BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 316 �� ^ETVRTAK 31. JANUAR 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

PROTEKLU SEDMICU OBELE@IO SNEG U CELOJ SRBIJI

DDDD AAAA NNNN OOOO NNNN OOOO ]]]] NNNN AAAA BBBB OOOO RRRR BBBB AAAA ZZZZ IIII MMMM SSSS KKKK EEEE SSSS LLLL UUUU @@@@ BBBB EEEE

U Para}inu od pro{log vikenda - kao u svim krajevima na{e zemqe. Zimska slu`ba 24 sata borila se sa snegom, probijala smetove na najugro`enijim pravci-ma... Saobra}aj je bio ote`an, ali je odr`avana prohodnost. Pomo} volontera mnogo je zna~ila.

MERA^I PROTOKA NA VRELU

MODERNIZACIJA VODOSNABDEVAWA

��Strana 3.

“KLAS KOMERC” PRO[IRUJE PROIZVODWU

NNNN OOOO VVVV IIII PPPP OOOO GGGG OOOO NNNN UUUU IIII NNNN DDDD UUUU SSSS TTTT RRRR IIII JJJJ SSSS KKKK OOOO JJJJ ZZZZ OOOO NNNN IIII

��Strane 10, 16. i 20.

KONDITORSKA FABRIKA OVE GODINE OTVARA ^ETVRTI POGON OBELE@ENA [KOLSKA SLAVA, SVETI SAVA

“^OKOLEND” U STALNOMINVESTIRAWU

��Strana 3.

SSSSRRRRPPPPSSSSKKKKOOOOMMMM PPPPRRRROOOOSSSSVVVVEEEETTTTIIIITTTTEEEEQQQQUUUU UUUU ^̂̂̂AAAASSSSTTTT

��Strana 6.

~etvrtak 31. januar 2019.2 Lokalna samoupravaBilten

U okviru priprema zaprvu ovogodi{wu sednicuSkup{tine op{tine,~lanovi Op{tinskog ve}aod polovine januara inten-zivno su zasedali. Za sedamdana, od 15. do 22. januara,odr`ane su ~etiri sed-nice.Na 302. zasedawu, posled-wem pro{le sedmice,ve}nici su usvojili iodbornicima uputili nacrtodluke o usvajawu Lokalnogakcionog plana zazapo{qavawe u op{tiniPara}in za 2019. godinu.To je plan koji Skup{tinaop{tine donosi po~etkomsvake godine da bi prekonadle`ne filijaleNacionalne slu`be zazapo{qavawe obezbedilarepubli~ko u~e{}e ufinansirawu programajavnih radova.Op{tinsko ve}e potom jeusvojilo nacrt Elaboratao razvojnom planu mre`ajavnih osnovnih {kola ijavne pred{kolske ustanovena teritoriji op{tine, tenacrte dve odluke koje iztog elaborata proisti~u, omre`ama osnovnih {kolai pred{kolske ustanove.Kako je u obrazlo`ewure~eno, ni{ta se ne mewaiz odluke od 2011. godine,{to zna~i da broj osnovnih{kola u na{oj op{tiniostaje isti, osam osnovnihi jedna muzi~ka. Ve}nicisu elaborat i obe pri-padaju}e odluke uputiliodbornicima na razma-trawe i dono{ewe.Na 302. sednici razmatran

je i ugovor o obezbe|ivawusredstava za vr{ewe osni-va~kih prava izme|uOp{tine i Doma zdravqa,{to je potrebno iz for-malnih razloga na osnovuZakona o zdravstvenojza{titi, pa je Ve}e done-lo zakqu~ak o davawusaglasnosti na ovaj ugovori ovlastilo predsednikaop{tine da ga potpi{e.U okviru posledwe ta~ke,Op{tinsko ve}e doneloje ovogodi{wi programkori{}ewa sredstava zaunapre|ewe bezbednostisaobra}aja na teritorijiop{tine. Ovaj programpredla`e Savet za bezbed-nost saobra}aja, a donet jenakon {to je predstavnikDirekcije za izgradwuDu{an Ili} obrazlo`iopredlog kori{}ewa ovih

sredstava predvi|enih ovo-gogodi{wim op{tinskimbuxetom u ukupnom iznosuod sedam miliona dinara.

Vozilo donacija SKGOSa prethodne sednice

Ve}a odr`ane 17. januara,izdvajamo informaciju ougovoru o donaciji izme|uStalne konferencije grado-va i op{tina (SKGO) ina{e op{tine, na osnovukog je SKGO doniraoPara}inu putni~ki auto-mobil u okviru programapodr{ke EU inkluzijiRoma. Ovo vozilo, kakoje prisutne obavestiozamenik predsednikaop{tine Tomislav[aleti}, slu`i}e zapotrebe funkcionisawaMobilne jedinice za soci-jalno ukqu~ivawe Roma.

Data je saglasnost i naugovor o sprovo|ewu pro-grama “Reforma poreza naimovinu” izme|u na{eop{tine i {vajcarske kor-poracije koja je pravnisledbenik prethodnogfinansijera projekta, akako projekat ve} traje,tekst ugovora usvojen jejednoglasno i ve}nici suovlastili predsednikaop{tine da ga potpi{e.Posledwa ta~ka dnevnog

reda bila je sportska.^lanovi Ve}a usvojili suizve{taj komisije za ocenugodi{wih i posebnih pro-grama kojima se zadovo-qavaju potrebe i intere-si gra|ana u oblastisporta. U pitawu su rev-idirani ovogodi{wi pro-grami vi{e sportskihklubova: O[K “Para}in”,

Odbojka{kog kluba“Para}in”, Aero-kluba“Na{a krila”,Stonoteniskog kluba “SFSBorac”, Odbojka{kog klu-ba “Borac”, Saveza za{kolski sport op{tine,Streqa~kog kluba “SFSBorac”, SK “Katori”,Gimnasti~kog kluba“Para}in” i Sportskogsaveza op{tine.

Mehanizam utvr|ivawajavnog interesa

Sa 300. sednice Ve}a,odr`ane 16. januara,zna~ajan je Mehanizamutvr|ivawa javnog intere-sa u oblasti javnoginformisawa na teritori-ji op{tine, koji je jedno-glasno donet, nakon obraz-lo`ewa koje je dao Milo{\ur|evi} o sprovedenoj

javnoj raspravi. Odmah zatimve}nici su razmatrali nacrtjavnog poziva za u~e{}e naop{tem konkursu za sufi-nansirawe projekata radiostvarivawa javnog intere-sa u oblasti informisawau 2019. godini, nakon ~egaje nacrt jednoglasno upu}enKomisiji za kontroludr`avne pomo}i RepublikeSrbije.Kao tre}a i posledwa

ta~ka ove sednice, razma-trane su izmene i dopunere{ewa o imenovawustru~nog tima za real-izaciju javno-privatnogpartnerstva radi rekon-strukcije i racionalizacijejavnog osvetqewa, bez ele-menata koncesije. I ovajpredlog je usvojen i upu}enSkup{tini op{tine narazmatrawe i odlu~ivawe.

Z. Ra{i}

Javna rasprava o utvr|i-vawu tema od javnog inte-resa u oblasti informisa-wa na teritoriji op{tinePara}in odr`ana je 16.januara, u prisustvu pred-stavnika vi{e udru`ewagra|ana i organizacija.Rezultat rasprave je pred-log da se pro{le godineutvr|enim temama dodaza{tita `ivotne sredine,te da se ve}a pa`wa uokviru ve} postoje}e temebrige o starima, posvetinasiqu u porodici.Javna rasprava je deo

priprema za raspisivawekonkursa za medijske pro-jekte. Kako je rekao Mi-lo{ \ur|evi}, ~lan Op-{tinskog ve}a, Zakonom

o javnom informisawupredvi|eno je konkursnosufinansirawe medijskihsadr`aja, a primarna svr-ha buxetske podr{ke pro-jektnim aktivnostima me-dija je da omogu}i svimgra|anima da ostvare pra-vo na istinito, potpuno,

pravovremeno i nepristra-sno informisawe. - Ovom javnom raspravom`elimo da omogu}imo dagra|ani budu informisanio svim temama od javnoginteresa, kao i da obezbe-dimo uslove za transpa-rentno i odgovorno tro{e-

we buxeta namewenog javnominformisawu, rekao je,izme|u ostalog, \ur|evi}. Prisutni na javnoj ras-

pravi su imali par novihpredloga tema. NVO “Alter-nativni parlament gra|a-na” predlo`io je oblastza{tite prava penzionera,posebno kad je o nasiqunad starima u porodici re~,dok je predstavnik UNE-KOOP Vladimir Jankovi}potencirao temu za{tite`ivotne sredine i uticaja

globalnih klimatskih pro-mena, kao javni interes. - Na taj na~in posti`e seinformisanost o radu svihsubjekata koji se bave `i-votnom sredinom i direkt-nu se edukuju gra|ani, uti-~e na wihov odnos prema`ivotnoj sredini. Kli-matske promene su va`natema s obzirom na posle-dice koje ostavqaju, pa jei tu potrebna informisa-nost. Zato je na{ interesda se ova tema na|e na

spisku tema za sufinansi-rawe kao medijski sadr`aj,obrazlo`io je Jankovi}. Posle javne rasprave,

kako je objasnio Milo{\ur|evi}, Op{tinsko ve-}e razmatra predloge temai one nakon usvajawa posta-ju deo mehanizmautvr|ivawa javnog intere-sa u oblasti informisawau na{oj op{tini, odnosnodeo konkursa za sufinan-sirawe medijskih sadr`a-ja. N. Stankovi}

JAVNA RASPRAVA O UTVR\IVAWU TEMA OD JAVNOG INTERESA U INFORMISAWU

ZA SEDAM DANA ODR@ANE ^ETIRI SEDNICE OP[TINSKOG VE]A

PRIPREMA PRVE JANUARSKE SEDNICE SKUP[TINEPredlog odluke o usvajawu Lokalnog akcionog plana za zapo{qavawe za 2019. godinu upu}en odbornicima

UNAPRE\EWE

BEZBEDNOSTI

SAOBRA]AJA

Po programu koji jedonelo Op{tinsko ve}ena jednoj od sednica,sredstva za unapre|ewebezbednosti saobra}ajau ovoj godini }e najvi{ebiti usmerena na dodat-no opremawe zona oko{kola, poboq{awe sig-nalizacije i na promo-tivne kampawe u sarad-wi sa Agencijom zabezbednost saobra}aja,te za izradu lokalnestrategije bezbednostisaobra}aja na putevimado 2025. godine.

POSTOJE]A LISTA TEMA

Na listi tema od javnog interesa ve} se nalazesadr`aji koji se odnose na podsticawe preduzet-ni{tva mladih, razvoj turisti~ke privrede, obra-zovawa, podsticawe kulturnog i umetni~kog stva-rala{tva, razvoj sporta i fizi~ke kulture, una-pre|ewe za{tite zdravqa, brige o starima i oso-bama sa invaliditetom, unapre|ivawe rodne rav-nopravnosti, a kako je Op{tinsko ve}e usvojilodva nova predloga, i te teme su sada na listi.

Ciq sufinansirawa medijskih sadr`aja iz buxeta je dagra|ani budu objektivno, pravovremeno i potpuno informisani

USKORO KONKURS ZAMEDIJSKE PROJEKTE

U javnoj raspravi u~estvovali predstavnici vi{e udru`ewa gra|ana

OP[TINSKO VE]E - dinami~an rad ve} od po~etka godine

~etvrtak 31. januar 2019. 3Aktuelno Bilten

Para}inski “^okolend” jefirma u neprekidnom inve-stirawu, modernizujekapacitete, pro{iruje ipove}ava proizvodwu, zbog~ega je uspeo ne samo dasa~uva postoje}a radna mes-ta, ve} ove godine,otvarawem ~etvrtog pogo-na, planira novozapo{qavawe. U vreme kad nove fabrikei nove proizvodwe zbogpotpune automatizacijeprakti~no ukidaju radnamesta, primer ove fab-rike pokazuje koliko jemnogo ulagawa potrebnoda bi se sa~uvao ve} pos-toje}i broj zaposlenih.

Prolaze}i kroz inten-zivnu modernizaciju,“^okolend” je izgradionove pogone i vi{e hiqa-da kvadrata dodatnogposlovnog i proizvodnogprostora, a broj radnika jeostao maltene isti kaopre po~etka modernizaci-je zbog toga {to jeproizvodwa skoro svihproizvoda vi{estrukouve}ana, a ima i novih - u{ta se ovih dana uverio ipredsednik op{tine Sa{aPaunovi}, obilaze}i“^okolend”.U ovoj fabrici proizvod-wa kremastih proizvoda(bananica), ~okoladnog

programa i tortiqa ~ipsa,odvija se u tri pogona, akako je naglasio Paunovi},samo proizvodwa ~ipsauve}ana je tri puta,proizvodwa ~okolada ve}a

je za dvadeset odsto, anovi kremasti proizvodi seprave u koli~ini koja je,u tonama, ve}a nego neka-da{wa proizvodwa ~oko-lade i ~ipsa zajedno.- “^okolend” radi za

doma}a i za stranatr`i{ta, o~ekuju dainstaliraju noveproizvodne kapacitete,bi}e novih proizvoda, {tozna~i da je budu}nost ovefabrike osigurana. Bitnoje da je zadr`an broj rad-nika pre modernizacijekroz uvo|ewe novihproizvoda i pogona, {to jeina~e jako te{ko, a tako|e,prosek plate je ovde preko40.000 dinara, {to je vi{e

od proseka u op{tiniPara}in prema zvani~nojstatistici, ka`e Paunovi}.Pogon za proizvodwu tor-tiqa ~ipsa je jedinstven uovom delu Evrope jer seproizvodi od ~itavog zrnakukuruza, obja{wava gen-eralni direktor “^okolen-da” Marko Simi}.- Takva vrsta zaokru`eneproizvodwe zastupqena jejo{ jedino u Francuskoj,Italiji i [paniji, {tonas pozicionira natr`i{tu dosta dobro iuspeli smo da krozproizvodwu privatnih rob-nih marki pove}amo dostakapacitet proizvodwe, sko-ro smo popuweni, tako da

se u sva tri pogona radi saveoma dobrim procentomispuwenosti, obja{wavaSimi}.I on je rekao da je bilojako te{ko odr`ati brojzaposlenih na nivou kojije zate~en iz razloga {toje dosta ulo`eno u autom-atizaciju, ali opet, uzizgradwu novog proizvodnogpogona i pove}aweproizvodnih kapaciteta, u“^okolendu” su uspeli dazadr`e broj radnika.- A ono ~emu te`imo je

da kroz aktivaciju ~etvr-tog proizvodnog pogonaove godine zaposlimo novequde - zakqu~io je gener-alni direktor. Z. Ra{i}

Na kapta`i “SvetaPetka” u Izvoru 23. jan-uara ekipa JP “Vodovod”zavr{ila je postavqawemera~a protoka vode, {toje deo veoma va`nih poslo-va na modernizaciji sis-tema vodosnabdevawa,odnosno digitalizacijenadzora sistema i mre`e.Digitalizacija je sas-

tavni deo programaunapre|ewa vodosnabde-vawa koji JP "Vodovod" izna{eg grada sprovodi saNema~kom razvojnom KfWbankom, a koji jo{ obuh-vata zamenu 9,4 kilometraglavnog dovoda Izvor-Para}in, izgradwu ~etiribunara i rekonstrukcijudela dotrajale vodovodnemre`e u gradu, koja je ve}po~ela.Mera~ na izvori{tu

omogu}uje pra}ewe

koli~ine vode koja polazisa kapta`e ka Para}inu dorezervoara naKara|or|evom brdu, gde}e tako|e biti postavqenimera~i. U sklopu ovih rado-va, naime, mera~i }e bitiugra|eni na svim va`nijimmestima kako bi se mer-ili potencijalni, odnosnostvarni gubici vode, kako umre`i, tako i na pojedin-im sektorima te mre`e,obja{wava direktor “Vodovoda” Neboj{a Simi}.

Mawi mera~i postavqenisu u objektu kapta`e, doda-je Simi}. Ugra|en je imera~ koji meri protokvode ka rezervoaru izaIzvora, odakle se snabdevaju,pored Izvora, i okolnasela Gorwa Mutnica, DowaMutnica i Plana.Podsetimo, projekat

unapre|ewa vodosnabde-vawa vredan je 3.450.000evra, a sredstva suobezbe|ena zahvaquju}ivelikom anga`ovawu ovogpreduze}a i lokalnesamouprave kod nadle`nihministarstava, u saradwisa Vladom Nema~ke iEvropske unije.

M. Stojanovi}

Svih deset ta~akadnevnog reda 303. sed-nice Op{tinskog ve}a,odr`ane u ponedeqak,28. janauara, dobilo jezeleno svetlo ve}nika.Uprava za investicije

i lokalni razvoj dobilaje saglasnost na preuzi-mawe obaveza po ugovoruza kapitalne projektekoji zahtevaju pla}awe uvi{e godina, radi spro-vo|ewa postupka nabavke.Izme|u ostalih, upitawu su projektiizgradwe kanalizacije uselima, ure|ewa trga safontanom u centru gra-da, ure|ewe javnepovr{ine u ^epuru, pro-jekat izgradwe i rekon-strukcije trotoara...Tako|e je usvojen i

upu}en odbornicimanacrt odluke o davawu nakori{}ewe prostorijaTuristi~koj organizaciji(TO), koja je posle sko-ro dve godine privre-

menog sme{taja u zgradiPoslovnog centra dobi-la adekvatan prostor,gde TO planira otvaraweturisti~kog info centra.Ve}e je tako|e usvoji-

lo program javnogobave{tewa u oblastisporta za odobravawefinansirawa godi{wihprograma za 2020. godinu,kako bi klubovi imalivremena da pripremesvoje programe, a tako|esu usvojeni i upu}eniodbornicima predlozi{est odluka o davawu uzakup ukupno 64 hektaradr`avnog poqo-privrednog zemqi{ta,u drugom krugu, na desetgodina.Zbog uskla|ivawa sa

zakonom, Ve}e je razma-tralo i predlog izmeneOdluke o lokalnimkomunalnim taksama,prihvatilo ga i uputi-lo ga na javnu raspravu.

Z. Ra{i}

KONDITORSKA FABRIKA OVE GODINE OTVARA ^ETVRTI POGON, UZ NOVO ZAPO[QAVAWE

“^OKOLEND” U STALNOM INVESTIRAWUOva firma sve vreme ula`e u automatizaciju, ali i {irewe proizvodwe i dijapazona proizvoda, zahvaquju}i ~emu suuspe{no sa~uvana zate~ena radna mesta

KONSTANTNA

ULAGAWA

Najve}a pro{logo-di{wa investicija bilaje izgradwa novog mag-acinskog prostora od2.500 kvadrata. Ova god-ina bi}e zna~ajna poinvestirawu u noviproizvodni pogon, anaredne godine - krozmarketing, bi}e inves-ticija u nove proizvodesa postoje}om opremom.

ZAMENA CEVOVODA I NOVI BUNARI

Zamena desetak kilometara dotrajalog cevovodaIzvor-Para}in smawi}e gubitke i omogu}ititako oko dvadeset odsto vi{e vode u mre`i, dok}e ~etiri nova bunara iz KKffWW programa obezbe-diti dodatnih 50 litara vode u sekundi, {to }e,uz digitalizaciju nadzora i zamenu dotrajalevodovodne mre`e u gradu, re{iti pitawe vodosnab-devawa za narednih nekoliko decenija.

DIGITALIZACIJA NADZORA SISTEMA VODOSNABDEVAWA I MRE@E

Radi se o preuzimawu obaveza pougovoru za kapitalne projekte kojizahtevaju pla}awe u vi{e godina

SA POSLEDWE SEDNICE OP[TINSKOG VE]A

SAGLASNOST UPRAVIZA INVESTICIJE

POSTAVQENI MERA^I PROTOKA NA VRELUOsim na kapta`i, mera~i }e biti postavqeni na rezervoaru, bunarima i delovima mre`e

Direktor “Vodovoda”Neboj{a Simi}

Zahtevan posao na terenu

Proizvodwa tortiqa ~ipsa jedinstvena je u ovom delu Evrope

Predsednik op{tine Sa{a Paunovi}

u obilasku “^okolenda”

~etvrtak 31. januar 2019.4 InfrastrukturaBilten

Nakon ra{~i{}avawaprostora ru{ewem neka-da{weg objekta zemqo-radni~ke zadruge uDrenovcu, wegovi `iteqi}e na ovom placu ve} uovoj godini dobiti pijacusa nadstre{nicom, a unarednoj fazi radova napreostalom deluzemqi{ta bi}e sagra|enteren za male sportove,saznajemo od GoranaMilojevi}a, zamenikana~elnika Uprave zainvesticije i odr`ivirazvoj.Pored toga, nastavqaju se

radovi na ure|ewu domakulture koji podrazumeva-ju sre|ivawe velike salei bine. Time }e salapostati funkcionalnijakako za potrebe probavrlo uspe{nog kulturno-umetni~kog dru{tva

"Spasovdanski vez" izovog sela, tako i zaokupqawa i izvo|ewedrugih kulturnih izabavnih sadr`aja. Ina~e, prva i druga

faza radova na domu kul-ture u Drenovcu su

zavr{ene. Najpre jezamewen krov na objektu,zatim je ura|en mokri~vor i zapo~elo se saure|ewem enterijera, doda-je Milojevi}.Ranije radove na seoskomdomu, s obzirom da senalazio u sklopu vi{eprate}ih administra-tivnih objekata, godina-ma unazad spre~avali sunere{eni imovinski prob-lemi, a bez wihovogre{avawa nije bilomogu}e obavqati posloverekonstrukcije. Osimtoga, ni jedan od posto-je}ih objekata u ovomkompleksu, izuzev samogdoma, nije bio legalizo-van iako je u pitawu cen-tar sela. To je, protokomvremena, prouzrokovalowihovo zapu{tawe, a bezvlasni~kog prava lokalnasamouprava nije mogla dauradi legalizaciju.

