Zoran Gluevi

C/1Y>KBEHHr/lACHMK

PESCANA KNJIGA

U red n ik Branko Kuki

DizajnMilo Majstorovi

N a korici G eo rg M elh io r K raus

Gete u 26. godini

Zoran Gluevi

GeteJedna kratka pria

^ C/iy)KBEHM r/lACHMK

MLADI GETE

Poznati su faktori koji presudno utiu na form iranje linosti. Ali nisu poznati svi mehanizmi, stepen meuzavisnosti i obim interakcije u koji- ma se usaglaavaju njihova dejstva i, uprkos mogunostima koje otvara primena kompjuterske i elektronske tehnike u ispitivanju linos, nikad nee moi da se postavi definitivna ema, je r licnost izmie ematizmu okle god je zdrava, norm alna i delotvorna, tj. d o k je linost.

Namerno sam postavio linost u pasivan odnos je r faktori kojima linost formira sredinu mnogo su poznadji, blii i uhvatljiviji i to moda zato toje linost prisutna u delu koje ostvari, a to je neto opipljivo i pri- stupano ispitivanju.

M ladostjedne linostijoje neuhvadjivija, je r je , suprotno uobiaje- nim pogledima i shvatanjima^ mladost esto bogatija i sloenija od zrelosti. Neka vas ne iznenadi ovaj contradictio in adiecto, ali u zrelim godinama redov- no dolazi do ematizma, linost dostie odreene okvire koje onda samo nastoji da ispuni to veim mnotvom injenica i detalja, dok su razvojne mogunosti najee svedene na minimum. U mladosti i detinjstvu, napro- tiv, celo jedno bogatstvo opredeljenja i inicijativa lei pred linou, bo- gatstvo koje se vie nikad nee ponoviti, Da su detinjstvo i mladost ispu- njeni neizmernou fantazije, projekata i najrazliitijih mogunosti, u to nas svakodnevno uveravaju knjievnost i analitiari od Frojda do danas.

Sad se zapitajmo kako stoji sa Geteom u tom pogledu: da li je boga- tija njegova mladost od njegove zrelosti ili obm uto? Problem mladosti ovim pitanjem samo je dodirnut u najosedjivijoj taki, ali nikako nije iscr- pen. Pokuajmo da otknjemo i, koliko je to moguno, definiemo faktore koji su odredili mladost Geteovu a time postavili i osnovu za razvoj njego- ve linosti; kakve, to emo tek videti. Najzad, ispitaemo i kako su raspo- reeni efekti te mladosti, ta je od nje ulo u samu linost, a ta se preli- lo u njeno knjievno delo, odnosno kakav odnos postoji u toj fazi linog razvitka izmeu stepena unutam je kongruencije i sposobnosti knjievne imaginacije da oblikuje.

Sam Gete je bio svestan naslednih faktora u strukturi svoga duha kad je rekao kako je izvren raspored nasleda njegovih najbitnijih svojstava:

7

od oca je nasledio volju, a od majke Lust zum fabulieren. Meutim, ono ko- medijako, onu masku, personu Hansioursta, koju nije tako lako uspeo da navue na svoje lice kao zatitni omota protiv svega neprijatnog iz sredine i okoline u kojoj je bio prinuen da ivi, to, tu sposobnost sa- mokreacije nije nasledio ni od koga; to je stekao i nauio u ivotu po cenu ogrom nih ulaganja, i da je nije stekao pao bi na bojnom polju ne- uspelog prilagoavanja, kao mnogi njegovi savremenici, kao njegov pri-

jatelj Siler, kao Klajst, Glajm i mnogi drugi koji su se ubili, poludeli ili izgubili neznano kud.

Sta od svega toga postoji ve u mladom Geteu, a ta je rezultat talo- enja iskustava i sudelovanja u ivotu? Gete je kao retko ko ist proizvod ivotne iskustvenosti. Kao mlad, je li bio rigidan, nesavidjiv, tvrd ili, su- protno, razuzdan, iznutra bogat, neuhvatljiv? U deUnjstvu, kao reakciju na tesnogrudost porodine sredine, gradi svoju sopstvenu religiju i ispo- veda panteizam. Pa u Lajpcigu, Strazburu - kakav je tamo bio i koliko je uopte bio podloan uticaju sredine sve dok nije sazreo? Sam je rekao da se ovek bogati do etrdesete godine, posle samo koristi to to je doe skupio. Mislim da je sam Gete ovo pravilo demistifikovao.

Moda bi najpre trebalo odgovoriti na pitanje koje autor, u ime i- talaca, moe samom sebi postaviti: otkud opet Gete, dokle o Geteu, zar ima ta novo da se kae o Geteu? Svakako da su u odluci za ovaj izbor preovlaivale najdublje subjektivne pobude, a one se kreu od potova- nja i ugledanja, identifikacije i idealizacije, do ko zna po koji put pono- vljenog munog pokuaja da se uma simbola, znaenja i poruka dosegne u njenom sutinskom vidu. Ali ni najsubjektivnyi motiv za neprekidno vraanje jednom piscu nije bez neke objektivne take uporita.

U ovom trenutku, kad je najistaknutiji deo humanistike zauzet pro- blemima i definisanjem linosti, prouavanje Getea nam ee se kao iz- vanredan povod da se na njegovom prim eru istrauje jedna od kardinal- nijih reakcija koje se uspostavljaju u dom enu ljudske egzistencije: odnos linosti i dela. Zapravo, Geteov sluaj je izuzetno egzemplifikativan je r je kod njega, kao u retko kog oveka i stvaraoca uopte, postojala tesna funkcionalna veza izmedu razvoja linosti i njene stvaralake aktivnosti, tako da svakom stepenu njegovog linog uzrasta odgovara odreena stvaralaka faza kao njena neposredna i bukvalna objektivizacija. Goto- vo da nem a oveka kod koga se moe s takvom preciznou pratiti ta te- sna povezanost linosti i dela, pri emu pojam ,,delo, iako se nalazimo u knjievnom dom enu, nije ogranien na umetniko stvaranje nego ima jedan iri i dublji znaaj, onaj koji je uvela i do naih dana potpuno razvila psihoanaliza: ne, dakle, samo delo kao estetska kategorija nego

delo kao kreativna kategorija, kao nain stvaralakog ispoljavanja linosti u njenom unutarnjem razvitku, stvaranje kao egzistencijalna potreba na- eg bia. Tek sa te take moe se shvatiti i Geteovo bavljenje prirodnim naukama, slikarstvom, bibliotekarstvom, geologijom.

ta moemo na osnovu onoga to ve znamo o mladom Geteu za- kljuiti u pogledu njegovog psiholokog razvoja, iskustva i znaaja ne- kih faktora u detinjstvu za njegovu linost i stvaranje? Najpre, Gete je frustriran od oca. Otac je bio strog, pedantan, hladno sraunat ovek. Hteo je uspon u drutvu po svaku cenu, i postigao ga je kupujui titulu carskog savetnika. S istom takvom raunicom se i enio: ne oseanja, nego volja, razum, istrajnost, ambicija, sujeta, teror - to su svojstva koja su krasila oca. Njegova re je bila poslednja i kad se radilo o sinu: hteo je da ga modeluje po svojoj volji i sinu nije ostajao drugi izlaz nego ili da se povinuje ili da se suprotstavi.

Time su date sve pretpostavke za sukob s ocem, ali je stvar Geteove linosti i drugih objektivnih, u prvom redu porodinih, faktora kojim e putem krenuti suprotstavljanje, ako do njega doe. U poeziji mladog Getea imamo odm ah dokaze za inspiraciju koja je odatle potekla, iz od- nosa sin-otac. To su dve uvene, valjda najbolje pesme Geteove iz tog perioda njegova ivota: ,,Prometej (1774), gde se gnevno i prkosno su- protstavlja ocu bogova, Zevsu, u stvari sopstvenom ocu! Ali ni taj odnos prem a svome ocu nije bio jednostavan i jednostran(I) nego ambivalen- tan: dok m u se, s jedne strane, suprotstavljao branei pravo na svoju li- nost i linu kreaciju u ivotu, pravo da sam izgradi svoju linost i radni, odnosno ivotni ambijent oko nje, dotle se u Ganimedu" vraa svevole- em ocu, tj. prosiruje pojam linog, biolokog oca i u tako proirenom vidu kompehzuje vlastitog oca. Osim toga, Ganimed ima i crte homosek- sualne linosti, i enske narcisoidnosti, Razlika je izmeu ta dva pojma i u tome to je ovaj otac delo njegove sopstvene kreacije, d o k je prirodni otac onaj kojeg niti je mogao da bira niti da menja, u njegovim svojstvi- ma, nego ili da ga primi ili da ga odbije onakvog kakav mu je nam etnut slepom biolokom nudom.

Dve frustracije od znaaja za njegov razvitak belei detinjstvo: odva- janje od prve Ijubavi, Grete, i odbijanje otm enih deaka da ga prim e u svoje drutvo.

Dolaskom u Lajpcig 1765. godine situacija je izgledala ovako: u ro- diteljskoj kui sukob s ocem. Otac je ovek koji je sve rtvovao svome drutvenom nad ja, koje tiranski od njega zahteva da i sina stavi u slu- bu svoje ideje o drutvenom usponu. O n nikad nee zaboraviti da ga frankfurtski senat nije hteo, mimo izbora, uzeti za jedno od dravnih

slubenikih mesta, i on je svoj drutveni ugled kupio za novac od izgna- nog cara, pojaao ga enidbom i sada je hteo da njegov sin nastavi dru- tveni uspon. Slian je sluaj i sa Klajstom, koji je preuzeo tiransko nad-ja svoje porodice i familije kao sopstvenu sudbinu i teio za slavom i uspe- hom da bi udovoljio tom nagonu.

Gete ne prihvata tu oevu n ad ja tiraniju, ali ga ona pritiska i spolja usmerava njegov ivot. On je morao poi na prava zbog oevih planova, ne zbog intim ne potrebe. Otac je hladan, neumoljiv i sav u slubi svoga nadja. U Getea preovlauje majina crta, enja, emocijai konano okno- filska sklonost, je r se u porodinom krugu nije snaao, ostao je bez oslon- ca, jo nije uspeo ni da nasluti, a kamoli razvije princip enskog kao unu- tranji oslonac. Vezao se za majku i, lien nje, bezuspeno je zamenjuje u ljubavima. Majka je sve: dom, zastita, srea, ljubav. Dolazi u Lajpcig, osea se usamljen, sva njegova pisma vrcaju od tog oseanja. Vezuje se i hoe da nae oslonac u ljubavi prem a Ani Katarini Senkopf, ali ona je prom uum a krmareva ki koja uvia nepremostivost prepreka koje ih dele, u prvom redu stalekih, i ostaje na distanci. O n se za^ubljuje, hoe u tome sve da naknadi, i unutranju prazninu, i usamljenost, i nezadovo- ljenu e za saznanjem, ona postaje zamena za sve, i on doivljava slom. Poto ga i ona odbija, njegova agresivnost okree se protivu njega; on eli sebi smrt, a poto nije u stanju da digne ruku na sebe, odaje se la- kom nonom ivotu i za kratko vreme oboleva i doivljava krvoliptanje. U stvari, bei u bolest.

