EPISKOP MELENTIJE

HILANDARAC

DUHOVNA GRADINA

ZBIRKA MUDRIH IZREKA SVETIH OTACA

ZA DUHOVNI ŢIVOT

SADRŽAJ

1. O Bogu i njegovom odnosu prema svijetu i čovjeku 2. Sveto Pismo ili Biblija 3. Gospod Isus Hristos

4. Blagodat 5. Vjera (religija) - Hrišćanstvo

6. Vjera i dobra djela 7. O odnosu čovjeka prema Bogu

8. Unutrašnje i spoljašnje Bogopoštovanje 9. Zvanje i obaveze hrišćanina

10. Spasenje duše i vrlina (dobročinstvo) 11. Molitva

12. O posjećivanju hrama 13. O poštovanju praznika

14. Nauka - znanje - mudrost 15. Mudri, dobri i sveti ljudi

16. Druženje s dobrim i rđavim ljudima 17. O ljubavi prema bližnjima 18. Darežljivost ili milostinja

19. Družba - prijateljstvo 20. Praštanje uvreda i ljubav prema neprijateljima

21. Smjernost i poniznost 22. Rasuđivanje ili razboritost

23. Sablazan i razvratnici 24. Đavo - sotona

25. Grijeh 26. Pomisli - mišljenja

27. Strasti 28. Gnjev

29. Taština, oholost i samohvalisanje 30. Gordost 31. Zavist

32. Osuđivanje drugih 33. Laskanje i licemjerstvo

Pogovor

Pripremio: www.PrijateljBozji.com preuzeto sa www.svetosavlje.org

1. O BOGU I NJEGOVOM ODNOSU PREMA SVIJETU I ĈOVJEKU

sadrţaj

Sve što vidimo, svjedoĉi o nevidljivom (Rim. 1, 20).

Nebo, zemlja, more, jednom rijeĉju sav ovaj svijet jeste velika i preslavna knjiga Boţja u kojoj

se samim ćutanjem otkriva propovijedani Bog. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Jedan filosof upita sv. Antonija Velikog, koji nije znao ni ĉitati ni pisati: "Iz kakvih si knjiga

pocrpio znanje o visokim istinama koje propovijedaš"? - Sv. Antonije ne govoreći ni rijeĉi,

jednom rukom ukaza nebo, a drugom zemlju.

Posmatranje bezbrojnih ĉuda, viĊenih na nebu i na zemlji, jeste knjiga koju svaki moţe ĉitati a

koja i danju i noću iskazuje veliĉanstvenost Boţju ljudima, ĉak i najograniĉenijim u pojmovima.

PoĊite polako po uzanoj stazici u polje zasijano pšenicom, razgledajte vlat (klasje), pogledajte na

onu tanku koţicu (pljevu) koja ih obavija, dugaĉke ljuske koje ga štite od jake sunĉane pripeke;

vidite zelene listiće ili ljušte koje obavijaju krompir da zadrţavaju vlagu koja je potrebna da

krompir raskrupnja . . . Ko tako ĉuva te vlatove? Ko skriva to zrno? Ko je uredio trepavice a i

obrve nad ĉovjeĉijim okom da ga štite i od znoja i od sunĉane svjetlosti? Zar ne Bog, biće

razumno? Zar je pri takvim dokazima moguće odricati Njegovo Biće, paţljivost, smotrenost i

dobrotu?

Svaka stvar izraţava sobom misao Boţju. A misao Boţja savršena je i puna, otuda i svaka tvar

po svome vidu i rodu sadrţi u sebi savršenstvo i punoću. Doduše, mi nazivamo neke od tvari

gadnima, ruţnima, ali to ĉinimo po lošoj navici. A to je vrlo glupo. Prodri mislima, rasmotri

organizam tih po izgledu ruţnih tvari - stvorova, i ti ćeš se zaĉuditi njihovom ĉudnom ustrojstvu.

Šta više, moţe se reći: što je i ništavniji, što je jedva za oĉi primjetniji kakav gmizavac ili

insekat, tim više on u sebi ima savršenstva. Mi malo znamo prirodu te s toga o njoj tako površno

i sudimo. No kada se veli: divan si Ti Gospode i ĉudna su djela tvoja, to je za to tako reĉeno, što

je svaka tvar u svome rodu savršena, da se svaka od njih nalazi u tijesno vezi sa ostalim

stvorenjima i stvorena je za izvjestan neophodan cilj. (Inokentije, arhiep. Hersonski).

U stvaranju crva i mušice vidi se nesravnjeno više vještine nego li u najboljim proizvodima uma

ljudskog. Mnogi grade velikoljepna zdanja, iznalaze neobiĉne mašine, grade ogromne laĊe; no

najjaĉi i najoštroumniji od njih - pronalazaĉi i vještaci - mogu li stvoriti gmizavca, leteću pticu,

zelenu travĉicu ili ĉak sastaviti jedno zrno pijeska?

Zaista je Bog veliki. I On je, samo On veliki i u malom na zemlji i u velikom. (Filaret, mitrop.

Moskovski).

Kod vidljivih, takoreći, opipljivih dokaza bića Boţijega u prirodi, koja nas okruţava, nemoguće

je dovoljno naĉuditi se bezumlju (Ps. 13, 1) ateista (bezboţnika) koji poriĉu biće Boţije, ili

materijalista, koji su gotovi da prije samu prirodu oboţe, nego li da priznadu pravoga domaćina

njenoga, Tvorca i prouzrokovaĉa!

Odricanje, nepriznavanje bića Boţijega sadrţi u sebi rĊavu pretpostavku; ono strogo govoreći

nije ništa drugo, nego li neobiĉna samoobmana. Prije nego li ma ko moţe reći "svijet je bez

Boga", on mora poznavati cijeli svijet, on mora ispitati vaseljenu sa svima njenim suncima i

zvijezdama, istoriju sviju vremena, proći svu oblast prostranstva i vremena, te da bi mogao sa

svom taĉnošću reći: "Nigdje ja ne naĊoh ni traga od Boga". Da bi mogao pozitivno kazati "ne

postoji nikakav Bog", treba biti svevidećim i svemogućim, t.j. treba da je on sami Bog.

Kad bi bilo moguće mišljenje materijalista, kao da su nekakva tvrda i nerazdjeljiva tijela,

povuĉena neizvjesnom silom i teţinom, sjurila se naniţe, a sluĉajnim njihovim sudarom

proizveden je ovaj ureĊeni i prekrasni svijet, - to zašto ne dopustiti i ovo: da treba samo posuti po

zemlji bezbrojno mnoštvo salitih iz zlata slova latinske azbuke da se iz njih sastavi ljetopis

Enija? No ne znam moţe li sluĉaj takvim naĉinom sloţiti makar jedan stih? (Ciceron).

Ako je sudar atoma (po mnijenju materijalista) mogao stvoriti cijeli svijet, to onda zašto ne moţe

(taj sudar atoma) stvoriti jedan hram, ili kuću, ili varoš, a što bi mnogo prostije i lakše bilo?

(Isti).

Hrišćanine! Kada su se oni koji su se klanjali zvijezdama, zvijezdom nauĉili klanjati se jedinome

istinitome Bogu (Mat. 2, 1-11), to tim više klanjaj se ti Njemu kada gledaš sunce, mjesec i

zvjezde.

Kada bi se Savska carica (Mt. 12, 42), po dolasku svome u prestonicu Judejsku, zanijela

razmatranjem dragocjenih rijetkosti i ne obratila paţnju na Solomona cara, ukrašenoga mudrošću

- onda njena ravnodušnost ne bi se mogla izvinuti. - Tim više je nedostojan izvinjenja ĉovjek koji

u ovome svijetu ţivi i zanima se svima predmetima osim Boga, Izvora svakoga blaga i

premudrosti.

Dobra su stvorenja i odveć dobra, no neuporedivo je bolji Stvoritelj koji ih je dobre stvorio. (Sv.

Tihon Zadonski).

Ako bi ti, saglasno Sv. Pismu, imao svagda na umu "da su po svoj zemlji sudovi Gospodnji" (Ps.

105. 7), to bi svaki sluĉaj bio za tebe uĉitelj bogopoznanja. (Sv. Marko Posnik).

Svi mi vjerujemo da je Bog moćan i vjerujemo da je Njemu sve moguće; no ti i u svojim djelima

treba da imaš vjere u Njega, stoga što i u tebi samom ĉini ĉuda. (Ava Evagrije).

Treba zavoljeti puteve Gospodnje i oni će za nas postati primjetni. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Putevi proviĊenja pokriveni su mrakom i tamom, i nepostiţne su razumu sudbe Njegove, no onaj

ĉovjek koji dobro ĉini, poznaje ih. (Ava Evagrije).

Bog otkriva sebe ne pronicavom umu već ĉistom srcu: "Blago onima koji su ĉista srca jer će

Boga vidjeti" (Mat, 5, 8.), kazao je Bogoĉovjek.

Da bi mogao posmatrati puteve promisla Boţjega potrebno je da sam budeš blizak promislu.

(Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Kao što je nemoguće vidjeti sunce bez samoga sunca, tako je isto nemoguće poznati Boga bez

samoga Boga. (Prota P. Sokolov).

Nema niĉega bjednijega od uma koji bez Boga mudruje o Bogu. Ne govori o Bogu niĉega

takvoga ĉemu se nisi nauĉio od Njega samoga. Odveć je opasno govoriti o Bogu što ti se

samome hoće, pa ma koliko to izgledalo istinito. Istinska rijeĉ o Bogu, jeste samo Rijeĉ Boţja

(t.j. Sv. Pismo).

Ko hoće da stekne visoko znanje ili nauku o Bogu, taj ĉovjek treba uvijek da se kreće u

granicama i svjetlosti Boţjega Otkrivenja - Otkrića (t.j. onoga što je Bog otkrio i pokazao

ljudima u Starom Zavjetu preko proroka, a u Novom preko Isusa Hrista i svetih apostola), te da

ne bi maštanjem svoje uobrazilje sastavio o Vrhovnom Biću pojmove nedostojne Njegova

veliĉija i svetosti i zbog toga da ne potpadne pod strogu odgovornost i osudu, kakvu je sami Bog

izrekao grješniku ... "Ti si to ĉinio (griješio), a ja muĉah[1], a ti si mislio da sam ja kao ti" (Ps.

49. 21).

Opasno je plivati u odijelu (odjeven); opasno je i doticati se bogoslovskog mudrovanja, onome

ko ima kakvu strast. (Sv. Jovan Ljestviĉnik).

Kada je Mojsiju (proroku) bilo zabranjeno da pristupi vatrenoj kupini (na Sinaju) prije nego li

skine sa nogu svoju obuću, to kako moţeš ti prići k Bogu prije nego li se najprije oslobodiš od

ĉulnih naklonosti?

Ko nema smirenosti sa dubokom poniznošću, taj ne moţe rasuĊivati o veliĉiju Boţjemu.

Što više ko poznaje Boga tim se već-ma smiruje, boji Ga se i voli Ga. (Sv. Tihon Zadonski).

Ono što je Bog, ne mogu znati ne samo Proroci i Apostoli, samim Bogom prosvećeni ljudi, -

nego ĉak ni AnĊeli i ArhanĊeli, bića Bogu najbliţa.

Kao što niko i nikada nije udisao u sebe sav vazduh, tako ni um nije smještao u sebe savršeno,

niti glas obuhvatao Boţje biće i suštinu. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Šumber priĉa: kako je jedna djevojka dobila padajuću bolest što je uporno ţeljela da posmatra

sunce otvorenim oĉima. Zar sliĉno ovome ne podvrgavaju sebe oni drski umovi koji se usiljavaju

da pojme ili razumiju Onoga koji je Nepostiţan, Neopisan, Nepojmljiv?

Kakvim će umom ĉovek postići Boga, kada on još ne zna ni samoga uma kojim će postići?

Kada se to, da Bog postoji, prima vjerom (Jevr. 11, 6), a ne postiţe se razumom, onda, zar je

moguće postići razumom ono šta je On? (Sv. Zlatoust).

Rijeĉ o Bogu što je savršenija, mudrija, tim je nepostiţnija. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Nema imena koje bi moglo potpuno izraziti Boga; isto je tako nemoguće razumjeti Njega sveg.

Mi treba da se radujemo tome što je Bog nedostiţan, s toga što će On biti predmet poznavanja

kroz svu vjeĉnost. Kad bi ga um (naš) pojmio, onda bi ostao bez djelanja (besposlen), a to je za

njega prava muka. (Inokentije, arhiep. Hersonski).

Ne ulazi toliko u duboka istraţivanja o Bogu, koliko se staraj da Mu podraţavaš. (Sv. Grigorije

Bogoslov).

Najprostiji dokaz da je potrebna hrana za sva ţiva bića jeste glad, tako isto najjaĉi je dokaz bića

Boţjega teţnja svih dobrih srdaca ka Bogu.

Bog je centar naš i van Njega mi smo tako malo spokojni kao ribe van vode i kao išĉašeni ĉlanak

izvan svoga mjesta.

Naš je duh od Boga i samo u Bogu on moţe naći za sebe utjehe i blaţenstva.

Tijelu daje ţivot duša, duši - Bog. Prema tome, istinski ţivi samo ona duša u kojoj po blagodati

duhovno Bog obitava.

Kao što tijelo, rastavši se od duše, umire; tako i duša, ako nije u opštenju s Bogom, umire.

(Blaţeni Avgustin).

Pogledajte na biljku koja se zove suncokret: šta nju privlaĉi tako suncu te je svagda njemu -

suncu okrenuta? - U suncu je ţivot biljaka. Kada se suncokret ne okreće na stranu kamo je sunce,

to je znak da mu je koren podgriţen crvom i biljka je uvenula.

Pogledajte takoĊe na vatru koja plamti; zašto plamen teţi sve gore, u vis? S toga što je njegova

stihija - elemenat nad zemljom. Kada plamen ne ide gore, - znak je da nema hrane (tj. goriva) i

gasi se. Tako je i u hrišćanina onaj oganj ljubavi Boţanske, o kojoj govori Gospod Isus Hristos

(Luk. 12, 49), i on svagda treba da teţi k Njemu i da se upire više svega zemaljskoga ka Bogu. A

to bi bio dokaz pravoga ţivota duhovnog; gdje nema toga ognja, tamo nema ni pravoga ţivota.

Bog je sve, prvo i posljednje blago duše naše!

Šta to znaĉi, što nikakva zemaljska stvar, ni ĉast, ni bogatstvo, ni darovi, ni znanja ne

zadovoljavaju naše srce? Šta to znaĉi, što posred zemaljske sreće nama je dosadno, obuzima nas

nekakva ĉamotinja, i osjećamo prazninu duše naše? - To je jasni, silni glas srca koji nam govori:

Ĉovjeĉe! ne traţi zadovoljavajućih blaga na zemlji, u ovoj dolini sujete i truleţi: tvoje je

blaţenstvo samo u jedinome Bogu! Ka Njemu upućuj sve tvoje ţelje, u Njemu traţi stalnih

naslada i spokojstva. (Ja-kov, arhiep. Niţegorodski).

Zbog ĉega je nekima dosadno i neraspoloţeni su? Zbog toga što nisu naišli na predmet koji bi ih

svestrano zanimao i zasićivao potpuno. Takav je predmet jedan: Bog i sudovi pravde Njegove.

Predajte Njemu svoj trud, vrijeme i paţnju i vi nećete imati kad ĉamiti; naprotiv bićete kao u

raju, stoga što se sa radošću razmišljanja o Bogu i slavoslovljenja Boga ništa ne moţe sravniti.

Ispitavši ovo, sveti oci su svo vrijeme ovome posvećivali. Na tom je osnovu i sv. Crkva

zapovjedila da se vjerni više puta dnevno na molitvu skupljaju. (Teofem, ep. Vladimirski).

Niĉega nema većeg nego li ĉovjek sa Bogom, i ništa nema ništavnije nego li ĉovjek bez Boga

(t.j. ĉovjek bez vjere u Boga ili koji se slabo sjeća Boga). - Ti si, ĉovjeĉe, ugljen, a plamen je tvoj

i svjetlost - Bog.

Prava i potpuna radost biva samo u onih ljudi u kojima Bog obitava.

Ko ima u sebi Boga, taj sve ima, pa makar se i svega u svetu lišio. (Adrijan Jugski).

S Bogom biti i ţivjeti - i u nesreći je sreća.

S Bogom biti, na svakom ti je mjestu dom i otadţbina; meĊutim, bez Boga biti i sami dom i

otadţbina su zatoĉenje i ropstvo (Sv. Tihon Zadonski).

Sa Bogom je dobro i u bijedama i stradanjima, pa i u samome paklu; ali bez Boga i sami raj i

nebo su ništavni. (Isti).

Sa Gospodom svuda je raj; bez Njega je svuda pakao i ţalost duha.

Sa Bogom biti i u paklu je raj; a bez Boga biti i na samome nebu su muke.

O vi, koji mi priĉate o blaţenstvu raja, govorio je jedan filosof; ne traţim ja raj, no Onoga koji je

stvorio raj. (Ogjust Nikol).

Traţi Boga, ali ne traţi - ne raspituj - gdje On obitava. (Ava Sisoje).

Traţi Onoga svuda, koji je svuda.

Bog je svuda: On je i na visinama nebeskim i u dubini naše duše.

Popnite se na najvišu visinu, otidite u najudaljenija mjesta, spustite se u najdublja njedra zemlje,

sakrite se u najmraĉniju tamu - svuda će te biti pred oĉima Boţjim. "Kuda bih otišao od Duha

tvojega, i od lica Tvojega kuda bih utekao" (Ps. 138, 7).

Bog je krug, kojega je središte (centar) svuda, a okruţnost (kotur, periferija) nigdje. (Filaret,

mitrop. Moskovski).

Bog sve ispunjava, i van svega postoji. (Sv. Jovan Damaskin).

U svakom mjestu nalazi se Bog, ali ni u jednome nije zatvoren (opkoljen). (Sv. Kirilo

Jerusalimski).

Bog je sav svuda, sav u svemu, podjednako ravno, kako u velikome tako i u malome, i sav je

više svega. (Sv. Jovan Damaskin).

Do Boga ni nisko, ni visoko, ni blisko, ni daleko, s toga, što je On posvudan, te je bliţi tebi nego

li tvoja duša tijelu tvome; samo budi umješan naći tu blizinu vjerom i molitvom. "Gospod je

blizu svijeh koji Ga prizivaju, svijeh koji ga prizivaju u istini" (Ps. 144. 18). (Filaret, m.

Moskovski).

Bog je blizak ĉovjeku po svojoj svudaprisutnosti, a ĉovjek pak nije svagda blizak k Bogu po

svojoj ograniĉenosti, nepaţljivosti, rasijanosti. (Isti).

O, dušo moja! Bog je svagda s tobom a ti ţiviš onako, kao da je On vrlo daleko od tebe.

Od nas zavisi biti daleko od Boga, a On se svagda nalazi blizu.

Biti blizu ili daleko od Boga zavisi od samoga ĉovjeka, s toga što je Bog svuda. (Sv. Zlatoust).

Kada dobrome ĉovjeku ne moţe biti blizu onaj koji se razlikuje od njega svojim naravima (Prem.

2, 15), to tim više (ne moţe se pribliţiti) ka Bogu. (Isti).

Bog se pribliţava nama, kada se mi pribliţavamo ka Njemu. "Ako ko otvori vrata, govori On, ući

ću k njemu" (Apok. 3, 20). (Filaret, arhiep. Ĉernjigovski).

Da bi Bog bio sa nama potrebno je da mi budemo sa njime. (Filaret, m. Moskovski).

Budi svagda sa Bogom ako hoćeš da Bog bude s tobom.

Traţi Boga mišlju na nebesima, ljubavlju u srcu, poboţnošću u hramu; svuda ga traţi djelima,

koja ćeš radi Njega preduzimati i dovršavati. (Filaret, m. Moskovski).

Traţi svuda Onoga koji je svuda. Ostavivši se svega, Njega Jedinoga traţi i - neizostavno ćeš

naći. (Sv. Tihon Zadonski).

Bog svuda prisustvuje, a ti stojiš pred pogledom Njegovim.

Treba biti tvrdo ubjeĊen da oĉi Gospodnje, beskrajno svjetlije od sunca, posmatraju stalno sinove

ljudske i ništa se od njih (oĉiju Gospodnjih) ne moţe sakriti: ni misao, ni mašta, ni ma kakvo bilo

osjećanje u srcu.

Od svevidećega oka Boţijega ne mogu se sakriti ne samo javna djela koja ljudi vide, nego i tajna

djela naša; pa ne samo djela no i same pomisli naše (Apok. 2, 23; Jevrejima. 4, 13). (Filaret, mitr.

Moskovski).

Predstavite sebi najtamniju noć, naj-crnji (po boji) mramor i najcrnjega mrava. Bog u takvoj bez

zvijezda noći, na takom mramoru ne samo vidi ovoga mrava, no ĉu-je i topot nogu njegovih.

(Arapski mudrac).

U svakome djelu koje djelaš - kojim se zanimaš - imaj na pameti da Bog vidi svaku pomisao

tvoju, i nikada nećeš sagriješiti. (Ava Isaija).

Ako se svagda budeš sjećao da je Bog posmatraĉ svega onoga što ti ĉiniš dušom i tijelom, to ni u

kakvom djelu nećeš pogriješiti. (Ava Evagrije).

Ako se ti stidiš sliĉnih tebi grješnika da te ne vide kada griješiš, to koliko više treba da se strašiš

Boga, koji potpuno vidi sakrivene tajne srca tvoga? (Ava Isaija).

Ako hoćeš da sve poslove (i u opšte djela tvoja) dobro vršiš, to predstavljaj sebi (imaj na umu)

da Bog na tebe gleda.

Kada mi u prisustvu cara nedozvoljamo sebi nikakvu nebriţljivost, to tim većma i više onaj koji

ima na umu prisustvo Boţje, ne dozvoljava sebi nikakav grijeh i revnuje u svetome djelu koje je

Bogu ugodno. (Filaret, mitrop. Moskovski).

Kao što je lasno ĉovjeku nazvati po imenu - imenovati - postojeće predmete, tako je lasno bilo

Bogu dati biće, odnosno stvoriti ono ĉega nije bilo.

Bogu je lakše uţeći novo sunce na nebu nego li ja i ti da upalimo svijeću. (Inokentije, arhiep.

Hersonski).

Bogu nije ništa nemoguće, sem onoga ĉega On neće. - Šta hoće Bog to i moţe; ali On neće sve

ono što moţe. (Tertulijan).

Sve je nemoćno ondje gdje Bog javlja silu svoju - Bogu je moguće i da voda pali a vatra da gasi.

Bog same neprijatelje svoje upotrebljava kao oruĊa slave svoje.

Onaj koji je iz niĉega sve stvorio, moţe i iz mraka svjetlost i od zla dobro stvoriti.

Gdje nema naĉina za spasenje, tamo Bog naĉin (sredstvo) nalazi.

Gdje je nama nešto nemoguće, Bogu je tamo sve moguće.

Bog moţe nama i iz bezizlaznog stanja izlaza naći.

Promisao Boţiji projavljuje svoje moći onamo gdje ĉovjek gleda (tj. vidi) ponekad samo i jedino

nemoći, (nemogućnosti). Moć Boţija ne potrebuje moći ljudske.

Bog baš tamo i javlja moć svoju, gdje oskudijeva moć ljudska.

Izgubivši nadu na pomoć ljudsku, obrati se k Bogu i dobićeš je od kuda se nisi ni nadao ni

zamišljao.

U koga drugoga traţiti pomoći i milosti ako ne u Najmoćnijega i Najmilostivijega?

Pred veliĉanstvom Boţijim nema niĉega velikoga, a pred NJegovom milošću i blagošću nema

niĉega maloga.

Jer, i najmanja ptiĉica nije zaboravljena pred Ocem nebeskim. (Sv. Tihon Zadonski).

Gospod ne odbacuje ni jednoga molitvenog uzdisaja, kao ni jedne kaplje suza naših.

Gospod je moćan neizmerno, blag bezbrojno.

Osobito veliko ĉudo ljubavi Boţje - koje nećemo vidjeti ni u vjeĉnosti (s toga što je to krajnja

granica moguće ljubavi) - jeste poslanje u svijet Sina Boţijega. Mnogo znaĉi neosjećati uvredu

kada vrijeĊaju, još više je - oprostiti; još više je - posle oproštaja blagodariti; no kudikamo i

nesravnjeno je mnogo - da Bog primi na sebe prirodu ĉovjeĉiju i da strada i umre za ljude. Ovo

je zaista najveće ĉudo u moralnom svijetu (Joan. 15, 13; Rim. 5, 8). Samo u ovome jednome

toliko je se ispoljilo srce Boţje, da kada bi se zaboravila nauka o savršenstvima Boţjim, samo u

ovome jednome bi se sadrţavalo sve bogoslovlje. (Inokentije, arhiep. Hersonski).

Po pravosuĊu svome, Bog je za grijeh jednoga (Adama) predao sav rod ljudski smrti, a po

milosrĊu svome, kada su svi ljudi bili pod prokletstvom i svezani svezama grješnim, radi pravde

Jednoga (Gospoda Isusa Hrista) svima je darovao spasenje. (Blaţeni Teodorit).

O Boţe, davši nam Sina Tvoga, šta li nam Ti nećeš s NJime dati! (Filaret, mitrop. Moskovski).

Lakše je izmjeriti prostor neba i pod nebom i dubine bezdana morskih, lakše je izbrojiti disanja

srca i teţinu udisanja vazduha, nego li izmjeriti i saznati veliĉije i broj dobroĉinstava Boţjih.

(Filaret, arh. Ĉernigovski).

O! kada bi ĉovjek tako Boga poĉitovao i uvaţavao, koliko Bog cijeni ĉovjeka! (Sv. Tihon

Zadonski).

Ĉovjek je svagda zaboravljao Boga; ali Bog nikada nije zaboravljao ĉovjeka.

Bog je poznao nas prije nego li mi NJega; On je nas zavolio prije nego li mi NJega.

LJubav Boţja k ĉovjeku nesravnjeno je veća od ljubavi ĉovjeĉije k Bogu.

Bog se o nama više stara, nego li koliko se mi o sebi staramo.

Majka se toliko ne stara o svome djetetu koje joj je na grudima, koliko se o nama brine naš

Gospod i Car. (Napoleon).

Bog se za nas brine i o onome što pri-pada nama.

Bog nam nizpošilje izdašne dare svoje sa većim zadovoljstvom nego li sa kakvim ih mi traţimo.

(Sv. Grigorije Bogoslov).

Bog po beskrajnoj blagodati i milosrĊu svome svagda je gotov podariti ĉovjeku sve, ali ĉovjek

nije svagda gotov (upravo - nije dostojan) primiti što od NJega. (Filaret, m. Moskovski).

Svi mi imamo potrebu u milosrĊu, ali nismo svi dostojni milosrĊa. A to s toga što ono, i ako je

milosrĊe, traţi onoga koji je njega dostojan, kao što je sami Bog rekao: "Smilovaću se kome se

smilujem, i poţaliću koga poţalim" (2 knj. Mojs. 33, 19). (Zlatoust).

Bog je taĉan u ispunjavanju svojih obećanja, ali samo za ljude koji su vjerni prema svojim

objetima. (Drugim rijeĉima: ispuni ono što si Bogu obećao, i On će opet ispuniti ono što je

rekao).

Darova je kod Boga u izobilju, ali je nas malo za te dare NJegove. (Filaret, m. Moskovski).

Blagodarnost Bogu za uĉinjene nam dobrote, jeste sud u koji blagost Boţija meće nove dobrote -

darove.

Ništa nije Bogu ugodnije (prijatnije) nego li blagodarnost. (Zlatoust).

Budi blagodaran na malome pa ćeš se udostojiti da dobiješ veće. (Toma Kempiski).

Vjeran u malome, zadobija povjerenje u mnogome. Ko je blagodaran za mali dar Boţiji, dobija

slobodu da moli za veći. (Filaret, m. Moskovski).

Gospod dariva i uvećava dare svoje onome koji ih prima u smjernoj blagodarnosti, a od

neblagodarnoga oduzima i ono što zamišlja da ima. (Dimitrije, arhiep. Hersonski).

Što više sunĉanih zrakova pada na cvijeće i druga rastinja, tim više oni ispuštaju prijatan miris

prema suncu; naše je sunce - Bog, budimo mu blagodarni sliĉno cvijeću. (Prota J. Tolmaĉev).

Kakvi smo mi prema Bogu, takav je i Bog prema nama.

Hvali Boga, pa ćeš i sam biti pohvaljen od NJega.

Ko Boga zaboravlja, toga će i Bog zaboraviti.

SuĊenja su Boţija razliĉita od suĊenja ljudskih. Kada bi milosrdni i pun ljubavi Bog podĉinjavao

se strasti gnjeva i kaţnjavao za svaku uvredu koja se NJegovom Boţanskom veliĉiju nanese, sav

bi rod ljudski odavno izumro.

Gospod po svome dugotrpljenju i ĉovjekoljublju dugo prijeti prije nego li kaţnjava.

Bog je tako dugo trpio i trpi tebe, a ti, ne gledajući na to, ipak se ne popravljaš!

Gospod je moćan neizmjerno, blag bezbrojno.

Ako Bog i odlaţe svoje kaţnjavanje, ali ti ne odlaţi svoje obraćanje. (Blaţeni Avgustin).

Bog je milosrdan, ali je i pravdosudan - beskrajno milosrdan, no i beskrajno pravosudan. (Filaret,

m. Moskovski).

Ko, nadajući se na milost Boţju, ne prestaje griješiti, taj treba da se straši pravednoga suda

NJegova. (Sv. Tihon Zadonski).

Ko ţivi bezbriţno, s nadom na milosrĊe Boţje, taj traţi od Boga sud nad sobom.

Ko je nemaran prema blagosti Boţjoj, taj će osjetiti na sebi pravdu Boţiju. (Sv. Tihon Zadonski).

U koliko je Bog veliki u svojoj blagosti, u toliko je veliki i u svome pravosuĊu.

Blagost Boţja neka nas pokrene ka NJemu, te da ne osjetimo na sebi pravdu Boţju. (Sv. Tihon

Zadonski).

I u dugotrpećega postoji granica trpljenju.

Jednim okom gledaj na milosrĊe Boţje, a drugim na pravdu NJegovu. (Sv. Tihon Zadonski).

Da ne bi griješio potreban je strah suda Boţjega; a koji je sagriješio, da ne pada u oĉajanje, neka

se nada na milosrĊe Boţije. (Sv. Vasilije Veliki).

Pravedan li si, ipak se boj gnjeva Boţijega da ne padneš (ne zgriješiš); grešan li si, uhvati se za

milosrĊe Boţije da ustaneš. (Sv. Grigorije Dvojeslov).

Prijeko je potrebno imati straha Boţijega, ali toliko i takvoga koji ne bi uništavao nadu, no takvu

nadu koja ne bi iskljuĉivala strah Boţji.

Ne pokušavaj da pronikneš u tajne sudova Boţijih. Nisu to ĉinili ni sami svetitelji.

Ne ţalimo se na pravedni sud Boţiji. Mi smo neznalice i, kao takvi, ne moţemo davati svoje

mnijenje o nepostiţnim sudovima Boţijim. (Sv. Vasilije Veliki).

Kao što malo dijete nije u stanju da pravedno cijeni i ocijeni djela i postupke svoga oca, tako

smo i mi nesposobni da sa sigurnošću isljeĊujemo puteve premudroga Promisla.

Što nam se ponekad ponešto uĉini da nije kako treba, u samoj je stvari više ureĊenje Boţije.

A ponekad opet što nam se uĉini da je odveć dobro i zasluţuje pohvalu, biva gadno u oĉima

Boţijim, npr. ideja Kajzera njemaĉkog i njegovih doglavnika da Nijemci zavladaju cijelim

svijetom, itd.

Ne misli da onamo već nema ni pravde Boţije gdje je ne moţe zapaziti tvoje ograniĉeno oko.

(Filaret Moskovski).

Ne ĉudimo se sreći nevaljalaca i stradanju pravednika. Ako ne ovdje (na zemlji), a ono onamo

(sa one strane groba), i tim više onamo, ako ne ovdje, Bog će svakome po zasluzi dati.

(Inokentije, arhiep. Hersonski).

Potpuna odgonetka raznolikosti sudbi naših biće onamo. Onamo će svi uvidjeti kako je sve bilo

dobro ureĊeno, a ovdje mi ţivimo za sada u tami. (Teofil, ep. Vlad.).

Premda su sakriveni od nas uzroci Boţjih ureĊenja, ipak sve što biva po nareĊenju premudroga i

ljubećega nas Boga, ma se ĉinilo teško, treba neizostavno za nas da bude prijatno. (Sv. Vasilije

Veliki).

Ne ţeli da se dogodi ono što ti hoćeš, nego ono što je ugodno Bogu. Ti treba da ţeliš ono što

hoće Bog. A što nam Bog ţeli to je i najbolje za nas. (Prota J. Tolmaĉev).

Što je za nas korisno, to i Bog hoće; što hoće Bog, to je korisno za nas. (Sv. Zlatoust).

Ma šta se s tobom dogodilo, primaj tako kao dobro, znajući da bez Boga ništa ne biva. (Sv.

Simeon Novi Bogoslov).

Ne smatraj za izlišno i najmanju okolnost ili dogaĊaj s tobom u ţivotu tvome, ma kakva ta

okolnost ili dogaĊaj bio, jer je Bog htio time da te neĉemu nauĉi ili te od neĉega saĉuva. Ako

samo paţljivo razmotriš tu okolnost ili dogaĊaj, to ćeš se uvjeriti da je on sluţio i sluţi tvome

dobru.

U dogaĊajima ţivota ĉuje se glas ProviĊenja, koji priziva ĉovjeka na put Gospodnji. (Filaret,

mitr. Moskovski).

Vjeruj da sve što se nama dogaĊa do najmanjih sitnica biva po promislu Boţijemu, i tada ćeš bez

zabune i straha podnositi sve što te snaĊe. (Ava Dorotej).

Ne zaboravljaj da bez Boga ništa ne biva i - mir će ovladati u duši tvojoj.

Onaj koji se iskreno predao volji Boţjoj, mnogo se ne brine o budućnosti svojoj, ma koliko mu

mraĉan izgledao horizont njegova ţivota. "Sve je od Boga - govori on u sebi - sve je mudro, sve

je radi koristi naše. Šta će biti, to će i biti; a biće ono što Bog da. Šta hoće Bog moj, to i ja hoću."

Premudrost Boţja nalazi sredstva i puteve za naše dobro i sreću, ĉak i onamo gdje mi ne vidimo

ništa drugo, nego li opasnosti i stradanja. (Po proti J. Tolmaĉevu).

Kada ti govoriš: Bog je ĉovjekoljubiv te s toga neće ni kazniti, onda će po tvome izići, da je On

neĉovjekoljubiv ako kazni. (Sv. Zlatoust).

Bog nam i tada ĉini dobro, kada nas kaţnjava.

Bog po svojoj mudrosti šalje nam nesreću radi naše sreće. (Prota J. Tolmaĉev).

Ako ti je Sveblagi poslao tugu, to znaĉi da i u samoj toj ţalosti ima za tebe neĉega korisnoga.

Bog nas pokara malo, da bi posle na nas izlio veliku milost.

Gorĉina koju nam Nebesni LJekar šalje mnogo je blagoprijatnija za naše duševno zdravlje, nego

li sladost koju nam svijet pruţa. (Filaret, m. Moskovski).

I sreća moţe biti opasnija od nesreće, i nesreća spasonosnija od sreće. (Isti).

Ĉesto gledamo da zadovoljstvo vuĉe za sobom samozadovoljstvo (zadovoljstvo samim sobom).

Da nije ţalosti i stradanja, ljudi bi se rijetko i hladnokrvno molili Bogu. (Prota J. Tolmaĉev).

Gospod pomoću patnji izbavlja od još većih patnji. (Filaret, m. Moskovski).

Bog kaţnjava tijelo zarad cijene duše, da je tako urazumi i pouĉi. (Isti).

Veliki dio ljudi takav je da ih valja pobuditi - podsjećati spolja, da bi se oni mogli povući sami u

sebe.

Vrijeme bijeda jeste vrijeme po preimućstvu sjećanja Boga o nama; vrijeme nesreća jeste ono

vrijeme u koje Bog obnavlja ili preporaĊa duše naše. (Ignjatije, ep. Kavkaski).

Kao što sjemena imaju potrebu da ih kiša orošava, tako su i nama suze potrebne. Kao što je

potrebno da se zemlja ore i kopa, tako su i za dušu u mjesto raonika potrebna iskušenja i ţalosti,

da ona ne bi prorašćivala rĊave trave - korov, da se umekša njena okorjelost i surovost, da se ne

bi pogordila. I zemlja bez paţljivoga obraĊivanja ne donosi ništa korisnoga. (Sv. Zlatoust).

Da bi usplamtila vatra Boţanske ljubavi, nema boljih za to drva, nego li drvo krsta (nevolje).

Škola krsta (bijede, nevolje, ţalosti) najbolja je škola. Vaspitavanje u toj školi ĉini te: a) -

bezumni postaju pametni, a pametni mudri; b) - gordi postaju smjerni a smjerni smirenomudri; v)

- rĊavi dobri, a dobri još bolji; g) - slabi silni, a silni - nepobjedni. (Prota J. Tolmaĉev).

Kad već nema ĉovjeka koji bi bez iskušenja blagougodio Bogu, onda treba blagodariti Bogu za

svaki neprijatni dogaĊaj i sluĉaj. (Sv. Marko Posnik).

Ma kakvo iskušenje postiglo ĉovjeka, on treba da govori: "To je po milosti Boţjoj". (Sv. Ava

Sisoje).

Kad je naišlo (spopalo te) iskušenje ne istraţuj zbog ĉega je i radi ĉega te je ono snašlo, nego se

potrudi da ga blagodareći, bez tuge i smjerno, pretrpiš. (Sv. Marko Posnik).

Bog u sadašnje doba ne dopušta takvih teških iskušenja kakvih je preĊe bivalo, s toga što zna da

su sada ljudi slabi i ne mogu ih izdrţati. (Sv. Atanasije Veliki),

Bog zna potrebe svakoga ĉovjeka, mjeru snage i moć nemoći svakoga.

Lonĉar zna koliko treba drţati u vatri zemljane sudove, koji, budući suviše zadrţani, ispucaju, a

opet, nedovoljno ispeĉeni, postanu neupotrebljivi; tim više Bog zna do kakve je stepeni potrebna

vatra iskušenja za slovesne sudove Boţije - hrišćane, te da se osposobe za naslijeĊe carstva

nebesnoga. (Ignjatije, ep. Kavkaski).

Bog nam ne dopušta ni stalno ostati u bijedama da ne bi pali u oĉajanje, niti pak neprestano

uţivati da ne bi (moralno) propali. (Sv. Zlatoust).

Bog ne ostavlja ljude ni svagda u nesreći da ne bi iznemogli, ni u sreći te da ne bi postali

bezbriţni, no razliĉnim naĉinima sprema im spasenje. (Isti).

Treba blagodariti Bogu kada nas usrećava - obasipa dobrom, i ne izlaziti iz strpljenja kada nam

ne daje ono šta ţelimo i traţimo. (Sv. Vasilije Veliki).

Došla sreća ili napredak - blagodari Boga, i napredak će biti osiguran i ĉvrst. Nastupile su

nesreće - blagodari Boga i njih će nestati. (Sv. Zlatoust).

Slava Bogu za sve! Neću prestati da ovo govorim svagda i u svima dogaĊajima ţivota moga. (Sv.

Zlatoust).

Ma kuda me, po gorama ili dubodolinama, vodila nevidima ruka ProviĊenja, samo neka bi me

dovela do gornje Otadţbine moje. (Filaret Moskovski).

NAPOMENA:

1. Ćutah /prim. O./

2. SVETO PISMO ILI BIBLIJA

sadrţaj

Sveto Pismo treba da bude svakome od nas uĉebna knjiga (udţbenik) i prva stolna (nastolna)

knjiga kroz cijeli ţivot naš.

Što je tjelesna hrana za odrţavanje naših sila, to je i ĉitanje Svetog Pisma za dušu. (Sv. Zlatoust).

Kao što lišeni oĉinjeg vida ne moţe pravo putem ići, tako i onaj koji nije prosvijećen svjetlošću

Boţanskih Spisa, prinuĊen je da neprestano griješi u mnogome, s toga što tumara po dubokoj

tami. (Isti).

Ono što moţeš vidjeti, posmatraj svojim oĉima; no pri rasuĊivanju nevidljivoga i vjeĉnoga

oslanjaj se na Rijeĉ Boţju.

U molitvi mi razgovaramo sa Bogom, - u Svetom Pismu pak Bog razgovara sa nama. (Blaţeni

Avgustin).

Savjetujem svakome da kupi Bibliju ili bar Novi Zavjet. Te knjige posluţiće vam svagda za

nauku. (Sv. Zlatoust).

Voda je po prirodi svojoj meka, a kamen tvrd. No ako je nad kamenom stavljen bić, to voda,

kapajući i padajući postepeno na kamen, najzad ga probije. Tako i Rijeĉ Boţja (Sv. Pismo) meko

je, a naše srce grubo; no ako ĉovjek ĉesto sluša ili ĉita Rijeĉi Boţje, to strah Boţji silazi u srce

njegovo. (Ava Pimen).

Biblija uzvodi od svjetskoga uma na duhovni. (Andrija Jugski).

Ko ima Bibliju, tome ona moţe pribaviti veliku korist i utjehu. Ĉesto jedan pogled na tu

Sveštenu Knjigu zadrţava nas od raspoloţenja ka grijehu. (Sv. Zlatoust).

Ne gledaj samo na Bibliju, no je ĉitaj sa usrĊem i briţljivo ĉuvaj u pameti proĉitano. (Isti).

Neko je jednom prilikom upitao mudraca: "Zašto ti neprestano ĉitaš knjige u kojima se sadrţi

uĉenje o Boţanstvu i o duţnostima ĉovjekovim? Ta ti si ih već po nekoliko puta proĉitao?"

Mudrac odgovori: "A zašto ti sada traţiš sebi hranu? Ta ti si sinoć veĉerao?" - "Ja ĉinim to da bi

mogao ţivjeti", odgovori pitalac. - "I ja ĉitam radi toga da bi takoĊe mogao ţivjeti", odgovori

mudrac. Oĉevidno je da je po shvatanju mudraca za dušu potrebna svakodnevna duševna hrana,

kao što je tjelesna za tijelo potrebna. (Petar, ep. Tomski).

Jedan blagoĉestivi ĉovjek u toku dvadeset godina neprestano je ĉitao Bibliju, ne napuštajući u

ostalom ni sluţbeno ni knjiţevno zanimanje. Jednom prilikom neko ga upita: "Zar ti već nije

postalo dosadno ponavljanje jednoga i istoga?" (tj. ĉitanje Biblije). - "A ko vam to reĉe da je tu

ponavljanje jednoga i istoga? Naprotiv, ja svakodnevno pronalazim u Rijeĉi Boţjoj neprestano

po štogod novo, poneĉega takvoga što mi ranije nije bilo palo u oĉi, i, Bog mi je svjedok, kada bi

sadašnji ĉovjek proţivio Matusalove godine, on i tada ne bi do kraja proĉitao tu knjigu, pa makar

je posvednevno ĉitao".

Treba znati: Ĉovjek moţe razumjeti Sv. Pismo prema samome sebi, tj. kakav je on i kakav treba

da bude; njegovo razumijevanje odgovara onom stepenu na kome se on nalazi. Ako ţivi

prirodnim ţivotom, to će i u Sv. Pismu naći samo stvari prirodne; a kada pak on sam penje se sve

više i više u duhovnome ţivotu, to će i Sv. Pismo biti za njega uzvišenije. Uopšte, u koliko se on

nalazi više (u duhovnome ţivotu), u toliko će mu se većma otkrivati tajinstva u Boţjoj Rijeĉi.

Budi marljiv u paţljivom ĉitanju Sv. Pisma i ne lijeni se ĉešće ĉitati ga, pa makar razumijevao ili

ne razumijevao silu rijeĉi; jer ĉesto ĉitanje (pouke) razriješiće ono što ti se u poĉetku uĉinilo

nerazumljivo. Ĉesto biva da ono što mi je nerazumljivo sada, razumljivo će biti sutra, blagodaću

Boga koji nevidljivo prosvjećuje um naš za razumijevanje Sv. Pisma. (Duhovni Margarit).

Ako ti i ne razumiješ Rijeĉi Boţije (Sv. Pismo), ali Ċavoli razumiju šta ti ĉitaš, i drhte.

Ovo je veliko blagodjejanje Boţije što su neka mjesta Boţanskoga Pisma odveć jasna a neka

nejasna, da bi se jedni prvo utvrĊivali u vjeri i ljubavi i da zbog nepoimanja mnogoga ne bi pali u

nevjerije i tugu; a drugi, tj. oni koji ne razumiju, da bi pobuĊivali sebe na istraţivanje

(ispitivanje) i trud, i time se saĉuvali od gordosti i smirili se kroz ono što ne mogu postići. (Sv.

Zlatoust).

Mi treba da mislimo ili rasuĊujemo onako kako govori Sv. Pismo, a ne da traţimo da nam ono

kazuje onako kako se nama hoće da rasuĊujemo.

"U ovoj veliĉanstvenoj knjizi" - napisao je Bajron na Bibliji, njegovoj svojini - "sadrţi se tajna

tajni. Srećni su oni smrtni kojima je od Boga podarena blagodat ĉitati, razumijevati, s

poboţnošću molitveno proiznositi rijeĉi ove knjige. Srećni su oni koji se usiljavaju da otvore

vrata i grede po stazi. No bolje bi bilo da se nisu ni rodili oni, koji ĉitaju a sumnjaju i preziru".

Mnogi ĉitaju Sv. Pismo radi toga da bi mogli govoriti o njemu, a mnogi, po primjeru Iroda (Mat.

2, 8), znanje o njemu obraćaju ĉak protiv Isusa Hrista. No ti se upraţnjavaj u njemu da naĊeš

Hrista, po primjeru istoĉnih mudraca. (Prota P. Sokolov).

Rijeĉi Boţanskoga Pisma ĉitaj djelima (tj. izvršuj na djelu - djelima), a ne mnogim razgovorom,

ponoseći se jedinom prostom paţnjom. (Sv. Marko Isposnik).

Što je reĉeno (napisano) u Sv. Pismu reĉeno je ne samo radi toga da znamo, nego i da kazano

ispunjavamo. (Ava Isihije).

Sjednuvši radi ĉitanja Boţanskog Pisma, prije svega prizovi molitvama Gospoda (tj. pomoli se

Gospodu), da ti otvori oĉi srca tvoga te da ne samo pojmiš napisano nego i da to izvršiš; jer onaj

koji ĉita a ne tvori, jeste preziraĉ Boţanskoga Pisma. (Duhovni Margarit).

Ĉuvši Boţju Rijeĉ (iz usta propovjednika ili u Pismu proĉitavši), veća šteta biva onome ko sluša

ili ĉita (Sv. Pismo), a ne popravlja se. (Sv. Tihon Zadonski).

Nedostatak je u ĉovjeku - ne znati Sv. Pismo, no dupli nedostatak ima onaj koji ga zna a

prenebregava ga. (Sv. Jefrem Sirin).

Starajte se da svagda budete ne samo briţljivi slušaoci Sv. Pisma, no izvršioci djela spasenja.

(Filaret Moskovski).

O, kada bi se mi koristili knjigama Sv. Pisma tako da samo srce naše postane od toga knjiga, Sv.

Duhom ispisana! (2. Korinć. 3, 3).

3. GOSPOD ISUS HRISTOS

sadrţaj

Mi smo: duša i tijelo; Isus je: Bog, duša i tijelo.

Sin Boţji javio se na zemlji s dušom, tijelom i Boţanstvom, da kao Bog izbavi dušu i tijelo od

smrti. (Ava Talasije).

Gospod naš Isus Hristos, da bi nas uĉinio onim što je On sam, po bezmjernoj ljubavi svojoj

postao je ono što smo mi. (Sv. Irinej Lionski).

Bog Rijeĉ, ravan Ocu, postao je sauĉesnik naše smrtnosti, ne po svojoj već po našoj prirodi, da

nas uĉini sauĉesnicima Boţanstva NJegova, ne našom već NJegovom silom. (Blaţeni Avgustin).

Bog je sišao do ĉovjeka da bi ĉovjeka podigao i uzvisio do Boga.

Sin Boţji sišao je s neba radi toga da bi nas izveo na nebo.

Sin Boţji postao je sinom ljudskim, da bi sinove ljudske uĉinio djecom Boţjom (Gal, 4, 5). (Sv.

Atanasije, kod prote P. Sokolova).

Sin Boţiji postao je sinom ĉoveĉijim ne prestajući biti Sinom Boţijim.

Rijeĉ Boţja (Boţiji Sin) postavši po ĉovekoljublju tijelom, nije se izmijenio u onome šta je bio,

ni onim šta je postao. (Ava Talasije).

Ako gvoţĊe turimo u vatru ono se svo zagrije i usija, pa ipak ne pretvara se u vatru; i obratno,

vatra ne postaje gvoţĊem; tako i u Isusu Hristu svaka priroda (Boţanska i ĉovjeĉija) zadrţala je

svoja svojstva i ostala je onim šta je bila. (Prota Jevgenije Popov).

Russo, nepristrasan kritiĉar, govorio je da Lice Gospoda Isusa Hrista ne moţe biti izmišljeno, s

toga što ne mogu biti izmišljena NJegova dejstva - djelanja. (Inokentije, arh. Hersonski).

Mudrost Isusa Hrista tako je oĉigledna u NJegovoj nauci, da ako bi ju ko htio dokazivati, bilo bi

to isto kao kad bi ko pokušao da dokazuje da sunce svijetli. (Isti).

U cijeloj istoriji Boţanskog Uĉitelja nema niĉega što bi uvrijedilo osjećaje morala. Nad svim

NJegovim ţivotom moţe se natpisati: "Moje je jelo da izvršim volju Onoga koji me je poslao"

(Jovan. 4, 34). (Isti).

Hristos od samoga roĊenja svoga poĉeo je nositi krst radi spasenja našega.

Hristos se rodio u jaslama, ţivio kako se gdje desilo i umro na krstu. (Inokentije Hersonski).

Razmotrite paţljivije ĉovjeka Hrista i vi ćete nesumnjivo vidjeti u NJemu Boga.

Ako je Sokrat ţivio i umro kao mudrac, onda je Isus Hristos ţivio i umro kao Bog. (Ţan-ţak

Russo).

"Ako si ti Sin Boţji", govorili su Judejci, to "siĊi sada sa krsta i uzvjerovaćemo u tebe" (Mat. 27,

40-42). Pa baš zbog toga On nije ni sišao što je Sin Boţji. On je pretkazao da će na krstu

umrijeti, i On umire. Doista, za ĉovjeka bi bilo nešto neobiĉno - sići sa krsta i spasti se od smrti.

Ali je samo Boga dostojno i samo je jednome Bogu moguće bilo torţestvovati na krstu, sa krsta

privući Sebi vaseljenu, ostati u ţivotu i poslije smrti, i ĉak posredstvom smrti dati ţivot svijetu.

(Ogjust Nikol).

Hoćeš li svakoga dana gledati ĉudo? - svaki dan razmišljaj o vaploćenju i stradanju Hristovu.

(Sv. Tihon Zadonski).

Kako li je ograniĉen um ĉovjeĉiji sa svom prepredenošću i svim lukavstvom strasti. LJudi su

mislili da, predajući na smrt Hrista Gospoda, oni ĉine samo to što se htjelo njihovim strastima. A

meĊutim se dogodilo da su same strasti izvršile ono što je htjela ljubav nebeska, ljubav Sina

Boţijega. (Filaret Ĉernigovski).

Bog je postao ĉovjek da postane mrtvom ţrtvom (za ĉovjeka), - da postane Spasitelj i oţivi

(vaskrsne) ĉovjeka.

Hristos je umro radi toga, da bi u nama grijeh umro.

Umri ne ĉineći grijeh, umri što prije, bez svakoga odlaganja i rasuĊivanja; u protivnom, ti ćeš

izgubiti Hrista, a sa njime i sve ostalo. (Ili, što rekli Sveti Oci: bolje je pošteno ili u poštenju

umrijeti, nego li nepošteno i nevaljalo ţivjeti).

Mi gledamo na krst Hristov i ĉitamo o NJegovim stradanjima, a sami ne trpimo ni jedne uvrede.

(Starodrevni Oteĉnik).

Priroda sinova Adamovih otima se podići - od materijalnog ka duhovnome, sliĉno ribi koja se

ponekad praćne iz vode u vazduh; no tako isto brzo i lako (kao riba u vodu) pogruţava se opet u

materijalno; samo Hristos blagodatnom silom svojom moţe je bezuslovno i smelo uzvisiti,

obnoviti, preporoditi i dati joj stalni duhovni pravac. (Filaret, mitrop. Moskovski).

Kada bura poĉne kolebati laĊu duše naše, tada probudimo Hrista Gospoda molitvom, pa će

nastati tišina u duši našoj (Luk. 8, 23, 24).

Raspeti za nas pomoći će nam da raspnemo (uništimo) naše strasti i pohotljivost.

Isus je ujedno i ljekar i ljekarstvo. Hristos je svojom smrću pobijedio grijeh i svojim vaskrsenjem

pobijedio je smrt.

Gospod nije vaskrsao u prvi dan, ni odmah posle smrti s toga da bi osvjetio - osveštao naš put ka

grobu i osvijetlio nadom naše grobove; nije vaskrsao ni u drugi dan, ni u subotu radi toga da

oĉuva odmor zakonske subote i da duţim boravljenjem u grobu uvjeri sve u istinitost svoje smrti

i pogrebenja i time uveliĉa slavu vaskrsenja. Ali već trećega dana, u nedjelju, vaskrsao je Gospod

da ne bi duţe ostavio svoje uĉenike u tuzi i zabuni i da bi ih što prije obradovao i utješio. Jer, zar

bi i smrt mogla u svojim kandţama drţati Izvor ţivota? (Prota J. Jahontov).

Kao što je Hristos svojim vaskrsenjem skrhao paklena vrata i otvorio izlaz iz njega, tako je i

svojim vaznesenjem otvorio nebeska vrata i otvara vjernima ulazak u raj. (Filaret Moskovski).

LJubav naša utvrĊuje se na stradanju Hristovom, vjera - na vaskrsenju NJegovu, a nadeţda - na

vaznesenju NJegovu.

Sišavši na zemlju, Sin Boţiji nije ostavio Svoga Oca; i izišavši na nebo, nije se odvojio od onih

koji Ga vjeruju.

Ne videći Hrista, vjeruj u NJega, voli Ga, i raduj se, pa ćeš biti srećan. (Filaret Moskovski).

Ako ti, sliĉno mironosicama, ne prospavaš jutro radi Gospoda i ţuriš se k NJemu duhom svojim,

onda, ako Ga i ne vidiš, ipak ćeš biti nauĉen gdje ćeš Ga naći.

Hristos je sišao s neba radi našeg iskupljenja, a otišao na nebo da nas proslavi.

Mi smo više zadobili u Hristu - Hristom, nego li koliko smo izgubili u Adamu - Adamom.

Do Hrista Avram u paklu; poslije Hrista razbojnik u raju.

Ako je stvorenje svijeta djelo ljubavi Boţije, onda je djelo iskupljenja ljudi smrću Sina Boţijega

ĉudo ljubavi Boţije. (Filaret, arh. Ĉernigovski).

Ako smo u svemu obavezni Bogu za uĉinjeno nam dobro što nas je stvorio, onda ĉime i kako

moţemo zablagodariti Bogu što nas je otkupio i spasao, - i to još na takav naĉin? (Girodo).

Kad bi ti predao Bogu ne samo sve što imaš, nego i sve šta misliš, osjećaš, ĉiniš, - dušu, tijelo,

ţivot: moţeš li a da ne priznaš da si ipak ovim samo malo dao "Boţije Bogu"? (Filaret

Moskovski).

O, um ĉovjeĉiji nije u stanju obuhvatiti svu širinu i visinu ljubavi Boţije, koja se na nas Isusom

Hristom izlila. No tim je strašnije biti neblagodaran pred takvom ljubavlju. (Filaret, arhiep.

Ĉernigovski).

Hristos s krsta kao da govori svima i svakome: "Eto šta ja za tebe uĉinih? A šta si ti uĉinio za

mene"?

Ţeliš li radi Hrista uĉiniti bliţnjemu prijatnu uslugu? Ukaţi siromašnome pomoć.

Što se pruţi siromahu, to u licu siromaška prima sam Hristos (Mat. 25, 40).

Hristos je zavolio nas nedostojne; i mi NJega zavolimo, dostojna svake ljubavi.

Neka bude u tebi ljubavi prema ljudima radi Isusa, a ljubav prema Isusu radi NJega samoga.

(Toma Kempijski).

Treba ljubiti roditelja, ali pretpostaviti Spasitelja (Luk. 9, 59, 60). (Blaţeni Avgustin).

Izaberi - bolje je da ti cijeli svijet bude protivnikom, nego li da uvrijediš Isusa. (Toma

Kempijski).

Budi takav u odnosima prema Isusu u kakvim Ga ţeliš vidjeti prema tebi. Ti ţeliš da On javi na

tebi svo bogatstvo ljubavi Svoje, onda i ti otkrij Mu svu širinu srca tvoga.

Nema većega blaţenstva nego li voljeti Hrista i biti od NJega voljen.

Najbjedniji je onaj koji ţivi bez Isusa, a najbogatiji je onaj kome je dobro biti sa Isusom. (Toma

Kempijski).

Hristos - sve naše radosti, sva naša blaga, sve naše - sve!

Ĉovjek koji boravi sa Isusom bogat je, pa makar u materijalnom pogledu siromah bio. (Ava

Evgenije).

Bolje je lišiti se svega u svijetu, nego li izgubiti Isusa Hrista: svu neimaštinu On će stotinu puta

nadoknaditi. A lišenje NJega samoga ne moţe biti nadoknaĊeno vladanjem nad cijelim svijetom.

(Prota P. Sokolov).

Bolje je trpiti oskudicu i biti sa Hristom, nego li izobilovati u svemu, a biti van opštenja sa

NJime.

Bez miloga Isusa gorko je ţivjeti u ovome mnogobijednome svijetu.

Ţivot bez Hrista rĊaviji je od same smrti.

Teško onima koji odgone od sebe Isusa! A to s toga što će i oni nekada biti odagnati od NJega.

(Prota P. Sokolov).

Oni koji nisu htjeli poslušati Hrista koji ih je zvao: "DoĊite k meni svi koji ste umorni i

opterećeni ..." (Mat. 11, 28), ĉuće nekada NJegov zapovjedniĉki glas: "Odlazite od mene,

prokleti, u oganj vjeĉni" (Mat. 25, 41).

Ne udaljuj se od Isusa, no se zdruţi s NJim prisnim vezama ljubavi, ako ţeliš sebi sreće i

blaţenstva, ne samo u budućem nego i u sadašnjem ţivotu.

Sa Premilim Isusom sve će za tebe slatko biti. Same nevolje uĉiniće ti se nektarom nebeskim.

Zar se ne osjećamo srećni, kada za ĉovjeka, koga volimo i poštujemo, uĉinimo nešto pa

pretrpimo? Iz ovoga, po uznošenju od maloga ka velikome, moţemo izvesti zakljuĉak ovaj: ako

rado ponesemo krst (stradanja i nevolje), osjećaćemo se srećni i radosni u samome podvigu prije

nego li nastupi blaţenstvo za podvig. (Filaret Moskovski).

