Mirjana Radosavljevic <mirarad@gmail.com>

СРБски ФБРепортер ШОЈГУ: Бора Милошевић је био велики Србин и великипријатељ Русије

СРБски ФБРепортер <redakcija@facebookreporter.org> 02. фебруар 2013. 15.03Коме: mirarad@gmail.com

СРБски ФБРепортер ШОЈГУ: Бора Милошевић је био великиСрбин и велики пријатељ Русије

Link toСРБскиФБРепортер

ШОЈГУ: Бора Милошевић је био велики Србин и велики пријатељ РусијеПОЛИТИЧКА СЦЕНА СРБИЈЕ – РАСПАД!БЕЗБЕДНОСТ ИЛИ КОНТРОЛА: САД обавијају планету системима ПРОПУТИН: Стаљинградска битка је отворила пут за БерлинФБР ФЕЉТОН: Часлав Кузмановић – Балканизација Европе (2)Ранко Гојковић: Година без Кијука или о “Хришћанству без Христа”Борис Алексић: Русија ће сломити кичму велике Албаније!Драгиша Слијепчевић: Oдлука Уставног суда без обзира каква ће бити, решиће само jедно питање: дали су оспорени акти Владе Србиjе уставниСВЕ ЗА НАФТУ: С.А.Д. КРШЕ ВЛАСТИТЕ “НАФТНЕ САНКЦИЈЕ” ПРОТИВ ИРАНА …

ШОЈГУ: Бора Милошевић је био велики Србин и велики пријатељ РусијеPosted: 02 Feb 2013 05:48 AM PST

ШОЈГУ: Бора Милошевић је био велики Србин и велики пријатељ Русије

ТЕЛЕГРАМ САУЧЕШЋА СЕРГЕЈА ШОЈГУА, РУСКОГ МИНИСТРА ОДБРАНЕ

02.02.2013. извор: факти.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

Министар одбране Руске Федерације С. К. Шојгу

РУСКИ министар одбране Сергеј Шојгу упутио је породици Боре Милошевића телеграм саучешћа чијисадржај Факти преносе у целини:

СРБски ФБРепортер - дневни журнал 02.02.2013.

„Поштована госпођо Милошевић и Светозаре!

Примите искрено и дубоко саучешће због смрти Вашег супруга и оца.

Напустио нас је велики Србин, велики пријатељ Русије који је читав живот посветио развоју добриходноса међу нашим народима.

Сећамо се Борислава Милошевића као талентованог политичара и искусног дипломате, који је храбробранио интересе своје отаџбине у најтежим временима. Посебно уважавање заслужује његовасамопожртвованост у борби за суверенитет и територијални интегритет Југославије токомсупротстављања агресији непријатељских земаља 1999. године.

У тешким искушењима за његову отаџбину јасно су се испољили квалитети Борислава Милошевића –памет, част, достојанство, чврстина духа и професионализам.

Он је увек био патриота и амбасадор пријатељства и братства међу нашим словенским народима.

Саучествујемо у Вашој боли.

Нека је вечна слава Бориславу.

Његово име заувек ће остати у нашим срцима“.

Уз дубоко поштовање,

Министар одбране Руске Федерације С. К. Шојгу

————

у наставку: говор Живадина Јовановића, бившег министра иностраних послова накомеморацији Бориславу Милошевићу, бившем амбасадору Србије у Руској Федерацији

Живадин Јовановић: Сећање на Борислава Милошевића

НСПМ, петак, 01. фебруар 2013.

На комеморацији поводом смрти Борислава Боре Милошевића, амбасадора СФРЈи СРЈ, у пензији, одржаној 31. јануара 2013. у Дому синдиката у Београду

Поштована Миланка и Светозаре,

Поштовани пријатељи и колеге Борислава Боре Милошевића,

Ваше екселенције амбасадори Русије и Белорусије,

Представници министарстава Владе Републике Србије,

Народни посланици, представници политичких странака,

Даме и господо,

Окупили смо се да изразимо поштовање, нашу најдубљу жалост и саучешће породици нашег друга, колеге ипријатеља Борислава Боре Милошевића.

Иако је дуже време боловао, вест о смрти Боре Милошевића све нас је затекла и дубоко потресла. Отишао јеврхунски југословенски дипломата, интелектуалац, патриота и друг. У свима нама, у Београду, у Москви, уПодгорици, у његовом завичају, остаје дубока празнина и жалост. Али, остаје и осећање привилегије што смопознавали, сарађивали и дружили се са човеком изузетних људских, моралних и патриотских особина.

Разболео се током одмора у Црној Гори и Србији са којег се никада неће вратити. И поред натчовечанских напора иданоноћне бриге најбољих лекара, научника медицине и особља врхунских здравстевних установа у Црној Гори и уБеограду, наш Бора је преминуо 28. јануара.

Борислав Бора Милошевић је рођен у Никшићу 1934. у породици угледних интелектуалаца, оца Светозара и мајкеСтаниславе, рођене Кољеншић. Основну и средњу школу учио је у Пожаревцу где се породица Милошевићдоселила уочи почетка Другог светског рата. Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду.

Током 50-их година био је један од истакнутих активиста Савеза студенатаЈугославије. После дипломирања радио је у Одељењу за међународну сарадњуЦК СКЈ да би касније постао и његов руководилац. Са те дужности је постављенза министра саветника Амбасаде СФРЈ у Москви за односе између СКЈ и КПССгде је радио у периоду од 1969. до 1974. године. Од 1969. до 1974. био је надужности амбасадора СФРЈ у Алжиру. По повратку из Алжира најпре је наставиодипломатски рад у ССИП-у, а онда је био представник тада угледне и снажнеспољно-трговинске фирме ИНЕКС, најпре у Паризу, потом у Москви. Од 1998. до2001. био је амбасадор СРЈ у Москви. Дао је незаменљив допринос учвршћивањутемеља традиционалних пријатељских, савезничких и братских односа између СР Југославије и Руске Федерације.По завршетку дужности остао је са породицом у Москви где је радио све до септембра прошле године када је дошаона одмор у Црну Гору и Србију.

Претеча економске дипломатије

У југословенској дипломатији као и на економским односима са иностранством Бора је провео већи део свог радногвека. Био је свестрана личност и врхунски професионалац.

Одликовао се марљивошћу, ширином погледа, високим моралним назорима. Много је читао и непрекидно стремиопроширивању знања. У животу и професији увек је пажљиво слушао саговорнике и често изненађивао свежимпогледима на феномене у друштву, култури, међународним односима. Ненаметљиво духовит и непосредан укомуницирању брзо је стицао симпатије и наклоност у срединама које су се понекад и цивилизацијски разликовале.

Као истински интелектуалац, сматрао је да човек вреди онолико колико ствара, колико доприноси друштву и свомокружењу. Ни себи, а ни сарадницима није допуштао импровизације. За сваки посао или задатак стрпљиво сеприпремао, било читањем, било тражењем мишљења компетентних људи.

Са таквим квалитетима пленио је околину и стицао пријатеље и поштоваоце, што је велика предност у животу исваком послу, поготово у дипломатији. Бору је красила способност да стечена пријатљства чува и негује, дастицањем нових никада не запоставља старе пријатеље. Зато, свуда тамо где је радио – од Београда до Москве иод Алжира до Париза, има пријатеља са којима је, такорећи до јуче, одржавао везе.

Бора је био професионални дипломата врхунског домета. Могао је то бити, пре свега, зато што је, као правник ианалитичар, добро познавао суштину друштвених и политичких процеса, зато што је познавао циљеве и могућности

како своје земље, тако и земље службовања и што је био у стању да реално препозна могућности за сарадњу.Зналачки је пратио и предвиђао токове политичких процеса, али је са огромном енергијом и способношћу радио наразвијању економских односа и сарадње. Може се слободно рећи да је у нашим условима био претеча економскедипломатије.

Сведок историјских збивања

И као аналитичар и као човек увек је рационално и критичан прилазио сваком проблему, или задатку. Каодипломата, никада није упадао у грешку да извештава о ономе шта је он говорио, већ шта је саговорник њемупреносио. Увек је поштовао чињенице. Није угађао читаоцима својих депеша и извештаја. Волео је земље у којимаје службовао, посебно, Русију и Белорусију са чијом духовношћу и културом се саживео. Разуме се, увек и највишеје волео своју земљу и свој народ. Представљао их је одговорно и часно. Поштовао је пријатељске земље, народе ињихове културе и достигнућа. Али увек је био поносан на земљу, народ и културу које је представљао. Волео је, например, стваралаштво Толстоја, Пушкина, класике и модерне уметнике Русије, али изнад свих великана српскемисли и стваралаштва Његоша, кога је често цитирао.

Био је сведок и ученик историјских догађања, како у својој земљи, тако у Европи и свету. У својим јавнимиступањима сведочио је и о ери врхунца хладног рата, о кубанској кризи, о стварању и улози ПНЗ, о падуБерлинског зида, о ширењу НАТО на Исток, али и о рађању новог мултиполарног поретка у замаху. У оцењивањузначаја тектонских промена у међународним односима није се поводио за „коректним“, „или модерним“,доминантним, прилазима. Без искључивости, увек је предочавао чињенице. Високо је ценио Југославију у којој јестасао и коју је зналачки представљао. Недавно је изјавио: „Југославија је била озбиљна, поштована и утицајназемља. Велики су је разбили вођени методом „подели па владај“. Био је дубоко забринут зато што најмочнијезападне земље настављају да примењују исти метод према Србији отимајући јој Косово и Метохију.

Савршено је говорио руски, француски и енглески језик. Присуствовао је бројним разговорима Тито – Брежњев имногим другим сусретима од којих је зависио ток историје наше земље, Европе и света. Стечена сазнања издвајајуга као јединствену историјски ризницу. Ништа од тога није га повело у облаке или уображеност. Увек је чврсто стајаона тлу.

Заслужан за бесцарински систем Србије и Русије

Амбасадор у Москви био је у најтежем периоду. У то време је припремана и извршена агресија НАТО. Знао је завелика очекивања нашег народа и државног руководства од Русије, као истинског, вековног савезника и пријатеља.Ипак, никада своијим извештајима из Москве није у Београду подгрејавао нереална очекивања. Извештавао јеобјективно, а радио неуморно и даноноћно на добијању политичке, моралне, хуманитарне и сваке друге помоћи. Ибило је резултата какви су у датим условима у Русији и на међународном плану били могући. Борина је великалична заслуга -постизање историјски значајног споразума о бесцаринској трговини између СР Југославије и Русије.Јединог таквог споразума који Русија има са било којом земљом изван ЗНД. Тај споразум, потписан пре 13 година иданас омогућава неограничен бесцарински извоз Србије на огромно руско тржиште. Није му било све једно штонаша земља није имала толико роба колико да се та јединствена могућност потпуније искористи.

Свестан утицаја медија и јавне дипломатије

И када је завршио своју службу амбасадора Југославије у Русији, Бора је наставио неуморно да ради на очувањуузајамних односа, пријатељства и сарадње. Није могао мирно да посматра да било ко, због избора новихпријатеља, запоставља или омаловажава вековно пријатељство и савезништво две земље и два братска народа.Имао је високо развијен осећај значаја медија, јавне и народне дипломатије. Настављајући да са својом породицом– супругом Миланком и сином Светозаром – живи у Москви, неуморно олакшава размену посета посланика,странака, пословних људи, новинара, уметника, у оба смера. Умног резона и бритког духа, редовно је иступао упрограмима најутицајнијих телевизија од CNN у Атланти, преко ТF-1 у Паризу, до BBC у Лондону и „Ал Џазхире“ уДохи. Увек бранећи истину и интересе Југославије, Србије и Црне Горе.

До краја живота Бора је остао веран идејама прогреса, равноправности, социјалне правде и достојанства. Био јепоносан на допринос својих родитеља антифашистичком покрету у Србији и борби за слободу од фашистичкихокупатора.