Vraa se kui, sestra i majka vide u njemu dete i bolesnika kojem tre- ba pomoi, otac vidi samo nezahvalnog sina koji je razoarao njegova oe- kivanja, i odmah se sukob pojaava do nove, jo opasnije napetosti: bole- sni Gete mrzi oca, ali ta mrnja se opet okree protiv njega sam ogjer ne moe ni da je prevlada, ni d a je se oslobodi, ni d a je ocu baci u lice i tako je realizuje. Jedino mu majka i sestra pruaju emotivni oslonac i uporite na kojem se napaja njegova mata, ali jo uvek on ne vidi u njima ono to je glavno: protivteu ocu, mogunost za unutam ju korekciju svoga stava i linosti, te agresivno haranje mrnje prema ocu nem a izlaza nego ga jo vie crpi, troi i unitava. Izlaz je opet spoljni: to pre iz Frankfurta!

Otkuda onakva njegova bespomonost kadje doao u Lajpcig? On je sav svoj psiholoki porodini balast doneo iz Frankfurta, nita nije reio niti pokuao da rei. Nereena situacija s ocem nije m u dozvolila unutar- nji rast i sazrevanje, on jo nije video u emu je problem, a nije ni razvio svoje instinkte da spontano pronalazi reenja koja zadovoljavaju ili stva- raju protivteu unu tarjedne nerazreene pozicije: odnos s ocem. On je preuzeo tiranski nalog njegovog n ad ja programa, a nije mogao da se

identifikuje s tim niti da m u se odupre, niti da u osloncu na majku, na enski i majin princip, pronae u sebi protivteu za tiransko opteree- nje oevogja i njegovog nad-ja zahteva. Mislio je da e mu odvajanje od oca i neposredne atmosfere, dakle bekstvo na studije, pomoi, a doiveo je suprotno: frustracija, zaeta i postavljena u oevoj kui, jo vise se po- jaala udaljavanjem od porodice, je r je nestalo nevidljivog oslonca majke i sestre, a dola su nova iskustva iju ulogu nije shvado i koja su gajo vi- e opteretila kao neuspesi zamene za osnovnu konfrontaciju i konflikt s ocem. O tuda oseanje usamljenosti, otuda nita nije moglo da ga izvu- e iz frustracije, a pokuaj da to postigne u ljubavi zavrio se neuspehom. I kad je i ta poslednja m ogunost da izbegne prazninu, nitavilo i bespu- e - sve izazvano osnovnom i bitnom konfliktnom situacijom, sukobom s ocem i neizm em om frustracionom poplavom koja je odatle nastala, uinivi mu sav ivot praznim, besmislenim i nitavnim - propala, slom je bio oit, kazna je dola od samog sebe, iznutra, neispoljeni i neiivljeni agresivitet prem a ocu okrenuo se sada protiv njega samog i on je jum u o u susret bolesti kao sredstvu da se oslobodi svega, da sebe kazni, oca umi- lostivi, a majku i sestru svije oko sebe crpei njihovu nenost.

Pojma nije imao niti slutio, ni on a ni bilo ko njemu tih dana blizak, otkuda odjednom u tako mlada oveka (nije bio ni punoletan) tako e- stoki napadi besmisla, nitavila i egzistencijalne praznine. Sve to je mo- gao tih dana navesti samo je nesvesno prikrivanje osnovnog konflikta i njegovog frustracionog zraenja: sukoba sa hladnim, racionalnim oevim nad-ja, kojem ni u kom pogledu nye bio dorastao. Tragedija njegova bila je i u tome to nije dugo shvatio ta je njegov problem , zato ne moe da se usredsredi na jednu stvar, vee za nju bez gra i patolokog rizika, i zato su mnoge njegove Ijubavi, poev od one prve, bile neurotine okno- filske fiksacije, pokuaji da u ljubavi i kroz ljubav spase sebe od frustraci- je , od nitavila, praznine i besmisla koji su ga proganjali i muili, a da im nije video strukturni, psiholoki uzrok. Mnogo e godina protei pre nego to on to shvati i izbori psiholoku poziciju koja e ga zatititi od oknofilskog vezivanja, koje e negde ostati i dalje na snazi, ali e, pristu- pano i plodotvomo, prevazii prvobitni oknofilski podsticaj to e uro- diti kreativnim rezultatom, kao to je sluaj sa njegovim odnosom prema prirodi i vezivanjem za prirodu, ne samo bukvalnim nego i posredova- nim, a to je ono to mu niko nije mogao oteti i to e on do kraja ivota negovati kao neto svoje najintimnije, a to e biti shvatljivo samo kao sublimacija ogromne oknofilske energije preuzete i prenesene iz mno- gih drugih oblasti, prvenstveno iz oblasti meuljudske komunikacije, kao i celokupne ljubavne sfere.

Geteov dualizam mogao se zaed kao neposredna hrana postojeoj sklonosti u onoj podeli njegovog dejeg vremena i obaveza na dan i no. Danju je radio s ocem, bio s perikom na glavi i utogljeno obuen, sav okrenut racionalnom i sistematinom, a no je pripadala majci, bajka- ma, priama i mati, tako da je to dvoje obrazovalo jedinstveno dvojstvo, ritmiki sklop dan-no, razum-mata, svetlo-tamno...

I to to je izgradio sopstveno panteistiko svetilite, samo za sebe, i svoj sopstveni oltar, stvorio svoju sopstvenu religiju, govori podjednakoo usamljenosti koliko i o narcisoidnosti.

NEUROTINI GETE

U emu se sve iskazivala Geteova neurotina priroda? Kako se oslobaao pojedinih neurotinih manifestacija? Oknofilskim ljubavnim vezama? Neurotinom ljubavlju u Vroclavu i njenim psiholokim podtekstom s ob- zirom na svoje detinjstvo? Stalnim prisustvom anime u njegovom delu: dokazom da nije dovoljno osetio majinu Ijubav u detinjstvu? Klajst se oslobaao oknofilske ljubavne veze na oknofilski nain: zamenjivanjem objekata (rat, nauka, nacija itd.), Gete rastereenjem putem slikanja, ver- nim reprodukovanjem svakog detalja i ukupnosd dogaaja, emotivnom zasienou, itd. Oknofilski karakter verterijanizma: O, anele moj, radi tebe moram iveti! Gete je rano shvatio osnovni princip oknofilske ljubav- ne veze: svoenje celog sveta i smisla svog bitisanja na jedan emocional- ni objekt. Kao nesvesna protivtea javila se nagonska potreba da proiri svoje interese na to je mogue vie pojava u ivotu i oblasti interesova- nja. Ali trebalo m u je dugo vremena da se zadri na njima; u prvo vre- me je leteo s jednog objekta na drugi ne mogavi da se ni najednom za- dri: Klajst, koji je postupao na isti nain, nije posedovao tu povrnost koja je Getea spasla. Menjajui objekte lako, ni u jed an se nije udublji- vao, nijedan nije mogao da ga razoara. Klajst, nesazreo, a s druge strane prezreo u svojoj hum ornoj ozbiljnosti, svaki objektje od poetka bukval- no prihvatao i u njega se razoarao, umesto da najpre sazri kao Gete, pa da se onda upusti u istraivanje koje se ne moe zavriti razoaranjem. Povrnost je Geteu dugo bila instinktivno sredstvo odbrane od oknofil- skog vezivanja za objekte, a kad je sazreo da se upusti u ozbiljno istraiva- nje objekata, onda im se posveivao celog ivota i sistematinou istra- zivanja unapred onemoguavao razoaranje. Jer mogunost razoaranja u jedan objekat znak je vezanosti za taj objekat po prinudnoj, neuroti- noj liniji, znakje da se u objekat investira svoj neurotini svet, a ne objek- tivna problematika kojaje u objektu. S druge strane, to objanjava zato se Gete grevito drao svojih prirodnjakih istraivanja i rezultata do kojih je doao: poto je priroda bila zamena za majku, i poto je u nju investi- rano sve, i oknofilsko i zamena za oknofiliju, on se upornou branio da se nauno istraivanje ponovo ne preobrati u oknofiliju.

Godine 1774. Gete je objavio roman Jadi mladoga Vertera, a ve sle- dee, 1775. godine pojavljuje se drugo izdanje, kod istog izdavaa, Vaj- ganda, u Lajpcigu. Na naslovnoj strani drugo izdanje Vertera ima kao moto etiri stiha koja, u slobodnom prepevu, glase:

Svaki mladi izgara od udnje da voli,Svaka devojka udi da bude voljena;Ah, zatoje najsvetije od svih oseanja Izvor najljuih muka ?

I danas, kao i pre vie od dvesta godina, ili mnogo ranije, moemo sebi postaviti isto pitanje: zato je ljubav pokreta najuzvienije pesni- ke inspiracije i, istovremeno, najniih pobuda zloina, bilo da se iz ljuba- vi posee za svojim sopstvenim ivotom ili stavlja ubilaka ruka na tudi? Sta je to u njoj tako ambivalentno, od kakvih je to ona protivrenih niti satkana kad moe istovremeno da otvara oveku i raj i pakao? Kad mo- e da ga zapljusne aneoskom lepotom oseanja i onda da ga gurne u pakleni mrak ubistva i samoubistva, kao to je sluaj sa junacim a Sekspi- rove dram e Romeo i Julija? Zar su zbilja ljubav i smrt tako blizu, tako ne- razdvojno isprepletane kao u stihovima Oskara Vajlda: Al svako ubija ono to voli, znaj, / Neko to ini reju, neko maem otrim ... Pokua- emo da na prim eru Geteovog Vertera pronaem o jedan od moguih odgovora. Put nee biti ni lak ni jednostavan, ali pokuaj vredi truda, je r se nalazimo pred najzagonetnijim i najkompleksnijim podrujem ljudske egzistencije. Da bismo, pak, stekli osnovne injenike pretpostav- ke za raspravu o odnosu ljubavi i smrti kod Getea i njegovog junaka Vertera, potrebno je da se vratimo Geteu u one dane u kojima smo ga ostavili u prethodnom poglavlju: to je trenutak njegovog povratka iz Strazbura, 1771. godine, u Frankfurt, gde je , u labavoj vezi s ocem, po- eo da vodi advokatsku praksu.

Kako je Gete tada izgledao, kakvaje iskustva stekao, ta su predsta- vljali za njega druenje s H erderom i druga iskustva u odnosu na njegova shvatanja, literaturu, ponaanje i psiholoka iskustva, taje radio u Frank- furtu, druenje sa sebi srodnima, ulazak u darmtatsko drutvo Svetabra- a poetkom 1772. godine, odlazak u Veclar s prolea iste godine?

Gete je prvi pu t pom enuo samoubistvo ili imao neto slino u vidu u ranoj mlaosti. prilikom sasluavanja ulinih gamena s kojima se druio: tada je zapretio da e naneti sebi neko zlo ako budu nepravini prem a njima. I ovde se zajednica, gubljenje zajednitva nesvesno vezuje za smrt, kao da je simbolina poruka: Ako me liite njihovog drutva, a to je hap- enje, zatvaranje njihovo, ja u dii na sebe ruku, je r bez njih mi ivot nije

vredan. Bog sveti zna, usamljenost je upropastila njegovo srce, napisao je povodom vesti o samoubistvujeruzalema, krajem oktobra 1772. godine.

Druga ideja povodom okolnosti u Lajpcigu bila je da smrti umakne birajui njenu laku varijantu: bolest.

Jeruzalemova sudbina, 1772. godine, iako gaje malo znao i s njim se nije druio, duboko ga je pogodila je r je Jeruzalem uradio ono o emu je Gete svojevremeno ozbiljno razmiljao: izvrio je samoubistvo. Pisma Kestneru u to vreme sadre niz nagovetaja i aluzija koje omoguuju da se vidi koliko se Gete srodio s milju o dragovoljnom oduzimanju ivo- ta. On kae da potuje takav postupak i oplakuje ifte koji likuju zbog toga. Ali se istovremeno nada da nikada nee svoje prijatelje unesreiti takvom jednom veu. Posle jed n e posete Loti kae Kestneru d a je imao samoubilake misli dostojne veanja, dok je leao na kanabeu.