"Mi nikada ranije nismo osjećali da sa takvim zadovoljstvom, sa takvom radošću podnosimo ovo

za Isusa Hrista", odgovorila su sveta braća Marko i Marcelin kada im je jedan od muĉitelja

izjavio saţaljenje što su oni za Hrista privezani za stub i prikovani strašnim ekserima.

Kao što dijete ili neobrazovani ĉovjek ne poima zadovoljstva kakva nalazi prosvećeni muţ pri

ĉitanju uĉenih knjiga, tako i mudri filosof, ili pronicljiv ĉovjek, ali neupoznat sa spasavajućom

vjerom, ne moţe sebi predstaviti ĉak ni slaboga pojma o onoj radosti kakvu hrišćanin crpi iz

ljubavi Isusa Hrista!

Kada tjelesna ljubav toliko zarobljava dušu da ju odvraća od svega i privezuje ju samo osobi

koju ljubi, šta onda neće uĉiniti ljubav prema Hristu ili strah da se ne bude udaljen od NJega?

(Sv. Zlatoust).

"O, kada bi se mnome nasladili zvjerovi, naznaĉeni da me rastrgnu, - koje ja molim da ubrzaju

moju konĉinu! Ako oni ne htjednu da se poţure, ja ću se postarati da oni što prije rastrgnu mene.

Neka navale na mene vatra ili krst (raspinjanje), zvijeri, lomljenje kostiju, rasijecanje dijelova

(tijela) i svi uţasi Ċavola, samo da se nasladim Hristom"! - Sa takvom revnošću, sa takvom

gotovošću sv. Ignjatije Antiohijski oĉekuje, traţi, izmoljava, iznuĊava za sebe muĉenja za Hrista!

"O, mili krste! koga sam davno ţelio, strasno volio, neodstupno traţio; i evo sada je prigotovljen

za dušu moju, koja ga je ţeljela! Ja prilazim Tebi spokojan i radostan: i ti torţestveno primaš

mene"! - Tako je uzviknuo sv. Andrija Prvozvani, i u uţasima krsne smrti za Hrista osjećao svoje

blaţenstvo!

Mi treba da smatramo sebe za odveć srećne, ako bi se udostojili da ma šta pretrpimo radi

Gospoda.

Nema veće slave, nego li podijeliti bešĉašće sa Isusom. (Filaret Moskovski).

Krst i razliĉne bijede (nesreće) jesu znamenja ili zastave hrišćanske, pod kojima hrišćani sluţe

Caru svome, na krstu raspetome. (Sv. Tihon Zadonski).

Kada dobro rasudiš ko je Hristos, šta je i radi ĉega je, i radi koga je strašne muke i bešĉašće -

sramotu i poniţenje - pretrpio: dobićeš veliku utjehu u svakoj nevolji i svaku bijedu i ţalost

primićeš sa blagodarnošću i radošću. (Sv. Tihon Zadonski).

Pred Krstom i u Krstu nalaze utjehe svi oni, koje ništa u svijetu ne moţe utješiti.

Trpi do kraja sa Hristom i Hrista radi, ako hoćeš da sa Hristom caruješ. (Toma Kempijski).

Ko koće da bude uĉesnik vjeĉnoga carstva sa Isusom, taj je duţan biti uĉesnik i stradanja i

trpljenja NJegova. (Sv. Tihon Zadonski).

Ko hoće da naliĉi na Isusa Hrista po slavi, taj je duţan naliĉiti NJemu i po ţivotu.

Ako ljubiš Hrista, ne zaboravljaj izvršiti NJegove zapovijesti. (Ava Evagrije).

Protivnik (neprijatelj) je Hristov ne samo onaj koji uĉenjem, nego i ko se ţivotom protivi

NJegovoj rijeĉi. (Sv. Tihon Zadonski).

Onaj nije Hristov koji onako ne misli i ne radi kao Hristos.

U svemu da bude tvojim uĉiteljem Gospod Isus Hristos, na kojega pogledaj okom uma tvoga;

ĉešće samoga sebe pitaj šta bi u tome sluĉaju pomislio, kazao i uĉinio Isus Hristos?

Umjeti smiriti se, znaĉi umjeti podraţavati Isusu Hristu. (Sv. Vasilije Veliki).

Obuĉen u smjernost, Bog se javio ljudima; ko se od ljudi obuĉe u smjernost, postaće Bogu

sliĉan.

Postani mladencem sa Isusom (u smislu smjernosti i prostote), i ti ćeš rasti s NJim u premudrosti

(Luka 2, 40).

Sjećaj se, hrišćanine, da pećina i jasle vitlejemske, gdje se rodio i bio u pelenama povijen

Spasitelj i Gospod naš, treba da budu grobom tvoga ĉastoljublja i vlastoljublja.

Kad je Sin Boţji smirio sebe, to smo i mi duţni poniţavati sebe, tim više što je On zbog gordosti

naše ponizio sebe.

Radi tebe Bog je ponizio sebe, a ti ni radi sebe ne smiravaš se, nego se uzvišavaš i gordiš. (Sv.

Makarije Veliki).

Hristos, prizivan da caruje, bega od toga, a pozvan na ruganje i krsnu smrt, dragovoljno se

saglasio. I tako, ĉovjek ţeleći da se upodobi Hristu, treba da se više veseli poniţavanjima nego li

slavi.

Sjećaj se Hrista u pećini i tamnici, i tebe neće zanositi ni primamljivati prekrasno ukrašeni dom.

(Filaret Moskovski).

Sjećaj se Hrista odgonjenoga i obuĉenoga u sramotnu haljinu, pa nećeš traţiti skupocjena odjela.

(Isti).

Sjećaj se octa i ţuĉi, kojima je Hristos zapojen, pa nećeš traţiti raskošnih gozbi i veselja.

Opominji se Hrista, ĉija koljena, po izrazu proroĉkome, "iznemogoše od posta" (Ps. 108, 24), pa

će ti post biti sladak i hranjiv više nego li gozbe i bogate trpeze. (Isti).

Sjećaj se Hrista, koji je prolio krv svoju i za one koji su je prolivali; sjećaj Ga se kako je, viseći

na krstu, molio se za one koji su ga raspeli, - i ti ćeš prestati da misliš kako ćeš se osvetiti

neprijateljima svojim, već ćeš im velikodušno oprostiti.

Ne zaboravljaj Gospoda, otišavšeg sa slavom na nebo u 40-ti dan posle svoga preslavnog

vaskrsenja iz groba, i sjećaj se NJega "Sjedjašĉago odesnuju Oca"; ne zaboravljaj NJegova

obećanja: "Gdje budem ja, tu će i sluga moj biti" (Jovan 12, 26), i tebi će se breme ("igo")

sluţenja Isusu uĉiniti lakim (Mat. 11, 30) i neznatnim.

"Gdje ja budem", govori Hristos, ,,tu će i sluga moj biti". A gdje je Hristos? Na nebesima. I tako,

preselimo se i mi tamo dušom i umom, još i prije vaskrsenja. (Sv. Zlatoust).

4. BLAGODAT

sadrţaj

Blagodat je - Bog kojega osjećamo i vidimo u srcu i srcem. (Paskal).

Blagodat je - prisutnost Gospoda našega unutra u nama. Najsvjetliji dokaz matematiĉke istine

moţe li se sravniti po oĉiglednosti sa dejstvima blagodati kada je srce za nju otvoreno? (Grof

Speranski).

Blagodat u duhovnom ţivotu ĉovjeĉijem jeste isto što i disanje u ţivotu tjelesnom. Ĉovjek je bez

disanja mrtav tijelom; hrišćanin bez blagodati Duha Svetoga nije hrišćanin (Rim. 8, 9), mrtav je

duhom (Efes. 2, 1). (Petar, episkop Tambovski).

Blagodat je za nas isto što i sunce za zemlju: ona (blagodat) obasjava, zagrijeva i oţivljava.

(Prota J. Tolmaĉev).

Kao što najzdravije oko ne moţe vidjeti ako se ne obasjava ma kakvom svjetlošću; tako i ĉovjek,

ma koliko on bio pošten, nije u stanju da bez blagodati Boţije dobrodjeteljno - ĉestito - ţivi.

(Blaţeni Avgustin).

Oni hrišćani koji bi ţeljeli da budu dobri a ne staraju se da zadobiju blagodati Sv. Duha, nalaze

se u zabludi. Oni siju na kamenu, oru u vodi, hoće da lete bez krila, da dišu bez vazduha. (Prota

J. Tolmaĉev).

Što je za laĊu iskusan krmanoš, to je Duh Sveti za ljude u rukovoĊenju njihova plivanja po

okeanu duhovnoga ţivota, punoga opasnosti. (Isti).

Kao što upuštena, poremećena laĊa tumara ovamo onamo po uzburkanom moru, tako i duša,

lišena blagodati Boţije, neprestano se nalazi pod upravom grijeha, koji je vuĉe ne onamo kuda

ona hoće, već onamo kuda je upućuje Ċavo. (Sv. Zlatoust).

U Hrišćanstvu sve biva blagodaću i ništa bez blagodati. Stoga neka se svaki od nas postara naći

za sebe blagodat. (Filaret Moskovski).

Blagodat Boţja je spasavajuća sama po sebi, ali nas ona ne spasava bez nas. (Isti).

Blagodat Boţija spasava one koji to hoće, a ne one koji to neće. (Sv. Tihon Zadonski).

Bog, stvorivši nas bez nas, odredio je da nas spase, no ne bez naše volje. (Filaret Moskovski).

Bog ne ĉini nasilja nad onima koji neće, no privlaĉi Sebi samo one koji to ţele.

Bog dejstvuje ne tako da bi ljudi preko volje svoje vjerovali, što je nemoguće, već tako da bi i

nehoteći poţeljeli da vjeruju.

Zemlja ništa ne proizvodi bez kiše, i bez zemlje je opet kiša nekorisna; tako isto i blagodat ne

dejstvuje bez uĉešća samoga ĉovjeka, ni volja ĉovjekova bez uĉešća blagodati. (Sv. Zlatoust).

Boţanska blagodat i ĉovjekov trud (staranje) treba da djeluju zajedno. Polje donosi plodove

samo tada, kada Bog blagosilja a mi se trudimo. (Prota J. Tolmaĉev).

Bog se ne trudi umjesto nas, već nam samo pomaţe.

Blagodat ne uništava prepreke (smetnje), ali pomaţe da ih savladamo.

Poĉnimo samo, i Bog će poĉeti s nama djelo spasenja našega.

Bog - Gospod pruţa ti Svoju ruku; pruţi i ti NJemu svoju. (Sv. Zlatoust).

Kao što izvor, koji neprestano izliva iz sebe ĉiste vodene struje i obilne potoke, nikada ne

zabranjuje onome koji ţeli da se u obilju naslaĊiva badava ĉistom vodom, tako i boţanska

blagodat otvorena je svima da bi se svaki naslaĊivao koliko hoće. (Sv. Jefrem Sirin).

Molitva je pruţena ĉaša za primanje blagodati Boţije. (Filaret Moskovski).

Samo Mi moţemo biti daleko od Duha Boţijega, a Duh Boţiji ne moţe biti daleko od nas. (Isti).

Sunce ne pronicava svojom svjetlošću u cvjetić, ako je njegova ĉašica zatvorena; tako i blagodat

ne osvaja dušu, ako se ona ne otkriva u molitvi. (Prota J. Tolmaĉev).

Kao što magnet ne privlaĉi sebi sve, k ĉemu se pribliţi, no samo gvoţĊe; tako se i Bog svima

pribliţava, ali privlaĉi samo one koji su sposobni i ispoljavaju neko srodstvo s NJime (u smislu

saglasija svoje volje i saosjećanja Bogu) koji ţeli svima spasenja. (Teofilakt, arhiep. Ohridski).

Prljavo ogledalo ne moţe primiti u sebe odsijavanje i slike; i duša, koja je zauzeta svjetskim

brigama (stvarima) i pomraĉena strastima tjelesnoga, mudrovanja, ne moţe primiti u sebe

obitavanje Svetoga Duha. (Sv. Vasilije Veliki).

Premda je Duh jedan, ali darovi nisu jednaki, s toga što primaoci Duha nisu jednaki. (Sv.

Grigorije Bogoslov).

Razlike darova Sv. Duha zavise od raznolikosti umnih i moralnih snaga lica koja te darove

primaju. (Inokentije, arhiep. Hersonski).

Kao što kiša koja pada na zemlju, daje prorašću (biljkama) svojstvene im kakvoće: slatkima -

sladost, opojnima - opojnost; tako i blagodat koja ulazi u srca vjernih, mijenjajući se dariva moći

koje odgovaraju vrlinama. (Sv. Marko Isposnik).

Blagodat moţe, kada joj je po volji, uzdizati i postavljati i pastire za Proroke i ribare u ĉin

Apostola.

Dareţljivi Bog dariva blagodat, ali je ne rasipa uzaludno. (Filaret Moskovski).

Kao što se po Boţijim mjerama odmjerava mjera našega ţivota, tako se po mjerama ţivota (tj.

naĉinu ţivota) odmjerava i Boţija mjera (darova blagodati). (Sv. Grigorije Bogoslov).

Ukoliko mi, vjerujući, ispunjavamo zapovijesti Boţije, utoliko i Duh Sveti proizvodi u nama

svoje plodove. (Sv. Marko Isposnik).

Blagodat je talenat, dar Gospodara svijeta Boga, kojim on vjernoga i marljivoga slugu nagraĊuje,

a od nevjernoga i ljenjivoga oduzima i ograĊuje. (Filaret Moskovski).

Kao što je milosrĊu Boţijemu svojstveno otkrivati za nas, ĉak i nedostojne, riznicu blagodati

svoje u oĉekivanju našega pokajanja i popravke, tako i pravosuĊu NJegovu svojstveno je da

oduzima boţanske dare od onih koji ih vrijeĊaju i da kaţnjava neblagodarne. (Isti).

Ne samo da je opasno ne vršiti djela Boţija, nego i vršiti nebriţljivo strašno je (Jerem. 48, 10).

(Isti).

Kao što vatra potrebuje drva, tako i blagodat traţi našega usrĊa da bi se raspalila. (Sv. Zlatoust).

"Duha ne gasite" (1 Solunj. 5, 19), govori Apostol, i time daje vidjeti da kao što se obiĉna vatra

gasi ako joj se ne daje sagorijevajuća materija, a još će se većma ugasiti ako se bude voda na nju

lila, tako i u našem duhu vatra blagodati nesumnjivo će se umanjivati, sa umanjivanjem u nama

svetih misli, ĉistih osjećaja, bogougodnih namjera i djela; i tim prije će se ugasiti kada punimo

dušu onim što je protivno svetinji Duha. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Ĉim blagodat spazi da je u mislima ĉovjekovim poĉelo da se pojavljuje visokumlje (gordost,

oholost) i on je poĉeo visoko o sebi misliti, odmah blagodat dopušta da se osile i utvrde protivu

ĉovjeka iskušenja (napasti, neprilike, nevolje), dok tako ne pozna svoju nemoć i ne potraţi u

smjernosti Boga. (Sv. Isak Sirin).

Ko hoće da zadrţi u sebi blagodat Boţju, onda treba da bude blagodaran za blagodat kada mu se

ona daje, trpeljiv kada mu se oduzima; neka se moli da mu se ona vrati, neka pazi na se i smirava

se da je ne izgubi. (Toma Kempijski).

Gubitak blagodati najstrašniji je od svih gubitaka; nema nesrećnijega stanja kao što je stanje

ĉovjeka koji je izgubio blagodat. Odveć malo ih je koji su je povratili velikim podvizima. Treba

biti svagda na oprezi da bi je saĉuvali. Ona nam se daje badava, jedino po milosrĊu Boţijemu, no

da bi je saĉuvali moramo ulagati svukoliku paţnju i trud. (Shimonah Partenije).

Utjeha blagodati ponekad ostavlja i napušta i onoga koji poboţno, pa ĉak i isposniĉki, ţivi; ali to

nije gubitak blagodati, te se ne treba ni uznemirivati. Blagodat nikada ne ostavlja onoga koji

vjeruje, već sakrivši se, ostavlja u njemu samo mjesto radi većih podviga njegove vjere i

trpljenja.

Bog je prisutan ljudima i svima njihovim dogaĊajima i gleda na sve bijede vjernih slugu Svojih,

ali ponekad kao da se udaljava od njih da bi sa većom nagradom nagradio poboţnost koja pretrpi

teška iskušenja. Tako ponekad i roditelji odašilju svoju djecu u tuĊe zemlje. Sv. Antonije Veliki,

bivši napadan i muĉen od zlih duhova Ċavola, nije viĊao Isusa Hrista pri svojim mukama. Potom

vidjevši Ga, uzbuĊeno je uzviknuo: "Gdje si Ti bio, Gospode moj, gdje si bio"? - "Ja sam bio

ovdje i posmatrao hrabrost tvoju i trpljenje tvoje", odgovorio mu je Spasitelj. (Teofan

Prokopović).

5. VJERA (RELIGIJA) - HRIŠĆANSTVO

sadrţaj

Ništa nije toliko potrebno ĉovjeku kao vjera. Od nje zavisi ne samo blaţenstvo budućega vijeka,

no i sreća ovoga vijeka; i ne samo sreća svakoga od nas, nego i blagostanje cijelih društava.

(Filaret Moskovski).

Ĉovjek bez vjere sliĉan je laĊi bez krme, koju nose tamo amo talasi morski.

Sveti Petar išao je ĉvrstim stopama po bezdanu morskim dok je gledao na Jedinoga Isusa Hrista,

no poĉeo je da tone ĉim je poĉeo da misli o burnom vjetru i diţućim se uvis talasima, te je poĉeo

da slabi u vjeri svojoj u Bogoĉovjeka. (Mat. 14, 29-31).

Lenger - kotva - nuţan je za laĊu u vrijeme bure; vjera je nuţna ĉovjeku u vremenu bijeda i

nesreća.

Lenger je - nada laĊina na moru; vjera je - lenger (kotva) ĉovjeku na zemlji (Jevr. 6, 19).

O, kako je veliko blago vjera! Ona nas spasava i tada kada zapadnemo u bezizlazno stanje, kada

nas ugroţava smrt, kada smo u oĉajnim okolnostima. (Sv. Zlatoust).

Vjera dobija i ono na šta se, inaĉe, ne smije nadati, što nam potvrĊuje npr. blagorazumni

razbojnik na krstu. (Sv. Jovan Lestviĉnik).

Vjera je - duša naroda. Kada se ona gasi u narodu, onda se narod pretvara u trup koji nema ţivota

u sebi, i koji se kao takav brzo raspada i predaje truleţi. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Sve velike epohe u istoriji drţava bile su istovremeno i periodi procvjetanja religije (sljedstveno i

vjere, bez koje se religija ne moţe ni zamisliti), i opadanje posljednje neizostavno je povuklo za

sobom i opadanje takoĊe drţavnoga ţivota naroda i njegovo propadanje.

Šta se moţe oĉekivati od ljudi kada skidaju sa strasti najjaĉu uzdu - pravila svete vjere? (Filaret,

arhiep. Ĉernigovski).

Gdje nema vjere tamo nema ni dobroga djela, s toga što namjera prije svega ĉini djelo dobrim, a

dobra namjera proizilazi od vjere (Blaţeni Avgustin).

Bez jeleja (zejtina) ne moţe goriti kandilo, i bez vjere niko ne moţe steći dobre misli (Sv. Jefrem

Sirin).

Zar je moguće da postoji ma kakvo ĉovjeĉije društvo, ili sama ideja praviĉnosti, ako se prekrati

poboţni odnošaj k Bogu (tj. religija)? (Ciceron).

Zakoni imaju svoju višu garanciju u religiji.

Drţava bez praviĉnosti (osnov koje leţi u religiji), šta je drugo nego li veće društvo razbojnika?

(Blaţeni Avgustin).

Društvo ljudsko bez vjere u Boga i u besmrće duše liĉi na stado divljih zvjerova, koje iako je

obdareno razumom, svagda je gotovo da rastrzava i uništava drug druga. (Makarije, mitrop.

Moskovski).

Ko nema vjere u Boga, taj ne zasluţuje nikakva povjerenja kod ljudi.

Vjera ĉista, sveta, nebom otkrivena, dragocjena je ne samo u odnosu vjeĉnoga ţivota, nego i za

ţivot privremeni (zemaljski). (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Šta ĉovjek još moţe drugo imati ako li nema vjere u Boga i u besmrće duše? Niĉega, apsolutno

niĉega.

Religija je majĉina utroba, iz koje je izašao sav duhovni ţivot ĉovjeĉanstva; sva viša kultura

ĉovjeĉijega roda jeste kćerka religije. (Lutard).

Viša civilizacija nikako se ne moţe naturiti narodu bez odgovarajuće joj veće religije. Otuda je

potpuno razloţno, po opštem priznanju, da prvo mjesto u redu civilizujućih sredstava divljih

naroda pripada Hrišćanstvu - misionarskoj djelatnosti.

Od svih postojećih na zemlji religija, samo je jedino Hrišćanstvo prava, istinita religija, i stoga

samo Hrišćanstvo moţe podariti ĉovjeku i ĉovjeĉanstvu blaga i sreću - nebesku i zemaljsku.

Unesite u ţivot ĉovjeĉanstva sva naĉela hrišćanska, izbacite iz njega sve što zabranjuje

Hrišćanstvo, tada će se na zemlji pojaviti raj. (Prota J. Bond.).

Hrišćanska je religija za udivljenje ĉudna pojava: ona, po izgledu, ima za predmet samo

blaţenstvo budućega ţivota, no u isto vrijeme ona stvara i sreću sadašnjega ţivota. (Monteskije).

Arhimed je traţio da mu dadu taĉku oslonca i on bi se zauzeo da prevrne svijet. Isus Hristos

ustanovio je takvu taĉku i posredstvom nje obnovio je lice zemlje. To je - vjera, o kojoj je Sam

govorio da ako ko nju imadne koliko gorušiĉno zrno, taj će biti u stanju da pokrene planine.

(Mat. 17, 20). (Ogjust Nikol).

Orfej, po tvrĊenju pjesnika, umekšavao je tigrove svojim pjevanjem; no Bog hrišćanski,

prizvavši ljude ka istinitoj religiji, uĉinio je nesravnjeno više: On je umekšao jednoga od

najneukrotnijih zvjerova - ĉovjeka. (Kliment Aleksandrijski).

Jedan starac isposnik blizu Aleksandrije, okruţen ruljom nevjernika, bio je podvrgnut sa njihove

strane ne samo grĊenju, no i batinama i ismijavanju. Oni su mu govorili: "Šta je vaš Hristos

kojega poĉitujete tako neobiĉno, ĉudesno uĉinio"? - "To što se ja ne uzbuĊujem i ne osjećam se

uvrijeĊen time, pa i većim uvredama, ako bi ih mi nanijeli", odgovorio je starac. (Ava Hermon).

I filosofija, po izgledu, u licu svojih boljih predstavnika, teţila je da moralno usavrši ĉovjeka, no

sve njene teţnje ne privedoše ka svome cilju i nikada neće privesti s toga što filosofija niĉim ne

garantuje svoja pravila naravstvenosti; ona ne ukazuje i ne daje one vijence za podvige ljubavi,

trpljenja i drugih vrlina kakve dobija pravi sljedbenik religije Hrišćanske; jer on, ĉak i meću

nevoljama sadašnjega ţivota, osjeća buduće blaţenstvo koje ga oĉekuje.

Trpi, uĉi filosofija; a Hrišćanstvo dodaje: i nadaj se.

Ĉovjek koji ne vjeruje u Boţanstvo i budućnost, nikada neće biti tako smjeran i hrabar kao onaj

koji ima takve vjere (u Boţanstvo i u budući ţivot). (Lefater).

Nema sumnje da ĉovjeĉanstvo nikada nije moglo ţivjeti bez pojmova o Bogu, o besmrću duše i o

sudu u budućem ţivotu; no pojmovi o tim istinama van Hrišćanstva svagda su bili nesreĊeni,

nepostojani, nepotpuni zbog razrušavajućeg dejstva strasti, kojima su oni (pojmovi) bili predani

bez zaštite, pa ih malo po malo i izvrnuli po svom naĉinu. Sa tim pojmovima dogodilo se isto

ono što i sa statuom Glavka, o kojoj govori Plutarh, a koja je bila namještena na morskoj obali i,

postepeno krnjena neprestanim morskim talasima, naposljetku je izgubila sve crte nacrtanog

boţanstva (tj. kipa), izgubila je svoj oblik i postala onakaţeni kamen. (Ogjust Nikol).

Religiozna istina i moralnost jesu odbljesci jedne svjetlosti: gdje je prva smiješana sa zabludama,

tamo je neĉista i posljednja. (Filaret Moskovski).

Većega i ĉišćega uĉenja od Hrišćanskoga nema i ne moţe biti na zemlji. (Filaret, arhiep.

Ĉernigovski).

O, koliko veliĉanstvenosti u Hrišćanskoj religiji! Evo njene suštine u zbijenom vidu: "Do

vremena, Slovo (Logos - Sin Boţiji) bilo je u Bogu; u poĉetku vremena, Slovo je stvorilo

svijet; u sred vremena, Slovo se ovaplotilo radi našega spasenja; na kraju vijeka vremena, -

ovaploćeno Slovo, Bogoĉovjek Isus Hristos sudiće ljudima i ostaće, kao i do stvorenja svijeta,

vjeĉnost. (Ţirodo).

Prost hrišćanin nimalo ne obrazovan, a obuĉen dogmatima svete vjere, daleko je mudriji ĉak i od

Platona, Aristotela i ostalih neznaboţaĉkih mudraca. (Sv. Tihon Zadonski).

Djeca u njedrima Hrišćanstva više znadu o Bogu i ţivotu vjeĉnome, nego li koliko su znali veliki

mudraci staroga svijeta.

Hrišćanin zna i potvrĊuje tamo gdje filosof samo pretpostavlja i sumnja. (Amvrosije Randju).

Hrišćanska religija prosvjećuje ĉovjeka, osvjetljava njegov umni vidokrug, uzdiţe nivo njegova

znanja; no ona ne otkriva sve svome sljedbeniku. NJeno uĉenje puno je tajni koje ne moţe razum

ĉovjeĉiji postići, i koje se mogu primiti jedino samom vjerom.

Visoke planine ograniĉavaju pogled gledaoca, no za ovim uzvišicama, kroz dubodoline, proslope

vide se prekrasna mjesta, slika se nova sfera po kojoj mašta leti na brzim krilima svojim. I

krugozor uma ĉovjeĉijega ograniĉen je visinama vjere, za shvatanje kojih slabi svako znanje,

oslabljavaju najpronicavije misli; no ta vjera otkriva za nas neizmjerne daljine, gdje poĉinje

beskrajnost za srce. Beskrajno jeste oblik vjere.

Sjajna svjetlost sunĉana ĉini da predmete vidimo jasno; naprotiv, svijetle zvijezde skrivaju se od

nas i naše zemaljske svjetiljke potamne pri jakoj sunĉanoj svjetlosti, kao sjenka i dim. Ali, tako

ne biva u stvarnosti sa zvijezdama nebesnim, jer one nikada ne gube svoju svjetlost; i kada mi

njih i ne vidimo, one drugima svijetle u noćnoj tami. Zar se u ovome ne vidi slika Boţijega

Otkrivenja? Ono, nejasne za naš razum i srce predmete, osvjetljava, no pred svjetlošću njegovom

išĉezavaju naša gorda znanja i bacaju od sebe sjenku. Ima i u Otkrivenju udaljenih zvijezda,

skrivenih od našega umnoga pogleda: to su tajanstvene ili visoke istine do kojih ne dopire pogled

našega razuma, no koje bivaju vidljive u ozarenju vjere, oĉima srca. Tajne Otkrivenja ne manje

ushićavaju srce vjerujućega nego li zvjezdano nebo.

Filosofi napadaju tajne otkrivenja; meĊutim, u filosofiji ih ima još više. Prvi su stupnji uma

jasni, no ĉim je nešto izvišenije, time je tamnije, tako da se naposljetku gubi svjetlost (vidljivost).

Um u tom sluĉaju moţemo uporediti sa vazdušnom kuglom ili balonom, na kome za nas, što se

više podiţe, sve se više umanjava svjetlost, a uvećava mrak. (Inokentije, arhiep. Harkovski).

I u svijetu fiziĉkom, kojega je Bog ostavio našem istraţivanju, mi na svakom koraku susrećemo

tajne. Ĉesto ne poimamo ni ono na šta gledamo, ni ono ĉega se dotiĉemo. Mi i ne moţemo

sumnjati u biće prirodnih stvari, i opet - ne znamo kako one postoje.

Plašiti se od tajanstvenosti religije znaĉi plašiti se sopstvene sjenke svoje, stoga što svuda tajne

nerazriješene progone nas na svakom koraku, kao naša sopstvena sjenka. (Ogjust Nikol).

I naokolo i u blizini našoj ima mnogo predmeta i stvari prema kojima smo mi djeca.

Pa i ono što ti je dano da znaš, odveć je veće i više od tvoga razuma.

Sam ĉovjek jeste velika tajna za sebe.

Od svih odgovora, mogućih sa strane nevjerja, najţalosnije je ono koje se izvodi iz nemogućnosti

pojmiti. (Ogjust Nikol).

Kada ne moţeš postići (razumjeti) ono što je pod tobom, ispred tebe, pa i u tebi, kako ćeš pojmiti

ono što je nad tobom, više tebe?

Zar je ĉudno da onamo gdje Bog govori nije ponekad dovoljno ĉovjeĉije razumijevanje? Kako

ĉesto dijete ne razumije potpuno ono što mu zreo ĉovjek govori!

Javni je znak nevjerja - pitati o Bogu "kako?" (Sv. Tihon Zadonski).

Moćan je Bog i ono stvoriti što je nemoguće ĉovjeku shvatiti. Takva su - sva ĉuda, sva dejstva

Boţijega svemogućstva, koja prevazilaze zakone prirode te stoga su nepojmljiva umu

ĉovjeĉijemu. NJima je puna istorija Hrišćanske religije, i ona po preimućstvu sluţe kao kamen

spoticanja za racionaliste, koji priznaju za stvarno i istinito samo ono što je dostupno umu

ljudskom i zakljuĉcima iz prirodnih zakona.

Mi se sada smijemo nad neznabošcem - idolopoklonikom, koji je, drţeći se slijepo slijepe vjere,

padao niĉice pred kipom (idolom) da bi ĉuo istinu iz usta varalice (Ċavola) koji se bio skrio u

idolu. A zar je manje stidno kada danas poneka mudrica ĉini idolom svoj ograniĉeni razum i

samo iz usta toga idola hoće da prima istinu?!

Racionalisti u djelu poznavanja onoga što je ljudsko isto su što i alhemiĉari: oni umjesto toga da

prime i koriste se istinom, hoće da stvore istinu, kao što su alhemiĉari htjeli da dobiju zlato iz

raznih materija; oni, sliĉno njima, padaju i nište se u istraţivanju novoga kamena filosofskog.

(Ogjust Nikol).

Gdje ima u svijetu druge religije koja bi na sebi nosila tolike jasne odlike Boţanskog

proishoĊenja, kao što je religija Hrišćanska? (Prota J. Tolmaĉev).

Hrišćanska je religija takva, da kada bi iz istorije njenoga osnivanja i rasprostiranja uklonili ili

izbacili sva ĉudna fakta, ipak ona ne bi izgubila svoju ĉudesnost i boţanstvenost. "Hrišćanstvo,

govori blaţeni Avgustin, osnovano je ili na ĉudima ili bez ĉuda. Ako je osnovano na ĉudima,

znaĉi da je ono istinita i prava religija, stoga što samo jedini Bog, kao svemogući Gospod,

Tvorac i Gospodar prirode, moţe kroz ĉuda objavljivati svemoćnost svoju. Ako li je pak ĉudni

postanak naše vjere izvršen bez ĉuda, on-da je on - postanak - sam po sebi ĉudo najveće nad

svima ĉudima. Jer, kakvim je naĉinom takvo djelo, koje prevazilazi sve moći ljudske, moglo biti

izvršeno takvim trudbenicima (tj. apostolima, koji su ranije bili prosti ribari i ništa više), sa

takvim sredstvima i tako brzo, odvaţno i potpuno"?

Ĉudna dejstva Hrišćanske religije nepostiţima su razumu ljudskom. Neka je tako. No ono što um

ne moţe postići, to još nije nešto takvo da protivrijeĉi zakonima Boţjega svemogućstva. (Filaret

Moskovski).

Ĉuda narušavaju zakone prirode. A to s toga što ĉinioc i tvorac njihov nije priroda, nije

podĉinjenik prirodin, već Stvoritelj Bog, uzrok prirode i njenih zakona, premda ponekad to ĉini

kroz prirodu i posredstvom svojih slugu.

Ne treba traţiti prirodnih dokaza za ono što prevazilazi prirodu, ili zbog nedostatka njihova

opovrgavati i ne priznavati natprirodno.

Ne pitaj da li je saobrazno s prirodom kada što proizvodi Tvorac prirode. (Sv. Zlatoust).

Ko odriĉe mogućnost ĉuda, taj odriĉe biće Jedinoga ţivota Boga i svemogućstvo Tvorca. (F.

Šaf).

Ĉega ne razumiješ, tome se moţeš samo diviti, ali ne pokušavaj da odbacuješ (Mat. 8, 27).

Niti je moguće niti treba sve objasniti; mnogome treba samo vjerovati, stoga što je i moguće

samo vjerovati. (Filaret Moskovski).

Um bez vjere jeste slaba trska, koja se neprestano koleba od vjetra sumnjiĉenja.

Vjera za razum isto je što i teleskop za oĉi: pomoću teleskopa oko vidi ono što samo po sebi ne

moţe vidjeti; ono pronicava u prostor, koji je inaĉe nedostiţan za nj' bez toga sredstva. Sliĉna je

tome i vjera: ona samo rasprostranjava i ukrijepljava razum; ona mu ostavlja na volju da se

zanima isljeĊivanjem svega što je pristupaĉno rasuĊivanju; no onamo gdje prirodne moći razuma

malaksavaju, tamo vjera podiţe razum i pokazuje mu nove, natprirodne boţanstvene istine; ona

mu daje da pronicava u tajanstvene sovjete Boţije.

Vjera i znanje nisu protivnici, no moći uzajamno dopunjujuće jedna drugu; nisu neprijatelji jedno

drugome, no nerazdvojne sestre - bliznakinje. (F. Šaf).

Zaštićivati vjeru znaĉi zaštićivati razum; zaštićivati razum znaĉi braniti vjeru. (Ern. Navilj).

I bezboţje (ateizam) traţi od svojih poklonika tvrdu vjeru, samo ne vjeru koja spasava već koja

ubija.

Kao što sujevjerje (praznovjerica) ĉesto misli da ono vjeruje, a meĊutim u samoj stvari ne

vjeruje; tako i bezboţnost (ateizam) ponekad smatra da ne vjeruje, dok u samoj stvari vjeruje.

Bezboţnost (ateizam) je - bliznakinja praznovjerice.

Praznovjerica i bezboţnost idu ruku pod ruku; zakleti ateisti (bezboţnici) vjerovali su u

predskazanja gatara i opsjenara i, ne vjerujući u Boga, vjeruju u idole! (Fred. Farar).

Nema nikoga na svijetu koji bi tako bio lakovjeran kao što je bezboţnik. (Ep. Irinej).

Ĉovjek je prinuĊen da vjeruje u ma šta bilo. Ako ne vjeruje u vjeĉni razum, onda vjeruje u

glupost, u budalaštine; ako ne priznaje istinu ţivoga Boga, vjeruje u idole mrtve materije.

Zašto Bog, stvorivši ĉovjeka razumnim, nije blagoizvolio ostaviti ga u takvom vaţnom djelu kao

što je religija, da se rukovodi svojim sopstvenim razumom, nego ga je dao pod rukovodstvo

vjere? Blaţeni Avgustin odgovara na to: "Bog je tako postupio u ovoj stvari jedino radi slave

svoje. Kao što domaćin neće da njegove sluge ulaze u ispitivanje njegovih naredaba, osobito pak

u njegove tajne i u vaţne poslove, tako je nesaobrazno i sa veliĉanstvom Boţijim da ĉovjek, ova

ništavna tvar ruku NJegovih, stupa s NJim u rasuĊivanje o skrivenim i nepostiţnim namjerama

NJegovog proviĊenja i o poredcima NJegovih sudova". I doista moramo se saglasiti da

pokornost, kakvu mi ukazujemo Bogu kroz vjeru, jeste naš dug koji pripada vrhovnoj slavi

NJegovoj.

Gordost i nevaljalstvo, ne ţeleći lišiti se uobraţene slobode uma svojega i ţeleći izbaviti se od

ukorivanja savjesti, koja pri svjetlosti vjere obasjava i izobliĉava dejstva zle volje - glavni su

uzrok i osnovica bezboţnosti.

Odnosi izmeĊu visokih, sveštenih istina i pokvarenih ljudi sliĉni su ljudima koji boluju od oĉiju:

svjetlost im je nesnosna, osobito sunĉana; njima je prijatnija svjetlost od truloga drveta

(fosforna), nego li sunĉana svjetlost. (Inokentije, arhiep. Hersonski).

Tajne vjere sliĉne su suncu: neproniknute u suštini svojoj, one osvjetljuju i oţivljuju one koji

grede ka njihovoj svjetlosti, u prostoti srca; one osljepljuju samo drsko oko, koje teţi da u njih

pronikne.

Dubine tajni Svetog Pisma, i uopšte hrišćanske religije, korisne su: one su skrivene (tajanstvene)

da ne bi bile poniţavane; predlaţu se i nude se radi upraţnjavanja, i otkrivaju se radi toga da nas

duhovno hrane. (Blaţeni Avgustin).

Potrebno je paţljivo i ĉešće razmatrati svete istine vjere. Kao što sunĉana svjetlost tim više

blagotvorno utiĉe na rastinja ukoliko je većma okrenuta i otvorena prema njima, tako i boţanska

nauka tim više prosvjećuje i oţivljava vjerne, ukoliko su um i srce njihovo ka njoj obraćeni.

Bez potrebne paţnje nemoguće je dobro izuĉiti muziku, tim manje neradna duša moţe shvatiti

tajanstvene (boţanske) zvuke. (Zlatoust).

O predmetima vidljivoga svijeta mi imamo podvojene pojmove tada kada ih sami posmatramo;

sasvim pak ne u takom stepenu jasnoće i podvojenosti predstavljamo predmete po priĉanju

drugih, ma koliko to priĉanje bilo potpuno, negoli što je naše sopstveno posmatranje. Takvog su

svojstva i naša znanja o duhovnom svijetu. Naši pojmovi o njemu bivaju savršeniji, puniji i

dublji kada mi njih takoreći opaţamo, osjećamo ih ĉuvstvom vjere. Poznavanje razuma o

predmetima duhovnim bez osjećanja srcem, sliĉna su znanju po ĉuvenju.

Ako ţeliš umno pronicavati (umno sagledavati) tajne, onda na djelu ispuni zapovjedi sam sobom,

a ne traţi da ih samo poznaješ. (Sv. Isak Sirin).

Stepen poznavanja Bogootkrovene Istine odgovara svagda uspjesima našim u bogougodnom

ţivotu.

Da bi se ubijedio u istinama Hrišćanske nauke, treba poĉeti ţivjeti po hrišćanski, stoga što

hrišćanski naĉin ţivota uvodi u dušu mir i radost, i ĉovjek, okusivši ih, ne ţeli se rastavljati od

njih i teţi ka njihovom Izvodu - Iskupitelju našem (Jovan 7, 17). Lijepa apologija ţivota Isusa

Hrista jeste ţivot hrišćanina, u kome Isus Hristos ţivi. (D. Ugorle).

"Ti se moţeš zatvoriti u tijesnu pećinu, veli jedan bogoslov, moţeš imati zavezane ili izvaĊene

oĉi; no sunce svakodnevno putuje po svodu nebesnom u uobiĉajenom veliĉanstvu i krasoti

svojoj". To se moţe kazati i o vjeri u Gospoda Isusa Hrista. Neka bi Ga ljudi i odbacivali, neka

bi zatvarali srce svoje od ulaska NJegove blagodati, a svoj duh od NJegove svjetlosti, - On je

vjeran u svojim obećanjima i caruje kroz sve vjekove nad svima vidimim i nevidimim

svjetovima.

Spasitelj je o svojoj, osnovanoj NJime Crkvi, ĉuvarici i nositeljici religije Hrišćanske, rekao da i

sama "paklena vrata neće je nadvladati" (Mat. 16, 18). "Rijeĉi Hristove neće proći, pa makar bi i

nebo i zemlja bili uništeni". (Filaret Moskovski).

Crkva, osnovana Isusom Hristom, to je kula svjetilja na obali morskoj, na ĉijim se temeljima

ĉesto odrţavaju priliĉni slojevi pjene od morskih talasa, koji kao da prijete da je svu razruše, ali

na ĉijoj visini blješti svjetlost, koja se nikada ne gasi. (Ogjust Nikol).

Religija Hristova trijumfovaće nad sadašnjim uvredama koje joj nevjernici nanose, kao što je već

trijumfovala nad bivšim bjesnilom svojih neprijatelja; ona će svetkovati svoju pobjedu nad

perom sadašnjih laţljivih mudraca, kao što je pobjedniĉki likovala nad maĉem svojih starih

gonilaca.

"Oblaĉić - proći će", rekao je Sveti Atanasije o Julijanu Odstupniku, koji je posle kratkovremene

vladavine, u toku koje je ispoljio toliko neprijateljstva protiv Hrišćanstva, umirući ipak rekao:

"Galilejanine, Ti si pobijedio"! Ove gore spomenute rijeĉi Svetog Atanasija mogu se zgodno

primijeniti i na sve pokušaje laţnih teorija, da potkopaju vjeru ĉovjeĉanstva u njegovog

Boţanstvenog Gospoda i Spasitelja. (F. Šaf).

6. VJERA I DOBRA DJELA

sadrţaj

Da bi vjera bila spasavajućom, treba ţivjeti po vjeri. Jer "vjera je bez djela mrtva" (Jak. 2, 26), i,

sljedstveno, nesposobna je da dovede ĉovjeka do vjeĉnoga ţivota. (Filaret Moskovski).

Dobra djela - duša su vjere; vjera s dobrim djelima - ţiva je vjera.

Grijeh i vjera ne mogu ţivjeti zajedno; sa vjerom treba da je u isto vrijeme zdruţeno i

dobroĉinstvo. (Prota J. Tolmaĉev).

Kao što je vatri svojstveno da zagrijava, vodi da orošava, svjetlosti da obasjava, tako je i ţivoj

vjeri svojstveno da se ispoljava u dobrim djelima. (Sv. Tihon Zadonski).

Unutarnja vjera mrtva je bez spoljašnjih djela, ne samo po tome što bez djela nije moguće suditi

o njenom ţivotu, nego i stoga što bez djela nemoguć je i sami ţivot njezin, sliĉno tome kao što je

nemoguće i ţivotinji ţivjeti bez udisanja i izdisanja, tj. bez daha.

Vjera je bez djela mrtva. Takva je vjera vjera misli, a ne srca i ne ţivota. (Filaret, arhiep.

Ĉernigovski).

Prava vjera pri poroĉnom ţivotu ne donosi nikakve koristi. (Sv. Zlatoust).

Kakva je korist vjerovati hrišćanski, a ţivjeti bezboţniĉki?

Nepametno je, pa ĉak i glupo sumnjati u istine one nauke koja je samim Bogom dana, koja je

zapeĉaćena krvlju bezbrojnih muĉenika, potvrĊena ĉudesima i priznata ĉak i od samih zlih

duhova. No kud i kamo je nerazumnije vjerovati u istine te nauke, a ovamo ţivjeti onako kao da

to uĉenje i ne postoji ili da nije istinito.

Ne vjera na rijeĉima spasava nas, no djela zdruţena sa vjerom (Jak. 1, 22; Gal. 5, 6). (J.

Tolmaĉev).

Vjera bez djela i djela bez vjere podjednako će biti osuĊeni.

Vjerovati samo da ima Boga, nije dovoljno, jer i Ċavoli to vjeruju; treba vjeru opravdati djelima:

takvu vjeru traţi od nas Hristos.

Ako ţeliš biti spašen vjerom, zavoli i voli Onoga u Koga vjeruješ. (Filaret Moskovski).

Vjera bez ljubavi jeste slika bez ţivota.

Sa ljubavlju je - vjera Hrišćanska; bez ljubavi - vjera Ċavolska.

UreĊuj svoje vladanje, odnosno vladaj se po svojoj vjeri. Vjeruješ li priliĉno, tj. dobro, onda

dobro i ţivi.

Predaj se vjeri svom dušom svojom i svim ţivotom svojim, tako da vjera bude glavna misao

tvoga ţivota i sav ţivot tvoj projava vjere. (Filaret Moskovski).

7. O ODNOSU ĈOVEKA PREMA BOGU

sadrţaj

Blagougodnost Bogu. Sjećanje na Boga. Nada na Boga. Strah pred Bogom. LJubav k Bogu.

Samo Bog postoji radi sebe; mi pak svi postojimo radi Boga.

Ţivjeti po volji Boţjoj - eto tvoga blaţenstva, tvoje sreće; biti s NJime u zajednici - evo tvoga

naznaĉenja, pravila svih tvojih postupaka.

Neko je zapitao Avu Pimena: Kako treba da ţivim? Na to je starac odgovorio: "Pogledajmo na

Danila (proroka); na njemu se ne naĊe ni jedne druge krivice, nego li samo sluţenje Gospodu

Bogu njegovom".

Tako sve ĉini, i tako o svemu misli, da Bogu ugodiš; nema li u tebi te misli, onda će svako tvoje

djelo izgubiti svoju cijenu. (Sv. Jefrem Sirin).

O svakom preduzeću tvome ne pitaj se najprije da li će ono za tebe biti prijatno i korisno, a pred

ljudima pohvalno, nego prije svega i svaĉega, ispitaj da li će ono biti Bogu ugodno, ne će li biti

protivno NJegovim zapovijestima? (Filaret Moskovski).

Najprije ĉast Bogu, a potom već (staraj se) i o ostalom. (Sv. Zlatoust).

Traţi ono šta je Boţije, a ĉovjeĉije će samo sobom posle lasno[1] doći.

Ti se pobrini o Boţijemu, i Bog će se pobrinuti o tvojemu. (Sv. Zlatoust).

Bog nije nepraviĉan i nagraĊuje trudoljublje i trpljenje ĉovjekovo; i ĉovjek je duţan da bude u

takvom odnosu prema Bogu, pa treba da je trudoljubiv i trpeljiv.

Ti si duţan da budeš dostojan Onoga koji te je nazvao svojim sinom (po blagodati), i duţan si da

u svemu postupaš onako kako priliĉi Sinu Boţijemu. Prema tome, kada otpoĉneš ma šta raditi,

opomeni se da ti zoveš Boga Ocem svojim.

Mi hoćemo da naša djeca budu poslušna prema nama, a sami nećemo da budemo poslušni Bogu.

Prije nego li budemo sljedovali volji Boţjoj, treba da se ostavimo svoje mnoge volje.

Mlado drvo privezuju uz kolac i ono raste uspravno i pravilno. Tako i duša koja je privezala

svoju volju uz volju Boţiju, uznosi se gore k Bogu. (J. Tolmaĉev).

Ništa crnje i gore nema nego li biti samovoljan i ne ţivjeti po volji Boţijoj.

Ako ti ne osjećaš u sebi stalnu ţelju da izvršuješ ono što je Bogu po volji, ti si i slijep i gluv i

nijem, i bez ruku i bez nogu - onda si neuporedivo gori od najteţega bolesnika.

Ĉak i mi ne primamo za svoje drugove, ne dopuštamo u svoje društvo, ne trpimo u svome domu

onoga koji ţivi svagda s nama u nesuglasici. Tako i Bog, i tim više On kao Svesveti i

Pravosudni, nikada ne prima u Svoje nebesko carstvo ljude sa upornom, zlom voljom. (Prota J.

Tolmaĉev).

Volja Boţija je ne samo najviši zakon, nego i naše najveće blago. (Isti).

Ko ĉuva i ispunjava naredbe Gospod-nje, toga Gospod Bog ĉuva od svakoga zla.

Prava radost dolazi od Boga i daje se samo onome ko samoga sebe neprestano nudi na to, da

svoju volju odbacuje, a volju Boţiju u svemu izvršuje. (Sv. Antonije Veliki).

Ili radi ono šta Bog hoće, ili ćeš dobiti ono što ne ţeliš.

Ako ţeliš biti bez tuge, staraj se da ugodiš Bogu. (Ava Evagrije).

"Šta treba ĉiniti da bi ugodio Bogu"? - upitao je neko Sv. Antonija Velikog. Na to je on

odgovorio: "Ma gdje bio, svagda imaj pred oĉima svojima Oca Nebeskoga; ma kakvim se

poslom zanimao, pazi da li se to odobrava Svetim Pismom".

O! kako bi to divno bilo, kada bi mi ţivjeli u svetu ne po svojoj volji i mislima, no svagda bi

pitali Gospoda preko NJegovih rijeĉi Svetoga Pisma: kaţi mi Gospode da li treba to uraditi ili

ne? (Is. 8, 19. 20; 5 Mojs. 12, 8. 32; Ps. 142, 8).

Ĉovjek treba da bude takav, kao da stoji pred Sudom Boţijim. (Ava Agaton).

Sjećati se Boga potrebnije je nego disati. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Neka se tvoje tijelo kreće po zemlji, ali tvoja duša neka bude kod Boga.

Idi po zemlji, ali ţivi na nebesima. (Duhovni Margarit).

Smatraj da je svaki momenat vremena propao u kome se nisi Boga sjećao.

One sate (ĉasove) u koje nisi mislio i ne misliš o Bogu, i u koje nikakva dobra i poboţna misao

nije se nalazila u umu i srcu tvome, smatraj ih za propale. I onda promisli se, o ljubazni

hrišćanine, koliko li si vremena izgubio. Traţi oproštaj za prošlo od Gospoda, i u buduće ţivi

pametno i po hrišćanski.

Posvećujte Bogu poĉetak svakoga dana i noći molitvom, blagodareći Mu za prošlo, traţeći

NJegov blagoslov za buduće, i u produţenju dana, obuzeti svjetskim poslovima, podsjećajte se

po koju minutu Boga, tajno Mu uznoseći srce i misao poboţnu, molitvenu. Upravljajući se po

ovome paţljivo, naći ćete u sebi ono što je na-pisano u Psalmu (76, 4): "Sjetih se Boga, i

obradovah se". (Filaret Moskovski).

Sjećaj se Boga da se i On svagda tebe sjeća. (Sv. Isak Sirin).

Bog neće ostaviti tebe, ali se ti ĉuvaj da Ga ti ne ostaviš.

U svako vrijeme opominji se Boga i On će se opomenuti tebe kada padneš u bijedu. (Sv. Isak

Sirin).

Prije nego li te snaĊe nevolja moli se Bogu, i u vrijeme tuge naći ćeš Ga i ĉuće te. (Isti).

U vrijeme sjećanja na Boga umnoţi molitvu, te da On, kada Ga budeš zaboravio, ne zaboravi

tebe. (Sv. Marko Posnik).

Sjećanje na Boga ne samo ne ĉini prepreke našim upraţnjavanjima (poslovima), nego naprotiv

ĉini te su nam ona još prijatnija. Kada se nalazimo s dobrim drugom, mi produţavamo rad i u

prisustvu njegovu, i još sa većim zadovoljstvom i uspjehom, osobito kada nam on još moţe

pomoći svojim savjetom, kuraţi nas svojim prisustvom i ĉak nam pomaţe, ako mi u tome imamo

potrebe.

Ako budemo svagda umno posmatrali Boga, ako Ga se budemo neprestano sjećali, za nas će sve

lako biti, sve podnošljivo, sve ćemo lasno pretrpiti i podići ćemo se više svega. (Sv. Zlatoust).

Biti paţljiv pred Bogom, ili ĉesto i stalno, po mogućstvu, sjećati se Boga, ne samo da neće

zatrudnjavati vršenje poslova zemaljskih i vršenje obaveza svoga zvanja, no će ih još većma

olakšati i uvjenĉati još većim uspjehom, stoga što, pribliţavajući se k Bogu mišlju, ĉovjek dolazi

u bliţe, moţe se reći, prijateljske odnose i nalazi u Bogu svemoćnoga pomoćnika sebi.

Kada Bog ureĊuje, tada i teško postaje lakim. (Sv. Zlatoust).

Ko svagda hodi pred oĉima Gospodnjim, sa njime je svagda i u svemu Gospod. (Filaret, arhiep.

Ĉernigovski).

Potrudi se da ti Bog bude drug, i ĉovjeĉija pomoć neće ti trebati. (Sv. Simeon Studit).

Sva svoja djela oduševljavaj sjećanjem na Boga, stoga što bez Boga ne moţeš ništa uĉiniti, osim

grijeha.

Bez Gospoda ne samo grad ili dom ĉovjekov, no i gnijezdo grliĉino ne gradi se. (Filaret

Moskovski).

Uzaludno ćete rano ustajati i dugo sijediti za radom, ako Gospod ne pomogne.

Mnogo se moţe uraditi pri pomoći Gospodnjoj, samo ako se hoće da se mnogo uradi.

Sve je Bogu moguće; tebi pak nemoguće je išta uĉiniti bez Boga; no i tebi je "sve moguće

vjerujućemu" (Mar. 9, 23). (Filaret Moskovski).

Ni u ĉemu nije nam tako potrebna pomoć Boţija, kao u stvari našega spasenja, stoga što ni u

ĉemu nismo tako slabi kao u ĉinjenju dobra.

Ĉovjek moţe samoga sebe pogubiti, kao što i gubi; no spasti samoga sebe ne moţe. (Sv. Tihon

Zadonski).

Zlo ĉiniti i griješiti mi sami moţemo, kao što i griješimo; ali ĉiniti dobro bez Boga mi ne

moţemo. (Isti).

Pošto je Bog Tvorac svakoga dobra, zato se nikakvo dobro ne ĉini bez Boga. (Filaret

Moskovski).

Bez Boga ne samo ne moţemo kakvo dobro uĉiniti, nego ĉak ni htjeti ga ne moţemo. (Sv. Tihon

Zadonski).

Poĉetak je svake vrline Bog, kao i dnevne svjetlosti - sunce. (Sv. Marko Posnik).

Svo dobro nalazi se samo u jednome Bogu, tako da bez NJega i van NJega nema dobra.

Ĉešće se obraćaj mišlju i srcem ka Bogu - Izvoru vrlina, i sam ćeš tada sa NJegovom pomoći

ĉiniti dobra djela; a tada - ne boj se nikoga i niĉega u svijetu.

Porok, neka bi imao na svojoj strani svu vaseljenu, slabiji je od svega; a vrlina (dobroĉinstvo),

makar ostala i samohrana, moćnija je od svega, stoga što ima na svojoj strani Boga. Doista, ko

moţe spasti onoga protiv koga je Bog? Ko moţe pogubiti onoga kome pomaţe Bog? (Sv.

Zlatoust).

Kada Bog daje, tu zavist ništa ne moţe uĉiniti; a kada ne daje, ne pomaţe nikakav trud. (Sv.

Grigorije Bogoslov).

Ĉini sve po Boţijoj volji, pa ćeš u NJemu naći pomoćnika. (Ava Jovan).

Postojano se moli u svakome poslu, te da ništa ne ĉiniš bez pomoći Boţije. (Sv. Marko Posnik).

Ko se ne oslanja (gordo) na svoje trude, taj najvećma osjeća silu Boţiju. (Ava Isaija).

Ne oslanjaj se na svoje moći, i pomoć Boţija biće svagda uza te. (Isti).

Svaka nada, koja vrijeĊa nadu na promisao Boţiji - jeste bezboţnost.

Veoma je nesrećan onaj koji se ne nada na Boga i misli da sam sebe usreći.

Ko ne ţivi pod krovom Svevišnjega, za njega se nigdje ne moţe naći mirnog i bezopasnog

utoĉišta.

Kao što onaj koji je stao na pauĉinu, pada u provaliju, tako pada i onaj koji se oslanja na svoje

moći. (Sv. Nil Sinajski).

Ko se Boga boji, taj sve po volji Boţjoj ĉini. (Ava Evagrije).

Kao što svijeća unesena u tamnu odaju osvjetljava je, tako strah Boţiji, kada se useli u srce

ĉovjekovo, prosvjećuje ga i uĉi ga svima vrlinama i zapovijestima Boţjim. (Ava Jakov).

Strah pred Bogom jeste osnov i koren poboţnosti ĉovjekove, - strah da kako ne uvrijedi Boga

prestupljenjem NJegovih zapovijesti.

Gdje je straha Boţijega tamo je uspinjanje k vrlini, a gdje je nerad i gdje nema straha tamo je

silazak k bezakonju. (Duhovni Margarit).

Bez straha Boţijega, pri samome strahu ĉovjeĉijemu, moţe se samo izgledati dobar a ne biti.

Neko je kazao o sebi: Ja se bojim Boga, no bojim se i takvoga ĉovjeka koji se ne boji Boga.

Strasti ne mogu preodoljeti one (ljude) koji u sebi imaju straha Boţijega.

Kao što se vosak topi od vatre, tako i nevaljala misao od straha Boţijega. (Ava Talasije).

Ĉuvaj u sebi strah Boţiji, i - ne boj se padanja u grijeh.

Najveća je od nebesnih ptica - orao; od zvjerova zemaljskih - lav, a od sinova ljudskih - onaj koji

se boji Gospoda. (Sv. Jefrem Sirin).

Ako se uzbojiš ĉovjeka, od Boga ćeš biti poniţen; a ako se uzbojiš Boga, onda ćeš i od ljudi biti

poštovan. (Sv. Zlatoust).

Strah Gospodnji smirava ĉovjeka, ali ga i u isto vrijeme i uznosi.

Ko se boji Boga više svega, taj se već niĉega u svijetu ne boji (Psal. 112, 6). (Prota P. Sokolov).

Ko se istinski boji Boga, taj se nikoga ne boji, pa makar išao posred samrtne tame.

Onaj koji se boji Boga, jaĉi je nego li svi Ċavoli.

Ko se ne boji Boga, taj treba svakoga da se boji.

Neka je strah Boţiji vazda s nama i tada nas neće ništa oţalostiti: ni bijeda, ni bolest, ni ropstvo,

plijen ili ma šta drugo nesrećno.

Boj se Boga ne kao muĉitelja, no Ga se boj iz ljubavi. (Sv. Atanasije Veliki).

Bog je ĉovjekoljubac, kako Ga svi mi nazivamo; duţnost je ĉovjekova da bude bogoljubac.

A kako da ne ljubimo Gospoda? NJime ţivimo, NJime dišemo, NJime se krećemo. I zar onda

nije ĉudno, zar nije protivno prostome razumu da se srcem obraćamo ka onome što je van Boga i

što nas moţe pogubiti?

Poboţni Makarije, uĉenik Sv. Antonija, idući jednom sa braćom, ĉu jednoga djeĉaka gdje

govoraše svojoj majci: "Jedan bogataš voli mene, a ja ne znam zašto ga mrzim; dok jedan

siromašak mrzi mene, a ja ga volim". Ĉuvši ovo, Sv. Makarije zaprepasti se i zamisli se. Šta je s

tobom? - upitaše ga braća. "Rijeĉi koje sam ĉuo - odgovori sv. Starac - znaĉe ovo: Gospod Bog,

bogat u milosrĊu, svakodnevno nam pruţa dokaze oĉinske ljubavi svoje, a mi bezumnici, ne

umijemo da cijenimo dare NJegove; no duh dušegubni, siromašni i zlobni (tj. Ċavo), mrzi nas i

kao urliĉući lav traţi da nas proţdere, a mi zaslijepljeni, volimo ga i ne stidimo se robovati mu"!