Смрт брата у Хагу неизлечива рана

Разуме се, трагична смрт брата, бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића у Хашкомзатвору, оставила је неизлечиву рану у Бориној души. Писаном и усменом речју, књигама и трибинама, неуморно се

борио за правду, за частан однос и поступање према Слободану Милошевићу, за право на његово лечење, али нито, ни ангажовање пријатеља из Русије и других земаља, нису дали резултате. Сила је изнад части и морала. Бориосе и за прекид политичког прогона породице Милошевића.

Написао је више књига, објавио хиљаде и хиљаде текстова, анализа, интервјуа.Посебно му је драга књига на руском „Непобеђени“ посвећена брату СлободануМилошевићу. Написаће у тој књизи и ове речи: „Данас велике силе Запада подизмишљеним разлозима сатанизују а затим уништавају целе државе и њиховеруководиоце. Прва жртва такве политике били су Југославија и СлободанМилошевић“.

Прошлог септембра приредили смо промоцију књиге „Агресија НАТО – сумракЗапада“. Бора, један од коаутора тог писаног сведочанства, прихватио је позив

Београдског форума, допутовао је из Москве и говорио на промоцији у Руском дому културе. Поред осталог, тада јерекао: „Моја би жеља била да Србија, Црна Гора, Република Српска и Македонија поново буду у заједници“.Препуна сала га је више пута прекидала спонатаним дуготрајним аплаузима, какви се давно у Србији не чују.

Поштована Миланка и Светозаре,

Будите јаки. Знате да би и Ваш Бора то од Вас желео. Будите поносни на супруга и оце, на његову посвећеност вамаи нашој земљи и народу. Својим људским, професионалним и интелектуалним радом Бора је оставио дубокстваралачки траг. Нама остаје да га следимо и да вам увек будемо близу.

Нека му је вечна слава.

ПОЛИТИЧКА СЦЕНА СРБИЈЕ – РАСПАД!Posted: 02 Feb 2013 05:41 AM PST

02.02.2013 13:14 Танјуг

Поподне ванредна прес конференциjа лидера СПСБEOГРAД – Лидер СПС и председник Владе Србиjе Ивица Дачићодржаће данас поподне ванредну конференциjу за штампу, у седиштуСПС.

У странци су рекли да jе тема “актуелна политичка ситуациjа”.

Председник СПС и српске владе и његов бивши шеф кабинетапоследњих дана у медиjима су довођени у везу са Шарићевомкриминалном групом, што jе премиjер оквалификовао као

“намештаљку” уперену против њега и Владу Србиjе.

фото Танјуг, С. Радовановић (архива)

***

2. фебруар 2013.

Избори на помолу: Дачић љут због напада, прети изласком из Владе

Уколико се наставе оркестрирани напади на Ивицу Дачића, лидер СПС-а напустиће местопремијера Србије и затражити расписивање превремених избора, сазнаје Телеграф из доброобавештених извора, блиских првом човеку српске Владе.

- Ивица Дачић затражиће прво од осталих лидера коалиције СПС-ПУПС-ЈС решења, како да се одговорина све чешћу криминализацију његовог имена, а потом ће озбиљно разговарати на ову тему и салидером СНС-а Александром Вучићем. Уколико се не пронађе одговарајуће решење и ако се настави саоркестрираним нападима на њега напустиће место премијера, повући своје посланике из владајућевећине и тражиће да се иде на ванредне изборе, каже за Телеграф.рс особа од поверења српскогпремијера, и додаје:

- Премијер је љут због све чешћег довођења његовог имена у везу са одбеглим нарко босом ДаркомШарићем, али и другим режираним нападима, а скривена камера је само кап која је прелила чашу. Затоће затражити хитан састанак лидера Владе о том питању, а уколико се не нађе решење иде се наизборе. Прича се да се ускоро спремају још жешћи медијски напади на Дачића, али и неке његовеблиске сараднике, али и да се у тим нападима неће резати ни у вађењу још “прљавијег веша” –закључује извор Телеграфа.

Како преноси “Блиц” коалиција СПС-ЈС-ПУПС већ има спремљене мере којима би одговорили нанападе.

Ипак, за било какву акцију, чека се повратак из Русије потпредседника Владе Александра Вучића ињегов сусрет са Дачићем. Од исхода тог разговора зависиће будући кораци коалиције око СПС.

Потпредседница Социјалистичке партије Србије Славица Ђукић Дејановић најавила је да ће врх тестранке анализирати и огласити се по питању “актуелне ситуације и све чешћих коментара у медијима,везаних за личност њеног лидера и премијера Србије Ивице Дачића”.

- Они који покушавају да криминализују, заправо желе да успоре и спрече борбу против криминала –поручила је потпредседница СПС-а у изјави агенцији Бета.

Она је најавила да ће врх СПС-а свакако разматрати актуелна дешавања, али није прецизрала када.

Она је поручила да је СПС партија поштених људи и оценила да би било невероватно да су свикоментари и писања у штампи “само стицај околности, већ да је реч о оркестрираном прављењуатмосфере, а креаторе тога треба питати који је циљ”.

Она је напоменула да Влада Србије, па и сам премијер Ивица Дачић и први потпредседник АлександарВучић добро сардајују и функционишу и раде на заједничком послу, а то је, пре свега, борба противкриминала.

ДАЧИЋ ДАНАС НА ВАНРЕДНОЈ КЗШ О ПОЛИТИЧКОЈ СИТУАЦИЈИ

Лидер СПС и председник Владе Србије Ивица Дачић одржаће поподне ванредну конференцију заштампу, у седишту СПС.

У странци су рекли да је тема “актуелна политичка ситуација”.

(Телеграф.рс)

***

02.02.2013 13:35, Танјуг

Председништво СНС у понедељакБEOГРAД – Седница Председништва Српске напредне странкебиће одржана у понедељак, незванично сазнаjе Танјуг.

У тоj странци нису могли да прецизираjу теме састанка.

Oдноси у Влади, као и питање ванредних парламентарних изборамогли би да буду jедна од тема састанка, судећи по чињеници дамедиjи, али и део званичника из владаjуће коалициjе већ дужевреме иступаjу у jавности на ту тему, посебно саинтзензивирањем борбе против корупциjе.

Суштина тих иступа jе да ванредне изборе нико не искључуjе, да их се нико не боjи, али да у овомтренутку нису потребни. Mинистар Расим Љаjић jе ових дана изjавио да jе боље да се одрже, него да сецеле године шпекулише о њима, а министарка Верица Kалановић jе оценила да су приче о изборима“претеране”.

Eвропске интеграциjе, односно добиjање датума за почетак преговора jе такође jедан од приоритетасрпске владе, односно владаjуће коалициjе.

фото Танјуг, M. Jелесиjевић, илустрациjа

***

Субота, 2.2.2013.

***

Избори хитно, то је једино решење

БЕОГРАД, 2. фебруара 2013. (Бета) – Председник Демократске странке Драган Ђилас затражио је усуботу хитно расписивање ванредних избора.

“Једини могући излаз из овакве ситуације у земљи је расписивањеизбора у најкраћем могућем року”, рекао је Ђилас на конференцији за новинаре, и поновиода ће ДС сигурно бити у следећој Влади.

Ђилас је истакао да они који су прихватили да саставе Владу у којој председник Уједињених регионаСрбије Младјан Динкић са три одсто подршке градјана води економску политику и ради шта хоће и којису поверили место премијера Ивици Дачићу, који је унео естрадну ноту у политику, сносе истуодговорност као и сами Динкић и Дачић.

Председник ДС је навео да Влада Србије нема никакав економски програм ни идеју како да градјаниживе боље, нити је позната политика према Косову.

***

Aналитичари: Избори одговараjу jедино напредњацима

БEOГРAД – Расписивање ванредних парламентарних избора не би “одушевило” грађане Србиjе, jер биизазвало застоj у привреди, сматраjу аналитичари и тврде, иако све странке кажу да су за избореспремне, да би они jедино одговарали напредњацима.

БЕЗБЕДНОСТ ИЛИ КОНТРОЛА: САД обавијају планету системима ПРОPosted: 02 Feb 2013 05:02 AM PST

САД обавијају планету системима ПРО

Пише: Наталија РОМАШКИНА, старији научни сарадник Центра за међународну безбедност ИМЕМОРАН, магистар политичких наука, професор на Академији војних наука

02.02.2013. извор: факти.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

МОСКОВСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „НЕЗАВИСИМАЈА ГАЗЕТА“ О АМЕРИЧКОЈ ГЛОБАЛНОЈПРОТИВРАКЕТНОЈ ОДБРАНИ

САД управљају целим процесом и, сем одбране од ракетног напада територије својеземље, званично проглашавају за своје животно важне интересе и одбрану трупа натериторији својих савезника и партнера од регионалне ракетне опасностиОсновна пажња се поклања повећању броја противракетних система. ЗатоМинистарство одбране САД увећава набавке проверених комплекса и система: TerminalHigh Altitude Area Defense – THAAD, ракета пресретача SM-3 у саставу система„Иџис-ПРО“ и РЛС AN/TPY-2Истовремено се ради на даљем усавршавању технологије. На пример, сада се ракетапресретач „Стандард-3“ лансира само са мора, али до 2015. треба да се појавимодификована ракета пресретач SM-3 за копнено базирање којом ће се опремити ПРС„Иџис на обали“Министарство одбране САД такође модернизује саму ракету пресретач „Стандард-3“. До2015. у наоружање треба да уђе њена нова модификација – SM-3 Block IB саусавршеном главом за самонавођење пресретања, која обезбеђује боље препознавањециљева и већу област `покривености`Американци настављају и развој свеобухватног система за борбено управљање и везе(Command and Control, Battle Management, and Communications – C2BMC), којиинтегрише различита информатичка средства, обезбеђује могућност планирањаоперација и омогућава тренутно ситуационо обавештавање и упозоравање лица којадоносе одлуке на свим нивоимаПРО Јапана је ешелонирани систем: ратни бродови са системом „Aegis“ и ракетамапресретачима „Стандард-3“; ракетни системи „Патриот“ ПАК-3 (планира се размештање124 ракете, 32 су купљене у САД и лоциране у 11 база по читавој земљи, остале требада се произведу у Јапану); мобилни радари за рано упозоравање и инфраструктура заборбено управљањеМорски ешелон ПРО састоји се од четири јапанска разарача опремљена америчкимсистемом „Аегис“ са противавионским ракетама SM-3: Конго, Чокај, Миоко и Киришима.Такође се планира постављање система ПРО на два нова разарача

Пише: Наталија РОМАШКИНА, старији научни сарадник Центра за међународну безбедност ИМЕМОРАН, магистар политичких наука, професор на Академији војних наука

СТВАРАЊЕ глобалног свеобухватног ешелонираног система ПРО, чији је само део европска ПРО,поновно изабрана администрација САД и даље сматра за један од најважнијих циљева политике истратегије, за најефикасније средство за парирање опасностима од балистичких ракета (БР) изначајним ресурсом за јачање и ширење напора у области међународне војно-техничке сарадње.

САД управљају тим процесом и, сем одбране од ракетног напада територије своје земље, званичнопроглашавају за своје животно важне интересе и одбрану трупа на територији својих савезника ипартнера од регионалне ракетне опасности.

Одбрана од ракетних опасности

У последњој деценији САД су оствариле значајан прогрес у развоју и усавршавању регионалнихтехничких средстава и система ПРО. Ипак, Министарство одбране САД сматра постојећа средстваочигледно неадекватним у условима јачања регионалних ракетних претњи.

Један од најважнијих задатака је усавршавање противракетних система у ближој (до 2015.) и даљојбудућности. При том се основна пажња посвећује повећању броја таквих система уз очување нискогнивоа техничког ризика.

Као део тог решења, Министарство одбране САД увећава набавке проверених комплекса и система:Terminal High Altitude Area Defense – THAAD, ракета пресретача SM-3 у саставу система „Иџис-ПРО“ иРЛС AN/TPY-2.