Iako je postupakuspe{no zavr{en, on jezbog du`ine trajawa uspo-rio planirane radove,ali su oni najzad krenuli,pa }e centar Drenovcadobiti sasvim noviizgled. M. Stojanovi}

Ulice u seoskim mesnimzajednicama iz pro{logo-di{weg programa koje,zbog vremena, nisuzavr{ene do kraja decem-bra, bi}e asfaltiranepo~etkom ove gra|evinskesezone. Te ulice su ugov-orene i radovi se nas-tavqaju ~im to vremenskiuslovi dozvole.U Gorwoj Mutnici

zavr{eni su radovi kojiprethode asfaltirawu uObili}evoj i Ulicicarice Milice, uBusilovcu pripreme sutekle u Bakri}koj i deluPartizanske ulice, koja sezbog velike du`ine gradi-la etapno. U Ra{eviciu Svetosavskoj ulici i uKla~evici u Ulici VukaKaraxi}a tako|e supro{le godine privedenikraju pripremni radovi ipredstoji asfaltirawe.Lepo vreme ~ekaju i dvemawe ulice u Zabregi,Cara Du{ana i Deqni~kipotok, koje }e bitire{ene behaton plo~amaumesto asfalta zbog male{irine koja onemogu}avapristup gra|evinskojma{ini. I ovde je svespremno za okon~awe rado-va.Za razliku od navedenih

mesnih zajednica, u Le{juu Ulici vojvode Crepa iu Plani u Ulici vojvodeStepe, zemqani radovi

tek predstoje, a potom ipostavqawe tampon zone,ali su i te dve uliceugovorene.Da podsetimo, pro{le

godine asfaltirano jedvadesetak ulica, a sezonaje otvorena u Planiasfaltirawem Ulice IvaAndri}a. Izgra|ene sutako|e ulice [ajin potoku Izvoru, Cara Uro{a uTre{wevici i @ivojinaJakovqevi}a u Svojnovu.U Tre{wevici je zatimasfaltirana i Vrap~ans-ka, a u Svojnovu Nemawinaulica.Po dve asfaltirane ulicedobili su i `iteqi

Stubice i Drenovca. UStubici je izgra|enaUlica svetog Romana ideo Branislava Nu{i}a, au Drenovcu ulice VojvodeStepe i Kosovska.U Lebini je asfaltirandrugi deo Ulice VukaKaraxi}a, u MirilovcuKolubarska, Ulica vo`daKara|or|a u DowemVidovu, Jovana Du~i}a u[avcu, Ulica StepeStepanovi}a u Sikirici,Juhorska ulica u Poto~cu,Du{ana Silnog u Rataru,deo Avdine ulice uBo{wanu, i Ulica BoreIli}a u ^epuru.

M. Stojanovi}

Stambena zgrada uDankovu, sa 20 stanova zaizbeglice iz Hrvatske iBiH, prakti~no jezavr{ena, ali useqeweodla`e prikqu~ewe naelektri~nu mre`u koje ujanuaru nije moglo da seobavi zbog vremenskihuslova. Za povezivawe nove i

opremqene trafo-stanicesa zgradom potrebne sutemperature iznad nule,{to u prethodnom perio-du nije bio slu~aj. Izvo|a~zato mora da sa~eka da

vremenski uslovi omogu}eiskop kanala i postavqawepodzemnog kabla za napa-jawe zgrade strujom.Gradwa ovog objekta,

ina~e, po~ela je u aprilupre dve godine u okviruRepubli~kog stambenogprograma za zbriwavaweizbeglica, a Op{tina jeobezbedila lokaciju,zemqi{te, kompletnuinfrastrukturu i novutrafo-stanicu. Izuzimaju}itrenutno zaka{wewe,radovi su do sada tekliplaniranim tempom. Z.R.

U dvori{tu seoske ambu-lante u Tre{wevici predve gra|evinske sezoneure|en je teren minisportskog centra namewennajmla|im stanovnicimaovog i okolnih sela.Postavqeni su tobogani,mobilijari i druge spraveza najmla|e, kao i sto zastoni tenis namewen ne{tostarijem uzrastu.Uspe{no sprovedena jav-na nabavka omogu}i}epo~etak radova u ovoj godi-ni u drugom delu ovogprostora, saznajemo uUpravi za investicije iodr`ivi razvoj.Bi}e izgra|eno igrali{te

za odbojku, basket, postavi}ese fitnes sprave, klupe zasedewe, a bi}e ure|ene ipe{a~ke staze. Tako|e jepredvi|eno postavqaweza{titne ograde.Za sve planirane radoveiz op{tinskog buxetaopredeqeno je ukupno 8,5miliona dinara, a poslovina ure|ewu dvori{taseoske ambulante obavqalisu se fazno upravo zbogvisoke cene ko{tawa.Ovako ure|en prostor sig-urno je da }e pored omla-dine privu}i i starijestanovnike koji se bavesportom i rekreacijom.

M.S.

KRAJEM PRO[LE GODINE PO^ELI RADOVI NA PROSTORU KOD DOMA KULTURE

DRENOV^ANI ]E DOBITI POKRIVENU PIJACUTeren je ra{~i{}en, a pijaca }e se nalaziti na prostoru sru{enog objekta nekada{we zadruge

PROGLA[EN JAVNI INTERES

Prostor koji se nalazi iza doma kulture uDrenovcu bio je u vlasni{tvu nekada{we poqo-privredne zadruge koja je davnih godina oti{la uste~aj. S obzirom da to zemqi{te, kao ni objekat kojise na wemu nalazio, nisu mogli na drugi na~in dapre|u u vlasni{tvo Op{tine, progla{en je javniinteres i taj proces je okon~an 2016. godine.

DINAMIKA RADOVA

Pro{le godine asfalti-rano je 19 seoskih sao-bra}ajnica, {to jeuobi~ajen tempoasfaltirawa u selima,a sli~na dinamikaizgradwe o~ekuje se i uovoj godini, najavquju izUprave za investicije, sobzirom da }e, uzzavr{etak ugovorenihulica, biti jo{ javnihnabavki i asfaltirawa.

ZAVR[NI RADOVI NA STAMBENOJ ZGRADI U DANKOVU

Temperature ispod nule onemogu}ile su ujanuaru postavqawe podzemnog kabla

Zavr{ena je javna nabavka, predstoji po~etak radova

NASTAVI]E SE IZGRADWA ULICA U SELIMA

ASFALT NAJPRE ZA UGOVORENE ULICEIzgradwa u Kla~evici, Ra{evici, Gorwoj Mutnici, Zabregi, Busilovcu, Plani i Le{ju, na prole}e

JO[ PRIKQU^EWENA ELEKTRO MRE@U

DRUGA FAZA RADOVA

KOD SEOSKE AMBULANTE

SPORTSKI TERENIU TRE[WEVICISvetosavska ulica u Ra{evici, ve} pripremqena

za asfaltirawe, bi}e zavr{ena me|u prvima

Deo ovog prostora ure|en je ranije

Izgradwa pijace sa nadstre{nicom naovom prostoru planirana je tokom godine

~etvrtak 31. januar 2019. 5Infrastruktura Bilten

Ugovoreni su zavr{niradovi na novom objektuKulturnog centra, podkupolom, koji }e krenutivrlo brzo, tako da }ekona~no biti zavr{enakongresna sala i enterijerovog lepog zdawa bi}e upotpunosti ure|en.Podsetimo, u prethodnomperiodu zavr{eni su kom-pletni unutra{wi radovi

na ure|ewu galerijskogprostora, bioskopske idruge dve multi-funkcionalne sale, ura|enisu prikqu~ci na vodovod-nu mre`u, postavqenipodovi, okre~ene pros-torije, postavqen je ipu{ten u rad lift, ali

zavr{etak kompletnihradova kasni najpre zbogka{wewa u izmirivawurepubli~kih obaveza, azatim zbog poplave isanacije wenih posledi-ca. Tada su poplavqenepodrumske prostorije, pa jemewana projektna doku-mentacija tog prostora na~iju se izradu ~ekaloodre|eno vreme.

Uz definitivni zavr{etakobjekta novog Kulturnogcentra, programom Upraveza investicije i odr`ivirazvoj predvi|eno je da uovoj godini zapo~nu radovina ure|ewu trga safontanom u centru gradana prostoru preko puta

"Maksija", u vi{e faza.O~ekuje se najpre spro-vo|ewe javne nabavke, paugovarawe radova. Trg safontanom na tom potesubio je naj~e{}i predlogna{ih sugra|ana kao odgov-

or na pitawe kako trebaurediti taj prostor.Tako|e, re{avaju se pre-ostali imovinski proble-mi u centru grada na pote-su od zgrade “Kula” dovelikog mosta na Crnici.

Op{tina je prodala svojuimovinu koja je bila usuvlasni{tvu na tojlokaciji, doneti su urban-isti~ki planovi za ovajprostor i po okon~awuovog postupka bi}e mogu}a

izgradwa novih objekata uovom bloku starih zgrada. Tusu uglavnom re{eni prob-lemi restitucije sem jedneparcele koja nije smetwaza izgradwu novih objekata. Na `alost, sa druge

strane Ulice kraqa PetraPrvog jo{ uvek traju pos-tupci restitucije i nijemogu}e graditi objekte, azbog sudskog spora, jo{izvesno vreme bi}eneure|en prostor neka-da{we kafane “Tri groz-da”. M.S./Z.R.

Na sednici Skup{tineop{tine odr`anoj 12.decembra, usvojena su svatri programa Uprave zainvesticije i odr`ivirazvoj, me|u wima i pro-gram pripreme i izgrad-we kapitalnih objekata odzna~aja za lokalnusamoupravu za 2019. god-inu.Ovaj program obuhvata

ulagawe u pripremu iizgradwu objekata od

zna~aja za lokalnusamoupravu i predvi|a,izme|u ostalih investi-cija, da se nastave radovina izgradwi infrastruk-ture industrijske zone irealizuje u woj pripremai izgradwa objekata.Obaveze koje su preuzete

po ugovorima iz prethod-ne godine, tako|e, sastavnisu deo tog programa.Podsetimo, {vedska kom-panija "Rimaster" zakupi-la je halu i pokrenulaproizvodwu kraj auto-puta, obu~iv{i za radprvu grupu zaposlenih, aplanira preseqewe uobjekat u industrijskojzoni koji }e sagraditiOp{tina i dati, nakonlicitacije, u zakup po

tr`i{nim uslovima. Dabi se ostvario plan ovoginvestitora koji,dugoro~no, predvi|aotvarawe do hiqadu rad-nih mesta, Op{tinaizlazi u susret“Rimasteru” i pomenu-tim programom planirana

su sredstva za pripremuparcela za izgradwuindustrijskog parka (56miliona dinara), i zasamu izgradwu objekata(164 miliona).Projektovawe je u toku popro{le godinesklopqenom ugovoruUprave za investicije safirmom “Domus in`ewer-ing” iz Jagodine, a preuze-ta obaveza po ovom ugov-oru je tri miliona

dinara, dok }e 1,5 mil-iona biti izdvojeno zanadzor nad izgradwom.Infrastruktura u indus-trijskoj zoni gradi}e sei uz pomo} sredstavadobijenih iz Evropskeunije po projektu EUPRO, uz u~e{}e op{tine,

za {ta je ovogodi{wimprogramom pripreme iizgradwe kapitalnihobjekata od zna~aja zalokalnu samoupravu plani-rano 40.800.000 dinara.Tehni~ki prijem ovih rado-va ko{ta}e 408.000, a nad-zor nad wihovim izvo|ewemoko 1.2 miliona.Tako|e su predvi|ena

sredstva i za promotivnedoga|aje na izgradwi iopremawu industrijske zone,kao i sredstva za speci-jalizovane usluge, usluge{tampe, ogla{avawa.... Ukupno je za realizaci-ju plana izgradwe indus-trijske zone opredeqeno267.838.000 dinara.

M. Stojanovi}

U pro{loj godinisvla~ionice za fudbalskeklubove u selima su segradile u Svojnovu,Gorwoj Mutnici iZabregi, a fudbalskitereni u Izvoru iLebini. Dok su uSvojnovu svla~ionice upotpunosti zavr{ene, uGorwoj Mutnici okon~anaje prva i ugovorena dru-ga faza radova, a nastavakradova na svla~ionicamaugovoren je i za mesnuzajednicu Zabrega.Svi ugovoreni poslovi

bi}e okon~ani u ovoj godi-ni.Ina~e, u prethodnoj

2017. godini bilo je imawih unutra{wih rado-va u objektu svla~ionicau Stri`i, a s obzirom dase i ovi radovi odvijajuetapno, Stri`ani }esa~ekati jo{ malo dowihovog okon~awa.Zahtevi za izgradwom

fudbalskih terena iprate}ih objekata su ~estina zborovima o plani-rawu buxeta u seoskimmesnim zajednicama, ali

}e se novi objekti gra-diti po zavr{etkuzapo~etih, re~eno je tadana zborovima. Nove fud-balske terene u dimen-zijama za takmi~arskisport dobile su mesnezajednice Izvor i Lebinai oni se grade u vi{efaza. Planira se da uovoj godini u Izvoruzapo~ne ogra|ivawe ter-ena, a sredstva su pred-vi|ena i za projekatizgradwe ograde oko fud-balskog igrali{ta uLebini. M. Stojanovi}

POSLOVI KOJI ]E SE KONA^NO REALIZOVATI U OVOJ GRA\EVINSKOJ SEZONI

KULTURNI CENTAR SE ZAVR[AVA,A IZGRADWA TRGA PO^IWE

Na Kulturnom centru preostali su radovi pod kupolom. Trg sa fontanom preko puta “Maksija” gradi}e se fazno

PRESEQEWE JAVNIH PREDUZE]A

Okon~avaju se radovi na adaptaciji objekta ukrugu nekada{we kasarne, pa u najskorije vreme tre-ba o~ekivati preseqewe dva op{tinska javna pre-duze}a, JP “Vodovod” i JKP-a, na novu lokaciju, apostoje}i wihovi prostori bi}e najverovatnijeponu|eni investitorima za izgradwu.

VA@NOST EU

PRO SREDTAVA

Lokalna samouprava uzpomo} ovih me|unaro-dnih sredstava (blizu300.000 evra) obezbe-di}e dodatnu izgradwuinfrastrukture u indus-trijskoj zoni. Gradi}e sejo{ jedna ulica du`ine600 metara i bi}eotvoren novi blokparcela s obzirom da zato postoje zahteviinvestitora.

PREDVI\ENA

SREDSTVA

Prema programu Upraveza investicije iodr`ivi razvoj, pro-jekat ure|ewa trga safontanom realizova}ese ove i naredne godine.U ovoj godini, za tusvrhu predvi|ena susredstva od 7,4 mil-iona dinara, dok je napoziciji za izgradwuKulturnog centra24.000.000 dinara.

NOVI POSLOVI

Za `iteqe DoweMutnice jedna odva`nijih stvari jeizgradwa bunara nawihovom igrali{tu, aza Davidov~ane trib-ine, te su se sredstva iza ove projekte na{la uovogodi{wem programuUprave za investicije iodr`ivi razvoj, kao isredstva za projekatizgradwe fudbalskogterena u Mirilovcu.

IZGRADWA SPORTSKIH OBJEKATA

U SELIMA U 2019. GODINI

RADOVI U VI[EMESNIH ZAJEDNICAU Gorwoj Mutnici i Zabregi ugovorenje nastavak radova na svla~ionicama.Po~e}e ogra|ivawe terena u Izvoru

INDUSTRIJSKA ZONA OVE GODINE BI]E VELIKO GRADILI[TE

UZ BOQE USLOVE, VI[E RADNIH MESTAOp{tina }e preko Uprave za investicije i odr`ivi razvoj graditi u Zmi~u objekte i daqe infrastrukturu

Re{ewe izgleda budu}e fontane u centru grada

Lokalna samouprava planira izgradwu industrijskogparka i otvarawe novog bloka parcela

~etvrtak 31. januar 2019.6 PanoramaBilten

Firma “Klas komerc” ko-ja ve} niz godina poslujeu na{oj op{tini sa pro-izvodnim pogonom u ^epu-ru gradi novi pogon zaprehrambenu proizvodwuu industrijskoj zoni“Zmi~”. Investicija jevredna 400.000 evra, a no-vac je ulo`en u izgradwuobjekta i kupovinu ma{i-na.U ovoj zajedni~koj inves-ticiji sa firmom “Naturagusto”, prema re~ima vlas-nika MiroslavaRadivojevi}a, 17 milionadinara je kredit Fonda zarazvoj sa povoqnijim ka-matnim stopama, dvadesetakodsto od tih para su

bespovratna sredstva, apreostali iznos novca“Klas komerc” obezbedioje iz bankarskih kredita.- Namera nam je da pro-

{irimo proizvodwu u ovomnovom objektu koji gradi-mo na povr{ini od 600kvadrata i zavr{etak ra-dova o~ekujemo krajem mar-ta. Planiramo uvo|ewenovih proizvoda i delompro{irewe postoje}e pro-izvodwe, ali ovde ne}ebiti ve} prepoznatqivihroba “Klas komerca”. Bi}eto vrste proizvoda kojise zasnivaju na bazi pirin-~a, s obzirom da imamo no-vootvorenu firmu u kojoj}emo raditi pirin~ane ga-

lete, ~ips… U pogonu“Klasa” u ^epuruzaposleno je 22 radnika, au noovotorenom preduze}utrenutno petoro, isti~eRadivojevi}, dodaju}i da}e se u sezoni ovaj broj po-ve}ati na pedesetak.Novi proizvodni objekatu izgradwi, u nastavkuranije zapo~etih obilaza-ka malih i sredwih pre-duze}a, obi{ao je Sa{aPaunovi}, predsednik op-{tine, koji je predo~io daKlas komerc” gradi obje-kat u industrijskoj zoni ko-ji je vredan vi{e stotinahiqada evra. - U pitawu je jo{ jedno

preduze}e koje }e se for-mirati pored ve} postoje-}ih. Desetak radnika bi-}e upo{qeno u ovom pogo-nu i to najpre pet, a uko-liko ta proizvodwa bude

uspe{na, zaposli}e se jo{petoro. Iz ovog o~igled-nog primera vidi se dainvesticija potrebna zazapo{qavawe samo jednogradnika u prehrambenojproizvodwi iznosi mal-tene skoro sto hiqadaevra. U industrijskoj zoni,u ovom trenutku, gradi senekoliko novih objekata, aOp{tina }e do kraja godi-ne izgraditi industrijskipark za kompaniju “Rima-ster” koja bi trebalo u bu-du}nosti, kako tvrde odgo-vorni iz ove kompanije, dazaposli do 1000 radnika,podsetio je ovom prilikompredsednik op{tine, doda-ju}i da je dinamika uindustrijskoj zoni posled-wih pet-{est godina,koliko se parcele proda-ju, vrlo velika.