Kada bi vidjeli da je potok u toku svome zaustavljen parĉetom hartije, mi bi se zaprepastili tim

viĊenjem. - Sliĉnoj pojavi naliĉimo i mi, kad kojekakve sitnice odvlaĉe našu paţnju od Boga, a

privlaĉe naš um i uobraţenje ništavni predmeti i smetaju nam da se zbliţimo sa Bogom u

uzajamnoj ljubavi.

Uz ljubav k Bogu nemoguće je dodati sklonost ka zemnim predmetima.

Ĉiji je um privezan ma kojoj i ma kakvoj zemaljskoj stvari, taj ne ljubi Boga. (Sv. Maksim

Ispovjednik).

Kao što dvije duše ne mogu oduševljavati jedno i isto tijelo, tako i dvije ljubavi - ljubav ka Bogu

i ljubav ka svije-tu - ne mogu oduševljavati jednu dušu. (Sv. Filaret Moskovski).

Dvije vrste ljubavi proizvode dvije vrste graĊanstva u cijelom svijetu. LJubav ka Bogu ĉini nas

graĊanima gornjeg Jerusalima, nebeskoga grada; ljubav pak ka svijetu ĉini nas graĊanima

Vavilona (grešnoga grada). Neka sada svaki sebe upita: Šta voli? i saznaće ĉiji je on graĊanin.

(Blaţeni Avgustin).

Sve stvari u prirodi kreću se po svojoj sklonosti: lake se podiţu u visinu, teške tegle k zemlji.

Kod razumnih stvorenja, ljubav sluţi svim naklonostima a one teţe onamo kuda ih vuĉe strast,

koja u srcu preovlaĊuje. Tako, ako u nama gospodari ljubav prema truleţnim zadovoljstvima,

ţelje za poĉastima i slavom, tada mi prinadleţimo iskljuĉivo zemlji, i uzvisiti se do nebesnih

stvari biće nam tako teško i trudno kao kamenu kada ga u vis bacimo. No ako mi, obuzdanjem i

slabljenjem tijela, podavimo u srcu sve zemaljske ţelje - tada će se naš bogosliĉni duh, ne

zadrţavan nikakvim preprekama, brţe uzdići ka Bogu, nego li što baĉeni u vis kamen poleti s

visine dolje, ka zemlji.

Blaţeni Avgustin, objašnjavajući smisao izreke Psalmopjevca: "Imţe obrazom ţelajet jelen na

istoĉniki vodnija, sice ţelaet duša moja k tebje, Boţe[2]" (Ps. 41, 2), govori da jelen obiĉno

umrtvljuje zmije koje mu se, kad on traţi vodu, na putu naĊu, i da od toga (jedenja zmija) osjeća

silnu ţeĊ, te sa još većom brzinom trĉi izvoru. "Hoćete li znati, produţava blaţeni uĉitelj Crkve,

zašto u vama nema toliko silne ţeĊi za savršenstvom i tolike nezadrţljive teţnje k Bogu? Stoga

što vi ne gazite zmije, a vaše su zmije ĉulne pohotljive strasti. Umorite ove zmije nepravde, - i

tada ćete sa udvojenim usrĊem poletjeti ka Izvoru ţivota i istine".

Vatra naloţena na zemlji ne teţi ka zemlji, no se svagda diţe u vis; tako i ljubav tvoja ne treba da

teţi ka tebi, već svagda da teţi k Bogu.

Mi treba da imamo tri srca: 1) za Boga: srce ĉisto; 2) za bliţnje: srce milostivno; 3) za sebe: srce

oštro. (Andrijan Jugski).

Mi smo toliko obavezni ljubiti Boga većma no sebe, koliko je On veći od nas.

Mjera ljubavi prema Bogu jeste ljubav bez mjere.

Za Boga nema niĉega prijatnijeg nego li ljubav. Ništa tako nije ugodno Bogu kao srce ĉovjekovo

koje gori ljubavlju prema NJemu. Bez ljubavi svi postupci ĉovjekovi, ma koliko po spoljašnosti

izgledali dobri, pa ĉak i veliki, ništa ne znaĉe u oĉima Boţijim i protivni su Bogu.

Kiša biva korisna za zemlju ako ne pada kada se zemlja još nije oslobodila od snijega i leda, već

pada kada je se zagrijala sunĉanom toplotom; sliĉno ovome i blagost Boţija nalazi dovoljno

primanja samo u srcima koja su zagrijana ljubavlju k Bogu.

LJubav ka Bogu sve preobraća u sredstva za naše spasenje i blaţenstvo; bez nje, sva sredstva ne

dostiţu cilja Ne moţe goriti ţiţak bez jeleja (ulja), pa i molitva ne moţe ozariti (osvijetliti) bez

ljubavi. Dim od kadionice ne moţe se pojaviti bez vatre u njoj, i molitva bez ljubavi neće se

uzdići k Bogu.

Nedostatak ljubavi ništa ne moţe zamijeniti. Ali ljubav zamjenjuje sobom sve nedostatke. Voli, i

ti ćeš postupati praviĉno u svakom sluĉaju, i to neprimjetno. Ovo duhovno naĉelo nauĉiće te

kako treba postupati u svima okolnostima. (Inokentije, arhiepiskop Huam.).

Ne govori mi da ti Boga ljubiš - to su samo gole rijeĉi; pokaţi ljubav svoju na samom djelu. (Sv.

Zlatoust).

Gdje je prava ljubav prema Bogu, tamo usta, tek što se otvore, blagodare Bogu i proslavljaju Ga.

(Prota J. Tolmaĉev).

Najvjerniji znak da u nama nema još ni zaĉetka ljubavi k Bogu jeste - osjećati tegobu u sluţenju

Bogu, ne htjeti izvršavati, a još više sasvim neispunjavati svoje obaveze prema NJemu. Blaţeni

Avgustin umjesno primjećuje: "Trudovi za one koji ljube nisu nesnosni; oni ih razveseljavaju

kao lov lovce zvijeri, ptica i riba. Voleći nešto, mi ne opaţamo truda ili i sami trud volimo".

Neko je rekao Avi Agatonu: "Meni je data zapovijest, ali ispunjavanje zapovjedi skopĉano je sa

tugom; hoće mi se da ispunim zapovijest, ali se bojim tuge." Starac je na to odgovorio: "Kad bi ti

imao ljubavi, ti bi ispunio zapovijest i pobijedio bi tugu".

Zar ćeš naći potkrepljenja za izvršavanje podviga poboţnosti kod onoga, kod koga nema

plamene ljubavi prema Bogu?

Samo voli - i tada ćeš moći uĉiniti sve što hoćeš. (Blaţeni Avgustin).

Voli sve u Bogu (radi Boga) i u svemu ljubi Boga.

Onaj ne ljubi Boga ko ljubi ono što Bog zabranjuje ljubiti.

Velika je uvreda za Boga ako ti postaviš svijet za takmaca (protivnika) Bogu.

Svaka duša, koja ma što drugo voli većma nego li Boga, preljubnica je.

Svemogući Tvorac naš, ukoliko nema sebi ravnoga, utoliko i ljubav našu neće ni sa kim da dijeli,

već traţi od nas svo srce naše; i premda nam nareĊuje da imamo ljubavi prema bliţnjima, ipak

neće da ta ljubav bude ma koliko prepreka našoj svom dušom ljubavi prema NJemu - Bogu.

(Teofan Prokopović).

Bliţnjega ne vrijeĊaj i ne oboţavaj, a sebe ne obogotvori (ne ponosi se); Boga voli svom snagom

duše i duha svoga, tj. svim srcem i svim umom.

Voljeti sebe treba samo radi Boga i djelimiĉno radi bliţnjih; ljubiti bliţnje treba radi Boga; a

ljubiti Boga treba radi njega Samoga, te stoga više svega. (Filaret Moskovski).

LJubav prema sebi treba prinositi na ţrtvu ljubavi prema bliţnjima; a ljubav prema sebi i

bliţnjima treba prinositi na ţrtvu Bogu. (Isti).

Ako ţeliš da spaseš sebe vjerom, zavoli i voli uvijek Onoga u koga vjeruješ. (Isti).

Gori plamenom Boţanske ljubavi, da ne goriš onim od ĉega će goriti Ċavoli.

Voli Boga svim srcem, svom dušom i svima pomislima svojim, ako ţeliš naslaĊivati se vjeĉnim

radostima vjeĉnoga blaţenstva, i to još na zemlji ţiveći. A te radosti su, vjeruj mi, tako velike,

tako zadovoljavaju naše srce, da ništa u ovome svijetu neće i ne moţe te obmanuti ili zavesti.

Ništa u svijetu nema tako što bi moglo odvojiti od ljubavi prema Bogu srce, u koje se ta ljubav

uselila. (Ava Isaija).

"Kako ću sebe saĉuvati od iskušenja"? - upitao je neko Avu Pimena. - Sveti starac je odgovorio:

"U kotao, koji neprestano vri, ne pada muva; i dušu, koja neprestano kipti ljubavlju prema Bogu,

ništa sablazniti ne moţe".

Ako iskreno zavoliš Boga i budeš stalan u tome voljenju, nikakva strast ne moţe tobom ovladati.

(Sv. Simeon Novi Bogoslov).

Svijet i sve što je u svijetu ne znaĉi ništa za onoga kome je Bog sve i sva.

LJubav prema Bogu jeste neiscrpno blago: ko je ima, taj je bogat; ko je lišen nje, taj je

siromašan. (Sv. Vasilije Veliki).

Ako bi mi nešto van Boga voljeli, nama će onda nešto nedostajati, jer naše srce svagda nešto

traţi i "do toga vremena je uznemireno, dok ne dostigne ljubav Boţiju". (Prota J. Tolmaĉev).

Ako je tebi dosadno, to biva zbog toga što Boga još ne voliš. Ako nevjesta voli mladoţenju

svoga, onda njoj s ljubljenim njenim ni siromaština, ni bijeda, ni tamnica nisu teške; samo joj je

teţak razdvoj od njega, i tada - ni bogatstvo, ni radost ne utješavaju je. Pa kada ljubav ljudska to

ĉini, koliko li će većma ljubav Boţja? - Zavolite Boga i nastanite Ga u srca vaša, i tada neće biti

dosadno, no ćete osjećati svagda neopisanu radost i sladost, svagda ćete ţivjeti u spokojstvu

duha. Reĉeno je: "Okusite i vidite kako je blag Gospod" (Ps. 33, 9). Simeon Zost).

S ljubavlju prema Bogu svuda je za ĉovjeka raj; bez nje - svuda je pakao.

NAPOMENA:

1. Lasno=lako

2. Kao što ĉezne jelen za izvorima voda, tako ĉezne duša moja Tebi, Boţe.

8. UNUTRAŠNJE I SPOLJAŠNJE BOGOPOŠTOVANJE

sadrţaj

Ĉovjek se sastoji iz duše i tijela. Stoga i odnosi naši prema Bogu, kao biću potpuno savršenom,

uzroku našega bića, spasenja i blaţenstva, treba da se ispoljuju ne samo dušom nego i tijelom;

drugim rijeĉima: naše Bogopoštovanje treba da bude ne samo unutrašnje nego i spoljašnje.

Ako u drvetu ima ţivota, taj se ţivot mora svakako i otkriti. Drvo se najprije pokriva lišćem,

cvjetovima i naposljetku rodom; tako i unutrašnje Bogopoštovanje, istinsko, ţivo i stvarno,

neophodno biva sjedinjeno sa spoljnim Bogopoštovanjem.

Ko ne zna tijesnu vezu meĊu pokretima duše i njihovim ispoljavanjem? Kome nije poznato da

ĉovjek, ovladan nekim silnim osjećanjem, nikako ne moţe prikriti bujne pokrete svoje duše? Daj

ma i jednoga koji je ţalostiv prema siromahu, a koji ne bi svoju bolećivost izrazio kakvim bilo

znakom? Daj naĊi ma i jednoga dobroga sina koji ne bi ma kako i ma koliko ispoljio svoju

pokornost roditeljima? Narod koji uvaţava svoga vladara, objelodanjuje to uvaţenje ma kakvim

bilo spoljnim pokretima.

Otac koji je bogat i nije prestario, ne traţi da mu već odrasla djeca ĉine osobite usluge od svojih

dobitaka, ali mu je svakako milo kad mu djeca ponešto donesu, jer u tome on gleda znake ljubavi

i poštovanje koje mu djeca ukazuju. Sliĉno tome i Otac Nebesni ne potrebuje (pokloniĉkih)

putovanja (jednog od znakova spoljašnjeg Bogoštovlja), no sa blagoraspoloţenjem pogleda na

njih kao na ţrtve, ako su one izrazi našega usrĊa, blagodarnosti i ljubavi prema NJemu. "Bog

ljubi onoga koji dragovoljno daje" (2. Kor. 9, 7).

LJubav - evo prvoga i glavnoga ĉuvstva (osjećanja) kojim treba da su zapeĉaćeni svi naši odnosi

prema Bogu; no ljubav hladna, koja se niĉim ne ispoljuje, nije ništa drugo nego li prosto

uobraţenje, prazna slika ili mašta, sliĉna vatri naslikanoj na hartiji, koja ni pri bljesku boja ni

svijetli ni zagrijeva. Stoga, ako je "vjera, po rijeĉima Apostola (Jak. 2, 20), bez djela mrtva",

kakvim onda naĉinom ljubav moţe postojati bez djela - ljubav, od koje i sama vjera pozajmljuje

svoju snagu i stvarnost? (Gal. 5, 6).

Ako je hladna ljubav naša - hladna biva i radljivost naša. (Blaţeni Avgustin).

Spoljno Bogoštovlje, sluţeći kao izraz unutrašnjih obuhvatajućih dušu ĉuvstava prema Bogu, sa

njima zajedno podrţava ove osjećaje, utvrĊuje ih i ojaĉava. Ono - spoljno Bogoštovlje - tako je

neophodno i prijeko potrebno, kao kora i lišće, ti spoljni ukrasi drveta koji su prijeko potrebni za

ţivot i cjelinu samoga drveta.

Drvo bez kore uvene i osuši se; tako i unutrašnje Bogoštovlje bez spoljnoga oslabljava i sasvim

se uništi.

Zašto sade voćke u baštama i vrtovima? Razumije se, radi toga da donose ploda. A našta je lišće?

Ono je samo spoljni ukras drveta, no ako bi ga pokidali drvo bi se osušilo i ploda ne bi bilo. Isto

bi to bilo ako bi uništili i spoljašnje Bogosluţenje, koje dejstvuje na srce i um i koje tronjava

(dira, potresa, umiljava) dušu.

Kao što unutrašnje Bogopoštovanje ne moţe postojati bez spoljašnjega, sliĉno drvetu lišenom

kore i lišća, tako i samo spoljnje Bogoštovlje bez unutrašnjega nije pravo ni stvarno. Ono je

sliĉno tijelu bez duše, ili figuri ĉovjeĉijoj naĉinjenoj od voska, koja ima sliku ĉovjeka ali u samoj

stvari nije ĉovjek.

Spoljašnja vidljiva poboţnost bez unutrašnje jeste licemjerstvo i obmana. (Sv. Tihon Zadonski).

Spoljna poboţnost bez unutrašnje - isto je što i kanija[1] bez noţa. Smiješan bi bio onaj vojnik

koji bi pokušao da se samo kanijom tuĉe sa neprijateljem; smiješni su i oni ljudi koji hoće da se

uzdignu nad tijelom i svijetom samo spoljašnjom poboţnošću. Ako oni misle da mogu takom

poboţnošću (tj. spoljnom) da ugode Bogu, onda su oni jadna stvorenja!

NAPOMENA:

1. Kanija=korice za noţ

9. ZVANJE I OBAVEZE HRIŠKANINA

sadrţaj

Hrišćanina ne ĉini pravim hrišćaninom samo ispovijedanje vjere (pripadanje Hrišćanstvu), nego

vjera i vrline koje iz vjere proistiĉu. (Sv. Tihon Zadonski).

Nemoguće je biti hrišćanin, ne ţiveći po hrišćanski.

Ko ne ţivi istinski po hrišćanski, taj se nalazi u stanju moralnoga mrtvila, idolosluţenja. On, ili

biva ţrtvom tvari, sluţeći umjesto Bogu bogatstvu, oboţavajući trbuh; ili obratno: postavlja sebe

za idola i traţi sebi na ţrtvu sve što zemlja proizvodi. (Filaret, mitrop. Moskovski).

Ime hrišćansko bez ţivljenja po hrišćanski jeste licemjernost. (Sv. Tihon Zadonski).

Kao što Judu, koji je imao nevaljale i zle misli, namjere i preduzeća, nije zaštitilo zvanje apostola

od veće kazne, tako i nas zvanje hrišćanina neće osloboditi od sliĉne kazne, ako se mi ne budemo

vladali po zakonu Hristovu. (Andrija Jugski).

Zvanje je hrišćanina vrlo visoko; treba se mnogo starati da ga ispuniš. (Filaret, arhiep.

Ĉernigovski).

Hrišćanin koji ne uspijeva (ne napreduje duhovno) u Hrišćanstvu nije hrišćanin.

Hrišćanin ne treba da se zadovolji time što nije idolopoklonik, što se kloni svjetskoga meteţa,

sujete, gordosti, raskošnosti itd. Ko hoće da plovi iz staroga u Novi svijet nije dosta da samo uĊe

u laĊu i okrene je Novome svijetu, već treba da se neprekidno trudi i putuje ka Novome svijetu,

dok ne stigne onamo kuda je pošao. Isto tako biva i sa starim i novim ţivotom. Ako je spoljašnji

ţivot staroga ĉovjeka na potreban naĉin oĉišćen, onda smo duţni starati se da se potpuno

obuĉemo u novoga ĉovjeka; potrebno je savršeno se oĉistiti i prosvjetiti u unutrašnjoj dubini

dušinoj.

Hrišćanin je duţan da neprekidno ide naprijed, ali je korisno da se ovdje ondje okrene i nazad -

na svoju prošlost, da ne bi nešto rĊavo ponavljao, te da bi prestupe zaglaĊivao suzama pokajanja

i zapoĉeto dobro usavršavao.

Prava ĉast hrišćaninova jeste slava Boţija; prava revnost za ĉast jeste plamena ljubav prema

Bogu i bliţnjima.

Hrišćanin ne treba da smatra da on ima ma i jednoga neprijatelja u svijetu, pa makar mu svijet ne

dao ni jednoga prijatelja. (Filaret Moskovski).

Hrišćanski ţivot nije ništa drugo nego li svagdašnje, do kraja ţivota, pokajanje. (Sv. Tihon

Zadonski).

Hrišćani, ili odrekavši se naslada stradaju lišenjem, ili dopuštajući sebi naslade, moraju stradati

raskajanjem. (Filaret Moskovski).

Hrišćanin koji se ne kaje, biće mnogo stroţije od neznabošca suĊen.

Bog se ne huli toliko neĉistim ţivotom neznabošca, koliko razvratom hrišćanina. (Sv. Zlatoust).

Bogati hrišćani, ako su oni doista pravi hrišćani, potpuno su siromašni, a to stoga što, uporedivši

s vjeĉnim nebesnim blagima, smatraju sve svoje zlato prašinom, te ga i ne smatraju bogatstvom,

ni-ti se njime ushićavaju. (Blaţeni Avgustin).

Hrišćani mogu, sliĉno putnicima, da se bez prekora koriste svojim zemaljskim dobrima, kao

putniĉkim troškom za vrijeme svoga putovanja ka nebesnoj otadţbini, samo ne treba da taj trošak

odviše (tj. gotovinu) cijene, niti da mu se srcem predaju. (Prota P. Sokolov).

Hrišćanin treba po mogućstvu da ograniĉava svoje potrebe; trezvenost i umjerenost - najljepša je

gotovina koja se moţe sobom ponijeti na put ka nebu. (Kliment Aleksandrijski).

Jadan je onaj hrišćanin koji ţeli da se na ovome svijetu obogati. (Sv. Tihon Zadonski).

Ţalostan je onaj hrišćanin koji mnogo u ovome svijetu iziskuje i teĉe. (Isti).

Pravi je onaj hrišćanin koji nosi Hrista u srcu svome. (Ava Leontije).

Hrišćanin je onaj koji, ukoliko je to ĉovjeku moguće, podraţava Hrista rijeĉima, djelima i

pomislima. (Sv. Jovan Lestviĉnik).

Sveti Grigorije uporeĊuje hrišćani-na sa ţivopiscem. "Svaki od nas, veli on, jeste ţivopisac

sopstvenoga ţivota svoga. Naša duša jeste platno; vrline su boje; Isus Hristos jeste slika s koje

mi treba da kopiramo". - Prekrasno uporeĊenje! Kao što ţivopisac ima u umu, uobrazilji i pred

oĉima predmet kojega hoće da na platnu naslika, tako i hrišćanin u svima svojim djelima i

dejstvima treba da upire pogled svoj na Isusa Hrista. I kao što ĉetkica, pokretana rukom

ţivopisca, stavlja na platno boje sliĉne onima koje već ima u svojoj mašti, tako i volja naša,

potpomagana blagodaću, kroz izvršavanje vrlina koje se nalaze u Isusu Hristu, usiljava se da

naslika NJegovu sliku u duši svojoj, i mi postajemo više manje hrišćani, gledajući na to ukoliko

više ili manje imamo sliĉnosti sa Isusom Hristom.

Pravi hrišćanin jeste stalni krstonoša, i hrišćanski ţivot jeste neprekidno nošenje krsta.

U svakoga hrišćanina mora biti svoj krst, kao u putnika svoj štap.

Ako nećeš uzeti krst svoj i ići za Isusom, ili izvršavati ono što je On zapovjedio, budi uvjeren da

nisi hrišćanin, makar i posjećivao hrišćansku crkvu.

Hrišćanin koji nosi krst svoj sa tugom, a ne sa radošću, još ne razumije cijenu njegovu.

Kao što je krst Hristov vrata carstva Boţijeg za sve, tako je krst hrišćanski kljuĉ carstva za

svakoga sina carstva. (Filaret Moskovski).

Muĉan je i teţak za tijelo ţivot pravoga hrišćanina, ali on za to dobija obilnu nagradu i zasluţno

uzdarje od pravednoga Darodavca.

Hrišćanin koji provodi ţivot u skrušenosti, umire u radosti.

Hrišćanin moţe slobodno i sa radošću sebi pri nastupanju smrti govori-ti: "Gdje ti je, smrti,

ţalac[1]?? " (1 Korinć. 15, 55).

Pravi hrišćanin, ţiveći na zemlji, odriĉe se ĉulnih zadovoljstava, kojima svijet ugošćava svoje

sluge i ljubitelje; ali zato, po smrti, udostojava se takvih blaga na nebu, kojih ovdje, po rijeĉima

Apostola, "oko ne vidje, i uho ne ĉu " i koja " u srce ĉovjeku ne doĊe" (1 Korinć. 2, 9), tj. kakva

ni predstaviti sebi nije moguće.

Hrišćanin još na zemlji dobija sebi utjehu od Boga, koja ga prinuĊava da zaboravlja, i ĉak da ne

osjeća one nevolje i lišenja koja prate sudbinu svakoga sljedbenika Hristova.

Pravi hrišćanin raduje se i u stradanju, raspoloţen je i u nevoljama. "Kad nas grde, blagosiljamo;

kad nas gone,trpimo; kad hule na nas, molimo" (1 Korinć. 4, 13. 20), govore o sebi pravi

sljedbenici Hristovi. (Dimitrije, arhiep. Volinski).

Hrišćanin biva omrznut od svijeta, ali zato ga Bog voli.

U ĉovjeka hrišćanina samo je jedna jedina nesreća, jedna nevolja moţe biti - Boga razgnjeviti.

(Sv. Zlatoust).

NAPOMENA:

1. ţalac=ţaoka

10. SPASENJE DUŠE I VRLINA

(DOBROĈINSTVO)

sadrţaj

Spasenje duše hrišćanin treba da smatra za svoj glavni cilj, pa ĉak za jedinstven cilj, a sve ostalo

- za sredstva ka tom cilju.

Sva djela ovoga svijeta, ma koliko nam se uĉinila da su vaţna i velika, samo su kao podreĊena,

drugostepena. Jer prvenstveno i najvaţnije od sviju djela treba i mora da bude djelo našega

spasenja. (Prota Avram Nekrasov).

Vjeĉno spasenje tako je potrebno, da bez njega sve ostalo je samo ništavilo.

Sve stvari ovoga svijeta, sva blaga, darovi zemaljske sreće, ĉak sve nauke, vještine i umjetnost

treba da se cijene samo utoliko i u toj mjeri ukoliko pomaţu uspjehu u vrlinama i dobroĉinstvu

(1 Car. 2, 10; Jerem. 9, 24). (Petar, episkop Tomski).

Onamo nema prekrasnoga gde nema dobroga i korisnoga. (Sokrat).

Stvarno je korisno ono što moţe posluţiti da se dobije vjeĉni ţivot, a ne udobnosti i radosti

zemaljske. (Sv. Amvrosije Milanski).

Ne treba osuĊivati nauku ili poznavanje stvari; znanje je samo po sebi dobro i od Boga

ustanovljeno; ali njemu treba svagda pretpostavljati dobru i ĉistu savjest i poboţan ţivot - ĉineći

dobro. (Toma Kempijski).

Odveć je bezuman onaj koji se najviše stara o onome što ne sluţi njegovom spasenju. (Isti).

Ako samo tjelesno poţiviš (ugaĊajući samo tijelu), onda ćeš i dušu i tijelo pogubiti; ako li pak

poţiviš po Boţijemu zakonu, onda ćeš oboje spasti. (Sv. Serafim Sarovski).

Mi smo neprijatelji samima sebi ako gubimo iz vida spasenje duše svoje. (Po Filaretu

Ĉernigovskom).

Grijeh mami prijatnošću, a put dobroĉinstva (vrline) posijan je trnjem; no ko osjeća plod jednoga

i drugoga, naći će sladost u gorĉini vrline i gorĉinu u sladosti grijeha. (Duhovni Margarit).

Ako prinudiš zlikovca da ĉini dobro, uvjeravam te da će te uskoro zavoljeti. Nagnajte ljenjivca

da radi, on će se uskoro zaĉuditi koliko je i zašto je mrzio trud. Sokrat je nazivao dobroĉinstvo

(vrlinu) znanjem; svaki porok moţemo nazvati glupošću, jer je on sljepoća uma, i jer je u njemu

mnogo više stradanja, nego li prijatnosti. (Karamzin).

Rugobu i gadost poroka i ništavilo svoje tek ćemo tada osjetiti kada budemo oĉarani krasotom

vrline (dobroĉinstva) i beskrajnim savršenstvima Svemogućega Tvorca.

Vrlina je veliĉanstvena u porfiri, mila u ritama; preslavna je pod štitom i šljemom, znamenita i na

njivi sa ralicom; pohvalna je u hramu pred sveštenim oltarem; blagoslovena je i u domu, i u

gradu, i u selu. Ma s koje strane pogledamo na lice njeno, ona je svuda ĉista, prekrasna,

boţanstvena.

Slastoljubije je minutno; a vrlina je besmrtna. (Periander).

Vrlina se podvrgava gonjenju; no ta gonjenja završavaju se slavom. (Inokentije, arhiep.

Hersonski).

Prava vrlina na vatri ne gori i u vodi ne tone, tim više na zemlji ne propada. Šta su, npr., svetom

Zlatoustu, Atanasiju Velikom i drugim zaštitnicima vjere i poboţnosti naudili izgnanjem? -

Samo su ih proslavili. (Prota Avram Nekrasov).

"Neka klevetaju istinu, neka mrze na ljubav, neka uništavaju ţivot; istina će se opravdati; ljubav

će pobijediti, ţivot će vaskrsnuti!"

Ako ţeliš spasenja, ĉini sve što vodi k njemu. (Sv. Isidor Pelusiot).

Kao što na stepenicama postoji prvi stupanj penjanja od zemlje, tako i u ţivotu po Boţjoj volji

poĉetak uspjeha jeste udaljenje od zla. (Sv. Vasilije Veliki).

Neĉinjenje zla jeste samo "prvi stupanj" u poboţnom ţivljenju, ništa više nego izlazak iz

poroĉnog ţivota ka poboţnosti. Da bi stekao spasenje svojoj duši, nije dovoljno ograniĉiti se

samo uklanjanjem od zla, no treba i dobro ĉiniti. "Ukloni se oda zla i ĉini dobro", veli

Psalmopjevac (Ps. 33, 15).

Kao što je grešno ĉiniti zlo, tako je grešno i dobro ne ĉiniti. (Sv. Tihon Zadonski).

Ne samo ĉinjenje zla, no i propuštanje ĉinjenja dobra, podvrći će se strogo odgovornosti i

suĊenju. (Prota P. Sokolov).

Podjednako su rĊavi: gotovost na zlo i oklijevanje na bolje. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Ne predavajući se poroku i ne radeći sa usrĊem Gospodu, mi, kao prašina u vazduhu, vrtimo se

izmeĊu neba i zemlje: nema u nas ni poleta ka nebu, ni taĉke stajanja na zemlji. Neprijatno je

posmatrati na drvo s golim granama i granĉicama; neprijatno je vidjeti zamrzlo polje na kome se

ne zeleni ni jedna travka; no još je ţalosniji izgled srca hladnoga prema dobru, bez sokova i

snage za dobro, bez cvjetova i duhovnoga ţivota, bez ploda pravde.

Malo je ne ĉiniti zlo; treba ĉiniti dobro; treba ĉak traţiti sluĉaj da uĉiniš dobro. Ko traţi takav

sluĉaj, svagda će ga naći.

Ne zadovoljavaj se mišlju, osjećanjem, rijeĉima tamo gdje je potrebno i moguće djelo. Dobro je,

ako u tebi nije kameno srce; ali nije dobro, ako je u tebe suva i savijena ruka, koja se ne pruţa i

ne otvara za siromašne. (Filaret, mitrop. Moskovski).

Nemoguće je doći k spasenju, ako u samoj stvari ne poĊeš pravim putem spasenja. (Isti).

U nekih nema samo moći ĉiniti dobro, a dobre namjere postoje.

Dobra namjera tek je tada korisna, kada se na svaki naĉin pregalaštvom dovodi do ispunjenja.

Ima ljudi kojih je put posut dobrim namjerama, no dobre namjere ostale su neispunjene, i njihov

put skrenuo je ka adu - paklu.

Dobra namjera jeste dobar temelj dobroga djela. No kada je poloţen dobar temelj, tada još nije

sve dovršeno. Za dobrom namjerom treba da sljeduje briga i staranje o taĉnom ispunjenju

njenom.

Kao što sama ţelja za hranom još ne utoljava glad, i sama ţelja za pićem još ne uništava ţeĊ, niti

sama ţelja odati se trgovini, obogaćuje: tako i sama ţelja za spasenjem ne spasava nas. (Prota

Avram Nekrasov).

Ţelja bez djelatnosti ništa drugo nije nego li besplodno drvo, pogodno samo za sjeĉu. (Isti).

Ţivi tako kako bi duša tvoja bila pokretna na dobro, kao vatra.

Kao što je, ne trudeći se, nemoguće kupiti sebi za pare pismenost ili kakvu vještinu, tako je

nemoguće steći naviku u vrlini (dobroĉinstvu) bez staranja, vrednoće i usrĊa. (Sv. Jefrem Sirin).

Kao što se dijete uĉi govoriti, tako se punoljetni uĉi da bude dobroĉinac; oboje biva posredstvom

vjere i upraţnjavanja.

Ko se pouĉava lekcijama dobroĉinstva, a ne ispunjava ih, sliĉan je ĉovjeku koji ore, ali

zaboravlja poorano posijati.

Ako hoćeš da se nazoveš slugom Gospodnjim, onda stupi i u podvig sluge.

Onoga ne treba smatrati slugom Boţijim koji se pokorava svojim poţudama. Jer ko kime

upravlja, taj mu je i gospodar. (Ava Isaija).

Bog, premda nam ukazuje milosrĊe, ipak nas On zove i govori: "Daj i ti štogod". (Sv. Zlatoust).

"Djelo spasenja ne moţeš izvršiti bez Hrista, a i Hristos ga neće izvršiti bez tebe". (Tj. ĉovjek

ima slobodnu volju i, ako sam neće i ne traţi spasenje, niti se imalo za njega stara, neće se ni

spasti). (Filaret Moskovski).

Podjednako je za tebe rĊavo: i odloţiti blagu nadu spasenja i imati odviše smjelu misao da nije

teško biti savršen. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Bez stroge paţljivosti nad sobom, ĉovjeku je nemoguće napredovati ni u jednoj vrlini. (Ava

Agaton).

Ne cijede se vino ili vosak inaĉe nego li posredstvom pritiskivanja (tj. muljanja); tako isto i

dobra djela nije moguće ĉiniti inaĉe nego li usiljenim trudovima i podvizima. (Sv. Dimitrije

Rostovski).

Ne ĉiniti dobro samo stoga što se od toga moţe nešto neprijatno dogoditi, znaĉilo bi i znaĉi

odricati se za svagda ĉiniti dobro. (Inokentije Hersonski).

Vrlina (dobroĉinstvo) je okruţena svagda bijedama kao ruţa ubodljivim bodljikama. (Sv.

Grigorije Bogoslov).

Lakost ĉinjenja grijeha i teškoća ĉinjenja dobro, ne treba da nas zadrţava od ovoga posljednjega i

od saglašavanja na ono prvo.

Bolje je ono trudno (naporno) izabrati, ako je korisno, a napuštati ono što je lako, ako je štetno.

Izići na visinu teţe je nego li pasti u bezdan. Ali: je li zato bolje strmeknuti se u bezdan?

Oni koji se podsmijevaju nad podvizima poboţnosti sliĉni su ljudima koji plivaju po toku rijeke,

a koje voda naniţe nosi, pa se ipak smiju onima koji, ţeleći da plove uz rijeku naviše, hvataju se

za rastinja što se nalaze na brijegu rijeke. (Ogjust Nikol).

Ako sebe ne podvrgneš nasilju (tj. ako sebe ne primoraš i protiv volje svoje), nećeš zadobiti

carstvo nebesko.

Ne nadaj se da ćeš olako i badava otići na nebo, ne ţiveći dostojno neba. (Sv. Dimitrije

Rostovski).

Pobjeda ne biva bez podviga (borbe), niti vijenac i slava bez pobjede. (Sv. Tihon Zadonski).

Ko bjeţi od trpljenja, taj bjeţi od spasenja.

Spasenje se ne sastoji samo u tome da se zlo ne ĉini, nego i u tome da sami hrabro trpimo zlo.

(Sv. Zlatoust).

Trudno je i teško spasti se, ali se ne moţe reći da je to nemoguće.

Ne mislite da je nemoguće ispuniti zapovijesti; ima ih i sada dosta koji ih ispunjavaju.

Ja sam vidio mnoge koji su malo sposobni bili za nauku, ali nisam vidio ni jednoga koji ne bi bio

sposoban za dobroĉinstvo. (Konfuĉije).

Bog ne predlaţe ništa što je nemoguće, već samo savršeno.

Govore: trudna je i tegobna poboţnost. No kakvo blago zadobija se lasno? Ko je leškareći

podigao sebi spomenik? Niko ne dobije nagradu dokle najprije ne projuri trkalište. Zanimanje sa

tegobama donosi slavu.

Ako se strogo razmotri, i Ċavolska djela vršiocima bezakonja ne bivaju bez truda. Zar

uzdrţljivost oduzima toliko snage od tijela tvoga, koliko ga kvari paklena i bjesomuĉna

neuzdrţljivost? Bez sna su noći onih koji ih provode u molitvama, no strast za zadovoljstvima

sasvim odgoni svako spokojstvo. (Sv. Vasilije Veliki).

Šta mi ne ĉinimo da zadovoljimo sujetne ţelje i strasti zakonoprestupne? Bogatstvu ţrtvujemo

spokojstvo - i tome sliĉno.

Koliko li muka i tegoba podnosi ĉovjek da zadovolji grešne ţelje svoje? Kakvim brigama,

ljutnjama, sikiracijama, kakvim mukama podvrgavaju se ĉastoljupci i slavoljupci?! Kakvim

iznuravajućim tegobama rado podvrgava sebe onaj ko hoće da se sve više i više obogati! Ako bi,

radi ugaĊanja Gospodu, podvrgli se takvim trudovima kakvim se podvrgavaju ljudi radi ugaĊanja

svojim strastima, do kakve li bi visine duhovnoga savršenstva dostigli! (Filaret, arhiep.

Ĉernigovski).

Ah! koliko li smo mi radljiviji i silniji za našu pogibao, nego li koliko treba za naše spasenje!

(Filaret Moskovski).

Posred najraznovrsnijih zanimanja nalazimo mi i vremena radi zadovoljenja kojekakvih sluĉajnih

svojih prohtjeva; nalazi se vremena za upraţnjavanje u ovoj ili onoj vještini, za izuĉavanje ove ili

one nauke, za ĉitanje kojekakve lake i beskorisne lektire, romana, ĉak skandaloznih priĉa i

prepriĉavanja itd. Ali nemamo ni vremena ni moći da se postaramo za dušu svoju i njeno

spasenje!

I zemaljska blaga bez truda se ne stiĉu; zašto se onda klonimo od nebesnih blaga zbog podviga,

truda, rada? (Po Sv. Nilu Sinajskom).

Opomeni se samo ovoga: koliko li truda i rada treba uloţiti u prigotovljenju samo jednoga

parĉeta hljeba, i onda neka ti ne bude teško potruditi se za vjeĉno spasenje, za djelo najvaţnije i

najneophodnije.

U vrlini (dobroĉinstvu) je poĉetak teţak, ali produţenje je prijatno. (Sv. Zlatoust).

Djelo Boţije s poĉetka ĉini makar i preko volje, prinudno (Mat. 11, 12), a zatim ćeš to djelo

vršiti sa zadovoljstvom.

Na putu ka dobru (dobroĉinstvu), što više proĊeš naprijed, tim će ti se taj put lakši uĉiniti. (Sv.

Zlatoust).

Kada bi u poĉetku sebe prinuĊivali makar i malo, poslije bi sve mogli lako i s radošću djelati.

(Toma Kempijski).

Predstavite sebi sluĉaj, kada ogromna rijeka uzima drugi pravac svoga toka: u poĉetku ovo

iziskuje ogromnih, gotovo nemogućih napora, dok nije iskopan novi tok, dok tok vode nije

uveden u novo korito. No kad je rijeka već pošla novim koritom, meĊu novim obalama, brzina

toka poĉinje da se pojaĉava sve više i više, prema mjeri proĊenoga puta. Isto biva i sa

postojanstvom, odluĉnošću u dobru. U poĉetku je podvizavanje u dobru iziskivalo od Svetih

silne borbe protiv ĉulne, materijalne i strasne prirode, protiv samoga sebe, - mnogo suza i

molitava, dok se njihove misli i ţelje i svo srce nije rastalo od zemaljskoga i utvrdilo u Gospodu,

dok sav ţivot njihov nije napustio preĊašnji tok i preduzeo novi. Tada je se ljubav ka Gospodu

Isusu Hristu duboko ukorijenila u njihovo srce, tada je pridobila moć i osnaţila se u borbi protiv

grijeha, tada im je postalo lasno da neprestano misle o Bogu i kao da ţive pred NJegovim oĉima;

tada je potok misli njihovih išao već obiĉnim svojim koritom.

Premda mnogo truda staje utvrditi se u vrlini (dobroĉinstvu), no za to ona - vrlina - mnogo i

nagraĊuje i mnogo raduje savjest, i poraĊa tolike unutrašnje radosti da je to nemoguće nikakvim

rijeĉima izraziti. (Sv. Zlatoust).

"Jedan pogled na dobroga", govori Karamzin, "jeste sreća za onoga, u kome nije zatvrdnuo i

okorio osjećaj dobra". Prema tome, tim više mora da se osjeća srećnim sam ĉinilac dobra.

Imajući uspjeha u dobrim djelima pa zatim opet povrativši se gadnim obiĉajima, ne samo se gubi

nagrada za preĊašnje trudove, nego se takav podvrgava vrlo teškoj kazni, jer je znao i okusio

sladost vrline (dobroĉinstva), pa se ipak vratio na ono što je odvratno i za dušu ubitaĉno. (Po

Duhovnom Margaritu).

Veliki je podvig dobroĉinstvo (vrlina), a nagrada još veća, viša i od samih podviga.

Šta se sve ĉini i preduzima radi zemaljskih nagrada! I onda, zar se ne treba još većma potruditi

radi nebeskih nagrada? (Prota J. Tolmaĉev).

Ako budemo imali pred oĉima ne samo teškoće dobroĉinstva, no i nagradu i vijenac od njih,

onda ćemo uskoro odvratiti dušu svoju od svakoga zla. (Sv. Zlatoust).

Sadašnje bijede uporeĊuj sa budućim dobrima, i nerad nikada neće oslabiti podvige tvoje. (Sv.

Marko Posnik).

Nema tako teškoga djela, koje ne bi postalo lakim pri nadanju na nagradu od Boga. (Sv.

Zlatoust).

Najlakši je put ka vrlini (dobroĉinstvu) ovaj: gledati ne samo na rad i podvige, no ujedno

pomišljati i o nagradama. (Isti).

Hoćeš li bez truda biti dobrodjeteljan (dobroĉinac)? RasuĊuj o naporu i trudu da je on privremen,

a o nagradama da su one vjeĉne. (Sv. Nil Sinajski).

Teško je - vele - spasti se; ali je i stidno i neoprostivo ako se, pri svima danim uslovima i

sredstvima, ne spasiš. (Sv. Zlatoust).

Bog je olakšao za nas podvig vrline (dobroĉinstva) ne samo nadom na buduća blaga, no i drugim

naĉinom, to jest svagdašnjim Svojim staranjem i pomoćju. (Sv. Zlatoust).

Onaj koji nareĊuje da se djelo izvrši, ujedno daje i moć za izvršenje, ali ne prinuĊava.

"Breme je moje lako" (Mat. 11, 30), rekao je Spasitelj. Doista je lako. Jer šta moţe biti lakše od

onoga bremena koje tamo odnosi svakoga, koji ga nosi? Tako, teška su krila ptici koja ih nosi, ali

koja i nju, na isti naĉin, u vazdušnom prostranstvu nose. Zar je ptici teško perje kojim leti u

vazduhu? Tako i pravome hrišćaninu nisu teške zapovijesti Hristove, ispunjavanjem kojih duša

uzleće ka nebu.

Ĉini ono što moţeš: On će ti nesumnjivo pomoći (1 Jovan. 5, 14. 15). (Prota P. Sokolov).

Ne treba preuveliĉavanjem teškoća padati u lijenost i malodušnost. Male cigle stavljaju jednu na

drugu i zidaju ogromni hram; sliĉno ovome pouĉavaj dušu svoju, koliko je moguće, neprekidno

blagim pomislima, dobrim ţeljama i plemenitim djelima i postaćeš hram duhovni. (Filaret

Moskovski).

Treba svagda poĉeti s manjega, da se osposobiš potom preduzeti veliko. (Prota A. Ivancev-

Platonov).

Svaki treba da ĉini dobro po mogućnosti, i da svijetli djelima svjetlosti (tj. dobrima), ako ne baš

u redu velikih svjetila, a ono meĊu malima.

Ako ne moţeš biti sunce, onda bar budi zvijezda, samo uzlazi gore, napuštajući zemlju. Bolje je

ma koliko uspjeti u ĉinjenju dobra, nego li nimalo. (Sv. Jovan Posnik).

Oni koji istinski revnuju da steknu i da imaju vrlina, ako im se dogodi te padnu i zgriješe, ne

treba da se predaju malodušnosti, no treba da ustanu i iznova otpoĉnu truditi se. (Ava Isaija).

Kada poĉneš da ispravljaš rĊavu naviku, onda makar bi jedanput, makar dva puta, makar bi i tri

puta, pa makar ĉak i dvadeset puta prestupio zakon, ne oĉajavaj; nego opet ustani, prihvati se

istoga truda i sigurno ćeš postati pobjedilac. (Sv. Zlatoust).

Jedan brat upitao je Avu Sisoja: "Ava, šta da ĉinim? Ja sam pao" (zgriješio). - Starac mu je

odgovorio: "Ustani". - Brat odgovori: "Ustao sam i opet pao". - Starac mu na to: "Ponovo

ustani". - "Pa dokle ću ustajati i padati", upita ga brat. - "Do kraja ţivota tvoga", odgovorio mu je

starac.

Nemoguće je ne padati (ne griješiti), no je moguće i treba pavši ustati. Onaj koji brzo trĉi, ako se

na što spotakne i padne, odmah ustane i odmah juri putem naprijed, k cilju. Ugledaj se na njega.

(Teofan, ep. Vladimirski).

U ovom vidljivom i privremenom svijetu u kome ţiviš, nema niĉega nepokretnoga, no sve ide i

prolazi. I tvoj ţivot ide i prolazi; ti se ponekad odmaraš, kao što izgleda, tijelom, no tvoje tajne

pomisli, tvoje tajne ţelje neprestano su u pokretu; zato, ako ti ne ideš putem spasenja, onda

nasigurno ideš putem pogibije. Ili, ako ne ideš, onda padaš, padaš ili prelaziš sa duhovnoga

ţivota na ţivot tjelesni, iz ţivota ĉovjeĉijega u skotski, i neprimjetno se stropoštavaš u dubinu

paklenu, u smrt dvostruku, nepovratno. (Filaret Moskovski).

Na putu spasenja ne treba do samoga groba ništa da nas zaustavlja i zadrţava; ma do kakvog

stepena savršenstva dostigao, ipak teţi i idi naprijed.

Duša ĉovjeĉija u ovome svijetu sliĉna je laĊi koja plovi protiv burnih talasa morskih: na jednome

mjestu nikako se ne treba zadrţavati; jer ako laĊa ne upotrijebi snagu da se probije naprijed, ona

će biti odvuĉena u ponor, u dubinu morsku.

Ako ne upraţnjavamo i ne upotrebljavamo snagu svoju u ĉinjenju dobrih djela, onda ćemo se

sigurno naći u neĉemu rĊavom i nevaljalom; sliĉno tome kao što plovimo po rijeci: ili idemo uz

vodu ili nas ona odnosi naniţe po njenom toku.

Ţivot je duhovni takav da ako ne idemo naprijed, mi se vraćamo nazad; ako ne teţimo dobru,

slabimo za dobro. Ĉim ne ţivimo radi Gospoda, to neprimjetno ţivimo radi grijeha; i što više

ţivimo u grijehu, to tim manje za Gospoda. I obratno: ako više ţivimo za Gospoda i u Gospodu,

to tim manje ţivimo za grijeh i u grijehu. (Po Filaretu Ĉernigovskom).

Na putu ka nebu svako zaustavljanje i zadrţavanje - jeste korak nazad; svako odugovlaĉenje i

zastajanje - gubitak je mnogoga. (Filaret Ĉernigovski).

Tako treba da ţivimo da ono što je već prošlo ne bude bolje od budućega ili od sadašnjega. (Sv.

Vasilije Veliki).

Moguće za ĉovjeka savršenstvo ovdje na zemlji sastoji se samo u teţnji i naporu ka savršenstvu,

u teţnji neprekidnoj i stalnoj (Filip. 3, 8-15).

Naše savršenstvo jeste neprekidno usavršavanje.

Onaj ko je dobar, treba da se neprestano trudi da postane bolji.

Ukoliko je jaĉi kod nas vid, utoliko bolje znamo koliko smo daleko od neba. Sliĉno ovome, što

više napredujemo u dobru, tim više se uĉimo poznavati koliko je veliko rastojanje izmeĊu Boga i

nas. (Sv. Zlatoust).

Ĉim se ko većma pribliţava Bogu, tim većma vidi sebe grešnijega. (Ava Dorotej).

Ĉovjek nije Bog, no cilj njegova bića jeste upodobljenje Bogu po zapovijesti Boţijoj (Lev.

11,45; Mat. 5,48).

Neka bi se broj tvojih dobroĉinstava ravnao broju nebesnih zvijezda, i tada ne moţeš biti ravan

Bogu po svetosti.

Ma koliko ti bio veliki po vrlinama, no zakon, tj. stepenice moralnog pribliţenje duše tvoje k

Bogu, svagda je nešto više i veće od tebe.

Ne gledaj na ono koliko je proĊeno, nego na ono koliko još ostaje da se preĊe.

Kao što onaj što preplivava rijeku ne misli o tome koliko je izmakao od obale, već koliko ima još

da pliva do druge obale, jer ako ga snaga na jedan hvat ili samo na metar do obale izda, on tone, -

tako je i na putu ka Carstvu Boţijemu. (Jevgenije, arhiegk. Jaroslavski).

Nije blaţen (srećan) onaj koji je dobro poĉeo, nego onaj koji je dobro završio podvig svoj. (Sv.

Tihon Zadonski).

Nije veliki trud udariti temelj, ali je trudno dovršiti zdanje. I što se više zida zdanje, tim više i

trudnije biva graĊevinaru do svršetka preduzeća. (Sv. Jefrem Sirin).

Ko makar i sav put proĊe, no ne došavši za ĉetvrt sata i zaustavi se, taj ne dobija nikakve koristi,

jer se još nalazi izvan grada. (Ava Jovan).

Dok smo u ovome svijetu i ostavljeni u tijelu, pa makar se podigli u dobru do nebesnoga svoda,

ne moţemo ostajati bez rada i truda i biti bez briga i staranja. (Sv. Isak Sirin).

U svako vrijeme nama predstoji opasnost; nikada se ne treba predavati neradu u djelu spasenja

svoje duše. - Jake konje uvijek uzdom uzdrţavaju. - Ĉesto se dogodi da laĊe u samome

pristaništu od iznenadne bure razbijaju se i tonu. (Ava Kesarije).

Kao što ĉovjek plodove sa polja i njiva ne smatra da su mu u rukama, sve dok ih ne prikupi u

ţitnicu svoju; tako i ti ne moţeš biti uvjeren kakve plodove imaš dobiti od srca tvoga, dok je

disanje u nozdrvama tvojim. (Ava Isaija).

Dokle ĉovjek ne iziĊe na sud Boţiji i ne ĉuje za sebe rješavajuće sudove (Boţje) i ne sagleda

odreĊenoga mu mjesta, do toga vremena ne moţe doznati da li je on ugodan Bogu ili ne. (Isti).

Grijeh nikoga ne ostavlja do groba. S toga do samoga groba treba opreznosti, do groba treba

oĉišćavati srce svoje. (Filaret Ĉernigovski).

Podvig pokajanja i borbe sa strastima doţivotni su. (Ignjatije, episkop Kavkaski).

Iskušenja ne prestaju uznemiravati ĉak leţećega na samrtnoj postelji; ona odlaze kada duša

ostavlja tijelo. (Isti).

Ako se svagda budeš sjećao slabosti svoje, nikada nećeš preći granicu samopaţnje. (Sv. Isak

Sirin).

Neprekidna paţnja duše neophodna je stoga što je njena priroda promjenljiva. (Ava Isaija).

Jednom nevaljalom ili neugodnom mišlju moţe se izgubiti stogodišnji trud spasenja. (Prota

Avram Nekrasov).

Poĉetak zla, padanja i pogibelji, ĉak i posle dugogodišnjih podviga u dobru, biva nerad o dobru;

sliĉno kao što je poĉetak tame - udaljenje svjetlosti. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Poĉetak ili izvor zla jeste rasijanost. (Sv. Pimen).

Srca su naša - njive na koje mogu biti lasno posijane travuljine (kukolj i dr.), ĉim olabavimo

paţnju svoju. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Napuštena zemlja ili njiva biva puna trnja, a neradna duša - puna neĉistih ţelja. (Ava Talasije).

I pravednik nije bez opasnosti padanja u grijeh, ako se prolijeni. (Filaret Moskovski).

Varnica pod pepelom, ma koliko da je pokrivena, brzo se raspaljuje i lako zapaljuje ĉim su

nepaţnjom uklonjene smetnje koje su je zaklanjale od duvanja vjetra ili promaje. Isto to biva i u

duhovnom ţivotu. Grešne strasti, koje se prikriveno nalaze i kod poboţnih kao varnice pod

pepelom, pri maloj nepaţnji od štetnoga svjetovnoga vazduha raspiruju se i zapaljuju. Koji su

ĉitali Hrišćansku asketiku (ţivot isposnikv) znadu za mnoge primjere, gdje je samo jedna minuta

nemara i bezbriţnosti, jedna nevaljala rijeĉ, jedno lukavo ili podmuklo savjetovanje, jedna zla

misao gubila je trud i podvige ĉitavih desetina godina.

Svi mi treba da se dobro ĉuvamo nerada, ĉak i minutnog, u djelu našega spasenja. Jedna minuta

moţe pravednoga ĉovjeka preobratiti u grješnika. Adam je pao; Solomon je zaboravio Boga; Sv.

Apostol Petar odrekao se Hrista. Kad od maloga vjetra padaju kedri (velika i divna drveta na

planini Livanu), mogu li onda opstati slabe trske?

U stvari našega spasenja najopasnije je kada mi uobraţavamo sebi da za nas već nema opasnosti.

Dok se god nalaziš u tijelu ne budi bezbriţan i nikada ne vjeruj samome sebi, pa makar se

osjećao ponekad slobodan od strasti. Jer neprijatelji (demoni) s lukavim namjerama privremeno

obustavljaju napade svoje, da mi popustimo u revnosti svojoj; tada oni kidišu na nas neiskusne,

dohvataju ojaĊenu dušu kao malu pticu i bacaju je na mnogo teţe grijehe nego li u kojima je

dotle bila i protiv kojih se preĊe molila da ih se oslobodi. (Ava Isaija).

Potrebno je biti na velikoj oprezi stoga što naš protivnik Ċavo ne spava.

I kad si u miru, budi gotov za borbu.

Svagda ĉini dobro, da te zlomišljenik (Ċavo) svagda naĊe u poslu.

Ili radi dobro, ili govori dobro, ili o dobru misli.

Ĉas se moli, ĉas ĉitaj, ĉas rukama što radi.

Duša naša promjenljiva je i liĉi na gvoţĊe koje, ako ostane zanemareno, spopadne rĊa te zarĊa, a

ako li se zagrije u vatri, ĉisti se od rĊe i dokle je u vatri iz-gleda kao i oganj, tako da ga se niko

ne smije dotaći jer je vatreno. Tako i duša kada se ustremi ka Bogu i besjedi s NJime, postaje kao

vatra i opaljuje neprijatelje svoje, tj. one koji joj obiĉno dosaĊuju kada se ona zaboravi i olijeni.

(Ava Isaija).

Ma do koga i kakvoga stepena poboţnosti došao, ne vjeruj samome sebi. Ova spasiteljna plašnja

neka ojaĉava u tebi utoliko, ukoliko budeš uspijevao na putu ka savršenstvu. - Što je

skupocjenije blago koje uţivaš, tim ćeš se podvrći većoj nesreći ako ga izgubiš. Ugledaj se na

trgovca koji se većma uznemirava i brine tada kada mu se laĊa, natovarena njegovim

dragocjenostima i imetkom vraća u otadţbinu, nego li kad je ona sa manjom i neznatnijom

robom otišla iz pristaništa.

Što se više budeš penjao na stepenice moralnog savršenstva, tim više pazi na sebe, obziri se na

sve strane i posmatraj sebe, pazi na se da ne bi nepaţljivošću uĉinio korak ka nevaljalstvu

kakvom i postao ţrtva svoje duševne sanjivosti, stoga što si tada većma izloţen opasnostima

padanja u grijeh. "Što se bliţe pribliţavaš Bogu", govori Sv. Partenije, "tim će se Ċavo jaĉe

hvatati za tebe". I same posljedice pada biće za tebe u to vrijeme mnogo znaĉajnije i teţe. "Ko

padne na pod", govori Sv. Nil Sinajski, "brzo će ustati; no ko padne s visine, taj moţe i

poginuti". - Molitva i strah Boţiji da ne odilazi od tebe.

Motkom se podupire grana puna roda, i strah Boţiji podupire dobru dušu. (Sv. Nil Sinajski).

Ne gordi se time što stojiš u dobru, već se ĉuvaj da ne padneš u grijeh. (Sv. Zlatoust).

Smjernost je najbolje sredstvo i jemstvo dobroga ĉovjeka da ne padne. "Smjerni, govori Sv.

Makarije Veliki, nikada ne pada. Kamo će pasti onaj, koji smatra sebe niţeg od sviju"?

Ĉini dobro, ali to predaji zaboravu. Zaboravljanje svojih dobrih djela jeste najbezopasniji ĉuvar

njihov. (Sv. Zlatoust).

Sakriveno dobroĉinstvo svagda je van opasnosti. Kada se iznose dragocjenosti na ugled, tada se

podvrgavaju opasnosti da budu pokradene. Jasne boje poblijede od sunĉane svjetlosti.

Staraj se da ţiviš tako da budeš ugled za druge, ali se ĉuvaj da istiĉeš sebe kao da nešto vrijediš i

da ĉiniš dobro radi slave i pohvale ljudske. Ĉini dobro radi samoga dobra i radi slave Boţje.

Svijeća produţava goriti ne gledajući na to ima li tu ljudi ili nema; tako i vjerni treba bez

prestanka da ĉini dobro, ne misleći o tome da li ljudi gledaju ili ne na njihovo djelo. (Prota P.

Sokolov).

Ĉiniti dobro samo pred oĉima ljudskim, s ciljem kupiti njime sebi uvaţavanje ljudi, znaĉi jeftino

cijeniti sebe i svoj trud, znaĉi gubiti svoja dobra djela u oĉima Boţijim.

Da bi blagougodio Bogu, treba ne samo dobra djela ĉiniti, nego ih i dobro i pametno ĉiniti.

Ĉiniti ono šta Bog hoće, a ne ĉiniti tako kako On hoće, znaĉi rĊavo ĉiniti dobro i, sljedstveno,

sasvim ga ne ĉiniti. (Prota J. Tolmaĉev).

I onaj koji se podvizava i bori, neće biti proslavljen, ako se ne bude zakonito podvizavao (2 Tim.

2, 5).

Dobro djelo, koje je ugodno Bogu i koje će On nagraditi, jeste ono koje savjetuje duh ljubavi,

odobrava se mudrošću i izvršava se s hrabrošću, ĉvrstinom i samopregorjevanjem.

Ne gleda Bog na to koliko je ko uĉinio dobra i koliko ĉini, već na to iz ĉega (iz kakvih pobuda)

proizlazi djelo. (Toma Kempijski).

Dobra se djela cijene po namjeri. (Sv. Amvrosije Milanski).

Spoljašnost postupaka zavisi od na-ĉina mišljenja.

Djela bez dobre namjere isto su što i ţrtva bez pretiline (Psal. 66, 15), ili tijelo bez duše; Bog ih

odbacuje. (Blaţeni Avgustin).

Raspoloţenje srca za davanje dara velikima ili malima, samo ono daje predmetima njihovu

cijenu. (Sv. Amvrosije Milanski).

Sveto je djelo izabrati dobro ne radi ĉega drugoga, nego radi samoga dobra. (Sv. Nil Sinajski).

Odveć je znaĉajnije ne htjeti radi samog dobra odustati od dobra, nego li iz bojazni zla ne

saglasiti se na zlo. (Ava Heremon).

Onaj još ne voli dobro i ne mrzi na zlo koji se bori sa zlom jedino i samo s nadom da postane

pobjedilac zla.

Ko se upraţnjava u dobru iz nekakvog cilja ili pobude, taj nije stalan u vrlini (dobroĉinstvu), jer

taj cilj moţe proći i on će napustiti dobro djelo; sliĉno onome koji, ploveći radi koristi, ne

produţava vodno putovanje ako otuda ne vidi za sebe koristi. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Promisli: ti vrijeĊaš samu vrlinu kada je ne izvršavaš radi nje same. (Sv. Zlatoust).