Други део наведеног решења састоји се у даљем усавршавању технологије. Например, сада се ракетапресретач „Стандард-3“ лансира само са мора, али до 2015. треба да се појави модификована ракетапресретач SM-3 за копнено базирање којом ће се опремити ПРС „Иџис на обали“, што ће омогућитибољу покривеност у брањеном региону размештањем ракета пресретача на тој територији. Оне ћереализовати потпуну покривеност брањених области будућим системом ПРО против балистичких ракетасредњег домета (БРСД).

Министарство одбране САД такође модернизује саму ракету пресретач „Стандард-3“. До 2015. унаоружање треба да уђе њена нова модификација – SM-3 Block IB са усавршеном главом засамонавођење пресретања, која обезбеђује боље препознавање циљева и већу област „покривености”.Територија коју штите ракете повећана је развојем технологије лансирања према подацима занавођење на циљ који је ван домета система за осматрање.

Американци настављају и развој свеобухватног система за борбено управљање и везе (Command andControl, Battle Management, and Communications – C2BMC), који интегрише различита информатичкасредства, обезбеђује могућност планирања операција и омогућава тренутно ситуационо обавештавањеи упозоравање лица која доносе одлуке на свим нивоима. Такав развој предвиђа уграђивањепостојећих и будућих давача ПРО, као и различитих примењиваних ватрених средстава као што сукомплекси „ТХААД“, „Патриот“, модификоване ракете пресретаче SM-3 и GBI. Ова усавршавањаомогућују испуњавање техничких услова различитих регионалних система ПРО, а такође да сеамерички информациони систем повеже са ПРС који су изведени заједно са савезницима и партнерима.За одбрану територије земље постаће доступна такозвана „слика без рупа“ глобалне ситуације којаобједињава читав систем ПРО.

Инфрацрвени оптичко електронски систем (ОЕС) ваздушног базирања, још једно је средство планираноза израду до 2015. г. Циљ овог пројекта је да обезбеди истовремено откривање и праћење великогброја БР помоћу беспилотиних летелица. Те просторно распоређене ваздушне платформе требасуштински да увећају дубину регионалних ПРО.

У новој концепцији Агенције САД за ПРО, „Превремено пресретање“, истражује се техничка могућностуништавања ракета на почетним деоницама путање њиховог лета уз коришћење постојећих ватрених иинформационих средстава. Уместо ослањања на ракете великих димензија и брже ракете пресретаче,предложено је смањивање времена реаговања система ПРО, (како на преношење података о циљу,тако и за њихову обраду и доношење одлуке о лансирању ракете пресретача), да би предвиђенаватрена средства знатно раније могла да стигну ракете противника.

Крајем текуће деценије планирана је израда савршенијих ватрених и информационих средстава ПРО.

Ракета пресретач „Стандард-3“, модификација 2А (SM-3 Block IIA) имаће велику стопу убрзања иефикаснију главу самонавођења, што ће омогућити да се превазиђе потенцијал ракета пресретача СМ-3 мод. 1А или СМ-3 мод. 1В и прошири зона одбране.

Сем тога предвиђена су издвајања средстава за дугорочни развој технологије „Гађања удаљенихциљева“, која предвиђа не само лансирање ракета пресретача према подацима спољног навођењациља из удаљеног извора, него и могућност пријема команди од информационих средстава која серазликују од бродских система „Aegis“. То ће омогућити да се мета пресретне на великој удаљености.Остали дугорочни пројекти усмерени су на стварање система оптичко-електронских система космичкогбазирања са константним покривањем важних области праћења великог броја мета и обезбеђујуњихово откривање и праћење на свим деоницама путање. Такав систем може знатно смањитиоптерећење копнених система за осматрање и смањити број ПРС који су неопходни при размештањуовог или оног система ПРО. Одговарајући пројекат, под називом „PTSS“, има приоритет у финансирању.

Унификација разноврсности

Генерално, најважнија карактеристика савремене политике САД у области регионалне противракетнесарадње јесте настојање да се разради максималан број могућих варијанти за сваки конкретан случај.У складу са јединственим захтевима за ограничавање и одбрану то ће зависити од географских,историјских и војних специфичности региона, као и од степена сарадње и безбедности земаљаучесница свеобухватне ПРО.

У основи регионалних напора у области ПРО САД налази се неколико основних принципа.

1. САД посебну пажњу посвећују јачању структуре регионалног ограничавања на основу тесне сарадњеи поделе терета трошкова између њих и њихових савезника. Савезници треба да умеју да се уклопе упроизводне планове и делују у циљу јачања заједничке безбедности, да имају могућности да дајусопствени допринос у одбрани заједничких интереса. Остале компоненте таквог ограничавања такођесе сматрају битним. Против држава које имају нуклеарно наоружање, регионално ограничавањеукључиваће нуклеарну компоненту (најбољег или другог наоружања). Његова улога у структурирегионалног ограничења може се смањити у случају пораста улоге ПРО и других стратешких средстава.У ширем смислу Сједињене државе траже нове путеве за неутрализацију нуклеарних претњи.

2. САД ће примењивати постепени флексибилни приступ сваком региону, који је прецизно регулисан уодносу на регионалне опасности, укључујући размере и тенденције за њихову реализацију, као ипостојећа и потребна средства. При том није потребно свуда наметати елементе глобалне типскеструктуре ПРО. Уместо тога осниваће се функционалне регионалне структуре избалансиране премапотребама и могућностима.

3. Будући да у наредној деценији потребе за средствима ПРО у регионима могу премашити постојећемогућности, САД ће радити на припреми мобилних и преносивих средстава и система. У случају кризе,то ће омогућити њихово премештање из региона у регион. На тај начин могућност брзог појачавањаодбрамбеног потенцијала треба да сузбија потенцијалне агресоре истовремено у неколико региона.

Применом ових принципа у различитим регионима, Пентагон ће се ослањати на глобалнуинфраструктуру за командовање и управљање оружаним снагама САД – у избору места размештањасредстава ПРО.

Пацифички регион

Године 1998. године – после три лансирања БРСД „Таеподонг“ са територије Корејске народнедемократске републике – у Јапану је настала потреба за истраживањем у области ПРО. Послеиспитивања ракете „Таеподонг-1“ 1999., која је пролетела изнад Јапана и пала у Тихи океан,Министарству одбране Јапана наложено је да заједно са САД почне рад на изради системапротивракетне одбране територије земље. Тако од 1999. Јапан фактички учествује у програмуамеричких истраживања под називом „Проширена одбрана поморских борбених дејстава“.

Уз подршку САД Јапан је после успешних испитивања пресретања БР из 2002. године одлучио дапримени сопствени слојевити систем ПРО, што је и саопштено на заседању јапанског кабинетаминистара 2003. г. То је, формално, претпостављало набављање америчког система „Aegis“ и ракетних

система „Патриот“ ПАК-3 као „одбрамбена мера за заштиту живота и имовине грађана Јапана“ однапада БР држава-агресора. Исто тада, јапанска Агенција за одбрану планирала је да поморскеразараче опреми ракетама пресретачима „Стандард-3“.

У децембру 2005. г. Јапан је саопштио да ће платити скоро трећину вредности заједничког ПРОпрограма у износу од 1-1,5 милијарде долара (укупна вредност износи око 3 милијарде долара), послечега је Стејт департмент САД званично изјавио да је у области ПРО Јапан постао најважнији партнерСједињених држава.

ПРО Јапана је слојевити систем: ратни бродови са системом „Aegis“ и ракетама пресретачима„Стандард-3“; ракетни системи „Патриот“ ПАК-3 (планира се размештање 124 ракете, 32 су купљене уСАД и лоциране у 11 база по читавој земљи, остале треба да се произведу у Јапану); мобилни радариза рано упозоравање и инфраструктура за борбено управљање.

Морски ешалон ПРО састоји се од четири јапанска разарача опремљена америчким системом „Аегис“ сапротивавионским ракетама SM-3: Конго, Чокај, Миоко и Киришима. Такође се планира постављањесистема ПРО на два нова разарача.

Задатак откривања лансирања БР поверен је радару FBX-T на острву Хоншу. Сем тога, Јапанци сусамостално инсталирали радар FPS-XX, који решава сличне задатке. Планирано је постављање четиритаква радара у првом ешалону ПРО. Систем ће бити основа противракетног штита земље и бићесуштински елемент одбране САД и њихових интереса у региону од потенцијалног противника.

САД и Јапан редовно изводе војне вежбе које обе земље оцењују као успешне. Један од најважнијихузајамних напора две земље усмерен је на припремање следеће генерације ракета пресретача SM-3,Block IIA. Према оцени Министарства одбране САД „партнерство САД са Јапаном је истакнути примерсарадње, која је неопходна током примене постепеног флексибилног приступа који је адаптиран заспецифичне регионалне опасности и могућности за њихово парирање“.

Елементи ПРО на територији држава – савезница и партнера САД.

1. Данска (о. Гренланд) – радар AN/FPS-120 (верзија радара AN/FPS-123).2. Норвешка – радар AN/FPS-129.3. Велика Британија-радар AN/FPS-126 (мод. верзија радар AN/FPS-123), ЗРК PAAMS (S).4. Холандија – радар M3R, сателит за рано откривање; планира се РС дугог домета SAMP/T Block 2,командно место ПРО.5. Немачка – РС дугог домета MEADS, РС дугог домета PAAMS, командно место ПРО; планира се: РСдугог домета SAMP/T Block 2.6. Француска – РС дугог домета PAAMS, РС дугог домета SAMP/T.7. Италија – РС дугог домета PAAMS, РС дугог домета SAMP/T, РС дугог домета MEADS; планира се: РСдугог домета SAMP/T Block 2.8. Турска – мобилни радар AN/TPY-2, командно место ПРО; планира се: Arrow.

9. Румунија – планира се: SM-3, командно место Aegis, радарски обалски систем Aegis Ashore.10. Шпанија – планира се: системи Aegis поморског базирања

11. Пољска – планира се: SM-3; обалски систем Aegis Ashore.12. Израел – Arrow, Tactical High Energy Laser (THEL), Mini Raz MMR (EL/M-2084), Raz MMR (EL/M-2084),Patriot PAC-2, Patriot PAC-3, радар (FBX-T) AN/TPY-2; планира се: Arrow-3, Arrow-4.13. Краљевина Саудијска Арабија – планира се: Patriot PAC-3, унапређена верзија ракете GEM-T.14. Кувајт – планира се: Patriot PAC-3, унапређена верзија ракете GEM-T.15. Уједињени Аапски Емирати: – планира се: Patriot PAC-3.16. Индија – радар, елементи Arrow-2; планира се радар, Prithvi Air Defence (PAD), Advanced AirDefence (AAD).17. Јапан – системи Aegis поморског базирања; систем дугог домета Patriot PAC-3; РЛС AN/TPY-2(FBR-T), J/FPS-XX и J/FPS-3 мод.18. Јужна Кореја – системи Aegis поморског базирања; планира се: радар AN/TPY-2; Patriot PAC-3.19. Тајван – системи Aegis поморског базирања, Patriot PAC-3.20. Аустралија – радар AN/SPQ-9B, системи Aegis поморског базирања, AN/SLQ-25ANixie, AIMSMKXII.

ПУТИН: Стаљинградска битка је отворила пут за БерлинPosted: 02 Feb 2013 04:49 AM PST

ПУТИН: Стаљинградска битка је отворила путза Берлин

02.02.2013 | 07:11 Факти

СВЕЧАНИ ПРИЈЕМ У КРЕМЉУ ЗА ВИШЕ ОД 200 ВЕТЕРАНА - ПОБЕДНИКА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Русија неће дозволити да никада избледе сећање на Стаљинградску битку и истина о њој. Јединаистина је да су победу у тој великој бици извојевали совјетске војсковође и војници. Њихова храбрости издржљивост усхитили су и фасцинирали цео свет. Треба бити до краја циничан да би се„заборавило“ њихово јунаштво и самопожртвовање! Ми то нећемо допустити – рекао ветаранима исународницима шеф државе Владимир Путин

МОРАМО урадити све што је потребно да сећање на Стаљинградску битку и истина о њој никада не избледе. Нашаје обавеза да се одлучно супротставимо свим покушајима да се искриве догађаји Другог светског рата, да сеприлагоде конјунктурним политичким потребама или да се бесрамно прецрта подвиг оних који суослободили цео свет – рекао је руски председник Владимир Путин у Кремљу, на великом пријему поводом седам

деценија од највеће копнене битке у историји која је преокренула ток Другог светског рата.