M. Stojanovi}

U Mesnoj zajednici ^epure 17.januara odr`an je prvi javniskup u ovoj godini na kome su`iteqi upoznati sa planira-nim ure|ewem javnih prostorau ovom selu, oko vage i domakulture. Na kraju zbora gla-sawem je odlu~eno da se prvoure|uje povr{ina oko vage jerje projekat ve} ura|en i jef-tinije je, a za drugi prostorpredlo`ene su izmene idejnogre{ewa.Sa{a Paunovi}, predsednik

op{tine, podsetio je da jeovaj skup dogovoren pro{lejeseni, na redovnom zborupovodom re{avawa komunal-nih i infrastrukturnih pro-blema, a u okviru planirawaop{tinskog buxeta za 2019.

godinu. Na dnevnomredu ovog puta jesamo ure|ewe javnihpovr{ina na dve lo-kacije. Radovi naprostoru oko vage, sobzirom da je ura|e-na projektno-tehni~-ka dokumentacija,krenuli bi ve} uovoj godini ukolikone bude problema sajavnom nabavkom, dokje za prostor okodoma ura|eno samoidejno re{ewe, napo-menuo je Paunovi}.Kako }e izgledati

prostor oko vage nauglu Ulice Slobodana Vasi}ai op{tinskog puta Ra{evica-Para}in, predstavio je MarkoJovi~i}, arhitekta Direkcijeza izgradwu. Predvi|ena je iz-gradwa de~jeg igrali{ta povr-{ine 200 metara kvadratnih,sa gumenom podlogom i atesti-ranim spravama, {to je zahtev no-vog dr`avnog pravilnika. Tajpravilnik poskupeo je nabavkusprava, a u zemqi nema dovoqnoproizvo|a~a atestiranih sprava,napomenuo je Jovi~i}.Na prostoru pored vage posto-ji ruinirani objekat koji je ne-kada slu`io za vodosnabdeva-we koji je mogu}e preurediti,

dok se na uglu nalazi spomen~esma koja }e, tako|e, bitiadaptirana. Planirana je pe-{a~ka staza sa izlazom naUlicu Slobodana Vasi}a ipostavqawe klupa za sedewe, samobilijarom, dok bi de~je igra-li{te bilo osigurano ogra-dom.Za prostor oko doma Jovi~i}je predstavio idejno re{ewe. Sobzirom da je plato ispredneure|en, namera je da se onuredi i napravi mesto za oku-pqawe, a u drugom delu pros-tora predvi|eno je de~je igra-li{te sa pe{a~kim stazama iklupama okolo, stolovima i

letwikovcem, te betonskistolom za stoni tenis. Deoprostora bio bi iskori{}en zapostavqawe fitnes sprava ka-kve postoje na stadionu Borcau gradu. Kako je jo{ na ovom zboru

posebno nagla{eno, za ure|e-we prostora oko vage Op{ti-na }e izdvojiti oko {est mi-liona dinara, dok bi ure|ewelokacije kod doma ko{taloznatno skupqe, 17 miliona,jer su i radovi ve}i, ali se io tome razmi{qa u narednomperiodu. Rekonstrukcija sale do-ma kulture zahteva posebanprojekat. M. Stojanovi}

Nastavak usluge pomo}i u ku}i koju do-bijaju stara lica u na{oj op{tini bez po-mo}i srodnika, do transfera sredsta-va nadle`nog ministarstva, obezbe|enje na po~etku i ove godine iz buxeta lo-kalne samouprave.Na terenu, po principu dobrovoqnos-ti, anga`ovano je ukupno 20 `ena, 12 uselima i osam u gradu, sa ~etvoro~asov-nim radnim vremenom. Kao i do sada, onepoma`u u ku}nim poslovima stara~kimdoma}instvima, idu u nabavku ili po le-kove do apoteke...Svaka od anga`ovanih `ena ima po petkorisnika, zna~i ukupno ih je stotinu.Osim u gradu, usluga se pru`adoma}instvima u Buqanu, Gorwoj i Do-woj Mutnici, Kre`bincu, Davidovcu,Plani, Poto~cu, Ra{evici, Tre{wevi-ci, Sikirici, Stri`i, Drenovcu i Te-kiji. Pomo} u ku}i trenutno dobijajuoni kojima je najneophodnija, uz neizbe-`no smawewe broja korisnika nakonzavr{etka projekta sa nadle`nim mi-nistarstvom.Usluga pomo}i u ku}i je oblik socijal-ne za{tite namewen najstarijoj popula-ciji koji se u na{oj op{tini godinamarealizuje uz podr{ku Ministarstva zarad i socijalna pitawa iz transfera na-menskih sredstava i putem javnih rado-va, a uz podr{ku Op{tine. M.S.

“KLAS KOMERC” I “NATURA GUSTO” GRADE NOVI POGON U INDUSTRIJSKOJ ZONI

[IRE PROIZVODWU UZ NOVA RADNA MESTAOvog trenutka u zoni gradi se nekoliko novih objekata, a interesovawe firmi za kupovinu parcela je veliko

VELIKO INTERESOVAWE PREDUZETNIKA

Preduzetnici pokazuju veliko interesovawe za ku-povinu novih parcela u Industrijskoj zoni “Zmi~”,pa }e se zato do kraja godine izgraditi nova saobra-}ajnica kako bi se otvorio novi blok parcelabudu}i da je infrastrukturom opremqen prostor pro-dat, {to sve pokazuje da je ulagawe u industrijskuzonu pravi potez Op{tine, ka`e Paunovi}. U prilog tome, Para}in su ovih dana posetili

predstavnici velikog trgovinskog lanca koji tra-`i lokaciju za otvarawe logisti~kog centra, pa jei wima ponu|eno zemqi{te u zoni, a bilo je idrugih poseta.

PREDLOZI GRA\ANA

Me{tani ^epura smatrajuda ruinirani objekat kodvage ne treba rekonstruisa-ti ve} sru{iti i obezbedi-ti javnu ~esmu i izglasalisu da se prvo ta lokacija ure-di. Kad je u pitawu prostoroko doma kulture, umestode~jeg igrali{ta predlo`ilisu izgradwu terena za malesportove, te da se sala do-ma kulture renovira kao vi-{enamenska.

ZBOR U ^EPURU O URE\EWU JAVNIH POVR[INA U SELU

TEMA PROSTOR OKO VAGE I DOMAGlasawem odlu~eno da se prvo uredi lokacija oko vage, za {ta je ve} ura|en projekat. Po~etak izgradwe tokom godine

POMO] U KU]I I NAKON

KRAJA PROJEKTA

STARIMA POTREBNEGERONTODOMA]ICESredstvima iz buxeta op{tineobezbe|en kontinuitet usluge

Predsednik op{tine Sa{a Paunovi} u razgovorusa investitorom Miroslavom Radivojevi}em

Investicija je vredna 400.000 evra a objekat je povr{ine 600 kvadrata

Veliki broj me{tana aktivno je u~estvovao u planirawu poslova u selu

~etvrtak 31. januar 2019. 7Grad Bilten

Posle sne`nih padavinapo~etkom januara koje subile obimne i dugo sezadr`ale, a zatim topqe-wa snega zbog ne{to vi{ihtemperatura, proteklogvikenda na{u op{tinu,kao i celu Srbiju, zahva-tio je novi talas padavina.On je, iz ki{e, pre{ao usneg i neizbe`no svudadoneo probleme i ote`ansaobra}aj na putevima. Zimska slu`ba u na{em

gradu sve vreme ula`evelike napore kako biop{tinske putne pravcei gradske ulice odr`avalaprohodnim, prvenstvenoprve grupe prioriteta.^i{}ene su i javne

povr{ine, trotoari. Nara{~i{}avawu op{tin-skih puteva ka selima igradskih ulica anga`ovanaje ne samo mehanizacijaJKP, “Vodovoda” iDirekcije, ve} i privatnihpreduze}a, a iz Direkcijeza izgradwu stalno su upo-zoravali voza~e nakori{}ewe zimske opremei pove}anu pa`wu u vo`wi.Kako saznajemo od Du{anaIli}a, za sve aktivnostiove zime, kojih je bilouglavnom u januaru, pa dopro{log vikenda,potro{eno je 120 tonaputarske soli i oko 360kubika rizle, a materijalaima i za daqe aktivnosti.

U zimskom periodugra|ani imaju zakonskuobavezu ~i{}ewa snega ileda ispred svojih ku}a ilokala. Tako|e je vrlova`no pravilno odlo`itio~i{}en sneg i led, kakone bi smetao ni pe{aci-ma, ni vozilima. Premare~ima nadle`nih, potreb-no je da se o~i{}en snegostavi u zoni ivi~waka, jertako najmawe smeta svimu~esnicima u saobra}aju,pe{acima i voza~ima.Svako bacawe snega i ledana kolovoz mo`eprouzrokovati prokl-izavawe vozila, {to jevelika opasnost za sve usaobra}aju.

Osim zimske slu`beopremqene vozilima i meh-anizacijom, u ~i{}ewujavnih povr{ina, posebnotrotoara i najprometnijihmesta kojim prolazepe{aci, u~estvuju i volon-teri koje organizujeop{tinski Kol centar.Ima ih ukupno sedamdese-tak, a rade nara{~i{}avawu pe{a~kihstaza, prilazaobdani{tima, {kolama ijavnim slu`bama, kao ina najprometnijim javnimpovr{inama.

N. Stankovi}

JP “Poslovni centar” nudi gra|animadimni~arske usluge potpisivawem ugovora kojije mnogo povoqniji jer se obaveza mo`e pla}atiu 12 mese~nih rata, dok se hitne intervencijepla}aju jednokratno. Sklapawem ugovora obezbe|enje pregled dimwaka, jedno ~i{}ewe u tokugodine i jedna hitna intervencija, za cenu od 1,5dinara po kvadratu.Cena ~i{}ewa kotla je 1.500 dinara, a ugov-

or sa “Poslovnim centrom” zainteresovanimogu potpisati radnim danom u prostorijama“Poslovnog centra”, zgrada nekada{weg RadioPara}ina, ka`e vr{ilac du`nosti direktoraAleksandra Stojanovi} \eki}.Do sada je potpisano 50 ugovora sa fizi~kim lici-ma, a u toku je sklapawe ugovora sa {kolama, mes-nim zajednicama i stambenim zgradama. Redovno odr`avawe dimwaka izuzetno je va`na merabezbednosti u zimskim uslovima. Stojanovi}eva navo-di da je “Poslovni centar” od decembra imao nizhitnih intervencija, gde je najve}i problem udimwacima bila zalepqena smola.- To je slu~aj u ku}ama gde godinama nisu

~i{}eni dimwaci, a hitne intervencije obavqenesu ma{inski jer klasi~ni na~in nije dovoqan.Zato je va`no upozoriti gra|ane da ne ~ekajuda dimwaci do|u u takvo stawe. Smola udimwacima mo`e izazvati po`ar i velikeposledice, pa je preventiva, u ovom slu~aju~i{}ewe, najneophodnija mera, zakqu~uje v.d. direk-tora PC Aleksandra Stojanovi}. N. Stankovi}

Tokom pro{le godineJavno komunalno preduze}e“Para}in” (JKP) reali-zovalo je planske inves-ticije u ciqu unapre|ewaurbane higijene iodr`avawa javnihpovr{ina, kao i ostalihprostora koje su u domenurada ovog preduze}a. Kakoje rekao direktor Danijel@ivkovi}, svi planiranizadaci i poslovi nad-ma{eni su prema vrsti,

obimu i dinamici.- Para}in je i danas, kaoi ranijih godina, jedanod najlep{ih, naj~isti-jih i najure|enijihlokalnih samouprava udr`avi. Na{i parkovi,javne zelene povr{ine,cvetne leje, ponos suna{eg grada. Kad je oinvesticijama re~, jedna odva`nih je ure|ewe grad-skog grobqa, koje jeobavqano fazno u vi{e

godina. Tokom prethodneje nastavqena izgradwapristupnih puteva i staza,

~ime je zaokru`ena ~ita-va celina grobqapovr{ine oko 21 hektar.

Planirano je da se tokomove godine pristupni pute-vi i staze urade na jo{dve parcele, u ~ijem sepravcu grobqe {iri, akoje su otkupqene od pri-vatnih vlasnika, ~ime }einvesticije na gradskomgrobqu biti zaokru`ene,nagla{ava @ivkovi}.Tokom prethodne godine,do te dve parcele nas-tavqena je izgradwa ogradeod kovanog gvo`|a sa dvemonumentalne kapije. Osimtoga, na grobqu jepostavqena javna ~esma,ura|ena elektrifikacija,odnosno rasveta, razve-dena struja od glavnekapele do crkvice u sred-wem delu grobqa. Napotesu prema auto-putupodignuta je i svojevrsna"zelena zavesa", odnosnozasa|ene su tuje. Ure|ewegradskog grobqa, prema@ivkovi}evim re~ima,nastavqa se i u ovoj godi-

ni, a u planu je daqa elek-trifikacija i postavqawevideo nadzora.Pro{le godine je inve-

stirano i u RJ “Zelenilo”koje je delom obnovilosvoju mehanizaciju, kao iu unapre|ewe uslova zarad na gradskoj zelenojpijaci. Tako|e, JKP jeradilo na ra{~i{}avawukanala i vodotokova uStri`i i na potesuSuvara prema GorwojMutnici. U gradu u svim mesnim

zajednicama realizovana jeredovna akcija "Para}in-na{e dvori{te". Tako|e,po programu JKPobavqene su dezinsek-cija i deratizacija nateritoriji na{e op{tine,a tokom zimskog periodaovo komunalno preduze}ezadu`eno je za zimskoodr`avawe op{tinskihputeva i ulica.

N. Stankovi}

KRAJEM JANUARA NOVI SNE@NI TALAS U SRBIJI

ZIMSKA SLU@BA U BORBI SA SNEGOMOp{tinski putevi i gradske ulice iz prve grupe prioriteta odr`avani su prohodnim

KRITI^NE DEONICE

Proteklih dana, uvreme kada je najvi{evejalo, iz Direkcije zaizgradwu - koja jeupravqa~ op{tinskimputevima, stizala su iupozorewa na mogu}esne`ne nanose na pute-vima Popovac-Buqane,Gorwa Mutnica-Le{je,Mirilov ac - Pl an a .Voza~i su upozoravanina pove}anu pa`wu iobavezno kori{}ewezimske opreme i lanaca,gde to uslovi tra`e.

RADOVI NA PIJACI

U okviru va`nih pro{logodi{wih investicija jei unapre|ewe uslova za rad na zelenoj pijaci.Unapre|ena je rasveta, odnosno postavqeni sureflektori i video nadzor i rekonstruisan krov naobjektu za prodaju mle~nih proizvoda. Ura|ene su i dvekapije, jedna na zelenoj, a druga na sto~noj pijaci.

URE\IVAWE POQSKIH PUTEVA

Veliki posao JKP je pro{le godine imalo na rav-nawu i kr~ewu seoskih poqskih i brdskih puteva.Mehanizacija je radila u Sikirici, ^epuru, DowemVidovu, [avcu, Siwem Viru, Izvoru, Buqanu,Gorwoj Mutnici, Stubici, Ra{evici, Svojnovu,Drenovcu, Rataru, Gorwem Vidovu, Dowoj Mutnici,Kla~evici, Plani, Busilovcu, poqskom putuMirilovac-Tekija i putu Buqane-Sisevac.

ZA[TITA OD PO@ARA U ZIMSKIM USLOVIMA

KONTROLA DIMWAKANEOPHODNA MERAGra|ani sa JP “Poslovni centar” mogu dasklope povoqan ugovor za dimni~arske usluge

ULA@U U SVE OBLASTI KOMUNALNOG URE\EWANa gradskom grobqu ra|ene su pristupne staze i ograda, a nastavak sledi u ovoj godini

AKTIVNOST JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A “PARA]IN” U PRO[LOJ GODINI

Na gradskom grobqu postavqene su i dve kapije

~etvrtak 31. januar 2019.8 SeloBilten

Objavqene su izmene pra-vilnika za upis u registarpoqoprivrednih gazdin-stava, a sem preregistra-cije ili nove registra-cije, poqoprivrednici sudu`ni da unesu podatke otome koje parcele seju i{ta seju. Povratkom na stari na~inupisa Ministarstvo po-qoprivrede `eli da do|edo podataka koliko ze-mqe obra|uju gazdinstvai {ta seju. Upis u regi-star poqoprivrednih ga-zdinstava je uslov za do-bijawe subvencije pohektaru, a predvi|ena jeobnova registracije uperiodu od 1. marta do30. aprila.- Ove godine, za razli-ku od prethodne dve, po-qoprivrednici su u oba-vezi da izvr{e preregi-straciju svog poqopri-

vrednog doma}instva, odno-sno nema automatske pre-registracije. Prijavqiva-we se vr{i u ekspozituriUprave za trezor, u zgra-di nekada{we “Jugoban-ke”, na istom mestu gde supoqoprivrednici i regi-strovali svoje gazdinstvoi gde upisuju promene ko-je su se desile, bilo da jeu pitawu uve}awe poseda,

promena setvene struktu-re ili promena u brojutovnih grla, objasnila jeSlavka Jovanovi}, na~el-nica Uprave za poqopri-vredu i lokalni ekonomskirazvoj (LER).Rok za zavr{etak ovog po-sla je posledwi dan apri-la. Zahtev za obnovu regi-stracije moraju da podne-su li~no nosioci gazdin-stva, a za sve nedoumice,ako ih imaju, na raspola-gawu }e im biti poqo-privredni savetodavci ko-ji }e im pru`iti besplat-nu pomo} pri preregistra-ciji.

Podsticaji za tovNosilac komercijalnog

porodi~nog poqoprivred-nog gazdinstva koji ispu-wava uslove propisane za-

konom ostvaruje pravo napodsticaje u sto~arstvu,a Jovanovi}eva obja{wavapojedinosti iz izmewenogpravilnika kojim se pro-pisuju uslovi i na~in zaostvarivawe prava na pod-sticaje za tov junadi, svi-wa, jagwadi i jaradi.- Promeweno je vreme zapredaju dokumentacije, pase od ove godine dokumen-tacija predaje od prvogfebruara do prvog jula zasva grla koja su oteqenaposle prvog oktobra 2018.godine, pa do 30. juna. Iuslovi su izmeweni, takoda se kod tova junadi u jed-nom podnetom zahtevu mo-`e dobiti subvencija naj-mawe za tri grla. [tose ti~e tova sviwa, mini-malni broj je deset, a mak-simalni 5.000 grla po tur-

nusu za subvenciju, ka`eSlavka Jovanovi}.Zahtevi za podsticaje

podnose se posebno zasvaku vrstu tovnih grla,s tim da se za istu vr-stu podnosi najvi{e dotri zahteva u utvr|e-nom periodu, a za istogrlo stoke zahtev za pod-sticaje mo`e se podnetisamo jednom za jednu ka-lendarsku godinu, po za-vr{etku tova.

B. Drenovakovi}

Sezonski posao rezidbegro`|a na zaravni na Kara-|or|evom brdu iznad grada,takozvanim Hektarima, ko-je je zakupio kru{eva~ki“Rubin”, ve} je u toku. Sva-kodnevno je na ovim poslo-vima anga`ovano 15 do 20radnika koji dnevno ore`uoko hektar vinove loze.Planta`a je povr{ine 82hektara.Predstavnik “Rubina”,

in`ewer poqoprivredeVladimir ^olovi}, isti-~e da je rezidba krenularanije zbog veli~ine plan-ta`e, kako bi ovaj va`anposao zavr{ili na vreme. - Ovo je osnovna rezidba,takozvana rezidba na zre-lo i veoma va`na operaci-ja u vinogradarstvu koja, sajedne strane, ima za ciq dareguli{e prinos, a sa dru-ge, kvalitet roda. Rezid-bom uklawamo stare, de-formisane delove ~okotau ciqu podmla|ivawa vino-ve loze, dok kod mladihvinograda formiramo uz-gojni oblik ~okota, reguli-{emo broj rodnih lastara,broj okaca i uklawamo o{te-}ene delove ~okota ako supretrpeli neki vid mehani~-ke {tete, obja{wava ^o-

lovi} zna~aj orezivawa.Ovu operaciju obavqa-ju iskusni radnici ko-ji su na ovim poslovimaod zasnivawa planta`e.^olovi} jo{ dodaje da sevinogradi nadgledaju sva-kodnevno, a da je pro{legodine obnovqen kalemsorte rkaciteli tamogde je to bilo potrebno.U vinogradu “Rubina”,

ina~e, zastupqene su ~e-tiri sorte gro`|a. Fran-kofka je na vi{e od po-lovine povr{ine (46,8hektara), a pod merlo-

om je 24 hektara. Rkacite-li zauzima povr{inu od 10hektara, dok gamea imanajmawe, svega 1,2 hektar.Od prve sadwe 2010. godi-ne pa do pro{le, sve ber-be gro`|a bile su uspe{ne,a to pored redovne nege vi-nove loze, izme|u osta-log, omogu}uje i dobra lo-kacija na brdu, sa “ru`omvetrova”. A na pitawe {ta je sa ra-nije najavqivanim pro{i-rewem vinograda za pede-setak hektara, ^olovi}ka`e da je i to u planu uskorije vreme.

B. Drenovakovi}

Ozimi usevi bi u ovomperiodu trebalo da budu ufazi bokorewa, ali seve}ina p{enice nalazi ufazi dva do tri lista.Nakon topqewa snega, pri-metno je da su se parceledonekle izjedna~ile i dasu sklopovi ne{to po-voqniji, ali }e se tek unarednom periodu znatikolika su bila o{te}ewai da li }e p{enica iza-}i iz zime sa mogu}no{}uza daqi razvoj.U narednom periodu agro-meteorolozi o~ekuju vre-menske i uslove vlageskladu sa periodom godi-ne. Sneg koji je prethod-no padao i zadr`ao se nave}em delu zemqe dobro jedo{ao kao termoizolatorza niske prezimquju}e

kulture jer pri pojavi ja-~ih mrazeva ne dozvoqavada do|e do negativnih po-sledica po stawe tih kul-tura. [to se ti~e vo}ai vinove loze, temperatu-ra ih nije ugrozila, a inarednih dana se o~ekujesli~no vreme, pogodno zamirovawe biqaka. Miodrag Simi}, stru~wakza ratarstvo iz jagodinskePoqoprivredno-savetodav-ne stru~ne slu`be, ka`eda }e topqewe snega po-praviti stawe useva, apreporuka za poqopri-vrednike koji nisu uradi-li jesewe orawe je da tou~ine ~im uslovi dozvolei pripreme zemqi{te zasetvu je~ma i ovsa od 15.februara do 10. marta.

B.D.