Staraj se svakome ĉiniti dobro ne obraćajući paţnju na to da li će otuda proizići liĉne koristi ili

ne. (Epiktet).

Ĉini ono što je dostojno nagrade, ali je ne traţi.

Veću ćeš nagradu dobiti ako ĉiniš dobro ne za nagradu (ĉak i nebesnu). (Sv. Zlatoust).

Ţeli ono šta Bog hoće, radi onako kako Bog hoće, ĉini to stoga što Bog tako hoće. (Prota J.

Tolmaĉev).

Glava i suština (moţe se reći: duša) sviju vrlina jeste ljubav, bez koje ni post, ni bdenije, ni

trudovi ništa ne znaĉe. Đavo moţe u svemu da podraţava ĉovjeku: u postu, jer on ništa ne jede; u

bdenju, jer on nikada ne spava i svagda "riĉući putuje" (1 Petr. 5, 8). Samo jedina ljubav i

smirenje nisu mu za podraţavanje. (Blaţeni Avgustin).

Sve zapovijesti Boţije sjedinjavaju se u jednoj, naime u zapovijesti o ljubavi (Mat. 22, 37 - 46).

(Prota J. Tolmaĉev).

Sve vrline nisu ništa drugo nego li ljubav u raznim vidovima. (Blaţeni Avgustin).

Vrlina je po suštini jedna (to je ljubav), no ona mijenja izglede u duševnim moćima, sliĉno tome

kao što sunĉana svjetlost nema figure, no obiĉno prima izgled onoga otvora kroz koga prolazi.

(Ava Evagrije).

11. MOLITVA

sadrţaj

Molitva je obaveza hrišćanina, i to prva obaveza (duţnost), koju su oni duţni ispunjavati. (Prota

J. Tolmaĉev).

"Ima vrijeme svakoj stvari pod nebom" (Ekles. 3, 1); pa zar onda nemati vremena za molitvu,

koja je prva stvar pod nebom? (Filaret, mitrop. Moskovski).

Kad ima vremena za zabave, zar se onda moţe ko poţaliti na nemanje vremena za rad na

molitvi?

Ne nalazi vremena moliti se samo onaj koji neće da se moli. (Inokentije, mitrop. Moskovski).

Ma koliko veliki bili tvoji dnevni poslovi, ma koliko veliki bio trud i rad tvoj kojim zaraĊuješ

sebi hranu, ti ipak, nema sumnje, moţeš odvojiti sebi nekoliko prvih ĉasova dana i noći zarad

molitvenog besjeĊenja sa Bogom, a u produţenju dana odvojiti bar po nekoliko minuta radi

sjećanja Boga i molitvenoga obraćanja k NJemu svojima mislima. Pa i usred truda i zanimanja,

ako je moguće, ne treba napuštati molitvu. "Posao u ruci, a molitva u ustima", govori jedan

podviţnik.

Djelo molitve treba da bude prije sviju djela i poslova, stoga što se bez njega ne moţe svršiti

nikakvo drugo dobro djelo. (Filaret Moskovski).

Molitva je prvi dar Boţiji, kroz kojega se svi ostali darovi zadobijaju.

Da bi prosjak dobio milostinju - treba da pruţi ruku, da bi dijete uzelo sebi hranu - treba da

otvori svoja ustašca; sliĉno ovome potrebno je da ĉovjek teţi k Bogu, da dobije blagodat Boţiju -

treba da ima otvorenu dušu. Molitva je pruţena ruka za zadobijanje milosti Boţje; ona je

otvorena usta radi okušanja nebeskog pića. (Filaret Moskovski).

Molitva, kao zlatni kljuĉ, otvara nam sva bogatstva milosrĊa i darova Boţijih. (Dimitrije, arh.

Hersonski).

Molitva uzlazi, a blagoslov Boţiji silazi.

Neophodnost, korist i sladost (prijatnost) molitve potpuno znaju, vide i osjećaju nebesni duhovi, i

stoga oni ne prestaju "dan i noć" (Otkr. 4, 8) uzvišavati se ka Bogu i sjedinjavati se sa NJime u

molitvi. "Umoriti se moleći, znaĉilo bi za nebeske stanovnike isto što i nama disati", govori

Inokentije, arhiep. Hersonski.

Molitva je za dušu isto što i hrana za tijelo; stoga i nedostatak molitvenog raspoloţenja osjeća se

u duši toliko koliko i nedostatak takozvanoga apetita, ili nemoći i bolesti za tijelo.

Ako ne osjećamo u molitvi prijatnost sjedinjenja sa Gospodom, ne ojaĉavamo unutrašnje, zar se

onda time ne ispoljava u duši našoj isto stanje kakvo biva u tijelu kada nam se i ukusna jela ne

dopadaju i ĉine nam se neukusna?

Bez molitve naš duhovni ţivot i gladuje i ţeĊuje i umire. (Sv. Zlatoust).

Opasno je i dostojno saţaljenja stanje hrišćanina koji se ne moli. U sreći i u dobru on je ponosit i

gord; u nesreći je malodušan i tuţan; u zabludama - nema nastavnika; u slabosti - nema potpore,

u iskušenju - nema druga.

U molitvama drugoga imaju potrebe i Sveti; no ko se ne moli sam za sebe, tome neće pomoći ni

pravednici (Jak. 5, 16; Rim. 15, 30).

Veliku moć imaju molitve Svetih, no samo tada kada se i mi sami ĉesto i svesrdno molimo.

(Duhovni Paterik).

Vjera, nada i ljubav su korijeni molitve. Ako su ti koreni ĉvrsti, onda se molitva sama sobom

unutra pokreće i objelodanjuje se s polja. Jer, kao što svjeţi korijeni, hraneći se toplotom i

vlagom, sami prirodno daju klicu, tako i duša, zagrijevana svima vrlinama, neophodno moli se i

ţivi molitvom.

Ne voljeti moliti se - znaĉi ne voljeti samoga Boga.

Kao što riba ţivi u vodi i vodom, tako i duša, koja Boga ljubi, ţivi u molitvi i molitvom. A to

proizilazi otuda što duša, koja Boga ljubi, neprekidno teţi i ţudi da besjedi sa milim joj

Stvoriteljem. Ta teţnja biva ponekad tako velika da ljudi, silno ljubeći Boga, mole se Bogu i u

snu i pritom tako silno, da ponekad suze umilenja prekidaju im san. O tome se govori u knjizi

Pjesma nad Pjesmama: "Ja spavam, a srce je moje budno" (5, 2), tj. ,Ja spavam, a srce moje

budno-ljubi Boga, traţi Boga, moli se Bogu, naslaĊiva se Bogom. Ja spavam, a srce moje ne

spava, gori, svijetli, prebiva na nebu". (Jakov, arhiep. Niţgorodski).

Ne htjeti se moliti - znaĉi ne htjeti biti sa Bogom.

Ako nemaš molitvenog duha, staraj se sve više i više da poznaš, s jedne strane, svoje ništavilo, a

sa druge - bogatstvo darova blagodati Boţanske. Tada će poboţna molitva sama sobom poteći iz

srca tvoga. (Prota P. Sokolov).

Da bi se sviknuli i srasli sa molitvom, ne oĉekujte raspoloţenje prema njoj, no prinuĊavajte sebe,

stoga što se "Carstvo nebesko s naporom osvaja, i podviţnici ga zadobijaju " (Mat. 11, 12).

Mnogi, u išĉekivanju unutarnjega nagona, malo po malo su se sasvim okanuli molitve. (Prota

Avram Nekrasov).

Raspoloţenje za molitvu ĉesto se pojavljuje u vrijeme same molitve.

Primoravaj sebe dugoj molitvi, molitva je svjetlost za dušu. (Ava Isaija).

Kao što je iz oblaka munja, tako su iz molitve svjetlost istine i razumijevanja. (Filaret

Moskovski).

Ništa tako ne potpomaţe uspijevanju u vrlinama kao ĉesto besjeĊenje sa Bogom (tj. molitva).

(Sv. Zlatoust).

Onaj umije dobro da ţivi, ko umije da se dobro moli. (Blaţeni Avgustin).

Molitva odrţava dobre u dobru, a zle, po milosti Boţjoj, ĉini dobrima.

Biva da poneki otpoĉne molitvu kao grešnik, a dovrši je kao pravednik. Tolika je i takva milost

Boţja!

Molitva je sliĉna gustom oblaku koji ĉas zaštićava od zlih i ţestokih misli, ĉas orošava i

osvjeţava potocima suza one koji se u njoj podvizavaju. (Blaţeni Avgustin).

Da bi mogli zategnuti oslabjele od suvote konopce radi podrţavanja katarke na laĊi, njih kvase

vodom; pokvasi i ti oslabjelu od znoja strasti suvu dušu tvoju suznom molitvom i um će se tvoj

ukrijepiti radi ĉuvanja od misaonih i strasnih vjetrova. (Andrijan Jugski).

Prekrasna je za dušu banja - suze za vrijeme vršenja molitve; no posle molitve sjećaj se o ĉemu si

tada plakao. (Sv. Nil Sinajski).

Budi svagda raspoloţen onako kako bivaš raspoloţen u vrijeme iskrene molitve.

Kada proĊe ĉas, dva i tri posle molitve i ti primijetiš da uzbudljivi ţar u tebi gotov je da se

postepeno ugasi, poĊi opet na molitvu i zagrij ohladnjelu dušu tvoju. (Sv. Zlatoust).

Molitva nije samo sredstvo za vrlinu, nego je i sama ona vrlina.

Moli se Bogu tako kao da bi Ga gledao, stoga što On doista vidi tebe. (Ava Nesteron).

Zašto pri molitvi obore (iskreni mo-litvenici) oĉi dole k zemlji? Radi toga što stoje pred

Svesvetim Licem Sveviš-njega Boga.

Uzaludne su i nekorisne molitve, moljenja i molbe kada se vrše bez straha i trepeta, bez

trezvenosti i bodrosti. Kada, pristupajući caru, ĉovjeku, svaki od nas iznosi svoju molbu sa

strahom i bojaţljivošću i sa svekolikom paţnjom, tim više i većma to treba ĉiniti pred Bogom,

Gospodarom sviju i Hristom, Carem careva i Gospodarom gospodara. Pred NJim treba makar

sliĉnim naĉinom stajati i takvim naĉinom pred NJim vršiti svoje molitve i moljenja. (Ava

Evagrije).

Pazi na sebe šta radiš (u molitvi) i sa kime besjediš, da tvoja molitva ne postane grijehom.

Najljepša je molitva ona u kojoj se prosto i od srca izlaţu potrebe pred bogatim ljubavlju Bogom.

(Prota P. Sokolov).

Onaj koji se samo ustima moli, vazduhu se moli, a ne Bogu; Bog obraća paţnju na um, a ne na

rijeĉi, kao što rade ljudi. (Sv. Petar Damaskin).

Molitva, koja se sa nebreţenjem (nepaţnjom) i lijenošću vrši jeste brbljivost i besmislica. (Sv.

Antonije Veliki).

Molitve naše većinom bivaju neuslišene, ili, kako se govori, ne dolaze do Boga stoga što ne

dolaze ni do nas samih, jer ne izlaze iz naše duše i iz našeg srca. (Sveštenik A. Šĉukin).

Ti sam ne ĉuješ (ne slušaš) svoju molitvu, pa kako traţiš da Bog usliši tvoju molitvu? (Sv.

Zatoust).

Ili vi mislite da će Bog obratiti paţnju na molitvu, na koju ni vi sami ne obraćate paţnju? (Filaret

Moskovski).

Dejstvo na dušu duge, no nepaţljive molitve sliĉno je dejstvu padanja jake kiše na plehane

krovove, sa kojih se sliva sva voda ma kolika se izlila, nemajući nikakvo dejstvo na sami krov.

Suprotno tome, paţljivu molitvu moţemo uporediti sa blagotvornom kišom, koja orošava

posijana polja i utiĉe na rašćenje posijanog sjemena, spremajući time bogatu ţetvu.

Rasijanost i hladnoća (mrtvilo) na molitvi, na šta se svi ţale, gotovo svagda proistiĉe od toga što

mi poĉinjemo naše molitve bez prethodne pripreme. Zemljodjelac ne sije sjeme po njivi prije

nego li njivu najprije kako treba pripremi. Imajući namjeru da se javimo (liĉno stanemo) pred

kakvo vaţno lice i da ga za nešto zamolimo, mi najprije porazmislimo šta ćemo pred njim reći.

Tim prije i više ne treba da se javljamo molitveno pred lice Boţije prije nego li se najprije kako

treba pripremimo. "Preţde daţe ne pomolišisja, ugotovi sebe, i ne budi jako ĉelovjek iskušaja

Gospoda[1]" (Sirah 18, 23), veli Sveto Pismo.

Treba najprije da oĉistimo sebe, a zatim da besjedimo sa Ĉistim (Bogom). (Sv. Grigorije

Bogoslov).

Samo ĉista duša izlijeva iskrene molitve Bogu. (Ava Isaija).

Kakvi ţelimo da budemo u vrijeme molitve, takvi treba da budemo prije vršenja molitve. Duh

naš u vrijeme svoje molitve nasigurno dobija raspoloţenje od prethodnog stanja, i moleći se,

uznosi se ka nebesnome, ili se spušta do zemaljskog, sa onim istim mislima kakvima se bavio

pred molitvom. (Ava Isak).

Kao što dim od tule slame pecka oĉi, tako i pamćenje zla (tj. zloba na srcu protiv koga, i uopšte

sve grešne strasti) uznemirava um u vrijeme molitve. (Sv. Nil Sinajski).

Ono ĉime je bila duša zauzeta do molitve, neophodno dolazi na pamet i u vrijeme molitve i

njenog toka. Stoga, prije poĉetka molitve, mi smo duţni da stavimo sebe u takvo stanje u

kakvom ţelimo da budemo za vrijeme njeno. (Ava Isak).

Moli se za samu molitvu da ona bude onakva kakva treba da bude.

Prava molitva sastoji se ne u pokretima usta, ne u kleĉenju na koljenima i podizanju ruku gore;

ona treba da bude u izlivanju srca i kao u tananom kaĊenju duše pred Tvorcem; u ovome smislu

unutarnja molitva, koja se ne iskazuje rijeĉima, jeste najbolja, i ovo savršenstvo u molitvi duţni

smo dostići. No ko se moţe moliti takvim naĉinom s poĉetka, ĉim mu se to prohte; ko moţe u

jedanput preći od rasijanosti u samoudubljenje, prenijeti se od zemlje na nebo bez pripreme, bez

postepenog prelaza? Otuda, usna molitva i ono što se sa njom sjedinjava, tj. mjesto i vrijeme,

ponavljanje jednih istih rijeĉi, razni spoljašnji znaci, sam poloţaj tijela i ostalo - sve ovo

saĉinjava pripremu, prelaz i, tako reći, sveštenu gimnastiku unutrašnje molitve. (Ogjust Nikol).

Poĉetak molitve sastoji se u tome da odgonimo nailazeće pomisli, pri samoj njihovoj pojavi;

sredina molitve je u tome da um zatvaramo u rijeĉi koje proiznosimo (ili u misli); a savršenstvo

molitve je - ushićenje (i uznošenje) ka Gospodu. (Sv. Jovan Lestviĉnik).

U vrijeme molitve, kada se tijelo tvoje pregiba ka zemlji (tj. metaniše), duša tvoja neka se uznosi

gore - ka Bogu.

Ne napuštaj molitvu dokle ne vidiš da su njena toplina i suze otišle od tebe. Jer moţe biti, kroz

cijeli ţivot svoj nećeš imati takvoga vremena za oproštaj grijeha svojih. (Sv. Jovan Lestviĉnik).

Ko ţeli i hoće da mu Bog usliši molitve, taj je duţan da sluša Boga u ispunjavanju zapovijesti

NJegovih. (Andrijan Jugski).

Primi zakonodavca Boga (tj. slušaj ga) i On će primiti tebe molećeg se (tj. poslušaće te). (Sv. Nil

Sinajski).

Poslušnost izaziva poslušnost. Ako ko sluša Boga, i Bog će njega poslušati. (Ava Mios).

Ne moţe se ni zamisliti da će Bog odbiti onoga ĉovjeka koji Boga sluša, stoga što On nije daleko

od ĉovjeka. No naše ţelje protivne NJemu (a tim više dejstva i djela naša) stavljaju prepreku da

nas On usliši. (Ava Isaija).

Bog ne obraća paţnju na molitvu samo onoga ĉovjeka koji sam nije paţljiv, koji ne uvaţava

Boga i ne izvršava naredbe NJegove. Dakle, od samoga ĉovjeka zavisi hoće li Bog primiti

molitvu njegovu ili ne.

Kada ţelimo da nam Bog ukaţe milost svoju, onda smo prije svega duţni potruditi se da budemo

dostojni te milosti. (Sv. Zlatoust).

Ne pokoravajući se zapovijestima Boţijim ti time ĉiniš to da, kad bi se ĉak i sveci molili za tebe,

ne bi bili uslišeni. (Sv. Nil Sinajski).

Neko je rekao Sv. Avi Antoniju: "Po moli se za mene". - Na to mu je starac odgovorio: "Ni ja, ni

Bog neće te pomilovati, ako ti samoga sebe ne pomiluješ i ne blagougodiš Bogu".

Vjera je kljuĉ za ispunjenje molitve. Gdje vjere nema, tamo je i molitva bez uspjeha. I tako, ako

tvoje molitve ostaju ponekad uzaludne, pazi da li prije svega imaš vjeru. (Prota P. Sokolov).

Ĉuda molitve - s vjerom vršene - mnogorazliĉna su i velika. Molitva je zaustavila potop, dala

djecu nerotkinjama, opustošila logore vojniĉke, razdijelila more, razdvojila Jordan, zaustavila tok

sunca i mjeseca, izvukla iz jama baĉenoga u jamu, izvadila iz vatre baĉene u zaţarenu peć,

spasila iz bezdana morskog progutanog morem. (Sv. Jakov Nizibijski).

Ne pogordi se ako si se pomolio za druge i bio uslišen, stoga što je to vjera njihova podejstvovala

i izvršila. (Sv. Jovan Lestviĉnik).

Ko ne smatra sebe grešnikom, toga molitvu ne prima Bog. (Sv. Isak Sirin).

Ako hoćeš da ti molitva uzleti k Bogu, daj joj dva krila: post i milostinju.

Molitva bez ljubavi ne biva uslišena. (Filaret Moskovski).

Za vratima ostaju i ne dolaze do Boga (tj. ne bivaju uslišene) one molitve koje se upućuju k

Bogu bez ljubavi, stoga što jedino ljubav otvara vrata molitvi. (Sv. Jefrem Sirin).

Uzaludne su molitve ĉovjeka koji hoće da se sveti, tj. ţeli osvetu. (Ava Isaija).

Ko hoće da bi mu Bog brzo uslišio molitvu taj treba, ĉim ustane na molitvu, prije svake druge

molitve, pa i za samog sebe, da se najprije pomoli Bogu za neprijatelje svoje i radi toga će Bog

uslišiti svaku molitvu njegovu. (Ava Zenon).

Da ne bi naše molitve ostale bez ploda, tj. da bi ih Bog uslišio i ispunio, potrebno je prije svega

provoditi poboţan ţivot, biti poslušan zapovijestima Boţijim, potom vršiti svoje molitve sa

velikom paţnjom i poboţnošću. Ne samo da treba da znaš i umiješ kako treba da se moliš, nego

i o ĉemu se treba moliti, tj. sam predmet molitve naše treba da je po volji i u volji Bogu.

Ako molitvom traţite od Boga što Mu je po volji, On će vam dati i ono što je i vama po volji.

Ne traţi od Boga ono što je ništavno, prolazno i bez ikakve ili male vaţnosti, a osobito ne ono

što moţe pogubiti dušu tvoju, kao npr. bogatstvo, slavu, poĉasti itd. Takva molitva ne samo da je

besplodna za nas, nego ĉak moţe biti i duše-pogubna, kao nešto što Boga vrijeĊa.

"Ištete[2], i ne primate, jer pogrešno ištete, da na uţivanja vaša trošite." (Jak. 4, 3), stoga što zlo

ištete sebi, traţite ubitaĉno za sebe. I sreća naša što Gospod, po blagosti Svojoj, po ljubavi Svojoj

prema nama, kao da nas u tim sluĉajevima štiti i njeguje.

Otac nebesni, koliko je dareţljiv onda kada pruţa hljeb, toliko je milostiv i tada kada ne daje ţara

nerazumnome djetetu. (Filaret Moskovski).

Bog ĉesto u gnjevu daje ono u ĉemu (nas) odbija u milosti.

Kada što zlo ištemo u Boga, On projavljuje gnjev Svoj ako našu molbu ispunjava, i javlja

milosrĊe svoje kada ne ispunjava. (Blaţeni Avgustin).

Pri molitvi, najbolje je i najbezopasnije je da se predamo volji Boţjoj, tj. da ištemo od NJega ono

što je NJemu Samome ugodno da nam da, prema stanju našega tijela, naše duše i našega duha.

Ne moli se da bude s tobom ono što se tebi ĉini da je dobro, nego da s tobom bude ono i onako

kako je Bogu ugodno, stoga što On bolje zna šta je za tebe korisno. (Ava Leontije).

Ne treba iskati od Boga ono što mi ţelimo, već ono što On ţeli, a to je najsigurnije sredstvo da

doista dobijemo ono što je najpotrebnije.

Bog nas svagda ĉuje u molitvama, iako neki put ne ĉini po našoj ţelji, ali svakako ĉini uvijek u

našu korist.

Ako ti Bog ne da ono šta ţeliš i išteš, budi uvjeren da On priprema i nasigurno će ti dati nešto

ljepše i korisnije za tebe. (Prota Rodion Putjanin).

Preblagi Otac Nebesni, ako ne ispunjava vidljivo tvoje ţelje, onda bez sumnje nevidljivo brine za

dobro tvoje više nego li ti to moţeš poznati i zamisliti. (Filaret, mitrop. Moskovski).

I poslije mnogih molbi Bog ponekad ne daje ono za šta Ga molimo; ali On tada dariva ono što je

odveć vaţnije od onoga za šta Ga molimo. Sv. Apostol Pavle molio je Boga da ga oslobodi od

nekih iskušenja (neprilika), no iskušenja nisu odlazila od njega; ali kako se on molio, Bog mu je

darivao blagodat pomoću koje se on slavno borio i trudio na dobro Crkve Hristove (2 Korinć. 12.

7 - 9). I tako, zar nije bio uslišen Pavle?

Ako se moliš Bogu ma o ĉemu bilo, i On odlaţe da te usliši, ne tuguj zbog toga. Ti nisi pametniji

od Boga. (Sv. Isak Sirin).

Ponekad Bog ne ispunjava naše molbe, ili oklijeva da ih ispuni, no ne zato kao da nas ne voli,

nego zato da mi ĉešće pribjegavamo k NJemu. Tako postupaju i djecoljubivi roditelji: videći da

je neko od djece prilijenio, ne ispunjavaju mu odjednom molbu njegovu, ne radi toga što ga

mrze, nego radi toga da, dobivši što traţi, ne bi opet palo u lijenost. (Sv. Josif Volokolamski).

Molitva, kao besjeda sa Bogom, sama je sobom veliko blago, ĉesto mnogo veće od onoga koje

ĉovjek ište (od Boga); i milostivi Bog, ne ispunjujući molbu, ostavlja molitelja pri njegovoj

molbi da je ne izgubi, da ne napusti to više blago kada dobije ono izmoljeno, ali mnogo manje

blago. (Ignjatije, ep. Kavkaski).

Dugo ostajući u molitvi i ne videći otuda ploda, ne govori: baš ništa ne dobih (od onoga što sam

molio), stoga što samo prebivanje u molitvi jeste već dobitak. Jer, zar ima većega blaga od ovoga

- prilijepiti se uz Gospoda i prebivati neprestano u sjedinjenju sa NJime? (Sv. Jovan Lestviĉnik).

Kada se molimo i Bog usporava i odlaţe da nas usliša, to ĉini u našem interesu, za našu korist, da

nas nauĉi dugotrpljenju; stoga i ne treba klonuti duhom, govoreći: mi smo se molili i nismo bili

uslišeni. Zna Bog šta je za ĉovjeka korisno. (Sv. Varsanufije Veliki).

Svaka molitva, po mjeri svoje neprekidnosti, postaje ĉvršća, oĉišćenija, nekoristoljubivija,

savršenija. Kao što se srebro ljepše oĉišćava i blještiji ako više u vatri postoji, tako i molitva, po

mjeri trpljijega u njoj boravljenja, dobija veći znaĉaj, stoga što se tada osobito otkriva za nas

prilika pokazati vjeru, predanost, smjernost, usrĊe.

Neki se mole, i ne dobivši onoga što su iskali, postaju hladni prema molitvi, a meĊutim moţe biti

da je Gospod već bio blizu da im usliši molitvu; moţe biti da su ostavili molitveni trud baš kada

je od njih nedaleko bila milost Boţja.

Što više i duţe Boga molimo, tim On dareţljiviji biva; što više odugovlaĉi, to će nam više i dati:

u to vrijeme kada nam On ne ispunjava našu molbu, kao da premišlja ĉime bi nas bolje nagradio.

(Prota R. Putjanin).

NAPOMENA:

1. Pripravi se prije svoje molitve, i ne budi kao ĉovjek koji iskušava Gospoda.

2. Ištemo=traţimo, molimo

12. O POSJEĆIVANJU HRAMA I POBOŢNOM PONAŠANJU

sadrţaj

U HRAMU

Hrišćanski je hram - riznica blagodati i škola poboţnosti. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Kao što kiša pothranjuje sjeme u zemlji, tako i crkveno bogosluţenje ukrepljava dušu u

vrlinama. (Sv. Jefrem Sirin).

Ima takvih ljudi koji zidaju hramove Boţije, a o svojoj duši su nebreţljivi[1].

Ima ljudi koji neobiĉno lijepo ukrašavaju svete ikone u hramu, no sami su lijeni da se pred njima

mole.

Imavši usrĊe za graĊenje hrama, imajte usrĊe i prema već sagraĊenom hramu. (Filaret

Moskovski).

U svjetskim odnosima biva ovako: ako neko poznato lice, u izvjesna vremena i bez opravdanih

uzroka, ne posjećuje izvjesni dom i porodicu, znaĉi i tumaĉi se da je to lice prekinulo odnose sa

tom porodicom ili domom. Pa zar to nije isto kada hrišćanin u prazniĉne dane ne posjećuje hram

Boţiji, ili ga posjećuje vrlo rijetko, ili ne uzima uĉešća u zajedniĉkom, opštem Bogosluţenju?

Zar to nije javni dokaz njegove hladnoće prema Bogu i prekida njegovih odnosa prema NJemu,

Tvorcu i Dobrotvoru svome? Taj i takav ĉovjek neka se ne nada dobru ni za sebe ni za dom svoj,

ako ga ima.

Kada stupate na prag svetog hrama, ostavljajte za sobom sve svjetsko i zemaljsko. (Filaret

Moskovski).

Ako i kada doĊeš u hram Boţiji, zapali prije svega svijeću u srcu tvome (Luk. 12, 35); tada

zapali, ako imaš mogućnosti (2. Korinć. 9, 7), i drugu, vidljivu svijeću Bogu ili NJegovim

svecima, i sa svim usrĊem moli se, dokle svijeća gori.

Ĉesto se dogaĊa da naša svijeća jarko gori pred svetom ikonom, dok u našem srcu malo je

toplote i svjetlosti.

Donosiš tamnjan u crkvu, ali ne donosiš molitve; pališ svijeću, ali sam ne goriš duhom. (Filaret

Moskovski).

Ako srce tvoje nije kandilo napunjeno jelejom smjernosti i goreće vatrom ljubavi k Bogu i

bliţnjemu, onda beskorisno (uzalud) pripaljuješ kandilo u crkvi.

Poneki, stojeći u hramu, umjesto spasiteljnog razgovora sa Bogom, vodi nekorisne razgovore sa

drugima. Oh, koliko li je takvih! Nekim hrišćanima, a naroĉito hrišćankama, prijatniji je

razgovor u crkvi nego li ma šta drugo! MeĊutim, jedan veliki sveti otac rekao je: Bolje je spavati

kod kuće, nego li razgovarati ili upravo brbljati u svetom hramu.

Predstavimo sebi ovo: ako bi ko, stojeći pred vladaocem i razgovarajući s njime, odjedanput

okrenuo se i poĉeo da razgovara sa nekim od slugu vladaoĉevih, kako bi i kakvim bi imenom

nazvali takvoga ĉovjeka? Eto, takav je i onaj koji se za vrijeme Bogosluţenja u svetom hramu

razgovara sa drugim, ili mu misli tumaraju koje-kuda po svijetu. (Po Sv. Jefremu Sirinu).

Ko provodi bdjenje u crkvi u praznim razgovorima, taj bi pametnije uĉinio da je ostao kod kuće

u spavanju. (Ava Isaija).

"Kakva je korist ići u školu vještina i ne uĉiti se u njoj", rekao je Ava Pimen, rasuĊujući o

nepoboţnom i rasijanom stajanju u svetom hramu.

Ako bi ušao u carski dvor ti bi se svakako starao i brinuo da ništa ne uĉiniš što ne dolikuje

onome mjestu; a tek sa kakvom paţnjom treba da ulaziš u dom Cara Nebesnoga! Ako bi sa

strahom ulazio i obazrivo se ponašao u carskome dvoru, sa koliko onda paţnje i straha treba da

se vladaš u domu Boţijemu, gdje Svudaprisutni prisustvuje, gdje te Svevideći neprestano gleda?

(Po Filaretu Moskovskom).

U crkvi treba stajati sa poboţnošću, da ne bi, u protivnom, umjesto smanjivanja, umnoţio grijehe

svoje. (Duhovni Margarit).

Biva da neko, idući u hram na molitvu, ponese sobom i misli o kućevnim stvarima i brigama, ili

o svjetskim poslovima. Pa ako, stojeći u hramu, bude to pretresao i razmišljao o tome, kakva mu

je vajda što je išao u crkvu na molitvu? PoĊi u crkvu na molitvu, ali tada sve svjetsko pa i

domaće brige ostavi kod kuće.

Voli Boţiji dom, ali se potrudi da i u samome sebi sagradiš dom Bogu. (Sv. Nil Sinajski).

Rukotvorna sagraĊena crkva ne osvećuje i ne spasava onoga ko se sa svoje strane ne trudi da

postane ţivom crkvom ţivoga Boga. (Filaret Moskovski).

Srce vaspitavaj u njeţnosti, dobroti, krotosti, a tijelo u ĉistoti odrţavaj: i prvo i drugo stvoriće te

hramom Boţijim. (Sv. Nil Sinajski).

NAPOMENA:

1. nebreţljivi=nepaţljivi.

13. O ĈUVANJU (POŠTOVANJU) PRAZNIKA

sadrţaj

Bog ti je odredio šest dana radi tvojih djela i tvoga rada, a Sebi je zadrţao samo jedan dan -

sedmi (Izlazak, 20, 9-10).

Na svjetovne praznike rasipa se ono što je steĉeno u dane rada; na praznike pak Crkve moţe se i

treba sakupljati duhovno blago mudrosti, znanja, dobrih djela, molitve, i to obilnije nego li u

neprazniĉne dane.

Praznik nije za to da bi samo ostavio rad (posao) i provodio dan u besposliĉenju.

Praznik nije besposlica, već praznovanje, tj. utješno duhovno likovanje - radovanje duha radi

saznanja i dobijanja velikih darova Boţijih. (Teofan, ep. Vladimirski).

Praznik bez duhovne radosti, bez srdaĉnog u njemu uĉešća, bez unutrašnjeg osjećanja, to je tijelo

bez duše. (Filaret Moskovski).

Za hrišćane, svako doba i vrijeme - jeste doba praznika, zbog izobilja darovanih im blaga.

Praznik je javljanje dobrih djela, poboţno raspoloţenje duše i popravka ţivota. Ako to imaš,

onda moţeš svagda praznovati. (Sv. Zlatoust).

Kada djela i zanimanja svjetska (ovozemaljska) treba prekidati u prazniĉne dane, tim prije i više

treba se tada kloniti od djela, koja se ne odobravaju i u obiĉne, radne dane.

Zar meĊu nama nema takvih koji ĉasove prazniĉnoga jutra provode u snu, poslije noći

preobraćene u dan, nedostojan sunca? (Filaret, mitropolit Moskovski).

Praznik nije za to da narušavamo dobre obiĉaje i umnoţavamo grijehe svoje, nego da oĉistimo i

one grijehe kojih u na-ma ima. (Sv. Zlatoust).

Prekrasno je praznovanje - kloniti se grijeha.

Za grešnika nema praznika.

I svijetli dani (Svijetle, Uskršnje sedmice) svijetli su samo za ĉistu i nevinu dušu. (Kirilo, ep.

Mel.).

Ko praznuje ĉistim srcem, taj praznuje sa anĊelima. (Filaret Moskovski).

14. NAUKA - ZNANJE - MUDROST

sadrţaj

Prezirati nauku znaĉi ne truditi se na obraĊivanju vinograda, a ţeljeti naslaĊivati se plodovima

njegovim. (Kliment Aleksandrijski).

Ko prezire znanje a hvali se neznanjem, taj je neznalica, ne samo u rijeĉi nego i u razumu. (Sv.

Marko Postnik).

Hrišćanska religija nije protivna nauĉnom obrazovanju. Nije Hrišćanstvo neprijatelj nauci, već

nedostatak znanja u ĉovjeku; i obratno: nije nauka protivnik Hrišćanstvu, već isti nedostatak

znanja.

Um je po prirodi svojoj hrišćanin, i u kome nema hrišćanstva, tu moţemo slobodno posumnjati u

nedostatak uma. Ovo vidimo ĉak i kod neznaboţaca: ukoliko je ko od njih bio veći po

obrazovanju svoga uma utoliko je bio bliţi k poznanju pravoga Boga. Platon i Sokrat, koji su

ţivjeli prije Hrista, bili su poluhrišćani.

Nauke, kojima pojedini nadrimudraci hoće i sada da se koriste u podcjenjivanju Hrišćanstva, one

u djetinjstvu svome (kada još nemaju sigurnoga znanja, ni opita, ni kriterijuma za svoja naĉela),

pokušavaju napade protiv Otkrivenja; no kada doĊu u doba zrelosti i, takoreći, do odrasle, muške

pameti, tada poĉinju da potvrĊuju istine Otkrivenja. (Vizeman).

Doista: samo takozvani poletarci u nauci pokušavaju napade na Hrišćanstvo, dok ljudi velikoga

uma i dubokoga znanja, svestranog i ozbiljnog obrazovanja, istinski su dobri i skromni hrišćani

(kao npr. Kopernik, prirodnjak Line, i drugi).

Površna nauka udaljava nas od religije, a duboka nauka opet nas ka njoj vraća.

Drugo je poznanje stvari, a drugo je poznanje Istine. Ukoliko je razliĉno sunce od mjeseca,

utoliko je ovo drugo korisnije od prvoga. (Sv. Marko Posnik).

LJudi koji sav svoj um upotrebljavaju na predmete nekorisne, dosta liĉe na onu noćnu pticu

(sovu) koja noću u tami jasno vidi, meĊutim pri gledanju sunca postaje slijepa. Oni su ĉudnovato

dosjetljivi, kada se povede rijeĉ o nauĉnim sitnicama, a ne vide ništa kad obasja prava svjetlost.

(Vijant).

Koliko li liĉe na oĉi sovine (buljine) oni koji se zanimaju sujetnom mudrošću! I u sove je noću

pogled oštar, ali potamni ĉim se pojavi sunce; i kod njih je odveć izoštreno razumijevanje u

šupljim umozakljuĉcima, ali je pomraĉeno za poznavanje istinske svjetlosti - nauke. (Sv. Vasilije

Veliki).

Da bi bolje i savršenije poznali Istinu, (tj. biti mudrim a ne sujetnim mudrošću) treba biti paţljiv

i pravedan u odnosu predmeta koje ispitujemo, a ne poklanjati svemu bez razlike svekoliku

paţnju svoju.

Kada se vrši spremanje u domu, onda se staraju da se oslobode od nekorisnih stvari koje samo

uzaludno zauzimaju mjesta na koja se moţe nešto korisnije i vaţnije staviti. Kako bi to dobro

bilo kada bi mi našu pamet takvim naĉinom pretresali i oĉišćavali! Ali po nesreći, ne zavisi od

nas da iz nje izbacujemo nenuţne ili štetne pojmove. Stoga treba biti izvanredno oprezan u

izboru predmeta, na koja obraćaš paţnju. (Aisiljon).

Stvarno korisno - i potpuno dostojno našega poznanja i izuĉavanja - jeste ono što moţe posluţiti

za dostizanje vjeĉnoga ţivota, a ne privremene udobnosti i radosti. (Sv. Amvrosije Milanski).

Uĉimo se na zemlji onome znanju koje će biti sa nama nerazdvojno na nebu.

Traţi samo takvu nauku koja pobuĊuje, hrani i ukrepljuje u tebi ljubav k Bogu.

Bjeţi od buncanja i gluposti filosofa koji se ne stide da svoju dušu i dušu psa smatraju za jednake

meĊu sobom i koji govore o sebi da su nekada bili drveće, ribe i majmuni. A ja, premda neću reći

da su oni bili nekada ribe i ţivotinje, ali sam gotov da potvrdim da su, kada su to pisali, bili

gluplji od njih. (Sv. Vasilije Veliki).

Smjerno neznanje (tj. prostota, naivnost) bolje je od rĊavoga znanja. (Sv. Zlatoust).

Izuĉavanje zemaljskih predmeta i nauka moţe biti blagotvorno i korisno, no kada to nije protivno

ni odvojeno od vjere i bogopoznanja.

Prosvjeta donosi dobre plodove društvu samo tada kada joj za osnovicu sluţi vjera. (Filaret

Moskovski).

Znanje je sliĉno svjetlosti prirodnoj, a svesrdna vjera sliĉna je toploti prirodnoj. Kao što se u

vidljivom svijetu ţivot rastinja razvija pod uticajem svjetlosti i toplote, tako i za uspijevanje u

duhovnom ţivotu potrebna je, osim znanja, i svesrdna vjera.

Kao što bez svjetlosti i sa zdravim oĉima ne moţemo da razlikujemo predmete, tako i bez Boga -

istinske svjetlosti, izvora Istine, - mi i sa zdravim razumom ne moţemo poznati Istinu.

Siromašna je mudrost ĉovjeĉija, kada se rukovodi samo svojom sopstvenom svjetlošću, svojim

znanjem, ili upravo reći - svojom tamom.

Istina se ne teĉe[1], ne zaraĊuje, već se prima i usvaja; no ona bi se uzaludno trudila, ako ne bi

od više sile dobila materijala za svoju preradu. Ta viša sila jeste vjera. (Kliment Aleksandrijski).

Mudrost ljudska, sliĉna mjesecu, rasvjetljava noćni mrak zabluda ĉovjeĉijih samo tada kada

pozajmljuju svoje znanje od mudrosti i istine Boţije. Pogledajte šta biva sa mjesecom kada crna

sjenka zemljine kugle pada na okruglinu njegovu? Tada se stavlja pregrada izmeĊu njega i sunca,

i srebrnasta svjetlost njegova gasi se, a ostaje samo jedna tamna masa koja se i ne vidi. Tako biva

i sa mudrošću ljudskom kada zabludi. Pogrešna mišljenja, zemaljska zadovoljstva i strasti

zaklanjaju od nje svjetlost istine i mudrosti Boţije. (T. Jakovljev).

Zar misle da je istina Boţija i Hristova nešto tuĊe, udaljeno od prirodne istine, korisne ĉovjeku i

društvu ljudskome, i da posljednja moţe ţivjeti bez prve kao i u sjedinjenju s njome? Pogledajte

na narode i društva ljudska, hrišćanska i nehrišćanska! Zar onamo gdje sija sunce istine Boţje i

Hristove ne svijetli jasno istina prirodna: prirodoispitujuća, umna, moralna, tvoraĉka,

dobrocijenjena i dobroukrasna za ljudska društva? Zar ne pokriva pomrĉina prirodne sposobnosti

i ţivot naroda, nad kojima ne sija sunce istine Boţije i Hristove? Odvojite sunce od svijeta, šta će

biti sa svijetom? Izbacite srce iz tijela, šta će biti sa tijelom? Treba li reći: Izvadite istinu Boţiju i

Hristovu iz ĉovjeĉanstva, i s njime će biti isto ono što i s tijelom bez srca, što i sa svijetom bez

sunca. (Filaret Moskovski).

Svjetlost samo nauĉenog obrazovanja, bez svjetlosti Hristove Istine, isto je što i svjetlost

mjeseĉeva bez sunca, svjetlost hladna i bez ţivota, svjetlost tuĊa i pozajmljena. Nauĉno

obrazovanje samo po sebi, samo će kliziti po površini duše, kao što svjetlost mjeseĉeva klizi po

stijeni, ne prodirući u unutrašnjost njenu, jer ono nikada neće biti u stanju da dušu zagrije, oţivi i

pobudi srce naše na trud i podvige, na trpljenje nevolja i neimaštine.

Uzaludno duša, koja ostaje u udaljenosti od Boga, izvora ţivota i naĉela dobra, uzaludno, velim,

pokušava da se razvija, usavršava, raste i ide u napredak; u njoj se razvija samo duh samoljublja,

ona se podiţe samo gordošću, raste samo u zlu, ide naprijed putem taštine, koja vodi u pustoš i

propast.

Uzaludna su i nekorisna sva naša znanja kada mi iz njih za Hrista ne znamo.

Kakva je korist laĊi ili jedrilici od katarke, od kormanoša i mornara, od jedrila i lengera, ako

vjetra nema? Kakva je korist u krasnorjeĉivosti i oštroumlju, u znanjima i obrazovanosti, i uopšte

u razumu, ako u duši nema Svetoga Duha?

Idi putem koji vodi Bogu, i tim ćeš se putem pribliţiti k premudrosti. Put ka Bogu je izvjestan i

poznat: poboţno razmišljanje, molitva i vjera. (Filaret Moskovski).

Um koji fantazira o svojoj mudrosti, jeste bezvodni oblak kojega nose vjetrovi taštine i gordosti.

(Ava Talasije).

Onaj ko iz ljubavi prema Istini iskreno priznaje da nije pravedan, moţe se reći da je veći od

onoga ko je svagda praviĉan u svome mišljenju.

Onaj je mnogo, vrlo mnogo znao, koji je umio reći: "Ja znam samo to da ništa ne znam" (filosof

Sokrat).

Što se više bogatimo znanjem, tim više se susrećemo sa nepoznatim stvarima.

Što više ĉovjek zna, tim više uviĊa kako malo zna u sravnjenju sa onim što ne zna i što je

nepristupaĉno, tj. nemoguće da se sazna. (Filaret Moskovski).

Koliko li ima stvari i predmeta koje mi ne znamo, premda i govorimo i hvalimo se kako ţivimo u

vijeku prosvjete i kulture?

Sve naše zemaljsko znanje jeste samo znanje posebno (djelimiĉno); potpuno znanje je u

budućem ţivotu.

Znaj što treba znati, i ĉini što treba ĉiniti.

Dobro drvo donosi ne samo cvijet već i rod.

Prava mudrost ne sastoji se samo u golom umnom poznavanju Istine, nego i u odgovarajućoj

spoljnoj djelatnosti i ponašanju.

Onaj ko smatra da je razum samo u vještini izlagati istinu, sliĉan je papagaju koji, obuĉivši se,

govori po navici, premda apsolutno ništa ne razumije znaĉaj, ni sadrţinu izgovorenih rijeĉi.

Nemoguće je postati mudrim, ne ţiveći mudro. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Istinski pametan ĉovjek, sliĉno ovaploćenoj Premudrosti Isusu Hristu, najprije tvori, a po tom

uĉi (Djela Ap. 1, 1.); najprije izvršava zakon, a zatim nareĊuje ili savjetuje; on ne ruši primjerom

ono ĉemu uĉi rijeĉju ili vlašću. (Filaret Moskovski).

Pamet, koja se ne moţe potkrijepiti djelatnošću, jeste razlog stida. (Sv. Isak Sirin).

Bolja je mudrost koja rijeĉju ne blista, ali koja izobiluje i potvrĊuje se djelima. (Sv. Grigorije

Bogoslov).

Djelima sebe objelodanjuj da si pametan, jer nema rijeĉi koja bi bila mudrija od djela. (Sv.

Marko Postnik).

Voleći nauku, voli i trud (dodaji znanje ţivotu); stoga što sama nauka pogordi ĉovjeka. (Ava

Isihije).

Sunce i svijetli i grije. Nije dosta imati samo svjetlosti ili prosvjećenja, potrebna je i toplota, tj.

korisnost; pri prosvjećenju uma treba imati i oblagoroĊeno srce i dobrotu duše.

Nauka ili znanje bez dobrote jeste mudrost Ċavolska. (Filaret Moskovski).

Onaj koji je ujedno i Premudrost i Pravda i Dobrota (Bog), okreće pogled dobrote Svoje od onih

koji se ponose mudrošću, bez pravde i dobrote. (Isti).

Onaj koji nam je dao razum i volju, ne prima od nas samo jedini razum nego oĉekuje i djelo

volje. (Isti).

Ako imaš mnogo znanja, treba i da ţiviš svetije, jer će ti Sudija stroţije i suditi.

Kao što svako blago ne obogaćuje, no ono koje se upotrebljuje pametno i umjereno, tako se i

prosvjeta ne preobraća svagda u savršenstvo.

Dobra znanja dobra su za one koji ih upotrebljuju na dobra djela.

Nauĉnost za nemoralnog ĉovjeka isto je što i dobra hrana za rĊav stomak.

Bistar um, bez srca oblagoroĊenog ljubavlju, jeste maĉ u rukama ubice.

Glava uĉenoga koju rukovode strasti jeste vulkan koji izbacuje vatru i pepeo.

Strašan je udes bezboţnih pisaca: oni škode i posle smrti.

Nekada je car egipatski bio naredio da se pri ulasku u Aleksandrijsku biblioteku, koju je on

osnovao, ovako napiše: "LJekarstvo za dušu". U naše pak vrijeme, suprotno tome, imalo je i ima

knjiga za koje se slobodno moţe reći da su otrov za dušu, te ih treba uklanjati sa stola kao što bi

uklonili škodljiva ili otrovna jela. - Ĉitanje knjiga za dušu je isto što i hrana za tijelo. Kao što

tijelo primajući hranu, preobraća istu u sokove i krv, tako se i duša hrani utiscima i mišljenjima

crpljenim iz knjiga.

Stari su mislili da postoje ţivotinje ĉiji jedan pogled donosi smrt. Isto je to i nemoralna knjiga:

ĉitanje njeno jeste prvi smrtni udarac ljudskoj duši, za kojim sljeduju odmah neizostavno i mnogi

drugi.

Dobra knjiga jeste rijetkost, kao dobar drug.

Bekon Verulamski naziva dobre knjige ĉestitih pisaca milostinjom, koju takvi pisci pruţaju

svojim savremenicima i potomstvu.

Potrebno je što ĉešće ĉitati svete knjige da bi se naš um prosvjećivao. Kao što se noţ tupi od

sjeĉenja, a oštriš li ga na brusu, zaoštriće se; tako se i um zaoštrava od svetih knjiga. (Andrijan

Jugski).

"Kao što pametna pĉela sakuplja sa cvijeća med, tako i ti - savjetuje Sv. Jefrem Sirin - ĉitanjem

teci ljekarstvo duši tvojoj". Ili, po rijeĉima Sv. Nila Sinajskog: "Ne lijeni se da od ĉitanja

sakupljaš ono što je korisno".

NAPOMENA:

1. Teĉe=stiĉe

15. MUDRI, DOBRI I SVETI LJUDI

sadrţaj

Velika je nauka biti mudar, a velika je mudrost biti dobar.

Pravo reći: samo dobroĉince i svete ljude treba nazvati mudrim ljudima. Nije mudar onaj koji

mnogo zna, nego onaj koji je se umudrio za spasenje.

Ko je premudar? - Onaj koji svuda i svagda obazrivo (sa rasuĊivanjem, a ne lakomisleno)

postupa, i nevidljivoga Boga kao vidljivoga pred sobom ima. (Sv. Tihon Zadonski).

Mudar ne govori mnogo. Mudar je svagda jedan i isti. Um mudroga svagda je obraćen k Bogu. U

duši mudroga ţivi Bog.

Mudri ţeli samo ono što moţe pravilno steći, sa umjerenošću upotrijebiti i sa zadovoljstvom

drugima saopštiti.

Što je ko više dobar, njemu je teţe povjerovati da su drugi nevaljali. (Ciceron).

Ko je daleko od zla, on najmanje podozrijeva zlu. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Zlikovac (zli ĉovjek) smatra da su svi ljudi vjerolomni i nevaljali, kakav je on sam; dobre je lako

obmanuti. (Vijent).

Pravi mudrac stara se samo o tome da dobro ĉini, dok se laţljivi mudrac stara samo o tome da o

njemu govore kako on dobro ĉini.

Atila, svjetski zavojevaĉ, ili pravilnije reći: svjetski pljaĉkaš i rušilac, govorio je o sebi: "Kuda

moj konj proĊe, tamo trava ne raste". Zli ljudi i zlom se ĉak hvale, a dobri, i uĉinivši dobro, ćute

o sebi.

Svi Boţiji ljudi ne vole biti u slavi meĊu ljudima. (Filaret Moskovski).

Pravedni ĉovjek ne ponosi se kada ga ljudi uznose i slave.

Laskavo pohvaljivanje - nepodnošljivo je breme za pravednika (Djela Ap. 16, 18).

Svi sveti priznavali su sebe za nedostojne Boga; ovim su objelodanili svoje dostojanstvo i

veliĉinu u smjernosti.

Priĉali su o velikom Sv. Avi Pamvu da je on na samrtnom ĉasu govorio okolo stojećim ocima:

"Od onoga doba kada sam došao u ovu pustinju, naĉinio sebi kućicu (kolibicu) i uselio se u nju,

sjećam se da nisam drugoga hljeba jeo osim onoga kojega sam svojim rukama zaradio, i nikada

se nisam kajao za rijeĉi koje sam do ovoga ĉasa izgovorio (tj. nikada rijeĉima nije zgriješio). A

sada odlazim k Bogu tako kao da nisam ni poĉeo da Mu sluţim".

Od mnogoga roda savijaju se grane voćaka; i pri mnogim vrlinama smirava se u ĉovjeku naĉin

njegovog mišljenja. (Sv. Nil Sinajski).

Smjernost svagda prati poboţne. Ako ih postigne nesreća, oni govore: ,,Tako je moralo biti"; ili

"To je malo prema grijesima našim". Ako li im se nasmiješi sreća, oni priznaju da su je

nedostojni.

Sveti ljudi, da bi izbjegli nedozvoljeno, zabranjivali su sebi i mnogo dozvoljenoga.

I sveti padaju (griješe), no samo oni brzo i ustaju (kaju se, popravljaju se). (Priĉe Sol. 24, 16).

Svi ljudi griješe (1 Jov. 1, 8-10), no zli ĉine grijeh sa radošću i naslaĊivanjem, a dobri se gade

grijeha. (Prota J. Tolmaĉev).

"Vrlina je gotovo svagda okruţena bijedama, kao ruţa bodljikama", kazao je Sv. Jovan

Bogoslov. - Ovo mnogo zavisi od naĉina dejstvovanja dobrih ljudi i odnosa prema bliţnjima,

meĊu kojima oni ţive i djelaju.

Zlome ĉovjeku mudar izgleda luĊak, zato što zli ĉovjek misli i radi sasvim suprotno naĉelima i

ciljevima mudrog ĉovjeka.

Iskrenost u rijeĉi i istinitost u djelu ĉesto i prijatelje obraća u neprijatelje.

Bolesne oĉi ne trpe svjetlost, i nepravda pravdu, i laţ mrzi na istinu. (Sv. Tihon Zadonski).

Ĉešće se dešava da pravednike predaju u ruke nevaljcima, ne radi slave nevaljalih, nego da se

oprobaju pravednici. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Sreća ili nesreća su probno kamenje vrline: dokle ona nije njima oprobana, nemoguće je na nju

osloniti se.

Moći ili snage, nisu snage, ako nisu prošle kroz borbu.

Bog umanjuje zemaljsku nagradu onome koji ima vrline i poboţno ţivi, da bi mu dao veću

nagradu na nebu.

U vjeĉnosti neće dobiti nagrade onaj kome je na zemlji bilo sve dano i dopušteno da ĉini.

Nesreće dobrih bolje su od sreće nevaljalih ljudi.

Bacite na kraj zemlje ĉovjeka koji u sebi nosi bogatstvo onoga svijeta, tj. Carstvo Boţije,

okruţite ga svima mogućim bijedama, i ništa neće pokolebati unutarnju tišinu njegova duha,

stoga što svjetlost, ţivot i sila boţanska svagda su i svuda su nerazdvojni od njega. "Umrijesmo,

govore ovi nebesni ljudi, i ţivot naš sakriven je sa Hristom u Bogu" (Kološ. 3, 3), - a

spokojstvo tih umrlih ništa na svijetu neće uznemiriti.

Niko od Svetih nije tako stradao kao Sv. Muĉenici. No oni su se ĉak radovali i likovali usred

najvećih svojih muka, zbog toga što, kako veli Tertulijan: "Ako je duša na nebesima, tijelo već

ne osjeća teţinu okova zemaljskih; duša sa sobom odnosi svega ĉovjeka".

Sama smrt, koja je za grešnika poĉetak vjeĉnih muĉenja, o kojima grešnik bez uţasa pomisliti ne

moţe, ona za pravednike, makar od strane gonilaca dolazila, ĉak nasilno, za pravdu i istinu, jeste

samo zadovoljenje njihove krajnje ţelje: da se što prije i što jaĉe pribliţe i sjedine s Bogom,

najvećim i jedinim ciljem njihovih misli, ţelja i ljubavi.

Grešnici, ako i ţive, mrtvi su; a pravednici, ako i umiru, ţivi su.

Da li je moguće naslikati ili samo predstaviti sebi ono stanje zadovoljstva i blaţenstva u

kakvome se duše pravednika nalaze po smrti? Jer Apostol veli: "Što oko ne vidje, i uho ne ĉu, i

u srce ĉovjeku ne doĊe, ono pripremi Bog onima koji ga ljube." (1 Korinć. 2, 9). Sama

njihova tijela, još prije potpunoga preobrazovanja u vrijeme vaskrsenja, već dobijaju ĉudnu moć

i silu, jer ne trule u grobu i blagodatno mirišu za vjerne i ĉine divna ĉudesa.

Ĉitajući opise ţivota i podviga dobrih i svetih ljudi, ne treba se ograniĉiti samo na ĉuĊenje

njihovom anĊelskom ţivotu. Nuţno je starati se, ukoliko je to moguće, i ugledati se na njih.

Poštovanje Svetitelja sastoji se u podraţavanju njegovoj veri i ţivotu. (Sv. Zlatoust).

Ako je moguće, treba podraţavati samome Svesvetome Bogu (Mat. 5, 48; Ef. 5, 1). Kako onda

ne podraţavati i svetim ljudima, koji su nam pribliţniji i mogu nam sluţiti kao rukovoĊe u

podraţavanju Bogu. (Filaret, mitrop. Moskovski).

I onaj koji u gradu ţivi, moţe podraţavati ţivot pustinjaka i isposnika.

Gledaj na poĉast koju su dobili svi Sveti i, idući malo po malo za njihovim ţivotom, dostići ćeš i

zadobićeš vrline. (Ava Isaija).

16. OPŠTENJE (DRUŢENJE) S DOBRIM I RĐAVIM LJUDIMA

sadrţaj

Poslije Boga, više od svega voli poboţnu dušu.

Naše veze i druţenje sa ovakvim ili onakvim po moralu ljudima, imaju odveć veliki znaĉaj,

odveć mnogo utiĉu i na naše moralno stanje. "Reci mi - govorio } jedan pametan ĉovjek - sa

kime se druţiš, i ja ću ti kazati kakav si sam".

Ko traţi društva i druţenja sa zlima ljudima, dovoljno pokazuje svoju sopstvenu zloću. (Blaţeni

Avgustin).

,,S kim si, onaav si si", veli naš srpski narod.

Ništa tako ne utiĉe na naše srce i volju kao primjer drugih ljudi, dobar ili rĊav. (J. Tolmaĉev).

Ako i dobru biljku posadite posred trnja i boce, ona se uguši i nema roda; tako i u provodu i

raskalašenosti bujnih i pokvarenih ljudi zagluši se svako dobro, ĉak i religiozno osjećanje;

naprotiv, druţenje sa pametnima i valjanim ljudima moţe popraviti i na dobro uputiti ĉak i

pokvareno srce.

Druţenje sa mudrima - najbolja je škola za srce.

Opštenjem i druţenjem sa Svetima, ĉovjek će se i sam posvetiti.

Kada uĊe u dućan prodavca mirišljavih predmeta, ĉovjek noseća prijatne mirise; i druţenjem s

poboţnim ljudima, neosjetno nas privikava da im podraţavamo u vrlinama njihovim. (Sv.

Antonije Veliki).

Zašto od rĊavih ljudi stradaju dobri u izgnanju i siromaštvu? - Zbog toga, da bi se drugi ljudi

nauĉili od njih stradanju. Dobri su stvoreni radi toga da budu za ugled drugima. (Amvrosije

Randju),

Dobar primjer je model (obrazac) sa koga se preslikavaju drugi. (Blaţeni Jeronim).

Primjer ljudi, ispunjenih vatrenom ljubavlju prema Bogu, hrani i naše srce tom hrišćanskom

vrlinom. Ţiška koja se nalazi odvojena od ţara, ako i sadrţi u sebi toplote, no malo pomalo gasi

se.

Zbliţavaj se sa pravednicima i uz njih - pribliţićeš se Bogu. (Sv. Isak Sirin).

Druţi se sa onima koji imaju smjernosti, i nauĉićeš se njihovim vrlinama. (Isti).

Nevaljalac sada ne traţi druţenje sa poboţnim ljudima, no doći će vrijeme kada će on to vatreno

poţeljeti, ali će već biti dockan (Prem. Sol. 5, 3). (Prota P. Sokolov).

Zli i podmukli ĉovjek sliĉan je gorećem ugljenu, koji ako i ne opeĉe ogari i uprlja.

Bjeţi od neĉista srca kao od ugljena: kada je ţiv opeĉe, a ako je ugašen, prlja nam ruke.

Ne peckaju toliko oĉi dim i smrdljivo isparenje, koliko ranjava dušu drugovanje sa nevaljalcima.

(Sv. Zlatoust).

Zli ĉovjek, kada je sam sebi neprijatelj, šta drugo moţe drugome uĉiniti, ako ne zlo?

Bolje je sa zvijerima ţivjeti, nego li sa zlim ljudima. (Sv. Zlatoust).

Zli ljudi više škode nego li otrovne zmije, stoga što one otvoreno i javno nose svoj otrov, dok oni

tajno i neosjetno zaraţavaju. (Isti).

Kao što opštenje sa dobrima jeste škola u kojoj se ĉovjek i bez knjiga obuĉava hrišćanskoj

filosofiji, tj. blagoĉestivome ţivotu, tako i druţenje sa zlima biva uzrok krajnje pokvarenosti.

(Sv. Tihon Zadonski).

Opštenjem sa rĊavima, i sam ćeš postati rĊav.