Руски лидер се најодлучније супротставио сваком могућем прекрајању историје.

„Једина истина је – нагласио је Путин – да су победу у тој великој бици извојевали совјетске војсковође ивојници. Њихова храброст и издржљивост усхитили су и фасцинирали цео свет. Треба бити до краја циничанда би се „заборавило“ њихово јунаштво и самопожртвовање! Ми то никада нећемо допустити!“

Стаљинградска битка – оценио је Путин – била је прекретница у судбини државе и милиона људи. Па додао:„Одатле – из тог непокореног града – нашу војску је пут одвео у Берлин. Одатле је светска историја кренулака коначном и потпуном разгрому нацизма“.

Пријему у Кремљу је присуствовао цео руски државни и војни врх: премијер Дмитриј Медведев, спикери горњег идоњег дома парламента – Валентина Матвиенко и Сергеј Наришкин, вице-премијер Дмитриј Рогозин, министародбране Сергеј Шојгу, градоначелник Москве Сергеј Собјањин.

У главној улози ипак су били руски ратни ветерани, победници из Другог светског рата. Њих нешто више од 200.

http://fakti.org/rossiya/kremlj/putin-staljingradska-bitka-je-otvorila-put-za-berlin

__________

Битка са обе стране Волге31.01.2013.Восток.рсЗа 6 месеци Стаљинградске битке губици немачке армије су достигли око милион и по људи

Пре 70 година, 2. фебруара 1943. године, завршена је Стаљинградска битка. Битка је трајала 200 данаи ноћи и однела више од милион живота. Дописник Гласа Русије састао се са онима који су преживелиове страшне дане.

Битка за Стаљинград започела је 17. јула 1942. године. Немачкетрупе су се састале са одредима совјетске 62. и 64. армије наприлазима граду – на рекама Чир и Цимла. Сви грађаниСтаљинграда су изашли да граде одбрамбена упоришта. Ипак 23.августа немачким трупама је ипак пошло за руком да се пробију доВолге. Овај дан ће остати у сећањима људи као најстрашнији учитавој историји града. Владимир Петрович Паненко на лето 1942.године није имао ни пуних 17 година:

- Небо је прекрио облак авиона. Наши су прво пружали одговор, противавински топови, све то јепуцало, а затим ућутало. Зато што је тако масовно бомбардовање било по читавом граду – не по првимлинијама, где су трупе имале неке објекте, ваћ управо по цивилима. Читав град је био разорен. Све јегорело. Ту је био нафтни синдикат и одатле се огњена нафта сливала у Волгу. И Волга је сама горела.Становници су јурили насумице, ништа им није доносило спас.

40 хиљада људи – управо толико погинуло је 23. августа у Стаљинграду. Људи су покушали да сеспасу, да пређу на леву обалу реке. Али Немци су бомбардовали Волгу дању и ноћу. До зиме прелазакје био практично немогућ, сећа се учесник одбране острва Људникова Василиј Иванович Матјушков.

- Кад није било леда на обали су се скупљале стотине рањених. Сви леже повезани и стењу. Када јеброд прилазио, сви су трчали ка њему, ко водом, ко како уме, само да оде одатле, из тог пакла. Наводи су плутали сандуци, у њима је могло да се стигне на другу страну, али нису сви успевали да доњих дођу. Морали су да пливају сами, а то је био новембар. Рањених је тада погинуло врло много:возили су их реком, одједном је граната ударила чамац и готово. Био је ужас. Од ударног таласа људису падали у воду.

Исто тако тежак је био и прелазак у сам Стаљинград. Под непрекидном ватром и гранатирањем у градсу долазиле хиљаде бораца. Од октобра дивизије појачања су почеле да стижу из читаве земље. До 19.децембра из резерве била је пребачена Друга гардијска армија маршала Малиновског. У њен састав јеулазила 3. гардијска стрељачка дивизија у којој је служио Михаил Филипович Сисојев. Резерва сеприпремала у Рјазању, пребацили су је до наредне железничке станице, а одатле је требало стићисамостално.

- Поставили су нам задатак да стигнемо до села Васиљјевка. Ишли смо пешке само ноћу. Добро ако смоуспут наилазили на насеље. Идемо, руководилац има карту, зна да ће ускоро бити село. Тамоулазимо,а људима је већ дата команда: Све разместити по кућама. Неколико пута је било да је требалосачекати дан у шуми, на мразу. Али ми чак ватру нисмо могли да запалимо.

Од почетка јануара совјетске трупе су приступиле извођењу операције Прстен. У овој операцијизаробљена су 24 генерала и 91 хиљада војника и официра вермахта. Капитулирало је више од 20немачких дивизија. У целини за 6 месеци Стаљинградске битке губици немачке армије су достигли окомилион и по људи.

Александра Дибижева,

***

КАКО ЈЕ КАЗАНСКА ИКОНА МАЈКЕ БОЖЈЕ СПАСИЛА РУСИЈУ!

***

ЧУДЕСА КАЗАНСКЕ ИКОНЕ МАЈКЕ БОЖЈЕ

Светосавље

Била је зима 1941. године. Немци су се приближавали Москви. Русија се налазила на ивицикатастрофе. Тих дана скоро нико није веровао у победу. Нису знали шта да раде, видели су самопропаст, свуда је била само паника, страх, очајање. Када је почео велики Отаџбински рат, патријархантиохијски Александар Трећи обратио се посланицом хришћанима целог света за молитвену иматеријалну помоћ Русији. Тада је руској земљи остао само веома мали број истинских пријатеља.Постојали су велики молитвеници и у Русији, такви као јеросхимонах Серафим Вирицки. Хиљаду дана иноћи се молио он за спасење земље и народа Русије у тим најтежим годинама, када су земљупритискали непријатељи. Али као и 1612. године Промислом Божјим ради пројављивања воље Божје иодређења судбине народа и земље Русије био је изабран пријатељ и молитвеник за њу из братскеЦркве – митрополит Ливанских гора Илија (Антиохијска патријаршија). Он је знао шта значи Русија засвет; знао је и зато се увек молио за спасење руске земље, за просветљење народа.

После апела Александра Трећег, митрополит Илија је почео ватрено и свим срцем да се моли заспасење Русије од пропасти, од непријатељске најезде. Одлучио је да се затвори и да моли Мајку Божјуда му открије чиме се може помоћи Русији. Он се спустио у камено подземље, куда није допираониједан звук са земље, где није било ничега осим иконе Мајке Божје. Владика се тамо затворио, нијејео, није пио, није спавао, већ се само клечећи молио пред иконом Мајке Божје испред које је горелокандило. Сваког јутра владици су доносили извештај са ратишта о броју убијених и о томе докле једошао непријатељ.

Након три дана бдења јавила му се у огњеном стубу Сама Мајка Божја и објавила да је изабран он,истински молитвеник и пријатељ Русије, да би пренео заповест Божју за земљу и руски народ. Ако свешто је било заповеђено не буде испуњено, Русија ће пропасти. “У целој земљи морају бити отворенецркве, манастири, духовне академије и богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и иззатвора, треба да почну да служе. Сада се припремају да предају Лењинград; он се не сме предати.Нека изнесу”, рекла је Она, “чудотворну икону Казанске Мајке Божје и нека је пронесу у литији окограда, тада ниједан непријатељ неће ступити на његову свету земљу. То је изабрани град. ИспредКазанске иконе треба одслужити молебан у Москви; затим она треба да буде у Стаљинграду, који се несме предати непријатељу. Казанска икона треба да иде са војском до граница Русије. Кад се ратзаврши, митрополит Илија треба да дође у Русију и да исприча о томе како је она била спасена”.Владика се повезао са представницима Руске цркве и са совјетском владом те им пренео све што јебило заповеђено.

И сада се у архивама чувају писма и телеграми која је митрополит Илија слао у Москву.Стаљин је позвао митрополита лењинградског Алексија (Симанског), месточуварапатријаршијског престола митрополита Сергија Страгородског) и обећао да ће испунити свешто је пренео митрополит Илија, јер више није видео никакву могућност да спасе положај.

Све се догодило онако како је било и проречено. Није било снаге да се непријатељ заустави. Била јестрашна глад, свакодневно су умирале хиљаде људи. Из Владимирске саборне цркве изнели суКазанску икону Мајке Божје и обишли с њом у литији око Лењинграда – град је био спасен. Многима јеи до дан данас несхватљиво како се одржао Лењинград, јер помоћи му није било: оно мало што судовозили била је само кап у мору. Ипак, град је издржао. Поново су се потврдиле речи које је светитељМитрофан Вороњешки рекао Петру Првом о томе да је град св. апостола Петра изабрала Сама МајкаБожја и док је Њена Казанска икона у граду, и док постоје молитвеници, непријатељ не може ући уград. Ето зашто Петровграђани тако поштују Казанску икону Мајке Божје. Она је све време, одоснивања града, била његова Заштитница, као и целе Русије. Занимљиво је и то да је блокадаЛењинграда била прекинута на дан празновања св. равноапостолне Нине, просветитељке Грузије.

После Лењинграда Казанска икона је почела свој поход по Русији. И Москва је такође била спасеначудом. Пораз Немаца код Москве, то истинско чудо, јављено је молитвама и заузимањем Божје Мајке.Немци су панично бежали, гоњени ужасом, путем су остављали технику и нико од немачких и рускихгенерала није могао да схвати зашто се то догодило. Волоколамски пут је био слободан и ништа нијесметало Немцима да уђу у Москву. Затим су Казанску икону превезли у Стаљинград.Тамо се испред њеодржавала непрестана служба – молебани и помени погинулих војника. Икона је стајала усред рускевојске, на десној о бали Волге, и Немци нису могли да пређу реку какве год напоре улагали. Био јетренутак кад су браниоци града остали само на малом комаду земље уз Волгу, али Немци нису могли даих униште јер се тамо налазила Казанска икона Мајке Божје.

Славна Стаљинградска битка почекла је молебаном управо испред те иконе и тек после тога био је датсигнал за напад. Икону су довозили на најтеже делове фронта, тамо где су биле критичне ситуације, наместа где су биле припремане офанзиве. Свештенство је служило молебане, војнике су шкропилисветом водицом. Како су сви са дирнутошћу и радошћу прихватали све то! Дошло је време славне рускестарине! Какви су били молитвеници на руској земљи! И Мајка Божје је њиховим молитвама тераланепријатеље, уносећи ужас у њих.

Приче о чудесним случајевима чуле су се и од многих бораца на ратишту, рачунајући ту и оне којинису веровали у Бога. Треба испричати о једном таквом сведочанству заузимања и помоћи Мајке Божје.Догодило се то за време напада на Кенигсберг 1944. године. Ево шта прича официр који се налазио усамом центру догађаја битке за овај град-тврђаву: “Наша војска је већ била потпуно преморена, аНемци су још увек били јаки, губици су били огромни и тасови на ваги су се колебали, могли смо тамода доживимо страшан пораз. Наједном видимо: дошао је командант фронта, са њим много официра, аса њима свештеници са иконом. Многи су почели да се шале: Ево довезоше попове, сад ће они да нампомогну… Али командант је брзо прекинуо све шале, наредио је свима да се построје и да скину капе.Свештеници су одслужили молебан и пошли са иконом на линију фронта. Ми смо са недоумицомгледали: куда они иду овако? Све ће их побити! Немци су тако страшно пуцали да је то био правиватрени зид! Али они су спокојно ишли у ватру. И наједном је пуцњава са немачке стране у једномтренутку прекинута. Тада је био дат сигнал – и наша војска је почела општи напад на Кенигсберг скопна и с мора. Догодило се нешто невероватно: хиљаде Немаца је гинуло и хиљаде њих се предавало!Како су затим сви заробљеници причали: пред сам руски напад “на небу се појавила Мадона” (тако ониназивају Богородицу), лоју је видела сва немачка армија, и свима је оружје апсолутно отказалопослушност – нису могли да испале ниједан метак.