Zatim dolazi oajniko pismo u kojem ga obuzima panika zbog sa- moe: svi odlaze, to je bilo leto 1773. godine, odani Merk sa dvorom u Ber- lin, njegova ena u vajcarsku, zatim Geteova sestra, pa njen mu, Geteov prijatelj loser, urednik lista u kojem je pisao recenzije, pa Lota i Kest- ner, panika samoe, iskljuenosti iz ivota smrtno ga spopada. ,,I ja sam sam. Ako ne doem do ene ili se obesim, recite da veoma volim ivot, ili neto drugo to bi mi inilo vie asti, kako vam se svidi.

Zatim dolaze pisma i odlomci iz Poezije i istine u kojima se bavi pro- blemom dodijalosti ivota (taedium vitae): Kad oveka spopadne dodija- lost ivota, treba ga samo aliti, a ne grditi. Da su svi simptomi ove ud- novate, koliko prirodne toliko i neprirodne boljke jednom protutnjali i kroz moje najdublje, najintimnije bie, o tome ne ostavlja Verter ni naj- manje sumnje. Veoma dobro znam kakvih me je odluka i napora stajalo da se tada otrgnem talasima smrti.

Sve uivanje u ivotu zasnovano je na redovnom povraaju spoljnih stvari. Smena dana i noi, godinjih doba, cvetova i plodova, i sve to ina- e ide sa sezonama godina, da bismo u tom e mogli i trebali da uivamo, to su pravi pokretai zemaljskog ivota. to smo otvoreniji ovim zadovolj- stvima, utoliko se oseamo srenijim; ali ako se pred nam a uzdie i spu- sta razliitost ovih pojava a mi u njima ne sudelujemo, ako li smo prema tako draesnim (holde) ponudam a neprijemivi, onda nastaje najvee zlo, najtea bolest, ivot se posmatra kao ogavan teret (als ekelhafte Last)

Kao to vidimo, Gete je stvamo doiveo onu bljutavost ivljenja koju je naslikao u svom junaku, samo je pozadina njegove frustracije mnogo dublja, ak i u romanu, a kamoli u Geteovom sluaju, nego to to izgleda povrnom itaocu romana. On se ponovo bio zapleo u nerazmrsive protiv- renosti: nesklad izmeu utisaka o prirodi i stvaralake sposobnosti da ih

reprodukuje; doivljaj svih moguih ogranienja sopstvene linosti i ljud- ske prirode uopte, sa im se pomirio tek u Faustu; nesav ladana oknofili- ja, disharmonija izmeu straha od iskljuenosti iz drustva, to ga kao rana prati iz mladih dana (odbijanje mladih otm enih vrnjaka u Frankfurtu da ga prim e u drutvo), i potrebe za samoom; ili nesklad izmeu samo- e i usamljivanja; pritisak konvencija koje ga sa svih strana sputavaju, itd.

U stvari, Geteov osnovni problem po njegovom dolasku iz Strazbu- ra u Frankfurt 1771. godine bio je taj to nije mogao nikako da preboli svoje detinjstvo, to nije mogao da ga se oslobodi, da ga napusti i pree u muevne godine radinosti i graanskih obaveza. Svakako da je tome doprinosio i njegov sukob s malograanskom sredinom, u kojuje treba- lo da se uklopi i prihvati njene navike i merila, to su se, dakle, ta dva i- na poklapala: naputanje poetinog, bezbrinog i matovitog detinjstva, i ulazak u jednu prozainu, tesnogrudu, duhovno i emotivno skuenu sredinu, pa je taj korak raskida sa detinjstvom, ba zbog ivota koji gaje ekao, sve vie otezao, malograanska sredinaje odugovlaila njegov ra- stanak sa detinjstvom, dakle malogradanska sredina ga je odbijala i vra- ala natrag u detinjstvo kao jedino sigurno i trajno duhovno pribeite i sklonite. Isti je odnos bio i prema enama: oknofilsko vezivanje za ene imalo je psiholoku funkciju zatite od jadne, uske i duhovno potpuno jalove graanske sredine. Ali nezavisno od toga, on je kao razmaeni sin jedinac navikao da bude u sreditu panje; on je bio narcisoidno zalju- bljen u sebe, i taj dar detinjstva hteo je po svaku cenu to due da zadri, a on se mogao odrati jed ino ako to due ostane u detinjstvu.

Svi ti faktori vukli su ga natrag, u regresiju, u detinjstvo, u bezbrino doivljavanje ivota kao neobavezne igre u kojoj je on u sreditu panje, i gde ne dopiru hladni i prozukli talasi praktinog ivota koji ne zna za sentimentalnost, panju i obzire, nego samo za hladni razum i goli interes. On je veliko dete koje bi da nastavi igru detinjstva i u zrelim godinama, u dolazeem ivotu, kao to to doputaju i ak zahtevaju umetnost i pesni- ko stvaranje, nikako ne mogavi da se pomiri s tim da je detinjstvo zauvek prolo i da umetnost i ivot nisu ista stvar. Jalovo trai vreme, a nem a sna- ge da m u uini kraj; sumnja u sebe kao stvaraoca; raskorak izmeu snage utisaka o lepotama prirode i stvaralake moi da ih oblikuje i izrazi; ose- anje ogranicenosti ljudske prirode; nikako da preboli svoje detinjstvo i izae iz njega, stalno bi hteo u venost da produi bezbrinost, neodgo- vomost prem a ivotu i u ivotu, majino tetoenje iz detinjstva; kakvi poslovi i zanimanje, zaraivanje hleba i prozainost profesije! Sve to pre- zire i odbija, to moe kao bogatako dete. Smetaju mu banalnost i iftin- stvo sredine, u stalnom je sukobu s njom. Morbidnost kao samosaaljenje!

16

D okje bio mlad imao je agresivnosti, m ada se ona i onda okretala unutra (pretnja da e sebi naneti zlo!), ali ipakje posedovao estinu ka- raktera i sklonost ka zapovedanju. Ubrzo je to nestalo u dod iru sa i- votom; u dodiru sa svetom postaje mek, slabi, trai zatitu i posredni- ke, s\uda stvara i razgranjava mreu prijatelja, zatitnika i novih mama", tj dama od sebe starijih s ulogom prave mame, uivljava se i nastavlja ulogu malog deteta, regredira stvarno i postaje bespomoan. Iz te bespo- monosti uroena oknofilija dobija nove podsticaje, to objanjava nje- gove oknofilske zaljubljenosti u sve ene, Ijubav na prvi pogled, itd. Tada ena simbolizuje i majku, i detinjstvo, i zatitu, i idilu kojaje antipod nje- govom nemiru, neskladu, buram a koje ga iznutra potresaju.

Nije na vreme razvio nikakve efikasne mehanizme abreagovanja i zato spontano pribegava primitivnim odbram benim mehanizmima: bek- stvu u prostor, fetiizaciji prostora, kao da je nereena problematika vezana za neko mesto spolja a ne za njega iznutra, bekstvu u bolest, mazohizmu. Poto je otupio svoj agresivitet, on se frustrira, je r ne abreaguje udare koji ga u ivotu snalaze: h ladnu oevu stegu i nam etanje stavova koji se moraju primiti bez pogovora, neprim anje u drutvo otm enih mladih vr- njaka u Frankfurtu, odbijanje prve ljubavi (on je i kasnije glorifikovao prvu ljubav kao jed inu ljubav!), oseanje odbaenosti od sredine stvara oseanje krivice, koje ili om eta skupljanje spoljne agresivnosti, one upe- rene spolja, ili ve zateenu agresivnost okree protiv sebe samog, unu- tra; gutanje agresivnosti konano stvara nem ir i nestabilnost iznutra. Privremene koristi od mazohizma su stalno prevakavanje neprijatnih doivljaja i bolnih udara koji mehaniki dovode do zasienja, ravnodu- nosti i otupelosti prem a njima, ali stvaraju opasnu sklonost koja kasnije ima druge negativne posledice. Izlaz iz mazohizma je Verter. Sve svoje razorne, mrane, destruktivne i autoagresivne strane Gete je izlio u li- nost svog glavnogjunaka, gum uo ga niz opasnu pogubnu nizbrdicu ko- ja vodi u samoubistvo, otvorio tako u sebi sve ventile, ispovedio se kroz njega, a usmrujui Vertera sebe je spasao, kako je kasnije i sam jednom prilikom rekao.

17

RADIJE SMRT NEGO LUDILO

taje Veiier? Roman o nesrenoj, traginoj ljubavi ili rom an o postepe- nom raspadanju linosti, o ludilu, o progresu nitavila i nihilizma u lu- dilo? Ljubav jeste tematski nam etnuta od poetka, ali paralelno s njom i nezavisno od nje, a moda i pre nje, pisac prati odnose svoga junaka sa sredinom, njegove emocionalne i psihike problem e, ukupnost nje- govih reakcija na sopstveno iskustvo, opaanje, razmiljanje, iz ega na- staje pogled na svet ili ivotna filozofija. I tu, ve na samom poetku, pre novih emocija i ljubavnih jada koji su odatle proistekli, vidimo na- klonost junaka ka depresivnoj, melanholinoj strani ivota, dodue ovde datoj paralelno sa njegovom sposobnou da doivi, uiva i sasvim se za- dovolji jednostavnim prizorima graanske sree koji bi se mogli nazvati graanskom ili ivotnom idilom. Ali to je dato zato da bismo postepeno mogli pratiti suavanje svesti na sam ojedan objekat, objekat ljubavi, koji zaposeda junaka utoliko opsesivnije ukoliko m u je nepristupaniji i bez- izgledniji napor da realizuje svoju ljubav.

Kako izgleda Verterov lik na poetku romana?Pre nego to na to preem o, da samemo pitanja kojima emo se

baviti itajui roman. Po mom miljenju, ovo je pria o jednom ludilu. Analiza rom ana, a naroito nekih njegovih znaajnih delova, to treba da dokae. Sta je bila alternativa p red koju je na kraju stavljen Verter, i to naom analizom treba dokazati? Imao je da bira izmeu ludila i smrti. Smrt koju je odabrao bila je sredstvo da se zatid od ludila koje ga je toliko obuzelo da m u je onem oguilo ivot. Dakle, ako smo u pra- vu, nije ljubav gurnula V ertera u smrt, nego je Ijubav samo, izdajniki, posluila kao sredstvo ludila, kao usmeravajui opsesivni faktor za ras- cvat ludila koje u njegovom punom rasponu subjekt ne moe vie da podnese, pa zato pribegava smrti. Na racionalnom , odnosno svesnom planu on je rtva opsesivne vezanosti za investirani objekat, na iracio- nalnom , odnosno nesvesnom planu on sledi zakone ludila koji diktira- ju m eru preko koje subjekat ne moe da opstane, a da ne bi zavrio u nekom sum ranom stanju pom uena um a lukavo, preko nezadovoljene investicije, navodi subjekat da okona ivot u punoj snazi svesti ili, tanije,

18

prisebnosti, to bi mu dalje napredovanje i razvijanje ludila potamni- lo i navuklo mrani neprozirni zastor na njegov um i inteligenciju. Vi- e volim da sam mrtav nego pom raena um a - to je nesvesna logika Vertera samoubice.