Kao što muva, leteći oko goreće svijeće, lako se opali, ili kao što ogledalo kada na nj' duneš,

oznoji se, tako i oni koji se druţe sa rĊavim ljudima sebi škode i skrnave se. (Sv. Dimitrije

Rostovski).

Vrabac vrapca odmamljuje u klopku; i grešnik sliĉnoga sebi vuĉe u dubinu zla. (Sv. Jefrem

Sirin).

Kao što se sunĊer[1], kada se stavi u vodu, raširi i usiše u sebe vlagu, tako i ĉovjek, koji je

kolebljiv u mislima i nestalan, ako se zdruţi ili poduţe razgovara sa onim koji rasuĊuju po

tjelesnome i svjetskome, udiše u sebe ljudsku štetnu mudrost. (Isti).

Kao što neĉista voda pokvari najbolja vina, tako i opake besjede skrnave dobre po ţivotu i naravi

ljude. (Sv. Antonije Veliki).

Kao što prokaţeni zaraţava ĉistoga, tako i opštenje sa zlima kvari i razvraća (demorališe) dobre

ljude. (Sv. Zlatoust).

Nema ništa lakše nego li podnositi što rĊavo (tj. podleći zlu). Dešava se da nismo u stanju da

sljedujemo neĉijim uzvišenim vrlinama, no zato vrlo lako moţe da usvojimo njegove nedostatke.

(Blaţeni Jeronim).

Kao što jedan mali dio ili kaplja kvasca moţe da uskisne puno korito tijesta, tako i smrtni grijeh,

boraveći u jednome ĉovjeku, zaraţava mnoge; zbog toga se dogaĊa da jedan nevaljalac ili

bezboţnik lako odvraća od puta istine mnoge dobrodjeteljne, dok, meĊutim, mnogi

dobrodjeteljni ne mogu ponekad da odvoje od zla i jednoga bezboţnika i nevaljalca.

Nemoć ĉovjeĉija je već takva da dobri ĉovjek, stupivši u društvo zlih, i sam postaje zlim;

meĊutim, kako zli rijetko postaje dobrim! (Sv. Zlatoust).

Lakše je pozajmiti porok nego li predati vrlinu, pošto se prije moţeš zaraziti bolešću, nego li da

preneseš svoje zdravlje drugome. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Bolest se svagda lakše predaje i prenosi, nego li zdravlje; tako je i u moralnom pogledu. Bolesti

ĉesto bivaju epidemiĉne i šire se, a zdravlje nikada. (Prota J. Talmaĉev).

NAPOMENA:

1. sunĊer=spuţva

17. O LJUBAVI PREMA BLIŢNJIMA

sadrţaj

Kao što peć bez vatre ne moţe biti topla, tako i ĉovjek, koji nema u sebi Boga, ne moţe imati

ljubavi prema bliţnjemu.

Neprijatelj Boţiji ne moţe biti prijatelj ljudi.

U krugu, svi polupreĉnici vezuju se u centru, i što su bliţi ovome, tim su bliţi jedan drugome; po

mjeri pak udaljenja meĊu sobom, udaljuju se i od centra. Tako i ljudi, što su dalji od Boga, time

su dalji i jedan od drugoga. (Ava Dorotej).

Voli Jedinoga Boga i zavoljećeš svu djecu Boţju.

Ko iskreno ljubi Boga, taj ne moţe a da ne voli i bliţnjega. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Ako ljubiš Boga, treba da ljubiš i onoga koga Bog ljubi, stoga što, ako voliš koga On voli, voliš i

Onoga koji voli onoga koga mi volimo. (Sv, Tihon Zadonski).

Sveti su bili kako bogoljubivi tako i ĉovjekoljubivi više od sviju ljudi.

Mi smo duţni da imamo bratsko srce prema našima bliţnjima, stoga što Bog ima oĉinsko srce

prema svima nama. (Prota P. Sokolov).

Bog se svakako stara o tebi, i to neprekidno, pa i ti se neprestano brini o bliţnjemu tvome.

Voli Boga u NJemu samome, i u svima onima koji nose na sebi sliku NJegovu. (Filaret

Ĉernigovski).

Ako volimo Boga, neophodno je nuţno ljubiti i sliku Boţiju - ĉovjeka.

Uvaţavaj sliku Boţju u svakome ĉovjeku.

Ako je bliţnji tvoj i nedostojan ljubavi tvoje, po tvome mnijenju, dostojan je Bog kojega je

ĉovjek sluga i ĉiju sliku na sebi nosi; dostojan je Hristos, koji je krv Svoju za njega prolio. (Sv.

Tihon Zadonski).

Ma ko bio i ma kakav bio bliţnji tvoj, za njega je Hristos dobrovoljno poloţio dušu svoju.

Zbog ĉega se otkazuješ od ljubavi prema bliţnjemu, kada je Hristos za njega ĉak i ţivot svoj

poloţio?

Ne vjeruje u Hrista ko Ga ne ljubi; ne ljubi NJega, koji ne ljubi bliţnjega svoga.

Gospod ljubi sve nas; i mi smo duţni ljubiti sve.

I najništavniji ĉovjek vaţniji je od svih ostalih vidljivih tvari i stvorenja.

Videći grudvu zlatonosne zemlje, neznalica prolazi pokraj nje, dok znalac obraća paţnju, jer u

njoj vidi zrnevlje zlata. Sliĉno ovome, gledajući na ĉovjeka koji je po spoljašnosti svojoj

nikakav, rĊava izgleda, neobrazovan, grub, nesreĊen, poro-an, - nepaţljiv ĉovjek ga prezire, dok

paţljiv ĉovjek samo ga ţali ali ne prezire, stoga što u ovom ĉovjeku rĊava izgleda kao u blatu

vidi i zlato - suštinu ĉovjeka, i osobito njegovu dušu. (Filaret, mitr. Moskovski).

Ne sudi o ĉovjeku po spoljašnosti njegovoj, no poznaj unutrašnje kakvoće[1] njegove.

Ne po spoljašnoj sudbi, nego po djelima i ţivotu mi smo duţni suditi o dostojanstvu

ĉovjekovom. (Prota J. Tolmaĉev).

Pod sirotinjskom haljinom ĉesto se skriva blagorodna duša. (Isti).

Poneki ţivi u sirotinjskoj kolibici, no duša njegova, moţe biti je stanište Trojedinoga Boga.

(Filaret Ĉernigovski).

Neće te poniziti ako ukaţeš ljubav i poštovanje tvome bliţnjem, pa makar se on nalazio na

mnogo niţem stepenu uma, zvanja, stanja i morala od tebe, ali će te poniziti ako mu ljubav i

poštovanje ne ukaţeš.

Gledajući nesrećnoga ne obraćajmo paţnju ninašta drugo, već samo na njegovu nesreću. (Prota J.

Tolmaĉev).

Onaj nam je svagda bliţnji, koji potrebuje našu pomoć. (Isti).

Ko ne pomaţe drugome zato što je dotiĉni Jevrejin ili Turĉin, ili Luteranin, taj nije Hrišćanin.

(Isti).

Predstavljajte svagda bliţnjega na svome mjestu, a sebe na mjestu bliţnjega.

Uĉi se da u trpljenju podnosiš tuĊe nedostatke i slabosti, ma kakve one bile, s toga što u samome

tebi ima mnogo nedostataka koje drugi moraju podnositi. (Toma Kempijski).

Ne ĉini i ne poţeli drugome ono što samome sebi ne ţeliš. Teško ti je kada ti se smiju, ne smij se

ni ti drugome. (Filaret Ĉernigovski).

Braća tvoja trpe te onakvoga kakav si; trpi i ti njih ma kakvi oni bili.

Što nisi rad sebi, ne ĉini drugome; a što si rad od drugih, to najprije sam uĉini drugome.

Teško ti je kada niko neće da sauĉestvuje u nedaći i ţalosti tvojoj; potrudi se da i ti sam uzmeš

sauĉešća u tuĊoj ne-volji. (Filaret Ĉernigovski).

Ţeliš da te vole ljudi? Voli i ti njih. Hoćeš li da i tebi svi bez izuzetka ĉine dobro? Ĉini i ti dobro

svima i svakome bez izuzetka. Tebi bi svakako bilo milo kada bi se svi tebi obraćali s krotošću i

smjernošću? Budi i sam krotak i smjeran pred svima. (Filaret Moskovski).

Ako hoćemo da steknemo povjerenja, onda se vladajmo dobro; i ako hoćemo da nas ljube i vole,

volimo i mi. (Sv. Isidor Pelusiot).

Najbolje sredstvo za prinuditi ljude da govore dobro o nama jeste - ĉiniti im dobro.

Kao što magnet privlaĉi gvoţĊe, tako paša iskrena ljubav privlaĉi nam ljubav bliţnjih. (Jakov,

arhiep. Niţgorodski).

I onome koji nije prema tebi raspoloţen, uĉini mu, po mogućnosti, dobro. (Filaret Moskovski).

Treba biti praviĉan prema svima, pa ĉak i prema onima koji nisu takvi prema nama.

Budimo strogi prema sebi, a popustljivi ĉak i prema onima koji umiju da praštaju samo sebi

samima. (Plinije MlaĊi).

Pravu ljubav ima samo onaj koji i prijatelja voli u Bogu, i neprijatelja voli radi Boga. (Sv.

Grigorije Dvojeslov).

Nemoguće je da nas svi vole, ali je nama moguće da sve volimo.

Moţeš voljeti sve, ne prestajući da mrziš poroke. (Filaret, mitrop. Moskovski).

Voli grešnike, no mrzi djela njihova. (Sv. Isak Sirin).

Umjesno je mrziti u zlima zloga (tj. Ċavola), ali treba voljeti stvorenje Boţije. (Blaţeni

Avgustin).

Uĉi se da podraţavaš sv. ocu Isaku, koji je govorio za sebe: Nikada nisam u svoju kolibicu

unosio misli neprijateljske prema bratu koji me je uvrijedio; takoĊe sam se starao da i brat

(ĉovjek uopšte) ne unese u dom svoj rĊavu pomisao protiv mene.

Upotrebi svekoliko staranje da nikome ne uĉiniš zlo i da imaš ĉisto srce prema svima ljudima.

(Ava Pimei).

Ne ĉini nikome zla i ni o kome ne misli zlo u srcu svome. (Ava Mojsej).

Ako ne ţeliš da te zlo postigne, ne poţeli da uĉiniš zlo. Za posljednjim neizostavno sljeduje prvo.

Jer, "što ĉovjek posije ono će i poţnjeti" (Galat. 6, 7). (Sv. Tihon Zadonski).

Ko misli i namjerava da uĉini zlo drugome, taj već poĉinje da doţivljava zlo prije nego ga uĉini.

Ne traţi sebi koristi onamo gdje moţeš škoditi bliţnjemu.

Ne moţe ĉovjek škoditi drugome, a da sebi samome ne naškodi.

Ko nikome ne ĉini ništa rĊavo, taj se nema ĉega bojati.

Ko priĉinjava štetu, ili nanosi uvredu drugome, taj nema mudrosti.

Zloba sama sebi škodi. (Sv. Zlatoust).

Kao što crv, podgrizajući drvo, povreĊuje ga, tako i zloba, nalazeći se u srcu ĉovjeĉijemu,

podgriza ga i jede ga. (Ava Isaija).

Ko ĉovjeka oţalosti, toga će i Bog oţalostiti.

Nemojmo nepravdama našim da navlaĉimo na sebe gnjev pravde Boţije. (Filaret Ĉernigovski).

Ne treba radi nas samih da gajimo mrţnju prema bliţnjima.

Ko ne voli brata svoga (tj. svakoga ĉovjeka), taj ne moţe ni Boga voljeti; ali toga i Bog ne

voli.

Ne mrzite nikoga od ljudi i Bog će vas voljeti. (Sv. Epifanije Kiparski).

Nije dovoljno ĉuvati se od zla, ako ne ĉiniš i dobro. Malo je to ako nikome ne škodimo, potrebno

je starati se da bud-mo od koristi mnogima. (Blaţeni Avgustin).

Ako ne ĉiniš zla bliţnjemu - to ni-je dovoljno; ne ţeleći zla, ĉini mu dobro, inaĉe ćeš biti sliĉan

drvetu koje samo cvjeta, ali roda ne donosi. (Ksenokrat).

Ne ĉinite drugome ono što ne bi ţeljeli da vam drugi ĉini: izvršavanje toga pravila saĉinjava

dobrotu. Ĉinite drugome ono što vi ţelite da vam drugi ĉini, - to je dobroĉinstvo i vrlina.

Voljeti bliţnje i ĉiniti im dobro nuţno je ne samo zbog toga što je to zapovijest Boţanskog

Zakonodavca Staroga i Novoga Zavjeta (Lev. 19, 18; Mat. 22, 37-39), nego i stoga što se u toj

ljubavi i pomaganju bliţnjemu u dobru, sadrţi i naša sopstvena sreća i dobro.

Korist svakoga pojedinca sadrţi se u koristi bliţnjega, a korist bliţnjega u koristi drugoga. (Sv.

Zlatoust).

Kad ljekar nalije na svoju ruku zejtina[2] ili kakvog teĉnog ljekarstva - da bolnoga pomaţe, on

najprije sam osjeti miris njegov; tako i onaj koji se moli za brata, ili mu kakvu uslugu ili dobro

uĉini, i sam se time najprije koristi. (Starinski Paterik).

Ko samo sebe voli, ko se samo za sebe brine i misli da samo njemu bude dobro, a drugi neka

ţive kako znaju, taj je najopasniji neprijatelj naš.

Samoljublje je - najopasniji neprijatelj naš.

Egoizam - sebiĉnost prvi je beoĉug[3] na dugaĉkom lancu svakojakih drugih poroka.

Ako je ljubav plamen, onda je samoljublje - zgorjevanje[4].

Ko ţivi samo za sebe i traţi jedino sopstvene koristi, taj ne moţe biti srećan. Mi tek tada ţivimo

istinskim ţivotom kada ţivimo za druge.

Ţivi radi drugih, ako hoćeš da ţiviš radi sebe. (Seneka).

Sam Bog je društven, jer je stvorio razumna stvorenja kojima bi mogao otkrivati i davati svoja

savršenstva.

Ko misli samo o sebi, kada mu se sreća osmjehuje, on, kada ga nesreća snaĊe, nema drugova.

Svaki je duţan sve druge pretpostavljati sebi. (Sv. Vasilije Veliki).

To je duţnost sviju, i blago svakome ko ţivi za sve i svakoga.

Naše druţenje neka pripada dobrim ljudima; naše uvaţavanje - poboţnima; naša najbliţa i prva

briga - srodnicima; naša ljubav - svima; naša pomoć - oskudnima. (Prota Jovan Tolmaĉev).

Doista dobar ĉovjek zaboravlja svoje jade u tuĊim jadima, i svoje radosti u tuĊim (sebi sliĉnih)

radostima. (Lafater).

Ne govori o svojoj sreći s ĉovjekom koji je mnogo nesrećniji od tebe. (Plutarh).

Ne odreci se da prineseš na ţrtvu praviĉnosti i samo svoje spokojstvo i svoje interese, a ponekad

i blagovolenje mnogih moćnih, samo da spasiš jednoga nemoćnoga.

Ko moţe pomoći utopljeniku a ne pomogne mu, taj ga utopljuje.

Neće spasti sebe ko ne potpomaţe spasavanju drugih.

Ako ne moţeš ukazati pomoć nesrećnome, makar mu izjavi svoje sauĉešće.

Sauĉešće ĉovjeku u nesreći jeste za srce isto što i rosa za bilje.

Ava Agaton govorio je: "Kada bi mi bilo moguće da uzmem sebi tijelo nekoga od prokaţenih

(gubavih), a ja da mu dam moje tijelo - to bi za mene bilo naslada". Takva je prava, savršena

ljubav.

Prava ljubav svagda je raspoloţena više uĉiniti nego koliko ĉini, ili ĉak koliko moţe uĉiniti.

Dug ljubavi, dug je takvoga roda, da se neprekidno uplaćuje, i na zemlji nikada se ne isplaćuje.

Onaj mnogo ĉini koji mnogo voli. (Toma Kempijski).

Mnogo ĉini, ko dobro ĉini. Dobro ĉini onaj koji opštim interesima sluţi više nego li svojoj volji.

(Isti).

LJubi Boga više svega i svakoga. Poslije Boga ljubi bliţnjega kao samoga sebe. Ako ţeliš

savršenstva, onda ovu posljednju (tj. ljubav prema bliţnjima) pretpostavljaj onoj prvoj (tj. ljubavi

prema sebi), i zemaljska nagrada koju ćeš za to dobiti biće ti poĉetak i zaloga tvoga vjeĉnoga

blaţenstva na nebu.

Ne budi samoljubiv i bićeš bogoljubiv; ne budi samougodljiv (tj. ne ugaĊaj sebi i ne popuštaj

svojim strastima) i bićeš bratoljubiv. (Sv. Maksim Ispovjednik).

NAPOMENA:

1. kakvoće=kvalitete

2. zejtin=jestivo ulje

3. beoĉug=karika, kolut, alka

4. zgorjevanje=izgaranje, spaljivanje rjeĊe

18. DAREŢLJIVOST ILI MILOSTINJA

sadrţaj

Ukoliko je svijet pun bijeda i jada, utoliko je potrebno da ljudi olakšavaju te bijede osjećanjima

dobroĉinstva i djelima milosrĊa.

Dobro je ako tvoje srce nije tvrdo i kameno, ali nije dobro ako je tvoja ruka hladna i savijena, te

se ne pruţa prema bijednima i nevoljnima.

Ĉovjek koji moţe ukazati pomoć i uĉiniti dobro, no ne ukazuje ga i ne ĉini, ţalosno je i ujedno

nedostojno biće. (Leonid, arhiep. Jaroslavski).

Ne odvajati i ne davati siromasima (sirotinji) od onoga što ostaje svrh naših potreba, znaĉi

otimati tuĊe dobro. (Blaţeni Avgustin).

Bogom je dopušteno da na zemlji bude mnogo ojaĊenih, siromašnih, nesrećnih, da bi se oni

spasli svojim trpljenjem, a ti - svojim milosrĊem.

Bogataši dostavljaju siromasima sredstva za ţivljenje, a siromasi ovima - sredstva za njihovo

spasenje.

Bez cjelomudrenosti (nevinosti) moţe se ući u Nebesko carstvo, ali bez milostinje nemoguće je.

Nemoguće je, bezuslovno je nemoguće, bez milostinje doći ni do vrata Carstva nebesnoga. (Sv.

Zlatoust).

Bez ĉinjenja milostinje i molitve su besplodne. (Isti).

Milostiv je Bog i priklonjava se prirodnim milosrĊem na molitvu ljudi, ali na molitvu milostivih.

(Sv. Tihon Zadonski).

Sa kakvom ćeš se nadom moliti Bogu, kada sam ne obraćaš paţnju na moljenja podobnih tebi

ljudi? (Isti).

Kako ćeš sa ostalima u crkvi govoriti: Podaj Gospode! kada sam siromasima ništa ne daješ, a

moţeš dati? (Isti).

Kakvim ćeš ustima reći: "Ĉuj me Gospode", kada sam ne ĉuješ molbu nevoljnoga, ili, pravilnije

reći: ne ĉuješ u nevoljnome samoga Hrista, koji vapije tebi? (Isti).

Sa kakvom ćeš nadom pruţiti ruke Stvoritelju svome, kada sam sliĉnoga sebi, koji ti pruţa ruke,

odbijaš od sebe? (Isti).

Kakvi smo mi prema bliţnjima, takav će i Bog biti prema nama. (Sv. Zlatoust).

Ako si prezreo nevoljnoga (siromaška), prezreće i tebe Onaj koji je osiromašio radi njega (tj.

Hristos); nisi li otvorio vrata onome koji je na njih kucnuo, neće se ni tebi otvoriti vrata Carstva

nebeskoga; nisi li obratio paţnju na jauk oţalošćenoga, neće se uslišiti ni naricanje tvoje molitve.

(Duhovni Margarit).

Svaka suza bijednoga, prolivena u ime blagodarnosti tebi, sijaće ti za grobom kao neprocjenjivi

dragi kamen; svaka suza prolivena zbog tvoje hladnoće i nemarnosti prema bliţnjemu, pašće kao

vrela voda na tvoju dušu pred prijestolom samoga Boga.

Milost Boţju traţi sebi davanjem milostinje bliţnjima.

Ima ih koji, pri traţenju milostinje od strane siromaha, govore: "Bog će dati". Nerazumno ĉiniš

ako tako ĉiniš prema nevoljnom bratu. Siromaška šalje tebi Bog, a ti ga obratno šalješ Bogu

rijeĉima: "Bog će ti dati". Ta Bog će dati, neizostavno će dati, ali daj i ti. On će dati siromasima;

no da li će tebi ukazati Svoju milost, koja je tebi neuporedivo više potrebnija, nego li siromašku

tvoja milostinja?

Ĉovjeku siromašku i oskudnome Bog pomaţe, stoga što Bog nikoga ne ostavlja; no ti, odgnavši

od sebe bijednoga, odagnao si sebe od ĉasti koju ti je Bog dao i udaljio si od sebe blagodat

NJegovu. (Sv. Isak Sirin).

Zavoli siromašne, da bi preko njih zadobio milost od Boga. (Isti).

Snabdijevajući ih obraduj jadne siromahe; oni će ti umilostiviti Sudiju-Boga. (Sv. Nil Sinajski).

Ja se ne sjećam da li sam u ţivotu vidio ma i jednoga dareţljivoga ĉovjeka, koji je umro

nesrećnom smrću. A i kako bi on imao nesrećni kraj ţivota, kada ima toliko posrednika koji se

mole za njegovo spasenje. (Blaţeni Jeronim).

Izlivaj jelej ljubavi i dareţljivosti na bliţnje svoje, i ugasićeš plamen pakleni, gotov da grešnika

sagori.

Spasavaj druge, ako hoćeš da sebe spaseš; pruţaj privremenu sreću bliţnjima, ako hoćeš da se

naslaĊivaš nebesnim blagom. (Prota Rod. Putjanin).

Milost Boţija nas oĉekuje onda kada nam se ukaţe sluĉaj da ukaţemo milosrĊe drugima.

Zar to nije prevelika milost od Boga što nam je dozvoljeno da iskupljujemo grijehe naše

milostinjom?

Voda ima svojstvo da pere tijelo od blata, a milostinja da uništava duševne neĉistote. (Sv.

Zlatoust).

Idite i naslijedite Carstvo Boţije, reći će Gospod milostivima, ne stoga što niste sagriješili, već

zato što ste milostinjom oĉistili grijehe svoje. (Blaţeni Avgustin).

Nije od male vaţnosti ljekarstvo milostinje: njega moţeš upotrijebiti za sve rane.

Balsam (milosti), kojega izlivamo na izranjavljeno srce bliţnjega, potkrepljava i naše sopstveno

srce.

Ĉineći dobro drugima, time i sebi dobro ĉinimo.

Jeftinijom cijenom dobroĉinstva prema ljudima moţemo zadobiti Carstvo Boţije, koje nema

cijene. (Filaret, mitrop. Moskovski).

Slijepac, kojemu ukazujemo paţnju kroz milosrĊe, jeste dobar voĊa za Carstvo nebesko. (Isti).

Ti daješ novce siromasima, a oni tebi daju smjelost da izaĊeš pred Boga.

Blago onome ko moţe sa Sv. Grigorijem Niskim reći: "Gospode, ĉini sa mnom ono, što sam ja

ĉinio drugima".

O, veselnici putnici zemaljski! Kuda idemo, ako ne idemo putem milosrĊa hrišćanskoga ka

milosrĊu Hristovom. (Filaret Moskovski).

Ruka, ĉineća dobro bliţnjemu, otvara ruku blagosti Boţije. (Isti).

Davajući ĉovjeku, mi primamo od Boga. (Isti).

Ti milostinju pruţaš siromahu i prosjaku, a nju prima sam Hristos. (Sv. Zlatoust).

Ruka siromahova jeste blagajnica Hristova; što prima siromašak, to prima Hristos. (Sv. Zlatoust).

Dajući leţećemu na zemlji (tj. nevoljniku), mi dajemo Sjedećemu na nebu (tj. Bogu). (Sv.

Grigorije Dvojeslov).

Ĉinimo i dajimo milostinju, da je obratno dobijemo od Boga. (Sv. Vasilije Veliki).

Ne cicijaši davati milostinju prosećima, i ne okreći glave od Onoga u ĉije ime traţe pomoć od

tebe. (Sv. Dimitrije Rostovski).

Pazi se, daji i troši novac na ono našta treba i što je za tvoju dušu korisno.

Kao što hljebno zrno, pavši na zemlju, donosi korist onome koji ga je posijao, tako i hljeb,

kojega pruţamo gladnome, docnije ti donosi stotinu puta veću korist. (Sv. Vasilije Veliki).

Daj Onome koji sve tebi daje, i dobićeš od NJega stotinu puta više.

Ko se smiluje na siromašne, tome je staralac sami Bog. (Sv. Isak Sirin).

Ne boj se da ćeš osiromašiti kada daješ milostinju. Ko sluţi Bogu i nevoljnima, taj neće nikada

osiromašiti. "Ruka dajušĉago ne oskudjevaet", veli Sveto Pismo. Ne postaju siromasima oni koji

daju obilnu milostinju sirotinji, već oni koji ţale udijeliti nevoljnome koji groš, dok meĊutim

niuĉemu ne štede da zadovolje svoje prohtjeve. (Prota Jovan Tolmaĉev).

Zar će se tvoje bogatstvo umanjiti ako daješ milostinju? Ono se ne samo neće umanjiti, nego će

se njemu time dodati i nebesna blaga. (Sv. Zlatoust).

Ĉini dobro onome koga vidiš da potrebuje tvoje pomoći, a vjeruj Onome koji se ne vidi a prima

to (od tebe). (Filaret Moskovski).

Voli to prijatno zadovoljstvo da druge usrećavaš i pomaţeš bijednima, osobito onima koji su

dobri i ĉestiti. To zadovoljstvo je jedno od rajskih. Sam Spasitelj kazao je: "Mnogo je blaţenije

davati nego li uzimati (Djela Ap. 20, 35).

Srećan je u ţivotu onaj koji ima sredstava da druge usrećuje.

Veliko je djelo - ĉovjek, dragocjeno je - ĉovjek milostivi i dareţljivi. (Sv. Zlatoust).

Ništa toliko ne upodobljava ĉovjeka Bogu, koliko dobroĉinstvo. (Ava Evagrije).

Gotovo da nema ĉovjeka tako siromašnoga koji bi se s pravom mogao izvinjavati da nije u stanju

ispunjavati duţnost milosrĊa. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Ti moţeš biti dobroĉinac, pa makar bio odveć siromašan, ĉak siromašniji od onih koji od tebe

prose milostinju.

Sila i moć milostinje nije u tome da bi mnogo ili malo dao, nego u tome da ne daš manje nego li

koliko moţeš dati. (Sv. Zlatoust).

Ako imaš mnogo, podaji mnogo; ako imaš malo, rado razdjeljuj siromasima i to malo što imaš.

I od milostinje (ĉinjene tebi) podaji drugima milostinju.

Budi po mogućstvu i stanju svome dobroĉinac. I siromašak siromašku moţe pomagati. (Jer ima i

siromašaka samo po imenu).

Dobroĉinstva u sredstvima i naĉinima neiscrpna su.

Siromasi i prosjaci mogu prositi milostinju za druge prosjake ili siromašne, dijeliti s njima svoj

hljeb, truditi se za njih, pomagati ĉak imućnijima, ako su ovi bolesni, ili u nekoj drugoj nuţdi i

gonjenju. (Prota Jovan Tolmaĉev).

Nije pravi i iskreni darodavac onaj koji daje od svojih preostataka, nego onaj koji u korist

siromaha lišava sebe i onoga što je samome njemu potrebno. (Blaţeni Avgustin).

Blago onome ko još posti radi toga da bi hranio siromašne.

Ako sam ne moţeš pomoći bratu, moli Boga da mu pomogne.

Milostinja se ne sastoji u tome da bi samo pare davao, nego da se daju sa hrišćanskim osjećajem

milosrĊa. (Sv. Zlatoust).

Ako što daješ onome koji nema, neka radost i veselost lica prati tvoj darak i dobrim rijeĉima

pruţa mu utjehu. (Sv. Isak Sirin).

Samo je ona milostinja prava koja se daje s radošću. (Sv. Zlatoust).

Davati rado znaĉi više nego li davati mnogo. (Blaţeni Avgustin).

Ako pruţiš siromašku hljeb sa neveselim licem, onda si izgubio i hljeb i nagradu. (Sv. Zlatoust).

Ko predupreĊava nevolju nevoljnoga, znaĉi da je udvostruĉio pomoći mu.

Produţi tvoju milost zemaljsku (tj. neprestano ĉini dobro), da bi ti se produţila milost nebeska.

Dajite milostinju svakome ko prosi milostinju Hrista radi, ne raspitujući i ne razbirujući ko je i

kakav je prosilac, imajući u vidu bojazan da onaj, koga ti odbiješ od praga svoga prazne ruke, ne

bude sami Hristos.

Mnogo je bolje radi dostojnih pruţiti desnicu i nedostojnima, nego li iz bojazni da ne bi dali i

nedostojnima, lišavati pomoći dostojne. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Bolje je naići na neblagodarnost, nego li zaboravljati nesrećne.

Nikakva i niĉija neblagodarnost ne treba da te uzdrţava od ĉinjenja dobrih djela.

Zar bi ti uzdrţao ruku od davanja milostinje, ako bi iskusio neblagodarnost ili bi je predvidio?

Sjeti se tvoga Spasitelja, koji, premda je video pred sobom devet neblagodarnih a samo jednoga

blagodarnog, uĉinio je dobro svima njima (iscijelio ih od prokaze). (Luk. 12, 12-19). (Filaret

Moskovski).

Ne traţi i ne oĉekuj blagodarnost pri ĉinjenju dobrih djela. Ko ovu traţi, izgubio je od Boga

odreĊenu nagradu za uĉinjeno dobro djelo.

Dobra duša ĉini dobro bliţnjemu, i ne samo što podnosi neblagodarnost njegovu velikodušno,

nego i sa trpljenjem prima i podnosi uvrede. (Ava Talasije).

Umnoţavajte vaša dobra djela, ali nikome i nikada ne zamjeravajte, ako vam ne uzvraća

blagodnošću.

Ako kome daješ milostinju radi Boga, onda mu ne zamjeravaj (kao neki što govore prosjaku:

"Što si takav; što ne radiš", itd.). Ko zamjera i prekoreva, taj jednom rukom daje, a drugom kao

da uzima natrag ono što je dao (Luk. 6, 30).

Ko ukorava drugoga svojim dobrim djelima, taj ne ĉini dobro bliţnjemu već ga sramoti.

Poneki daju milostinju, no od drugih otimaju.

Korisno je milostinju davati, ali je štetno druge vrijeĊati. (Sv. Tihon Zadonski).

Mnogi daju Petru, što su uzeli od Pavla, uobraţavajući da ĉine milostinju.

Slijep je onaj milostivi darodavac, koji je nepraviĉan; to je obraĊivanje njive, sa koje se ne moţe

ţnjeti. (Sv. Nil Sinajski).

Najprije se ostavi otimanja i prigrabljivanja tuĊega dobra, a potom podaji milostinju. "Ukloni se

od zla i ĉini dobro". (Psal. 36, 27). (Sv. Zlatoust).

Ako ti je u volji da siješ meĊu siromasima, onda sij od sopstvenoga. Ako li se riješiš da siješ od

tuĊega (otetog, ukradenog, itd.), znaj da su to najgorĉije travuljine. (Sv. Isak Sirin).

Od taštine (ponosa, gordosti, samohvalisanja) treba bjeţatii, a osobito pri davanju milostinje.

Milostinja zaraţena ovom bolešću nije djelo milosrĊa, već samohvalisanje (razmetanje) i

nemilosrĊe. (Sv. Zlatoust).

Kada daješ milostinju ne iz milosrĊa no samo da se pokaţeš, tada ona ne samo da nije milostinja,

već je ĉak uvreda, stoga što time javno ismijavaš i poniţavaš brata svoga. (Isti).

Ĉineći dobro bliţnjemu, odgoni od sebe tašte i gordeljive pomisli. Ti pomaţeš nevoljnima;

neosporno, to je prekrasno objelodanjivanje tvoje ljubavi prema bliţnjemu; no ti to ĉiniš što si i

duţan ĉiniti, kao brat svoga bliţnjega. Ĉime se onda imaš ponositi? - Ti pomaţeš nevoljnima; no

ti im daješ ne svoje već Boţije, ne samo po tome što ti to smatraš za svoju sopstvenost, nego si i

ti sam u cjelini, i dušom i tijelom, tvorevina Boţija. Ĉime se, dakle, imaš gorditi?

Ako je ko i bogatome podario obilnu milostinju, ali je to uĉinio sa ţeljom i namjerom da se

proslavi pred ljudima, da se proĉuje ime njegovo, onda je takav dao milostinju svojoj taštini i

sujeti. (Po Filaretu Moskovskom).

Kupovati uvaţenje ljudi cijenom milostinje znaĉi kupovati odveć skupo, to je kupovanje cijenom

samoga neba, koje bi bilo nagradom njegovom.

Budi sliĉan potoĉiću, koji svojom vlagom napaja i zle i dobre; ĉineći dobro svima, kao potoĉić,

ipak ne šumi, sliĉno njemu, o svome dobroĉinstvu.

Budi sliĉan trubi: kada govoriš o dobru koje si od drugih dobio, grmi o njemu. No budi sliĉan

grobu u odnosu na dobro koje si ti bliţnjemu uĉinio (tj. ćuti).

Blagodjejanja (dobroĉinstva) koja si ti od drugih dobio, svagda pamti i sjećaj se, no

blagodjejanja koje ti sam uĉiniš, odmah predaj zaboravu.

Nema ljepšeg i milijeg osmjeha nego što je osmjeh majke i djeteta; nema smješka prekrasnijega

nego što je smiješak velikodušnosti, koji sakriva svoja dobra djela.

Evo teĉe potoĉić: on se skriva u šiblju i posredstvom skrivenih putova svojom vlagom hrani

rastinja, koja niĉu na njegovim brjegovima. Ovo predstavlja sliku krotke i smjerne duše, koja

tajno ĉini dobro bliţnjemu, ne ţeleći da svijet trubi o njenim vrlinama.

Ne govori ni rijeĉi kada kome ukazuješ milost ili blagodjejanje; ali kada tebi drugi ĉine dobro,

tada ne ćuti već govori,

Posle uĉinjenog dobra, jedno od najvećih zadovoljstava jeste priznanje ili blagodarnost.

Nauĉivši biti zahvalan, ĉovjek će se nauĉiti da bude dobrotvor i darodavac.

Moleći se Bogu o dobrotvorima svojim, istovremeno ćete ĉiniti dobro i sopstvenoj duši svojoj.

(Po Filaretu Moskovskom).

Ništa nema mrskije od neblagodarnosti: neblagodaran ĉovjek sliĉan je onome koji je nešto

prevarom uzeo, a što njemu ne pripada.

19. DRUŢBA - PRIJATELJSTVO

sadrţaj

Veliki je dobitak - iskreni prijatelj i dobri drug. (Ava Evagrije).

Iskreni drug je bolji od svakoga roĊaka.

Ništa na svijetu nema prekrasnije od prijateljstva. Ono sluţi kao utjeha sadašnjega ţivota. Šta

moţe biti veće i dragocjenije od toga kada imaš kome otkriti svoje srce, podijeliti ono što je

tajno, povjeriti mu ono što je od drugih sakriveno? Šta moţe biti utješnije nego li kada imaš

iskreno predanog ti ĉovjeka koji dijeli s tobom radost kada si u dobru, u nesreći pak uzima

sauĉešće, u stradanju pruţa ti savjete i utjehe? (Sv. Amvrosije Milanski).

Ţalost, podijeljena s kime, slabi i smanjuje se, a radost podijeljena udvostruĉava se.

Neprijateljstvo i omrazu treba napisati na vodi, da je što brţe nestane, a prijateljstvo - na bakru,

da se nasvagda saĉuva ĉvrsto i nepromjenljivo. (Sv. Isidor Pelusiot).

Pamet teĉe prijatelje, nesreća ih iskušava (tj. proba kakvi su). (A. Randju).

Laste se letom vraćaju, a pred zimu se udaljuju: eto slike laţnih prijatelja. U prijatnim danima

oni su uz nas, no ako vas sreća iznevjeri, oni se udaljuju od vas. (Isti).

Nesigurnoga i laţnoga prijatelja moguće je uporediti sa sjenkom koja pada na sunĉani sat. Ta

sjenka pojavljuje se samo na vedrini, ali išĉezava s pojavom oblaĉka (tj. na oblaĉini).

Vjeran prijatelj ne okreće leĊa, kada ti sreća okrene leĊa.

Prijatelji ili drugovi zovu te na veselje. Oni te zovu da ih utješiš (prijateljstvom); poţuri se na taj

poziv. (Amvrosije Randju).

Ako tvoj prijatelj ĉini osjetne pogreške, ne snebivajući se ukoravaj ga, - to je prva obaveza

prijateljstva.

Ako li pak na porok prijatelja gledaš ravnodušno i ne staraš se o njegovoj popravci, time javno

objelodanjuješ sebe da si i ti sumnjivoga poštenja.

Prijatelj se time i razlikuje od laskavca što laskavac radi naslade i uţivanja besjedi, dok prijatelj

govori i ono što moţe ogorĉiti (tj. ako prijatelju istinu kaţe u oĉi). (Sv. Vasilije Veliki).

Ne obećavaj sebi nevinih radosti prijateljstva, ako ih ne potraţiš u društvu dobrih.

Ne druţi se sa ĉovjekom koji ĉini zlo svome bliţnjem, i ne raduj se sa onim koji ĉini zlo

drugome. (Ava Matej).

Ne traţi poznanstva sa ĉovjekom lukavim. Druţenje sa lukavim jeste druţenje sa Ċavolom. (Sv.

Antonije Veliki).

Prijateljstvo sa zlim ĉovjekom sliĉno je jutarnjoj sjenci, koja se sve više i više smanjuje; dok

prijateljstvo sa dobrim mora rasti kao veĉernja sjenka, dokle traje grijanje sunca.

Ĉestiti ljudi, videći vrlinu u svome neprijatelju, mire se sa njime, a nevaljalome prijatelju okreću

leĊa, ako je on nepopravljiv.

Ava Agaton je govorio: "Ako opazim da me moj najmiliji (prijatelj, drug, brat) uvlaĉi u duševnu

štetu (ili pogibao), to ću ga odmah odbiti od sebe, tj. prekratiću poznanstvo i odnose sa njime".

Ako se u tvome prijatelju ne pokaţe vrlina prekrasnom, a ne omrzneš u njemu porok, moţeš li ti

onda reći ili pomisliti da voliš vrlinu a mrziš porok? (Lafaet).

Ne dozvoli sebi da narušiš Boţanske zapovijesti radi prijateljstva ljudskoga. (Sv. Antonije

Veliki).

Ne treba imati takvih prijatelja, odnosno drugova, koji više vole bogate gozbe i ĉašćenja, nego li

prijateljstvo.

Sa onima koji te posjećuju samo radi provoĊenja vremena, govori o Hristu, o smrti, o budućem

ţivotu, o sudu i o paklu; tada će oni ili poći od tebe kući sa poukom, ili više neće dolaziti tebi i

oduzimati ti vrijeme.

Dragocjen je i vjeran prijatelj ili drug onaj koji, dijeleći sa nama ţalost i radost, moţe ujedno da

nam bude i naš savjetnik u teškim okolnostima našega ţivota, i ispravitelj naših zabluda i

rukovoditelj u vrlinama. No za to su takvi prijatelji ili drugovi rijetki, kao što su uopšte i

dragocjenosti rijetke. Stoga Sveti Oci i savjetuju da treba biti vrlo obazriv u izboru prijatelja i

druga, kome bi mogao povjeriti dušu svoju.

U koga srce tvoje nije potpuno uvjereno, tome se i ne predaji srcem. (Ava Pimen).

Prema svima budi prijateljski raspoloţen, ali sve ne primaj sebi za savjetnike. (Sv. Antonije

Veliki).

Ne otkrivaj svoje misli svima nego samo onima koji mogu lijeĉiti dušu tvoju. (Isti).

Budi prozraĉan kao potoĉić (s bistrom vodom) pred Bogom i savješću, no ne daj da se u dušu

tvoju zagledaju rĊavi i zli; pogled poroka pomraĉava dušu.

Bolje je primiti zlato laţno, nego li prijatelja laţljivoga. (Ava Evagrije).

Nema strašnijega neprijatelja, nego li što je licemjeran (lukavi) prijatelj.

Ĉuvaj se većma zavisti prijatelja, nego li od neprijatelja; jer neprijatelj zavidi javno, a prijatelj

tajno.

20. PRAŠTANJE UVREDA I LJUBAV PREMA NEPRIJATELJIMA

sadrţaj

Bog nam je dao dvije sposobnosti podjednako dragocjene za naše slabo srce: sjećati se i

zaboravljati. (Grof Bludov).

Kada nam ĉine dobro, uĉtivost zahtjeva da ga se sjećamo; a kada ĉine zlo, ljubav pobuĊuje da ga

zaboravljamo. (Sv. Amvrosije Milanski).

Dobroĉinstva zapisuj na bakru, a uvrede na vodi. (Sv. Isidor Pelusiot).

Budi umješan nemati neprijatelja u svemu svijetu, pa makar ti taj svijet ne dao ni jednoga

prijatelja. (Filaret Moskovski).

Bog nam je zapovjedio neprijateljstvo i mrţnju samo protiv zmije (Bit. 3, 15), tj. protiv

ĉovjekoubice Ċavola.

Hoćeš li da Ċavolu ne popuštaš i da mu se protiviš? Popuštaj ljudima i ne protivi im se, i ne

vraćaj zlo za zlo.

Ko se srdi na Ċavola, taj se ne srdi na ljude; ali ko se srdi na brata, taj zakljuĉuje mir sa Ċavolom.

(Sv. Nil Sinajski).

Zašto mrziš na ĉovjeka koji te je uvrijedio? Nije te on uvrijedio, već Ċavo; gaji mrţnju prema

bolesti, a ne prema bolesniku (tj. mrzi Ċavola a snishodi ĉovjeku). (Sv. mati Sinklitikija).

Treba mrziti i goniti grijehe, a ne one koji griješe. (Prota P. Sokolov).

Sa ljudima se miri, a sa grijesima se karaj.

Ne ţalite se na druge, već više saţaljevajte ih.

LJudi su više slabi nego što su zli.

Veći dio poroka ljudskih - pogreške su i slabosti.

Budi prema sebi strog a prema drugima snishodljiv (milostiv, blag).

Ne praštaj sebi ni u ĉemu, a drugima sve praštaj.

Ako je nekome teško oprostiti, ma kome to bilo, taj je duţan sjetiti se da je on hrišćanin.

Prava hrišćanska ljubav u tome se baš i sastoji što se uzdrţava od praviĉne osvete, preostavljajući

osvetu Bogu: "Moja je osveta, govori Gospod. Ja ću vratiti". (Sir. 28, 1; Rim. 12, 19). (Prota J.

Tolmaĉev).

Zvanje hrišćanina iziskuje ne samo da ne uzimamo što je tuĊe, ne samo da ne vrijeĊamo susjede

(komšiju), nego da im ustupamo i svoje, u ćutanju krotke ljubavi. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Hrišćanska pobjeda sastoji se ne u osveti, nego u krotosti i trpljenju. (Sv. Tihon Zadonski).

Ako je po ĉovjeĉijemu teško praštati uvrede, po hrišćanski je mnogo teţe ne praštati ih. (Filaret

Ĉernigovski).

Ko vraća zlim za zlo, taj je gori od neznabošca.

Ĉim uvreda poĉne da ti srce raspaljuje, sjeti se Hrista i NJegovih rana, - rasudi da ono što trpiš

mnogo je manje u sravnjenju sa stradanjem samoga Gospoda; i tada, kao vodom, ugasićeš svoju

tugu. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Tebi se, recimo, ĉini da je neprijatelj nedostojan oproštaja. No zar je Isus Hristos nedostojan toga

da bi iz ljubavi prema NJemu oprostili bliţnjemu koji vas je uvrijedio? (Protojerej J. Tolmaĉev).

Pravo hrišćansko trpljenje sastoji se u tome da ne samo ne treba se svetiti onome koji nas je

uvrijedio, nego i ne htjeti to pa makar nas srce i gonilo na to. (Sv. Tihon Zadonski).

Ne misli o tome da te niko ne uvrijedi, nego o tome da niko, i ako bi to htio, ne moţe to uĉiniti.

(Sv. Isidor Pelusiot).

A isto znaĉi: ţivi takvim hrišćanskim ţivotom i tako se vladaj da te nema ko zašta napasti, ili

uvrijediti ili napakostiti. (Prevodilac).

Budi gotov otrpiti više nego li koliko se to hoće vrijeĊaĉu i napadaĉu.

Sravni tvoje stanje sa stanjem napadaĉa i ti ćeš ga s trpljenjem podnijeti; nećeš ni pomišljati da

mu uzvratiš, s toga što je dobit i preimućstvo na tvojoj strani.

Razmisli šta je bolje biti: da li vrijeĊaĉem i napadaĉem, ili uvrijeĊenim? - Bez sumnje, bolje je

biti nevinim, nego li krivcem. (Filaret Moskovski).

Bolje je zlo trpiti, nego li biti uzrokom zla; bolje je biti ţrtvom, nego zloĉincem.

Bolja je ţalost onoga koji nepravedno strada i trpi, nego li radost onoga koji nepravdu ĉini.

(Blaţeni Avgustin).

Nije na šteti onaj koji trpi zlo, nego onaj koji ĉini zlo. (Sv. Zlatoust).

Nije rĊavo kada tebe vrijeĊaju, već je rĊavo kada ti vrijeĊaš (ili napadaš) druge, ili kada ne

umiješ da podnosiš uvrede i napade. (Isti).

Uvreda još nije napast, a kada nas uvrede uvlaĉe u mrţnju i neprijateljstvo protiv napadaĉa,

upoznavaju srce naše sa mrţnjom, zlobom i osvetoljubljem - to je tek bijeda i nesreća.

(Arhiepiskop Makarije).

Ne budi zlopamtljiv, ako nećeš da uvrijediš sebe samoga, (Sv. Zlatoust).

Ne praštajući drugome, ti njega toliko ne ogorĉavaš, koliko sebe vrijeĊaš. (Isti).

Ne govori: "Osvetiću se ja neprijatelju", jer mi imamo Pravednog Sudiju na nebu. (Sv. Nil

Sinajski).

Ko se sam sveti, taj kao da osuĊuje Boga u nemanju pravosuĊa. (Sv. Marko Isposnik).

Ko sam ĉini osvetu, tome će se sam Gospod osvetiti.

Kada se osvetiš bliţnjemu za uvredu, onda sebi grijeh stvaraš i ĉiniš da se njemu ne sveti Bog.

Kada ti praštaš, onda Bog ili mu se osveti ili tvoje grijehe oprašta. (Sv. Zlatoust).

Ne sveti se već praštaj bliţnjemu uvredu, stoga što i sam potrebuješ praštanje od Boga.

Ko hoće od duţnika svoga da traţi sve, neka pomisli da je i on duţnik Boţiji.

Ĉesto se dogaĊa da nismo sagriješili pred ĉovjekom koji nas vrijeĊa, ali smo bili sagriješili pred

Bogom, što ljudi ne znaju već zna samo jedini Bog, i On dopušta da nas drugi uvredama ili

napadima podsjete na naše grijehe. (S toga se moţe ĉešće ĉuti: "Baš sam u tome zašto me

okrivljuju sasvim nevin i ĉist". Da, ĉist u tome, ali u mnogome drugome si kriv).

Onaj koji vrijeĊa Stvoritelja svega svijeta i svega što se vidi i što se ne vidi, obavezan je da

trpljivo podnosi kada mu same tvari nanose uvrede.

Praštanje uvreda jeste neophodan uslov oproštaja sopstvenih grijehova od strane Boga;

zadobijanje posljednjeg nemoguće je bez prvoga. "Praštajte, pa će vam se oprostiti", rekao je

Gospod. (Luk. 6, 37).

Ima mnogo naĉina milosrĊa, posredstvom kojih moţemo dobiti od Boga oproštaj svojih

grijehova; no najvaţnije je sredstvo od sviju - praštati neprijateljima. (Blaţeni Avgustin).

Sud nad nama Gospod je, moţe se reći, predao u naše ruke; od nas zavisi još ovdje prethodno

izreći presudu i rješenje suda nad sobom. Kako mi postupimo sa bliţnjima, tako će i Gospod

postupiti sa nama. Ako oprostimo, i sami ćemo dobiti oproštaj. Gospod je to rekao i neće se

odreći od svoje rijeĉi.

Blago onome koji moţe kazati sa Svetim Grigorijem Niskim: "Gospode, ĉini sa mnom ono što

sam ja ĉinio. Ja bih mogao da se za sebe osvetim, ali se ne svetim; ne sveti se ni Ti. Ja sam

preduprijedio moga neprijatelja (mirenjem sa njime), preteci i Ti mene svojom blagodaću. Ja

sam zaboravio zlo koje je on meni uĉinio, zaboravi i Ti moje grijehe. Ja volim njega kao što sam

ga i ranije volio, prije nego li me je uvrijedio; voli i Ti, Boţe, mene, ako te ja ponekad i

uvrijedim. Ĉini sa mnom onako, kako ja postupam sa njime. Ja sam ĉinio ono što si Ti

zapovjedio, ĉini i Ti ono što si obećao: "Praštajte i oprostiće vam se". (Luk. 6, 37).

Oprosti bliţnjemu tvome sto groša, da bi tebi Gospod oprostio bezbrojne talante. (Sv.

Tihon Zadonski). (Ovo znaĉi: oprosti bliţnjemu male pogreške, da bi tebi Gospod oprostio

mnoge i velike grijehe).

Prosti grijehe sluge, da bi ti dobio oproštaj grijehova od Gospoda; ako je sluga tebe mnogo

uvrijedio, onda ukoliko ti više oprostiš, utoliko ćeš i sam dobiti oproštaj. (Sv. Zlatoust).

Ĉuvajte jedan drugoga da vas saĉuva Gospod. (Sv. Antonije Veliki).

Budimo snishodljivi prema svojim neprijateljima, da bi takav i Gospod bio prema nama. (Sv.

Zlatoust).

Nemilosrdnome biće i sud nemilosrdan.

Ko strogo istraţuje od svoga brata, od njega će Gospod mnogo stroţije iziskivati.

Bog lakše prašta grijehe uĉinjene protiv samoga NJega, nego li protiv bliţnjega. (Mat. 18, 23-

35).

Ne gaji neprijateljstva ni prema jednom ĉovjeku, inaĉe će molitva tvoja biti neprijatna Bogu.

(Ava Isaija).

Ne zaboravljajmo, o hrišćani, pomilovati prije nego li budemo traţili pomilovanje od Boga.

(Filaret Moskovski).

Kako moţeš reći: "Gospode pomiluj", kada sam ne miluješ?

Uzaludne su molitve i podvizi ĉovjeka koji hrani u srcu svome zlobu i mrţnju na bliţnjega i ţelju

osvete. (Ava Isaija).

Molitva zlopamtljivoga i osvetoljubivoga jeste sijanje na kamenu. (Sv. Isak Sirin).

Biti zlopamtljiv i osvetoljubiv i moliti se (kao takav), isto je što sijati po moru i oĉekivati ţetvu.

(Isti).

Ni posta ni praznika ne moţe biti tamo, gdje je neprijateljstvo i zloba.

Ko ţivi u svaĊi sa hrišćanima, taj ne moţe biti u zajednici sa Hristom. (Blaţeni Avgustin).

Ko nema na sebi ime ĉovjeka miroljubivoga (tj. koga ne nazivaju miroljubivim), taj se ne moţe

smatrati da je pod upravom Sina Boţijega. (Po Bl. Avgustinu).

Gdje nema mira, tamo nema ni Boga. (Ava Isaija).

Nema niĉega bezopasnijega, nego li oprostiti neprijatelju; nema ništa opasnije, nego li mu se

osvetiti. (Sv. Zlatoust).

Jak vjetar goni oblake, a zlopamćenje - dobre osjećaje iz duše. (Ava Evagrije).

Ko ĉuva u duši svojoj zlobnost ili osvetoljublje, sliĉan je onome koji ĉuva slamu u vatri.

Ko skriva u srcu svome zlobu, sliĉan je onome koji bi hranio zmiju na grudima svojim. (Sv.

Jefrem Sirin).

Ako bi se u vašem domu zapatile zmije i škorpije, šta ne bi preduzeli da ih se oslobodite? No

mrţnja i neprijateljstvo strašnije su, rĊavije su od tih ţivotinja, a vi meĊutim nećete da od njih

oĉistite vaše srce, koje je hram Boţiji! (Blaţeni Avgustin).

U matice pĉela postoji ţaoka, koju ona upotrebljava za kaznu. Ako koja pĉela ne slijedi primjeru

njenom ona se uskoro pokaje zbog neuviĊavnosti svoje, jer joj matica zada smrtonosnu ranu. Da

ĉuju ovo hrišćani koji imaju zapovijest: "Ne vraćati zla za zlo; ne daj se zlu nadvladati, nego

nadvladaj zlo dobrim" (Rim. 12, 17, 21). (Sv. Vasilije Veliki).

U ćutanju i krotosti je - spokojstvo, mir i sreća ţivota; a ko vraća zlim za zlo, ili psovkom

za psovku, taj nikada neće biti spokojan i ne moţe pomišljati o blaţenom ţivotu u vjeĉnosti

(1 Petr. 3, 9-11).

Na nebo odlazi samo onaj koji ima ljubavi, stoga što je onamo - samo ljubav. (Prota J.

Tolmaĉev).

Kako li je ţalosno stanje - platiti mrţnjom za mrţnju, i uvredom za uvredu? Ako je neprijatelj

jaĉi od tebe, šta onda? Našta će ti onda tvoje osvetoljublje? Osim ako e na ubrzanu tvoju

pogibelj? Pa i pri ravnoj snazi, šta drugo oĉekivati nego li zajedniĉko padanje i nesreću.

Naposljetku, recimo da on baš nije u stanju boriti se sa tobom, a zar su manje strašne tajne

prevare, podmuklosti, lukavstva, nego li otvoreni, javni napad? (Filaret Moskovski).

Najbolje je i najjaĉe sredstvo protiv uvreda - trpeljivo ih podnositi.

Bolji naĉin osvetiti se neprijatelju sastoji se u tome da mu se istim naĉinom ne odgovara, i

pobijediti ga krotošću, umjesto toga što bi ga odbio. (Marko Avrelije).

Budi ovca pa ćeš pobijediti vukove.

Pretrpite krotko i praštajte prvu uvredu vašega neprijatelja, praštajte mu i po drugi put, i tada on

do treće uvrede neće se riješiti da doĊe. (Sv. Amvrosije Milanski).

Videći tvoju smjernost, i neprijatelj će se smiriti.

Ništa tako ne uzdrţava vrijeĊaĉa, kao krotko trpljenje samih uvrijeĊenih. (Sv. Zlatoust).

Zar ne vidiš kako strijele probijaju obiĉno skroz tijela tvrda i uporna, dok u tijelima mekim i

popustljivim, gube svoju snagu? Tako svojstvo ima i prijekor (prebacivanje, ukor), tj. jedna od

najosetljivijih uvreda koje nam bliţnji nanose. Ko joj se protivi, taj je prima na sebe; a ko joj se

podaje i popušta, taj mekošću naravi slabi upravljenu protiv njega zlobu. (Sv. Vasilije Veliki).

Smjernost i trpljenje pobjedonosniji su nego li prijekor, pa makar, moţe biti, i na pravdi

zasnovan. (Filaret Moskovski).

Smjernošću se mogu i drugi nauĉiti da budu smjerni; gordošću je nemoguće smiriti gorde. (Isti).

Ne plaćaj grdnjom i psovkom onima koji tebe grde.

Ne treba ĉak ni Ċavola - sa kojim, uostalom, treba da smo u neprijateljstvu - huliti i opadati (Juda

1,9).

Na glupe, budalaste postupke ne treba odgovarati drugim glupim i budalastim postupcima.

(Filaret Moskovski).

Ako budeš odgovarao ukorom na ukor, onda ćeš raspaliti vatru. (Sv. Zlatoust).

SvaĊa i vrijeĊanje kao odgovor na svaĊu samo razdraţuje drskoga vrijeĊaĉa. (Filaret, arhiep.

Ĉernigovski).

Pljuni na iskru vatre, i ona će se ugasiti; a kada na nju poduvaš, razgoriće se, i nije daleko od

poţara.

Kao što vatru gase ne vatrom već vodom, tako se i zlo pobjeĊuje ne zlim već dobrom, ne zlobom

već ljubavlju.

Nećeš pogasiti vatru maslom, ni ugušiti iskru time što ćeš piriti u nju; protiv, u jednom i u

drugom sluĉaju vatra će se jaĉe i jaĉe razgoriti, i što više budu posipani maslom, time će plamen

biti sve strašniji i strašniji. Tako isto i zavaĊeni, što dalje i duţe budu bez izmirenja, time će sve

većom i većom zlobom i mrţnjom disati jedan protiv drugoga; l što se na uvrede bude

odgovaralo osvetom, a osvetu bude podraţavala zlobnost, a ovu opet nova osveta, time će se

obije strane dovesti do krajnje malaksalosti i do duševne pogibije.

Oduzmite vatri hranu (tj. drva), ona će se ugasiti. Uklonite od SsvaĊalice sve nove povode svaĊi,

i preĊašnje neprijateljstvo malo pomalo oslabiće, prekratiće se i zaboraviće se.

Zlo nikakvim naĉinom ne uništava zlo; stoga ako ti ko uĉini zlo, ti mu uĉini dobro, da bi dobrom

istrijebio zlo. (Ava Pimen).

Voli da se svetiš dobroĉinstvima, tj. za zlo platiti dobrom, za kletvu i proklinjanje, za opadanje i

klevetanje - blagosiljanjem, dobrim ţeljama i pohvalnim o ne-prijatelju odzivima.

Ono što je dobro kod neprijatelja, to treba hvaliti.

Ako doznate da kogod o vama rĊavo govori, postupite s njime tako, kako bi on o vama dobro

govorio.

RĊave rijeĉi najbolje je opovrgavati dobrim djelima. (Filaret Moskovski).

Ako ĉuješ da te neko ogovara i napada, a potom se susretnete na kakvom mjestu, ili te on posjeti,

- primi ga uĉtivo i vesela lica, i opomenuvši se onoga o ĉemu si slušao, ne pitaj ga: zašto je on

tako govorio. Jer je napisano u Priĉama: "Ko se opominje bešĉašća, zakonoprestupnik je" (Priĉe

12, 16). (Ava Isaija).

Zar ti ne bi zavolio ĉovjeka kojega si uvrijedio, a on ti je velikodušno oprostio? Pa postupaj i ti

tako, da bi zadobio ljubav i od neprijatelja svojih.

Nema sumnje da je teško i tuţno ima-ti neprijatelje, no ako hoćeš da se od njih izbaviš, poĉni da

ih voliš, poĉni da im dobro ĉiniš: ljubavlju i dobroĉinstvom rijetko da se ne omekša i najtvrĊe

srce, rijetko se ne prelomi i najupornija volja. (Prota P. Sokolov).

Hoćete li da se oslobodite od neprijatelja? Volite vašega neprijatelja. Takva je moć ljubavi.

(Blaţeni Avgustin).

Jedan od svetih Otaca ovako savjetuje utišati gnjev bliţnjega: "Ako doznaš da se na tebe ljuti

brat tvoj, ti mu pošlji kakav bilo dar".