Онда је наша војска, пробивши жичане препреке, лако сломила отпор и заузела град који је до тадабио неприступачан, а ми трпели велике губитке. За време овог јављања Немци су падали на колена имноги су схватили о чему се ради и Ко помаже Русима!”. И још једна чињеница. Кијев – мајку рускихградова – ослободила је руска војска 22. октобра – на дан празновања Казанске иконе Мајке Божје (поцрквеном календару, или 4. новембра по новом). И то је било веома значајно за руски народ: одатле јепочела Русија, ту се догодило крштење руског народа, који је заувек изабрао хришћанство иправославну веру. Сва истинска сила и сва истинска срећа руског народа је у православној вери!Двадесет хиљада храмова Руске православне цркве је било отворено у то време. Тада се молила сваРусија! Молио се чак и Јосиф Стаљин, о чему постоје сведочанства.

Из књиге “Небески Јерусалим и велики Вавилон”, Београд, 1999., стр. 31-35

Пут, Истина и Живот, Бр.4-5/99, стр.43-44.

ФБР ФЕЉТОН: Часлав Кузмановић – Балканизација Европе (2)Posted: 02 Feb 2013 02:35 AM PST

Мини фељтон: Са чим се Русија суочава као председавајућа „Групом 20“ (2)

Балканизација ЕвропеЧаслав Кузмановић

„Русија свету нуди партнерство цивилизација“ — Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије намеђународној конференцији „Русија у Свету моћи XXI века“, (Фонд стратешке културе, 7. 12. 2012)

„Проблеми глобалног карактера одређују садашњост и будућност народа и држава.“ — СергејКараганов, декан Факултета светске економије и политике Националног истраживачког универзитета„Виша школа економије“ (Руска реч, 29. 10. 2012)

02.02. 2013. за ФБР приредила Биљана Диковић

У условима удаљавања од концепта друштва благостања и примичући се „савршеном друштву“неолибералне доктрине, Европа је релативно брзо постала посрнула заједница народа и држава. Подплаштом решавања опште економске и дужничке кризе Стара Европа је, на терет пореских обвезника,спашавала свој похлепом затровани банкарски систем.

Стање је на моменте било драматично, тако да су многи тврдили да је распад еврозоне и нестанак евраблиска неминовност. Можда би се те прогнозе и обистиниле да руске банке и руска привреда нисуприскочиле у помоћ. Руске банке су надоместиле повучени новац из Нове Европе, а Русија је, например, унапред платила Немачкој више од 600 локомотива у износу већем од милијарду евра. Русијаиначе поседује 41% државних девизних резерви у еврима и животно је заинтересована за стабилностеврозоне и вредност евра. Кина такође. Истовремено обе ове моћне државе се систематски ослобађајуамеричких дужничких хартија.

Посматрајући примену силом наметнутих неолибералних решења при решавању дужничке кризе уГрчкој тј. присуствујући распаду социјално одговорне државе, неки су се запитали „има ли ЕвропскаУнија европску будућност?“ (Милан Балинда, „Европа“, Таблоид, 27. 12. 2012).

Нарко-банкарство

У потрази за брзим богаћењем, бројне западне банке су заобишле законе и добру пословну праксу.

Претходна година ће остати запамћена по скандалима водећих западних банака које су кажњене савише од шест милијарди долара због прања новца, намештања каматних стопа, непоштовања санкцијаи тешких системских превара. По висини изречених казни предњаче британске, швајцарске, немачке иамеричке банке.

Неконтролисани раст (јер, свака банка је потенцијална „штампарија“ новца), неодговорно и незаконитопословање великих западних банака довели су велики део света у озбиљну финансијску кризу, афинансијски систем на ивицу распада. Новчане казне су премале у односу на користи од незаконитограда. Судски системи се компромитују јер не доносе одговарајуће казне, руководећи се принципом дасу велике банке превелике и за банкрот и за затвор. После свега, остаје закључак да се банкарскикриминал исплати. Не само да се исплати, него је на неки начин и нужан. Постоје процене да јенелегална трговина наркотицима постала важан део светске привреде, и да би, када би она престала,западни банкарски систем вероватно пропао.

Можда би пракса безакоња великих западних банака још потрајала да се није појавила потреба зањиховим јавним компромитавањем после почетног уласка кинеског капитала у исте.

Дерегулација банкарског система под притиском неолибералних догми вишеструко се осветила светскојпривреди. Запостављање реалног сектора у корист шпекулативног пословања и брзог богаћења, нискестопе привредног раста, пораст армије незапослених, бег капитала у заштићене пореске рајеве одсопственог народа који га је створио, срозавање моралних норми, корупција, прање новца од трговинедрогом, људима и њиховим органима, само су неке од општепознатих и свеприсутних последица.

Подбадања ММФ-а

Због свега наведеног, Русија је, између осталих. поставила као приоритетне задатке на предстојећемсамиту Г-20, „концентрацију напора ‘двадесеторице’ на дефинисању мера за успостављање поверења итранспарентности на тржиштима, као и њихово ефикасно регулисање“ (Кира Латухина, „ВладимирПутин: Русија преузела председавање Г-20“, Руска реч, 8. 12. 2012).

У том правцу, министри финансија еврозоне постигли су средином децембра прошле године договор ојединственом надзору 200 водећих банака „седамнаесторице“. Директан надзор пословања 200водећих банака, са правом да интервенише у преосталих 5.800 мањих банака, вршиће Европскацентрална банка од 2014. године.

Увођењем јединственог надзорног механизма требало би да буде прекинута веза између банака идржава, која се сматра једним од главних узрока кризе. Наиме, државе су новцем пореских обвезникабиле присиљене да спашавају посрнуле банке. Сиромашни су спашавали богате.

Обнављање финансијске стабилности Европе неки тумаче као први корак ка стварању банкарске уније.

Уочи генералне скупштине Светске банке и ММФ-а у Токију, средином децембра прошле године, ММФје, прозивајући Европу, инсистирао на хитности и убрзању даљих интеграција.

Инсистирање ММФ-а на тзв. интеграцијама у суштини води даљем „одумирању“ појединих држава у ЕУкао политичко-економских управљачких система, у корист наднационалног финансијског капитала, ањихово додатно распарчавање и слабљење је пројектовано кроз процес унутрашње регионализације.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле послао је поруку (ММФ-у) да је „Европа на добром путуи да је остварила више него што то може да се види са стране“ (Политика, 12. 10. 2012; наглашавање:Ч. К.).

Уместо захтеваног убрзања, на последњем прошлогодишњем самиту „двадесет седморице“ у Бриселу,уследио је прекид дебате о јачању фискалне и банкарске уније и њено одлагање до јуна 2013. Свакаод држава добила је задатак да до лета поспреми своје двориште. „Криза је глобална али сурешења национална …“ прецизирао је фински министар Александар Стуб. Председник Европскогсавета, Херман ван Ромпеј добио је у „задатак да спреми предлог нацрта ембрионске верзијемеханизма солидарности у еврозони“ (Политика, 15. 12. 2012).

Европљани као да су се присетили економисте Џона Мајнарда Кејнса који је генијално разрешио

кризу капитализма 30-тих година прошлог века. „Проблем стихијског деловања тржишта решио јеувођењем индикативног планирања на које се ослања активна економска политика. Начелосоцијалне неутралности демократије решио је увођењем начела солидарности. На тим се основамакапитализам почео реформисати у смеру развитка друштва благостања.“ (по Јурчићу).

„Ова 2012. година представља прекретницу. Преусмеравали смо Европу, корак по корак, ван кризееврозоне, надајући се повратку економског раста и отварању радних места“ наводи Ромпеј у својојБожићној поруци (РТС, 24. 12. 2012).

Пар дана раније Ромпеј је тридесети самит Русија-ЕУ, одржан 21 децембра 2012, оценио као позитивани конструктиван. Нарочито је нагласио важност стратешке сарадње између Руске Федерације иЕвропске Уније за цео европски континент. „Ми морамо радити заједно како бисмо могли дагарантујемо стабилност и безбедност на европском континенту, да решавамо глобалне изазове и дадоприносимо економском расту“ (Руска реч / РИА Новости, 23. 12. 2012).

Судбина Еврозоне

Охрабрују чињенице да се Европска унија постепено враћа вредностима социјално одговорнезаједнице и да није спремна да беспоговорно примењује рецепте ММФ-а инспирисане неолибералномдоктрином.

Цена ове накнадне памети је поприлична. За само десет година неколико најбогатијих држава ЕУ исвета су постале толико задужене да су неке од њих затражиле помоћ бивших колонија. Изгубљенагенерација од 14 милиона младих незапослених Европљана је ненадокнадива.

Оно што се да изразити у новцу је то да ова армија незапослених кошта земље чланице 153 милијардеевра годишње, што је 1,2% БДП-а Европске Уније!

Над даљом судбином Европе лебде различите процене и прогнозе.

Криза еврозоне се неће разрешити наредних 20 година, тврди Фолфганг Минхау, аналитичарФајненшел тајмса (НСПМ, 12. 7. 2012).

Амерички Национални обавештајни савет у свом извештају „Глобални трендови 2030: Алтернативнисветови“ (7. децембра 2012.) предвиђа три могућа сценарија за ЕУ: слабљење, колапс и препород.Према извештачима, позитиван исход наравно зависи од истрајности на даљој доследној применинеолибералног економског модела.

Уз сав респект према стручности твораца поменутог Извештаја, сматрамо да је истина управо обрнута.Уосталом, сврха обавештајног савета је да се успешно води рат. Рат је одавно пренет са противничкевојске на цивиле. Разнобојне „револуције“ и развијене „хуманитарне“ агентуре су очити докази.

Писац Хенрик Бродер тврди да мирна Европа није гарант мира. Између осталог цитира и реченицуПредседника Европског парламента Мартина Шулца: „Када би ЕУ била држава и поднела захтев запријем у ЕУ, тај захтев би био одбијен — због недостатка демократске супстанце.“ („Последњи даниЕвропе“, Дојче мителштандс нахрихтен, економски портал, 18. 12. 2012).

Вероватно се господин Шулц руководио ставом Давида Хелда, британског политичког теоретичара, дасе смисао демократије не исцрпљује прокламацијом „владавине права“.

Демократска држава је дужна да створи и услове за једнако деловање грађана у институцијама системаи центрима моћи, да би се у темељима онемогућило подржавање системске неједнакости у расподелимоћи.

А докле су ствари у ЕУ отишле, видимо и по упозорењу америчког економисте Нуријела Рубинија:„Еврозони прети балканизација!“ (Б92, 28. 12. 2012).

(Крај другог дела)

——————————-

ФБР ФЕЉТОН: Часлав Кузмановић – Маске су пале (1)

Ранко Гојковић: Година без Кијука или о “Хришћанству без Христа”Posted: 02 Feb 2013 01:55 AM PST

Ранко Гојковић: Година без Кијука или о “Хришћанству без Христа”

Примиче се прва годишњица од тужног растанка са учитељем патриотске Србије – Предрагом ДрагићемКијуком. Као да је Свемилостиви Господ желео да сачува овог националног борца осетљиве душе, одискушења кроз која је његов народ прошао у протеклој години. Јер речи српског песника – мене сверане мога рода боле – као да су написане за Кијука и не могу ни да замислим колико би њега болеленеправде космичких размера Запада према Србима, које су обележиле 2012. годину.