Ve po posveti koja je nam enjena itaocu, a u stvari samom piscu, Geteu, vidimo koje je naravouenije romana. Pisac se obraa itaocu koga raspinje udnja, tanije: die du eben den D rang fuhlst, wie er, da iz njegovih patnji iscrpi utehu. Time hoe da kae da proivljavajui tue patnje moe sam da se oslobodi udnji, ljubavnih nagona jo dok ima vremena. ini mi se da se neu prevariti ako zakljuim da ovim obraa- njem itaocu Gete najpre ima u vidu samog sebe i da je ceo rom an po- stavio kao model nem inovnog puta u rastrojstvo i nepovratno ludilo ili smrt, ako se ovek u negovanju svoje udnje na vreme ne zaustavi. Za Ge- teovogjunaka, to se tie savesti, problem je kako da se oslobodi osea- nja krivice koje ima prem a nekoj devojci koju znamo samo po imenu, Leonora, i koju je na neki nain unesreio dajui joj povoda za emocije dok istovremeno koketuje s njenom sestrom uivajui u njenim joguna- stim draima. Da bi presekao bilo kakvo dalje samooptuivanje, on jed- nostavno donosi odluku: ,Ja u se popraviti, dragi prijatelju, obeavam ti da u se popraviti, i neu vie preivati* ono malo jada to nam ga sudba prua, kao to sam to do sada uvek inio; uivau u sadanjici, a to se prologa tie: bilo pa prolo. Svakako, ti si u pravu, dragi moj; manje bi bola m eu ljudima bilo kada oni ne bi - a Bog zna zato ih je takve stvo- rio - s toliko istrajne mate dozivali uspomene na minule jade, umesto da ravnoduno podnose sadanjicu."1

Prevod ovog odlomka nije dobar ni u psiholokom, a ne samo u je- zikom smislu. Gete kae: Eher als eine gleichgultige Gegenwart zu ertra- gen. Da li imiyu isto znaenje ove dve reenice: ravnoduno podnositi sadanjicu i podnositi ravnodunu sadanjicu"?

Biti ravnoduan prem a sadanjici oznaava samo subjektovu aktiv- nost, a ravnoduna sadanjica, kako kae Gete, znai aktivizovanje sada- njice, njen odnos prem a nam a, a to ukazuje da je ona prem a nam a ravnoduna, to, kasnije, moe imati znaaja za Verterove odluke: za oseanje usamljenosti i bespomonosti. Biti ravnoduan prem a sadanji- ci (ne znamo kakvoj: moda dobroj, moda looj) da li daje isti kvalitet

* Ovde bih upotrebio izraz prezvakavati (loiederkauen). Prevodje Ivana V. Lalia pe- snieki gotovo besprekoran, ali su moje intervencije neminovne u nekim stvarima, pa ak i u onim poemovanim delovima. Prim. autora.1 Johan Volfgang Gete, Patnje mladog Vertera, preveo Ivan V. Lali, Odabrana dela, Rad, Beograd, 1982, str. 7-8.

19

subjekta u poreenju s njegovom sposobnou da podnosi ravnodu- nu sadanjicu, ime je unapred lien nade ili izgleda da m u sadanjica bude blagonaklona?

Ovde ima neke ironije koja e se otkriti kasnije: je r upravo Verter u trenutku kad ga spopadnu ljubavni jadi nee biti sposoban da se ot- kai od sadanjice i to vezivanje za aktualnu sadanjicu doi e m u gla- vel Otkrivamo iz prvih stranica ili prve stranice da je u pitanju opsesivan melanholik. Zatim da je naivna potenjaina koja zablude ljudske obja- njava vie nesporazum ima i nem arnou negoli lukavstvom i pakou. Uiva u samoi, uiva u proleu, u prirodi, u drveu, cveu, bunju, mio- mirisima, eleo bi da se pretvori u gundelja da bi mogao uivati i hraniti se biljnim miomirisima!

Grad mu nije prijatan, ali je opkoljen neizrecivom lepotom prirode. Uiva u jednom vrtu (Ubrzo u postati gospodar vrta"1). To je sve pod datumom 4. maja. A ve 10. maja raste njegovo raspoloenje: Divna neka vedrina potpuno mi je obuzela duu, nalik na blago proleno ju tro , a ja je celim srcem uzivam2

Sam je , osea ivotnu radost. Toliko je srean i toliko utonuo (in dem Gefuhl von ruhigem Dasein versunken) u oseanje m irnoga po- stojanja da zbog toga trpi njegova umetnost. I evo sad jedne konstataci- je i jed n e dihotomije: ivot ili stvaranje? Osea u stvari nadm o prirod- nih lepota nad moi njihovog um etnikog doaravanja, osea svoju nem o pred tom velianstvenom lepotom koju religiozno doivljava i koja svedoi o bojem stvaralakom i sveljubeem prisustvu, to je mo- da vrlo tanuna nijansa panteizma, da ga sve to zgrobljava i on pada niice pred tom velianstvenou: Ne bih sada mogao crtati ni jed an jed in i potez, a ipak, nikada nisam bio vei slikar nego u ovim trenuci- ma. Kada na dragu dolinu oko m ene padne magla, visoko sunce zasta- ne povrh neprobojne tm ine moje ume, a samo se poneki zraci pro- kradu unu tra u svetite, dok leim u visokoj travi kraj potoka, to se rui s kam ena na kam en, i blie zemlji zapaam da su znaajne hiljade raznovrsnih travki, a bezbrojne, nedokuive oblike crvia i muica, gmi- zanje m alenog sveta izmeu vlati oseam blie srcu, i kad oseam pri- sutnost Svemogueg [des Allmachtigen*] , koji nas stvori po slici svojoj, dah Sveljubeeg [des Alliebenden*] koji nas, lebdei u venoj milini, nosi i odrava - prijatelju moj, kada mi onda pred oima svie, a nebo i svet oko m ene m iruju mi u dui kao lik ljubljene, tad me esto obuzm e

1 Ibid., str. 8.2 Ibid., str. 9.* Nemake izraze dodao je autor. Prim. prir.

20

enja, pa mislim: ah, kad bi ti to mogao izraziti, kada bi mogao da papi- ru udahne ono to u tebi ivi, tako puno i toplo - i da to bude ogledalo tvoje due, kao to je tvoja dua ogledalo beskonanoga Bogal - Prija- telju moj! Ali zbog toga propadam , podleem sili velianstvenoga to je u tim pojavama.*1

Verter potvruje da u oveku moe da se javi dihotomija izmeu kreativnog mirovanja i odsustva bilo kakve elje za stvaranjem, a da ovek ipak u tom istom trenutku bude vei um etnik i stvaralac nego to je ikad bio. Stvaranje nije samo spoljna, objektivna materijalizacija unutranjeg raspoloenja i emotivnog stanja nego samo to stanje ako se unutar subjek- tove svesti oblikuje kao kreacija. Ovde je ta dihotomija pojaana ili ak omoguena time to je u pitanju slikar koji ne moe da se lad kiice, ali zato prevodi na rei sve svoje utiske koji kao doivljaj oblikovan reima predstavlja istu umetnost. Meutim, ovaj doivljaj nem ogueje preneti na platno i zato to zalazi u transcendentno, a ono moe da se formulie i iskae jed ino reima.

Karakteristino je da ovde divljenje ide paralelno sa razdvajanjem prirode od Boga. Ushienje prirodom nije povod da se Bog stopi sa pri- rodom i tako rodi i nastane panteistiki kult. Bog ima sve subjektivne odlike: Bog nasje stvorio po slici svojoj (parafraza biblijskih otkrivenja). To je Gospod koji sve voli i koji nas, lebdei u venoj milini, nosi i odr- ava; dakle, sve su to atributi monoteistikih, prvenstveno hrianskih predstava Gospoda Boga i njegovog odnosa prem a oveku, ali i prem a svemu postojeem, pa prem a tom e i prem a prirodi.

Cisto estetiki, ovde se Gete definitivno iskazuje kao predstavnik teo- rije izraza a ne odraza, ali u najuoj vezi due i Boga: um etnost treba da bude ogledajo due kao to je dua ogledalo beskonanog Boga! Moda je nemo stvaraoca pred izraavanjem onoga to doivljava uzrokovana time to dua ne nosi samo one utiske koje je Verter izneo posmatrajui prirodu i divei se svemu to je u jednom pejzau ili kutku prirode vi- deo od biljnog i ivotinjskog sveta. Dua ima i transcendentnu poziciju, ona svojom prijemivou nadilazi sav pom enuti materijalni i vidljivi svet i korespondira direktno sa beskonanim Bogom. Tu prestaje mogunost umetnikog iskazivanja!

Jo jednom da se vratimo n a jed n u od poetnih, ali veoma znaaj- nih reenica, odnosno aiternativa, koje e, u daljem toku romana, otkriti svoje dvosmisleno sutastvo. Slobodno, ali tano parafrazirano, ta alter- nativa glasi: Vie volim ravnodunu sadanjost negoli prolost koja me optereuje jadim a (Ubel). Najjednostavnije protum aeno, to znai da

1 J. V. Gete, op. cit., str. 9.

21

vie volim sadanjost koja me niim ne optereuje, tj. ra v n o d u n a je pre- ma meni, negoli prolost koja me optereuje jadima, tj. nije prem a meni ra\Tioduna, je r u meni stalno raspiruje negativnu emociju. Meutim, sad se postavlja pitanje taje prolost i da li postoji tako jasna i neprela-j zna granica izmeu nje i sadanjosti? Ako neto suvie dugo traje u sada-; njosd, bilo dobro ili zlo, zar dme, tim trajanjem u kojem se nita n e | menja, ne prelazi u prolost i onda me dvostruko optereuje, kao trenu-i tak sadanjosti, tj. kao bol ili patnja s kojom se budim svakog dana, i kao bol, jadi ili patnja koji od prethodnog dana, nedelje ili meseca, dakle iz prolosd, utiu na svaki moj budui, tj. sadanji dan i tako se u nerazre- enom bolu i jadu stapaju prolo i sadanje gurajui me neminovno u bolesno ili bolno budue? Vododelnica izmeu vremenskih deonica je- ste karakter, trajnost emocije: onaj trenutak u kome prestane povlai gra- nicu prema sadanjem i daje sadanjem ansu za novu emociju, u svakom sluaju drukiju od prethodne.

Ali ravnoduna sadanjost u daljem toku rom ana pretvara se u bu- merang: postaje znak suavanja svesti usled totalne opsesivne fiksacije za objekat u koji je sve investirano, ne samo emocija nego i mata, inteligen- cija, sposobnost opservacije kao i obim opserviranja, i najzad sam ivot- ni smisao. U tom procesu, koji se polako i neprim etno odvija, ravnodu- na sadasnjica menja mu smisao s poetka rom ana i dobija svoju pravu funkciju koja je na poetku jezikom i stilskom kombinacijom, odnosno retorikom bila skrivena. I sada se vidi da ravnodunost sadanjice ili bilo kog trenutka u mom ivotu ja sam odreujem, te ravnodusna sadanjost" znai u stvari moju ravnodunost prem a ukupnom ivotnom kontekstu izraenu vremenskim terminom. Kada pesnik kae da je sadanjica ili sadanjost prema njemu ravnoduna, na poetku romana to znai da u toj sadasnjici kao merilu vremenskog trajanja, kao vremenskom rasponu, niim nije optereen. Ali na kraju rom ana to znai da je on, Verter, po- stao ravnoduan prem a celom tom opsegu stvamosti koji opaa, u kome ivi, s kojim je do tog trenutka bio vezan stostrukim uzajamnim vezama i relacijama, ali poto je proces suavanja svesti eliminisao jedan po je- dan objekat i time suavao, a suavanjem strahovito intenzivisao fokus svoje panje i emocije, inei ga oruem opsesije koja sve brie sem objek- ta u koji je subjekat sve investirao, i to ukoliko je svestan da je ta investi- cija beznadena i uzaludna, dakle da je totalni ivotni promaaj, utoli- ko je granina linija opasnija - a da bi se spasao od ludila, je r ludilo je ve to kada ti nita oko sebe ne znai sem objekta koji ne moe prisvojiti, a potpuno ludilo koje preti jeste neminovno pom raenje svesti da bi u utrnuloj i usahloj svesti potam neo i izgubio se taj objekat, dakle, da bi

22

spasao poslednji zraak razuma pre potonua u besvesno vegetiranje, a to znai i poslednju emociju prem a voljenoj, subjektu jedino ostaje da u pu- noj svesti i prisebnosti oduzme sebi ivot.