Ne moţe biti da videći trpljenje, usluţnost, dobroĉinstvo pravoga hrišćanina neprijatelj njegov ne

bi osjetio ma kada bilo kajanje, bilo saţaljenje ili o njemu, koji nevino strada, ili o sebi samome,

nesrećnom oruĊu zlobe; i naposljetku - samu ljubav ka svome neprijatelju, ljubećem. Zar nije

bilo minuta kada je i Saul osjećao nepravednost svoju prema Davidu kojega je gonio; saznavao

je plemenitost postupaka njegovih (Davidovih) i izjavljivao sa suzama svoje uvaţenje i nešto

nalik na ljubav prema Davidu (1 Carstva 24, 17-18).

Oprostivši neprijatelju, ti moţeš time uĉiniti da ti on prijatelj postane.

Ukazuj dobroĉinstva svim prijateljima i drugovima, da te još većma zavole; ukazuj ih i

neprijateljima svojim, da ti oni postanu prijatelji. (Kleobul).

Blagorodne i plemenite duše ljube budućega prijatelja u sadašnjem neprijatelju. (Lafater).

LJubav k neprijatelju jeste pouzdano sredstvo uĉiniti ga prijateljem. (Prota J. Tolmaĉev).

Neprijatelj moţe postati boljim prijateljem, nego li najveći prijatelj.

Prijatelj tvoj toliko te voli, da ne vidi sve tvoje nedostatke i mane. No stani pred licem

neprijatelja tvoga, i niko od njega neće ti podrobnije opisati slabost i mane tvoje; on oštroumno,

pronicavo gleda na njih, ne ispuštajući iz vida ni jednoga postupka, i govori o njima ne

umanjujući njihovu kriviĉnost. I tako, poslušaj neprijatelja tvoga spokojno, paţljivo, i tada -

kolikim pobjedama nad zlom privodi tebe neprijatelj tvoj. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Sliĉno tome, kao što mnogi otrovi, premda su i opasni sami po sebi, ipak. lijeĉe od bolesti, tako i

neprijatelji naši, ma koliko bili zli sami po sebi, proizvode svakako spasonosna dejstva na naše

duševne bolesti. (Prota J. Tolmaĉev).

Neprijatelj tvoj - ljekar je tvoj.

LJudi se obiĉno zadovoljavaju time, što ne obraćaju paţnju na neprijatelje svoje; meĊutim mudri

umiju izvući od njih korist. (Amvr. Randju).

Dobro je - ni odviše bojati se nepraviĉnih okrivljenja, niti pak sasvim ih prenebreći. (Sv. Jovan

Zlatoust).

Treba se koristiti i klevetom neprijatelja za ispravljanje sebe samoga.

Potrebno je bojati se ne toliko zlih ljudi, koliko sopstvene zle volje svoje. Jer, oni nas

prinuĊavaju da pribjegavamo k Bogu i, sami ne znajući to, pribliţuju nam Boga. A ona - naša zla

volja - udaljava nas od NJega i podvrgava nas gnjevu NJegovom.

Neprijatelj tvoj pruţa ti veliku korist, premda njegova namjera ne ide na to da ti koristi.

Uvrede, nepravedno nam nanešene ma od koga bilo, Bog nam uraĉunava ili u oproštaj grijehova

ili u davanje nagrade. (Sv. Zlatoust).

Kada trpiš od ljudi kakvo bešĉašće, razmišljaj o onoj koristi kakvu moţeš dobiti ako dobrodušno

pretrpiš to bešĉašće; opominji se slave koja je spremljena za one koji sve trpe s' blagodarnošću i -

nećeš se zbunjivati i tugovati zbog be-ĉašća. (Duhovni Margarit).

Kada podnosiš ma kakvo bilo poniţenje ili bešĉašće od ljudi, to znaj da je ono poslano od Boga

radi slave tvoje. (Filaret, mitr. Moskovski).

Klevetnik (ogovaraĉ, opadaĉ) sprema ti veliku nagradu (Mat. 5, 11 - 12).

Huljenja, ukoravanja i panjkanja znaci su i karakteristike našega unutrašnjeg ĉovjeka.

Svaki put kada se sjetiš svojih vrijeĊaĉa, pa i gonilaca, ne ţali se na njih, već se pomoli Bogu za

njih kao za uzrokovaĉe velikih za tebe blaga. (Ava Isaija).

Treba se moliti i za neprijatelje: oni većinom ne znaju šta ĉine; oni su, ĉak, dobroĉinci naši:

napadima svojim oni nas utvrĊuju u vrlinama, ukroćavaju i smiravaju duh naš na zemlji, a na

nebu pletu nam rajske vijence. (Shimonah Teofil).

Neprijatelje svoje treba smatrati za velike dobrotvore i moliti se za njih još više nego li za

dobrotvore, stoga što dobrotvori, ĉineći nam privremeno dobro, sebi još više ĉine dobra,

spremajući za sebe vjeĉnu nagradu od Gospoda; meĊutim neprijatelji, moţe biti sa gubitkom

vjeĉnoga spasenja svoga, spremaju nam vjeĉno spasenje, bijedama oĉišćavajući grijehe naše, i

gonjenjima svojima kao da nas silom gone i guraju nas u Carstvo Nebesko, pritom uz opasnost

da i oni sami upadnu u pakao. Kako da im, dakle, ne blagodarimo za to, kako da se za njih ne

molimo da ih Gospod saĉuva i pomiluje! (Shimonah Zosim).

Sam osjećaj ĉasti trebao bi da nas pobuĊuje ispunjavanju Hristove zapovijesti o ljubavi prema

neprijateljima, praštanju uvreda i ĉinjenju im dobra (Mat. 5, 44).

Osvetiti se za uvredu, znaĉi staviti sebe na isti stepen na kome je i neprijatelj; a oprostiti mu,

znaĉi - uzdići se nad njim.

Praštanje neprijatelju - dokaz je ne slabe, nego velike duše.

Zašto se ne srdite, ne ljutite kada vam dijete prijeti ili pokušava da vas rasrdi? - Stoga što ste

stariji i pametniji od njega: prijetnja je njegova za vas isto što i zujanje muve. - Kad bi vi imali

doista veliku dušu, onda vrijeĊanje i ogorĉenje, koja bi vam dolazila ma od koga bilo od braće

vaše, diralo bi vas ne više nego li zujanje muve.

Nemojte reći da je popuštanje znak slabosti. Šta je veće: da li pobijediti samoga sebe i zadobiti

blagovoljenje Boţje i ime blagodarnoga, plemenitoga ĉovjeka, ili biti ismijan za slabost od nekih

bezumnih ljudi? Ne, baš ovdje mi moţemo objelodaniti torţestvo našega hrišćanskog

obrazovanja, isprobati stalnost naše vrline. (Prota J. Tolmaĉev).

Slavnije je ćuteći pretrpiti uvredu, nego li pobijediti odgovorom. (Sv. Grigorije Dvojeslov).

David je odrţao veću pobjedu, poštedivši Saula (jer ga je mogao ubiti a nije to uĉinio), nego li

tada kada je oborio Golijata. (Sv. Zlatoust).

Niĉega u svijetu nema divnijega, nego li što je ljubav prema neprijateljima. (Blaţeni Avgustin).

Nije veliko djelo ne suditi onoga ili imati sauĉešća onome ko se nalazi u tuzi i pokorava se tebi;

nego je veliko - ne suditi onoga koji ti protivrijeĉi, ne svetiti mu se po strasti, ne saglašavati se sa

onima koji ga osuĊuju, i radovati se zajedno sa onima koji su ti pretpostavljeni. (Ava Dorotej).

Praštajući neprijatelju i ĉineći mu dobro za zlo, liĉiš na miris koji sobom ispunjava vatru koja ga

sagorijeva.

Velika je vrlina ljubav prema neprijateljima! Veliki je trud i djelo hrišćanske duše, koja prašta

bliţnjemu za nanešenu mu uvredu; koja vraća dobrom za uĉi-njeno zlo; umjesto mrţnje srdaĉno

ga voli, pa se za njega i Bogu moli! No velika ga i nagrada za takav podvig na nebu oĉekuje, pa i

ovdje na zemlji.

Duša se srećnom osjeća kada voli sve. Spasitelj je rekao: "Volite svoje neprijatelje", otkrivajući

nam tajnu kako ćemo naći raj i u ovome svijetu. (Grof Bludov).

Voli neprijatelje svoje i - ti ćeš postati prijatelj Boţiji.

21. SMERNOST I PONIZNOST

sadrţaj

Smjernost je nepromjenjiva vrlina tvari; samo Jedinomu Bogu dolikuje veliĉanstvo. (Inokentije

Hersonski).

Sa poniznošću i smjernošću tako se zdruţi da bez nje nikako ne misli, ne govori i ništa ne ĉini.

(Prota Avr. Nekrasov).

Voli smjernost, koju i Bog voli.

U ljudi je bogatstvo u uvaţenju, a u Boga je u osobitoj paţnji duša smjerna. (Sv. Isak Sirin).

Ako duša smiri samu sebe pred Bogom, to će je Bog zavoljeti.

Veliki je onaj koji osjeća svoje ništavilo pred Bogom. (Karamzin).

Ako hoćeš da budeš veliki pred Bogom, budi nizak i ništavan u sopstvenim oĉima.

Blago oĉima koje ĉovjek iz uzroka poniznosti svoje nema smjelosti da ih podigne gore k Bogu.

(Ava Isaija).

Blago onome koji smiruje sebe u svemu, stoga će on biti uzdignut visoko. (Sv. Isak Sirin).

Smjernost je visina (Luk. 18, 14); što se ko dublje smiruje, tim se još više podiţe.

Ukoliko je ko smireniji, ukoliko je bjedniji i ništavniji u svojim oĉima, utoliko je on veći i miliji

kod Boga. (Prota P. Sokolov).

Ponizi sebe ako hoćeš biti velikim; ukoliko budeš poniţavao sebe na zemlji, utoliko ćeš veći biti

na nebu.

Ko poniţava sebe taj je našao pravi put ka spasenju. (Ava Isaija).

Poĉetak. je spasenja - samoukorivanje. (Ava Evagrije).

Kao što arhitekta duboko kopa zemlju gdje će se postaviti prvi kamen temeljac, tako i hrišćanin

koji hoće da sagradi svoj dom spasenja na tvrdom temelju svakako treba da temelj istome poloţi

na smjernosti. (Prota J. Tolmaĉev).

Mnogi su spaseni bez proricanja i višnjeg obasjanja, bez znamenja i ĉuda, no bez smjernosti i

krotosti niko ne moţe ući u nebesne dvore. (Sv. Jovan Lestviĉnik).

Kao što je nemoguće sagraditi laĊu bez gvoţĊa, isto je tako nemoguće spasti se bez smjernosti.

(Prepodobna Sinklitikija).

Put smirenosti i poniznosti nizak je, no visokoj Otadţbini vodi, tj. nebu. Ako hoćeš doći do te

Otadţbine, ovim putem idi. (Sv. Tihon Zadonski).

Pokajanje podiţe zgriješivšega (paloga), oplakivanje grijehova kuca u vrata nebeska, a smjernost

ih otvara. (Sv. Zlatoust).

Voli smjernost: ona će pokriti sve grijehe tvoje. (Sv. Antonije Veliki).

Kad je gordost zbacila anĊele s neba u pakao, onda, suprotno ovome, moţe se izvesti zakljuĉak:

da će smjernost iz samoga pakla, to jest od same dubine grijeha, moći izvesti na nebo. (Filaret

Moskovski).

Ko se pred Bogom pravda, neĉist je, pa makar bio svetiji od sviju ljudi; naprotiv, ko smatra sebe

za posljednjega meĊu svima, taj postaje pravednik. (Sv. Zlatoust).

Bog prašta samo onima koji sami sebi ne opraštaju.

Kod Boga onaj sebe izvinjava, koji sebe optuţuje.

Ako budeš smatrao sebe za rĊava,Gospod će te smatrati za boljega. (Sv. Dimitrije Rostovski).

Ko drţi sebe za niţega od sviju, i misli za sebe da je nedostojniji od sviju, taj je više od sviju

dostojan da primi veće nagrade. (Toma Kempijski).

Krotko i dobro srce sliĉno je ravnici. Kao što u vrijeme kiše sva se voda s brda stiĉe i skuplja u

ravnici, tako i blagodat Boţja, koja se izliva na sve ljude, voli da se skuplja u dubinu smjernoga i

krotkoga srca.

Tok blagodati sliĉan je rijeĉnom jurenju vode u nizine. (Filaret Moskovski).

Gordost ne prima blagodat zato što je sobom napunjena; smjernost rado prima blagodat, zato što

je odstranjena (tj. ispraţnjena) kako od sebe tako i od svake tvari. (Isti).

Ko misli da u sebi ima mnogo dobrih djela i ne bude mislio da je on od sviju posljednji, taj neće

imati nikakve koristi od sviju svojih dobrih djela. (Sv. Zlatoust).

Mojsejevim zakonom bilo je nareĊeno Izrailjćanima da samo na jednome mjestu, Bogom

naznaĉenome, prinose sve ţrtve. I zakonom duhovnim naznaĉeno je za hrišćane jedno duhovno

mjesto radi prinošenja sviju ţrtava njihovih, osobito ţrtve nad ţrtvama - molitve: to mjesto je -

smjernost. (Ignjatije, ep. Kavkaski).

Ako vršiš molitve i podvige sa smjernošću, kao nedostojan, onda će to biti milo Bogu. Ako se

sjetiš drugoga koji spava ili se ne trudi, i pogordiš se srcem, onda je uzaludan trud tvoj. (Ava

Isaija).

Uzaludni su trudovi onoga ko bez smjernosti posti mnogo i podnosi teške podvige. (Isti).

Kao što je onamo gdje nema svjetlosti sve mraĉno i tamno, tako isto kada nema smjernosti sva

naša djela i preduzeća, kojim mislimo ugoditi Bogu, sujetna su i ništavna. (Ava Isaija).

Smjernost (krotost, poniznost) je tako vaţna za poboţnost kao koren za biljku, koja odmah gubi

svoju ljepotu, svjeţinu i ţivot, ĉim joj se koren osuši ili umrtvi. (Prota J. Tolmaĉev).

Šta su sve naše vrline bez smjernosti? Ništa drugo no prašina koja odlazi već od prvoga duvanja

gordosti. (Isti).

Smirenost je so svih vrlina. Kao što so dodaje hrani ukus, tako smjernost daje vrlinama

savršenstvo. Bez soli hrana se lako kvari; bez smjernosti vrlina se lako kvari gordošću, taštinom,

netrpeljivošću i tako gine i propada. (Filaret Moskovski).

Smjernost je najsigurniji ĉuvar sviju vrlina. (Sv. Vasilije Veliki).

Ako je po Apostolu od vrlina najveća ljubav, koja dugo trpi, ne zavidi, ne gordi se, ne

razdraţava se (1 Korinć. 13, 4-8), to je stoga, što nju podrţava i potpomaţe smjernost. (Filaret

Moskovski).

Napredovati u vrlinama znaĉi napredovati u smjernosti. (Sv. Vasilije Veliki).

Ne toliko grešniku koliko dobrome nuţno je starati se o smjernosti.

Zašto drvo, ukoliko više raste utoliko dublje pušta svoje ţile u zemlju? Ono, rastući u vis smiruje

se (tj. poniţava se idući dublje u zemlju), a smirujući se - uzvišava se. Tako i ti, hrišćanine, treba

da ĉiniš. Ako se ponosiš preimućstvima, umnim ili moralnim, prirodnim ili blagodatnim,

spoljnim ili unutrašnjim, tim se više svagda i svuda smiruj. Bez dubokih ţila smjernosti, ti nikada

nećeš biti bez opasnosti od padanja.

Raduj se vrlini kada ĉiniš dobro, ali se njome ne ponosi, da ne pretrpiš brodolom u samome

pristaništu. (Sv. Nil Sinajski).

Kad bi mi, sliĉno Apostolu Pavlu, bili uzdignuti "do trećega neba" (2 Korinć. 12, 2), ipak

morali bi se bojati nizvrgnuća u duboku bezdnu sa buntovnicima (Ċavolima).

Ne oĉajavajmo zbog grijehova, niti se odviše nadajmo u svoja dobra djela. (Sv. Zlatoust).

Opominji se padanja moćnih, i smirivaj se u vrlinama svojima. (Sv. Jefrem Sirin).

Ne ponosi se vjerom i svetošću svojom, no do posljednjeg izdisaja svoga budi u strahu. (Sv. Ava

Isaija).

Kao što ĉovjek do posljednjega izdisaja svoga ne moţe znati kakva će ga bolest iznenada snaći,

tako niko, dokle god moţe disati, ne moţe se osloniti na srce svoje, da ga ne porazi kakva bolest

grjehovna. (Isti).

Dok si god u ţivotu ne vjeruj sebi, i dokle ne proĊeš sve vlasti - sudove mraĉnih duhova (tj.

mitarstva). (Isti).

Došao jedan starac drugome, i pri razgovoru jedan od njih rekao je: "Ja sam za ovaj svijet umro".

Na to mu drugi odgovori: "Ne oslanjaj se na sebe (ne vjeruj sebi), dokle god ne izaĊeš iz ovoga

tijela; jer ako ti i govoriš da si umro, ali sotona nije umro". (Stari Paterik).

Ti si star, no vrag naš Ċavo nije ostario; umrtvljene su strasti, ali je vrag ţiv.

Smjernost duše jeste oruţje, koje se ne moţe uništiti. (Ava Evagrije).

Niĉim se toliko ne ţalosti sotona i niĉim se tako i toliko ne progoni i ne razoruţava, kao kada

ĉovjek voli smjernost i bešĉašće (poniţenje, trpeljivost).

Ko hoće da pokrene kamen, taj ne postavlja na vrh ćuskiju (polugu), već odozdo pod kamen, i

tada ga lasno pokreće. Ovo je slika za smjernost, ili za smjernu mudrost. (Sv. Jefrem Sirin).

Neće nas spasti ni postništvo, ni bdjenje, ni kakav drugi trud, ako pri ovome ne bude istinske

smjernosti. Bio jedan pustinjak - isposnik, koji je izgonio iz ljudi Ċavole. Jednom prilikom

zapitao ih je: Ĉime vas izgone: da li postom? Oni odgovoriše: Pa mi ne jedemo i ne pijemo. -

Bdjenjem? Oni odgovoriše: I mi ne spavamo. - Udaljenjem u pustinju? Odgovoriše: I mi ţivimo

u pustinjama. - Pa onda, šta vas izgoni? Đavoli odgovoriše: Ništa nas drugo ne pobjeĊuje, osim

smjernosti. (Prepodobna Teodora).

Koji ima smjernost taj smiruje Ċavole, a onoga koji nema smjernosti Ċavoli ismijavaju. (Ava

Mojsej).

Ĉiniti svagda dobro i malo o sebi misliti, znak je smjernosti. (Toma Kempijski).

Blago onome ko ţivi visokim, svetim ţivljenjem, ali su mu misli krotke i smjerne.

I pravednik treba da pred Bogom govori: ja nisam pravedan.

Je li moguće nazvati bogatašem onoga ĉovjeka koji ima na raspoloţenju ĉitave milione

drţavnoga novca, a svoga u svome dţepu nema ni dinara? Tako i ĉovjek, savršeno i iskreno

poznavši svoju grešnost, ĉak pri anĊelskoj svetosti ne moţe ipak smatrati sebe drukĉije nego kao

najgrešnijega i posljednjega meĊu grešnicima.

Sve što mi u duhovnom ţivotu imamo, jeste dar blagodati Boţje, Naša sopstvenost jeste samo

ništavilo, po rijeĉi blaţenoga Avgustina, i, što je još grĊe od ništavila - grijeh.

Ĉemu vi pripisujete zreo plod, koji ukrašava drvo? Ne granama, na kojima se drţi, no ţilama i

stablu, od kojih su izrasli. To se isto moţe kazati i o vašim dobrim djelima. Zar to nije Bog koji

vam je dao biće, koji ĉuva vaše moći i dariva blagodat svoju, - zar Bog ne dejstvuje i na srca

vaša, i volju vašu upućuje dobru? I dobro koje ĉinite, zar ne proizilazi od NJega jedinoga?

Ĉovjek, po rijeĉima Apostola, sam po sebi ne moţe ni pomisliti o dobru. (2 Korinć. 3, 5).

Ako ma ĉega dobroga imaš, ono nije tvoje već Boţije; ti svoga niĉega nemaš, osim grijehova, te

stoga i nemaš uzroka da se diĉiš i ponosiš onim što u sebi imaš. Bezuman i neznalica bi bio onaj

sluga koji bi se hvalio bogatstvom svojega gospodara.

Mi svojom sopstvenom snagom ne moţemo uĉiniti ni jednoga dobroga djela, te stoga ako ti

pomoću Boţjom, uništivši u sebi svoje strasti, staneš smatrati sebe boljim, onda bi ti naliĉio

na blagajnika koji, dobijajući i ĉuvajući drţavne novce, smatra sebe za bogataša.

Da li si mnogo ili malo u svome zvanju uĉinio u slavu Boţiju, ne ponosi se time, no govori sa

smjernošću: "Nisam se ja potrudio, već blagodat Boţija koja je sa mnom" (1 Korinć. 15, 10).

Uĉinivši dobro djelo, sjeti se Onoga koji je kazao: "Bez mene ne moţete ništa uĉiniti" (Jov. 15,

5).

Bog ti je dao i dare koje si mu prinio i blagu misao da ih posvetiš. (Filaret Moskovski).

I uĉinivši i izvršivši sve, mi smo duţni nazivati sebe "slugama koji ništa ne vrijede", kako je

zapovjedio Gospod (Luk. 17, 10).

Dobro ţivjeti i dobro ĉiniti i dobro misliti - nije to ţrtva Bogu, već dug ĉovjeĉiji pred NJim.

(Shimonah Partenije).

Kada narušiš zapovijest Boţiju, zavapi mitarevim glasom: "Boţe, milostiv budi meni

grešniku"! A kada je izvršiš, reci sebi: "Ja sam zaludan sluga, i uĉinio sam ono što mi je samo

nareĊeno". (Jeromonah Leonid).

"Zaludni sluga" (Luk. 17, 10); "ovca izgubljena" - evo pokliĉa pravih slugu Boţijih, milih

Bogu, koji privlaĉe NJegovo blagovoljenje.

Do kraja ţivota svoga treba se sjećati grijehova svojih, ne ponavljajući ih uostalom, niti se

opominjati gdje i kada i kako su uĉinjeni. Sjećanje na svoje grijehe progoni gordost.

Sjećanje svojih preĊašnjih grijehova jeste dovoljna uzda da nas ukroti i umudri. (Sv. Zlatoust).

Ne zaboravljaj sasvim ko si ti bio, a sasvim zaboravljaj ko si ti sada (tj. ako napreduješ u

duhovnom poboţnom ţivotu, onda to zaboravljaj; no ako griješiš - opominji se toga i plaĉi).

Sjećaj se u pameti onih koji te prevazilaze u dobru, da tako lakše saznaješ svoje nedostatke. (Sv.

Isak Sirin).

Svagda razmišljaj ne o tome šta imaš, nego ĉega nemaš; kud i kamo treba više da ţališ o onim

vrlinama kojih nemaš, nego li da se hvališ onima koje imaš.

Predstavimo sebi da ostaje mnogo ĉega što smo bili duţni izvršiti, a meĊutim nismo uĉinili (Luk.

17, 10), i tada sve naše prividne i varljive zasluge ispoljiće se u našim sopstvenim oĉima kao

ništavne. (Prota P. Sokolov).

Nije mudar onaj ko uobraţava sebi da je mudar, nego je mudar onaj koji je poznao svoje

neznanje i iscijelio se od sanjarije, od zanesenosti svoje.

Smjernost je jedan od znakova prave mudrosti.

Ustvari je veliki ko je sam u sebi mali i za ništa ne smatra ni najveću visinu poĉasti. (Toma

Kempijski).

Kada smjernost podiţe ĉovjeka prostoga i neuĉenoga, onda rasudi kakvu će ĉast ona dostaviti

velikima i poštovanima. (Sv. Isak Sirin).

Blago onome ĉovjeku koji sebe smatra rĊavijim od sviju. (Ava Nil).

Hoćeš li da se koristiš prvenstvom? - Ustupi ga najprije drugome. (Sv. Zlatoust).

Ţeliš li da budeš veliki? - Budi manji od sviju (Mar. 9, 35). (Sv. Jefrem Sirin).

Umanjuj sebe u svemu pred svima ljudima i bićeš uzvišen pred knezovima ovoga vijeka. (Sv.

Isak Sirin).

Nećeš imati štete ako staviš sebe niţe sviju ljudi; ali ćeš imati štete ako sebe makar nad jednim

uzdigneš. (Toma Kempijski).

Najbolja je mjera smjernosti - smatrati sebe rĊavijim od sviju tvari. (Sv. Dimitrije Rostovski).

Ne misli da ćeš moći ma i najmanje pokrenuti sebe moralno naprijed, dok se ne osjetiš da si niţi

od sviju. (Toma Kempijski).

Savršenstvo se sastoji u tome da sebi pretpostaviš bliţnjega. (Ava Jakov).

Navikavaj srce svoje malo po malo da govori o svakome bratu: "Doista je on bolji od mene".

Takvim naĉinom malo po malo naviknućeš da smatraš sebe za grešnijega od sviju ljudi.

Postoji probni kamen za zlato i srebro, postoji probni kamen i za smjernost. Kamen kojim se

ispituje smjernost, jeste izmirenje sa onima koji su nas uvrijedili ili koje smo mi uvrijedili.

(Jakov, arhiep. Niţegradski).

Misliti da smo smireni, a nemati ĉvrstine i jaĉine duha da se izmirimo sa onima koji su nas

uvrijedili ili koje smo mi uvrijedili, znaĉi obmanjivati sebe, znaĉi pripisivati sebi smjernost koju

ne-mamo. (Isti).

Mnogi se ne stide nazvati sebe pred ljudima grešnicima, no ne vole da to od drugih ĉuju (tj. da ih

za takve smatraju i nazivaju). A to već nije znak smjernosti.

Ne moţe se nazvati smjerno mudrim onaj ko samoga sebe kudi; nego onaj koji, budući ukoren

od drugoga, ne umanjava svoju ljubav prema njemu. (Sv. Jovan Lestviĉnik).

Mi mislimo o sebi da smo smjerni dokle nas ne darnu, ali ovo nije smjernost. Evo pravoga

smirenja: kada poniţavaju i vrijeĊaju, a ti u sebi govoriš: pravo i imaju, to je za grijehe moje.

(Andrijan Jugski).

Ko je istinski smjeran, taj se ne moţe razgnjeviti i naljutiti, stoga što smatra sebe zasluţna

svakog uniţenja. (Sv. Tihon Zadonski).

Ako hoćeš da postaneš istinski smiren, navikavaj se da hrabro podnosiš razne uvrede od drugih.

(Ava Serapion).

Savršenstvo smjernosti sastoji se u tome da s radošću podnosiš i snosiš laţna okrivljavanja i

klevetanja. (Sv. Isak Sirin).

Smjerni su snishodljivi prema slabostima drugih, stoga što osjećaju svoje sopstvene.

Kao što mrtvac ne jede, tako i smiren ne moţe osuditi ĉovjeka, pa makar ga vidio da se idolu

klanja. (Ava Longin).

Nije svaki pustinjak (usamljenik-ćutalica) smireno-mudar, ali je svaki smireno-mudar pustinjak.

(Sv. Isak Sirin).

Ako ţeliš da naĊeš spokojstva u ovome i u budućem vijeku (na onome svijetu), onda pri svakom

sluĉaju govori sebi ,,ko sam ja"? i ne osuĊuj nikoga. (Ava Josif).

Poniţavanje sebe jeste ono mjesto u kome se nalazi spokojstvo i mir. (Ava Isaija).

Ako budeš smjerno o sebi mislio, naći ćeš mir, pa ma gdje ti bio. (Ava Pimen).

Ne moţe dugo ostati u miru ko se nije ubijedio u to da sebe smatra za najmanjega i slugom sviju.

(Toma Kempijski).

Smatraj sebe najgrješnijim i posljednjim od sviju, i imaćeš mira. (Ava Jovan).

Ako budeš ponizan i pokoran, naći ćeš spokojstva, stoga što onaj koji ukorava sebe biva trpeljiv

u svima sluĉajevima. (Ava Pimen).

Smjerni ne pamti zlo koje mu je drugi uĉinio i ne osuĊuje ĉovjeka koji griješi. Takvim naĉinom

on trojakim sredstvom dobija oproštaj svojih grijehova: kao neosuĊujući - ne sudi mu se; kao

smireno-mudar - opravdava se; kao praštalac - dobija oproštaj. (Sv. Aleksije Aleksan.).

Ko ne zaboravlja svoje grijehe, taj lasno dolazi do smjernosti. (Ava Isaija).

Kao što ĉovjek, zidajući kuću, duboko kopa rovitu zemlju dok ne naiĊe na tvrdu zemlju, tako je i

nama potrebno duboko kopati i dospjeti do same unutrašnjosti, tj. dubine našega srca, da

sagledamo tamo mnoštvo ugnijeţĊenih strasti i poroka, i kroz to se nauĉimo pravom pokajanju i

smjernosti. (T. Golubinski).

Nekome starcu govorili su o tome kako su se neki udostojili da vide anĊele. Na to je starac

odgovorio: "Srećniji su oni, koji neprestano vide grijeh svoj".

22. RASUĐIVANJE ILI RAZBORITOST

sadrţaj

Valja sa rasuĊivanjem upravljati svojom dušom. (Prepodobna Sinklitikija).

Srećan je posao ĉiniti sve sa rasuĊinanjem. (Sv. Jefrem Sirin).

Od sviju vrlina najveća je - rasudljivost (tj. razloţnost, razboritost). (Sv. Antonije Veliki, Drevni

Paterik).

Što je svjetlost u vidljivoj prirodi ili so u jelima, to je i rasuĊivanje u djelima ljudskim, ili u opšte

reći - u ovom privremenom ţivotu. (Prota Avram Nekrasov).

LaĊa bez krmanoša propada; propada i ţivot naš, kojim razum ne upravlja.

Svakome preduzeću treba da prethodi rasuĊivanje; bez njega i ono što izgleda da je dobro

preobratiće se u grijeh, ako se ne ĉini u svoje vrijeme, ili u nešto prekomjerno. (Sv. Vasilije

Veliki).

Ono što vršimo bez razloga, nije dobro. (Sv. Petar Damaskin).

Bez rasuĊivanja, i ono što izgleda da je dobro nije prijatno Bogu. (Isti).

Ima ljudi koji su iznurili svoje tijelo postom, pa su se ipak od Boga udaljili, a to stoga što nisu

bili rasudljivi. (Sv. Antonije Veliki).

Nikada ne treba da poĉinješ nikakav posao prije nego li prorasudiš o njemu i Bogu se pomoliš.

(Sv. Dimitrije Rostovski).

Raditi nešto bez razmišljanja o tome, sliĉno je poći na put bez ikakve spreme.

Prije nego li iziĊeš iz svoje kuće, porazmisli šta imaš ĉiniti; povrativši se, razmisli šta si uradio.

(Kleobul).

Prije nego li reĉeš što, upitaj se najprije kakvo će biti dejstvo od toga šta budeš kazao; i još

stroţije: prije nego li što uradiš, upitaj se šta će ono govoriti, jer djela govore silnije od rijeĉi.

(Filaret Moskovski).

Nikada ne treba odmah poći za svojim mislima, ako bi ĉak. i dobre izgledale, no ih neko vrijeme

podvrći kritici. (Shimonah Partenije).

Ne mislite, ne govorite i ništa ne preduzimajte dokle se najprije ne uvjerite da li je vaša misao,

rijeĉ i djelo u saglasnosti sa rijeĉju Boţjom - Svetim Pismom. (Prota Avram Nekrasov).

Ko hoće da se spase, neka ne vjeruje svome pomislu, jer biva da Ċavoli siju u ĉovjeku zlo sjeme i

predstavljaju stvari i dogaĊaje drukĉije nego li kakvi su oni u samoj stvari. (Sv. Varsanufije

Veliki).

Ma gdje bio, ma šta radio, svagda se sjećaj i dobro pamti da te Gospod posmatra i vidi sve šta

misliš, šta ţeliš i šta radiš. (Sv. Vasilije Veliki).

Nikada se na samoga sebe i svoj razum potpunice ne oslanjaj, nego o onome što misliš ĉiniti ili

raditi prvo se Bogu pomoli, duboko porazmisli i prisne prijatelje i u opšte dobre ljude za savjet

pripitaj. "Vsja sa sovjetom ĉinite", veli mudri sin Sirahov.

23. SABLAZAN - RAZVRAT I SABLAŢNJIVCI - RAZVRATNICI

sadrţaj

Sablazan je sliĉna zaraznoj bolesti (kugi, tifusu itd.), koja se pojavi na jednome ĉovjeku, a potom

zarazi mnoge koji u blizini ţive. (Sv. Tihon Zadonski).

Sablaţnjeni i na grijeh navedeni gotovo svagda postaju sablaţnjivci drugih.

Ĉuvaj se, koliko je moguće, da ne sablazniš bliţnjega tvoga. Zar je malo u nama sopstvenih

grijehova! Zašto opterećivati sebe tuĊim grijesima?

Ništa teţe nema, ništa pogubnije i štetnije, nego li škoditi ne samo sebi nego i bliţnjemu. (Ava

Dorotej).

Odobravati grijeh mnogo je teţe i nesrećnije nego li kad sam griješiš.

Ko navodi na grijeh, taj ĉini veći prestup i bezakonje, nego li onaj koji samo za sebe griješi.

(Origen).

Sablaţnjivac i razvratnik jeste veliki neprijatelj Boţji, bliţnjega i sebe samoga. (Prota J.

Tolmaĉev).

Ko druge navlaĉi na ono što je škodljivo i štetno, taj se pokazuje drzak prema Bogu, nepraviĉan

prema bliţnjemu i surov prema sebi samome. (Isti).

Šta moţe biti strašnije od razvratnika i sablaţnjivca ili uopšte od pokvarena ĉovjeka. Uţasavaju

se od palikuća, lopova, ubica, trovaĉa, no kakvog je uţasa zasluţan hrišćanin koji svuda raznosi

zarazu grijeha, oduzima od svoje braće blagodatnu moć ţivota, predaje ih u ropstvo Ċavolu, baca

ih u pakao? (Isti).

Ne misli da ti nisi ubica ako si uputio bliţnjega tvoga na grijeh... Ti razvraćaš dušu onoga koga

sablaţnjavaš, na zlo navodiš, i otimaš od njega ono što pripada vjeĉnosti. (Blaţeni Avgustin).

Kad je Ahar bio stroţije kaţnjen što je ukrao jedan zlatnik od dobitka, Gospodu posvećenoga

(Isusa Navina 7, 20-25), kakvoj će kazni biti predani oni koji otimaju od Gospoda Isusa Hrista

duše, koje je On otkupio i zadobio ne cijenom zlata i srebra no boţanstvenom krvlju sebe kao

nevina Jagnjeta? (D. Soboljevski).

Uvlaĉeći druge u grijeh, mi ćemo biti duplo kaţnjeni. (Sv. Zlatoust).

Pamti, hrišćanine, da grijeh koji si uĉinio ne samo pred oĉima hrišćanina bliţnjega, nego i pred

svim Carstvom Boţijim, osvetiće ti se kao rasprostraniocu i sijaĉu grijeha, po onome: ,,Ako ko

ukine jednu od ovih najmanjih zapovijesti i nauĉi tako ljude, nazvaće se najmanji u Carstvu

nebeskome" (Mat. 5, 19). (Po Filaretu Moskovskom).

Sablaţnjavanje i razvraćanje nemoćne braće tako je teţak grijeh, da mi, da bi ga izbjegli, duţni

smo odricati se ĉak i od dozvoljenoga po boţanskim i ljudskim zakonima, ukoliko ono što je

dozvoljeno moţe remetiti i uznemiravati bratovu nemoćnu savjest i sluţiti kao smetnja i

spoticanje za bliţnjega. (Prota J. Tolmaĉev).

Sami Gospod naš šta li veli za sablaţnjivce i razvratnike? "Teško onome od koga sablazan

dolazi! Bolje bi mu bilo da se vodeniĉki kamen objesi o vratu njegovu i potone u more", ili ĉak:

"da se nije ni rodio"! Zaista, strašno!

24. ĐAVO - SOTONA

sadrţaj

Zašto je Bog dopustio Ċavolu da nas iskušava i napada? - Radi toga da, strepeći i oĉekujući

njegov napad, budemo na oprezi i, odrţavši pobjedu, umnoţimo sebi vijence, tj. nagradu na

onome svijetu. (Duhovni Margarit).

Kad ne bi bilo sotone, koji nas iskušava i pritješnjava, ne bi se moglo jasno i javno saznati ko je

usrdan, a ko je bez opita i ljenjiv.

Treba biti vrlo obazriv i paţljiv, stoga što naš neprijatelj Ċavo ne spava: on je u staro doba

istjerao ĉovjeka iz raja, a sada ne dopušta uzlazak na nebo. (Sv. Jovan Posnik).

Mi se toliko ne staramo o svome spasenju, koliko Ċavo o našoj pogibiji i propasti.

Đavo u toku skoro osam hiljada godina upraţnjava se u iskustvu da vara ljude. (Prota Avram

Nekrasov).

Duh zla nerijetko i osobito u sadašnje vrijeme savjetuje grešniku da ne vjeruje ni u samo biće

zlih duhova, da ga tako što jaĉe podĉini svome uplivu i uticaju.

Kada ţivotinji (konju, volu, mazgi) veţu oĉi, ona mirno ide kuda je vode (npr. pri izvlaĉenju

vode iz vodojame itd.); ako li joj ne zaveţu oĉi, ona neće da ide odreĊenom stazom. Tako i Ċavo,

ako moţe da zaveţe oĉi ĉovjeku (u duhovnom smislu), onda ga baca i gura u sve vidove grijeha.

Kada su ĉovjeku otvorene oĉi (opet u duhovnome smislu, tj. kada je poznao ţalosno stanje u

kome mu se ojaĊena duša nalazi), tada se on lasno saĉuva od lukavstva Ċavolskog. (Drevni

Paterik).

Đavo radi toga i ubjeĊuje neke da misle kako nema pakla, da ih lakše baci u pakao. (Sv.

Zlatoust).

Niko ne moţe biti prevaren Ċavolom, ako se sam ne saglasi s njime ili se ne poda volji njegovoj.

Jer je kazano: "Usprotivite se Ċavolu, i pobjećiće od vas" (Jak. 4, 7). (Ava Sirin).

Vojna sa Ċavolom prekraćuje drugu vojnu - protiv Boga. Borimo li se sa Ċavolom, znaĉi da se

mirimo sa Bogom. (Sv. Zlatoust).

Đavo okrivljuje Boga pred ljudima, ljude pred Bogom i ljude pred ljudima.

Makar da nešto i korisno savjetuju Ċavoli, i tada Gospod zabranjuje da ih slušamo.

Đavo od pamtivijeka, ne samo kroz poroke nego i kroz vrline, podmeće nogu ĉovjeku: npr.

nekome preporuĉuje strogi post, te ovaj oboli i padne na teret drugome; nekome savjetuje da što

ukrade i, bajagi, priloţi za neko humano djelo, dakle pod vidom milostinje uĉi ga kraĊi, itd.

Neprijatelj našega spasenja, Ċavo, obiĉno postupa ovako: kada ţivimo u bezakonju, on nam

iznosi grijeh kao neku malenkost, do koje se Caru neba i zemlje ništa ne tiĉe; a kada spazi da se

mi poĉinjemo kajati za grijehe svoje i riješimo se da pokidamo veze strasti, on nam slika Boga

kao nemilosrdnoga sudiju, a grijehe naše predstavlja kao sasvim neoprostive. (Inokentije

Hersonski).

Sotona duhovno oslijepljava ĉovjeka radi toga da ga navede u grijeh, a posle mu otvara oĉi da bi

ga doveo u oĉajanje i u pogibao (Mat. 27, 3; Jevrejima 3, 13). (Prota P. Sokolov).

Đavo, sklanjajući na grijeh, iznosi nam pred oĉi milost Boţju, a bacivši u grijeh, predstavlja

pravosuĊe Boţje.

Do padanja i pogibelji naše Ċavoli nam predstavljaju Boga ĉovjekoljubivim, a po padanju -

neumoljivim. (Sv. Jovan Lestviĉnik).

Za primanje zapovijesti Boţijih budi prost i iskren, a za odbijanje lukavstva Ċavolskog budi

prepreden i vješt. (Sv. Jefrem Sirin).

Đavo, prije nego li uĉinimo grijeh, slika nam Boga milostivim, a posle grijeha - pravosudnim. To

i jeste njegovo lukavstvo i podmuklost. A ti pak suprotno tome ĉini. Prije grijeha predstavljaj

sebi pravosuĊe Boţije, da ne zgriješiš, a kada sagriješiš pomišljaj o veliĉini milosrĊa Boţijega,

da ne padneš u oĉajanje Judino. (Sv. Tihon Zadonski).

Ĉuvaj unutrašnji mir usred iskušenja; i ako osjetiš nespokojstvo u srcu tvome, ne objelodanjuj ga

nikakvim spoljašnim znacima, da bi udaljio Ċavola koji, ne mogavši prodrijeti u dubinu duše,

sudi o njoj po spoljnim tvojim postupcima, i, izgubivši nadu ovladati njome, odstupa od tebe

moţda baš u to vrijeme kada si ti već oslabio i gotov bio predati mu se. - Sliĉno tome, neprijatelj,

opkoljujući grad koji se hrabro zaštićava i pokazuje gotovost da izdrţi dugovremenu opsadu,

ponekad uklanja opsadu baš u ono vrijeme ili minut kada je grad već rješavao da se preda; a ovo

zato, što neprijatelj nije znao ni za štete koje su teška oruĊa nanosila u gradu, ni za meteţ i strah

opsaĊenih stanovnika.

Đavo je isto što i lovac ptica: budi veći od njegovih zamki i kljusa. (Sv. Zlatoust).

Obraćajte se umom i srcem vašim k nebu i vjeĉnosti, i nećete biti ulovljeni od Ċavola. Ptica, što

većma u visinu leti, tim je bezopasnija; a kada se spušta naniţe na zemlju, onda lako moţe biti

uhvaćena ili ubijena. (Sv. Tihon Zadonski).

Radi neprestano nešto dobro, da bi te Ċavo svagda nalazio u poslu. (Blaţeni Jeronim).

Đavo nema nikome tako zgodnije da priĊe nego li onome koji ţivi u neradu i ljenosti. (Sv. Tihon

Zadonski).

Zanimajmo se svagda djelima duhovnim, a osobito molitvom, da bi svagda, ĉim Ċavo samo

pristupi, ĉim samo oproba da nam se pribliţi, našao srce naše zatvoreno za njega i naoruţano.

Kada lonac vri na vatri, onda ni muva ni kakva druga ţivotinjica ne moţe se njega dotaći; a kada

se ohladi, tada sjedaju na njega, a muve ĉak i ulijetaju. To biva i sa ĉovjekom: dok se zanima

duhovnim poslovima, neprijatelj Ċavo ne moţe ga raniti ni poraziti. (Ava Pimen Veliki).

Molitva vjerujućega jeste veliko muĉenje i uţas za zle duhove. (Sv. Nil Sinajski).

Srdaĉna u molitvi toplota, jeste za Ċavole opaljujući plamen.

Kao što niko ne smije pribliţiti se onome koji s carem zemaljskim razgovara, ni presijecati

razgovora, tako ni Ċavoli nemaju smjelosti da se pribliţe onome ko s Bogom molitveno

razgovara. (Sv. Simeon Novi Bogoslov).

Kao što jak vjetar podiţe sa zemlje prašinu i nosi je, tako i našega suparnika Ċavola progoni glas

slavljenja Boga, molitve i suze. (Sv. Jefrem Sirin).

Onaj ne moţe biti pobijeĊen Ċavolom, u kome Hristos, Pobjedilac Ċavola, ţivi.

Hristos je Svojom silom pobijedio kušaĉa Ċavola, i mi silom i imenom Isusovim moţemo ga

pobjeĊivati.

Ime Isusovo jaĉe je od ĉelika, tvrĊe od granita. Nema jaĉega štita, nema moćnijega oruţja u

duhovnoj borbi, nego li što je molitva Isusova (tj. "Gospode Isuse Hriste, Sine Boţiji, pomiluj

me grešnoga". Ovo se naziva molitvom Isusovom.) (Ava Jov).

Kao što pas, kada vidi batinu kojom je nekad izudaran, brzo i daleko pobjegne, tako i Ċavo,

videći znamenje Krsta kojim je nekada njegova sila smlaćena, boji se i drhti i bjeţi od vjernih.

(Petar Mogila).

25. GRIJEH

sadrţaj

Nema zla, nema nesreće, nema bijede, koja bi bila pogubnija i strašnija od grijeha. (Filaret, arh.

Ĉernigovski).

Šta moţe biti nesrećnije od grijeha, od koga proistiĉu sve ostale bijede? On rastavlja ĉovjeka od

Boga, stavlja ga u neprijateljstvo s ljudima, dijeli samoga sebe od sebe. (Filaret, mitrop.

Moskovski).

Od sviju zala ljudskih, samo je jedino grijeh pravo zlo. (Sv. Zlatoust).

Ubica rastavlja dušu od tijela, a grijeh ubija i dušu i tijelo.

Grijeh lišava dušu mira, um - svjetlosti i prosvjećenosti, tijelo - netruleţi, zemlju - blagoslova,

svaku tvar - svake dobrote. Grijeh poĉinje time što upućuje ĉovjeka u pakao, a završava time što

ĉovjeka baca u pakao. (Filaret Moskovski).

Grijeh je uţasniji i od samoga Ċavola: stoga što je grijeh prevratio svijetloga anĊela u samoga

Ċavola (tj. sami je svijetli anĊeo postao Ċavo zbog grijeha).

Kao što aspide (zmije otrovnice) svojom roĊenom pojavom na svijet ubijaju svoju majku, tako i

grijesi gube one koji ih ĉine. (Sv. Isidor Pelusiot).

Nema grešnika koji na kraju svoga ţivota ne bi kazao sa Jonatanom: "Jedući okusih malo

meda, i evo ja umirem" (1 Carstva 14, 43). (Inokentije, arhiep. Hersonski).

Sladak je ĉovjeku grijeh, no gorki su i teški plodovi njegovi.

Grijeh je najgorĉiji grozd, od upotrebe koga nastupa preteška muka i tuga. (Blaţeni Avgustin).

Svaki grijeh jeste pijanstvo, i posle istreţnjenja nastupa velika neprijatnost i dosada. (Prota J.

Tolmaĉev).

Grijeh i tuga su u tijesnoj, neraskidnoj vezi. "Nevolja i tuga na svaku dušu ĉovjeka koji ĉini zlo"

(Rimljan. 2, 9). (Isti).

Grijeh biva sladak na kratko vrijeme, a gorak na duţe vrijeme. (Sv. Dimitrije Rostovski).

NaslaĊivanje grjehovno je privremeno, a muke su zbog njega vjeĉne.

Kratka je sladost grijeha, no vjeĉna smrt dolazi za njime. (Sv. Tihon Zadonski).

Putevi su poroka i bezakonja s poĉetka glatki i prijatni, po njima se ide lako, brzo i neprimjetno,

no posljedice njihove gledaju na dno pakla. (Dimitrije, arhiep. Volinski).

Rob grijeha liĉi na ĉovjeka koji silazi sa visoke i strme planine: s poĉetka vodi horizont opširan,

mnogi su izgledi pred oĉima, staza pod nogama; ali što ide dalje i niţe, tim je horizont uţi, tim je

manje izgleda i tragova, i, naposljetku, ostaje jedna putanjica (stazica) koja vodi ili bolje reći

primamljuje u provaliju.

Ti, mili moj, bjeţiš od vatre da ti tijelo ne izgori; bjeţi i od grijeha da ti tijelo zajedno s dušom ne

sagori u vatri koja se ne gasi. (Sv. Jefrem Sirin).

Dobro bez nagrade, a zlo (ili grijeh) bez kazne neće ostati.

Ko zlo ţivi, zlo će i doĉekati.

Ko ĉini zlo, zlo će ga i snaći.

Ako od rĊavoga djela imaš dobitka, smatraj to zalogom nesreće.

Zlim naĉinom zadobiveno, na zlo će se i utrošiti.

Ĉime ko griješi, time se u većini sluĉajeva i kaţnjava: sagriješio je Zaharije ustima, preko usta je

i kaţnjen (nemilom) (Luk. 1, 20). Takva je pravda Boţija. (Prota P. Sokolov).

Šta ko sije, to i poţanje.

Dobra upotreba susretanja neprijatnosti u ţivotu sastoji se u tome: da porazmislimo kakav nas je

korak ili postupak doveo do te neprijatnosti, i to će nam u buduće propisati pravila opreznosti.

(Filaret Moskovski).

Ako izbjegavaš govor o onome što ĉiniš, onda prestani to ĉiniti, pa neće biti ni govora. (Sv.

Isidor Pelusiot).

Ako te ko sramoti (panjka, bešĉasti, grdi), ne ljuti se, nego plaĉi i uzdiši, ne zbog toga što te ruţe,

nego zbog grijeha koji te je podvrgao takom bešĉašću. (Sv. Zlatoust).

Bjeţi od pohvale i pohvaljivanja, ali se stidi ukoravanja. (Sv. Nil Sinajski).

Poniţavajuće vladanje u društvu, nije isto što i hrišćanska smjernost.

Dobro je traţiti oproštaja od Boga i od ljudi zbog uĉinjenog grijeha, ali je bolje ne ĉiniti ono za

šta treba traţiti oproštaj. (Filaret Moskovski).

Grijeh je sam sebi kazna (Jerem. 2, 19; Sim. 2, 9), sliĉno kao što je i vrlina sama sebi nagrada

(Mat. 5, 6).

Krivac, ma kako vješto da se izvuĉe ispod kazne za svoj prestup, ipak taj prestup svagda sa

sobom nosi.

Zla djela, još prije pakla, muĉe ovdje savjest.

Budi uvjeren da ti ništa drugo ne priliĉi nego li dobro (tj. da samo dobro ĉiniš).

Zagledaj podublje u srce tvoje i sam ćeš vidjeti da svaka zla misao, svaka zla ţelja, svako zlo

djelo donose tebi stid i sram, ne gledajući na to što niko ne zna tvoje misli, ţelje i djela. A doći

će vrijeme kada će svi sve doznati.

Mnogo je lakše pretrpjeti zlo i nesreću, nego li biti njinim uzrokom. Ĉovjek sa ĉistom savješću

strada, no mir njegove duše nije pomućen ni poremećen; ĉovjek ĉineći zlo drugome, nosi to zlo u

sebi samom. Ono mu ne da mira ni danju ni noću; ono je crv koji ga grize i podgriza neprestano.

Onaj porok za kojim revnosno trĉimo, posle nas goni svuda.

O! grijeh je najuţasnije zlo u svijetu. Bjeţite od grijeha, u krajnjem sluĉaju bar radi toga da,

ukoliko je moguće, manje vas pritiskuju bijede zemaljskog ţivota. (Po Filaretu, arhiep.

Ĉernigovskom).

Onaj je slijep kod oĉiju koji ne vidi koliko je ubitaĉan njegov grijeh. (Sv. Grigorije Bogoslov).

"Svaki koji ĉini grijeh, rob je grijehu" (Jov. 8, 34). Zar je slobodan koristoljubac? Zar nije

okovan u zlatne lance? Zar je slobodan pohotljivac i ugaĊaĉ tijelu. Zar nije vezan, ako ne ĉvrstim

vezama, a ono mekim mreţama iskušenja? Zar je slobodan gordeljivac, ĉastoljubac i

slavoljubac? Zar nije prikovan, ne po rukama i nogama, već glavom i srcem za svoga sopstvenog

idola? (Filaret Moskovski).

Kao što zarĊalo gvoţĊe gubi ĉvrstinu i snagu toliko, da, dok ga ranije nije mogla slomiti ni

velika snaga, sada, kao zarĊalo, lomi se i kida od malog naprezanja, premda mu je debljina i

koliĉina ista; tako i kod grešnika ostaje sav znak slobode, on je u nekim sluĉajevima slobodniji

po izgledu i od samoga pravednika, koji je svagda vezan savješću i strahom Boţijim; no grešnik

nema unutarnje moći za dobro, i pri malom naprezanju na kakvo dobro, grešnik se osjeća slab

kao dijete. (Sv. Zlatoust).

Nevaljalci i bezboţnici, premda naizgled ţive, ali su oni nesrećniji od umrlih. (Sv. Amvrosije

Milanski).

Bezboţni i pokvareni plaše se ondje gdje sasvim nema straha (Psal. 52, 6); a gdje bi i od ĉega bi

imali razloga da se plaše i da strahuju, oni su bez plašnje i bez straha. (Po proti P. Sokolovu).

Mnogi griješe iz bojazni da ih svijet ne prezire zbog toga što preziru zakone ili uredbe ovoga

svijeta. (Po Filaretu Moskovskom).

Mi ne treba da se osvrćemo na uvrede ili ismijavanje ljudi, ako bismo, zadovoljavajući njih,

vrijeĊali Boga.

Bolje je izabrati smrt ili umrijeti, kada to nuţda ustrebuje, nego li sagriješiti. (Npr. zli ljudi te

napali i traţe da budeš sauĉesnik ili pomoćnik kakvoga njihova zloĉinstva. U ovim i ovakvim

sluĉajevima bolje je i poginuti, nego li u njihovom bezakonju uĉestvovati). (Po Sv. Tihonu

Zadonskom).

I jedan grijeh, kao uvreda beskrajne veliĉine Boţije, zasluţuje vjeĉnu kaznu i smrt.

Jedan grijeh svagda privlaĉi drugome grijehu.

Smatraj sebi za veliku nesreću, ako u ĉemu bilo zadovoljiš svoju pohotljivost. Jer zadovoljenje

jedne poţude ili tjelesne naslade podstiĉe i pobuĊuje na mnoge druge.

Svaki novi grijeh stavlja novi peĉat (mrlju) na dušu našu.

Bolje je lišiti se hiljadu ukrasa tijela, nego li iznijeti pred Svevidca najmanju mrlju na duši i

savjesti svojoj.

Ništa nije sakriveno od Sudije Boga; stoga je uzaludno staranje griješiti u tajnosti i skriveno. (Sv.

Nil Sinajski).

Jedan starac rekao je: "Ĉudna stvar! Mi se molimo Bogu tako kao da je On uz nas i sluša naše

rijeĉi (što u stvari i jeste); a kada griješimo, to ĉinimo tako kao da nas On ne vidi. (Drevni

Paterik).

Bog je Sudija ne samo spoljašnjih naših dijela, nego i unutrašnjih misli.

Što se stidiš ĉiniti pred ljudima, o tome ni misliti ne priliĉi. (Ava Isaija).

Što je strašno ĉiniti pred ljudima, o tome je strašno pomišljati u srcu pred Bogom. (Duhovni

Margarit).

"Zabranjene prazne rijeĉi, ĉak i prazne misli, to je već odviše teško", govore lakomisleni; "bez

nuţde je strogo", misle drugi koji ne razumiju; "prazne (uzaludne) rijeĉi nisu štetne, a prazne

misli - još manje", vele treći. - Da, maleni insekti većinom nisu otrovni i smrtonosni, pa ipak, zar

bi ti ţivio u vazduhu koji je njima ispunjen, gdje oni neprestano padaju na oĉi i u oĉi, ili zuje oko

ušiju, uznemiravaju osjetljivost naših ĉula i u stotinama nanose ti zbilja ne smrtonosne rane?

(Filaret Moskovski).

I mali grijesi nisu malenkost ni sitnica.

I sa malim grijesima nemoguće je ući u Carstvo Nebesko.

Jabuka, koju su naši praroditelji u Edemu (zemaljskome raju) pojeli, nije bila velika, no kakve su

otuda proizašle posljedice i sam znaš.

Iz primjera onih koji postaju lov lovca, nauĉi se ne prenebrjegavati i malenkosti. Jer se dešava da

ptica, pavši u zamku, zadrţava se tamo jednim noktom, u kom sluĉaju ne pomaţu joj ni krila ni

to što je sva, osim nokta, izvan zamke, te tako biva ulovljena. (Sv. Jefrem Sirin).

Ono što se ĉini da je od male vaţnosti, dobiva ponekad ne mali znaĉaj. (Filaret Moskovski).

Male i neznatne pogreške ĉesto su umanjivale slavu velikih ljudi.

Kada se na buretu nalazi mali otvor, vino isteĉe prije nego li gospodar o tome dozna, ako je

nebreţljiv; tako i prenebrjegavanje najmanje i neznatne po izgledu stvari ili okolnosti, gubi plod

kod neradna i nemarna ĉovjeka. (Ava Isaija).

Ne govori da je ovo ili ono ništavna sitnica: sitnice mnogo znaĉe u ţivotu. Rana, zadobivena

iglom, ponekad poraţava većma nego li bolest koja obuhvata svo tijelo. Ponekad od male varnice

postaje poţar koji se lasno ne moţe pogasiti i koji nemilosrdno uništava sve što je godinama

teĉeno i paţljivo ĉuvano. (Kiril, episkop Melitonski).

Malo vaţno nije malovaţno i neznatno, kada proizvodi nešto veliko. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Neka bi mali grijeh i ne bio veliki sam po sebi, ali zato mnogo sliĉnih grijehova ĉini veliki grijeh.

Ako bi ko, napunivši vreću pijeska, zaplivao sa njime po dubokoj vodi, od teţine njegove mogao

bi isto tako potonuti kao i od velikoga kamena, kada bi ga na leĊima nosio. Tako i od malih

grijehova, koji mogu u masi sastaviti teţinu ravnu velikome grijehu, ili ĉak prevazići teţinu

velikoga grijeha, ĉovjek moţe tako poginuti kao i od velikih grijehova. (Petar, episkop Tomski).

Izlišnosti i u malim stvarima nisu malenkosti. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Ko ţeli svojoj duši spasenja, taj treba da se ĉuva i od malih naizgled grijehova i da se i za njih

kaje, stoga što mnogo puta ponavljanje i malih grijehova vodi ili neposredno ka bezakonjima, ili

većemu samrtnom grijehu koji lišava dušu njenih blagodatnih moći.

Bjeţi ĉak i od najmanjih grijehova, stoga što, ko se ne udaljava od malih, nasigurno će pasti u

velike i teške grijehe.

Ko biva pobijeĊen u malim stvarima, taj biva pobijeĊen i u velikima. (Ava Isaija).

Ko ne ĉuva sebe od malih pogrešaka, taj će malo po malo i u velike padati. (Toma Kempijski).

Ko sagrešenja svoja smatra za mala, taj pada u teţa i rĊavija od preĊašnjih. (Sv. Isak Sirin).

Smatrajući ovo ili ono malim, zar se ne dolazi do toga da nikakav grijeh ne smatraju velikim?

(Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Lakomislenost se smije nad poboţnošću i dolazi do bezboţnog ţivota. (Isti).

I mali grijeh moţe dovesti ĉovjeka do velikih zloĉina.

Lakrdijaš (šaldţija, razuzdan) moţe postati zloĉinac, a dosjetljivac (domišljat) - bogohulitelj.

Ma koliko da se jedan grijeh ĉini malim, on je ipak zlo sjeme iz koga moţe izrasti ogromno zlo.