Za ranu plasteni~ku pro-izvodwu povrtari su ve}posejali rasad. Proizvodwarasada je jedna od najosetqi-vijih i najva`nijih faza uproizvodwi povr}a. Od kva-litetno proizvedenog ra-sada zavisi i rentabilnostcele proizvodwe.Savetodavac za ratarstvo

i povrtarstvo u PSSS Ja-godina Mira Miqkovi} ka-`e da je veoma te{ko uvreme hladnih dana odr`a-ti temperaturu potrebnuza nicawe i rast mladih bi-qaka. - Optimalne vrednosti

temperature zavise od biq-ne vrste i faze razvoja. Zave}inu toploqubivih kul-tura ( paprika, paradajz,krastavac) optimalna tem-peratura za nicawe je 25-28 stepeni. Izuzetno jeva`no nakon nicawa sni-ziti temperaturu na 18-20stepeni da ne bi do{lo doizdu`ivawa rasada, a na-kon toga temperaturu odr-`avati na 20-22 stepena dopikirawa biqaka, isti~eMiqkovi}eva.

Kad je re~ o svetlosti,usled wenog nedostatkadolazi do usporenog raz-voja, a biqke se izdu`uju.Period kada je potrebnozasewivawe je pikirawe,odnosno prelazak biqakau ve}i `ivotni prostor.Odr`avawe relativne vla-`nosti vazduha, po nica-wu od 75-85%, zna~ajno jeza prevenciju bolesti. Da-nas proizvo|a~i uglavnomkoriste gotove supstrateu proizvodwi rasada kojisu fitosanitarno bezbed-ni, dezinfikovani, {toelimini{e prisustvo pa-togena i korova. Kvalitet rasada mo`e seoceniti i golim okom.Visina stabqike od povr-{ine zemqe do prvih ko-tiledonih listi}a i odkotiledonih listi}a doprvog stalnog lista, tre-ba da je {to kra}a, odno-sno, kako proizvo|a~i ka-`u, rasad treba da je sa-bijen. Nije po`eqno darasad preraste jer se te-`e prima nakon rasa|iva-wa. B.D.

PROMEWEN PRAVILNIK O REGISTRACIJI POQOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

PONOVO OBAVEZNA PREREGISTRACIJAPrijavqivawe }e trajati od marta do kraja aprila i uslov je za dobijawe subvencije po hektaru

REZIDBA GRO@\A NA “RUBINOVOJ” PLANTA@I NA KARA\OR\EVOM BRDU

SAVETI IZ PSSS JAGODINA

TOPQEWE SNEGA POPRAVQA STAWE USEVA

UJEDNA^AVA SENIKLA P[ENICAPoqoprivrednici koji nisu obavili jeseweorawe treba da to u~ine {to pre

POSAO U VINOGRADU ZA ISKUSNE RADNIKESvakoga dana anga`ovano je do 20 radnika. Za berbu, kupqena ma{ina

KUPILI MA[INU ZA BRAWE

Novina od pro{le godine je ma{ina za brawe gro-`|a koju je za svoje potrebe “Rubin” kupio pred po-~etak berbe, a koja postoji jo{ samo u Vojvodini. Ova

ma{ina radi na pri-ncipu vibracije i usi-sava samo bobice gro-`|a koje zatim deponu-je u bunker. Ma{inskobrawe jeste br`a i jef-tinija varijanta brawaod anga`ovawa sezonskeradne snage, ali, pokvalitetu ma{ina nemo`e da zameni ~oveka,tako da }e za one koji`ele da beru gro`|euvek biti posla.

RANA PLASTENI^KAPROIZVODWA

Slavka Jovanovi}

Za podsticaj za tov junadizahtevi se predaju od februara

~etvrtak 31. januar 2019. 9Dru{tvo Bilten

Redovan rad i organizo-vawe razli~itih mani-festacija Turisti~ka or-ganizacija op{tine Para-}in (TOP) nastavqa istimtempom kao i prethodne go-dine, pa je tako ve} svespremno za prvu manife-staciju u ovoj godini -sedmi po redu “Salon vi-na”, najavqen ve} krajemdecembra na dru{tvenimmre`ama za 9. mart u Ho-telu “Petrus”. Tom prilikom svoja vinapredstavi}e najboqe vi-narije iz Srbije i regio-na. Ova manifestacija je,ina~e, pravi praznik vinaza posetioce jer se “bo`an-sko pi}e” mo`e probati nalicu mesta, a za vinarijeujedno je to odli~na pri-lika da predstave svojeproizvode. Na pro{logodi-{wem “Salonu” u~estvova-lo je vi{e od 60 vinari-ja iz zemqe i regiona, sanekoliko stotina razli~i-tih vina nastalih od autoh-tonih doma}ih, novostvore-nih i inostranih sortigro`|a.U programu TO za ovu go-dinu su i ostale manife-stacije koje na{ grad ~i-ne prepoznatqivim, kao{to su “ART fest”, “Kr-stovdanske sve~anosti”,“Etno fest”, “De~ji kar-neval” i izuzetno va`anMe|unarodni sajam pri-

vrede. “Krstovdanske sve-~anosti” organizuju se po-vodom Dana op{tine i ob-uhvataju vi{e doga|aja, me-|u kojima je sajam doma}eradinosti i starih zanatau ciqu negovawa tradi-cije, narodnih obi~aja ikulture (“Etno fest”),dok na “De~jem karnevalu”svake godine u~estvuje vi-{e stotina mali{ana izna{eg i drugih gradova.

Deo ove manifestacijeje i koncert na trgu zaDan op{tine, 27. sep-tembra. “Art fest” je koncipi-ran kao spoj razli~itihvidova umetnosti i umet-ni~kog izra`avawa, a na-mewen je publici kojavoli muziku razli~itih`anrova, posebne izlo`bei ostalo. Me|unarodnisajam privrede naro~itoje zna~ajan zbog usposta-vqawa poslovnih konta-kata me|u u~esnicima.U saradwi sa Moto klu-bom “White angels”, Tu-risti~ka organizacija

priprema, po programu,tradicionalni moto skupkrajem jula ili po~et-kom avgusta. Tako|e, ufinansijskom i marke-tin{kom smislu ova usta-nova je podr{ka seoskih

manifestacija poput “Da-na paprike” (“Drenova~-ki dani”) u Drenovcu, “Xi-pijade” u Buqanu, “Sabo-ra Svete Petka” u Izvo-ru i, naravno, Sajma medau gradu, u saradwi sa Udru-

`ewem p~elara “Grza”. Za ovu godinu u planu jejo{ kreirawe novih mani-festacija iz oblasti kuli-narstva, jer bi one dalenov sadr`aj na{oj turi-sti~koj ponudi i privuklenove posetioce.

Kako se navodi jo{ uprogramu TO za ovu godi-nu, pro{irewe marketin-{ke aktivnosti je jedanod segmenata rada, kao iosavremewavawe veb saj-ta, kako bi on postao ser-vis korisnicima svih vr-sta turisti~kih usluga uop{tini Para}in.

N. Stankovi}

Udru`ewe “Jednake mo-gu}nosti” u saradwi saop{tinom Para}in od 5.do 9. februara organizo-va}e u Ekonomskoj {ko-li obuku o preduzetni~-kim i digitalnim ve-{tinama. Prijavqivawe jetrajalo do 28. januara,a obuka je deo projekta“Digitalne i preduzetni~-ke ve{tine za `ene ururalnim podru~jima” ibesplatna je. Ivana Jov~i} iz Save-

ta za rodnu ravnopravnostka`e da su Udru`ewe“Jednake mogu}nosti” ilokalna samouprava pre-poznali potrebu modernogdru{tva za obukom koja}e pomo}i `enama dasteknu neka nova znawa izsfere digitalnih kom-petencija. - Nakon obuke, pola-

znice }e mo}i da sa tim

znawima mo`da pokrenusvoj samostalan posaoili da unaprede postoje-}i, ako ga imaju, ili dase samo prijave kod po-slodavca za posao koji`ele. Op{tina Para}inrado u~estvuje u ovakvimprojektima jer smatra dasve pripadnice `enskogpola imaju pravo da najednakim osnovama u~e-stvuju u ovakvim aktivno-stima. Naime, dana{wa

istra`ivawa pokazuju da`ene mnogo mawe u~e-stvuju u digitalnoj sfe-ri `ivota nego mu{kar-ci, te i ovom obukom`elimo da ih podstakne-mo i da pove}amo wiho-ve {anse za boqi bi-znis, obja{wava Jov~i-}eva.Polaznice obuke koje

`ive na selu dobi}e nadok-nadu putnih tro{kova.

B. Drenovakovi}

Crveni krst “Para}in” obez-bedio je pomo} za nepokret-na i polupokretna lica sta-rija od 60 godina, u stawu so-cijalne potrebe, a bez mla|ih~lanova u porodici. Pomo} u `ivotnim namir-nicama na ku}ne adrese sudobile 22 osobe na pod-ru~ju grada, a u pitawu suosobe sa spiska Centra zasocijalni rad, saznali smou para}inskom Crvenom kr-stu. Tako|e, pomo} je upu-

}ena za jo{ 30 doma}in-stava na teritoriji op{ti-ne, u kojima ima i pokret-nih lica, uz mogu}nost iz-bora vrste pomo}i, hraneili sredstava za higijenu.Ova pomo} je u okviru re-dovnih programskih aktiv-nosti Crvenog krsta u zim-skom periodu, kada je i naj-ve}a potreba za tim, a pake-ti su finansirani sredstvi-ma Op{tine i republi~kimsredstvima, podjednako.

U januaru je tako|e orga-nizovana jo{ jedna akcijaCrvenog krsta povodom{kolske slave Sveti Sa-va. Podeqeni su paketi}iza decu od jedne do 10 go-dina ~iji su roditeqi ko-risnici Narodne kuhiwe.Ukupno pedeset paketi}a jedistribuirano u prostori-jama Crvenog krsta, a fi-nansirani su sredstvimalokalnih donacija.

N. Stankovi}

[TA JE PREDVI\ENO PROGRAMOM TURISTI^KE ORGANIZACIJE ZA OVU GODINU

BROJNE MANIFESTACIJE, NAJPRE “SALON VINA”Doga|aj je zakazan za 9. mart u Hotelu “Petrus” i okupi}e najboqe vinarije u Srbiji

FINANSIJSKA PODR[KA EU

Obuka obuhvata dve oblasti: “Osnovni radna ra~unaru” i “Preduzetni~ke ve{tine “,a projekat je podr`an od strane Agenci-je Ujediwenih nacija za rodnu ravnoprav-nost i osna`ivawe `ena u Srbiji, a u okvi-ru projekta “Kqu~ni koraci ka rodnoj rav-nopravnosti” koji finansira Evropska uni-ja, uz podr{ku koordinacionog tela za rod-nu ravnopravnost i Ministarstva zaevropske integracije Republike Srbije.

U^E[]E NA

SAJMOVIMA

Poseta sajmovima turi-zma radi prezentacijeprograma, razmene is-kustva i sadr`aja, deoje redovne aktivnostiTuristi~ke organizaci-je, a prvi sajam na kome}e nastupiti je Me|una-rodni sajam turizma uBeogradu, od 21. do 24.februara. Ovaj sajam jeveoma va`an zbog ve-li~ine i broja izlaga~a,a TO }e u~estvovati usaradwi sa privrednimsubjektima iz oblasti tu-rizma iz na{e op{tine. Ostali sajmovi na ko-jima }e TO biti u~e-snik su sajmovi turizmai seoskog turizma u Ni-{u i Kragujevcu, sajam-ska izlo`ba suvenira uLeskovcu i Sajam pu-blikacija u Kru{evcu.

PRESEQEWE TOKOM GODINE

Turisti~ka organizacija tokom godine preseli}e seu nove prostorije u centru grada, opremqene savre-menim digitalnim gexetima-kompjuterima, interak-tivnom tablom i izlogom sa skrin-sejverima, a sveu okviru Informativnog centra. Sredstva su obez-be|ena preko projekta Ministarstva turizma, Kompa-nije “CRH” i Op{tine, a ovim }e se osavremeniti na-~in informisawa turista. U novom prezentacionomprostoru nalazi}e se i suvenirnica.

OBUKA @ENA PREDUZETNI^KIM VE[TINAMA PO^IWE 5. FEBRUARA

NOVA ZNAWA ZA NOVI BIZNIS

Prijavqivawe je zavr{eno 28. januara, obuka je u Ekonomskoj {koli,a polaznicima sa sela nadokna|uju se putni tro{kovi

HRANA I HIGIJENA ONIMA KOJIMA SU NAJPOTREBNIJI

Pedesetak paketa dobila su ugro`ena stara lica, a paketi}edeca iz porodica koje su korisnici Narodne kuhiwe

PAKETI STARIMA, PAKETI]I DECI

Pro{logodi{wi Etno fest okupio brojne u~esnike - arhiva

11MozaikBilten Bilten~etvrtak 31. januar 2019. ~etvrtak 31. januar 2019.

Povodom velikog prazni-ka, {kolske slave,Svetosavska svetkovina,~etvrtu godinu za redom,odr`ana je 23. januara uKulturnom centru.U organizaciji Kwi`evnogkluba “Mirko Bawevi}”,podeqene su nagrade popro{logodi{wem liter-arnom konkursu za osnovcei sredwo{kolce i pred-stavqen zbornik svihnagra|enih radova tokom~etiri godine manifestaci-je, "Poetski lastari".Wegovo objavqivawe finan-sirano je sredstvimaOp{tine, po konkursu zaprojekte u kulturi. Poetsko ve~e vodio je pro-fesor Tomislav \oki} kojije govorio o liku SvetogSave, ~itao svoje pesme ipozivao nagra|ene u~enikekoji su tako|e ~itali svo-je radove. Poeziju je govo-rio i Qubi{a Lazi}, pes-nik iz Buqana, a nastupi-

la je i `enska peva~ka gru-pa Dru{tva "Petrus" izZabrege.U kategoriji ni`ih razre-da osnovne {kole prvunagradu osvojila ja LanaRadi} iz O[ “StevanJakovqevi}”, drugu VesnaMilojevi} iz O[ "BrankoKrsmanovi}" Sikirica,Drenovac, a tre}u su

podelile NinaMiladinovi} iz iste {kolei Anastasija Staji} iz O["Stevan Jakovqevi}".U kategoriji vi{ih razre-da prvonagra|ena je pesmaNa|e Medi} iz O[ "RadojeDomanovi}", Dowe Vidovo,drugu nagradu su dobiliStevan Radisavqevi} iz O["Branko Radi~evi}" Popovac

i Filip @iki} iz O["Radoje Domanovi}", a tre}uMarjan Blagojevi}, tako|e iz{kole "Radoje Domanovi}",Dowe Vidovo.

U konkurencijisredwo{kolaca, najlep{irad po oceni `irija imalaje Milena Jovanovi} izEkonomsko-trgovinske{kole, zatim Bojana \oki}

iz iste {kole, pa Ana Haxi}iz Tehnolo{ke.Kako je rekla Olga Ru`i}Man~i}, predsednica KK“Mirko Bawevi}”, zadovo-qni su zbog u~e{}a u~eni-ka sedam {kola na konkur-su, iako uvek mo`e vi{e.Tema radova je bilapro{irena i pored lika idela Svetog Save obuhvati-la je i srpske narodneobi~aje i tradiciju. A ciq ovog konkursa je dau~enici {to vi{e saznaju ida nastave da pi{u, pamo`da jednog dana postanui pravi pesnici i pisci... De~je radove ocewivao je

`iri u sastavu: Nevena\oki}, u~iteqica, DraganaVujovi} Spasi}, bibliotekari Leposava Ivankovi},direktorka Biblioteke.Nagrade najboqima - zbornikradova, diplomu, blok zapisawe i olovku, uru~ilaje Olga Ru`i} Man~i}.

N. Stankovi}

Mla|ani pliva~ \or|e Borojevi} (14), u~enik na{e O[“\ura Jak{i}”, sticajem okolnosti plivao je naBogojavqewe u Pirotu, prvi doplivao do ~asnog krstai poneo titulu krstonosca na zale|enom gradskomkupali{tu.Kako je rekao, bio je u gostima, a `eqa da zapliva i

stigne prvi bila je ja~a od hladno}e. Za titulu krstonoscau Pirotu, ina~e, plivalo je 60 takmi~ara, me|u wima idve dame.Pored Borojevi}a, jo{ jedan odva`ni sugra|anin ~eli~ioje svoje zdravqe u ledenoj vodi na Bogojavqewe - pro-fesor istorije Zlatko Jovanovi}. On je plivao u Beogradu.

Meteorolozi pro{le sed-mice nisu oma{ili prog-nozu, pa je od 25. januaravejalo u celoj Srbiji, a sasvih strana stizale su pre-poruke da se, zbog ote`anogsaobra}aja, bez prekepotrebe, ne kre}e na put.U Para}inu se zimska

slu`ba juna~ki borila sa

vejavicom, od velike pomo}ibili su i volonteri koje jeorganizovao op{tinski Kolcentar, a osim vozila JKP,“Vodovoda” i Direkcije,anga`ovani su i kamioniprivatnih preduze}a.Op{tinski putevi i gradskeulice prvog prioritetaodr`avani su prohodnim, uz

vi{e snega i ote`anokretawe prema Stubici,Zabregi, Kla~evici, Buqanu,Plani.

Pove}ana pa`wa svihu~esnika u saobra}aju uovakvim situacijama jeneophodna, uz kori{}ewalanaca na vozilima gde tozahtevaju uslovi. Z.R.

SVETOSAVSKA SVETKOVINA OKUPILA OSNOVCE I SREDWO[KOLCE

10

PPPP OOOO DDDD EEEE QQQQ EEEE NNNN EEEE NNNN AAAA GGGG RRRR AAAA DDDD EEEE ,,,, PPPP RRRR OOOO MMMM OOOO VVVV IIII SSSS AAAA NNNN ZZZZ BBBB OOOO RRRR NNNN IIII KKKK

PARA]INAC PRVIDO ^ASNOG KRSTA

U PIROTU

ZIMSKE SLIKE I (NE)PRILIKE

BBBB AAAA LLLL EEEE TTTT SSSS KKKK AAAA MMMM AAAA GGGG IIII JJJJ AAAA ““““ KKKK RRRR CCCC KKKK OOOO OOOO RRRR AAAA [[[[ ^̂̂̂IIII ]]]] ””””

Jedan od najlep{ih baleta iz vizure Baletskog studija “M”. Strana 14.

\or|e Borojevi}

~etvrtak 31. januar 2019.12 Doga|ajiBilten

Iznenadna bolest trogo-di{we sugra|anke MileRadojlovi} (3) animirala

je humane qude iz na{eggrada da pokrenu akcijuprikupqawa nov~ane pomo-

}i za weno le~ewe. Devoj-~ica je ve} operisana u de-cembru na Neurohirur-{koj klinici KCS uBeogradu, ali je tumor namozgu samo delimi~nouklowen, pa roditeqipoku{avaju da weno le-~ewe nastave u inostran-stvu, na klinici uCirihu. Kutije za prikupqawe

dobrovoqnih priloga po-stavqene su u sva ~eti-ri obdani{ta u gradu, uvi{e lokala u glavnojulici i na pijaci, u me-wa~nici “Coa”, Apote-ci “Dren”, u poslasti~ar-nicama “Duga” i “[uma-dija”, Elektrodistribuci-ji... Na vidnim mestima is-taknuti su ra~uni na ko-je se mo`e uplatiti novac;u kafi}u “Padrino” sva-ka kafa ispijena 21. ja-nuara upla}ena je Mili,prikqu~ila se i “Gale-rija”, radwa za nareziva-we kqu~eva... Ceo Para-}in ujedinio se u nasto-jawu da pomogne poro-dici Radojlovi} kojase, neo~ekivano, suo-~ila sa te{kom bole-{}u svog najmla|eg ~la-na.- Po~etkom decembrasmo primetili da je Mi-la umorna i pospana.Kad je po~eo tremor de-

sne ruke i noge i pro-blem sa okom, automobilomsmo je istog dana odvezliu Beograd u Institut uTir{ovoj. Snimawe ske-nerom, pa magnetnom rezo-nancom, potvrdilo je ma-ligni tumor na mozgu. Ope-racija je obavqena 19. de-cembra na Klinici za ne-urohirurgiju, a patohisto-lo{ka analiza potvrdilaje dijagnozu, obja{wava de-voj~icin otac Filip. Kaodaqe le~ewe doktori supredlo`ili hemoterapijui zra~ewe, ali }e boqi re-zultat biti ako se i pre-ostali tumor otkloni, paroditeqi ovih dana uspo-stavqaju kontakte sa kli-nikama u inostranstvu. Devoj~ica se kod ku}e

oporavila od operacije.Na `alost, ne pomera de-snu ruku, ima problem sanogom i izrazit strabizamo~iju, pa je daqa terapi-ja neophodna {to pre.