Hvali samou u kraju u koji je dospeo i odakle pie redovno svom prijatelju. Kraj taj naziva rajem i iskazuje jed n u udesno-poetinu zalju- bljenost i predanost rajskim lepotama prirode: Svako drvo, svaki bun je kita cvea, i ovek bi hteo postati gundelj, pa plutati po m oru miomirisa i u njemu nalaziti svu svoju h ra n u /'1 Njegova ula toliko su osloboena, rairena da reaguju i na miris, d a je jedno ulo dovoljno da ga ispuni, da mu podari ivotni smisao i cilj. Dalje navodi da mu sam grad nije prija- tan. ,,ali je zato opkoljen neizrecivom lepotom prirode.21 to je karakteri- stino, prirodu pretpostavlja gradu, a druenje s decom druenju s odra- slima. Prava graanska porodina idila. Divna neka vedrina obuzela mu je duu, sam je i osea radost ivota: Tako sam srean, dragi moj, i tako utonuo u oseanje m im oga postojanja..."3 Ne um e da objasni ijom za- slugom, da li varljivih duhova koji lebde nad ovim krajem ili toplom ne- beskom matom u svom srcu; sve oko njega deluje kao d a je u raju.

Njegovo srce je toliko uzavrelo samo od sebe, da smiraj nalazi jedi- no u Homeru: Kako esto umirujem uzavrelu mi krv; je r jo nisi video neto promenljivo, tako nepostojano, kao ovo srce. Prijatelju dragi, zar tebi to treba da govorim, tebi, koji si me tako esto s mukom posmatrao kako iz tuge prelazim u raskalanost, iz slatke sete u ruilaku strast! A ja i postupam sa svojim srcem kao s bolesnim detetom; svaki mu prohtev zadovoljavam. Ne kazuj to nikome; ima ljudi koji bi mi zamerili.4

Samje Verter ovim sebe najbolje opisao i dm opisom definisao osnov- ni neurodki okvir u kome se odvijaju njegove psiholoke i emocionalne reakcije. Oigledno je u pitanju neto to bismo dananjim renikom na- zvali ili dijagnostikovali kao psihoemotivnu nestabilnost, em ocionalnu nezrelost, infantilnost, narcisoidnost. To je podloga za onaj iznenadni i katastrofalni preokret koji e se u njemu odigrad onog trenutka kada shvati da je uzaludna i potpuno bezizgledna njegova investicija u Lotu.

Meutim, ve sada sejavljaju i opasni tamni tonovi koji govore o nje- govoj samo potisnutoj, ali uvek prisutnoj sumnjiavosti i sumnji u vred- nost ivota i postojanja, emu je uzrok najpre to to vidi ogranienja to zatvaraju ovekove delatne i istraivake snage, neka vrsta lake fau- stovske meditacije, ali samo kao kratak misaoni dodir, podseanje na

1 Tbid., sir. 8.J Ibid.3 Ibid., str. 9,4 Ibid., str. 10.

23

ljudsku nem o i ogranienost, upuenost na bedno zadovoljavanje po- treba, i onda pred nam a izrasta m oan i velianstven faustovski obele- en ili taknut verterovski lik koji odjednom otkriva svu tragiku ljudske egzistencije: Pogledam li ogranienja to zatvaraju ovekove delatne i] istraivake snage, vidim li kako se sve delovanje upravlja na zadovolja-l vanje potreba kojima opet nije svrha drugo doli produavanje naegj bednog postojanja; a onda, da je sav na spokoj nad izvesnim predm eti- ma istraivanja tek san jedne rezignacije - je r zidove koji su nas zatvorili' pokrivamo slikama arenih likova i svetlih izgleda - onda sve to, Vilhel- me, ini da zanemim. Vraam se u samoga sebe i nalazim ceo jedan svet! I opet vie u slutnji i tamnoj udnji negoli u predobi i ivoj snazi.I sve se to onda razliva pred mojom sveu* i ja se onda tako sanjarei s osmehom okreem svetu."1

E sad je pred nama odjednom iskrsnuo Verter najdublje filozofske kategorije, ak u neem dublji od Fausta u prvom delu drame. To je u stvari jedna veoma m odem a varijanta oseanja ivotnog besmisla, usled skuenosti svojih intelektualnih, tragalakih i smisaonih moi i upue- nosti samo na osnovne potrebe koje zadovoljavaju jedino vegetativni nivo opstanka. Ali dok Faust iz sline situacije hrli u magiju koja e m u omo- guiti zadovoljenje svih ulnih prohteva kao kompenzaciju za misaonu ogranienost i nemo, koja nije samo njegov subjektivni nedostatak kao ni u Vertera, ve prokletstvo ljudskog roda kao bioloke vrste, Verter je moderniji, on hrli u san i sanjarenje i poput buduih romantiara u sebi otkriva ceo svet.

Prirodan i neminovan zakljuak koji Verter izvodi iz svega svodi se na redukciju svesti: Priznajem ti rado... da su najsreniji oni koji kao deca ive od danas do sutra.2 Deci zavidi to se zadovoljavaju samo time da se doepaju skrivenih kolaa, i kad ih dobiju, traie jo i sve se time za- vrava: srena su to stvorenja. Ali odrasli na drugi nain skrivaju besmi- sao svoga ivljenja: Dobro je i onim a koji svojim nazoviposlovima, ili ak i strastima, daju sjajne nazive i stavljaju ih rodu ljudskome na raun kao goleme pothvate u svrhu spasa njegova i dobrobiti. Blago onome ko moe takav biti! Ali onaj koji u svojoj poniznosti spozna kuda sve to vodi, ko uvidi da svaki imuni graanin um e veto doterati svoj vrti, da mu bude raj, a kako i nesrenik, stenjui pod bremenom, nastavlja ustraj- no svoj put, i svima je jednako stalo da svetlo ovoga sunca gledaju jo koji trenutak - da, taj je tih i oblikuje svoj svet iz samoga sebe, a i on je

* Oavde do kraja citata je moja ispravka Lalievog prevoda. Prim. autora.1 J. V. Gete, op. cit., str. 12-13.2 Ibid., str. 13.

24

srean to je ovek; a onda, m a koliko bio ogranien, ipak uva u srcu slatko oseanje slobode i izvesnost da ovu tamnicu moe napustiti kad god to hoe /41 Dakle, oseanje d a je ivot tamnica! Eto gde se prvi put u m o d en io j knjievnosti javlja to oseanje zajedno sa spremnou da tu tam- nicu napusti kad god m u se prohte, ili kada na to bude nateran. Ljudi se sam ozavaravaju da se ne bi suoili s istinom, grade za sebe i druge ono to e mnogo decenija kasnije Jung nazvati personom, uljuljkuju se veli- kim reima, tobonjim zaslugama, hum anim delima - samo da izbegnu poraavajuu i neizmenljivu istinu! Savreno savremen postupak, osea- nje bespomonosti, uzaludnosti i glume i, istovremeno, fundam entalna osnova koja e se ubrzo aktivirati kad samom Verteru pukne jedna takva samoobmanjiva i samodopadljiva iluzija koja ga je tila od podseanja na radikalnu uzaludnost ivljenja.

jo ranije2 govori kako je u stanju da uiva u najsitnijim zabavama, radostima i navikama obinih i malih ljudi, pa zasedne s njima za sto ale- i se otvoreno i prostosrdano, ili se dogovori za etnju ili igranku - sve to povoljno deluje na njega: samo mi ne sme pasti na pam et da jo mno- ge druge snage u meni poivaju, snage koje propadaju zbog neupotre- bljavanja i koje moram prikiivati.3 ,Ach, das engt das ganze Herz so ein (,,Ah, od toga mi se toliko srce stee4). Ako smo Getea, odnosno Vertera razumeli, Verter je prinuen da skrivanjem svojih viih potreba potku- pljuje obine ljude da se s njima drui, ponaajui se kao da ima ama ba iste potrebe kao i oni, i nita vie!

Prva manifestovanja zaljubljenosti, u razgovoru s Lotom zabora- vlja na prisustvo drugih osoba. Za vreme razgovora guta njene crne oi, a duu m u pjivlae one ive usne i svei, ivahni obrazi. Zaljubljenost prelazi u sreu.

Daljine mame, ali ostaju nedostine, elja da se izgubi u prirodnom objektu, vrhu brega, koji ga opseda, ali opet razoaranje: J a m o postane Ovde, sve je opet kao to je i bilo, i mi stojimo u svome siromatvu, u svo- joj skuenosti, a dua nam edni za izmaklim okrepljenjem.5 Ovakve ,.vebe razoaranja i podleganja iluzionizmu koje se zavravaju padomi idu paralelno s ljubavnim ushienjem i doivljajem sree, ali ta srea, ma kolika bila i ma koliko ga ispunjavala, ne moe da sprei ove trenutke

1 Ibid.1 Fbid., str. 10-11.! Ibid.* str. 11.

* Preveo Z. C.lue\T- Prim. prir.4 Ibld.' ' Ibid.

25

u kojima doivljava, nezavisno od ^ubavi i Lote, ogranienost ljudske egzi- stencije u njenoj udnji da se stopi s objektima prirode koji je mame, ali izmiu tenji da ga ispune.

Karakteristino je u tom smislu da je ljubav ovde ograniena u vrsti i predm etu usreivanja, ona nije svemona iako tako deluje retoriki, ali je to iluzija, to sve govori da je Verterova linost iznutra duboko ras- cepljena i ljubav prem a Loti, odnosno prem a eni uopte, ne moe da prebrodi taj zjap niti da u celini usrei Vertera. O no ime ga usreuje ta ljubavje idilinost, mo da uiva u malim svakodnevnim stvarima i ra- dostima. I to mu je dosta, ali ga ono dublje egzistencijalno usmerenjel prem a prirodi nagoni na razmiljanje, i moda bi se najbolje moglo obja- sniti psihoanalitiki: on bi nesvesno da proguta voljene predm ete, a sve-i sno bi da se u njima izgubi!

Za sve to vreme ljubav silovito raste, Verter osea da je lud, suavanje svesti dostie vrhunac, Lota m u ispunjava sve misli, sva oseanja.