To je isto što i sjeme otrovnog rastinja: u poĉetku sadrţi male doze otrova, a kad poraste - kolike

tek onda doze! Takve su npr. probe neuzdrţljivosti u piću, koje ĉesto prelaze u pijanstvo (u strast

pijanstva). Takva je naklonost slušati ismijavanje drugih i ĉak ogovaranje i klevetanje: ispoĉetka

je to samo kao šala, a meĊutim se docnije pretvori u naviku podsmijevanja, ogovaranja,

spletkarenja. Svaki prestupnik (krivac) spoĉetka je bio nevin i nije odjedanput postao velikim

grešnikom. Prvi korak njegov na putu poroka jedva je primetan, no ne zadrţan i ne zaustavljen,

on je posluţio kao poĉetak uţasnih zloĉina. Dušegubilac moţe biti da je u poĉetku udavio samo

pticu. - Ne treba, dakle, dopuštati ni male poĉetke zla. Grijeh je što i vatra, kojom je opasno

igrati se. Jedan nevaljao pogled, jedna sablaţnjavajuća rijeĉ moţe dovesti ĉovjeka do velikih

grijehova.

Ĉuvaj se maloga grijeha, da ne padneš u velike.

Kad bi se mi ĉuvali od malih (grijehova) i od onoga što nam se ĉini ništavnim, to ne bi padali u

velike i teške. (Ava Dorotej).

Ne budi nemarljiv ni tada kada ti se uĉini neznatan prestup i pogreška. U protivnom, docnije ćeš

naći u njemu neĉovjeĉnoga gospodara i bićeš pred njim kao vezani sluga. (Sv. Isak Sirin).

Ĉuvaj se i maloga (grijeha), pa nećeš pasti ni u veći.

Ne ĉini zlo ĉak ni u šali, jer se dešava da poneki šaleći se ĉini zlo, a poslije i preko volje

primamljuje se i zanosi se njime. (Ava Dorotej).

U svemu i svagda, a tim više u zlome djelu, vaţan je samo prvi korak. Uĉiniti ga - nije lasno;

drugi korak već je lakši, a potom ĉovjek već ne ide, nego juri po utvrĊenom i glatkom putu zla.

Strašni grijeh kada se ponavlja biva manje strašnim.

Ko danas ukrade jednu bakarnu paru, sutra će ukrasti dvije, zatim tri, i naposljetku doći će i do

kraĊe srebrnih.

Dok je pogreška ili prestup još mali i nije sazreo, uništi ga prije nego li pusti i raširi grane i stane

zreti. (Sv. Isak Sirin).

Pazimo na sebe i pobrinimo se o lakom, dok je ono lako i ne postane teškim, stoga što i

dobroĉinstva i grijesi poĉinju od maloga i vode ka velikome dobru ili zlu. (Ava Dorotej).

Svemu što se raĊa, zaĉetak mu je mali, i budući mali pomalo se hrani i raste. (Sv. Marko Posnik).

Grijeh je što i vatra. Ukoliko se umanjava materijal koji ju podraţava, utoliko se ugasi; ukoliko

se dodaju drva utoliko se većma raspaljuje. (Sv. Marko Posnik).

Zlo je sliĉno varnici (iskri), zato je gasi. U protivnom, nastupiće poţar i ti ćeš izgorjeti u paklenoj

vatri.

Gasi varnicu dok ne preĊe u plamen, i ubijaj vraga (rĊave misli, ţelje, djela) dok je on mali. (Sv.

Tihon Zadonski).

Lakše je ne potĉiniti se poroku u poĉetku i izbjeći ga kada je on samo blizu nas, nego li ga

presjeći i dići se više njega kada je on već u nama uĉinio uspjeh; kao što je lakše poduprijeti i

zadrţati kamen u poĉetku, nego li ga podići u visinu u vrijeme pada. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Dopustivši u sebe poĉetak, nemoj reći: on me ne moţe pobijediti. Jer ukoliko si mu se ti predao,

utoliko si njime pobijeĊen. (Sv. Marko Posnik).

Nemoguće je preodoliti veliko, ako ne odoliš malovaţnome. (Sv. Isak Sirin).

Ko biva pobijeĊen u malome, taj biva pobijeĊen i u velikome, i ko pobjeĊuje ono prvo, taj

pobjeĊuje i ovo drugo. (Ava Isaija).

Ĉuvajte se prenebrijegavati malo, ne prezirite ga zato što je malo i ništavno; ono nije malo stoga

što se preko njega stvara rĊava navika. (Ava Dorotej).

Uništavaj grijeh u poĉetku dok je on mali, dok je lasno protiviti mu se. Ako li to ne uĉiniš i

popustiš da se osili i osnaţi u tebi, iz njega će, kao plamen iz nepogašene ţiške, postati grešna

navika.

Nema većega tiranstva, koje bi bilo tako nepodnošljivo, kao navika; ne nazivaju nju uzalud

drugom prirodom. (Sv. Zlatoust).

Kada svaki grijeh pomraĉava duhovni vid, onda navika za grijeh proizvodi, moţe se reći, u

našim oĉima mutnu vodu, protiv koje nema ljekarstva. (Prota J. Tolmaĉev).

Ma koliko da su gadni i odvratni grijesi, navika ih ĉini malovaţnima i ništavnima. (Blaţeni

Avgustin).

Hroniĉne bolesti mogu se izlijeĉiti samo pri velikom staranju, stalnosti i usiljavanju; to se isto

moţe reći i za grešne navike. (Sv. Vasilije Veliki).

Lasno je grijeh uĉiniti, ali nije lasno od grijeha se osloboditi.

Da ne bi trpio terete grjehovne, treba biti trezven, bodar nad sobom, pazeći ne samo na svoje

rijeĉi i postupke, nego ĉak. i na svoje misli, osjećaje i ţelje, i ne davati sebe u ropstvo najljućemu

od sviju neprijatelja i najuţasnijemu od sviju zala, to jest grijehu.

Preduprijediti zlo lakše je, nego li ga nadvladati. (Prota J. Roţdestvenski).

Šta poţeliš o tome ćeš se i pobrinuti, ka tome ćeš i teţiti, to ćeš i traţiti, a ĉega ne poţeliš, o tome

niti ćeš se brinuti i misliti, niti ćeš ga traţiti.

Grešna ţelja isto je što i baĉeno zrno u zemlju. Zrno posijano u zemlji svakim danom sve se više

i više razvija, raste i uzraste u veliko drvo. Isto tako i poroĉna ţelja; u poĉetku se ona razvija

lagano, zatim sve više i više, i na posljetku ovlada svim bićem našim. Tako su štetne i pogibaone

za nas rĊave i grešne misli.

Uništavajmo u sebi gadne misli, da zbog njih ne doĊemo do gadnih djela. (Prota Evgenije Pop).

Ako ne upotrijebiš silu nad sobom, nećeš pobijediti porok. (Toma Kempijski).

Da bi pobijedio neku tvoju slabost i manu, nikako joj ne popuštaj.

Mi bi sebe mogli izbaviti od ma kakvih stradanja, samo kada bi odluĉno kazali sablazni i zlu, ne!

(Po Lafaetru).

Reci jednom na svagda grijehu: "ja sam neprijatelj tvoj", i pri svakom iskušenju govori svakome

lukavom pomislu: ,,ja sam neprijatelj tvoj". (Kirilo, episkop Melitonski).

Treba omrznuti grijeh; u tom sluĉaju, ako je ko pokliznuo u grijehu, uskoro moţe izići iz mreţe

njegove. (Sv. Nil Sinajski).

Ko nije omrznuo grijeh, taj ako i ne ĉini grijeh, ubrojava se u grešnike. (Isti).

Ko gleda na zlo bez odvratnosti, taj će uskoro poĉeti da ga gleda i posmatra sa zadovoljstvom.

Da bi omrznuo grijeh, razmišljaj ĉešće, a osobito tada kada te napadnu iskušenja, o ubitaĉnim

posljedicama grijeha, o šteti koja ti se zbog njega moţe nanijeti kroz svu vjeĉnost, ako se ne

pokaješ.

Tada ćeš omrznuti porok, kada rasudiš da je to smrtonosni Ċavolski, sijevajući nad nama maĉ.

(Sv. Nil Sinajski).

Duša se moţe protiviti grijehu, ali ne moţe bez Boga pobijediti ili uništiti zlo. (Sv. Makarije

Veliki).

U borbi sa grijehom obraćaj se za pomoć Onome, koji je kazao: "Bez mene ne moţete ĉiniti

ništa" (Jov. 15, 5) i ti ćeš izići iz borbe kao pobjedilac.

Kad je sotona imao toliko moći da posije u nama grijehe, Isus Hristos, kao Tvorac naš, ima

razumije se kud i kamo veću silu da ih iz nas iskorijeni. Uĉini samo opit i probaj, riješi se na

istrebljivanje grijehova pri pomoći NJegove moći, i ti ćeš se uvjeriti koliko je to za NJega lako.

Velika je moć grijeha, no stotinu je puta veća sila blagodati Boţije. (Inokentije, arhiep.

Hersonski).

26. POMISLI – MIŠLJENJA

sadrţaj

Kao što je nemoguće zabraniti vjetru da dopre do otvorenih grudi, tako je nemoguće zaustaviti

priliv i navalu pomisli, stoga što je ĉovjeĉija duša po samoj prirodi svojoj (a uslijed grjehovnoga

pada naših praroditelja) otkrivena za dejstvo uticaja zla. (Ava Pimen).

Jedan brat došao je kod Ave Pamva i ţalio mu se na svoju duševnu borbu sa po mislima. Pamvo

mu je, izmeĊu ostaloga, rekao ovo: "Nemoj se ĉuditi tome šta se sa tobom dogaĊa. Ti vidiš mene

kako sam star; sedamdeset godina ţivim u ovoj kolibici, u staranju za moje spasenje. U ovoj i

ovakvoj starosti, evo, do sada trpim iskušenja i napasti (od pomisli).

Iskušenja ne moţe niko izbjeći, ali se mogu izbjeći padanja (u grijeh). (Teofan, ep. Vladimirski).

Ostrvo koje leţi nasred mora, moţe li zaustaviti da ga talasi ne zapljuskuju? Pa ipak ostrvo daje

otpor i protivi se talasima. Tako i mi ne moţemo zaustaviti navalu misli, ali se moţemo njima

protiviti i davati im otpor. (Sv. Jefrem Sirin).

Ti ne moţeš, razumije se, zaustaviti letenje ptice, ali joj moţeš sprijeĉiti da svoje gnijezdo ovdje

ili ondje namjesti. (Prota J. Tolmaĉev).

Ne treba oĉajavati uslijed borbe koju nam stvara napadaj misli. Ako se revnosno protivimo

pomislima, onda borba sa njima plete nam dragocjene vijence. (Drevni Paterik).

Prepodobna Sara bila je napadana pomislima bluda ĉitavih trideset godina, i nikada se nije

pomolila o tome da se taj napadaj udalji od nje, no se je samo molila Bogu da joj da hrabrosti i

trpljenja u toj borbi.

Ako li ponekad bezboţne i nevaljale misli uznemiruju tvoj um, nemoj oĉajavati, nego se

opominji u pameti Boţije milosti. Kome je povjerena laĊa, toga gospodar laĊe nikada neće

ukoriti rijeĉima: Zašto si dopustio da talasi biju moju laĊu? Moţda će samo kazati: Zašto se nisi

starao o laĊi i nisi se protivio talasima? (Sv. Jefrem Sirin).

Mi bivamo osuĊeni ne zato što ulaze u nas grešne misli, no uslijed zloupotrebe sa njima (tj. što ih

primamo, usvajamo i njima se potĉinjavamo, tako da se misli pretvaraju u djela).

Ne potpadamo pod osudu zbog toga što pomisli ulaze u nas (ili pravilnije: nailaze na nas), nego

što im dajemo rĊav pravac. (Sv. Varsanufije Veliki).

Ne budi lijen i neradan pri pomislima. Jer se nikakva misao ne moţe sakriti od Boga. (Sv. Marko

Posnik).

Nikada ne dopuštaj ući u srce tvoje pomislu koji bi Boga prognjevio. (Ava Siluan).

Budi straţarem srca tvoga da ne bi u njega tuĊinci ulazili: neprestano govori dolazećim

pomislima: "Jesi li od naših ili od neprijatelja naših" (Is. Navin 15, 13). (Ava Stratigije).

Bezopasnije je ne pustiti neprijatelja u kuću svoju, nego li pustivši ga boriti se sa njim. (Sv.

Tihon Zadonski).

Svaku grešnu misao odmah goni iz srca, kao što zbacuješ i najmanju varnicu sa svoje haljine.

Kao što ne bi zadrţao škorpiju pod pazuhom svojim, tako ne zadrţavaj rĊave misli u srcu tvome.

(Ava Evagrije).

Gasi varnicu dok se nije u plamen pretvorila, i ubijaj neprijatelja (rĊavu misao) dok je još mali.

(Sv. Tihon Zadonski).

Kao što je lasno varnicu ili ţišku ugasiti prije nego li bukne u plamen, tako se i rĊava ţelja lasno

uništava u samome poĉetku njenom. (Jakov, arhiep. Niţegradski).

Lukava pomisao sa vrlinama u duši teško napreduje kao god i trava na lejama zasaĊenim

povrćem ili biljem. (Po Sv. Je-fremu Sirinu).

Ako budemo rĊave pomisli odsijecali, odsijecaćemo s njima i grijehe. Od pomisli biva i grijeh,

kao od ţila - drvo, ili kao od sjemena - plod. Povadi ili isijeci ţile, i drveta neće biti; zgnjeĉi ili

uništi sjeme, i ploda neće biti. (Sv. Tihon Zadonski).

Ne postaje oblak bez duvanja vjetra; i strast se ne raĊa bez misli. (Sv. Marko Posnik).

Kao što neiskusno tele, trĉeći za travom da se napase, lako se naduje, tako biva i sa dušom koju

malo pomalo zavaravaju i sablaţnjavaju pomisli. (Sv. Marko Posnik).

Nije dolazak pomisli grijeh, nego drugarska (prijateljska) besjeda uma sa njime. (Isti).

Svaki griješi zbog toga što, pri napadu rĊavih misli, ne odbacuje ih istog minuta protivljenjem

njima. (Ava Seren).

Lukave pomisli ĉupaj i iskorjenjuj drugim mislima. (Sv. Nil Sinajski).

Pomisao ti slika sladosti grešnoga djelanja, ali ti pomišljaj o zapovijesti Boţjoj, koja zabranjuje

to djelanje, pomišljaj o onim plaĉnim posljedicama do kakvih dovodi kratkovremena sladost

grijeha i tada će se grešna misao udaljiti od tebe.

Ĉesto podiţi um na molitvu, pa ćeš istrijebiti pomisli koje prilaze srcu tvome. (Ava Talasije).

Moli se snaţno i sa uzdasima u vrijeme napada rĊavih pomisli. Moli se: ,,Gospode, pomiluj me!

Gospode ne ostavi mene!" "Boţe, pohitaj da me izbaviš; Gospode, da mi pomoţeš" (Psal. 70,

1-2), ili sliĉno tome, te tako rĊave pomisli te neće savladati.

Ne goj naširoko tijelo tvoje, pa će se umanjiti u tebi skrnavne i gadne misli. (Ava Evagrije).

Kao što ljuta ili gorka ljekarstva umanjuju ţestoke bolesti, tako i molitva sa postom progoni zle

pomisli. (Prepodobna Sinklitikija).

Kao što je pogled na bakarnu zmiju, koju je Mojsej u pustinji na drvo uzdigao, a koja je bila

praobrazom krsta Hristova, brzo iscjeljivao onoga koga je otrovna zmija ujela, tako i pogled

pokajanja, vjere i molitve na raspetoga Isusa brzo iscjeljuje dušu, izranjavljenu otrovnim

utiscima pohotljivih pomisli. (Filaret Moskovski).

Kao što zmija, izvuĉena iz tamne rupe na svjetlost, stara se da pobjegne i sakrije se, tako i zle

pomisli, budući objelodanjene iskrenim priznanjem i ispoviješću, staraju se da pobjegnu od

ĉovjeka. (Ava Mojsej).

27. STRASTI

sadrţaj

Ĉovjek ne moţe biti savršeno slobodan od strasti. Moţe ih drţati u svojoj vlasti, ali da ih nikako

nema, nemoguće je. (Sv. Zlatoust).

Strasti ţive i u svetima, no oni ih obuzdavaju i ukroćavaju. (Ava Avramije).

Nije opasno što nas napadaju strasti, jer se i mi borimo sa njima; ali je ţalosno to ako zbog

ljenosti i nerada padnemo pred njima - svojim protivnicima. (Sv. Jefrem Sirin).

Staraj se svagda da budeš pobjednik svojih strasti, a ne pobijeĊen od njih.

Pravi mir srcu moţe se naći samo u otporu i savlaĊivanju strasti, a ne u sluţenju njima. (Toma

Kempijski).

Pomiluješ li neprijatelja, ti ćeš imati vraga; i ako poštediš strast, ona će ustati protiv tebe. (Sv.

Nil Sinajski).

Prividno, laţljivo zadovoljenje, koje mi dostavljamo svojim strastima, ništa drugo nije nego li

varljiva i iluzorna hrana, koja samo pobuĊuje i izaziva veću glad i jaĉu ţeĊ u našoj duši, ne

mogući nikada zadovoljiti njene zahtjeve. Kao što putnik, obmanut priviĊenjima

(fatamorganama) koja se ĉešće javljaju u pustinjama na istoku, vidi pred sobom zelena brdašca i

mlazeve izvora koji, ukoliko im se on pribliţava utoliko kao da odmiĉu u dno pustinje, - tako isto

i svaki grešnik, na putu svojih priţeljkivanja, ĉini se da vidi ushićavajuće slike zadovoljstva i

blaţenstva; no to zadovoljstvo kao iluzija bjeţi od njega, utoliko ukoliko mu se grešnik

pribliţava, i on uzaludno gubi snagu svoju jureći za varljivim gledanjem, do onoga vremena,

dokle ono na posljetku ne išĉezne, ostavivši nesrećnoga grešnika u nemoći od obmanutih nada, u

nesnosnoj ţeĊi koja sve više i više jaĉa, suši mu i podgriza njegovo srce.

Strasti su sliĉne vulkanima, koji naskoro svu okolinu pretvaraju u pustoš i uţas.

Ništa nam ne donosi toliko stradanja, kao djelajuće u duši strasti. Sve druge nesreće i bijede

dejstvuju spolja, a ove (strasti) raĊaju se unutra; zbog toga i proizilazi otuda osobito veliko

muĉenje. Neka bi nas cijeli svijet ogorĉavao, no ako mi ne uvrijedimo i ne ogorĉimo sami sebi

(potĉinjenjem ma kakvoj strasti), onda ništa za nas neće biti teško. (Sv. Zlatoust).

Pri buri, zublja (buktinja) gasi se; tako se i razum i rasuĊivanje od bure strasti pomraĉava.

Strast ĉesto izopaĉava i ono što je prirodno: vidi i u prirodnom neprirodno, i neprirodno

opravdava kao prirodno. (Mihail, episkop Ĉernigovski).

Dokle tijelo zadovoljava strasti, dotle duša ne zna za Boga.

Dokle god hranimo u sebi ovu ili onu strast, mi ne sazrijevamo za blaţeni i vjeĉni ţivot. (Filaret,

arh. Ĉernigovski).

Ne moţe se nazvati slugom Boţijim onaj koji ugaĊa strastima; on je sluga onoga koji vlada

njime. (Ava Isaija).

Ubitaĉne posljedice strasti niĉim se tako bolje ne predupreĊuju i suzbijaju, kao tvrdom

riješenošću odbaciti od sebe sve što pobuĊuje ka sablazni, pa makar to bilo blisko i milo našemu

srcu.

Muĉno je rastati se sa strašću, ali nije muĉnije nego li vjeĉno stradati. (Filaret, arhiep.

Ĉernigovski).

Strast je sliĉna psu. Kao što pas trĉi za nama i goni nas kada mi bjeţimo od njega, a kada

stanemo ili ga gonimo on bjeţi od nas, tako i strast goni onoga ko joj se podaje i sluša je, a

ustupa onome ko joj se protivi. (Sv. Tihon Zadonski).

Ko se zanese strašću, taj biva sluga strasti. (Ava Nesteroj).

Ko popušta jednoj strasti, da bi kroz nju oslabio druge, taj otvara vrata svima strastima.

Strasti se drţe jedna za drugu kao beoĉuzi na lancu. (Ava Isaija).

Ako duša makar jednu strast preobrati sebi u naviku, onda vrag kada mu se hoće baca je pod

noge svoje (tj. pobjeĊujeju), jer se duša nalazi u njegovim rukama i to je uzrok te strasti. (Ava

Dorotej).

Ko mrzi strasti, taj sijeĉe i uzroke njihove; a ko boravi meĊu uzrocima koji ih proizvode, taj i ne

hoteći pati od strasti. (Sv. Marko Posnik).

Brat je upitao Avu Sisoja Velikog: "Zašto ne odstupaju strasti od mene"? Na to mu je starac

odgovorio: "Razlozi ili uzroci njihovi nalaze se u tebi; vrati im njihove razloge (uzroke) i strasti

će odstupiti od tebe".[1]

Tijelo je sjedište (prijestonica) sviju strasti, kao što uĉi Kasijan; tomu se moţe uvjeriti svaki

opitom, te stoga i strogost prema tijelu jeste umanjivanje strasti. (Teofan, ep. Vladimirski).

Ko iz samoga poĉetka daje otpor i protivi se strastima, taj će uskoro nadvladati ih i zagospodariti

nad njima. (Sv. Isak Sirin).

Svaku strast lakše je pobijediti u samome poĉetku njene pojave, nego li kada ona ojaĉa i

preobrati se u naviku i uzgospodari nad tobom, kao druga priroda.

Ukroćuj blagovremeno pojavivše se u tebi strasti i ne daj im da se ojaĉaju i osnaţe u tebi; trnje,

kada je malo, lako ga je poĉupati, a kada poraste i pusti duboko u zemlju ţile, tada je trudno

savladati ga.

Ukroćuj i smiravaj pomisao gordosti prije nego li gordost, obrativši se u strast, smiri tebe.

Odbaci pomisao visokoumlja prije nego li ona obori tebe. Skruši i uništi pohotljivost prije nego li

ona skruši tebe. (Sv. Jefrem Sirin).

Nadati se da će se ţar strasti umanjiti u toku godina - znaĉi vrlo malo poznavati svojstvo strasti.

Svojstvo im je nenasitimo. Moguće ga je zadovoljiti minutno, no potpuno - nemoguće je.

Otrovna ĉaša njihova umjesto da utoljava ţeĊ, samo je većma raspaljuje. Zadovoljavanje sluţi

samo jaĉanju njihovom. Ukoliko im više ugaĊaš, utoliko one većma potraţuju. Takvim naĉinom

tok godina umjesto da ih umiruje i stišava, samo ih većma uspavljuje; umjesto da ih

dugovremenost oslabi i umanji njihov teret, na protiv ih ĉini još teţima.

Dokle se god nalaziš u tijelu, ne budi nebriţljiv i ne vjeruj samome sebi, pa makar ponekad i

osjećao slobodu od strasti. (Ava Isaija).

Nikada ne vjeruj samome sebi, pa makar primjećivao kad-tad umirenje strasti, jer strasti i Ċavoli

ĉesto se kriju sa lukavstvom: - da li se ĉovjek neće olijeniti i zaboraviti srce svoje, misleći da je

već ĉist od njih (strasti); kada to demoni primijete, onda iznenada i neoĉekivano napadaju na

bijednu dušu, ovladaju njome kao pticom, i sramote je svakojakim grijesima, nemilosrdnije i

zlobnije nego li u sa-mome poĉetku.

Srce ĉovjeĉije jeste njiva koja je obrasla trnjem grijeha; obraĊujući ovu njivu, hrišćanin treba

nasigurno da zna da ţile strasti u njemu nisu sasvim poĉupane i istrijebljene do same smrti; i pri

najmanjoj sa naše strane rasijanosti i nebriţljivosti, mogu pustiti iz sebe mladice koje će bez

smetnje podaviti dobro sjeme, s trudom posijano i sa mukom i trudom odnjegovano. Zar se ne

dogaĊa ĉesto da je dovoljno samo jedan minut moralnoga drijemanja i nerada, da se u naše srce

zlo useli, za što su poslije potrebne cijele godine ţivota da se to zlo istrijebi i uništi?

Dokle se god i najmanje podvrgavaš grijehu, dotle ne smatraj sebe da si slobodan od strasti. (Ava

Isaija).

Ĉistotu moralnu (tj. ţivot bez strasti) nije stekao niti je imao onaj koji se ponekad malo uzbuĊuje

strastima, a ponekad biva tih i spokojan, nego onaj koji je sasvim pošten i provodi ţivot bez

strasti; koji se ne pokoleba ni tada kada su uzroci strasti kraj samoga njega, a poglavito pak onaj

kome ne dosaĊuju misli o strastima. (Po Avi Teognostu).

Savršenu moralnu ĉistotu ima onaj koji nema sklonosti i pristrašća ni ka stvarima, ni ka

uspomenama o njima. (Ava Talasije).

Ko je ĉist samo od tjelesne skrnavosti taj ne treba da sebe smatra sasvim ĉistim. Jer ima i

skrnavosti (poganštine) duha, kao što ima i tijela poganštine (skrnavosti). Takav je i tvrdiĉluk

(srebroljublje); i pijanstvo je poganština (gadost); ali i gordost, i zavist, i gnjev (jarost) - to isto.

Jedno ĉini ĉovjeka sliĉno neĉistoj ţivotinji, a drugo - neĉistome duhu, Ċavolu.

Jedne strasti svojstvene su tijelu, druge duši. Ĉistiti jedne, a biti nemaran prema drugima, znaĉi

postupati tako kao kad bi ko ogradio vinograd visokim zidom protiv zvjerova, a meĊutim bi ga

ostavio sasvim otkrivena za grabljive ptice. (Blaţeni Avgustin).

More se talasa od vjetra, a srce od strasti; talase morske moţe stišati jedino Bog, a uzbuĊenja

srca moţe umiriti Svemoguća blagodat Boţja, ako se samo tome ne usprotivi samo srce.

Ĉim osjetite u sebi popuštanje da se pokorite iskušenju koje vam laska, neka vam tada sluţe za

primjer mala djeca: ona ĉim spaze zvjerku, brzo od straha bjeţe u naruĉja oca ili majke, ili ih

zovu u pomoć. Pri svakom iskušenju i opasnosti, pohitajte i vi ka Svevišnjemu, moleći Ga za

pomoć i zaštitu.

U Starom Zavjetu stoji napisano da je pogled na bakarnu zmiju iscjeljivao ljude od zmijinih

ujeda i rana. A sada, u Novome Zavjetu, misleni pogled na Krst Hristov, na trpljenje Hristovo,

mnogo moţe pomoći u iscjeljivanju rana koje zadaju bezakone zmije - strasti. (Jakov, arhiep.

Niţegradski).

NAPOMENA:

1. Primjedba. Zalog ili uzrok strasti dotiĉnoga lica nalazi se u njemu samome. Npr.: Uzrok

bludne strasti jeste ugaĊanje tijelu, prekomjerno jedenje i pijenje, trboljublje

(stomakoljublje) i osuĊivanje bliţnjega, itd.

28. GNJEV

sadrţaj

Nema veće pobjede nego li pobijediti svoj gnjev i srdnju. (Sv. Tihon Zadonski).

Lakše je pobijediti carstva, nego li svoj gnjev. Junaci, postavši pobjediocima careva, postajali su

sluge svoga gnjeva. Stoga Sveto Pismo odaje preimućstvo pobjeditelju gnjeva svoga nad

pobjediocima naroda. "Stišavajući gnjev, veći je od onoga koji okupira grad" (Priĉe, 16, 32).

(Jakov, arh. Niţegradski).

Da bi odrţao pobjedu nad strašću gnjeva potrebno je, radi toga, ĉešće razmišljati o onim

pogubnim posljedicama, koje i kakve proizvodi u nama ta strast.

Razdraţenje (ljutnja, naprasitost, osorljivost) u ĉovjeku jeste jama i rov za njega; ko je pobijedio

u sebi razdraţljivost, taj je prešao tu jamu. (Sv. Jefrem Sirin).

Biti gnjevljivim i srditim, ništa drugo nije nego li kaţnjavati samoga sebe za tuĊe pogreške i

gluposti.

Kada padate u jarost, vi postajete sami sebi dţelat, vi gubite sami sebe. Šta moţe biti ţalosnije od

razdraţljiva ĉovjeka. (Sv. Zlatoust).

Pomisli razdraţenoga šta su drugo nego li ĉeda ehidnina (tj. ljute zmije), koja gube srce koje ih je

izrodilo. (Sv. Nil Sinajski).

Gnjev je opasan savjetnik za svakoga; što se god preduzme u gnjevu i ljutini, nikada ne biva

pametno. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Ĉesto se dogaĊa da lukavstvo (podmuklost, zloba) podstiĉe na gnjev sa jednim ciljem - ispitati

njegovu tajnu ili ga uzeti u svoje ruke kada se zamori.

Onaj koji plane gnjevom na bliţnjega, svagda više sebi škodi nego li koliko mu škodi onaj koji

ga je uvrijedio. Stoga pametni ljudi većinom sa trpljenjem podnose neprijatnosti koje im se

nanose. "Muţ mudri mnogo trpi", veli Solomon (Priĉe 14, 17). (Jakov, arh. Niţegradski).

Gnjev i osvetoljublje jeste strast slabih duša; po tome su ţene gnjevljivije, ljuće i osvetoljubivije

od ljudi. (Juvenak).

Zloba je nedostatak uma.

Gnjev je poĉetak bezumlja.

Gnjev i uporstvo (tvrdoglavost) jeste snaga glupaka.

Što bura proizvodi u vazduhu, to gnjev proizvodi u umu. Bura ĉesto zamraĉi vazduh, gnjev ĉesto

pomraĉava um. Zbog toga ljudi najdarovitiji i najumniji, u minuti gnjeva ĉesto su griješili i

proiznosili takve sudove kojih su se posle sami stidjeli. (Jakov, arh. Niţegradski).

Razdraţljivost je opijanje duše: ona tako izvodi dušu iz pameti kao vino. Predstavi sebi

razdraţenoga: on sam sebi nije gospodar, ne poznaje sebe, ne poznaje prisutne, na svakoga

napada, govori što mu na um doĊe; on se ne da uzdrţati, psuje, bije, prijeti, kune se, viĉe, rastrţe

se. (Sv. Vasilije Veliki).

LJuta je zmija i škorpija, ali je mnogo zliši (zlobniji) od njih gnjev. (Sv. Jefrem Sirin).

Ko se predaje gnjevu, taj od sebe stvara prizor i pojavu krajnje neprijatnu za druge. Pogledajte na

razjarenoga ĉovjeka: krv se njegova uzruja i pojuri krajevima njegova tijela; oĉi mu zatrepere i

zasvjetlucaju nekakvom sagorijevajućom vatrom; zvuci glasa su neprirodni; rijeĉ se prekida; svo

lice nekako se iskrivi. Istinu je rekao premudri: "Ţestoki (plahovit) Muţ, rĊavo izgleda" (Priĉe

Solomonove).

LJutina ili srdnja jeste firma, koja protiv volje ĉovjekove sama sebe pokazuje. (Sv. Grigorije

Bogoslov).

Platon, Atinski filosof, savjetovao je svakome srditom i plahovitom ĉovjeku da pogleda na

ogledalo, te da vidi nenaravnost lica svoga u vrijeme gnjeva.

Kad bi razjareni ĉovjek mogao u vrijeme gnjeva svoga da vidi sebe ne bi mu potreban bio

nikakav savjet da se umiri, stoga što nema ništa neprijatnije od lica razjarenoga. (Sv. Zlatoust).

Prijatna je pojava - mirno more, no još je prijatnije - mirno stanje duha ĉovjekova. (Sv. Nil

Sinajski).

Gdje je mir, tamo je i Bog mira.

Gdje je zloba i gnjev, tamo Ne dolijeće Duh krotosti (Duh Sveti). (Se. Zlatoust).

Ako se ti gnjeviš na bliţnjega svoga, onda se i sam nalaziš pod gnjevom Boţjim.

Gnjevljiv (ljut, jarostan) ĉovjek neka bi ĉak i mrtvoga oţivio, nije u volji Bogu. (Ava Agaton).

Hrana je vatri - drva; a hrana razdraţenosti i ljutnji jeste - gordost. (Sv. Jefrem Sirin).

Nemoguće je nekome naljutiti se na bliţnjega, ako se najprije nije srcem uzdigao nad njim, ako

ga nije ponizio a sebe uzvisio nad njim (tj. smatrajući sebe za boljega od njega). (Ava Dorotej).

Onome ko se ţivo sjeća svojih slabosti i grijeha, ko vidi sebe niţe sviju po pokvarenosti duše

svoje, tome nije do toga da se uzbunjuje gnjevom (tj. da se ljuti) na drugoga. (Filaret, arh.

Ĉernigovski).

Istrijebi iz sebe dvije misli: ne priznaj u sebi da si dostojan neĉega velikog, i ne misli da bi neki

drugi ĉovjek bio manji od tebe po vrlinama i dostojanstvu. U takom sluĉaju, uvrede koje bi ti se

nanosile, nikada te neće naljutiti i razgnjeviti. (Sv. Vasilije Veliki).

Ko ne sakrije sebe, tj. ne smiri se, toga gnjev pobjeĊuje. (Ava Isaija).

Ni na koga se ne ljuti i ne preziri, no samo sebe samoga. (Toma Kempijski).

Ne ljuti se na onoga ko te je uvrijedio, nego se prije ljuti na sami svoj grijeh, koji te podstiĉe da

se ljutiš na vrijeĊaĉa. (Sv. Dimitrije Rostovski).

Gnjev se više svega i najĉešće kod nas ispoljava kada ĉujemo od bliţnjega protivrijeĉenje prema

nama, i izobliĉavanje i opadanje, ali pravoga hrišćanina sve to ne ljuti i ne razdraţava, isto tako

kao što ga ne gorde i ne nadimaju pohvale, koje i kakve od drugih ĉuje.

Poboţni slušalac svagda se koristi. Ako ga hvale za dobra djela, on biva jaĉi i revnosniji u

ĉinjenju istih; a ako ga izobliĉavaju zbog rĊavih djela, on prinuĊava i goni sebe na pokajanje.

(Sv. Marko Posnik).

Ne odbacujmo izobliĉavanje. Ako ga nismo zasluţili, tim mirnije moţemo ga slušati, i ono će

nam pomoći da ga u budućnosti ne zasluţimo; no ako smo ga, po nesreći, zasluţili ono će nam

pomoći da se popravimo. (Filaret Moskovski).

Nemoj sa gnjevom već sa ljubavlju primati nastavu, savjete i ukoravanja od drugih, pa makar ti

bio i vrlo pametan. Po rijeĉima Premudroga, to je jedan od dokaza mudrosti (Premudr. 9, 8).

Budi mudar i usta onih koji rĊavo o tebi govore zagraĊuj ćutanjem, a ne gnjevom i psovkom.

(Sv. Atanasije Veliki).

Ko se nalazi uvrijeĊen kada o njemu ruţno govore, time dokazuje da je istinito ono što se o

njemu govori; a ko se smije, taj pred prisutnima odbija od sebe svako podozrenje (tj. time ih

uvjerava da je iznešeno protiv njega - laţ). (Sv. Zlatoust).

Kada te ogovaraju i napadaju, obrati paţnju na sebe: da li nisi doista štogod uĉinio ĉime si

zasluţio to napadanje. NaĊeš li da nisi, onda to ogovaranje i napadanje smatraj kao išĉezavajući

dim. (Po Sv. Nilu Sinajskom).

Kada te osramote i ponize, raduj se umjesto ljutnje i tuge, stoga što ako je nepraviĉno to što je

prema tebi uĉinjeno, tj. nisi to zasluţio, onda te oĉekuje velika nagrada; a ako li je pak umjesno,

onda ĉim se opametiš, izbavićeš se od kazne. (Po Sv. Nilu Sinajskom).

Ako te kogod ukori ma za kakvi vid grijeha, od kojega si ti daleko, smiri sebe pred ukoraĉem, pa

ćeš dobiti neuveli vijenac (tj. Nebesno Carstvo). (Sv. Antonije Veliki).

Ne treba da se ţalostimo onda kada nas ogovaraju i klevetaju, nego onda ako je ono praviĉno i

umjesno. (Sv. Zlatoust).

Nemoj se smućivati i razdraţivati na bliţnjega svoga, ako te on za što ukori. Razmisli, da li je

ukor umjesan? Ako je neumjesan, onda je strijela proletjela pokraj tebe, i zašto si onda bolestan

kada te ona nije ranila? Ako li je umjesan, ne ţali se na ukoraĉa kao na neprijatelja koji ti ranu

zadaje, nego mu još zablagodari kao ljekaru koji ti je ukazao na ranu i pobuĊuje te da je lijeĉiš. -

Ne ljuti se ako bi te i na djelu ozlojedio. Razmisli šta je lakše biti: uvrijeĊenim ili vrijeĊaĉem?

Razumije se da je bolje biti nevinim nego li krivcem. Razmisli i o tome da li je bolje jediti se i

ljutiti ili trpiti? Razdraţljivost moţe odjedanput dovesti do krivice i veće nesreće; i obratno,

trpljenjem se moţe i nevinost saĉuvati i nesreća umanjiti. (Filaret Moskovski).

Krotost i trpljenje imaju više moći, nego li gnjev i uzrujanost; meka vuna većma slabi moć

pušĉanog taneta, nego li tvrdi zidovi.

Gnjev se gnjevom ne lijeĉi. (Filaret Moskovski).

Vatru vatrom ne pogasi, već vodom; i gnjev gnjevom ne savlada, no krotošću i dugotrpeljivošću.

Ĉuvši rijeĉ koja te vrijeĊa ili sramoti, ĉuvaj se da ne planeš srdnjom i gnjevom, "jer srdnja

ĉovjeĉija ne ĉini pravde Boţije" (Jak. 1, 20). Bolje reci sebi: evo sluĉaja pouĉite sebe trpljenju i

smjernosti, i odgovori vrijeĊaĉu i onome ko te poniţava ili ćutanjem ili, ako je baš potrebno,

blagom rijeĉju pravde. (Filaret Moskovski).

LJutita, opora ili osorljiva rijeĉ i dobre ĉini rĊavima, a blaga i ljupka rijeĉ koristi svima. (Drevni

Paterik).

Bolje je osmjehom presjeći razdraţljivost, nego li goropaditi se i bjesniti nepomirljivo. (Sv.

Jefrem Sirin).

Slušajući ukore ćuteći, mi podraţavamo Hristu.

LJutiti se u prirodi je ĉovjeĉijoj, ali stišavati i suzbijati ljutnju (gnjev) - u prirodi je hrišćanskoj.

(Blaţeni Jeronim).

Opomeni se rijeĉi Psalmopjevca: "Gnjeveći se ne griješite" (Psal. 4, 5), tj. ako je već nemoguće

uzdrţati se od gnjeva, stoga što taj pokret našega duha zavisi od prirode a ne od slobodne volje

naše, onda ne treba bar psovati, a ovo je sasvim u našoj volji. Rijeĉna voda, slijevajući se sa

brda, postaje mutna i blatnjava; tako i osjećanja gnjeva, izraţavajući se u rijeĉima blatnjave duše

onoga koji govori u gnjevu, vrijeĊa onoga koji sluša i obojicu vodi ka grijehu. (Sv. Amvrosije

Milanski).

Ne dopuštaj gnjevu da se podigne do grkljana tvoga. (Ava Isidor).

Ko ne uzdrţava jezika svoga u vrijeme gnjeva, taj se neće uzdrţati ni od svojih strasti. (Ava

Iperehije).

Kad si uzbuĊen ništa ne govori, stoga što zlo ne raĊa dobro. Nego potrpi dokle se tvoja misao

umiri, i tada ćeš mirno kazati. (Ava Jovan).

Kao što se vatra u dobro pokrivenom sudu brzo gasi, tako i u duši, zatvorenoj ćutanjem, skoro se

umiruje ĉuvstvo negodovanja.

Kada u sebi osjetiš jaku navalu gnjeva, postaraj se ćutati. A da bi i samo ćutanje bilo za tebe

korisno, obraćaj se misleno Bogu i ĉitaj u sebi kakve bilo kratke molitve, npr. molitvu Isusovu

("Gospode Isuse Hriste, Sine Boţiji, pomiluj me") ili koju drugu.

Jedan neznaboţaĉki filosof kazao je: "Kada se naljutiš, ništa ne govori, i toga momenta stani i

proĉitaj azbuku". Neznaboţac ništa bolje od azbuke nije našao radi umirenja duha, ali mi,

hrišćani, znamo bolju azbuku ili rijeĉi koje mogu utišati buru uma i srca. (Po Filaretu

Moskovskom).

Da bi ljubav mogla pobijediti silu gnjeva, moli se u vrijeme gnjeva za bliţnjega, i iz dubine srca

govori: "Gospode, oprosti sagrešenja vrijeĊaĉu mome, on je ĉovjek kao i ja". - Vjeruj, molitva će

dati mir duši tvojoj. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Za zvjera je neprirodna krotost, a za ĉovjeka neprirodna je ţestokost.

I lavove ukroćavaju i ĉine ih pitomima. A ĉovjek ponekad dopušta da bude neobuzdaniji od

samoga lava!

Kakvo ćeš izvinjenje i kakav odgovor naći pred sudom svoje savjesti, kada lava nekim naĉinom

ĉinite ĉovjekom, a sami iz ljudi postajete neukroćeni lav? (Sv. Zlatoust).

Ne treba biti zvijer ĉak ni u ophoĊenju sa zvjerkom.

I krotak moţe planuti sa razumom, ali ne povrijediti u sebi savršenstvo krotosti. Ostati

nepokretan, ili ne ispoljavati negodovanje, kada za to razloga ima, dokaz je nepokretne (lijenjive)

prirode a ne krotosti. (Sv. Vasilije Veliki).

"Gnjevite se, ali ne griješite", govori Sveto Pismo (Efesc. 4, 26), tj. gnjevite se, ljutite se na djelo

nezakonito i nevaljalo, no tako da ne prelaziš granice praviĉnosti. (Filaret Ĉernigovski).

Negodovanje (protest, ljutnja) treba da je rastvoreno sa rasuĊivanjem. Jer noţ upotrebljavaju i

ubice, a upotrebljavaju ga i ljekari. No jedni dejstvuju noţem po gnjevu i nemilosti, ĉine njime

najbezumnija djela, ubijajući sebi podobne. A drugi pak noţem dejstvuju sa rasuĊenjem,

donoseći njime korist time što spasavaju (npr. pri operacijama) ţivot onih koji su u opasnosti.

Tako i onaj koji umije da negoduje po razumu, doprinosi veliku korist onome protiv koga

negoduje, ispravljajući njegovu lijenost ili lukavštinu; dok onaj, kojim je ovladala strast gnjeva,

ništa pametno ni korisno ne moţe uĉiniti. (Sv. Vasilije Veliki).

Ako ti, koga ukoravaju, padneš u jarost i ljutnju, time samo zadovoljavaš svoju strast; takvim

naĉinom da bi spasao drugoga, ti gubiš samoga sebe. (Sv. Makarije Veliki).

Ne treba hvaliti one koji su odviše milostivi; ali i zle treba kaţnjavati radi samoga dobra i pravde,

a ne radi sopstvene strasti. (Sv. Antonije Veliki).

Bilo da koga ukoriš ili kazniš, po srcu ga i u duši voli.

Teško je vladati sobom i svojim gnjevom, osobito pak vama koji ste u vlasti, vama predstoji

veliki podvig. Vama je potrebno i da se ljutite gdje je potrebno, i u ljutnji ne griješiti, tj. ne

dopuštati kuţnih pokreta gnjeva u dubini srca. U ovom sluĉaju vi ste duţni biti sliĉni moru, ĉija

je površina u vrijeme bure grozna i strašna, ali je dubina njegova tiha, nepokretna. (Jakov, arhiep.

Niţegradski).

Niko u gnjevu ne moţe toliko uĉiniti bliţnjemu zla, kao starješina ili ĉinovnik. Stoga on treba

osobito da se ĉuva gnjeva, ljutnje, srditosti, a osobeno jarosti, i, nalazeći se u takom stanju, da

ništa ne govori niti ĉini. Prekrasno je neko iz starih vremena kazao krivcu: "Ja bi te kaznio, da se

nisam naljutio".

29. TAŠTINA, OHOLOST I SAMOHVALISANJE

sadrţaj

Šta moţe biti svirepije od taštine - gordosti, koja baš tada najvećma bijesni i luduje kada joj se

najvećma ĉine usluge? Takvoga svojstva nemaju ĉak ni zvjerovi; naprotiv, postaju krotkiji kada

im se poklanja paţnja. A taština, tj. gordost postupa sasvim suprotno: kada se prezire, ona se

ukroćava, a kada se poštuje ona svirepstvuje i naoruţava se protiv svojih poštovalaca. (Sv.

Zlatoust).

Ja sam saglasan da bolje budem mio rob kod varvara i divljaka, nego li kod jednoga gordeljivca.

(Sv. Zlatoust).

Taština pretpostavljene ĉini gordeljivcima, a one koje prezire - osvetoljubivcima. (Sv. Jovan

LJestviĉnik).

Što ne uništi moljac, što ne pokrade lopov, to razgrabi taština.

Taština (oholost) i dobra djela ljudska ĉini nekorisnima. (Sv. Zlatoust).

Jagoda, koja padne na zemlju, ubrzo istruli; i dobroĉinstvo propada ako se ĉini po gordosti (tj.

ako hoće da mu se ime ĉuje i ljudi da ga hvale). (Ava Leontije).

Kao što plod u vlaţnom mjestu truli, tako propada i dobro djelo uĉinjeno po taštini. (Duhovni

Margarit).

Dobro djelo gordoga jeste slomljena, uništena ţrtva (Lev. 22, 22) i neće se staviti na ţrtvenik

Boţiji.

Kao što se Ċubre ne moţe upotrijebiti i ne upotrebljava se za kaĊenje, tako i Bog ne prima

molitve ponositoga - gordoga ĉovjeka.

Uzdrţljivost ohologa jeste dim iz peći; i jedno i drugo rastura se po vazduhu. (Sv. Nil Sinajski).

Vjetar sa prašinom zavije tragove ĉovjeĉije, i taština u ništa pretvara milostinju. (Isti).

Za one koji su imali uspjeha u podvizima poboţnosti, taština i gordost su isto što i podvodno

kamenje, koje se nalazi blizu pristaništa, i koje, poslije velikoga truda pri plovljenju po moru,

podvrgava opasnosti i pogibiji one koji nisu pretrpili poraz svoje laĊe usred talasa poroka i bure

nevaljalih misli.

Taština i oholost jeste podvodni kamen; ako na njega naiĊeš, ti ćeš svoj imetak izgubiti. (Sv. Nil

Sinajski).

U gordu dušu ponovo se vraćaju strasti iz koje su nekada bile pobjedom isterane. (Sv. Isak Sirin).

Kao što bršljan, obavivši se oko vinove loze, uništava njen plod, tako i taština ili samohvalisanje

(ponositost, gordost) uništava sve trudove i podvige podviţnika. (Ava Isaija).

Vreća poderana (sa rupama) ne moţe saĉuvati ono što se u nju naspe; tako i taština upropašćava

nagradu vrlina. (Sv. Nil Sinajski).

Gordi podviţnik ili trudbenik (posnik) jeste isto što i besplatni radnik: podnosi veliki trud ali

nagrade neće dobiti. (Isti).

Ĉuvaj svoje srce od pomisla gordosti isto tako kao što ĉuvaš svoj imetak od lopova, haljinu od

moljaca, svoj vinograd od grabljivih zvjerova i ptica.

Recite pomislima taštine i koristoljublja kada se pribliţe vašim dobrim djelima: bjeţite vi koji

upropašćujete vinograd (Pjesma nad pjesmama 2, 15), mi hoćemo da saĉuvamo Gospodu

vinograd i njegov plod. (Filaret Moskovski).

Taština je opasna i tada kada se ona tek raĊa u duši ĉovjeĉijoj, sliĉno truleţi i crvu unutra u kladi.

Još je ubitaĉnija kada se ispoljava u samohvalisanju sebe pred ljudima i u ĉinjenju svojih dobrih

djela radi hvale.

Bolje je ništa osobito ni pohvalno ne uĉiniti u ovome svijetu, nego li uĉinivši, preko mjere hvaliti

se. (Sv. Dimitrije Rostovski).

Uĉinivši ma kakvo dobro, kao što govore Oci pustinje, dodaješ svome duševnom zdanju jedan

kamen; no ispriĉavši o tome drugima u duhu gordosti i samohvalisanja, ne samo da se ovaj

kamen no i cijeli red (kamenja s duševne zgrade) obara i rastura. (Prota T. Golubinski).

Sakrivaj trudove i vrline svoje, i ĉuvaj se da ih ne bi tvoj jezik pokrao od tebe i uništio. (Ava

Isaija).

Ili ono narodno: "Ko se hvali, sam se zavali", tj. padne.

O, koliko li je mnogo napakostila svoja vrlina onima koji su je objavili i primili zbog nje pohvalu

od ljudi. (Toma Kempijski).

Farisej je zbog samohvalisanja postao gori od mitara - carinika. (Vidi JevanĊelje Lukino o tome).

Svaki rad Boţiji biva nam štetan kada od njega oĉekujemo ne Boţiju nego našu slavu. (Sv. Tihon

Zadonski).

Samohvalisanje se ne slaţe sa mudrošću.

Najlakše je obmanuti i prevariti sebe, i gordeći se pustom i praznom slave, smatrati sebe za

nešto, a u samoj stvari biti niko i ništa. (Po Sv. Grigoriju Bogoslovu).

Razmislimo koliko je neblagorodno, i tegobno, i beskorisno ţivjeti samo radi toga da je na

vidiku (ovoga svijeta) kao da je ĉovjek nešto, kao što mnogi ĉine i u moralnome i u društvenom i

u domaćem ţivotu. Sve pokazuju i ispoljavaju: ja sam taj i takav; ja sam to i to uradio, ja ĉinim

to i to; o svemu trube na sve strane; svako ništavno djelce, koje uĉine, objavljuju praskom

samohvalisanja, kao kokoš svoje sneseno jaje. Najzad, kokoš još ima i prava što objavljuje svoje

sneseno jaje, jer ono stvarno i postoji, a taština i samohvalisanje objavljuje ono ĉega nema kao da

je uĉinjeno (tj. ako je šta uĉinjeno). (Po Filaretu Moskovskom).

Onaj koji otkriva i razglašuje svoja dobra djela, sliĉan je ĉovjeku koji sije na površini neorane

zemlje, jer dolijeću ptice i pojedu sjeme. A onaj koji sakriva ţivljenje svoje, sliĉan je sijaĉu koji

sije na uzoranoj zemlji - u brazde, i on će poţeti obilat plod. (Stari Paterik).

Ne hvali se sobom i ne govori mnogo u pohvalu svoju, pa ĉak ni ono što je stvarno, istinito, da

ne bi ko pomislio o tebi nešto više nego li koliko vidi u tebi ili ĉuje od tebe.

Vaţno je i glavno to kakvi smo mi u oĉima Boţijim, a ne ono kako ljudi o nama misle.

Ma kako ljudi mislili ili govorili o nama, u samoj pak stvari mi smo svagda takvi kakve nas Bog

vidi.

Ako hoćeš da te Bog zna, budi po mogućnosti nepoznat meću ljudima. (Ava Teognost).

Ako ţeliš da Bog pokrije tvoje grijehe, onda ne ispoljavaj pred ljudima svoju vrlinu ako kakvu

imaš. Jer kako mi postupamo sa našim vrlinama, tako Bog ĉini sa našim grijesima. (Sv. Marko).

Ako hvališ samoga sebe, nećeš biti pohvaljen od Boga.

Smatraj za rĊavu svaku onu rijeĉ kojom budeš sebe hvalio.

Šta moţe biti nerazumnije, nego li traţiti pohvale za svoja djela od potĉinjenih i nemoćnih ljudi, i

tim hvaljenjem prezirati onoga koji je moćan da nagradi za djela, NJemu ugodna? (Sv. Zlatoust).

Ako da ĉovjek, Bog neće dati; a kada ne da ĉovjek, Bog će dati.

Blago onome ko ne raspolaţe tako ţivotom i djelima svojima da bi samo na zemlji i od ljudi

dobio nagradu svoju! (Mat. 6, 2). (Filaret Moskovski).

Bjeţi od taštine - i udostojićeš se slave u budućem vijeku. (Ava Isaija).

30. GORDOST

sadrţaj

Svi su grijesi mrski pred Bogom, ali je gordost mrskija od sviju. (Sv. Antonije Veliki).

LJudima je gnusna bijeda i siromaštvo, ali je pred Bogom mnogo gnusnija duša gordeljiva i um

ponosit. (Sv. Isak Sirin).

Gordošću našom mi ĉinimo Boga neprijateljem našim. (Ava Isaija).

Niĉemu se Bog tako ne protivi kao gordosti, stoga što se u njoj skriva oboţavanje sebe. (Filaret

Moskovski).

Ko smatra da je na dobrom putu ili na svome mjestu, taj je se uklonio s puta Boţijega. (Isti).

Jedan starac pustinjak rekao je: "Bolja je pobijeĊenost sa smjernošću, nego pobjeda sa

gordošću".

Bolje je biti smirenim grešnikom, nego li gordeljivo hvaliti se vrlinama. (Blaţeni Avgustin).

Bog voli smjernoga grešnika, koji srcem i dušom tuguje zbog svojih grijehova, a odbacuje

gordoga pravednika koji ne priznaje da je grešnik.

Grešnici koji se smiravaju, i bez dobrih djela bivaju opravdani, a pravednici zbog gordosti gube i

mnoge trudove svoje.

Neka bi ko uĉinio bezbrojna dobra djela, i svaku vrlinu izvršio, a sam o sebi visoko mislio

(smatrao sebe da je on nešto osobito), takav je bjedniji i okajaniji od svakoga. (Sv. Zlatoust).

Ne ponosi se djelima svojima, pa ma kakva ta djela bila. (Sv. Atanasije Veliki).

Padajući i (griješeći) uzdiši i plaĉi, a uspijevajući u vrlinama i u dobru, ne ponosi se. (Sv. Nil

Sinajski).

Ako poĉne ovlaĊivati tobom gordost, opomeni se kako zbog nje ginu svi plodovi vrlina, i ona će

pobjeći od tebe. (Ava Isaija).

Svi poroci imaju moć samo u bezakonim djelima, a gordosti se treba ĉuvati i pri samim vrlinama.

(Blaţeni Avgustin).

O lukavštine samoljublja! Jer se moţe gorditi ĉak i smjernošću. (Grof Bludov).

Onaj porok, kojim je najprije pobijeĊen ĉovjek, pobjeĊuje se posle sviju. Zato što, kada

pobijedimo sve grijehe, ostaje ta opasnost što, videći se u dobru, moţemo se pohvaliti sobom:

"vidiš kako ja, bogme, dobro uspjeh" itd., a ne u Gospodu. (Blaţeni Avgustin).

Gordost je podvodni kamen, o koji su se razbijali oni koji su se dugo protivili burama strasti i

raznih iskušenja. (Sv. Zlatoust).

Gordost je majka poroka i grijehova, zbog koje je i Ċavo postao Ċavolom, a takvim nije ranije

bio. (Isti).

Gordost je sliĉna visokome, trulom drvetu, u kojega su sve grane krte, i ako se ko popne na nj,

odmah pada s visine. (Sv. Jefrem Sirin).

Ne uznosi se visoko, da ne padneš duboko. (Sv. Grigorije Bogoslov).

U današnjem vijeku ĉujemo ovu izreku: "Vojnik koji ne misli postati Ċeneralom, nije nikakav

vojnik." Ovo nije Solomonova priĉa, nije mudrost, nego mudrovanje tjelesno i sujetno. Prava

priĉa govori: "Ko zida svoju kuću visoko, traţi pogibao" (Priĉe 7, 19). I još: "Mrzak je

Gospodu ko je god ponosita srca" (Priĉe 16, 5). Sa ovim se saglašava priĉa i Onoga koji je veći

od Solomona: "Svaki koji se sam podiţe, poniziće se" (Luk. 18, 14). (Filaret Moskovski).

Teţnja uzdići se visoko jeste ujedno teţnja poniţenju. (Inokentije, arhiep. Hersonski).

Ko sam sebe postavi visoko, taj sam sebi sprema padanje. (Filaret Moskovski).

Oboţavajući samoga sebe, ĉovjek sam sebi postaje neprijatelj.

Adam je htio da postane bogom, pa je izgubio i ono što je imao od Boga.

Podiţi sebe bolje ţivotom, a ne mišlju. Ţivot te moţe uĉiniti bogosliĉnim, a misao dovodi do

velikoga padanja i pogibije. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Velika je visina - smjerno i krotko mudrovanje, duboka je provalija - visokoumlje; i stoga

savjetujem: zavoli prvo, da ne bi pao u drugo. (Ava Isidor).

Kada onaj koji se gordi dobrim djelom, sve time gubi, kakvu li kaznu zasluţuje gordi grješnik?

Takav ĉovjek nesposoban je već i pokajati se. (Sv. Zlatoust).

Zgriješiti i misliti o sebi mnogo i visoko, gore je od samoga grijeha. (Isti).

Ne smatraj za poniţenje, ako te kao viĊena omalovaţavaju; a ako si neznatan i neĉuven, ne

smatraj da si nešto i da vrijediš. (Po Sv. Isaku Sirinu).

Budi neznalica u mudrosti tvojoj, i ne istiĉi se da si pametan, budući da si neznalica. (Sv. Isak

Sirin).

Gordi a glupi ljudi sliĉni su praznom klasju (vlatovima pšeniĉnim), koji se, budući prazni, istiĉu

u visinu nad ostalim klasjem punim zrnevlja.

Gordeljiv a glup bogataš sliĉan je pozlaćenoj statui (kipu), koja ništa drugo nije nego li grudva

gline ili komad drveta.

Svjetlost sunĉeva nije tvoja svjetlost, i radije se ne ponosiš njome! Ne ponosi se ni umom

svojim: ako ima u njemu svjetlosti (znanja, umjenja, mudrosti), to je dar Boţiji, a ako li je mrak

u umu, već se nemaš sa ĉim ni gorditi.

Ko se ponosi prirodnim darovima, to jest oštroumljem, pojmljivošću, vještinom u ĉitanju i

proiznošenju, bistrinom razuma i drugim sposobnostima, zadobivenim bez truda našega, taj

nikada neće dobiti natprirodna blaga. Jer nevjeran u malome - i u mnogome je nevjeran i ohol.

(Sv. Jovan LJestviĉnik).

Onaj će otpasti od premudrosti Boţije ko smatra sebe za mudra. (Sv. Isak Sirin).

Ako ti sebe smatraš za umna, već nisi uman.

Gordost je dokaz oskudnosti uma. (Sv. Zlatoust).

Ništa ne ĉini toliko glupim kao gordost i naduvenost. (Isti).

Najjaĉi dokaz obmane jeste - smatra-ti sebe umnijim, vještijim od drugih.

Biti odviše nezadovoljan sobom - jeste slabost; biti odviše zadovoljan sobom jeste - glupost.

(Sable).

Gordost je ogromna firma male i niske duše.

Skromnost ili poniznost znak je i dokaz veliĉine duše, a gordost i naduvenost - niskosti duše.

Niskost i gordost - roĊene su sestre.

Samouobraţenost je potvrda unutrašnje praznine.