Z. Ra{i}

Nevladina organizacija“Alternativni parlamentgra|ana” odr`ala je 23. ja-nuara konferenciju za no-vinare na kojoj je wenpredsednik Milan Ili}upozorio da je investi-tor mini-hidroelektranena Grzi zakupio plac ublizini izleti{ta za me-hanizaciju i opremu i daplanira po~etak gradwe. Uprkos protivqewu broj-nih Para}inaca koji sudali vi{e hiqada potpi-sa protiv MHE, a ova ak-cija i daqe traje, investi-tor ne odustaje, pa iz oveNVO najavquju formirawestru~nog {taba i skup nakom bi odlu~ili o radi-kalnim merama, poput uli~-nih protesta.“Alternativni parla-

ment” i zabrinuti Para-}inci, protivnici grad-we, ka`u da }e MHE uni-{titi reku i turisti~kipotencijal izleti{ta, aIli} nagla{ava da je be-smislena tvrdwa da je za-{ti}eno samo vrelo Grze,a da reka sto metara niz-vodno, gde }e se graditicentrala - nije. Sem, to-ga, obja{wava, tu `ivi

osam specijalno za{ti}e-nih vrsta i {est za{ti}e-nih, a gradwa MHE nijedozvoqena ako ih ima sa-mo dve.Tra`e}i reviziju postup-ka kojim je investitorudozvoqena gradwa, ova or-ganizacija se obratila Mi-nistarstvu za{tite `i-votne sredine, a u odgovo-ru koji je stigao, navodi se,izme|u ostalog, da postu-pak izdavawa saglasnostiza MHE nije sproveden utom ministarstvu.

- ^iwenica je da se izgrad-wom MHE naru{ava priro-da, degradira `ivotna sre-dina i u velikoj meri dovo-di u pitawe postojawe vo-dotoka, re~ica i potoka,pi{e, izme|u ostalog, u od-govoru ovog ministarstva -o ~emu svedo~e brojni pro-testi gra|ana, ali i stru~-ne javnosti, pa bez obzirada li se planirana MHE naGrzi nalazi ili ne u za{ti-}enom podru~ju, zahvaquje-mo gra|anima na inicijati-vi da se ispitaju svi na-

~ini izdavawa dozvola zaizgradwu MHE, a sve uciqu op{teg interesa za-{tite prirode.Shvataju}i ovaj odgovor

kao podr{ku zahtevima Pa-ra}inaca, u “Alternativ-nom parlamentu” ocewujuda postoji neslagawe po pi-tawu MHE izme|u dva mi-nistarstva, jer Ministarstvoenergetike zdu{no podsti-~e i podr`ava wihovu iz-gradwu, za razliku od Mi-nistarstva za{tite `ivot-ne sredine. Z. Ra{i}

Biblioteka “Dr Vi-}entije Raki}” obogatilaje svoj kwi`ni fond novimnaslovima u kojima svakiqubiteq kwige mo`e da seprona|e, da izabere ne{toza ~itawe ili da se in-formi{e o novim izdawi-ma.

Posle evedentirawakwiga, odnosno upisiva-wa u zajedni~ku bazu poda-taka dostupnu i na sajtubiblioteke, uvek qubaznei predusretqive bibliote-karke pripremile su za“Bilten” podatke o no-vim naslovima.

Nabavqene su kwigeizdava~kih ku}a: “Vul-kan”, “Laguna”, “Slu`be-ni glasnik”, “Evro book”,“Kreativni centar”, “P~e-lica”, “Catena mundi”,“Arhipelag”, “Dereta”,“Geopoetika”, “Klib” i“Srpska kwi`evna zadru-ga”, ukupno 583 naslova na-mewenih odraslima i de-ci. Me|u wima su najnovi-ja dela svih kwi`evnihrodova, za sve ~itala~keukuse, poput romana: “20srpskih podela” Du{anaKova~evi}a, “Prelest”Filipa Grbi}a i “Preka-sno” Branke Krilovi},novi romani rado ~itanogHarukija Murakamija, isto-rijski roman “Povratakbogova” Grejema Henkoka,kao i novi {vedski roma-ni, me|u kojima je i “1947”Elisabet Osbrink. Novi-teti su i pri~e VladeArsi}a “Nevi|ena Srbi-ja”, od stranih pisaca iElif [afak sa novimromanom “^ast”.

Za qubiteqe epskefantastike, tu su roma-ni Pitera V. Breta:“Presto od lobawa”,“Sun~ani sat” i “Pu-stiwsko kopqe”, zatimnova izdawa Stivena Kin-ga. Kwige Toni Parson-sa dopuwene su najnovi-jom “Devojka u plame-nu”, dostupan je italijan-ski bestseler pisac Do-nato Karizi sa svojimromanima, a iz domena na-u~ne fantastike - kwiga“Deca vremena” Adrijana^ajkovskog, koja je osvoji-la nagradu “Artur Klark”za najboqi roman i ~ije jeizdawe rasprodato.

Zanimqivo i raznovr-sno, a ovo je tek deo onog{to se mo`e prona}i napolicama biblioteke iliuz sugestiju zaposlenih.Biblioteka nastoji da svojkwi`ni fond pro{iri usvim oblastima u kojima~itaoci mogu da se in-formi{u, zabave, obrazu-ju i podstaknu da ~itawekwiga postane deo wihovesvakodnevice.

N. Stankovi}

Gu`ve u para}inskom Do-mu zdravqa i pacijenti satemperaturom pokazuju da jegrip stigao, a da nisu sa-mo respiratorne infekci-je u pitawu potvr|uju izCentra za kontrolu zaraznihbolesti Zavoda za javnozdravqe, gde ka`u da je ulaboratoriji Instituta

“Torlak” izolovan virusAH1 iz brisa pacijenatasa ovog podru~ja. Zavod za javno zdravqe,

ina~e, podelio je pro{lejeseni pomoravskim zdrav-stvenim ustanovama 6.165doza vakcine protiv se-zonskog gripa i sva koli-~ina je potro{ena. Z.R.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE “ALTERNATIVNOG PARLAMENTA GRA\ANA”

INVESTITOR PRIPREMA GRADWU MHEOn je zakupio parcelu u blizini Grze i od marta po~e}e radove, upozorio je predsednik APG Milan Ili}

PARA]INCI PRIKUPQAJU NOV^ANU POMO] ZA BOLESNU DEVOJ^ICU (3)

@IVOTNA BITKA MALE MILEDete je operisano u Beogradu, a roditeqi nastavqaju weno le~ewe u [vajcarskoj OTVORENI RA^UNI

Da bi Mila lak{edobila svoju `i-votnu bitku, otvore-ni su ra~uni: dinarski je 355-3200690832-21, a devizni: 355-3200693190-28,primalac Mila Ra-dojlovi}.

NOVI NASLOVI U GRADSKOJ BIBLIOTECI

KWIGE ZA DUHOMRADOZNALE

Na policama je blizu 600 novih naslova

RASPUST VREME

ZA ^ITAWE

Tokom zimskog raspustau~enici }e mo}i svojeslobodno vreme da is-koriste i za u`ivawe unovim kwigama - isto-rijskim romanima, kla-sicima, poeziji ili pro-zi, fantastici ili bes-tselerima, qubavnimromanima ili “krimi}i-ma”, po izboru.

PREPUNE ^EKAONICE DOMA ZDRAVQA

GRIP STIGAO U POMORAVQE

MILAN ILI] - tra`ili smo reviziju postupka kojim je dozvoqena gradwa

~etvrtak 31. januar 2019. 13Zdravqe Bilten

KAKO PROTIV PU[EWA

1. Prona|ite svoj razlog za odvikavawe.2. Ne donosite naglo odluku jer je to

bolest zavisnosti.3. Razmislite o pomo}i i pona{awu u trenuci-

ma apstinencijske krize.4. Oslonite se na bli`we.5. Opustite se uz neki novi na~in relaksacije. 6. Izbegavajte alkohol i kafu.7. O~istite ku}u od tragova pu{ewa - ispunite

dom mirisima eteri~nih uqa.8. Ne odustajte!9. Kre}ite se, {etajte…10. Jedite vo}e i povr}e, `itarice i mawe pro-

teina. 11. [tedite novac - odredite nagradu za sebe i ku-

pite ne{to.12. Zapamtite: vreme je na va{oj strani - ve}

nakon samo 20 minuta ose}a}ete koristi po zdravqe jer }e se va{ puls vratiti u normalu.

SAVET PLUS

IZREKA“Ne zadr`avaj ono {to odlazi od tebe.

Ina~e ne}e do}i ono {to ide prema tebi.” JUNG

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

Evropska nedeqa prevencije ra-ka grli}a materice” se obele-`ava u ciqu podizawa svesti`ena o ovoj bolesti i na~ini-ma prevencije. Prepoznaju}izna~aj ove kampawe, Srbijave} trinaesti put aktivno u~e-stvuje u wenom obele`avawu od21. do 27. januara. Osnovna poruka svim `ena-ma je da je rak grli}a mate-rice maligna bolest koja semo`e spre~iti.

„RANO OTKRIVAWEMO@E SPRE^ITI RAKGRLI]A MATERICE” jeslogan koji }e obele`itipotrebu da jo{ jednom apelu-jemo na na{e sestre, majke,}erke, prijateqice, da uEvropskoj nedeqi prevenci-je raka grli}a materice raz-mi{qaju o svom reproduk-tivnom zdravqu i da u tokugodine odvoje dan kada }eposetiti svog lekara i isko-

ristiti neku od dostupnihmogu}nosti prevencije. Rak grli}a materice du`e oddecenije predstavqa ozbiqanjavnozdravstveni problem uSrbiji. U na{oj zemqi 2015.godine registrovano je 1.095novoobolelih `ena, dok su 424`ene izgubile `ivot od ovevrste raka za koju sa sigur-no{}u znamo da pripada gru-pi najpreventabilnijih. Na-ro~ito zabriwava ~iwenica da

se Srbija i daqe nalazi u gru-pi evropskih zemaqa sa naj-vi{im stopama obolevawa iumirawa od raka grli}a ma-terice. Va`no je znati da se skorosvaki slu~aj mo`e spre~iti.Dobro organizovani skriningprogrami mogu da spre~e i do80 odsto slu~ajeva raka grli-}a materice, otkrivaju}i ma-lignu degeneraciju u preinva-zivnoj fazi.

1. Napitak za zdrav po~etak dana - pola limuna is-ce|enog u ~a{i mlake vode. 2. Vitaminski miks - kivi, pomoranxa, pola limu-na, pola banane i ka{i~ica meda.3. Vitamin C - citrusi, crvena paprika, brokoli,spana}, paradajz, kupus, nar i kivi.4. Vitamin B2 - poma`e telu da hranu pretvori uenergiju. Sadr`e ga sve vrste oboga}enog hleba i `i-tarice, a ima ga i u mle~nim proizvodima, zelenompovr}u, ribi i mesu. 5. [etawe bar 45 minuta dnevno - nakon ru~ka. 6. ^e{}e ve`bawe svakog ~lana porodice, u skla-du sa afinitetima. 7. Redovno prawe ruku i izbegavawe dodirivawa li-

ca i o~iju.8. Pokrivawe usta - kod ka{qawa i kijawa.9. Zdrav ru~ak - {to {arenijih boja, ~esti, a ma-wi obroci.10. Supervlakna - u jabukama, {argarepi, ovsu i ma-hunarkama, `itaricama, kupusu i zelenom lisnatompovr}u. 11. Probiotici - prirodno se nalaze u fermen-

tiranoj hrani poput jogurta.12. Beli luk - najzdravije povr}e. 13. Voda i san - nezamewivi.14. Riba i omega 3 masne kiseline – plava riba, ora-{asti plodovi, semenke lana i maslinovo uqe.Od svega po malo, bi}e dovoqno.

Centar za promociju zdravqa In-stituta za javno zdravqe Srbije„Dr Milan Jovanovi} Batut” raspi-sao je nagradni likovni i lite-rarni konkurs na temu „Dojewe,temeq `ivota” povodom obele`ava-wa “Svetske nedeqe dojewa 2018.” za

decu pred{kolskog i osnovno{kol-skog uzrasta. Radovi su pristigli iz deset okru-`nih instituta i zavoda, a posla-lo ih je 29 pred{kolskih ustanovai 26 osnovnih {kola.Andrijana Milosavqevi},

u~enica 8/2 razre-da O[ ”BrankoRadi~evi}” iz Po-povca, odeqewe uBuqanu, za lite-rarni rad u konku-renciji od petogdo osmog razreda,osvojila je tre}emesto.

^ESTITAMO!

Broj 1 svih zdravih biqa-ka na svetu! Ona pru`a to-liko {irok raspon zdrav-stvenih prednosti da jeto jednostavno zapawuju}e. Kurkuma sadr`i kurkuminkoji posti`e vi{e od 150terapijskih delovawa. Nepostoji ni jedan drugiprirodni sastojak na sve-tu koji je efikasniji zasmawewe zapaqenskih pro-cesa u telu od wega. Kom-binacija kurkume i crnog

bibera je pravi eliksirzdravqa. Nikad ga ne uzi-majte na prazan `eludac.Dodavawe kurkume kod ku-vawa u pripremi slatkihi slanih jela je vrlo po-pularno i prakti~no jerona daje lepu `utu boju, ane preuzima aromu jela.Dodajte je jelima pri kra-ju jer }ete tako maksi-malno sa~uvati wena leko-vita svojstva.

U`ivajte!

Da li smo ro|eni da bu-demo lewi? Nova neuro-lo{ka studija pokazuje daverovatno jesmo. Pokaza-la je da ~ak i kad qudiznaju da je ve`bawe po-`eqno i planiraju dave`baju, odre|eni sig-nali u wihovom mozguih podsti~u da sede. Au-tori studije se nadajuda }e nam razumevawekako na{ mozak potkopa-va na{e planove da ve-`bamo, obnoviti motiva-ciju da se pokrenemo.

Retki su oni me|u na-ma koji ve`baju redovnoiako svi znamo da je ve-`bawe dobro za zdravqei dobro stawe. Qudi suprirodno skloni neak-tivnosti zarad, mo`da,~uvawa energije u nekadavna vremena kada jeto bilo potrebno. Ali^OVEK mo`e i svesnoda odlu~i da se pomeri,bez obzira na to {tamozak mislio.

Dakle, odluka je ipak na nama.

KONKURS POVODOM SVETSKE NEDEQE DOJEWA

ANDRIJANI TRE]E MESTO

DOJEWE – TEMEQ @IVOTAMaj~ino je mleko najzdravija hrana,Veoma je bitno jo{ od prvog dana.

I po no}i i po danu,Mama uvek ima hranu.

Uvek spremnu, uvek taze za mamine male maze.Da bi deca rasla jaka, zdrava, sna`na,Maj~ina je hrana za wih vrlo va`na.

ZA JA^I IMUNITET VA[E PORODICE

EVROPSKA NEDEQA PREVENCIJERAKA GRLI]A MATERICE

APOTEKA U MALOM

KURKUMA

STVARNO OZBIQNO -

GENETIKA I LEWOST

~etvrtak 31. januar 2019.14 KulturaBilten

5.2.A. Nema~ka pripremaza borbu, izme{tawevaro{ana. - No, tek {tomi po~esmo pomaqati zas-tave i spremati vence,pu~e glas po varo{i da jekomanda nema~ka naredi-la da se sve stanovni{tvo,i mu{ko i `ensko, i staroi mlado, do jedanaestsahati pre podne imaiseliti iz varo{i i daide put Ni{a. Ko se posletog vremena u varo{ina|e, bi}e ubijen. Ova vest pukla je kao

grom iz vedra neba. Najve}a radost pretvorise odjedared u najve}uneizvesnost.

Ispo~etka ~ak i neverovasmo, ali kadslu`iteqi op{tinskiza|o{e iz ku}e u ku}u daovu naredbu saop{tavaju,besmo na~isto da treba sveostaviti, pa `ivotspa{avati od neprijate-qske vojske. Ovako, sve jepro{lo. ostati, pa smrtdo~ekati. I krenusmo. [ta je ko

mogao i ~ega se dosetio,uzeo je i sa sobom poneo.Ko je imao kakve tarniceili kquse, taj je bionajsre}niji, jer nije barmorao stvari na le|imavu}i. Dan je bio neobi~no lep

i to be{e sre}a. Onekoji su prvi pohitalibe{e zadr`ala nema~kastra`a na kraju varo{i,jer nije imala nare|ewe danas propu{ta. Tu smo sesvi sa~ekali, jer dok jestra`i stiglo odobrewe danas propusti, proteklo jevi{e od jednog sata. I okojedanaest sahati pre podnekrenulo se sa pet do {esthiqada du{a, ne znaju}ikuda.

Ve} smo za sobomostavqali posledwe ku}epara}inske. I{li smopolako i pa`qivo da sene bi svoj od svoga odva-jao. Pa ipak, bilo je i

takvih slu~ajeva ali su seopet ubrzo sastajali.Ve}inom se }utalo, kao dasmo i{li na gubili{te.Samo se ~uo pla~ gdekojeg deteta ili kukwavapo koje `ene, koje su drugeu}utkivale. Usput smo sretali po

kojeg nema~kog vojnikaili gomilicu od neko-liko wih. Na tri do~etiri kilometra odvaro{i pro|osmo poredjednog mitraqeskog ode-qewa koje be{epostavqeno kraj druma ipored kojeg je stajao jedanpodoficir sa revolveromu ruci, naperenim u masu

naroda. Onda nismo imali vre-

mena da mislimo {ta muto zna~i, ali, kad smo sedocnije opomenuli da sumitraqezi bili spako-vani i spremni zapovla~ewe, onda smo bilina~isto da je ovo ode-qewe strahovalo od nas ida smo ga mi, od {ale,mogli pot~initi na{ojvlasti samo da smo bilisigurni da su to posled-wi ostaci neprijateqskevojske. Ovako, sve jepro{lo. Od prazne pu{kedvojica se pla{e. Malo zatim sretosmo

dvojicu vojnika, koji na

rukama nosahu jednograwenog. Da bi sebi teretolak{ali, uze{e odMilutina Glavi~kog tar-nice, u kojima on nosa{esvoje stvari, pa u isterawenika polo`i{e, ajednoj `eni svuko{e bun-du, te ga wome pokri{e ivuku}i i guraju}i tar-nice, odo{e put Para}ina. I ovi su mogli ostati una{im rukama da u namane be{e jo{ opravdanogstraha. Posle tog slu~aja,ne prime}uju}i vi{e nikogpred sobom, narod po~e{aputati da je sad srps-ka vojska blizu, da tek{to se nije pojavila.

STO GODINA OD OSLOBO\EWA PARA]INA (1918-2018)BELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

Povodom 28 godina vrlouspe{nog rada, u petak18. januara, u sali gradskogpozori{ta odr`an je Kon-cert Baletskog studija“M”. Kao i svake godine,sala je bila prepuna pre-te`no mladog sveta - qu-biteqa baleta, kao i bra-}e, sestara i roditeqabrojne baletske ekipe ko-ja je izvela poznatu balet-sku predstavu “Krcko Ora-{~i}”. Opet, kao i svakegodine, ve} dvadeset osmiput, program je vodilaprofesorka Simka \uri}Jeli~i}.Podlogu za ovu baletskupredstavu ~ini pri~a “Krc-

ko Ora{~i} i Kraq mi{e-va” iz Hofmanove zbirke“Serapionova bra}a”, amuziku je napisao PetarIli~ ^ajkovski, koji jeod ove muzike napravioveoma popularnu dvadese-tominutnu istoimenu svi-tu. Predstava je prvi putizvedena 1892. godine uSankt Peterburgu.“Krcko Ora{~i}” je ba-

let u dva ~ina. U prvom,te~e pri~a Droselmajera,lutkara i Klarinog ku-ma, o Krcku Ora{~i}u i{e}ernoj vili koji susre}no `iveli u Kraqev-stvu slatki{a, ali ih jeRatilda, kraqica mi{e-

va, razdvojila i KrckaOra{~i}a pretvorila uru`nu drvenu krckalicu.Rastu`ena ovom pri~om,mala Klara `eli da pomog-ne Krcku, pa uz pomo} ~a-robnog {tapi}a uspeva dasavlada zlu kraqicu i raz-bije wene ~ini, tako daKrcko Ora{~i} ponovopostaje lepi princ i u

znak zahvalnosti vodi Kla-ru u Kraqevstvo slatki{a.Na po~etku drugog ~ina, pu-blika je prosto zasewenaprelepom scenografijom ikostimografijom; scena pod-se}a na Kraqevstvo slatki-{a, gde princ upoznaje Kla-ru sa {e}ernom vilom, kra-qem i kraqicom. Po~iweceremonija ven~awa koju

prati koncertna svita sasta-vqena od {panske, arapske,kineske, ruske i francu-ske igre, sa ~uvenim Valce-rom cve}a kao efektnomzavr{nicom.Na kraju, publika je bur-no pozdravila izvo|a~epredstave, brojne tuma~euloge dece (13), mi{eva(11), vojnika (11), i pahu-qica (19), kao i izvo|a~eplesova iz drugog ~ina(39). Mada su deca to za-slu`ila, nema prostorada navedemo sva imena,ali, ipak, treba navestimakar imena balerina ko-je su izvele zavr{ni Val-cer cve}a: Milica Radoj-lovi}, Anamarija Bo`i-ni}, Teodora Vukovi}, Jo-vana \or|evi}, An|elijaIli}, Marta Miajlovi},Matra Milojevi}, Ana Ha-xi}, Ema Zowi}, Iva Ar-senijevi}, Andrea Marki-}evi} i Jovana Simi}. Uz aplauze i cve}e, publi-ka je na kraju pozdravilai autorke predstave: nas-tavnicu koja vodi Baletskistudio “M” Milicu Kati}i \ur|icu Buji}.