Prvi korak u ludilo: svu svoju vrednost vidi i doivljava samo zato to ga ona voLu kroz (uobraavajuu) Lotinu ljubav prema njemu postaje sam sebi dragocen! Kako oboavam samoga sebe otkako me ona ljubi!q Ludi- lo je kad svoju vrednost, svoju egzistencyu, svoj ivotni smisao, raison detre svog postojanja vee za jednu uobraenu, izmiljenu emociju koju neko gaji prem a tebi, pa ak i da nije u pitanju plod maste, nego suta istina, i kad otkrije svoju zabludu, svestan svoga uobraenja, kada ti ne preo- staje nita drugo nego propast ili ludilo, je r razoarani ili demantovani narcisizam sveti se subjektu, svome nosiocu, samoprezirom, doivljava- njem sebe kao nitavila, to je i prirodno i psiholoki neminovno im je subjekat prethodno dozvolio da za tudu emociju ili Ijubav vee svoju vred- nost, je r to znai da pre toga nije sebe ni video kao vrednost, i kad se iz- makne taj jedini oslonac, on pada ili se vraa gde je ranije bio - u nitavilo. Zato je inverzija svesti o sopstvenoj vrednosti neum itna posledica: ,Je li to luda obest ili oseanje stvarnoga odnosa? Ne poznajem oveka od kojega bih neto sa strahom nasluivao u Lotinu srcu; ali ipak - kada ona govori0 svom zaruniku, i to s toliko topline, toliko ljubavi - oseam da se onda kao neko koga su liili svih asti i dostojanstva i oduzimaju m u ma.2

Ah, kako mi svim ilama zastruji kada mi prst nehotice dodirne njezin, kad nam se pod stolom dotaknu stopala! Ustuknem kao od vatre, a neznana neka snaga vue me opet napred - i sva mi se zamagle ula! - O, a njena nevinost, njena bezazlena dua ne osea kakvu mi muku

1 Ib id ** Preveo Z. Gluevi. Prim. prir.

2 Ibid.y str. 35.

26

zadaju ovakve male prisnosti! A kad mi u razgovoru poloi ak i ruku na ruku, pa mi se, radi boljeg razumevanja, priblii, tako da nebeski dah s njenih usana moe dopreti do mojih - ini mi se tada da propadam u zemlju, smrvljen gromom. I, Vilhelme, ako bih se ikada usudio da to nebo, to poverenje - ti me razue. O ne, nije moje srce tako pokvareno! Slabo je , dosta slabo! A zar ga to ne unitava?"1

Verter konstatuje da im a slabo srce i da ga to unitava. Da li se sla- bost srca moe analitiki protum aiti kao posledica toga to Lotino pri- sustvo suzbija u njemu svaku poudu? Potiskivanje poude, strasti, erot- skih nagona ovim se otkriva kao osnovni manjak linosti, ne samo srca, sigurno i njene neuravnoteenosti, kretanja u krajnostima, brzih prome- na raspoloenja itd. Ovde pominje, ali neodreeno, svoje muke, smete- nosti i nastranosti, govori o tami i bluenju svoje due, i onda odjednom upadica s metkom koji bi mogao sebi prosvirati kroz elo! To je izgovo- reno bez ikakve prethodne psiholoke ili emocionalne pripreme, odjed- nom upadajedan iracionalni trenutak, jedno otkrie da Verter ima ta- kve momente, moda bolje reeno i prave nastupe unutarnje pometnje, muka, nerazreivih ivotnih i duevnih trenutaka i stanja kad pomilja ili kada ak i moe da prosvira sebi kurum kroz glavu! O emu se to radi, ta to njega mui i iznenada potpuno izbacuje iz norm alnog koloseka? Nije samo u pitanju aluzija na stvarni zavretak rom ana nego otkrivanje jednog u sutini i osnovi neuravnoteenog, nenorm alnog duevnog sta- nja pod ijim dejstvom subjekt kao da samo eka trenutak ili povod da raskrsti sa ivotom. Zatim savreno adekvatno slika svoju zaljubljenost u kojoj postoji i jed n a nijansa pomerenosti. Govorei kako jednog dana nije mogao Loti, odlui da joj poalje svog slugu, ,,da bih barem imao kraj sebe oveka kojije danas bio u njenoj blizini. S kakvim sam ga samo nestrpljenjem oekivao, s kakvom radou doekao! Rado bih ga uhva- tio za glavu i poljubio, da me samo nije bilo stid. Pria se da bononski kamen, stave li ga na sunce, upije u sebe njegove zrake, pa nou neko vre- me svetli. Tako je , eto, i meni bilo s tim momkom. Oseanje da su njene oi poivale na njegovu licu, obrazima, dugmetim a kaputa i ovratniku ogrtaa, prouzrokovalo je da mi je sve to postalo tako sveto, tako drago- ceno! Ne bih u tom trenutku dao momka ni za hiljadu talira. Tako mi je lepo bilo u njegovom prisustvu. - Ne dao Bog da se ovom nasmeje! Vilhelme, zar su to privienja kad nam je lepo!2 (pismo od 18. ju la).

Jest da je i lepo i poetino, ali i luckasto, ako ne i suludo! To ve prela- zi u jedan otueni oblik fetiizma koji gubi racionalnu kontrolu i pretvara

1 Ibid.Ibid., str. 36.

27

rse u opasnost, je r m u je skrivena ili antipodna pozadina strah od eventu- alnog gubljenja objekta u kojije investirao sve to ini dinamiki i smisa- oni ivot njegove egzistencije, te bi gubitak bio ravan sopstvenoj smrtnoj presudi. Videuje! -T ak o kliem ju trom kad se probudim i sav ivahan svraam pogled prem a lepome suncu; videu je! I za ceo dan nemam druge elje. Sve, o sve nestaje u tom oekivanju! 1 (19. ju l). Ve sam nekoliko puta odluio da je ne viam tako esto. Da, ali ko bi to mogao izdrati? Svakoga dana podlegnem iskuenju i onda najsveanije obea- vam: sutra e najzad izostati; a kada bude ju tro , ja opet pronaem neka- kav neodoljivi razlog, i dok okom trene - eto me kod nje. Ili...2 (26.jul).

Karakteristino je da u ovim pismima sve do pojave Alberta, za koga je Verter saznao d a je Lotin verenikjo pre njegovog poznanstva s njom,, nijednog mu trenutka ne pada na pam et da se upita ta e se desiti kad; se Albert, posle boravka van mesta, najzad pojavi! On je toliko zalju- bljen, zaluen ili pom erio pameu da je na njega potpuno zaboravio, jednostavno ga prebrisao kao da nikad nije ni postojao. Je li to vrsta sa- moubilake amnezije koja se potkrada kao kratkoroni odbram beni mehanizam ijaje uloga samo privremeno blagotvorna, je r mu onemo-i guuje da pomuti svoju (kratkoronu) sreu to je stalno s Lotom, ijei prisustvo mu svakodnevno pret\rara ivot (pred kojim i o kojem on inae' nem a nikakve iluzije i kao da je edo naeg nihilistikog vremena - pro- ganja ga neprekidno misao o bemislenosti ivljenja i nitavnosti ivota) u rajski vrt i uivanje i time ga skree s uobiajenog samoubilakog i m or-: bidnog toka misli. Ovde se pokazuje koliko ta zaslepljujua ljubav moe biti istovremeno blagotvorna, ali samo na kratke staze, i porazna i kata- strofalna po zavTetku tog kratkotrajnog perioda samozavaravanja i ne- giranja istine, kako objektivne (u pitanjuje asna devojka koju nista, a ne samo Verterovo ponaanje, ne moe odvratiti od njene verenike obave- ze i ljubavi prema vereniku Albertu), tako i subjektivne (privremeno uda- ljavanje od metafizikog suoavanja sa ivotnim besmislom i ve ranije izvuenih zakljuaka i konsekvenci iz tog suoavanja, to ga inae nepre- kidno prad kao opsesija i unutarnja presija). Gete je lepo i tano uoio da samo velika strast moe da izvue iz nihilistikog besmisla i ivotne praznine subjekt koji pati od nem oi da savlada svoje oseanje opte skepse i anihilizacije svih ivotnih vrednosti. Tragian ishod ovde je una- pred p redodreen zato to V erter nije izabrao pravi subjekat, tj. slo- bodnu devojku, nego se brzopleto sunovratio u rajske doivljaje ne vo- dei rauna ni o emu, to govori da je plima unutranje ispranjenosti

1 IbicL, str. 37.2 Ibid.

28

i optereenosti ivotnim besmislom toliko narasla da ga je odbram beni niehanizam koji slepo i iracionalno dejstvuje sunovratio u novu ili pravu ili jedinu strast kako bi ga zadrao na samoj ivici nihilistike provalije.

Odjednom, grom iz vedra neba: Albert je stigao, a ja u otii; pa sve da je on najbolji i najplemenitiji ovek, kome bih bio spreman da u svakom pogledu priznam prvenstvo, ipak ne bih mogao podneti da ga gledam kao posednika tolikih savrenstava. Posed! - Ukratko, Vilhelme, doao je zarunik!"1 (30. jul) ,,No konano, bilo kako mu drago! - nem a mi vie radosti da boravim uz Lotu. Da to nazovem ludou ili zasleplje- nou? emu imena?2

Evo gde Verter sam potvruje ono to smo nagovestili u prethodnoj analizi: sam se koleba izmeu ludosti i zaslepljenosti da bi oznaio svoju situaciju, koju savreno jasno i trezveno sagledava ne sada nego i ranije, pre Albertovog dolaska. Evo ta kae u produetku: Stvar sama za sebe ka- /uje sve! Sve to znam sada znao sam i pre nego to je stigao Albert; znao sam da na nju ne mogu polagati nikakva prava, a nisam to ni inio - to jest, ukoliko je mogue ne osetiti elju kraj tolike ljupkosti - a gle, sada se momi udom udi je r je onaj drugi zaista doao i oteo mu devojku.3

Ovi redovi najbolje potvruju prethodnu analizu - ludost ili zasle- pljenost (Soll ich das Thorheit nennen oder V erblendung), sada je sa- svim svejedno o em u se radi: Verter i dalje ne zna kakvu su stvamu, ne- svesnu ulogu odigrali: zatitili su ga od nihilistike opsesye kojaje u stvari najbitnija crta njegovog karaktera i linosti, i pored religiozne retorike koju, verujem sasvim iskreno, koristi pokatkad, bar toliko da se moe za- kljuiti da nije bezvemik. I tu je jedan jaz koga nije svestan: veruje u Boga, pominje njegovo ime i jo neke pojedinosti koje u najmanju ruku govore da nije ateist,' a istovremeno ne vidi da ivot ima smisla; sve m u je u ivo- tu u temeljnom i esencijalnom smislu bezvredno, hladnokrvno pominje samoubistvo, to sve znai da religija nije bila u stanju da ga vrsto uko- reni i vee za ivot i ivotni smisao.

Luckasto nam erno ponaanje koristi da bi izdrao tu nepodnoljivu situaciju, izvodi kojekakve ludorije, bunca.

U produetku ve razmilja i raspravlja o nemoi da povue pravi potez, dajui sjajno psiholosko obrazloenje.

Ne moe sebi da objasni kako je tako svesno, korak po korak, uao u sve to, i kako je u svakom trenutku u jasnom svetlu video svoj poloaj a ipak se nije zaustavio ili, kako sam kae, ipak sam postupao kao dete,

1 Ibid., str. 38.Ibid.Ibid.

29

kako i sada jo jasno sve vidi a nita ne moe da uini da prom eni stanje, da ga pobolja. Ovim je ubacio u celu svoju psiholoku strukturu eleme- nat infantilnosti, ali to nije objanjenje nego dodatni mehanizam koji ne deluje samostalno, nego je pod dejstvom mnogo jae prinude i sile,0 kojoj je ve dovoljno bilo rei: alternativa je bila ili ceo svoj emocional- ni potencijal investirati u neto ili nekoga do stepena totalne opsesije i utapanja svoje linosti u investirani objekt, kako bi time, kroz njega, osmi- slio sebe i svoj ivot, ili prosvirati sebi kurumom elo ili, u nedostatku snage i hrabrosti, survati se u ludilo. Sudar dva antigona: subjekta strasti (Verter) i subjekta zdravog razuma (Albert). Sad dolazi jedan veoma va- an Albertov iskaz: ,,To su sada opet neke tvoje muice, ree Albert. ,,Ti u svemu preteruje, a u najmanju ruku ovde svakako nema pravo kada samoubistvo, o kome je sada re, uporeuje s velikim delima, a ono se zapravo ne moe smatrati niim doli slabou. Jer, svakako, lakeje umre- ti nego postojano podnositi muan ivot.41

A lbertje samo uslovno u pravu, je r on pojma nem a o kakvom se to munom ivotu radi kod Vertera, niti bi po prirodi svoje linosti i psi- hologije mogao to shvatiti i kad bi ga Verter neposredno upoznao sa svojim mukama. Jer ovde se radi o odsustvu ivotnog smisla to proganja V ertera i zagorava mu ivot do pomisli na samoubistvo, ili postepenog sazrevanja te ideje, odnosno spremnosti da izvri samoubistvo.