02.02.2013. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Можда ће ово некоме звучати патетично, али заиста мислим да је сваки сусрет са Пеђом био изузетнодрагоцен. Било да се радило о разговору у кући, кафани, на улици или митингу, на предавању илипромоцији, Пеђине речи су се урезивале дубоко у срце. Био сам у прилици да упознам или слушаммноге познате посленике речи, али са изузетком појединих духовних лица СПЦ и РПЦ, ни једансветовни човек кога сам упознао ни приближно није имао ту моћ да се његове речи слушају са такоусрдном пажњом и да се урезују не у памћење, него директно у душу човекову. И оно што јекарактеристично, што ми се учинило као један утисак са неколико скупова посвећених ПредрагуДрагићу Кијуку и његовом делу, чак и најближи пријатељи и познаваоци нису знали за многе детаљеиз његовог живота, који се нису тицали његовог приватног живота, већ су били од општег националногзначаја. На овогодишњем Сајму књига појавила се и прва књига о Предрагу Драгићу Кијуку. Уверенсам да ће се његов национални рад све више изучавати у временима која су пред нама, па се у овомтексту нећемо бавити биографским детаљима.

Приликом једног од последњих сусрета са Предрагом, он ми је рекао да очекује излазак своје новекњиге и да би било добро да се у Србији штампа књига Олге Четверикове “Завера папизма противхришћанства”. Питао ме је да ли бих могао ступити у контакт са ауторком и превести ту књигу. Ја сампо том питању брзо одреаговао и рад на превођењу књиге већ је био у току када је стигла тужна вест оПеђиној смрти. Када сам, благодарећи љубазности Предрагове породице, одмах по изласку његовенове књиге, имао исту у руци, морам да признам да сам био помало изненађен насловом “Хришћанствобез Христа”. Ово пишем због тога да се види колика је била ширина Предрагове личности. Јер онпрепоручује издавање књиге о папизму у тренутку када очекује излазак сопствене књиге на исту тему.Међутим, када сам прочитао књигу “Хришћанство без Христа”, видео сам колико је било потребно да тедве књиге скоро истовремено изађу пред српског читаоца. Предрагова књига, пре свега говори овековном геноцидном односу паписта према Србима као православном народу, док књигаОлге Четверикове говори о тој истој борби против Православља у планетарним размерама, отоме како је Ватикан прерастао у политичког гиганта, истовремено се потпуно срозавши на

духовном плану. Предраг је осетио да те две књиге једноставно надопуњују једна другу. О тојкњизи “Хришћанство без Христа”, желео бих рећи неку реч више.

После читања поменуте Кијукове књиге, поређење са познатим делом Николаја ЈаковљевичаДанилевског “Русија и Европа”, јавља се и нехотице. Данилевски карактерише културно-историјскиразвој неке цивилизације са пет карактеристичних особености, али за нашу тему главни је следећињегов закључак – темељни принципи једне цивилизације не могу се пренети на другу цивилизацију, тојест, не постоји могућност примирја двеју различитих цивилизација. Књига Данилевског (1869)представља доказ да Русија припада потпуно другој, вишој културно-историјској јединици од западно-европске (Данилевски западно-европску цивилизацију назива романо-германском) и она је у стварисвојеврсна пресуда духу Чадајева, духу који све европско ставља испред руског. Кијук бриљантноманализом српске хришћанске историје показује да су и Срби као припадници те више православно-словенске цивилизације, у непријатељском окружењу туђе им цивилизације, изложени непрекинутомланцу злочина. Од Млетачке Републике, до НАТО пакта, мења се само форма, а суштина је увек иста –беспоштедно сатирање српског православног народа од стране туђе му западне цивилизације, која јецезаризам заменила папизмом. Кијукова књига представља пресуду српским тужиоцима који суозаконили безакоње! ТакоКијук модерном нацисти Весли Кларку (који је после смрти Милошевићаизјавио да је умро мали Хитлер), поручује: “Е, то не може! То је недопустиво! Хитлер је резервисансамо за западну Европу, јер га је она политички родила и политички однеговала. Баш зато и јестенедопустива замена теза и разводњавање немачко-нацистичких злочина. Хитлер је неупоредив и нањега имају право само његови творци. Евроатлански милитаризам одгојио је Хитлера и он се не можеизбрисати из евроатланске историје”.[1] Господо тужиоци, судије и наредбодавци “Хашког трибуналаза суђење Србима” (Кијуков израз), џаба сте кречили историјску истину! И када би било могуће дауништите све доказе српске невиности и својих злочиначких активности и када би остала само овакњига – она би представљала смртну пресуду вашој правди. Јер је писана руком великог зналца,вођеног љубављу према свом роду, љубављу према Истини, због тога што је његово духовнорасуђивање утемељено на Јеванђелској правди. Кијук се не бави попут Данилевског типовимацивилизација као таквих, најразличитијим природним условљеностима њиховог настанка, развоја инестанка, он већи аспект даје верској, духовној суштини тих цивилизација, то јест – православљу иримокатолицизму. Као да свака страница ове књиге потврђује оно што је недавно поручио Д. Седовмодерним “српским великашима” – насилним гурањем нације у содомску ЕУ (којој духовно неприпадамо), отвара се широка могућност српској интелигенцији да чисти клозете германскомстановништву.

То је књига у коју би се могле сместити неколике врхунске докторске дисертације и још више од тога.То је енциклопедијски приручник српског страдања од стране “хришћанства без Христа”, то јест,римокатоличког Запада. Немајући начина да изађу из круга који су омеђили “цивилизовани варварипод контролом римокатоличког центра”, Срби су у том својеврсном резервату вековима били осуђенина борбу и страдање или потпуни нестанак православних Срба као таквих. Кијук свеукупнухришћанску историју Срба види као мартиријску историју, одлично увиђајући да нема никакве разликеу односу према Православним Србима у временима верског тоталитаризма и лихварског хуманизма сакраја како он каже “логорског XXвека”. Европску и свехришћанску политичку савест оптерећујеисторијска хрестоматија српског народа. Било да се ради о млетачким казаматима, аустроугарскимгетоима, усташким концентрационим логорима или се ради о замкама савремене манипулације –страдање Срба је константа која вековима лежи на савести Запада. Кијук је својом књигом унапредобесмислио покушаје ревизије историје коју је за римокатолички Божић најавио београдски надбискупСтанислав Хочевар “потребом да Срби и Хрвати коначно утврде тачан број жртава уЈасеновцу”.[2] Данашња наука поседује могућности да се утврди приближан број јасеновачких жртаваи да Ватикан то заиста жели, то би се релативно брзо и утврдило.Тиме би се прекинула срамналицитација са бројем закланих Срба у овој римокатоличкој монструм држави, али овде се не ради оискреној жељи надбискупа Хочевара (читај Ватикана) да се заиста установи истина, већ је у питањупокушај оправдања историјске кривице коју Кијук пластично описује следећим речима: “Дакле,прећуткивање истине о Јасеновцу и улози Римокатоличке цркве у геноциду над Србима 1941-1945. удиректној је вези порицања удела римокатоличке цркве и у распаду друге Југославије, односносаучесничком ватиканско-вашингтонском погрому Срба 1991-1995.[3] Хочевар је дао сигнал и већ сешушка о некаквој конференцији која треба да “коначно утврди истину” о броју јасеновачких жртава.По свој прилици, за извршење тог задатка биће задужени подобни “научници” и поједини проунијатскиепископи СПЦ који “каче каноне мачку о реп” и који покушавају да умање број жртава у Јасеновцу.Наравно, уз подршку српских либералних (= сорошевих, = антисрпских, = антиправославних) медија,

који такве епископе проглашавају “личностима године”.[4] Због тога је и оправдана бојазан да се овдеуопште не ради о истинској тежњи историјског утврђивања истине о Јасеновцу, већ о покушајуревизије историје, како би се оправдали злочини нове, вашингтонско-ватиканске коалиције. Међутим,само у овој књизи Кијук наводи на десетине западних извора о стравичним масакрима и о броју одпреко 700 000 Срба закланих само у Јасеновцу. Навешћемо само један цитат специјалног изасланиканемачког министарства иностраних послова, Хермана Нојбахера, из књиге К. Дешнера:“На основуизвештаја који су допрли до мене, ценим да је број оних који су голоруки поклани три четвртинемилиона”.

Сам наслов књиге “Хришћанство без Христа” – потврђује стару истину, да се савршенство огледа уједноставности. Ове једноставне речи боље од хиљаду сувопарних трактата карактеришу садржајПредрагове књиге. Ова књига потврђује умне речи руског светитеља, светог Игњатија Брјанчанинова:“Достојан је горког ридања призор – хришћани који не знају шта је хришћанство”. Енциклопедијскознање, студиозно познавање грандиозног дела највећег српског канонисте и великог зналца историјеНикодима Милаша, несвакидашње изучавање не само српских него и многобројних западних извора,синтеза свега тога облагодаћена великим трудом у Хиландару и ходочашћима по многобројним српскимманастирима и православним светињама, неуморни рад на пољу националне борбе српског народа –учинили су да српска национална мисао овом књигом добије један бесмртан споменик. Но, Кијук нијемрзео Запад, мрзео је само његов грех и он је попут Достојевског, Запад доживљавао као “драгогробље на коме се плаче”. После извештаја Дика Мартија, о коме се крајем јануара 2011. годинерасправљало у Скупштини Савета Европе, Кијук се ипак пита: “Има ли наде за Европу, поринуту у калсиндрома бонапартизма и папизма”?[5] Да је доживео пресуде Хашког трибунала за суђењеСрбима, са краја 2012. године, не знам да ли би било ове крхке наде, да ће Европа која поприма лиценекрофилске културе[6] ипак препознати и своје христолико лице.

Проницљивом анализом Постдамске драме, када се Черчил конфронтирао са Стаљином најављујући чаки стратегију за наставак рата (која се касније и претворила у нову агресију названу “хладни рат”),Кијук изврсно показује да ни западни обрачун на крају XXвека са СССР-ом као злоћудном империјом,уопште није представљао бригу за хришћанску цивилизацију (како је то Запад покушавао дапредстави), већ је то био покушај обрачуна са православноруском цивилизацијом.[7]

Прочитавши ову изузетну књигу, пред нама као да се појављује једна слика историјскенеминовности због које треба неуморно понављати нашим политичким и црквеним вођама –српска историја не може се тумачити ван контекста Православља. Онај део српскеинтелигенције који непоколебљиво верује у величину и спасоносност европске цивилизације, умимикрију парола о слободи, братству и једнакости, а све друго (посебно Православље) за њега јеодвратна маштарија – представља у суштини пету колону српске историје. И те мртве српске душетоком читаве српске историје, отпадањем од Православља брзо би отпадале и од српског националногкорпуса, брзо примајући милитантни дух постајући Хрватима, муслиманима, у новије времеМакедонцима и Црногорцима. Та спољна сила без унутрашњег садржаја, није ни могла да служисветлом имену Србиновом и његовој светлој и светој историји и ти српски отпадници су одрицањем одСветог Саве и Крсне Славе, врло брзо били спремни да, како каже Дучић “ките цвећем свакогосвајача”.[8]Кијук се посебно осврће на римокатолике Хрвате, као верне савезнике европскеполитичке патологије. Срби од 863. године имају богослужбени језик у српско-словенскојредакцији и читав средњевековни период све до Вукове реформе, филозофски или песничкитекстови код Срба писани су нормираним народним језиком. Можда Вук није био свестанполитичко-религиозне злоупотребе своје реформе, која са чисто лингвистичке тачкегледишта може и изгледати као духовна надградња, али по својим религиозно-политичкимпоследицама, допринела је више ствари папизма од свих вишекевовних покушаја унијаћењаСрба. За књижевну норму српског језика узет је дијалект којим се говорило у малом делу српскогнарода (део западне Србије и Херцеговина), чиме је практично одбачен добар део српског народа изкултурно-језичког јединства. А колико политика утиче на све видове духовности западне цивилизације,Кијук показује на примеру народа “тисућљетне културе”, чији најпознатији изум представља србосек икоји у свом слугерањском односу према папизму иде толико далеко, да се одриче и свог језикаприхватајући српски, како би асимиловао покатоличене Србе и како би се извршило језичко-културноодвајање Срба од Руса. Кијук цитира став Јернеја Бартоломеја Копитара (1827): “СПЦ чувањем старогјезика Светог Саве, жели сачувати и језичку разлику између римокатоличких и православних ЈужнихСловена, те би стога, више него икад, Беч морао подржати реформу Вука Караџића, јер се њоме таразлика поништава, а главна препрека за превођење Срба у римокатоличанство биће заувек уклоњена.