D. Nikoli}

Na prelazu stare u novugodinu, literarna delatnostTomislava \oki}a dala jezna~ajne plodove. Obja-vqene su ~etiri wegovepri~e: u kwi`evnom ~aso-pisu “Bdewe” iz Svrqigapri~a “Probu{eni bubaw”,u ~asopisu “Lu~a” iz Su-botice pri~a “Posinak”, u~asopisu “Trag” iz Vrbasa“Kra|a i prekra|a bici-kla”, a u “Politici” od10. januara ove godine obja-vqena je \oki}eva pri~aza decu “Mi{ i ma~ka”.

Prve dve pri~e ispri~ane suu maniru seoske pripovetke,sa opisom seoskih obi~aja,naravi i dru{tvenih odnosa.\oki} koristi `ivi narod-ni jezik sa granice izme|u dvanajstarija srpska dijalekta,ubacuje sve`e narodne izra-ze, ponegde daje humoristi~-ku intonaciju, a ~esto ide-alizuje oblike i svetiwe se-oskog `ivota. [to se ti~e kontrasta

razli~itih sila, u pri~i“Probu{eni bubaw”, na jed-noj strani je data idili~na

slika svadbe koja je zakaza-na za kraj oktobra, “kada jeu doma}inskoj ku}i sve pu-no: i ambari, i ko{evi, iba~ve, i {tale, i obori, itorovi”, a na drugoj strani,osiona vlast koja prekidasvadbeno veseqe zbog izla-ska na prve predsedni~ke iz-bore 1953. godine.U pri~i “Posinak” dat jeprikaz jednog bolnijeg kon-trasta, nakon opisa svegbogatstva gazda Jevrema, au-tor pri~e zakqu~uje: “Sveima gazda Jevrem Brki}, a

ni{ta nema! Nema nasled-nika kome }e to silno bo-gatstvo ostaviti.”Pored ve} objavqenih ri-~a, tokom januara trebada se pojave \oki}eve pri-

~e “Ve~e na Grzi” i “Za-prege smrti”, prva u kru-{eva~kom kwi`evnom ~a-sopisu “Putevi kulture”,a druga u ~asoppisu “Stig”iz Malog Crni}a kod Po-

`arevca. Isto tako, svojimpri~ama \oki} u~estvuje naliterarnim konkursimakwi`evnih klubova iz Po-`arevca, Svilajnca, U`i-ca i [apca. D.N.

Tri filma: “Ralfrastura internet”,“Petar Pan, magi~nakwiga nedo|ije” i“Akvamen, on nijeodavde”, prikazana su11. januara u na{empozori{tu.“Akvamen” je ame-

ri~ki akcioni, avan-turisti~ki film. Uglavnoj ulozi kraqa jeXejson Momoa, filmje re`irao Xejms Van,a pojavquje se velikibroj poznatih glumaca,kao {to su PatrikVilson, Amber Hard,Vilijam Defo, te Ni-kol Kidman, dobitni-ca Oskara, koja glumikraqicu Atlanu.Prema oceni fanovaovog `anra, ovaj filmje najslabiji od svih{est filmova iz se-rije DCEU, {to nezna~i da je sa tankimfinansijskim uspehomzbog miliona fanovakoji ipak pune bio-skopske dvorane.

D.N.

KONCERT BALETSKOG STUDIJA “M” POVODOM 28 GODINA RADA ZA U@IVAWE U POZORI[TU

RO\ENDANSKI POKLON PUBLICIJedinstvena baletska {kola u Srbiji animira decu ve} skoro tri decenije

POSLE MAGDALENE, MILICA

Za gledaoce, koncert je pripremila Milica Kati},koreograf, koja je preuzela misiju negovawa balet-ske igre od preminule Magdalene Petrovi}, osniva-~a ove jedinstve baletske {kole u Srbiji. Rasko{nekostime je uradila \ur|ica Buji}, dok je Igor Mi-losavqevi} bio zadu`en za ton i scenske efekte.

PROJEKCIJA FILMOVA

POLOVINOM MESECA

“AKVAMEN”SA NIKOLKIDMAN

KWI@EVNA AKTIVNOST TOMISLAVA \OKI]A

UVEK AKTUELNE PRI^E

Tomislav \oki} (levo) na Svetosavskoj svetkovini

~etvrtak 31. januar 2019. 15Kultura Bilten

U organizacijiKwi`evnog kluba "MirkoBawevi}" i Kulturnogcentra, 25. januara, odr`anje u prostorijama KC 25.po redu "Svetosavski pes-ni~ki maraton". Me|utim,zbog sne`ne me}ave, ovegodine je broj u~esnika“Maratona” gotovo pre-polovqen u odnosu napro{logodi{wi. Ipak,osim iz Para}ina i sused-nih gradova, ]uprije iJagodine, bilo je gostiju izProkupqa, Kru{evca,Kragujevca, SmederevskePalanke i Beograda, pa~ak iz Leposavi}a iSkopqa.Sve~anost je po~ela sve-tosavskom himnom uizvo|ewu crkvenog hora"Sveti \or|e" podupravom Vlade Stanojevi}a.Kako nije bilo uobi~ajenebesede, voditeqka pro-grama Sne`ana Tani}, pes-nikiwa i direktorka O["Stevan Jakovqevi}", upoz-nala je prisutne sapropozicijama, ~lanovi-ma `irija i nagradama, azatim je Olga Ru`i}Man~i}, predsednica KK"Mirko Bawevi}", poz-dravile prisutne.U takmi~arskom delu je

u~estvovalo 34 pesnika,a u revijalnom 17. Nakonve}awa, `iri je doneoslede}e odluke: nagrada"Venedikt Crepovi}" pri-pala je Tatjani \uri} izKru{evca, za pesmu "Bajkao Rastku"; nagrada "Mirko

Bawevi}" je dodeqenaMilutinu Milo{evi}u izProkupqa, dok je MilenaPeri}, tako|e izProkupqa, osvojila nagradu“Dragomir Bodi}" za pes-nike mla|e od 30 godina. "Svetosavsko odli~je" je

dodeqeno AndrijiRadomirovi}u, pesniku isve{teniku iz Para}ina.Kwi`evnik \or|ePetkovi} iz Fonda “Zlata@ivadinovi}” nagradio jeBeogra|anku DuwuTanaskovi} kwigom isvilenom maramom.

Pohvale su dobiliMilo{ Makera i MilenaVukovi} iz Para}ina,Duwa Tanaskovi} izBeograda i VioletaSekovska iz Skopqa. Sve~anost je zavr{ena

dru`ewem i }askawem uzbogat koktel.

D. Nikoli}

Ve} po tradiciji, slika velikog formata ZoranaIvanovi}a ~ija je krajwa destinacija svakog feb-ruara ~uvena Galerija “Gran pale” u Parizu, izla`ese pre toga u galeriji na{eg Kulturnog centra, aovog puta u pitawu je slika “Pokajawe”. Ina~e, Iva-novi} izla`e u “Gran paleu” od 2006. godine, odkada se odr`ava smotra evropskog stvarala{tva 15umetni~kih pravaca, sa razli~itim inspiracijamai temama. On tamo jedini predstavqa Srbiju i, dokse ostali umetnici pojavquju povremeno, on je je-dini stalni u~esnik ove zna~ajne slikarske smotre,~iju va`nost potvr|uje i ~iwenica da je otvara pred-sednik Francuske.Na otvarawu u na{em gradu u Kulturnom centru,pred odabranom publikom po{tovalaca Ivanovi}eveumetnosti, govorili su @arko Stankovi}, uredniklikovnog programa KC, slikarka Vasilisa Ivano-vi} i sam autor.Nabrajaju}i slavna imena slikara koji su izlaga-li u “Gran paleu”, poput Pikasa i Dalija, Vasi-

lisa je istakla zna~aj prisustva jednog srp-skog slikara, dok je autor govorio o proce-su nastajawa slike i o samoj slici, o wenomsadr`aju i poruci.Nastajala je u sporom ritmu, punih pet i pomeseci, a u tome bio mu je od pomo}i susretsa ~ovekom sa Altajskih planina, koji `ivisporo, po prirodnom ritmu, bez ~asovnika, bezdatuma, dakle bez `urbe, jer onaj ko `uri iz-gubi ono {to je naj~e{}e najva`nije. Natop-qen tim iskonom, Ivanovi} nam je ispri~aokako je sliku stvarao sporo i u osami, u pla-nini, usred divqine, negde naspram Rtwa, oslu-{kuju}i damare prirode i napajaju}i svoja ~u-la wenim bojama, zvucima i mirisima.Sama slika, po wemu, izra`ava neke konstan-te u qudskoj prirodi, dva protivre~na svoj-stva ~ovekova, strast lovca i `al za `rtvom,otuda naziv slike “Pokajawe”.

D. Nikoli}

Nakon sve~ane premi-jere filma "Taksi bluz"odr`ane 16. januara u“Sava centru” i premi-jernog prikazivawa ubioskopu “SinepleksU{}e”, film se na{aona repertoaru na{egpozori{ta, tri dana zaredom, 23. i 24. januarasa po dve, a 25. januarasa tri projekcije.

Film su proizveli"Viktorija film" i"Klan prodak{n", saproducentima MarkomJoci}em i AndrijomMilo{evi}em. Direktorfotografije je LukaMili}evi}, scenografSawa Bulat i KatarinaPlav{a, kostimografJelena \or|evi}, mon-ta`er Davor Bosanki},autor muzike IgorPerovi}.“Taksi bluz” nema pre-tenzije da se bavi krup-nim ideolo{kim temamaili bolnim socijalnim

problemima, ve} jestvaran radi zabave ihumora. Ipak, premaizjavi rediteqa, autori-ma filma je bio va`anodnos izme|u de~aka itaksiste, koji polazi odpukog sa`aqewa i razvi-ja se do iskrenog emo-tivnog odnosa izme|uwih dvojice.Naime, u sredi{tu

pri~e je no}na vo`wataksijem, u koji najpreupada mali Damir kojije pobegao iz doma zanezbrinutu decu i kojije u potrazi za ocem.Lik taksiste Marka,ina~e propalog dra-maturga, tuma~i AndrijaMilo{evi}, ali je wego-va uloga prili~no pasiv-na, on samo vozi, a utaksi mu ulaze razno-razni qudi, tako da sevo`wa pretvara u gomilusuludih situacija: triou vidu N. \uri~ka, B.Milivojevi}a i B.Dimitrijevi}a je kren-uo na maskenbal, bra~nipar tuma~e N. Pejakovi}i S. Sila|ev, koju suzadesile poro|ajne muke,ulogu ludog Kineza igraA. Jovanovi}, a SergejTrifunovi} tuma~i likbeskrupuloznog krimi-nalca.U oceni svog ostvare-

wa, rediteq izjavqujeda je zadovoqan izboromglumaca koji su mogli danadograde tekst, kao ifilmom u celini, jerje wihova ideja bila danaprave "komunikativnibioskopski film, ne{to{to }e publika radodolaziti da gleda i u~emu }e u`ivati".

D. Nikoli}

Aforizmi na{eg sugra|anina, satiri~ara NinusaNestorovi}a, objavqeni su u 113. broju bugarskog ~asopisa“Kwi`evni svet”. Ovaj ~asopis izlazi ve} jedanaest god-ina i prezentuje sliku savremene bugarske kwi`evnos-ti, ali svoju ~itala~ku publiku upoznaje i sa delimadrugih stvaralaca na prostorima Balkana.Nestorovi} se na{ao u “Kwi`evnom svetu” zahvaquju}ibugarskom satiri~aru Valentinu Dimitrovu koji je pre-veo 66 wegovih aforizama. Z.R.

SNE@NA ME]AVA PREPOLOVILA BROJ U^ESNIKA MANIFESTACIJE

SVETOSAVSKI PESNI^KI MARATONU takmi~arskom delu 34 pesnika. Nagrada “Venedikt Crepovi}” pripala Kru{evqanki

@IRI I NAGRADE

Prema propozicijama, Svetosavski pesni~ki“Maraton” se sastoji iz takmi~arskog i revijalnog dela,predvi|ene su tri nagrade i jedna za ~lanovedoma}eg kluba, te ~etiri pohvale, a o nagradama jeodlu~ivao `iri u sastavu: profesor dr PredragJa{ovi}, predsednik, profesor kwi`evnosti Sne`anaMitrovi} i Sa{a Milovanovi}, urednik kwi`evnogprograma Doma kulture iz Prokupqa.

POZNATA

GLUMA^KA

IMENA

Rediteq filma jeMiroslav Stamatov, sce-naristi su MarkoBackovi} i MarkoJoci}, a gluma~ki ansam-bl ~ine poznata imenana{e kinematografije:Andrija Milo{evi},Milena Predi},Aleksandra Tomi},Nikola \uri~ko, SergejTrifunovi}, BorisMilivojevi}, BorisKomneni} i NikolaPejakovi}. Ulogu nes-ta{nog de~ka igra TodorJovanovi}.

@AL LOVCA

Na slici su prikazanedve centralne figure:figura de~aka sa pra}-kom i figura ubijenemlade ko{ute, dakledva nevina stvorewa,oba `rtve jedne iskon-ske strasti, ko{uta kaofizi~ka, a de~ak kaomoralna `rtva. Slikaobiluje drugim detaqi-ma, glavama lova~kihpasa, drve}em, li{}em,cve}em, {to treba dauka`e na harmoniju iz-me|u ~oveka i biqnog i`ivotiwskog sveta.

SLIKAR ZORAN IVANOVI] PONOVO NA SVETSKOJ IZLO@BI

PRE PARIZA “POKAJAWE” U PARA]INU“Pariski salon” sve~ano }e 12. februara otvoriti predsednik Francuske

U BUGARSKOM “KWI@EVNOM SVETU”

AFORIZMI NINUSA NESTOROVI]A

POSLE PREMIJERE U CENTRU “SAVA”

"TAKSI BLUZ" UNA[EM POZORI[TU Nagra|eni u~esnici

Maratona sa organizatorima

Akademski slikar i profesor Zoran Ivanovi} (levo)

~etvrtak 31. januar 2019.16 ObrazovaweBilten

Nobelova nagrada je tema kojom smo se ve} bavili,ali mnogo toga je ostalo nedore~eno. Zato nastavqam(o)“pri~u”, ali iz realnije perspektive.Pre svega, Nobelova nagrada dodequje se za kwi`ev-nost, za medicinu, fiziku, hemiju, ekonomiju i - za mir.A za{to ne i za matematiku? “Zli jezici” tvrde daje neki matemati~ar svojevremeno Alfredu Nobelu oteoneku lepoticu u koju je bio ludo zaqubqen, pa je ovajzato kasnije “kaznio” sve matemati~are sveta. Narav-no, nama ostaje da u to (ne) verujemo. Drugo, sasvimje logi~na pretpostavka da prebogati pronalaza~ di-namita mo`e ovom nagradom posthumno da o(pere) svo-ju savest {to je izumeo najzloupotrebqavaniji prona-lazak (dinamit). A oni koji odlu~uju o wegovim za-ve{tanim parama sva|ali su se, sva|aju se i sigurno}e se sva|ati i ubudu}e. Recimo, Nobelovu nagradu za kwi`evnost dodequje

[vedska kraqevska akademija u Stokholmu, ali je pro-{le godine nije dodelila nikome. Za{to? Nemogu}eje da je od tolikih vrhunskih svetskih pera niko ni-je zaslu`io! Jednostavno, i ovu visoku instituciju ~i-ne qudi, a i oni su me|usobno toliko razli~iti, pai neslo`ni. Zato je razumqivo {to su mnoge dosada-{we odluke (od 1901) bile sporne, plod kompromisa,pa i kompromituju}e. Jeste, ova nagrada dodeqena jetolikim velikanima nauke i umetnosti (Albert Ajn-{tajn, Marija Kiri, Pjer Kiri, Vargas Qosa, PabloNeruda, Tomas Man, Bertrand Rasel, Alber Kami, Or-han Pamuk...). Pred svako progla{ewe nobelovca, kaoi pred svaku veliku fudbalsku utakmicu, davane se prog-noze. Kao po pravilu, one su naj~e{}e pa(da)le u vo-du! Setimo se da su bez ovog, vode}eg priznawa osta-li i jedan Borhes, jedan Xojs, jedan Prust, zatim ^e-hov, Kafka, Miler, Ibzen... Uvek su se uplitali i po-liti~ki motivi i interesi, a ve~ito su forsirani ve-liki narodi i veliki jezici. Od malih naroda i malihjezika izuzetak ~ine samo Izraelci, ali to je i u~en iuman narod, a uz to, wegova polovina je u Americi!Najproblemati~nija je Nobelova nagrada za mir.

Jedino wu ne dodequju [ve|ani, ve} Norve`ani. Za-pravo, Nobelov komitet za mir, u Oslu. Wegove odlu-ke su najsumwivije i naj~e{}e na udaru kritike! Se-timo se imena nekih dobitnika: [imona Pereza, Ja-sera Arafata, Leha Valense, Henrija Kisinxera, Ba-raka Obame...Protekle godine londonski “Telegraf” favoritimaje bio proglasio Federiku Mogerini (kao posredni-ka), Ha{ima Ta~ija i Aleksandra Vu~i}a - ako do No-ve godine odre{e dugogodi{wi, vrlo zapetqan kosov-ski ~vor. Naravno, slu~aj se u me|uvremenu jo{ vi{ezakomplikovao i - prognoza je pala u vodu!Dodu{e, bilo je i onih koji su favorite za “mirov-wake” videli u li~nostima Donalda Trampa i Kim XongUna. Pred wihov susret u ju`nokorejskom gradu Pjong-xangu svet je o~ekivao ga{ewe po`ara koji na Korej-skom poluostrvu tiwa od 1953. godine, ali jo{ vi{ega{ewe severnokorejskog nuklearnog programa i izmi-rewe Kim Xong Una sa Amerikom. I, {ta se desilo?“Dragi vo|a”, koji je svoj narod doveo do praznog sto-maka ali mu, zauzvrat, ponudio dalekometne rakete snuklearnim bojevim glavama kojima preti vode}ojsvetskoj sili, naizgled je spustio pesnicu i za kon-traobe}awa, potpisao sporazum o prekidu nuklearnogprograma, ali je, ubrzo, nastavio po starom. ne izbri-sav{i sumwe Zapada.A Donald Tramp? Nastavqaju}i ratne igrarije i ta-lasawa u Siriji, Avganistanu i Iranu, usput se po-sva|ao sa vi{edecenijskim saveznicima oko uvoza ~e-lika i aluminijuma i oko buxeta NATO-a, pa i sa Tur-cima (zbog Kurda koje uzima u za{titu). No, vrhunacje wegova sva|a u ameri~kom Senatu i Kongresu zbogmeksi~kog zida koji ho}e da sazida po svaku cenu!Posle svega, od Nobelove nagrade za mir - ni{ta! Do-bili su je ginekolog Denis Mukvege koji je “le~io `r-tve seksualnog nasiqa u Kongu” i Na|a Murad, pri-padnica Jezida, koja je bila `rtva seksualnog nasi-qa od strane takozvane Islamske dr`ave, a potom bo-rac za qudska prava. Sigurno je da Kim Xong Un zbogtoga i ne `ali ali, ruku na srce, treba re}i i to daTramp, za razliku od drugih, nema ambicije da bude “do-`ivotni”, dok drugi to, o~igledno, imaju! Uostalom, ve-li~ina dvovekovne ameri~ke demokratije je u tome {tosva~ije politi~ke ambicije ograni~ava na osam godina.Najlogi~nije i najpravednije je pri~u zaokru`iti tvrd-wom da su najve}i qudi oni koji su odbili da pri-me Nobela: Lav Tolstoj, Nikola Tesla, @an-PolSartr, Le Duk To... Ba{ oni su dokazali da u plane-tarnom sistemu vrednosti ima mnogo ve}ih “numera”od novca!