Najpre neadekvatno razmilja, logiki sumnjivo, a onda u produet- ku govori kako izgleda proces dejstvovanja jedne totalne strasti koja su- bjektu u svom rastu otm e itavu snagu duhovnog spokojstva i tako ga uniti. Drugim reima, dodajem, ta ista emocija dovedena do paroksizma da bi odigrala svoju ulogu ponitavanja ivotnog besmisla, odnosno ospo- sobila subjekat da i\i iako je izgubio ivotni smisao, sada se, na svom vr- huncu, pretvara u ubicu subjekta! Sad opet dolazi pasa koji ide u pri- log mojoj analizi. Verter na prim eru jed n e devojke koju su nali mrtvu u vodi potvruje svoju tezu. Posle jednog ivotnog perioda ispunjenog sitnim i beznaajnim radostima sve njene preanje radosti joj malo-po- malo postaju otune, dok se najzad nije namerila na oveka prema kojem ju je neodoljivo povuklo jedno nepoznato oseanje, i ona sada u njega polae sve svoje nade, zaboravlja svet oko sebe i ne uje, ne vidi i ne osea nita osim njega, jedinog, i samo ezne za njim, jedinim .2

Kada se sva predala svojoj ljubavi, ljubavnik je naputa: Zapanjena, bez svesti, stoji ona pred ponorom; sve oko nje je tama i nem a nade, ne- ma utehe, nema slutnje, je r napustio ju je onaj u kome je jedino oseala

1 Ibid., str. 43.2 Ibid., str. 44.

30

rsvoje bie. Ona ne vidi iroki svet to se pred njom prua, ne vidi ni one mnoge koji bi joj mogli nadoknaditi gubitak; osea se tako sama, napu- tena od sveta - i slepo, saterana u tesnac uasnim jadim a svoga srca, ona se sunovrauje da ugui sve svoje patnje u sveobuhvatnoj smrti.

Ovde je Verter vetom zamenom polova ispriao deliminu, u osno- vi tanu, svoju priu! Sudar razuma i strasti, ali razuma koji je ve naet, oteen, podlokan neumitnou i patolokom prinudom strasti, strasti koja brie sve druge konkurente i identifikuje se sa samim ivotom i smi- slom ivljenja. Kad god se takva strast i razum nau u sukobu, to je ve znak da razum nije celovit, da nem a svoj integritet, i da nem a neke veli- ke izglede da obuzda monomanski pohod strasti. Sigurno je da samo ljubav ini oveka potrebnim na tom svetu2 (15. avgust).

Dok je ranije uivao u bezbrojnim aspektima i detaljima i lepotama prirode, ono to ga je ranije inilo blaenim, sada je postalo izvor njegove bede. U stvari, pod dejstvom propale ljubavi, ponovo iskrsavaju ranije mi- sli o smrti, nitavilu i bezbrednosti: Ispred moje due kao da se podigla zavesa, i pozornica beskonanoga ivota pretvara se preda mnom u ponor veno otvorena groba. Moe li rei...?3

Kako je izvanredno jasno i adekvatno u najsublimnijem znaenju i smislu te rei opisao ono to se stvarno s njim desilo: dok nije dolo do sloma, zavesa ljubavi kojaje porasla do sveobuhvatne i monomanske stra- sti, spreavala ga je da vidi ono od ega je pre toga patio i to ga je dove- lo do ivice ponora: ,,ovo jest, kada sve prolazi, kada sve prohuji brzinom vihora... Nema ni jednogjedinog trenutka koji ne razara tebe i tvoje oko tebe; nema trenutka kada i sam ne razara, kada ne mora razarati; najbe- zazlenija etnja staje ivota hiljade bednih crvia, jedan korak razgrauje s mukom podignutu graevinu mrava i zgazi itavjedan mali svet u bedan grob! Ha! Mene ne moe dirnuti velika i izuzetna nevolja sveta; popla- ve, koje odnose vaa sela, zemljotresi, koji prodiru vae gradove; meni potkopava srce ona razjedajua sila to je skrivena u prirodnom e svemiru, koja nije stvorila nita to ne bi razaralo oko sebe i samo sebe. I tako posr- cem u zebnji; svuda oko mene nebo i zemlja i veito tkanje njihovih sila; ne vidim nita doli neko udovite to veito prodire, to veito preiva.4

Ovo su sad uasno demonizovane ispovesti i saznanja, i to sad baca svetlost na prirodu morbidnosti kojoj je Verter sklon. Nije vie u pitanju ni infantilnost, ni vetropirstvo, ni neuravnoteenost, sve je to beznaajno

I b i d str. 45.Ibid.fbid.t str. 47.Jbid., str. 47-48.

31

i sve to moe, u najboljem sluaju, biti odlika temperamenta ili karaktera ili, jo i vie, posledica jednog tekog i traginog saznanja o prolaznosti, razaranja svega stvorenog, unitavalakog pohoda sila koje tvore i vlada- ju svetom da bi unitile sve to su stvorile. Ali tragika tog saznanja ima i svoju subjektivnu stranu: ona je u podruju nesvesnog i neizgovorenog, a sastoji se u nemoi subjekta da sve te prizore i procese i tokove razara-: nja, odnosno stvaranja da bi se sve stvoreno razorilo, povee i sroi u jed- nu smislovitu i celovitu osmiljenost koja bi mogla da zadovolji ljudski razum, ljudski intelekt, ali i ljudsku etiku. I poto to nije u stanju da ui- ni, je r mu mera religioznosti to ne omoguuje, on pribegava jedinom to mu preostaje: predavanju nekoj strasti - neka to bude ljubavjer ona odgovara romantinoj i poetinoj Verterovoj prirodi, tanano lirskoj i ve- oma senzibilnoj - koja e ga emotivno toliko apsorbovati da e uguiti u njemu to stalno i neprekidno odzvanjanje posmrtnih zvona svemu i- vom i postojeem! A tu je ulogu i odigrala Verterova strast za Lotom.

Otkud sad odjednom da nesrena ljubav otvara drugu, formalno i sadrinski naizgled sasvim nevezanu temu o ivotu kao propadanju, uni- tavanju, o udovitu koje guta i prodire sve stvoreno? Zar ova tema i njena slikovita predstava nisu samo skinule lani kiasti sloj prethodnog ushienja, pod dejstvom zaljubljenosti; ali i pre nje svim i svaim otkrila pravu pozadinu i sutinu Verterovog odnosa prema svetu i ivotu: mor- bidnu, nihilistiku, materijalistiku, antireligioznu (iako svaki as pomi- nje Boga),jednu skrivenu destrukciju ili agresivnost projektovanu u pri- rodu i njene ruilake prizore? Patologiju? Ali ta emo ako je u pravu, i u emu je onda ludilo? U brzini prom ene, u spremnosti da se taj isti svet odjednom i definitivno naopake sagleda i da od tobonjeg ljubite- lja svega u ivotu i prirodi postane mrzitelj, patoloki negator i nihilist. Ludilo sada pokazuje svoje opako dvogubo svojstvo: nemo subjekta da zadri ita od one lane optimistike slike sveta i ivota koja ga je odra-, vala u ivotu, i svemo subjekta za to mranije i bezizglednije slikanje ivota kao opteg propadanja i groblja, ime subjekat sam sebi oduzima poslednje razloge za opstanak u ivotu koji je izgubio svaki smisao. Ludilo je , dakle, patoloka nem o da se sauva lana slika o ivotu i zadri smi- sao ivota koji se moe izgraditi i s kojim se u ivotu moe opstati samo kao s velikom kiastom lai! Jo tanije: ludiloje nepristajanje na ki kao ivotnu la, ali je istovremeno i nemo da se pronau pravi i neosporni razlozi za opstanak u ivotu ili za suoavanje s njegovim defmitivnim iz- gledom i besmislom. Zapravo, ludilo je poslednja zatita subjekta koja mu preostaje onda kad presui ta stvaralaka ili kiasta mo da se gradi bilo siguran i vrst ivotni smisao, bilo neka njegova kiasta zamena.

32

Sam Verter sebe tretira kao bolesnika, odnosno svoju estoko op- sesivnu fiksaciju za Lotu im enuje kao neizleivai bolest (28. avgust): Zaista, kada bi se moja bolest mogla izleiti, ovi bi ljudi to uinili. Na istom mestu, u produetku, \idim o kako sebe slika kao fetiistu: Danas mi je rodendan, i ve rano u zoru prim io sam paketi od Alberta. Ve pri otvaranju pala mi je u oi jed n a od onih bledocrvenih traka koje je Lota imala na sebi na dan kada sam je upoznao - j a sam je od toga doba nekoliko puta molio da mi je da. Bile su tu i dve knjige u dvanae- stinskom formatu; mali Vettajnov H om er, izdanje koje sam ve toliko puta zaeleo, da ne moram u etnju vui sa sobom Ernestijevo. Eto, vi- di kako oni predusreu moje elje, kako se trude da iznau sve one male usluge prijateljstva koje vrede neizm erno vie od bletavih darova to nas ponize tadnom darovaoca. Celivam tu traku hiljadu puta, i sa svakim dahom upijam i uskrsavam spomen na blaenstva kojim me je prepunilo ono malo srenih, u nepovrat otilih dana. To je tako, Vil- helme, ja ne gunam ; cvetovi ivota su samo prividni! I koliko od njih proe bez ikakva traga, a kako je malo onih to zam etnu plod, a tek onih to doekaju zrelost plodaL. Zbogom! Prekrasno je ovo leto; e- sto sedim na kakvoj voki u Lotinu vonjaku s onom dugom motkom za branje voa, i skidam kruke s vrha. O na stoji ispod drveta i prima kruke to ih sputam.2

Kako da se objasni ova Verterova situacija koje je on potpuno sve- stan? Zna da od Lote ne moe oekivati nita vie od onoga to ve imai to je doiveo, a ipak bezum no srlja sve dublje i dublje u strast kojaje za njega samog besmislena, je r je liena ma kakvih izgleda da se realizu- je. Ni 011 sam nije svestan ta u stvari hoe; izgleda da je povratak vere- nika uneo uas i otvorio krizu: u njegovom prisustvu sve Lotine naivne simpaje i nenosti gube svaki smisao! Traka koju mu je Lota poslala za roendan toliko je im pregnirana oseanjima i blaenstvima vezanim za dane koje je proveo u njenom prisustvu druei se naivno i bezazle- no s njom, predstavlja materijalizaciju tako snanih investicija da mu ona postaje, bar trenutno, zamena za Lotu: ljubi je hiljadu puta, kao za- menu za to to Lotu nije pokuao, ak ni pomislio, bar jednom da po- ljubi! Sta se krije iza te nedoslednosti? Da li je za to dovoljan odgovor: sudar razuma i strasti ko ja je jaa od razuma? Kako izgleda analitika sema ili analitika pozadina tog sudara, zato je strast nadmona, kakva je sila u njoj to joj daje tu snagu, koja strast je zapravo ima, koje neuro- tike problem e ona prikriva i zamenjuje? Kakvu linost otkriva?