Овим ће нам Београд, временом, сам од себе пасти у руке”.[9] (Кад већ говоримо о Вуковој реформи,додао бих и једну кратку дигресију. Кијук се није посебно бавио једино југо-источним границамасрпског етничког простора јер тај простор није био у директном додиру са римокатолицима, али овде јеумесно додати да је Вукова језичка реформа и тамо изазвала праву катастрофу по српске националнеинтересе. Када имамо у виду да и данас, на свега двадесетак километара од Београда, (на примерГроцка и предео према Смедереву) Вуково правило “читај као што пише” изазива забуну и деца морајуда доучавају у школама граматику, онда можемо замислити какве је тешкоће Вукова реформапредстављала за Србе из Македоније. Дакле, направљен је књижевни језик који радикално форсирасамо један дијалект, а остале говоре истог народа дефинише као нешто необично и далеко. То једовело до постепеног одвајања и регионализације доброг дела српског народа Вардарске Македонијеод своје матице, јер народ на рубним подручјима није желео да се одрекне свог говора. А нашаполитичка стварност нам сведочи да регионализација Срба и данас представља успешно оружје Западаза даље сатирање српског националног корпуса).

Земаљска Србија јесте све мања, али је Небеска Србија све већа, међутим, сваки правиСрбин зна за истините речи кнеза Лазара: “Земаљско је за малена царство, а Небеско увек идовека”. По том кнежевом завету витешки је живео и проживео свој живот и велики учитељпатриотског српства Предраг Драгић Кијук. Да није урадио ништа друго, а урадио је много и даније написао ништа друго осим ове књиге, а написао је још много тога истински вредног и трајног,Предраг Драгић Кијук би избегао осуду коју је пророк изрекао јудејима: “Исчезоше у сујети данињихови и године њихове са хитањем”.[10] Никакве сујете и уображености није било у овом човеку,само гигантски рад на њиви српског националног препорода у чијем језгру лежи вера Православна и тоје оно што више од свега карактерише овог великог Србина. Данас када је наш народ биолошкиугрожен од стране некрофилске културе Запада, Кијукова смрт представља ненадокнадиви губитак запатриотско српство. Но, ако нема живе речи Предрагове и конкретне акције на коју је увек биоспреман, остало је, слава Богу, његово непролазно дело, као инспирација и гаранција да је још живдух Србинов.

На крају, речи Стефана Митрова Љубише које неодољиво асоцирају на Кијука: “Имасмо те, незнасмо те – изгубисмо те, упознасмо те”. Професоре српског патриотизма, нека ти Свемилостиви Господнадокнади сва твоја одрицања у борби за Истину о свом крстоносном народу српском.

[1] Предраг Драгић Кијук – “Хришћанство без Христа”, издавач “Рашка школа”, Београд 2011, С. 325

[2] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/279610/Papa-nece-posetiti-Jasenovac

[3] Предраг Драгић Кијук – “Хришћанство без Христа”, издавач “Рашка школа”, Београд 2011. С. 312.

[4] http://borbazaveru.info/content/view/5405/1/

[5] Предраг Драгић Кијук – “Хришћанство без Христа”, издавач “Рашка школа”, Београд 2011. С. 398.

[6] Исто, стр. 390.

[7] Исто, стр. 186.

[8] http://borbazaveru.info/content/view/5288/1/

[9] Предраг Драгић Кијук – “Хришћанство без Христа”, издавач “Рашка школа”, Београд 2011. С. 379.

[10]Псалми (77: 33)

Борис Алексић: Русија ће сломити кичму велике Албаније!Posted: 02 Feb 2013 01:08 AM PST

Борис Алексић: Русија ће сломити кичму велике Албаније!

Када је 2011. године, тадашњи председник Србије, Борис Тадић рекао да „Србија идеју о стварањувелике Албаније сматра опасном, али би могла са тим да живи, ако би постојала споразумнарешења“[1], политичке странке и грађани, бурно су реаговали против те изјаве, док је у српскомпарламенту поднета интерпелација усмерена на обарање владе, на коју Мирко Цветковић и његовиминистри, кршећи Устав никад нису одговорили.

02.02.2013.Фонд стратешке културе

Са друге стране, када је нова влада напредњака и социјалиста кршећи Устав прихватила свешто је Тадићева власт договорила са Приштином и отишла неколико корака даље, чак и дотога да успостави границу, а премијер Дачић понуди свом партнеру у разговорима Тачију,правоснажно осуђеном за најтежа кривична дела, столицу у УН, уколико то буде „деосвеобухватног споразума“[2], грађани Србије су занемели. Управо они политичари који су упредизборној кампањи Србима на Косову и Метохији обећавали да ће до краја бранититериторијални интегритет Србије и да ће одбацити до тада постигнуте споразуме Београда иПриштине,[3] кренули су даље путем њихових претходника, који је зацртао Вашингтон – кастварању велике Албаније.

У преамбули највишег правног акта – Устава Републике Србије јасно и недвосмислено је израженавоља грађана следећим речима: „полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставнидео територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државеСрбије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свихдржавних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свимунутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе Устав РепубликеСрбије.“

Приликом ступања на дужност, председник Републике, пред Народном скупштином полаже заклетвукоја гласи: „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целинетериторије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као иостваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона,очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорноиспуњавати све своје дужности.“

Међутим није само позитивно право Србије то које потврђује њен суверенитет на Косову и Метохији, тусу и најважнија међународна акта. Свима позната Резолуција Савета безбедности УН 1244 првенственосе односи на раније резолуције Савета безбедности број 1160, 1199 и 1203, из 1998. године.Резолуција бр. 1160 садржи изјаву признања и јемства суверенитета и територијалне целовитостиСавезне Републике Југославије, то јест Србије и Црне Горе од стране Уједињених нација. У њој сепосебно истиче да Савет безбедности “Потврђује приврженост свих држава чланицасуверенитету и територијалној целовитости Савезне Републике Југославије…” Иста изјава јепоновљена у резолуцијама 1199 и 1203 из 1998. године, док се у Резолуцији 1244 из 1999. јошизричитије се каже да Савет безбедности „изнова потврђује приврженост свих држава чланицасуверенитету и територијалној целовитости Савезне Републике Југославије и других државау региону, у складу са Хелсиншким завршним актом и Анексом 2.“[4]

Међутим, републичка влада, како она бивша Цветковићева, тако и ова садашња Дачићева је уласком удиректне преговоре, завршене споразумима са шиптарским сепаратистима, противуставно започелафактичко признање независности Косова и Метохије. У споразумима који је постигла претходнавлада,[5] а садашња прихватила, за административну линију према КиМ употребљава се реч„граница“. КиМ под контролом шиптарских терориста и трговаца људским органима и Србија су премаовом споразуму равноправне стране, што значи да су субјекти међународних односа тј. државе.Према тим споразумима становници сваке стране треба да буду у могућности да слободно путују уоквиру или преко територије друге стране. Овакву формулацију могу да пропишу и договоре самосуверени чиниоци међународног права и међународних односа тј. државе. У споразумима сепрецизирају и права „грађана обе стране.“ Свака страна ће предузети све мере да омогућиграђанима друге стране да путују неометано преко и кроз територију друге стране користећивозачке дозволе које су издале њихови матични органи. На овај начин се још једном потврђује дарепубличка влада фактички признаје Косово и Метохију као независну државу. Ко признаје некидокумент, признаје и орган тј. институцију која га је донела.

Шиптари су овим споразумима чак добили право да у личним документима мењајупрезимена Срба и њихово држављанство. Српска презимена се након споразума у новимдокументима звршавају на „и“ док је српско држављанство преформулисано у„косовско“.[6] На овај начин, званични Београд је прихватио насилну асимилацију Срба, штопредставља злочин против човечности јер се силом мења етничка слика и омогућавадоминација једне етничке групе над другом.

Да ултиматумима и понижењима из Брисела нема краја доказао је и овлашћени представниквладе напредњака и социјалиста, Дејан Павићевић који је у име Републике Србије кршећиУстав прихватио споразум о интегрисаном управљању границом.[7] Споразум није формалнопотписан, али је Павићевић у име владе послао у Брисел писане гаранције његовог прихватања штоима исти значај као да је документ потписан. Након тога Дачићева и Вучићева влада иде јошдаље и најављује да ће Дејан Павићевић бити официр за везу Србије у Приштини, што језачетак дипломатских мисија независних држава.[8]

Као круна свега, прозападни медији су најавили сусрет „двоје председника“ ТомиславаНиколића и НАТО марионете Јахјаге у Бриселу под покровитељством ЕУ.[9] Циљ овихразговора је „нормализација односа“ а у ствари коначан чин фактичког признањанезависности КиМ, сусретом „шефова држава.“ У историји међународних односа и међународномправу је познато да сусрет шефова држава уједно представља и фактичко признање тих земаља,уколико до тада нису међусобно признате. САД су фактички признале Кину, када је 1972. годинеНиксон званично допутовао у Пекинг и имао сусрете на највишем нивоу, иако Вашингтон пре тога нијеусвојио декларацију о признању.

Да ситуација буде још гора, Запад приморава Србију, а званични Београд пристаје на договор санајвећим криминалцима и злочинцима у Европи данас – онима који и даље проводе геноцид надСрбима, бришу све трагове тог древног народа на КиМ, а умешани су у тероризам, трговину људскиморганима, трговину наркотицима, свирепа убиства итд.

У ситуацији у којој званични Београд прихвата и потпомаже Западу у стварању великеАлбаније, поставља се питање какву стратегију Русија може да примени у Србији. Пре свегаМосква треба да прихвати чињеницу да Србија није независна држава, са независном владом, већземља чији је суверенитет озбиљно ограничен утицајем и стратегијом Вашингтона и Брисела, до темере да српском народу прети нестанак уколико настави да иде тим путем. Наступ САД и ЕУ у Србијиније много другачији од Титове политике слабљења „доминантног народа“ и фрагментације Србије.Уосталом тај питомац аустроугарског обавештајног центра у Печују је и деловао у складу са тим циљеми задацима добијеним на Западу.

Као и раније у историји Русија може у својој балканској стратегији да наступи као силазаштитница, која ће овај пут у одсуству међународних уговора који јој гарантују тај статус,инсистирати на поштовању најзначајнијих, општих аката у међународном праву и заштити Срба. У УНне може да буде призната, без обзира на евентуални позитиван став званичног Београда, творевенинакоја је извршила геноцид над српским народом и која уз помоћ САД и ЕУ српску историју и културнубаштину претвара у „косоварску“ јер то очигледно није по „међународним стандардима“. Москва битребала и даље да инсистира на потпуном расветљавању, трговине људским органима отетих Срба,

тероризма, трговине наркотицима и других тешких злочина који су чинили и чине Шиптари, као иоколности у којима су Срби данас једини народ у Европи који живи у гетима и то у 21. веку. Постојањетајних затвора ЦИА у „Бондстилу“ у којем се чак и по извештају Европског парламента муче отетиљуди, представља основ за истрагу усмерену против оних чији је пројекат велика Албанија – САД, ВБ иНемачке (ЕУ). Москва има сва права да раскринкава пљачкање српских природних ресурса на КиМ,које се дешава под покровитељством НАТО и ЕУ. Последице НАТО агресије и њихов осиромашениуранијум, али и хемијски и биолошки отрови које су користили у агресији на СРЈ, све више угрожавајуздравље грађана Србије, али представљају и опасност за цео регион, те би разматрање те теме требалопокренути на међународном нивоу. Геноцид над Србима који се и данас проводи на КиМ – протеривањеСрба, њихово претварање у „косоваре“ и претварање српске културне баштине у „косоварску“ јеприлика за Москву да тражи нове начине за заштиту српског народа. Руска стратегија треба да будеусмерена на поништавање резултата које је Запад постигао у српским земљама, извршењембруталне агресије и кршењем императивних норми међународног права.