PPPPAAAARRRRAAAALLLLEEEELLLLEEEEPPii{{ee:: TToommiissllaavv \\ookkii}}

PROGNOZE PA(DA)LE U VODU

Za rad odeqewa za u~eni-ke sa posebnim sposobno-stima za ra~unarstvo iinformatiku, formira-nom prvi put ove {kolskegodine, para}inska Gim-nazija je od Ministarstvaprosvete dobila deset ra-~unara za opremawe no-vog kabineta. Pored postoje}a dva ka-

biineta u kojima se odvi-ja nastava za u~enike ITodeqewa, kako ga popu-

larno zovu, sada je opre-mqen jo{ jedan, {to }emnogo zna~iti za daqi radu~enika, rekla je direktor-ka Gimnazije, Sne`ana Da-~i}. Dobitak je i u poseb-noj obuci dva nastavnikainformatike koji predajuovom odeqewu jer je ovuskupu i slo`enu obuku ta-ko|e finansiralo nadle-`no ministarstvo. Ti na-stavnici su sada u baziqudskih profesionalnih

resursa Ministarstva pro-svete, {to zna~i da mogudaqe obu~avati ostale na-stavnike.Ovo odeqewe formiranoje u na{oj gimnaziji poslepripreme zainteresovanihu~enika i posebnog prijem-nog ispita koji su onipolagali u Prvoj kragu-jeva~koj gimnaziji. Pri-javqeno je 29 u~enika, a is-pit je polo`ilo 13, kojisu kao prvu `equ prili-kom upisa naveli para-}insku Gimnaziju, {to jeveoma va`no za na{u {ko-lu, podsetila je direktor-ka Da~i}. - Ministarstvo prosveteodobrilo je zatim po~et-kom septembra otvarawenovog IT odeqewa u na{oj{koli, koja je ve} imalakapacitet za rad u opremii kadrovima. Onda su usle-dili i razli~iti vidovipodsticaja za {to boqii kvalitetniji rad poput

ove nove ra~unarske opremei visoko profesionalneobuke nastavnika, a sli~nedobiti o~ekuju se i daqe, za-kqu~uje direktorka.Najva`nije je da su u~e-

nicima omogu}eni odli~-ni uslovi i kvalitetnanastava. N. Stankovi}

Kao i svake godine povo-dom {kolske slave, Gimna-zija je odr`ala Svetosav-sku akademiju 28. januarau pozori{tu, na kojoj sepredstavqaju najboqi mla-di stvaraoci na Svetosav-skom nagradnom literarnomkonkursu, a ve} jedanaestugodinu sponzor nagrada jeFondacija “Marko Todoro-vi}” koja pobedniku - au-toru najboqeg literarnograda, poklawa zlatnik.Dobitnica je Na|aMilo{evi}, u~enica 4/1.- Sadr`aj ovogodi{weg

Svetosavskog nagradnogkonkursa je uskla|en temat-ski sa sadr`ajem Svetosav-ske akademije koju su pri-premili na{i u~enici inastavnici. Naziv teme iAkademije je “Trag u vre-

menu”, a ideja je da u~eni-ci na|u inspiraciju u de-lima onih qudi i insti-tucija koji su svojim `i-votom i radom ostavili du-bok trag za dobrobit dru-gih qudi. Takav je bio i`ivot Svetog Save, ali i

qudi za koje se u~eniciopredele jer prepoznajuwihov “trag u vremenu”, ka-`e direktorka GimnazijeSne`ana Da~i}. Ona doda-je da su mnoge ustanove iinstitucije tako|e utica-le na brojne generacije, me-|u wima i para}inska Gim-nazija, koja je pro{le go-dine obele`ila 140 go-

dina postojawa. Odaziv |aka za ovaj kon-

kurs uvek je izuzetan, apro{le godine je radoveposlalo 49 gimnazijalacakoji vole da pi{u i u~e-stvuju na literarnim kon-kursima. Ovo je jedan od na-~ina na koji Gimnazija pod-sti~e razvoj literarnih ta-lenata kod u~enika. N.S.

U~enici O[ “Stevan Ja-kovqevi}” su vrlo uspe{nina takmi~ewima iz progra-mirawa i roboti~ke pisme-nosti, pa su tako u {kol-skoj 2018/19. godini ostva-rili u~e{}e na republi~-kom takmi~ewu. Re~ je o Me|unarodnom

takmi~ewu iz programi-rawa i informati~ke pi-smenosti “Dabar”, gde jeVawa Mrku{i}, u~enik5/1 ove {kole, od 16.500u~esnika u svojoj kategori-ji zauzeo odli~no 14. me-sto. On se izborio za u~e-

{}e na republi~kom nivouposle prvog kruga takmi-~ewa u kome je u~estvova-

lo po 100 u~enika iz sva-ke kategorije.Kako smo saznali od Dra-

gane \uri}, nastavnice in-formatike iz {kole “Ste-van Jakovqevi}”, na tak-mi~ewu su u~estvovali u~e-nici od drugog do osmograzreda, kroz dva takmi~ar-ska kruga. Prvi krug je bioonline u {koli, a u drugomkrugu se u~estvovalo li~no.Takmi~ewe “Dabar” name-weno je u~enicima osnov-nih i sredwih {kola uciqu poboq{awa i razvi-jawa informati~ke pisme-nosti, razvijawa ve{tinere{avawa problema i osta-lih ve{tina. N.S.

GIMNAZIJA DOBRO OPREMQENA ZA RAD NOVOG INFORMATI^KOG ODEQEWA

NOVI KABINET SA DESET RA^UNARAU funkciji su sada ukupno tri kabineta, {to je va`no za unapre|ewe uslova rada

RAZLIKE U NASTAVNOM

PROGRAMU

U odnosu na ostalesmerove u Gimnaziji uIT odeqewu smawen jefond ~asova i broj op-{teobrazovnih predme-ta, nema drugog stranogjezika i latinskog jezi-ka. U~enici }e tokom{kolovawa imati ve-}inu predmeta kao i nadrugim smerovima, aliu mawem obimu, dok jenajve}a pa`wa usmerenaka specijalizovanimpredmetima u okviruprogramirawa.

BROJNE NAGRADE

Me|u nagradama kojeza u~esnike konkursaobezbe|uje Fondacija“Marko Todorovi}” sukwige za svakog poje-dina~no i za najboqeg,nov~ana nagrada u izno-su od 10.000 dinara,zlatnik sa likom Sve-tog Save, nagrade zadrugo i tre}e mesto iposebne kategorije... Svikoji u~estvuju na konkur-su dobijaju neku nagradu.

ODR@ANA TRADICIONALNA SVETOSAVSKA AKADEMIJA GIMNAZIJE

PODSTICAJ LITERARNOG STVARALA[TVANa|a Milo{evi}, za najboqi rad,nagra|ena zlatnikom

U^ENICI O[

“STEVAN JAKOVQEVI]” USPE[NI MLADI INFORMATI^ARI

Vawa Mrku{i} sa nastavnicom

~etvrtak 31. januar 2019. 17Obrazovawe Bilten

Zbog oskudice u `ivotnim namirnicama, strahod gladi je terao qude da se snalaze na razli-~ite na~ine radi snabdevawa porodice hranom,ali ne velikim koli~inima jer je mogla da po-stane plen okupatora koji je stalno vr{io ne-ke pretrese po ku}ama. U borbi za opstanak, mo-ralnost je gurnuta u stranu. O tome Isidora Se-kuli} pi{e potresne re~enice: “U borbi sa mr-{avom hranom na{i qudi su se pokazali... sla-bi, zavisni, gramzivi na zalogaj... Zaboravilose na politiku i na istoriju, i na spoqa{wupristojnost, i na ~isto}u, i na gordost pogo-tovo... Lagalo se do srama nisko, vrata sobe broj9 u Guvernmanu otvarali su qudi vrlo ~esto za-to da bi se, posle, wima otvarala vrata nekeaustrijske kobasi~arnice ili oficirske mena-`e”.Budu}i da se na{la pred zadatkom da spre~i

pomor od gladi, okupatorska vlast je po~ela dadeli pomo} od dva do pet kilograma bra{naugro`enim porodicama, a takvih je bilo u pr-vim mesecima okupacije oko 90 odsto. Stalnamese~na pomo} je iznosila {est kilogramabra{na i devet kilograma krompira. O redovi-ma za mleko i bra{no \or|e Lazi} je zabele-`io: “Beograd je izgledao `alosno... Ve} oko 4sata u zoru stajala je povorka bednih `ena predprodavnicama mleka i `ivotnih namirnica dabi za sitnu decu dobile ~etvrt litra mleka ine{to bra{na. Oko kasarni i oficirskih me-na`a svuda izgladnela deca sa lon~i}ima u ru-kama, da od vojnika prime po koji zalogaj hle-ba ili ne{to ~orbe ili pasuqa”.Vlast je ponekad delila gra|anima namirni-

ce koje nije htela da upotrebqava za ishranu svo-jih vojnika i ~inovnika; dva-tri puta mese~no,na primer, delila je otpatke od zaklanih `i-votiwa. “U pono} se polazilo”, pi{e Radmi-la Savi}, “i no}u kradom kretalo po ulicama,skrivalo po okolnim dvori{tima oko Cuboka-ne...Tada se delio, bez bonova i besplatno na-rodu cubok: gove|e noge, bela xigerica, gove|ai ponekad kozja glava, re|e ov~ja. Ovih glavaje bilo malo i samo nekoliko redova blizu ula-za u Cubokanu bi dobijali, ostali ne. Ja samsvega nekoliko puta dobila i onda je bila pra-va gozba... Svako je od nas u ku}i dobijao ma-lo mesanca od obraza i jezika, i mozga i masno-}e od o~iju. Uh, gozba!”Okupatorska vlast je donela uredbu o sistemuraspodele `ivotnih namirnica; seqacima je za-brawena slobodna trgovina i sproveden je pri-nudni otkup stoke, `itarica, vo}a i povr}a.Snabdevawe je vr{eno preko legitimacija za is-hranu koje su izdavale op{tinske vlasti. For-mirane su tri posebne ustanove: Centrala zapromet monopolske robe, Vojna intendantura zapromet mesa, masti i goriva i Centrala za ot-kup `etve, hleba, bra{na i povr}a. Jednomuredbom propisano je klawe stoke, zavedeni subezmesni dani (ponedeqak, sreda, petak), uvede-ne su karte za snabdevawe mesom tako da su od-rasle osobe dobijale 120 grama mesa dnevno, adeca po 80 grama. Drugom naredbom odre|ena jednevna koli~ina povr}a po osobi koja je izno-sila 250 grama.Prodaja bra{na doma}em stanovni{tvu je bi-la najstro`e zabrawena; pekari su bra{no do-bijali od Gradskog komiteta, pravili hleb i pro-davali ga. Komanda mostobrana je snabdevala gradribom, a snabdevawe mlekom je obavqala op{ti-na Mali Mokri Lug. Prednost u snabdevawu suimali vojnici i bolesnici, a ostatak mleka jeprodavan u ranim jutarwim ~asovima.U svakodnevnoj borbi da se pobedi glad, par-~e proje sa pekmezom od {qiva, koje su majkekuvale, bilo je tada i hleb i prazni~ni kola~.

@IVOT POD OKUPACIJOM

(3)

MMMM OOOO DDDD EEEE RRRR NNNN IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAADDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV EEEE NNNN OOOO GGGG @@@@ IIII VVVV OOOO TTTTAAAA

Pi{e: Desimir Nikoli}

“Festival de~jih scena”(FDS) je zavr{en u takmi-~arskom delu, a 30. i 31.januara, u vreme izlaska iz{tampe ovog broja “Bilte-na”, u para}inskom pozo-ri{tu prikazane su tripredstave i dodeqene na-grade. Prema re~ima Vojkana

Risti}a, predsednika Or-ganizacionog odbora, kaoi svake godine, nagradese uru~uju u okviru Sveto-savskih sve~anosti, a do-datak ove godine je {to su30. januara prikazane tripredstave, od kojih dvetematski ura|ene i posve-}ene stogodi{wici Veli-kog rata.- U pitawu su predstave

“Koktel mjuzikl” u izvo-|ewu ekipe O[ “BrankoKrsmanovi}” iz Sikiricei “Gde su Srbi” O[“Mom~ilo Popovi}Ozren”. Tre}a predstava jePred{kolske ustanove“Bambi”, profesionalno

ura|ena, gde su pred{kol-ci prikazali kako mogu le-po i ozbiqno da glume, kaoodrasli, rekao je Risti},dodaju}i da su kostimi,muzika i scenografija ko-

ju su uradile wihove vas-pita~ice dodatno ukrasi-le predstavu i u~inile jeizuzetnom.U takmi~arskom delu

FDS izvedena su 23 scen-ska prikaza, neki od wihsu bili izuzetni po kvali-tetu, zbog ~ega su i osvo-jili glavne nagrade. Zani-mqivo je da je za 2017. go-dinu bilo vi{e nagra|enihpredstava u starijem uzra-stu, a za pro{lu godinu umla|im razredima, ali to

zna~i da se ukupno dobroradi i priprema, sumiraoje rezultate Vojkan Ri-sti}. - Festival je bio odli~ani kvalitetan, seoske {ko-le prikazale su odli~nepredstave iako imaju mawibroj u~enika od gradskih{kola i zato su nagra|e-ne, a svi u~enici i nastav-nici pokazali su dobarrad, zakqu~io je Risti}. On je istakao jo{ speci-fi~nost para}inskog “Fe-stivala de~jih scena” ko-ji je jedinstvena manife-stacija u Srbiji, a to je dase u glumi i pozori{nimpredstavama takmi~e u~e-nici svih {kola iz celeop{tine. N. Stankovi}

U~enici lingvisti~ke sek-cije Tehnolo{ke {kole,pod stru~nim rukovodstvomprofesorke srpskog jezikai kwi`evnosti Zorice Iva-novi}, osvojili su tre}unagradu na republi~kom tak-mi~ewu u Beogradu.Takmi~ewe je odr`ano unekoliko kategorija, a jed-na od wih bila je i izme-|u lingvisti~kih sekcijaosnovnih i sredwih {ko-la. Nagrada je utolikozna~ajnija jer su u~estvo-vale filolo{ke gimnazi-je i stru~ne {kole u ko-jima je srpski jezik glav-ni predmet, nagla{ava pro-fesorka Ivanovi}. Ona jeu svojoj {koli osnovalalingvisti~ku sekciju, a

sude}i prema rezultati-ma dr`avnog takmi~ewa,uspe{no je prepoznala kododre|enih u~enika sposob-nost da se bave ovom te-mom.

Na takmi~ewu supredstavili svoj radkoji je u skra}enomizdawu {tampan kaokwiga pod nazivom“Frekvencijski re~-nici {kolske lek-tire” - druga kwiga,ina~e finansiranabuxetskim sredstvimaOp{tine po konkur-su za projekte u kul-turi u pro{loj godi-ni. - Poslali smo tu na-{u kwigu na repu-

bli~ko takmi~ewe lingvi-sti~kih sekcija u Beograd,{to je takmi~ewe najvi{egranga u ovoj oblasti i do-bili tre}u nagradu. Onanam mnogo zna~i jer jedobijena u konkurencijifilolo{kih gimnazija, ana{a {kola se ina~e ba-vi drugim temama i stru~-nim profilima. Kwigu jeradilo deset u~enika dru-gog razreda iz lingvisti~-ke sekcije, a profesorkaIvanovi} o~ekuje da }enovi ~lanovi raditi pri-premu tre}e kwige. U dru-goj - izabrali su da sebave prozom Bore Stanko-vi}a, gde su odredili re-~i koje se naj~e{}e poja-vquju.

-Trudila sam se da decilak{e objasnim neke stru~-ne stvari. I dok nismoimali kompjuter, radilismo “ru~no”, ali je decibilo zanimqivo da traga-ju za re~ima. Tako je ra-nije sa~iwen i re~niktermina iz oblasti farma-cije i ekologije, kojim jezapo~eta pri~a o re~nici-ma. Kori{}en je i kaopriru~nik za rad jer selak{e u~e re~i, pro{iru-je re~nik i oboga}uje i ~u-va jezik. Deca se na ovajna~in bave i tekstovima izlektire, pa su u prvomfrekvencijskom re~nikuizabrana dela “Kad su cve-tale tikve” Dragoslava Mi-hailovi}a i “Pismo Hara-lampiju” Dositeja Obrado-vi}a. U novoj kwizi izabra-na je proza Bore Stankovi-}a i prou~avawe je biloveoma obimno, ali zani-mqivo, obja{wava Ivanovi-}eva. Na svojim ~asovima ovaj

vrsni pedagog, ina~e, pod-sti~e u~enike da o kwi-`evnosti u~e na druga~i-ji na~in, pa tako snimajukratke filmove sa iza-branim sadr`ajima iz za-datih kwiga i sli~no.

N. Stankovi}

U OKVIRU SVETOSAVSKIH SVE^ANOSTI URU^ENE NAGRADE “FESTIVALA DE^JIH SCENA”

ZA USPE[NO ODIGRANE ULOGE I PREDSTAVEKako se nagrade uru~uju na dan izlaska “Biltena”, imena dobitnika objavi}emo u narednom broju

NA SUPER VE^ERIMA

14 PREDSTAVA

Na “Festivalu de~jihscena 2018.” prikazanesu 23 predstave svihosnovnih {kola u Para-}inu i dve predstavePred{kolske ustanove“Bambi”.. Na “super ve-~erima” je prikazano 14predstava, {to zna~ida je dobar deo tihpredstava bio lepo ikvalitetno ura|en, re-kao je Risti}.

SVI NAGRA\ENI EKSKURZIJOM

Nagra|eno je sedam predstava, ~etiri u mla|im i triu starijim razredima, kao i svi u~enici koji su u~e-stvovali, wih 166. To zna~i da svih 166 u~enika sasvojim nastavnicima dobijaju vau~ere za nagradnu eks-kurziju u izabrani grad, gde }e posetiti gradsko po-zori{te i pogledati pozori{nu predstavu.

SUTRA DODELA

NAGRADA

Dodela nagrada je pr-vog februara na Filo-lo{kom fakultetu u Be-ogradu, a Zorica Iva-novi} }e na Zimskomseminaru odr`ati pre-davawe filolozima okwizi lingvisti~ke sek-cije koja je osvojila na-gradu, {to smatra svo-jim najve}im profesio-nalnim uspehom.

VELIKI USPEH LINGVISTI^KE SEKCIJE TEHNOLO[KE [KOLE

TRE]E MESTO NA DR@AVNOM TAKMI^EWUU konkurenciji vi{e filolo{kih gimnazija, tre}a nagrada je zlata vredna

Predstava sa jedne od “super ve~eri”

Profesorka Zorica Ivanovi} sa lingvisti~kom sekcijom

~etvrtak 31. januar 2019.18 SportBilten

Sportski savez op{tinePara}in (SSOP) je od24. januara organizovao{kolska takmi~ewa useoskim osnovnim {kola-ma, dok }e u februarubiti organizovana tak-mi~ewa u gradu, a sve usklopu 12. “Sportskezime”.Ciq ove tradicionalnemanifestacije je dau~enicima tokom zim-skog raspusta ponudisportske aktivnosti kaonajboqi na~in da upot-pune slobodno vreme. Takmi~ewa u seoskim

mati~nim {kolama suzavr{ena, a deca su, kaoi ranije, najvi{e intereso-vawa pokazala za fudbal.Prvi dan nadmetawa umalom fudbalu bio je uOsnovnoj {koli uSikirici, a ukupno seprijavilo 17 ekipa. Osimde~aka, fudbal su igrale

i devoj~ice, bilo je ukup-no sedamdesetak u~esni-ka, {to je dosta vi{e deceu odnosu na pro{lu“Sportsku zimu”, isti~u

organizatori. Istog danau Dowoj Mutnici odbojkaje okupila 42 u~enika -11 ekipa, dok se stonitenis igrao u {koli uPopovcu.Utakmice u gradu po~iwusutra, 1. februara i tra-

ju dok traje raspust.Odr`ava}e se svakod-nevno u Hali sportova iu sali Ma{insko-elek-trotehni~ke {kole.Osvaja~i prvih mestabi}e nagra|eni organi-zovanim izletom naKopaonik, saznajemo odpredsednika Sportskogsaveza op{tine Para}inMarka Jovanovi}a.Pravo nastupa na

“Sportskoj zimi 2019.”imaju svi u~enici kojipopune prijavu na

zvani~nom sajtu Sportskogsaveza. Osim toga, pri-javu mogu popuniti ineposredno pre po~etkatakmi~ewa.

Ina~e, novina u“Sportskoj zimi” je obukanepliva~a na bazenimaSRC “7. jul”, a organizo-va}e se i igre na vodi usaradwi sa Vaterpoloklubom “Para}in”.

B. Drenovakovi}

Trodnevnim utakmicama uodbojci za osnovce i sred-wo{kolce, u mu{koj i`enskoj konkurenciji,Savez za {kolski sportop{tine Para}in zavr{ioje sa takmi~ewima u prvompolugodi{tu {kolske2018/19 godine. Izlaznost je bila zadovo-qavaju}a, u osnovno{kol-skom uzrastu nadmetalo se{est ekipa de~aka i sedamekipa devoj~ica, a {to seti~e sredwih {kola, tak-mi~ile su se ~etiri ekipeu mu{koj i tri u `enskojkategoriji.U konkurenciji osnovnih{kola najboqi su bilide~aci O[ “\uraJak{i}". Drugo mesto pri-palo je ekipi O["Mom~ilo Popovi} Ozren",a tre}e O[ "BrankoRadi~evi}" iz Popovca. Ukategoriji devoj~ica pobe-dila je {kola “Mom~iloPopovi} Ozren", druga je{kola “Branko Krsmanovi}"

iz Sikirice, a tre}a "\uraJak{i}". Kad je o sredwim {kola-ma re~, najboqe su biledevojke iz Tehnolo{ke,zatim gimnazijalke, pau~enice Ekonomske {kole.U mu{koj konkurencijipobedu su slavili gim-nazijalci. Drugoplasiranaje bila Ekonomska {kola,a tre}a Tehnolo{ka.Za naredno polugodi{te

tako|e je planiran veli-ki broj takmi~ewa.Po~etkom marta suop{tinska takmi~ewa uko{arci, sportskoj gim-nastici i okru`na tak-mi~ewa u sportovima zakoje su ve} odr`anaop{tinska, saznajemo odSlobodana Maksimovi}a,predsednika Saveza za{kolski sport op{tinePara}in. B.D.

U organizaciji Sportskog saveza ufebruaru }e biti organizovan tradi-cionalni izbor najboqeg sportiste isportskih ekipa u op{tini Para}inza 2018. godinu.Pravilnik o dodeli nagrada dopuwenje stavkom kojom }e se dodatno vred-novati nastupi para}inskih sportista,rezultati na doma}im i me|unarodnimtakmi~ewima.

