeno mesto, 54 mesne zajednice i sedište je Rasinskog okruga koga čine još i Ćićevac, Varvarin, Trstenik, Aleksandrovac i Brus.

Kruševački kraj zauzima centralni položaj Balkanskog poluostrva. Mesto sučeljavanja velikih geoloških formacija – karpatobalkanidi, dinaridi, srpsko-makedonski masiv i rodopi, uslovljena je raznolikost geološke podloge kao i raznovrsnosti u biljnom i životinjskom svetu. Neposredno okruženje Kruševca čine planinski masivi Kopaonika, Goca i Željana sa zapada, Velikog i Malog Jastrepca sa juga. Severnim delom dominiraju Gledićke planine i Juhor, istočno i severoistočno

nalaze se Mojsinjske planine. Zapadna i Južna Morava sa Rasinom, čine najveće vodene tekovine ovog područja.

U naselju Kruševac živi 46395 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 39,2 godina (38,2 kod muškaraca i 40,1 kod žena). U naselju ima 19342 domaćinstva, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,95.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine).

Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka

Demografija

Godina Stanovnika

1948. 138621953. 166381961. 219571971. 295091981. 530711991. 58808 57971

2002. 59036 57347Etnički sastav prema popisu iz 2002

Srbi    54.690 95,36%

Romi    1.021 1,78%

Crnogorci    427 0,74%

Jugosloveni    159 0,27%

Makedonci    135 0,23%

Hrvati    92 0,16%

Slovenci    26 0,04%

Bugari    17 0,02%

Rusi    16 0,02%

Mađari    16 0,02%

Goranci    12 0,02%

Česi    10 0,01%

Muslimani    10 0,01%

Rumuni    6 0,01%

Bošnjaci    6 0,01%

Ukrajinci    4 0,00%

Nemci    4 0,00%

Albanci    2 0,00%

Slovaci    1 0,00%

Bunjevci    1 0,00%

nepoznato    435 0,75%

Stanovništvo prema polu i starosti

m ž

? 115       113

80+ 273       504

75-79 558       896

70-74 987       1208

65-69 1454       1653

60-64 1552       1673

55-59 1490       1706

50-54 2494       2810

45-49 2391       2785

40-44 1874       2225

35-39 1632       1848

30-34 1751       1956

25-29 2178       2246

20-24 2120       2179

15-19 2021       2010

10-14 1644       1519

5-9 1396       1406

0-4 1376       1304

prosek 38.2 40.1

Domaćinstva Broj domaćinstava po popisima od 1948-2002.

Godina popisa 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.

Broj domaćinstava 4745 5299 6904 9784 17123 18823 19342

Domaćinstva po broju članova po popisu od 2002.

Broj članova 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 i više Prosečan broj članova

Broj domaćinstava 3405 4573 4276 4827 1432 645 130 29 10 15 2.95

Stanovništvo staro 15 i više godina prema bračnom stanju i polu Pol Ukupno

Neoženjen/Neudata

Oženjen/Udata

Udovac/Udovica

Razveden/Razvedena

Nepoznato

Muški 22890 6703 14557 881 681 68Ženski 25812 5947 14776 3372 1668 49

Stanovništvo prema delatnosti koju obavlja

Pol UkupnoPoljoprivreda, lov i šumarstvo

RibarstvoVađenje

rude i kamena

Prerađivačka industrija

Muški 10376 158 1 76 4105Ženski 9624 95 - 71 3256Oba 20000 253 1 147 7361

Pol Finansijsko posredovanje Nekretnine Državna uprava i odbrana ObrazovanjeZdravstveni i socijalni rad

Muški 153 346 715 419 393Ženski 292 271 466 901 1355

Oba 445 617 1181 1320 1748

PolProizvodnja i snabdevanje...

Građevinarstvo TrgovinaHoteli i

restorani

Saobraćaj, skladištenje i

veze

Muški 385 556 1645 189 540Ženski 105 199 1691 210 225Oba 490 755 3336 399 765

PolOstale uslužne

aktivnostiPrivatna

domaćinstvaEksteritorijalne

organizacije i telaNepoznato

Muški 359 - 1 335  Ženski 288 - - 199  Oba 647 - 1 534