Gordi i oholi, ponositi nije li sliĉan naduvenom mjehuru, ili ĉovjeku koji strada od vodene

bolesti i silnog otoka (nadutosti)? Nije li sliĉan šaljivom djetetu s napućenim obrazima?

Gordi ne moţe dugo ćutati, stoga što mu se hoće da se pokaţe pametan i blista pred drugima.

Gordeljivac traţi da ga poštuju oni koje on smatra za ništavila.

Gordeljivac smatra za ništavilo one koji ga poštuju, a ĉast koju mu oni ukazu-ju osobito cijeni.

(Sv. Zlatoust).

Ko hoće na opitu da sazna šta je to vjeĉito nespokojstvo (nemir u duši), taj neka se samo pogordi,

i on će nositi u sebi pravi pakao, muĉnu teţnju ka prohladnom osjećaju ljudskoga uvaţenja,

kojega nikada ne moţe dostići. (Zajler).

Vi koji smatrate da se vjera u postojanje pakla ne slaţe sa dostojanstvom ĉovjeka, proniknite,

udubite se u vašu unutrašnjost u one momente, kada se planovi vaše oholosti preobraćaju u ništa,

i vi ćete naći u samima sebi pakao kojega odbacujete van sebe. (Isti).

Mnogo je teţe biti mudrac za druge, nego li za samoga sebe.

U svakom poslu smatraj sebe glupim radi toga da bi mogao uĉiti, i kroz cijeli ţivot svoj

smatraćeš se za pametna. (Sv. Isak Sirin).

Ko sam sebe uznosi i (veliĉa), na toga ne obraćaju paţnju, a ko sam sebe iskreno pred svima

uniţava, toga i svako ljubi.

Smjernoga mnogi vole, a gordeljivca i naduvenoga mrze ĉak i oni, koji su s njime jednoga duha.

(Ava Jakov).

Ne mjeri sebe hvatima, a druge aršinima.

Smatraj svakoga ĉovjeka boljim od sebe. (Sv. Varsanufije Veliki).

Neka si i pametan, ali imaš potrebe u drugome.

Pametna misao, i ako tuĊa, svagda će bolja biti od besmislice koju si ti sam pronašao; govorim

ovo ljudima koji hoće da naĊu sve u sebi i ne ţele da pozajme uma ili pameti od bliţnjih. (Bejl).

Ne smatraj za nešto veliko ako ti se uĉini da si bolji od rĊavih, no se ţalosti što te prevazilaze

dobri. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Mnogi sebe smatraju za pravedne pri uporeĊenju sa javnim zlikovcima. No neka uporede sebe sa

svetim Boţijim ljudima, i tada će svakako vidjeti da su oni ţalosni grešnici. (Prota P. Sokolov).

Ne penji sebe više drugih, da ne padneš suviše nisko pred Bogom.

Ne uznosimo se jedan pred drugim, stoga što će nas zemlja sve uravnjati, i svakome će dati

podjednaki dio. (Sv. Dimitrije Rostovski).

Teško gordome! kada siĊe u grob tada će saznati šta je on. (Sv. Nil Sinajski).

Zemlju nosimo, po zemlji hodimo, i zemlja ćemo biti.

Blago onome ko ima pred oĉima dan smrti svoje i omrzio je gordost prije nego li je

objelodanjena naša ništavnost truleţom u grobu. (Sv. Jefrem Sirin).

Da li se moţemo ma ĉime gorditi, kada nemamo nikakve druge sopstvenosti osim grijeha i

slabosti?

Naša vrijednost (valjanost) niĉega drugoga nije dostojna osim vremene i vjeĉne kazne.

Šta smo mi drugo nego li sirotinja. Šta je kod nas naše? Ništa i niĉega osim grijeha. Neko se

hvalio u Otkrivenju: "Bogat sam i obogatio sam se, i ništa mi više ne treba", ni u ĉemu nemam

nuţde ni nedostatka. I njemu je bilo kazano: "Zar ne znaš da si niko i ništa, i bijedan, i siroma, i

slijep, i go" (Otkr. 3, 17). Kakva poniţavajuća lekcija protiv naše gordosti!

O ĉovjeĉe, ne gordi se, budući da si prah i pepeo! Što podiţeš trepavice ili oĉi svoje, koje će

uskoro obuzeti truleţ? Ne uzdiţi se više oblaka i znaj da si ti - zemlja i pepeo; od zemlje si

stvoren i u zemlju ćeš skoro poći. Veliki si ti i ĉastan i ĉist dokle ti Bog pomaţe; Bogom si

stvoren, Bogom i ţiviš; ne odbacuj darove i ne zaboravljaj Darodavca. Neka si ispunio i izvršio

što je trebalo, ali to je stoga što ti je Bog pomogao. (Duhovni Margarit).

Ĉemu se imaš hvaliti, kada treba proslavljati Boga? (Filaret Moskovski).

Boj se i bjeţi ne samo od gordosti, nego i od svega što k njoj vodi, a osobito taštine (ponositosti)

kao poroka, koji prethodi gordosti, na ljestvici moralnoga pada. Sijevanje munje predskazuje

grmljavinu i gromovni udar, a na gordost ukazuje pojava taštine (koĉoperenja, ponositosti). (Sv.

Nil Sinajski).

Poĉetak gordosti je - kraj taštine. (Sv. Jovan LJestviĉnik).

Koga nije ulovila taština, taj neće pasti u bezumnu gordost, koja ustaje na Boga. (Sv. Jovan

LJestviĉnik).

31. ZAVIST

sadrţaj

Zavist je tuga protiv sreće i napretka bliţnjega. (Sv. Vasilije Veliki).

"Zašto je taj ĉovjek neveseo", upitali su jednog mudraca, pri pokazivanju jednoga zavidljivca

koji je svagda išao natmurena i ţalosna lica? "Zbog toga", odgovorio je opitni poznavalac prirode

ĉovjeĉije, "što mu je se dogodila kakva nesreća, ili mu je se bliţnji neĉim usrećio".

Zavidljivac smatra tuĊe nesreće svojom srećom, a sreću i napredak drugih svojom nesrećom.

(Sv. Zlatoust).

Siromašak ne tuguje toliko zbog svoje siromaštine, koliko zavidljivac - napretkom bliţnjega; a

od ovoga šta moţe gadnije biti?

Đavo Ċavolu ne zavidi, već ĉovjeku; a ĉovjek ĉovjeku - sliĉan sliĉnome zavidi. Tako je sotona

svojim otrovom zarazio srce naše! (Sv. Tihon Zadonski).

Bijes, tj. Ċavo zavidi ljudima, a nikako drugom Ċavolu; a ti, o ĉovjeĉe, zavidiš ĉovjeku, ustaješ

protiv jednoplemenoga i jednorodnoga tebi, što ne ĉini ni Ċavo! Kakav će ti biti oproštaj, kakvo

opravdanje! (Sv. Zlatoust).

Mnogi od nas plaĉu sa plaĉućima, ali se ne raduju sa radosnima.

Blago onome, koji je tako u moralno-me pogledu vaspitan da se moţe radovati sreći i napretku

drugih, pa makar sam otuda ne imao nikakve koristi.

Zavidljivac se ni malo ne razlikuje od ĉovjeka koji nije niĉim pokriven i na koga svi bacaju

strijele. (Sv. Vasilije Veliki).

Zavidljivac tuguje pri pogledu na veće, ne videći sebe da je njima ravan; malaksava videći ravne

sebi, ţeleći preimućstva pred njima; jadikuje pri pogledu na niţe, plašeći se da se oni ne bi

sravnili sa njime ili da ga ĉak. i ne nadmaše. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Zavist ne dozvoljava naslaĊivati se onim što se ima, stoga što se uznemirava ţeljom onoga što

nedostaje. (Isti).

Zavidljivac smatra za neprijatelje sebi i one koji ga niĉim nisu uvrijedili.

Zavist je najnepobjediviji rod neprijateljstva. Poneke, koji nam dobra ne ţele, u nekoliko

umekšava dobro koje im se uĉini, dok se zavidljivac još više razdraţava uĉinjenim mu dobrom.

On se više naĊe uvrijeĊen moći blagodjejanja nego li što osjeća blagodarnost za uĉinjeno mu

dobro. (Sv. Vasilije Veliki).

Zavidljivac je gori od zvjerova, jer ovi napadaju na nas samo tada kada se nuţdavaju u hrani, ili

ih mi najprije razdraţimo; a oni - zavidljivci, uĉinivši im dobro, ĉesto postupaju sa svojim

dobrotvorima kao sa neprijateljima. (Sv. Zla-toust).

Psi, ako ih hrane, postaju krotki; lavovi, kada ih paze i nadgledaju, postanu pitomi i krotki (ĉak i

za domaću upotrebu); a zavidljivci još postaju goropadniji i grublji, kada im se uĉine usluge. (Sv.

Grigorije Bogoslov).

Ne brinući o svojim nedostatcima, zavidljivac se muĉi usavršavanjima drugih.

Zavist ne moţe trpiti da bi pohvalili drugoga za dobra djela: stoga zavist i huljenje (ogovaranje,

panjkanje, zlobnost, mrţnja) nisu odvojeni jedno od drugoga. (Prota P. Sokolov).

Zavidljivac, ako ne moţe preokrenuti vrline bliţnjega u poroke, on im pripisuje rĊave pobude.

Kao što mnogi insekti, prolazeći pokraj zdravoga, jurišaju na truleţ, tako i zavidljivi ĉovjek, ne

obraćajući paţnju na dobre kakvoće nekog lica, na svijetle strane njegova ţivota, traţi u njemu

samo slabosti, nedostatke i ka ovima se priljubljuje kao ţaokom jezikom svojim.

Ĉuvstvo zavisti grešno je, stoga što je protivno ljubavi prema bliţnjemu, i nekorisno, stoga što

nam zavist ne moţe dostaviti ono ĉemu zavidimo, već nas samo muĉi. Ono ĉuvstvo nije nam ni

nuţno, stoga što Bog Premudri i Sveblagi, razumije se, nije nas stavio u takav poloţaj da bi mi,

po praviĉnosti, mogli zavidjeti drugim ljudima, o kojima kao da proviĊenje nije vodilo raĉuna.

(Filaret Moskovski).

Zavist prema sreći bliţnjega stavlja nas u neprijateljske odnose prema Bogu, Kojega sudbe i

naredbe dozvoljavamo sebi kritikovati i, moţe biti, osuĊivati. (Kiril, episkop Melitonski).

Zavist je strast nepraviĉna po tome što uznemirava spokojstvo sviju dobrih, i nepraviĉna je stoga

što ispija i slabi one koji ju hrane u sebi. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Zavidljivac prije samome sebi škodi, nego li onome kome zavidi. (Sv. Zlatoust).

Zavidljivac ţeleći da pogubi drugoga, ubija samoga sebe. (Isti).

Zavist je sliĉna moljcu, koji jede i kvari onu haljinu u kojoj se rodio. I ona (zavist) jede ono srce,

u kome se raĊa. (Sv. Dimitrije Rostovski).

Kao što o ehidnama (zmije otrovnice) govore da one pri raĊanju progrizaju utrobu majĉinu, tako

i zavist obiĉno gubi dušu koja se njome muĉi. (Sv. Vasilije Veliki).

Kao što rĊa jede gvoţĊe, tako i zavist dušu u kojoj ona ţivi. (Isti).

Ne toliko moljac i crv jedu drvo i vunu (vunenu materiju, sukno), kao što jarost zavisti grize

same kosti zavidljivca i truje i uništava zdravlje duša njihovih. (Sv. Zlatoust).

Ako je zavist tuga i jad, to je u zavidljivca toliko jada i stradanja, koliko kod drugih ima razliĉnih

dobara i savršenstva. Ova bolest (zavist) jeste poĉetak vjeĉnih tuga, zaloga beskrajnih stradanja.

Đavo se muĉi takvom mukom, a zavidljivci na zemlji mogu već osjećati i poimati šta su to

paklene muke.

Kad se mi plašimo Ċavola i pakla, toliko treba da se bojimo i zavisti, jer je ona kućevni Ċavo koji

je u stanju privući u srce zavidljivca legion stvarnih duhova zlobe, a to je već pakleno muĉenje,

prije Strašnoga Suda Boţjega, koje muĉenje podstiĉe paklenu vatru u duši grješnikovoj.

Ko je našao zavist, taj je s njome našao Ċavola (tj. gdje je zavist tu je i Ċavo). (Sv. Isak Sirin).

Zavist je koren ubistva. (Sv. Zlatoust).

Zavidljivac nije nikako za nebo, stoga što i onamo (na nebu) postoji razlika u nagradama; on se

ne bi radovao, već bi zagorĉavao blaţenstvo drugih.

Mi se moţemo saĉuvati od zavisti ako od ljudskih stvari ne budemo smatrali za što veliko i

osobito, ni ono što ljudi nazivaju bogatstvom ni prolaznom slavom, ni tjelesno zdravlje, nego

budemo teţili da zadobijemo blaga vjeĉna i prava. (Sv. Vasilije Veliki).

Kada vidiš bogatstvo, ili slavu, ili svjetsku vlast razmisli o tome šta u njima ima ništavnoga, pa

ćeš izbjeći primamljivanje. (Sv. Nil Sinajski).

Ako te stane muĉiti zavist, pomisli da smo svi mi ĉlanovi i organi Hristovi, i da kako ĉast tako i

bešĉašće u sviju nas je opšte, i - izbavićeš se od nje. (Ava Isaija).

Zavist je kćer gordosti: ubij majku (gordost), i njena će kćer poginuti. (Blaţeni Avgustin).

32. OSUĐIVANJE DRUGIH

sadrţaj

LJudi tihi i smjerni sudije su svojih djela, dok ljudi brzi su ispitivaĉi tuĊih djela. (Sv. Grigorije

Bogoslov).

Da okrivimo drug druga svagda smo gotovi, a da ispravljamo ono u ĉemu smo sami krivi i

potpadamo pod odgovornost, na to smo svagda spori! (Sv. Zlatoust).

Ĉesto ljudska suĊenja i osuĊivanja bivaju sliĉna ovome: kao kad gospodar od doma, ne oĉistivši

svoju kuću i okućnicu od blata i Ċubreta, poĉne da napada one koji mu dolaze u dom blatnjavi i

prljavi.

Mi hoćemo i traţimo da drugi budu savršeni i uljudni, meĊutim svoje nedostatke i mane ne

popravljamo. (Toma Kempijski).

Više smo skloni da zamjeramo bliţnjima za neznane nedostatke i manice, nego li da saznamo i

ispravljamo svoje sopstvene nedostatke i mane (Mat. 7, 3).

O! kako smo mi skloni da osuĊivamo postupke bliţnjega prije nego li ih provjerimo. A to,

razumije se, biva zbog toga što mi sami u svoja djela svagda više unosimo neĉiste pobude i

cjelji[1].

Ĉista duša ne vjeruje lako u mogućnost nepravednih djela. (Filaret, mitrop. Moskovski).

Ko nije raspoloţen na zlo, taj nije sposoban za podozrenje. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Dobar ĉovjek smatra sve ljude za dobre, a zli i lukavi ne samo krive no i pravo hodeće (u

duhovnome smislu) podozrijeva, ukorava, osuĊuje i huli. (Duhovni Margarit).

U koga je srce ĉisto, taj sve ljude smatra ĉiste i poštene; no u koga je srce oskrnavljeno strastima,

taj nikoga ne smatra za ĉistog, no misli da su svi sliĉni njemu. (Ava Isaija).

I vrline i poroci ĉine um slijepim: pri prvima (tj. vrlinama) um ne vidi poroke kod bliţnjega, pri

drugima (tj. porocima) on ne vidi vrline. (Ava Evagrije).

Zli i poroĉni ĉovjek nalazi da su svi ljudi takvi, kakav je on sam. I to je prirodno, kao što je

prirodno da bolesnik, koji strada bolešću koja se nazivlje ţuticom, vidi sve stvari obojene ţutom

bojom. (Petar, episkop Tomski).

Bacite kakvu hoćete stvar u smrdljivi sud, i ta stvar će izdavati od sebe rĊav zadah. Isto tako biva

i sa postupcima drugoga u duši rĊavoga ĉovjeka. On misli da na svijetu uopšte nema dobra

ĉovjeka, ni dobrih ljudi. Lopov smatra i druge za lopove; licemjer ne dopušta da ima ljudi

iskreno poboţnih; rob tijela neće da vjeru-je da je moguće saĉuvati neporoĉnost i nevinost duše i

tijela. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Kada kod nas ne bi bilo nedostataka i mana i slabosti, onda u nama ne bi bilo takvoga

zadovoljstva da ih kod drugih primjećujemo i nalazimo.

Ne staraj se da istraţuješ i doznaješ za tuĊa djela, jer i u samome tebi naći će se isto to u ĉemu

podozrijevaš drugoga. (Sv. Nil Sinajski).

Budimo vrlo obazrivi prema sebi, i onda nećemo se usuditi da se podsmijevamo drugima, stoga

što i u nama samima ima mnogo ĉega takvoga zašta se drugima podsmijevamo. (Isti).

Slijepac se ne usuĊuje smijati sakatome.

Sudi i osudi najprije sebe, ako hoćeš da osuĊuješ drugoga. (Kiril, episkop Melitonski).

Ako bi bili nepristrasni prema sebi samima, tada bismo praviĉnije postupali prema drugima.

LJudi, duboko upućeni i iskusni u moralnom ţivotu, primjećivali su u sva vremena jedan i isti

zakon uzajamnosti: ko je strog prema sebi, taj je snishodljiv prema bliţnjima; a ko je snishodljiv

prema sebi, taj je strog prema bliţnjima. (Anastasije, arhiep. Voroneški).

Ukoliko ko stroţije i nepristrasnije sudi o svojim sopstvenim djelima, utoliko je snishodljiviji i

ujedno istinitije sudi o postupcima braće oko sebe.

Ukoliko je ko dalje od rĊavih djela, tim iskrenije saţaljeva rĊave ljude.

Prave sluge Hristove znadu po opitu kako je teško boriti se sa strastima i kako, pri svoj svojoj

ţelji da ništa rĊavo ne uĉine, lako biva ono što ne valja; stoga su oni snishodljivi prema drugima,

a strogi prema sebi. (Filaret Ĉernigovski).

Ništa toliko ne objelodanjuje našu duševnu ĉistotu, i ujedno ništa tako ne svjedoĉi o našem

nepoznavanju svoga duševnoga stanja, kao naše osuĊivanje bliţnjih svojih.

Navika osuĊivati bliţnje jeste djelo duše koja se ni malo ne stara o svome sopstvenom spasenju i

koja sasvim ne poznaje samu sebe. (Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Ĉovek, koji osuĊuje druge, liĉi na ogledalo koje u sebi sve odslikava, a sebe ne vidi. (Sv.

Dimitrije Rostovski).

Brat je upitao Avu Stratigija: "Zbog ĉega ja osuĊujem bratiju (braću)?" Starac odgovori: "Zbog

toga što još nisi poznao samoga sebe; jer ko poznaje i vidi sebe, ne vidi nedostatke brata svoga".

Zbog ĉega mi osuĊujemo bliţnje svoje? Zato što se ne staramo da poznamo same sebe. Ko je

zauzet poznavanjem samoga sebe, taj nema vremena da što primjećuje drugima. (Sv. Serafim

Sarovski).

Ko osjeća teţinu svojih grijehova, taj ne obraća paţnju na grijehe bliţnjega. (Ava Mojsej).

Ko neprekidno razmišlja o grijesima svojim, taj nema jezika da bi govorio o djelima ma koga

drugoga ĉovjeka. (Ava Isaija).

Opominjući se sopstvenih grijehova, o tuĊima nikada nećemo ni pomisliti.

Ako budemo pazili na svoje grijehe, nećemo obraćati paţnje na grijehe bliţnjega. Ludost je

ostaviti svoga mrtvaca, i ići te plakati nad mrtvacem bliţnjega. (Ava Mojsej).

Kad bi se zanimali svojom dušom, kad bi znali svoje grijehe, svoje duševne bolesti, svoju

golotinju duhovnu, ne bi nam ni na um palo da se raspitujemo o susjedu. Kada svoja kuća gori,

trĉe da se što se moţe spase (ako ne moţe sve); onda se ne vodi razgovor o susjedu. (Filaret

Ĉernigovski).

OsuĊujući sebe, prestaćeš osuĊivati druge. (Ava Jovan).

Neprestano se zagledaj u svoje grijehe, i nećeš osuĊivati druge.

Dovoljno ti je i svojih zlih djela, i nema potrebe da gledaš grijehe tuĊe. (Sv. Dimitrije

Rostovski).

Poznaj sebe, i to je dovoljno za tebe.

Kada vidiš da brat griješi, nikako ga ne osuĊuj, već u sebi reci: I ja sam nisam bez grijeha, i

kakvo onda pravo imam da osuĊujem drugoga? (Kirilo, episkop Melitonski).

Ne osuĊuj drugoga nego se staraj da samoga sebe ispraviš, da sam ne budeš dostojan osude. (Sv.

Zlatoust).

Uzdrţimo se od osuĊivanja drugih; osudimo naše pogreške i grijehe.

OsuĊujući poroĉne ljude, mi sami sebe osuĊujemo, stoga što i mi nismo slobodni od grijehova.

Bojmo se da nas nekada ne izobliĉe naše sopstvene rijeĉi.

OsuĊujući druge, udara peĉat na svoja zla djela. (Sv. Marko Posnik).

Kada prikrijemo sagrešenja brata svoga, i Bog će pokriti naša sagrešenja; a kada objelodanimo

grijeh brata, i Bog će objaviti naše grijehe. (Ava Pimen).

"Evo jednoga od najkraćih putova koji vode oproštaju grijehova", govori Sv. Jovan LJestviĉnik,

"na ime: ne osuĊivati! Ako ne sudite, neće i vas suditi" (Luk. 6, 37). - "Evo puta spasenja bez

posta, bez bdjenja i truda!", potvrĊuje Sv. Atanasije Sinait. On priĉa, kao oĉevidac dogaĊaja, da

je jedan brat lijenjivog ţivota pri smrti svojoj vidio kako su AnĊeli za jednu vrlinu njegovu - za

to što nikada nikoga nije osuĊivao - pocijepali spisak sviju njegovih bezakonja i ispunili dušu

njegovu nebesnim veseljem pri njenom izlasku iz tijela njegova. (Ĉeti Minej, 30 Novembra).

Uzdahni pri griješenju bliţnjega, da bi ujedno s time uzdahnuo i o sebi, stoga što smo svi krivci

zbog grijehova i podleţemo kazni. (Sv. Nil Sinajski).

Ko vjeruje da će, po izlasku iz tijela, morati predstati Sudu Boţijemu, taj ni u kakvom sluĉaju

neće osuĊivati bliţnjega, stoga što će i sam duţan biti da odgovara pred Bogom za sva djela

svoja. (Ava Isaija).

Ne gledaj na tuĊe grijehe, već gledaj na svoja zla djela, jer se za prve neće suditi, ali ćeš za svoja

djela sigurno odgovarati. (Sv. Dimitrije Rostovski).

Neka bi ti i bio ĉist od grijeha, pa i tada ne osuĊuj bliţnjega za grijehe, da tim samim

osuĊivanjem ne padneš u grijeh.

Ne osuĊuj drugoga za grijeh, no izbavi samoga sebe od grijeha osuĊivanja.

Ne osuĊuj bludnika, pa makar ti i nevin bio, stoga što i sam ti, kao i on, prestupićeš zakon ako ga

osudiš. Jer Onaj koji je rekao: "Ne ĉini preljubu" (Mat. 5, 27), rekao je takoĊe: "Ne osuĊuj"

(Mat. 7, 1). (Drevni Paterik).

Neka si i pravedan, ipak ne treba da osuĊuješ grešnika, stoga što, recimo, tvoj prošli ţivot bio je

bez tih grijehova koje sada nalaziš kod bliţnjega i za koje bi ga htio osuditi, ali za tvoj budući

ţivot i ţivljenje ne moţeš jamĉiti da nećeš pogriješiti.

"Ja znam jednu liĉnost koja je svagda padala u iste grijehe, za koje je druge osuĊivala".

Kada se u kakvom grijehu ne nalaziš, to moţe biti da si već u njemu bio; nisi li bio, moţeš biti i

moţeš još više sagriješiti nego li bliţnji tvoj, kojega za taj grijeh osuĊuješ.

Nema grijeha koji je ĉovjek uĉinio, a koji ne bi mogao svaki drugi uĉiniti.

Svi istim sluĉajevima podleţemo. Bliţnji tvoj danas, a ti sutra moţeš to isto uĉiniti, ako ne

djelom a ono rijeĉju ili mišlju. (Sv. Tihon Zadonski).

Što se jednome dogodilo, to se isto moţe dogoditi i drugome.

Sveti Ava Agaton, kada je vidio kakvo nedjelo i pomisao ga gonila na osuĊivanje, govorio je

samome sebi: "Agatone, ne ĉini to!" I pomisao ga je ta ostavljala.

OsuĊujući bliţnjega, a nemajući u sebi potrebnoga osjećanja smirenosti i ĉuvanja samoga sebe,

uskoro moţeš i sam pasti u iste one grijehe za koje si druge osuĊivao i osuĊuješ.

Ko svagda obraća poglede svoje na svoje nedostatke, taj svagda nalazi da su drugi bolji od njega,

i samo takav stoji na ĉvrstom postolju i ne pada.

Ne misli nikome zla, u protivnom sam ćeš zlim postati.

Ne odbacuj grješnike zbog mana njihovih, da i ti sam ne bi pao u ista iskušenja u koja su oni pali.

Ne ismijavaj i ne osuĊuj pavšega u iskušenje, no se ĉešće moli da i sam ne padneš u iskušenje.

(Sv. Jefrem Sirin).

Kada što nevaljalo vidiš kod bliţnjega tvoga ili ĉuješ, ti zaĉepi usta svoja ćutanjem, a za njega

uzdahni ka Gospodu da ga On ispravi; za sebe pak se moli, da i sam u takav porok ne padneš,

stoga što smo kao nemoćni skloni na svako padanje i griješenje. (Sv. Tihon Zadonski).

Nipošto ne osuĊuj nikoga, pa makar ko i pred tvojim oĉima sagriješio uţasnim grijehom. Ne

zaboravi da ako te blagodat Boţja ostavi, i ti moţeš sve prevazići svojim grijesima. (Prota A.

Nekrasov).

Svaki pada i griješi, kada ga Bog ne ukrijepi; bez Boga i pomoći NJegove mi opstati ne moţemo.

(Sv. Zlatoust).

Kada uvidiš bliţnjega tvoga da griješi, obrati se Bogu i sa prizivanjem, kao Blaţeni Avgustin,

reci Mu: "Oh, Gospode! Ako bi Ti popustio, ja bih još gore od njega uradio".

Nikoga ne treba osuĊivati, jedno zbog toga što to Sv. Pismo zabranjuje: "Ne sudite, da ne budete

osuĊeni" (Luk. 6, 37), a drugo i zbog toga što treba da priznamo da smo grešniji od sviju. Uz to

još i zbog toga, što sagrešenje bratovo treba da smatramo za svoje sopstveno, i da mrzimo Ċavola

koji ga je i naveo na grijeh. Kada bi ko koga gurnuo u provaliju, mi bi napali i naljutili se na

onoga koji je gurnuo, a ne na onoga koji je pao u provaliju; taĉno je to tako i ovdje. (Jovan).

Ako svojim oĉima vidiš brata da griješi, i misao ti kaţe da ga osudiš, odmah ukloni od sebe tu

misao i reci joj: "Anatema tebi, sotono! Ti si krivac, a brat moj šta je uĉinio?" I ukrijepi srce

svoje da ne osudiš brata; u protivnom će milost Boţija odstupiti od tebe. (Duhovni Margarit).

Koliko je teţak grijeh osuĊivanja, vidi se iz sljedećega primjera: Jednom Sv. Jovan Savatijski,

sjedeći u svojoj ćeliji, rekao je ovo: "Oh, teško njemu" (a ticalo se jednoga brata o kome se rĊavo

govorilo). On je zatim bio lišen pokrova blagodati Boţije, i tek poslije sedmogodišnjeg plakanja i

truda bila mu je blagodat povraćena.

Suditi i osuĊivati jeste - bezobrazna otmica dostojanstva (tj. svojstva) Boţijega. (Sv. Jovan

LJestviĉnik).

Nema ništa teţe, nema ništa rĊavi-e od osuĊivanja. (Ava Dorotej).

Jezik osuĊivaĉa zliji je od samoga pakla: pakao će uzeti sebi samo zle, a jezik osuĊivaĉa proţdire

i zle i dobre. (Ava Hariton).

U otrovnim ustima klevetnika smatra se: hrabrost - drskošću; blagorazumnost -plašljivošću;

krotost - slabošću; stalnost - ţestokošću; otvorenost - neskromnošću; paţljivost - pritvornošću;

dostojanstvo - gordošću; skromnost - niskošću; ĉuvanje imetka svoga - cicijašlukom;

velikodušnost - raspikućstvom.

Grabljivac i otimaĉ otima od drugih imućstvo, to je crno djelo duše! Zar su ljepša, zar su

ĉovjeĉnija djela klevete, koja oduzima od drugoga dobro ime, a ponekad i sreću sveg ţivota.

(Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

Teţak je grijeh osuĊivanje bliţnjih, a osobito je viša stepen toga grijeha - klevetanje i opadanje

na bliţnjega. A zar mi baš najviše ne padamo u taj grijeh? Duţnost i ljubav hrišćanska traţi da

mi i tuĊi uĉinjeni grijeh pokrivamo ili izvinjavamo; ovo tim prije i više što i mi, pri kritikovanju

tuĊih djela i postupaka, ĉešće ponešto dodajemo, ĉega u samoj stvari nije bilo, ili u prostoj rijeĉi

ili postupku bliţnjega istraţujemo i nalazimo prestupne uzroke?

Ako mi u iĉemu najviše i najĉešće griješimo to je - u osuĊivanju drugih ljudi.

Mi svi znamo i govorimo da ĉovjek ĉesto ne naliĉi na sebe, da misli, um, karakter i sve

sposobnosti duše naše osjećaju uticaj okolnosti, koje od nas ne zavise; a kako li mi sudimo o

ljudima? Samo po jednome djelu, po jednome danu? (Grof Bludov).

Makar ti i svojim oĉima vidio griješećega, i tada ne osuĊuj; jer se ĉesto i oĉi obmanjuju. (Sv.

Jovan LJestviĉnik).

Duša brata jeste - zatvoreni hram za mene. Recimo, ja vidim djela brata, no vidim li raspoloţenje

duše njegove? A raspoloţenja vrlo mnogo znaĉe u postupku: ona mijenjaju karakter postupka.

(Filaret, arhiep. Ĉernigovski).

DogaĊa se da ĉovjek nešto radi što se nama ĉini nepriliĉnim, ali se to radi po dobroj namjeri

ĉinioĉevoj. (Ava Jovan).

Ti ĉesto, ne znajući, ruţiš i strogo osuĊuješ ĉovjeka, koji je od tebe bliţi ka spasenju.

Ne osuĊuj bliţnjega; grijeh ti je njegov poznat ali pokajanje nije izvjesno. (Ava Dorotej).

Nikoga ne ukoravaj, no govori: "Bog zna svakoga". (Ava Mojsej).

Ĉuvaj se osuĊivati ma koga bilo prije nego li sam Bog osudi. (Sv. Isidor Pelusiot).

Sud Boţiji još nije došao. I onda, ne osuĊuj prije vremena ni jednoga ĉovjeka. Jer grešnik se

moţe popraviti, a dobri postati rĊavim.

Ne oĉajavaj ni u ĉijem spasenju, dokle ĉovjek ima još vremena da se pokaje. (Prota P. Sokolov).

Od velikoga grešnika moţe postati veliki svetitelj (Luk. 19, 9; 1 Timot. 1, 15). (Isti).

Ne treba oĉajavati zbog zlih, već se treba moliti za njih prileţnije da postanu dobri. Broj svetih

svagda se umnoţavao od broja grešnih. (Blaţeni Avgustin).

Ne osuĊujmo nikoga prije vremena: oni, za koje mislimo da su daleko od Carstva Boţijega i koje

mi, moţe biti, preziremo zbog toga, mogu postati svecima i postati našim sudijama.

Ne osuĊuj grešnika ma koliki bili veliki grijesi njegovi, stoga što, ako on osjeti teškoću svojih

prestupa i obrati se Bogu, moţe više zavoljeti Boga nego li onaj koji nema teških grijehova.

Ĉuvaćeš se osuĊivanja onih koji griješe, ako se svagda budeš sjećao da je Juda bio u saboru

uĉenika Hristovih, a razbojnik u broju ubica; no u jednome magnovenju dogodila se sa njima

ĉudna promjena. (Sv. Jovan LJestviĉnik).

Prije smrti nikoga ne proslavljaj, i prije smrti ne oĉajavaj ni za koga. (Sv. Jefrem Sirin).

Ne treba zaboravljati izreku jednoga mudraca: "Nikada ne govori rĊavo o onima koji

odsustvuju".

O onome bratu koji je odsutan (tj. nije prisutan kad se o njemu govori) ne treba ništa govoriti sa

namjerom ocrtati ga; jer to bi bila kleveta, makar bi reĉeno bilo i istinito. (Sv. Vasilije Veliki).

I javne grijehove ne treba razglašavati.

Strogi sud o bliţnjemu ne moţe se na-zvati prijateljstvom, već mrzošću prema ĉovjeku.

Dokaz ljubavi prema bliţnjemu jeste - ne osuĊivaše bliţnjega. (Ava Isaija).

Ako je što i u šali kazano o bliţnjemu - ne s namjerom da mu se time uĉini zlo -, moţe mnogo

uvrijediti ĉast njegovu.

Rana, nanesena sa igrajućim se noţem, isto tako boli kao da je i neprijateljem javno nanešena.

Sliĉno ovome i ĉast bliţnjega, o kome se pronose rĊavi glasovi, uslijed ma kakvoga laţnoga

suĊenja i osuĊivanja kazanoga u šali, ne manje strada kao i od zlonamjerne klevete.

Prava ljubav prema bliţnjima ne samo ne objelodanjuje nedostatke bliţnjega svoga, nego

naprotiv, koliko je moguće stara se pokriti ih od pogleda sviju ljudi. (1 Petr. 4, 8).

Onoga koji je pao, dobro je podići ga na noge, a ne ismijavati. (Sv. Jefrem Sirin).

Posavjetuj i urazumi griješećega, a ne osuĊuj padajućega, jer ovo posljednje djelo je zlojeziĉnoga

klevetnika (opadaĉa, ogovaraĉa, vrijeĊaĉa), a ono prvo je onoga koji ţeli da ispravi. (Sv. Nil

Sinajski).

Drugo je osuĊivati bliţnjega sa rĊavim raspoloţenjem, a drugo je - urazumljivati ga sa ljubavlju:

ĉini ovo posljednje, a izbjegavaj ovo prvo. (Prota P. Sokolov).

Ko rastuţi i oţalosti drugoga na pokajanje, taj mu ne ĉini uvredu (2 Korint. 2, 9). (Sv. Zlatoust).

Griješećemu prijatelju i drugu napomeni o Sudiji. Time ćeš mu uĉiniti dobro, a i sebi, stoga što je

to ljekarstvo savjeta, kao opšte, korisno i za tebe i za njega. (Sv. Nil Sinajski).

Ne hitaj izobliĉavati svoga bliţnjega, no potraţi za to podesna vremena.

Prijatelj ili drug koji izobliĉava tajno - jeste mudri ljekar, a onaj koji izobliĉava javno, pred

mnogim oĉima, jeste psovaĉ. (Sv. Isak Sirin).

Bjeţimo od zlojeziĉnosti, grijeha toliko velikoga i, po nesreći, toliko opštega meĊu nama. Ne

zadrţavajmo se, sliĉno nesnosnim muvama, na tuĊim ranama; ugledajmo se svagda na pametnu

pĉelu, koja svagda sjeda na cvjetove. (Sv. Zlatoust).

Sliĉno pĉelama sišimo med sa sviju cvjetova, tj. vidjeti i nalaziti prekrasna svojstva u svakom

našem bliţnjem i pobuĊivati u sebi ţelje da im podraţavamo. (Franc de Sal).

Ako hoćeš da ispituješ djela drugih, razmatraj onda dobra djela a ne zla. (Sv. Zlatoust).

Iznalazimo u drugima vrline, a u sebi nalazimo grijehe.

Nikada ne govori o drugima ono što ne ţeliš ĉuti o sebi samome.

Ti govoriš rĊavo o drugima, dakle se ne bojiš da će oni poĉeti da o tebi govore rĊavo, jer ti sam

daješ tome povoda. (Hilon).

Ti govoriš rĊavo o drugima, primjećujući u njima male poroke i mane; sljedstveno, ti se ne bojiš

što će oni poĉeti govoriti o tvojim velikim porocima?

Bolje je o sebi ĉuti što rĊavo, nego li o drugima govoriti rĊavo. (Sv. Grigorije Bogoslov).

Mi sami sebe bešĉastimo i sramotimo, kada panjkamo i omalovaţavamo ĉast drugih.

Ko uveliĉava sagrešenja svojih bliţnjih, taj je odveć mali u oĉima Boţijim.

Ko se podsmijeva nad proizvodom (djelom), taj se podsmijeva nad samim vještakom. Ko se ruga

ĉovjeku, taj ljuti Onoga koji ga je stvorio (Priĉe 17, 15).

Obratimo naš jezik na blagosiljanje. Svakoga dana razbirajmo naš sopstveni ţivot; i ostavimo

sud o ţivotu drugih Onome, koji do sitnica zna tajne. (Sv. Zlatoust).

Ako te pomisao prinuĊava da kaţeš ma što rĊavo o bratu tvome, pomisli koliko je to štetno za

dušu i protivno Bogu, i uspokojićeš se. (Ava Isaija).

Zlojeziĉna duša ima trišiljkast jezik: ona škodi samoj sebi i onome koji je sluša, a ponekad i

onome koga opada i kleveta. (Ava Talasije).

OsuĊujući bliţnjega ti si uĉinio da postane rĊaviji i onaj ko te je slušao. Ako je to grešnik, on

postaje nemarljiv za svoje stanje našavši sebi sadruga grijehu; a ako je pravednik, on pada u

gordost i ponosi se zbog tuĊeg grijeha, dobijajući povoda da visoko o sebi misli. (Sv. Zlatoust).

Zmija je izagnala Evu iz raja klevetom; po tome onaj koji zlo o bliţnjemu govori sliĉan je zmiji.

On gubi dušu onoga ko ga sluša, a ne spasava ni svoju. (Ava Iperehije).

Postavi pravilo savjesti: nikada ne govori rĊavo ni o kome. Ako ti ne moţeš zabraniti drugima da

ne klevetaju, onda naposljetku, pokaţi im svojim ćutanjem da ti ne uzimaš nikakvoga uĉešća u

njihovom postupku ogovaranja, klevetanja i vrijeĊanja.

Ne samo da ne treba ogovarati bliţnjega, nego ne treba ni slušati ogovaraĉe i klevetnike. (Sv.

Zlatoust).

IzmeĊu klevetnika i onih koji sa zadovoljstvom slušaju ga, takav je odnos kakav je izmeĊu

prestupnika (razbojnika) i njegovih sukrivaca (jataka).

Onaj koji kleveta i ogovara, i onaj koji ga sluša, obojica imaju uza se po Ċavola: jedan je na

jeziku, a drugi u uvu. (Franc de Sal).

Ĉuvši rijeĉ koja poniţava i osuĊuje bliţnjega, ĉuvaj se da preko slušanja ne uzmeš uĉešća u

grijehu tuĊega jezika. Ne sajedini srca tvoga ka rijeĉima koje su štetnije za osuĊivaĉa nego li za

onoga koga osuĊuju. (Filaret, mitr. Moskovski).

Svagda pri rijeĉima osuĊujućih, drţite se pravila: ne vjerovati. Jedan starac, kada je njemu prišao

nekakav ĉovjek i poĉeo da rĊave stvari priĉa o drugome, upitao ga je: "A od kuda ti to znaš"?

Onaj mu odgovori: "jedan dobar ĉovjek kazao mi je o tome". "A ne, on nije dobar" - odgovori

starac. "Da je on dobar, ne bi se usudio da rĊavo o drugome govori", završi starac. (Teofan, ep.

Vladimirski).

Sam Bog, ĉuvši viku Sodomljana, nije povjerovao dok nije svojim oĉima vidio (Postanje, 18, 21-

22), pa tako i mi ne treba svagda da vjerujemo rijeĉima protiv bliţnjega. (Ava Pimen).

Ako brat osudi brata pred tobom, pazi i ne razdraţi ga još većma, i ne reci "Da, doista je tako",

nego ili ćuti, ili mu reci "Ja sam i sam grešan, i ne mogu osuĊivati drugoga", - i time ćeš i sebe i

njega spasti. (Duhovni Margarit).

Kada ko poĉne tebi da ogovara i panjka brata svoga, obori oĉi svoje dole. Ĉim to uĉiniš,

pokazaćeš se time i pred Bogom i pred njim opreznim. (Sv. Isak Sirin).

Ako nisi u stanju da zatvoriš usta osuĊivaĉeva (tj. onoga koji osuĊuje brata), onda naposljetku

izbjegavaj s njime druţenje. (Isti).

Ĉuvaj se klevetnika, kao što se ĉuvaš od ĉovjeka koji je zaraţen kugom, da se nebi i sam od

njega zarazio i poginuo. (Sv. Tihon Zadonski).

Ko se uklanja od ĉovjeka koji kleveta bliţnjega, taj će i sam izbjeći poroka zlojeziĉnosti. (Sv. Nil

Sinajski).

Ako budeš ĉuvao sluh, nećeš ni jezikom sagriješiti. (Ava Isaija).

Ne saglašavaj se i ne druţi se sa klevetnikom, ne zabavljaj se njegovim manama - ogovaranja,

huljenja, panjkanja, psovanja; ali i ne mrzi onoga koji sramoti bliţnjega. (Po Avi Mojseju).

Grijeh treba da mrzimo, ali grešnike, kao ljude slabe, u kojima je obraz i podobije Boţije, treba

da volimo.

Ĉuvajte se i bojte se osuĊivati ma koga bilo, ĉak i u srcu svome, a ne samo javno. (Ava Isaija).

33. LASKANJE I LICEMJERSTVO

sadrţaj

Ni od ĉega tako brzo i lako nije moguće sebi naškoditi, kao od laskanja.

Nema teţega iskušenja, nego li naići na laskavoga i lukavoga ĉovjeka. (Sv. Zlatoust).

Laskavi i lukav ĉovjek strašniji je od svakoga zvjera. Kakav je zvijer sam po sebi, takav se i

pokazuje, a ovaj (laskavac) ĉesto pod vidom smjernosti i dobroĉinstva prikriva svoj otrov, tako

da je odveć teško saznati i saĉuvati se od njegove prevare. (Sv Zlatoust).

Lukavome je na jeziku med a na srcu jed! On rijeĉju mir obećava, dok u stvari maĉ sprema! (Sv.

Tihon Zadonski).

Lukavi ĉovjek - to je Joav, koji grli Amesaja sa namjerom da ga ubije (2 Car. 20, 9-10); to je

Juda koji je ljubljenjem izdao Sina Boţijega (Luk. 22, 47, 48).

Laskavac hvali u nama ĉak same one poroke koje mi sami sebi ne odobravamo. (Sv. Grigorije

Dvojeslov).

Ĉuvaj se da ma koga, pa makar i isti-nit bio, hvališ u lice, stoga što smjerni to ne voli, a

gordeljivac postaje od toga još gordeljiviji. (Prota P. Sokolov).

Postoji u svijetu nešto što se ne moţe nazvati laskanjem, ali naliĉi na njega, a to je: uĉtivost.

(Grof Bludovski).

Ne budi sam udvorica (nikome ne puzi) i ne dopuštaj uniţavanje ni puzenje drugih pred tobom,

niti da ti se laska: prvo je svojstvo ĉovjeka prepredenoga, podmukloga i zlobnoga, a posljednje -

sujetnoga i gordoga. (Sv. Amvrosije Milanski).

Kada nas laskavci poĉnu hvaliti opomenimo se u pameti sviju bezakonja svojih i lasno ćemo

prema njima provjeriti varljivi i laţljivi glas laskavca. Tada šarena maska i koprena, kojom nas

drugi hoće da pokriju, biva nepodesna za naše prljavo lice. (Prota T. Golubinski).

Naliĉje nekih naših vrlina odvratnije je od mnogih poroka. (Danilo Stern).

Dešava se da se poneki smirava radi slave. (Ava Dorotej).

Poneki ima na ustima rijeĉ carinika ("Boţe, oĉisti me grešnoga"! Ili: "Boţe, milostiv budi meni

grešniku!"), no u njemu su misli i srce farisejevo.

Mnogi na rijeĉima sljeduju Bogu, ali naravima svojim bjeţe od NJega. (Sv. Grigorije

Dvojeslov).

Poneki je gotov svo ĉovjeĉanstvo zagrliti kao brata - ovo na rijeĉima, dok na djelu u samoj stvari

ni brata ne grli.

Pada u oĉi da nepošten ĉovjek neprestano govori o poštenju. Ne poklanjajte povjerenja onome

koji odviše hvali poštenje i dareţljivost, i ne traţite zaštite u onoga koji neumjereno i posvuda

priĉa o hrabrosti. (Druso).

Licemjeri obiĉno kude i osuĊuju kod drugih ono što sami ĉine, i pritom mnogo ĉešće (Luk. 13,

15; Rim. 2, 12). (Prota P. Sokolov).

Kod licemjera je kao i u pĉele: na ustima med, a u grlu ţaoka. (Montenj).

Ţalosno je i teško stanje kada je na ustima svetost, a u srcu bezakonje i zloba. (Po Avi Isaiji).

Ţalosno je kada se zlo ĉini, a još je ţalosnije kada izvlaĉe (opravdavaju) zlo. (Filaret, mitrop.

Moskovski).

Mrţnja ili zavist pod pokrivalom poboţnosti jeste što i gorka voda u zlatnim sudovima. (Sv.

Jefrem Sirin).

Bolje je, budući dobrim smatrati se po mnijenju drugih za rĊava, nego li budući rĊavim imati

slavu dobroga, i biti za ljude okreĉeni grob koji je unutra pun smrada od truljenja mrtvaca, a

spolja izgleda bijel i svojim bojama i ljepotom primamljuje poglede ljudi. (Sv. Grigorije

Bogoslov).

Da ne bude jedno na ustima našima, a drugo na srcu. Ne varajte se: Bog se ne da ruţiti (Gal. 6,

8). On podjednako vidi i ono što je tajno, i ono što je javno. (Ava Isaija).

Priĉuvaj jezik svoj govoriti ono što ti je na srcu. (Ava Pimen).

Ispituj sebe da li govoriš ono što imaš na umu, i noseći u ustima med, ne drţiš li ponekad u srcu

otrov i ţuĉ? (Prota P. Sokolov).

Javna je prevara kada se vama drugo ĉini, nego li što govore i obećavaju usta.

Nema odvratnije i gadnije obmane i prevare nego li kod onoga koji skriva zlobu i laţ pod

koprenom (maskom) iskrenosti i stavlja se pod zaštitu religije.

Ne budi dvojeziĉan, to jest drukĉiji na rijeĉima a drukĉiji u savjesti. Jer takav po Sv. Pismu

podleţe prokletstvu (Sir. 28, 15). (Sv. Marko Posnik).

Ko ima jedno na srcu a drugo na jeziku po lukavstvu, toga su molitve i podvizi ništavni. (Ava

Isaija).

Kao što crv, zaĉevši se u sredini ploda, uništava svu unutrašnjost ploda, ostavljajući samo

njegovu koru, tako i licemjerstvo uništava svu suštinu vrlina. (Ignjatije, ep. Kavkaski).

Radi svagda tako da bi povod i uzrok tvoga djelanja mogao posluţiti za opšte pravilo svemu

ĉovjeĉijemu rodu. (Kant).

Ne izgledaj samo da si pravedan, nego ustvari budi takav. Jer se zna da onaj nema pravednosti,

ko hoće da se pokaţe samo da izgleda praviĉan i pošten.

Treba biti, a ne izgledati.

Nosi na sebi sliku vrline, ali ne radi toga da bi obmanuo one koji te vide, već da im pruţiš koristi.

(Sv. Nil Sinajski).

Ti si duţan svakako da budeš onakav kakvim ţeliš da se pokaţeš, ako ţeliš sebi dobra.

Mi bi imali veće koristi ako bi se javljali onakvima kakvi smo u samoj stvari, nego li pokazivati

ono ĉega u nama nema.

Sa licemjerima se ĉesto dogaĊa ono što i sa krticama, koje smatraju sebe da su bez opasnosti u

svojim rupama; ali ranije ili docnije izlaze i bivaju otkrivene. I licemjeri, ma koliko da sebe

prikrivaju plaštom pravde, naposljetku se objelodanjuje njihova niska duša.

Niĉega nema tajnoga, što se docnije, prije ili posle, neće otkriti. (Luk. 8, 17).

- Kraj prve knjige i Bogu slava i hvala. -

12. decembra 1919. godine

u slavnom Srpskom manastiru HILANDARU

Sv. Atonska Gora.

Prevodilac

E. M.

POGOVOR

sadrţaj

U pogovoru prethodnog hilandarskog izdanja prve knjige Episkopa Melentija Hilandarca:

"Duhovno zlato kojim se nebo kupuje" (Solun 1967 g., preštampano sa prvog izdanja iz 1924

g.), data je kratka duhovna biografija Preosvećenog Ep. Melentija Timoĉkog, napisana od Ep.

Ohridskog Nikolaja. Sve što je tamo reĉeno, svaka od tamo navedenih duhovnih karakteristika

ovog retkog srpskog hristoljupca i ĉovekoljupca sasvim je taĉna i na mestu, tako da mi ovde

nemamo tome šta da dodamo. Jer, šta ko i moţe bolje i lepše reći o ovakvom Boţjem ĉoveku od

našeg srpskog Zlatousta, Ohridskog i Ţiĉkog, koji je Episkopa Melentija i liĉno poznavao i bio

sa njime istoga duha i istih vrlina. Ovde bismo hteli da današnjem ĉitaocu iznesemo samo

najkraće podatke iz ţivotopisa Episkopa Melentija, ove zaista "velike i svetle pojave u ţivotu

Srpske Crkve" novijeg doba.

LJubomir Vujić, potonji episkop Timoĉki i podviţnik Hilandarski Melentije, roĊen je u selu

Oseĉinici kod Valjeva, od oca Ţivojina i majke Ane. Osnovnu školu završava u Krĉmaru, u

seoskoj školi kraj crkve podignute na temeljima starog porušenog manastira, a gimnaziju u

Beogradu, da bi se zatim odmah zamonašio (25. juna 1877 g.) u manastiru Vraćevšnici i dobio

monaško ime Melentije. Kao monah završava Beogradsku bogosloviju (1883 g.) i na poziv

Mitropolita Mihaila, izgnanog tada u Rusiju, odlazi kao pitomac u Kijevsku Duhovnu

Akademiju, koju i završava 1887. godine. Po povratku bude postavljen za rektora u Prizrenskoj

bogosloviji, gde korisno i blagotvorno radi u ovom vekovnom srpskom prosvetnom rasadniku.

Najzad, na predlog njegovog dobrotvora Mitropolita Mihaila, Sveti Arhijerejski Sabor, Srpske

Crkve u kraljevini Srbiji izabere ga za Timoĉkog episkopa i posveti 10. oktobra 1891 godine.

Kao Timoĉki vladika, Preosvećeni Melentije radio je više od 20 godina, apostolski marljivo i

trudoljubivo, sa neizmernom ljubavlju prema svome sveštenstvu i svojoj od Boga mu poverenoj

pastvi. Iako slabog zdravlja, on provodi strogo podviţniĉki ţivot, što mu opet nije smetnja da se

svetootaĉki revnosno zalaţe na radu u vinogradu Gospodnjem, u verskom pouĉavanju i

duhovnom izgraĊivanju svoje pastve, u borbi protiv stranih sektaša i domaćeg praznoverja. Kao

arhijerej radio je samo po svojoj savesti i sluţio Hrista Boga i svoj narod; bio je primer plemenite

discipline i duhovne vlasti, vlasti koja nije surova, nego oĉinski praviĉna, blaga, krotka i

spasonosna za povereni mu narod. NJegova skromnost, retko produhovljena poboţnost, prirodna

ĉestitost i hristolika ljupkost celokupnog lika njegovog ostavljali su nezaboravni i neizgladivi

utisak u srcima i dušama njegove pastve i sveštenstva. "NJegovo energiĉno nastojanje da se nivo

poboţnosti pastve sve više uzvisi, da se moral kod naroda što bolje uĉvrsti, a sveštenstvo oduševi

i što bolje zagreje za svoj pastirski rad, sve to beše glavni cilj njegovog arhipastirstvovanja"

(Prota Drag. Miletić, Reĉ na trogodišnjem parastosu, 1924).

Sa svoje eparhije Ep. Melentije ĉešće je navraćao i u svoj rodni kraj, svoje selo i rodnu crkvu, i

na divnu planinu Maljen, gde je brojne ĉasove provodio u molitvenoj usamljenosti. V njegovu

rodnu kuću dolazili su mu ljudi istoga kao i on kova i duha: Mitropolit Mihailo, Patrijarh

Dimitrije, Episkop Nikolaj. U svome selu podigao je za narod tri kamene ĉesme sa pitkom

vodom; crkvi u Krĉmaru poklonio je svete ikone, uradio kamenu ĉasnu trpezu, podario nove

svećnjake, i kraj crkve pomogao podizanje nove škole. Uza sve ovo, Vladika Melentije stigao je

da dva puta ode i u Svetu Zemlju, a Svetu Goru je upoznao još od ranije.

Trudeći se i sagorevajući u arhipastirskom radu na svojoj eparhiji u Krajini, osobito na

poboljšanju duhovnog, prosvetnog i materijalnog stanja svoga naroda i svoga sveštenstva,

Vladika Melentije je jednoga daka, posle 22 godine rada, osetio da ne moţe dalje kako treba i

kako ţeli da obavlja svoju duţnost, pa je zamolio da bude penzionisan (15. juna 1913 g.). Odmah

po razrešenju, odluĉio je da ide u Svetu Goru, na nove i drugojaĉije podvige. Odlazeći sa

eparhije, dao je sledeću izjavu: "Odlazim sa uprave eparhije stoga što nisam bio u stanju da

ispunim svoju datu reĉ parohijskom sveštenstvu za preureĊenje njegovog materijalnog stanja (tj.

hteo je da svoje sveštenstvo obezbedi, da bi ukinuo nezgodni naĉin naplate svešteniĉke zarade).

A odlazeći u Svetu Goru da tamo posluţim manastiru Sv. Hilandaru, dajem svoju srpsku

vladiĉansku reĉ da se neću vratiti na vladiĉanski poloţaj sve dotle dok ne ĉujem da je

svešteniĉko stanje obezbeĊeno na pouzdanoj materijalnoj podlozi".

No, Preosvećeni Melentije nije se više vratio na eparhiju; ostao je u Svetoj Gori, po reĉi Vladike

Nikolaja, na trostrukom podvigu: na "poslu oko ispravljanja samoga sebe, na poslu oko

ispravljanja bratstva Hilandarskog, i na poslu pisanja pouĉnih spisa za Srpski narod". (Jedino je

privatno dolazio u Beograd i u svoje selo, dve godine po osloboĊenju Srbije, tj. posle I svetskog

rata, i tom prilikom je Sv. Arhijerejskom Saboru podneo izveštaj o stanju u Hilandaru, nastojeći

da se tamo obnovi manastirsko opšteţiće).

Ionako slabog zdravlja, ovaj apostolski podviţnik u Hilandaru je izgarao u smirenim monaškim

podvizima. Posle kraće bolesti, upokojio se mirno u Gospodu, u praskozorje 24. oktobra (7.

novembra po novom) 1921 godine. Pogreben je na Hilandarskom manastirskom groblju. Po

njegovom blaţenom upokojenju, njegov školski drug, prof. Atanasije Popović, dao je (u

"Glasniku" Patrijaršije, br. 22, 1921 g.) o njemu ovakvu karakteristiku: "Blaţenopoĉivši

Melentije, kao jerarh bio je smeran, smiren, krotak, miroljubiv i trpeljiv; kao monah vazda je bio

oduševljen monaštvom i monaškim idealom; a kao ĉovek bio je divan, ĉastan, pošten i praviĉan.

Kao penzionisani episkop u Hilandaru blagotvorno je vazda delovao meĊu monasima i bio,

naroĉito mlaĊim monasima, kao pravi duhovni otac i neumorni savetnik. U njemu Crkva Srpska

gubi vaistinu uzoritog jerarha, monaštvo svoga uglednog predstavnika, srpsko sveštenstvo

istinskog prijatelja... Bio je zaista pravi Vladika, ĉija je odlika u njegovom sve kolikom

arhipastirskom radu i ţivotu bila: smernost, dobrota i ĉoveĉnost - u pravom hrišćanskom

znaĉenju ovih reĉi".

U vreme svoga podviţniĉkog monahovanja i molitvenog tihovanja u Hilandaru, punih osam

godina, Episkop Melentije radio je i na polju umne delatnosti, tj. crkveno-hrišćanske

knjiţevnosti, ĉega je izmeĊu ostaloga rezultat i pomenuto "Duhovno zlato kojim se nebo

kupuje", kao i ova "Duhovna Gradina", koju nam njegovi i naši Hilandarci sada pruţaju kao

duhovnu hranu Srpskom narodu. Bogomudar i bogoţedan Vladika je i pre Hilandara, kao

arhipastir Timoĉki, napisao i objavio više pastirskih, duhovnih, bogoslovskih i istorijskih radova

(kao što su: Pastirske i prazniĉne Poslanice i Besede; O Ĉasnom Krstu i krsnom znaku; O Sv.

Tajnama po uĉenju Pravoslavne Crkve sa kratkim razmatranjem pogrešnih mišljenja; Istorijska

zasluga Srpskog sveštenstva oba reda u sluţbi Sv. Pravoslavlja i naroda svoga, i dr.). U

Hilandaru pak ostavio je iza sebe priliĉan broj dela u rukopisima, što tek predstoji da se prouĉi i

objavi, ako Bog da.

Ova "Duhovna Gradina" izdaje se ovde sa prvog izdanja iz 1926. godine (izd. Pravoslavna

Narodna Hrišćanska Zajednica u Kragujevcu, u dve sveske), s tim što smo bili prinuĊeni da jezik

i pravopis iz prvog izdanja makar donekle ispravimo i savremenom ĉitaocu prilagodimo. To smo

uĉinili i sa razloga što smo došli do zakljuĉka da redaktor prvog izdanja, oĉigledno imajući pred

sobom još nesreĊen i nepreĉišćen rukopis Vladike prevodioca, nije se najbolje snašao u tom

rukopisu; pritom je i sam pravio ili propustio niz jeziĉkih, stilskih i štamparskih grešaka. Kada

jednoga dana, ako Bog da, budemo imali uvid u same rukopise trudoljubivog i bogomudrog

Vladike Melentija (koji se smireno krije iza reĉi "preveo", "sredio", mada je bio više nego obiĉan

prevodilac ili sastavljaĉ), onda ćemo, nadamo se, moći dati jedan svakako bolji tekst nego što je

ovaj, na brzu ruku popravljan i ispravljan. Tom prilikom rekli bismo i nešto više o samom

sadrţaju ove divne "zbirke mudrih izreka Svetih Otaca o duhovnom ţivotu". A dotle, ona će i

ovako, svojom bogomudrošću i istinskim duhovnim iskustvom, sigurno biti od koristi mnogim

ljubomudrim i bogoĉeţnjivim ĉitaocima.

Jeromonah Atanasije