Komisiju za izbor najboqih sportista,pojedinaca i ekipa, ~ine ~lanoviUpravnog odbora Sportskog saveza isportski novinari, a novina }e bitiglas publike, saznajemo od predsednikaSSOP Marka Jovanovi}a.Rok za kandidovawe predloga za izbornajboqih, po kategorijama, je do krajaove nedeqe, a sve~ano uru~ewe priznawabi}e krajem februara. B.D.

Prve medaqe u ovoj godi-ni na{em gradu su doneliatleti~ari "SFS Borca"i to sa “Ibarskog krosa”,odr`anog 12. januara uKraqevu. Para}inci suosvojili tri odli~ja, odkojih dva zlata.AK“SFSBorac” zvani~nopostoji od 1997. godine itada je brojao stotinu~lanova, mada je i ranijeokupqao veliki broj atlet-skih entuzijasta.Dugogodi{wi uspe{antrener bio je SrboqubNikoli}, pridru`io muse Danijel Nikoli} koji jequbav prema atleticinasledio od svog oca.Prema wegovim re~ima,

AK “SFS Borac” negujediscipline iz kompletnogatletskog programa:tr~awe, skokove i bacawa.- Mla|i su obi~no na

stadionu i pod nadzoromtrenera, dok starije ekipeodre|uju same du`inutreninga i lokaciju.Para}in ima dobra mestaza razvoj i ovog sporta, pa

tako na{i atleti~ari~esto treniraju naKara|or|evom brdu,keju prema Glavici ina gradskom keju, ka`emla|i Nikoli}.^lanovi AK “SFS

Borac” svojevremeno subili deo reprezentaci-je na Balkanskomprvenstvu u planin-skom tr~awu, nastupalisu i u disciplinisportskog hodawa gde suispunili normu zaEvropsko prvenstvo,ali tih godina nijebilo para za odlazak na

daqe takmi~ewe... Ovajklub je, tako|e, vlasnik~etiri priznata nacional-na rekorda u kategorijimla|ih pionira u disci-plini sportskog hodawa.Osvojila ih je BarbaraStankovi}, a veliki uspe-si su postignuti i u dis-ciplini bacawa kladiva,gde je Tamara Vujinovi}izvojevala jedan od najbo-qih rezultata u Srbiji.

B. Drenovakovi}

Juniorke Stonoteniskogkluba "SFS Borac"uspe{no su startovale unovoj takmi~arskoj godi-ni. Na ekipnom prvenstvu

Regiona za juniore ijuniorke osvojile su 2.mesto i srebrne medaqe,po{to su u finalu izgu-bile od ekipe "Stoni"iz Ni{a rezultatom 3:2.Za Borac su nastupaleAleksandra Krsti},Kristina Aleksi},An|ela Simi} iAnastasija Simi}.U konkurenciji juniora

ekipa "SFS Borca" je ugeneralnom plasmanuzauzela 4. mesto, {to jedobar rezultat s obzirom

da su igrala dva kadeta,Milan i \or|e Aleksi} ijunior Lazar Stojanovi}.

B.D.

STARTOVALA \A^KA TAKMI^EWA U OKVIRU “SPORTSKE ZIME”

NAJPRE U SELIMA,OD SUTRA U GRADUU seoskim {kolama najve}e interesovawe za fudbal. Prijavqivawe jo{ mogu}e

Uspe{no su okon~ana sva planirana takmi~ewa u prvom polugo|u

MAKSIMOVI]: USPE[AN KRAJ

Slobodan Maksimovi},predsednik Saveza za {kol-ski sport, sumiraju}i rezul-tate takmi~ewa u prvompolugo|u, nagla{ava da jezadovoqan. On je podse-tio da su organizovana tak-mi~ewa u stonom tenisuna op{tinskom i okru`nomnivou, okru`no takmi~eweu plivawu, potom op{tin-ska takmi~ewa u futsalu,rukometu i u odbojci zaosnovne i sredwe {kole.

PRVE MEDAQE OSVOJIO AK “SFS BORAC”

REZULTATI ZA PO[TOVAWE

REGISTROVANI

TAKMI^ARI

AK“SFS Borac” trenut-no ima 33 registrovanaatleti~ara u svim kat-egorijama: od atletskih{kolica, mla|ih i star-ijih pionira, juniora iseniora, do veterana.Treninzi su svakim rad-nim danom od 18 ~asovana stadionu.

SREBRNE JUNIORKESK "SFS BORAC"

IZBOR SPORTISTE GODINETOKOM

FEBRUARA

[KOLSKI SPORT: OP[TINSKO TAKMI^EWE U ODBOJCI

NAJBOQI, U MARTU,

IDU NA OKRU@NO

POBEDNICI - mu{ka ekipa Gimnazije

Prva dva mesta u odbojci - sedmi i osmi razred

~etvrtak 31. januar 2019. 19Sport Bilten

U okviru Fudbalskogsaveza op{tine Para}in jei Fudbalski klub “Trio”koji se bavi bazi~nim fud-balom za uzrast dece od 5do 14 godina.Osnovan je 2014. godine,a trenutno ova {kolafudbala broji oko 100malih fudbalera.Treninzi se odr`avaju uhali sportova i na minipi~ terenu, kao i napomo}nom terenu FK“Jedinstvo”, u zavisnos-ti od kateogrije. Sobzirom da ove godine

slavi mali jubilej, petgodina od osnivawa, klubplanira niz aktivnosti:turnire, odlaske u inos-transtvo, a u junu ime|unarodni turnir, saz-najemo od trenera Du{anaAntonijevi}a.- “Trio” se uspe{no

takmi~i u okviru Regionaisto~ne Srbije. Tu jeselekcija na{ih najstar-ijih de~aka, 2006.

godi{te, koja je ovajjesewi deo prvenstvazavr{ila bez poraza.Imali smo 11 utakmica i11 pobeda. Posle oveizuzetno talentovane gen-eracije, u stopu ih pratii 2007. godi{te, tako daPara}in ne treba dabrine za budu}nost bar{to se fudbala ti~e,ka`e Antonijevi}.Ovaj klub u~estvuje i u

Mini Maksi ligi Jagodinasa mla|im kategorijama,2008, 2009. i 2011.godi{te. To takmi~ewejedno je od tri najmasovnijau Evropi {to se ti~ebazi~nog fudbala i tu je“Trio” jako uspe{an.Pored Antonijevi}a,

treneri su jo{ Sa{aRadisavqevi} i Sa{a@ivadinovi}, te otuda iime kluba - "Trio". B.D.

U Fudbalskom savezuop{tine Para}in jezavr{ena preregistracijafudbalera, klubovi su seopredeli koji }e igra~iigrati kod wih, a koji vi{ene}e biti u planu.Iako se preregistracija

vr{i na pet godina, ova jeura|ena godinu dana rani-je zbog zahteva FudbalskogSaveza Srbije, kao i FIFEi UEFE, a usled uvo|ewadigitalne evidencije igra~a.

Novi program olak{a}efunkcionisawe i Saveza iklubova, obja{wava sekretarFudbalskog saveza op{tineDragan @ivkovi}.- Fudbalski klubovi

dostavili su nam spiskovena koje igra~e ra~unaju unarednom periodu, kao idokumentaciju sa fotografi-jama igra~a koje `ele dapreregistruju. Za igra~ekoji dolaze u na{ savezmo`emo da proverimo u

bazi podataka da li su ured-no dostavili dokumentaci-ju iz kluba iz kog dolazekako ne bi do{lo dogre{ke. U bazi se mo`evideti tako|e i u~inakigra~a, kompletna statistikai svi bitni podaci oklubovima i fudbalerima.Pristup bazi imaju samoovla{}ena lica iz Saveza,obja{wava @ivkovi}, doda-ju}i da klubovi za ovaj deoprograma mogu da dobiju

svoje korisni~ko ime ilozinku da bi i oni moglida pristupe bazi podataka. U op{tini Para}in pre-

registrovano je 200 igra~amawe u odnosu na 2014. god-inu. Najvi{e igra~a imafudbalski klub “SFSBorac”, 52, a jedini klubkoji nije preregistrovaosvoje igra~e je “Polet” izZabrege. Zato on ne}emo}i da se daqe takmi~i dokraja sezone. B.D.

Tre}i kvalifikacioniturnir za amaterski GrandPri O[K "Para}in" ubrzopoteznom {ahu odr`anje je u subotu, 26. januarai okupio rekordan brojtakmi~ara, 42, izPomoravskog i Rasinskogokruga koji nisu pro-pustili u~e{}e bez obzi-

ra na ote`ane vremenskeprilike zbog snega.Me|u igra~ima je bilo 6FIDE majstora i 17 majs-torskih kandidata, me|uwima i dva u~esnikaZimskog {ahovskog fes-tivala koji su stigli rani-je na turnir, a koji po~iwe31. januara, Sahil Ticko iz

Indije i stalni gost turni-ra u Para}inu, Igor Ivanoviz Rusije. Izve{taj sa tre}egkvalifikacionog turniradobili smo od predsednikaO[K “Para}in” mr Sa{eJevti}a:- Igralo se 11 kola.

Najsigurniju igru pru`ioje mladi FM iz Jagodine

Matija Ivi}, ~lan [K"Kablovi", koji je sa 9 poe-na ubedqivo osvojio 1. mesto,a prijatno iznena|ewenapravio je wegov klupskikolega, MK VladanBlagojevi}, koji je sa 8poena zauzeo 2. mesto, dokje gost iz Indije SahilTicko imao najboqi Buholcu grupi igra~a sa 7,5 poe-na i tako zauzeo 3. mesto.

Pobednik prethodna dvaturnira i predstavnikO[K "Para}in" Uro{Cvetanovi} bio je ~etvr-ti, ka`e Jevti}.Specijalne nagrade

dobili su \or|e Raj~i},kao najboqe plasiraninenagra|eni mladi igra~do 18 godina, te FMMilan Dezelin, kao najbo-qe plasirani korisnikDnevnog centra.Petnaestoro prvo-plasiranih ukwi`ilo jeGran-Pri poene.Nagrade najboqima uru~ioje Mom~ilo Milutinovi},rukovodilac kluba i ~lanUO O[K"Para}in", a dasve protekne u najboqemredu pobrinule su se sudi-

je Neboj{a Radosavqevi} iRadoje Marinkovi}.Ovaj turnir je imao

humanitarani karakter, adobrovoqni priloziprikupqeni su za le~eweMile Radojlovi} (3) izPara}ina. B.D.

U okviru prvog kolaZimskog prvenstva Pliva~kogsaveza centralne Srbije pro-tekle subote, 26. januara, uPara}inu takmi~ila su se22 kluba sa 356 pliva~a. [estoro pliva~a PK Deltaje osvojilo 8 medaqa. Ilija[o{i} /2007/ je pojedi-na~no najuspe{niji kaoosvaja~ dveju zlatnih i

jedne srebrne medaqe.Nemawa [o{i} /2007/ poneoje zlatnu, srebrnu i bron-zanu medaqu, Kala Kova~/2008/ je osvojila srebro ibronzu. An|ela Markovi}/2008/, Sara Kova~ / 2009/ iAleksa Markovi} ispli-vali su li~ne rekorde izauzeli visoke plasmane.

B.D.

KK Para}in je u okviru 14.kola Prve regionalne ligeZapad grupa A savladao“Prvu petoletku” izTrstenika rezultatom 94:81,

dok je u svojoj ligi `ens-ka ekipa OKK Para}insavladala ekipu“Gimnazijalac” iz Pirotarezultatom 76:64. B.D.

Gimnasti~ki klub “Para}in”26. januara je organizovaotradicionalnu godi{wupriredbu (na slici), koja jeujedno bila i humanitarana

manifestacija. Na priredbije nastupilo 110 devoj~ica GK“Para}in”, kao i go{}e izBaletskog studija “Perla”.

B.D.

PARA]IN IMA FUDBALSKU BUDU]NOST, NAJUSPE[NIJE 2006. GODI[TE

FK “TRIO” PRVI NA TABELISelekcija ove generacije de~aka pobedila u svih 11 utakmica u okviru Regiona isto~ne Srbije - Liga petli}a

HUMANITARNA

UTAKMICA

Pro{le subote u halisportova SRC “7. jul”FK “Trio” je igrao utak-micu humanitarnogkaraktera, sa vr{waci-ma iz FK“Jagodina” kojisu do{li uprkos lo{emvremenu, a ciq je biosakupqawe nov~anepomo}i za trogodi{wuMilu Radojlovi}, kojojje potrebno le~ewe uCirihu.

ZIMSKI TURNIR

Od ~etvrtka, 31. januarado 6. februara odr`avase Zimski {ahovskifestival "Para}in2019." na kome u~estvu-je preko 100 takmi~araiz 10 zemaqa.

AMATERSKI GRAN-PRI O[K "PARA]IN" U BRZOPOTEZNOM [AHU

TRE]I KVALIFIKACIONI TURNIRFM Matija Ivi}, iz Jagodine, ubedqivo prvi

GRAN PRI TABELA

Nakon tri odigrana turni-ra plasman na Gran-Pritabeli izgleda ovako:1. Uro{ Cvetanovi} 622. Matija Ivi} 573. Vladan Blagojevi} 364. Vladimir Stefanovi} 335. Dragan Dini} 326. Nenad Dimitrijevi} 257. Slobodan D. Radosavqevi} 8. Milan Dezelin 179. Miroslav M. Miqkovi} 1610. Stefan Mladenovi} 15

ZIMSKO PRVENSTVO CENTRALNE SRBIJE

USPE[AN PO^ETAKPLIVA^KE SEZONE

DVE POBEDEKO[ARKA

NA ZAHTEV FUDBALSKOG SAVEZA SRBIJE, U FS OP[TINE PARA]IN

ZAVR[ENA PREREGISTRACIJA FUDBALERA

GRACIOZNE GIMNASTI^ARKEGODI[WI NASTUP U POZORI[TU

Tri prva mesta turnira

~etvrtak 31. januar 2019.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 11.500

Sve gradske i seoske{kole, osnovne i sredwe,obele`ile su Svetog Savu- {kolsku slavu, u nedequ,27. januara se~ewemslavskog kola~a i prired-bom koju su pripremiliu~enici.

U Osnovnoj {koli"Mom~ilo Popovi} Ozren"tokom Svetosavske nedeqeprire|ena je izlo`balikovnih radova u~enika,a u ve}ini {kola organi-zovana je tematska nasta-va o liku i delu SvetogSave ili ~asovi razredne

nastave na kojima se gov-orilo o ovoj temi.

U {koli "RadojeDomanovi}", osim sve~anos-ti u mati~noj {koli,priredbe su odr`ane upodru~nim odeqewima uStri`i i Dowem Vidovu,a na ~asovima razrednenastave bilo je re~i oSavinom `ivotu i delu.[kolska slava obele`enaje se~ewem slavskog kola~ai priredbom i u {koli"Stevan Jakovqevi}", aO[ "\ura Jak{i}" jepored glavnog doga|aja 27.

januara pripremila i tem-atske dane tokomSvetosavske nedeqe. Odr`an je i "\urin sajamnauke" za u~enike mla|ihrazreda u organizaciji akti-va prirodnih i tehni~kihnauka, zatim radionica iizlo`ba likovnih radovana temu "Ikona SvetogSave" u kojoj su u~estvovaliu~enici i wihov nastavniklikovne kulture. Kvizpovodom 800 godina od sti-cawa autokefalnosti Srpskecrkve odr`an je 25. januaraza u~enike sedmog razreda.

Priredbe su organizo-vane tako|e u O[ "BrankoKrsmanovi}" u DowojMutnici, kako u mati~noj{koli, tako i u podru~nimodeqewima u Plani iIzvoru, gde su |aci prired-bu prikazali u ManastiruSvete Petke, {to je tradi-cija ve} godinama.

U O[ "BrankoRadi~evi}" u Popovcuse~ewe kola~a i priredbaodr`ani su u mati~noj isvih {est podru~nih {kola- u Buqanu, Zabregi, [alu-dovcu, Bo{wanu i Stubici.Se~ewem kola~a isve~anom akademijom {kol-ska slava obele`ena je iu poto~koj {koli “VukKaraxi}” i “BrankoKrsmanovi}” u Sikirici.Sredwe {kole u gradu

tako|e su organizovaleverski obred i priredbe natemu lika i dela srpskogprosvetiteqa, uz pomo}svojih profesorakwi`evnosti i istorije, abilo je i drugih aktivnos-ti. N. Stankovi}

Tradicionalnim obredom uzse~ewe slavskog kola~a idru`ewe ~lanova i gostiju,Svetog Savu, kao svoju krsnuslavu, obele`ilo je pro{lenedeqe i Udru`ewe gra|ana“Pokret dostojanstvenih” uprostorijama Mesne zajednice“Centar”. Ovo udru`ewe, poznato po

svojoj humanitarnoj aktivnosti,teku}e godine obele`ava deceni-ju rada, pa je ovo bila prili-ka i za podse}awe na dosa-da{wi rad “malog udru`ewavelikog srca”, kako je rekaojedan od gostiju. Z.R.

Organizacioni odbor 19. Vinske svetkovine "Dani vina"u Tre{wevici raspisao je dva konkursa: za najlep{u vin-sku pesmu za odrasle pesnike i za u~enike osnovnih {kolana temu vinograda i gro`|a. Za prvi konkurs pesnici svoje radove treba da po{aqupod {ifrom u tri primerka na adresu O[ "Vuk Karaxi}"- za najlep{u vinsku pesmu, Tre{wevica. Broj pesama nijeograni~en, a konkurs traje do 28. februara.U~enici na drugi konkurs radove potpisane imenom, prez-imenom, razredom i {kolom treba da po{aqu u tri primer-ka, tako|e na adresu {kole, a konkurs traje do 26.februara. Najlep{e pesme bi}e progla{ene sredinom mar-ta u Domu kulture u Tre{wevici. N.S.

U Odeqewu za urbanizam i imovinsko-pravne posloveOp{tine do 6. februara traje rani javni uvid u proceduridono{ewa Plana detaqne regulacije za za{titu nepokret-nosti kulturnih dobara od velikog zna~aja - spomenika kul-ture i izgradwe puta Zabrega-Sisevac.Zainteresovani gra|ani i pravna lica grafi~ki deo

plana mogu da pogledaju svakog radnog dana od 9 do 14 sati,a sa tekstualnim delom nacrt plana je objavqen i nazvani~noj internet stranici op{tine Para}in. [estifebruar je i rok za eventualne primedbe, sugestije ipredloge.Ovim planom su obuhva}ena 62 hektara katastarskih

parcela Zabrege, Stubice i Buqana, a ciq dono{ewaplanske dokumentacije je unapre|ewe turisti~kih poten-cijala ovog podru~ja. Z.R.

Prema planu para}inskog Crvenog krsta, 25. januaraodr`ana je druga akcija dobrovoqnog davawa krvi u pros-torijama CK, u saradwi sa Zavodom za transfuziju krvi izNi{a koji realizuje te akcije po novom zakonu o davala{tvu. Prvi put, u Drenovcu, 32 osobe su dale krv. Crveni krstje planirao po dve mese~ne akcije u Para}inu, a u slu~ajuhitne situacije mo`e se zakazati i vanredna. Pozivgra|anima da daju krv uvek je otvoren jer je to najvi{e {to~ovek mo`e da u~ini za drugog ~oveka u nevoqi. N.S.

[KOLSKA SLAVA SVETI SAVA OBELE@ENA 27. JANUARA U SVIM [KOLAMA

SSSSRRRRPPPPSSSSKKKKOOOOMMMM PPPPRRRROOOOSSSSVVVVEEEETTTTIIIITTTTEEEEQQQQUUUU UUUU ^̂̂̂AAAASSSSTTTTPored tradicionalnog se~ewa slavskog kola~a, organizovane su i |a~ke priredbe

HUMANITARNI TURNIR

U para}inskojM a { i n s k o - e l e k -trotehni~koj {kolitokom Svetosavske ned-eqe organizovana jeposeta u~enika osnovnih{kola u okviru profe-sionalne orijentacije,tako|e humanitarniturnir u fudbalu, a 27.januara i Svetosavskaakademija na kojoj sudodeqene diplomenajboqim u~enicimaodeqewa i razreda.Gimnazija je imala, kaoi svake godine, svojuSvetosavsku akademiju upozori{tu.

UDRU@EWE GRA\ANA “POKRET DOSTOJANSTVENIH” TAKO\E OBELE@ILO SVETOG SAVU

MALO UDRU@EWE VELIKOG SRCA

POVODOM PREDSTOJE]IH “DANA VINA”

KONKURSI ZA OSNOVCE I PESNIKE

DRUGA AKCIJA PRIKUPQAWA KRVI

HUMANI QUDI NA DELU

Radovi na izgradwi novogsistema odbrane na Crnicine prestaju ni tokom zime,a sne`ni talas samo je zakratko prekinuo radma{ina. Prekrivene snegom

(na slici), parkirane tik uzreku, iza “^okolenda”,spremne su za akciju ukoritu reke na prvi migsunca koji zna~i otopqewe.

Z.R.

“OKOM KAMERE”

DO [ESTOG FEBRUARA U OP[TINI

UVID U PDR ZABREGA-SISEVAC

O[ “Branko Radi~evi}” Popovac

Gimnazija

MA[INE “DE@URNE” KRAJ REKE