На крају и суштински Русија треба полако да тежи стварању новог балканског савеза –савеза држава угрожених пројектом независног КиМ. Будући да су САД и ЕУ као улог на стоставили велику Албанију, нови балкански савез треба Србима да омогућити у једном тренутку, даједном за свагда, реше питање тог пројекта Запада, али не у Приштини и на Кошарама, већ у Тирани.

Оваква балканска стратегија Москве, пре Владимира Путина била је немогућа, али подњеговим вођством, можемо да будемо сигурни да се Русија неће помирити са претварањемСрбије у малу, а Албаније у велику државу.

[1]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/902916/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%BD%D0%B0+%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B0.html

[2]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/287064/Nemacki-ambasador-Dacic-pokrenuo-temu-Kosova-u-UN

[3]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/257185/Vlast-pogazila-obecanja-Napustamo-Kosovo

[4] Проф. др. Панајотис Харитос, Статус Косова и Метохије према међународном праву.

[5] Види споразум од 02.јула 2011. године.

[6]http://www.pravda.rs/2011/07/04/nikolica-teraju-da-se-preziva-nikoliku/?lng=cir

[7]http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Pavicevic-Vlada-Srbije-prihvatila-tehnicki-protokol-o-IBM.sr.html

[8]http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:417476-Pavicevic-oficir-za-vezu

[9]http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=02&dd=01&nav_category=640&nav_id=682786

Драгиша Слијепчевић: Oдлука Уставног суда без обзира каква ће бити, решиће самоjедно питање: да ли су оспорени акти Владе Србиjе уставниPosted: 02 Feb 2013 12:51 AM PST

Нема уцена ни притисака на рад Уставног суда

БEOГРAД – Председник Уставног суда (УС) Драгиша Слиjепчевић изjавио jе да ниjе билоуцена или притисака на рад Уставног суда ни у време претходне власти, нити их има данас.

02.02.2013. Танјуг

“Mорам да похвалим изjаве већине званичника коjи су коментарисали одлуке УС и били jединствени уставу да се оне беспоговорно мораjу извршавати. Tо jе добра порука да се Србиjа са предизборнихобећања политичких партиjа искрено окреће путу jачања владавине права”, рекао jе Слиjепчевић уинтервjуу “Новостима”.

Слиjепчевић jе “признао” да jе таj суд услужан, али не политици, већ, како jе истакао, одбранивладавине права и заштити људских права и слобода грађана Србиjе. Oн jе рекао да jе остало jош само15 нерешених предмета неизабраних судиjа и тужилаца, зато што су недавно дошли у суд и наjавио даће и они бити решени наjскориjе.

Oдговараjућу на критике да УС ради под притиском, да неке пресуде доноси баш сада, а чекало сегодинама, Слиjепчевић jе навео да jе УС лане решио више од 8.600 предмета, чак три пута више него2011.

Предмет оцене уставности биле су одредбе 21 системског закона, а у чк 16, УС jе утврдионеуставност, што jе алармантно, рекао jе он. Предмет оцене законитости и уставности било jеи седам уредби владе и за свих седам jе утврђено да су неуставне.“Поред тога, уважили смо више од две хиљаде уставних жалби. Ниjедног правног аргумента, ниjеднеозбиљне правне критике на све ове одлуке ниjе било. Све оне су се сводило на паушалне процене и наприлагођавање оних коjи су покушали да преко оспоравања одлука УС остваре своjе политичкециљеве. Oни коjи нас нападаjу наjчешће нису ни прочитали наше одлуке”, казао jе Слиjепчевић.

Oн jе, одговараjући на оцене из ДСС-а да “ниjе чувар Устава ако застане у поступку оцене уставностиуредби владе, заснованим на споразумима са Приштином”, истакао да су компетентни политичкисубjекти одлуке УС у jедном тренутку доживљавали као потврду своjих политичких циљева, а у другомкао нешто што jе супротно истим тим циљевима.“Tа иста странка jе, у односу на одлуку УС о утврђивању неуставности поjединих одредаба Закона оутврђивању надлежности AП Воjводине, сасвим супротно оценила одлуку УС: као историjску и уфункциjи одбране уставности, очувања суверености и териториjаног интегритета Србиjе. Вероватно jета одлука тада била потпуно сагласна политичким циљевима те странке”, рекао jе Слиjепчевић.

“У случаjу уредби коjе се односе на KиM, међутим, ДСС полази од необориве претпоставке даће УС застати са поступком. Захтеви Oдбора за уставна питања и законодавство иMинистарства правде да се застане са поступком због израде новог закона о суштинскоjаутономиjи AП KиM су чињенице о коjима ће се суд тек одредити. Наjпре, то ће учинити састановишта активне легитимациjе тих државних органа, а онда и са становишта њиховогевентуалног утицаjа на застоj поступка”, обjаснио jе он.

Слиjепчевић jе подсетио да Устав налаже да се питања суштинске аутономиjе KИM мораjууредити посебним законом.“Oдлука УС, без обзира каква ће бити, решиће само jедно питање: да ли су оспорени актиВладе Србиjе уставни. Aли, не може уредити питање суштинске аутономиjе ове покраjине,jер jе то политичко питање, коjе jе искључиво и jедино у надлежности парламента. Tаj законjе морао бити донет jош пре шест година, одмах по усваjању Устава, по поступку прописаномза промену Устава. Због тога се и ова и свака друга парламентарна странка мора одредити отоме шта су њени ставови о суштинскоj аутономиjи”, сматра Слиjепчевић.

Oн jе рекао да jе судиjа известилац спровео претходни поступак и припремио реферат за

припремну седницу суда о оспореним одредбама Статута AП Воjводине.“На темељу тог реферата УС ће утврдити спорна уставна питања за jавну расправу. Tиме ће се стећисве претпоставке за доношење мериторне одлуке у овом предмету”, обjаснио jе Слиjепчевић.

Oн jе рекао да jе у случаjу “Наши” суд дошао до закључка да ниjе доказано постоjањеуставноправних разлога за забрану овог удружења.“Tужилаштво jе одавно морало да реагуjе и у односу на спискове, коjи су се у међувремену поjавили.Mорало се утврдити ко су особе коjе су запалиле заставу AП Воjводине, коjа jе Уставом прописансимбол те покраjине. Tо су противправни акти поjединаца коjе надлежни органи мораjу санкционисатипре него што РJT поднесе нови предлог УС за забрану рада удружења чиjи су они чланови”, рекао jеон.

“Из истих разлога нема ниjедног извињаваjућег разлога што РJT ниjе реаговало ни на многоозбиљниjи покушаj подривања уставног поретка Србиjе. Реч jе о прокламациjама jедневоjвођанске партиjе коjа званично, у свом обраћању jавности коjе медиjи преносе, исказуjесвоj став да ће Воjводина бити посебна држава коjа ће се граничити са Србиjом, да ће њенстатут бити њен устав”, казао jе Слиjепчевић.

фото Танјуг, С. Радовановић (архива)

СВЕ ЗА НАФТУ: С.А.Д. КРШЕ ВЛАСТИТЕ “НАФТНЕ САНКЦИЈЕ” ПРОТИВ ИРАНА …Posted: 02 Feb 2013 12:30 AM PST

НОВАКОВИЋ: ЗА АМЕРИКАНЦЕ НЕ ПОСТОЈЕ МОРАЛНИ ПРИНЦИПИ КАДА ЈЕНАФТА У ПИТАЊУ!?

2 фебруар 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

Изгледа да су у последњих пет година Американци, прецизније америчка армија, редовно кршиливластите санкције против Ирана, да би могли да снабдевају “црним златом” своје моторизоване трупе уАфганистану, које су иначе редовно ометане од стране Талибана, у снабдевању нафтом главнимкоридором из “савезничког” Пакистана. У последње време тај коридор је углавном “затворен”.

Према извештају Специјалног генералног инспектора за афганистанске “реконструкционе напоре” (за2012), један добар део америчког “нафтног буџета” (1,55 милијарди долара) је утрошен назакамуфлирану куповину иранске нафте преко Туркменистана. Туркменистан је био погодан за овакву“нафтну мућку” пошто се граничи са Ираном и Афганистаном.

Овакав амерички потез, не само што је нелегалан са становишта властитих закона и међународнихконвенција, већ је и дубоко неморалан, јер су у недавној прошлости (и садашњости) америчке властивеома оштро санкционисале властите корпорације због кршења нафтног ембарга према Ирану. Да не

говоримо да су земље Европске заједнице увеле нафтне санкције Ирану управо под притиском изСАД.!?

———————————————————————————————————————–

Након обелодањивања ових података од стране афганистанског “ауторатитавног тела”, Американци сусе нашли у “дефанзиви”- тако је америчка амбасада из Кабула, пред овим непобитним чињеницамаделимично признала да је у Туркменистану вероватно била процесуирана (и увезена) и иранска нафта,али су категорично негирали да је то такође био случај и са “руском нафтом” која у великимколичинама стиже у Афганистан са севера.

Наравно такву тврдњу треба узети са резервом, пошто се зна да су Руси такође “велики увозници”иранске нафте. У прилог оваквој тврдњи иде и саопштење Руског министарства привреде из септембра2011, у коме се каже да је са америчком владом склопљен уговор (преко руског Гаспрома) о годишњојиспоруци од 500.000 тона нафте за потребе америчке војске у Афганистану. Сад, колики је удео“иранске нафте” у тим испорукама остаје отворено питање- али ако се зна негативан руски став попитању санкција према Ирану, одговор није тешко наслутити…

“Гаспром”

Такође, ако се зна да су Американци само прошле године увезли из Туркменистана, за потребе својеармије у Афганистану, “робу” (углавном нафту) у вредности од 800 милииона долара, онда се овдеочигледно ради о кршењу властитих санкција, и то скандалозних размера- док истовремено њихови“европски савезници” пате због хроничне несташице нафтних деривата, а све у име заједничког“трулокапиталистичког братства и јединства”….

Опште је позната чињеница, коју смо и ми обелоданили у нашем редовном “ФБР светском хронолошкомрапорту” пре два дана, да Ирану иако под санкцијама продаја нафте никад није боље ишла, највишезахваљујући великом извозу у Кину, али такође и у Русију. Тако да је овакво америчко “криминално”кршење властитих и “савезничких ЕУ санкција” веома дискутабилно и сигурно ће имати негативниефекат на односе са европским савезницима, који након властитог увођења оваквих “солидарних”нафтних санкција, имају много више штетних економских последица, него Иран коме су санкцијеоригинално намењене, и који се баш нешто и не жали на исте!

У међународним дипломатским круговима већ неко време кружи везана анегдота у стилу- “да суЕвропљани увођењем нафтног ембарга Ирану, уствари сами себи увели санкције”!?

Vladimir Kremlev for RT

Дакле из свега овог је очигледно да су Американци спремни, да зарад властитих интереса, жртвују свеморалне, легалне и “савезничке” принципе. О каквом се “моралу” овде ради, сведоче последње вестикоје најављују америчке (и)легалне мере према онима који крше нафтне санкције према Ирану.Америчка влада је у уторак издала саопштење да ће предузети оштре легалне и “друге” мере премакомпанијама које крше ирански ембарго. Најављују да ће таквим компанијама бити забрањено дапослују унутар (и са) САД.

Наравно, на мети тих санкција се неће наћи сама америчка влада и њене оружане снаге, који су инајвећи прекршитељи властитих санкција, али ће зато “други” платити цену. Они који већ широмЕвропе проводе сате у колонама пред бензинским пумпама, ту цену већ плаћају- а све у име “лажног”савезништва…

М. Новаковић

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://www.khaama.com/russia-exports-10000-tons-fuel-to-afghanistan-officials

http://rt.com/news/iran-petrol-afghan-army-247/

http://answers.yahoo.com/question/index?qid=20090806201618AAkOLEh

You are subscribed to email updates from СРБски ФБРепортер

To stop receiving these emails, you may unsubscribe now.

Email delivery powered by Google

Google Inc., 20 West Kinzie, Chicago IL USA 60610