ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК

Наташа Стојановић VII2

УВОД

Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку. Представља почетак српске револуције. Трајао је у периоду од 14. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Предводио га је вожд Карађорђе Петровић.

ПОЧЕТАК УСТАНКА

Први српски устанак се у тајности припремао. У манастиру Вољавча у лето 1803. на дан

манастирске славе, када на манастирском тавану, тополски кнез Матија Јовичића утиче на Карађорђа и Гају Пантелића да у том тренутку не започну устанак. Карађорђе договара са Драгутином Милутиновићем да са Милошем Кабадрцем добавља оружје из Немачке. После догађаја у Вољавчи Карађорђе шаље Гају Пантелића виђеним народним првацима да почну спремати људе и шире мрежу. 

МАРИЋЕВИЋА ЈАРУГА

ВЕЛИКЕ БИТКЕ УСТАНКА

У почетку устаници нису имали много успеха све док се нису добро организовали.

Први српски устанак започео је спаљивањем турских ханова. Значајне битке су: бој на Иванковцу (1805. године), бој на Мишару (1806. године), бој на Делиграду (1806. године) и битка на Чегру (1809. године).

Битка на Делиграду

Бој на Мишару

Битка на Чегру

Ћеле кула је споменик из Првог српског устанка која је у знак одмазде тадашња Турска власт у Србији изградила од лобања погинулих устаника у бици на Чегру.

Битка на Иванковцу

Битка за Београд је врло важан тренутак у устаничкој Србији. Устаници су држали град под опсадом око 2 године. Ма где да су вођене битке опсада није напуштана и увек је одржавана. Логор је у почетку био на Врачару, а касније на Ташмајдану и Карађорђе би се увек враћао под бедеме Београда после неких бојева. Опсадом су онемогућавани Турци да продру са леђа устаницима, такође су онемогућени да излазе у ослобођене српске крајеве и наравно опсадом су дахије држене да не побегну. Коначно заузимање Београда је почело код Сава капије и највећу улогу су имали Конда бимбаша и Узун Мирко Апостоловић. Код Стамбол капије су биле најжешће борбе где је и погинуо Васа Чарапић, између данашњег Народног позоришта и Народног музеја. У ослобођењу Београда је погинуло око 50 устаника и 300 Турака. Вођа турских крџалија, Алија Глушанац, је покушао да се одржи у горњем граду, али када је видео да је све изгубљено искрао се и лађом побегао за Видин. 8. јануара, на дан Св. Првомученика Стефана Београд је коначно у српским рукама.

ВОЈНИ СЛОМ УСТАНКА 1813. ГОДИНЕ

Русија је ушла у рат против Турске, као савезник Србије и заједничким снагама поразили су Турке на Штубику (1807) и на Варварину (1810).

Због Наполеонових похода на Русију 1812. године, руске трупе су се повукле из Србије и склопиле мир са Турском у Букурешту.

Крајем лета 1813. године турска војска је из више праваца напала Србију. После дуготрајних борби Турци су поново освојили Србију. Велики део становништва, са Карађорђем и другим устаницима, отишао је у Аустрију и Влашку. 

УСТАНИЧКА СРБИЈА 1804. ГОДИНЕ

Карађорђева застава са ликом краља Стефана Прововенчаног

Војводска застава из 1811. године

Карађорђев печат

Смедеревски Санџак (1804-1815)

ОРУЖЈЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

КАРАЂОРЂЕ

Ђорђе Петровић се родио 1762. године у Шумадији у селу Вишевац. Оженио се Јеленом Јовановић са којом је имао седморо деце. Турци су га звали Кара или Црни Ђорђе. Бавио се трговином, хајдуковао и често долазио у сукоб са Турцима. После војног слома 1813. године отишао је у Аустрију, а касније прешао у Русију. Вратио се у Србију 1817, али је по наређењу кнеза Милоша Обреновића, који је сматрао да није погодно време за борбу, убијен 25. јула исте године.

Иако угушен, Први српски устанак је представљао тек почетак српске револуције и на његовим основама је грађена будућа слобода Србије.