1 Ibid., str. 49.2 Ibid.

33

Nemamo utisak da Verter ini prave i dosledne napore da se istrg- ne iz eljusti te opsesivne strasti koja postaje ludilo, mada je potpuno svestan njenog znaenja: Nesrenie! Zar nisi luda! Ne obmanjuje li sebe sama? Cemu ta pomamna, beskrajna strast? Nemam vie druge moli- tve doli upravljene njoj; mata mi ne izaziva nikakav drugi lik osim njena, a sve na tom svetu oko sebe gledam samo u odnosu prem a njoj. To mi i prua pokoji srean sat - dok se opet ne moram otrgnuti od nje. Ah, Vil- helme, na ta me esto ovo moje srce nagoni!"1

I sad opisuje ta mu se sve deava u prisustvu Lotinom, zatim beanje u polja i brda, potucanja po vrletima, da ovako zavri: O, Vilhelme! Usal mljeni stan u eliji, odea od kostreti i trnovi pojas - to bi bio melem za ko- jim mi dua gine. Adieu! Ne vidim ovome jadu drugi svretak nego grob.2]

Naa analitika ema je jednostavna ali, ubeeni smo, neporeciva: Verter je tip oveka koji je roen s oseanjem ivotnog besmisla ili je iz- gubio smisao ivota. Religiozni sloj kod njega je , i pored estog poseza- nja za imenom bojim u pobonom smislu, veoma tanak i jedva dri rav- noteu s oseanjem ivotne besmislenosti. O n je emotivno profilisan tip, to znai da samo neka jaka em ocionalna investicija moe da psiholo-j ki strukturie neto to ivotu daje smisao i vrednost ivljenja. Tragi- nost je u tome to je uinio pogrean izbor. Ali i sam taj izbor ve govori0 postojanju tihe izbezumljenosti koja se naizgled veto prikriva, a u stva- ri samo eka svoj trenutak. Zato on bira ba Lotu zajedno s njenim tipi- no (malo)graanskim ambijentom, jednostavnou porodinog ivota, idilinou prilika i odnosa - ni to nije sluajno. To je nesvesno izvre- na samoobmana s procenom , takoe nesvesnom, da e u ovom zabae- nom idilinom kutku u kome je doiveo potpuno slaganje s jednom de- vojkom moi da izbegne ono to ga proganja i to ga je u stvari ovamo i dovelo: doivljaj ivota kao besmisla. Snaga investicije u srazmeri je s po- trebom da se potre glas ivotnog besmisla koji u njemu stalno, odnosno povremeno odjekuje. Invescija svojom snagom i opsesivnou treba da ga spase od opasnije opsesije: uverenja da je ivot besmislen. Tu se Ver- terova raspoloenja potpuno poklapaju sa duhovnim stanjem mladog Getea, koji na drugom mestu i u drugom tekstu opet doivljava prirodu kao unititelja svega stvorenog. Kad prsne ova opsesija, ivot nem a vie nikakav oslonac i smrt postaje jedini izlaz.

Pogledajmo sada razgovor koji se ceo svodi na ideju ili ubeenje o reinkarnaciji. Samo, i ovde je ta ideja, to sa Geteom verovatno nije bio sluaj, iznuena opsesivnom vezanou za Lotu! Strpljenja! Strpljenja!

1 Ibid., str. 49-50.2 Ibid., str. 50.

34

Sve e bolje biti, je r kaem ti, dragi, ti si u pravu. Otkako se iz dana u dan vrtim meu ljudima i gledam ta rade i kako postupaju, stojim mnogo bolje i sa samim sobom. Zaista, kada smo ve takvima stvoreni da sve upo- reujemo sa sobom, a sebe sa svaim, srea naa i nevolja lee u predme- tima s kojima smo u dodiru, i zato nem a nita opasnije od osame. Naa uobrazilja, koju njena priroda tera da se uzdigne...441

Ovaj citat i ono to sledi pod istim datumom, kao nastavak cidranog, znaajni su zato to otvaraju jed n u dimenziju Verterove linosti koja bo- luje od nedostatka ili odsustva ivotnog smisla, a oseanje inferiornosd i odsustvo samopotovanja na neki nain su ukomponovani u nemo da osmisli ivot: a hrane je fantastine slike pesnitva, oblikuje jedanpostepeni niz bia, i mi smo tu najnii; sve izvan nas ini nam se krasni- je, svako drugi nam se ini savrenijim. I to biva sasvim prirodno. Pa mi esto oseamo da nam tota nedostaje, i ini nam se da drugi poseduje ba ono to mi nemamo, a mi mu onda pridam o sve ono to sami ima- mo, a povrh toga jo i izvesnu idealnu lagodnost. I eto ti potpuno goto- vog srenika, koga smo sami stvorili.2

Ovo je jedan od klasinih opisa dejstvovanja psiholokih mehaniza- ma u slubi kompleksa nie vrednosti. Naprotiv, ako i pored sve nae slabosti i muke samo nastavimo bez prekida svoj rad, esto emo \ideti da svojim tumaranjem i laviranjem dospevamo dalje nego drugi jedre- njem i veslanjem - i, ovek tako i oseti zaista sama sebe kad je ravan dru- gima, ili ih ak i prese3 (20. oktobar 1771).

Moda ova analiza ili, tanije, autoanaliza Verterova, ma koliko bila po sebi istinita, nije nita drugo do uzaludan Verterov pokuaj da povrati samopotovanje, putem uobrazilje, stvaranja, i to tako to e celu proce- duru koju je opisao u korist drugog preokrenuti u svoju korist!

Obara se na staleke razlike i jalovu bednu i kukavnu takmiarsku strast pojedinaca u borbi za rang, uz jasnu svest da su te razlike nemi- novnost, ali nem a sem jadikovke i prezira nikakvo konkretno reenje tih fatalnih odnosa: Kakvi li su to ljudi kojima cela dua poiva na ceremo- nijalu, i ije su sve misli i pomisli upravljene godinama na to da se za stolom pogurnu zajednu stolicu navie!4

Setio se da pie Loti i pomislio na nju tek kad se udaljio od tekih i bednih malograana s kojima se silom prilika drui, i sklonio u neku ma- lenu seosku gostionicu. Usamljen, odvojen od m alograana, u istoti

1 Ibid., str. 55.Ibid.

S Ibid., str. 56.4 Ibid., str. 59.

35

prirode i usred zimske stihije i nepogode, to nije samo turm unddran-j govski preromantiarski dekor nego i simbol duevne i duhovne istote,] on automatski hrli ka Loti obasipajui je doivljajem najidealnijeg sebe: j Cim sam stupio ovamo, obuzeo me je va lik, uspom ena na vas, o Lota! tako sveto, tako toplo, Boe blagi; prvi sreni trenutak, ponovo!"1

U ovom uskliku i vapaju upuenom Loti meaju se dva elementa,] jedan emotivni i drugi idealni. Lota je u stvari nosilac i olienje njego-s vih ideala, ideala jednostavnog i prostodunog, emotivno i moralno i- stog odnosa prema ljudima i ivotu, ali istovremeno i olienje ivotnog smisla, tj. ivota kao idealne vrednosti, dakle ona mu osmiljava ivot, vraa ono to mu nedostaje, emocije prem a njoj, koje e zatim uragan-j ski rasti do svepreplavljujue strasti podsticane prisustv om Lodnog vere-j nika i kasnije mua, ispreplee se s idealnom konkretizacijom, odnosno! ovaploenjem jednog ivotnog ideala, bez obzira na kojem je stepenu neke apsolutne vrednosne hijerarhije, olienog u Loti, tako da ona u stva-j ri postaje za Vertera dvostruka vrednost: kao neto to oliava jedan i- votni ideal za koji se on vezao i svojom prirodnom sklonou i emocija- ma, i kao enski lik vredan latentne erotske investicije. O tuda je gubitak Lote, a koji postaje potpuno izvestan u trenutku kad se pojavi Albert, ravan ne samo gubitku investiranog objekta nego istovremeno i investi- ranog ideala, tj. ivotnog smisla; objekat i ideal, strast i ivotni smisao stapaju se i to je gubitak koji se niim ne moe nadoknaditi, smrt, tj. sa- moubistvo postajejedino pribeite. Kakoje Verter verno i precizno opi- sao odsustvo svake ivotne radosti i ivotnog smisla kad se samoprinudno udaljio i otputovao, lien Lotinog prisustva! Bez nje ivot mu se pretva- ra u iluziju i mehaniku samoobmanu; ceo svet priinjava mu se kao optika varka. Doivljava sebe kao marionetu. Ovde se sad ovek moe zapitati zato je Geteu toliko prirasla za srce seoska idila, zato i kako su ti porodini jednostavni prizori s Lotom i njenom malom braom (jedi- na protivtea) postali za Vertera protivtea njegovom nihilizmu i ivot- noj obesmiljenosti? Zato se arhetip sree, ako se pod njim podrazumeva i uspeno stiavanje, ako ne i razreavanje, pitanja da li ivot ima kakvog smisla, stopio sa tom graanskom idilom?

Vertera izbacuju iz aristokratskog drutva. Reaguje na prepriavanja, ogovaranja, likovanja to mu se to desilo. Postaje uzrujan i razdraljiv. Gete ovde spaja linu, krajnje emotivnu i krajnje nihilisitku dramu i- votnog besmisla sa drutvenom dramom ponienja, uvrede ponosa, dru- tvene nemoi, bezizlaza...

1 Ibid.

36

rV erter je u stvari intelektualni i moralni bednik ili kukavica. Besni to ga nipodatavaju u izabranom aristokratskom drutvu, hteo bi da nekome od njih sjuri ma u grudi, a u stvari ne sme niim da im se za- meri, a kamoli da pokua ostvariti svoje pretnje! On i je ste jed an oholi m a l o g r a a n i n ! ta e uopte u drutvu o kojem najgore misli, koje mu nikako i niim ne odgovara, koje prezire i nipodatava, a onda pati i iz- nutra besni kad ga iz njega izbace! Naprosto - m oram odavde... Nje- gov nain je bekstvo. Gordost, oholost i malograanski kukaviluk i sla- bistvo ne doputaju mu da se uhvati u kotac s drutvenim silama, nego besan zbog sopstvene nemoi odm ah bei s mesta verbalnog po- prita sujete. Uvreena ,,veliina, u stvari razmaeni ,,genije u turm- unddrangovskom smislu rei: Reci to god hoe, ja ovde ne mogu due ostati. ta u ovde? Vreme mi postaje dugo... O staujo nedelju dana, a onda u opet u beli svet.'

Oito, ne dri ga mesto, ne moe nigde da se skrasi, jed ina kotva mu je bila Lota. M odaje to karakterna crta ili crta nezrele linosti ili nihilistike linosti, neki nemirni tem peram ent slian Geteovom, a luda strast za Lotom odigrala je dvostmku, potpuno razliitu, suprotstavljenu ulogu: najpre ga je prikovala, ivotno osmislila, ali dolaskom verenika Alberta preobratila se u suprotno, vratila ga natrag, u najopasniju regre- siju, izbacila ga iz emotivne, ivotne i smisaone ravnotee.

Negoduje to ga na svakom koraku saaljevaju. To saaljevanje ima ovaj smisao: likuju to neko ko je ohol zbog svoje malo vee pameti uobra- zi da moe da se stavi iznad svih drutvenih odnosa i regula. Oholost i sujeta Verterova pogoene su time to mu aristokratsko drutvo jasno stavlja do znanja da mu nije mesto m eu njima, pa se i dojueranji pri- jatelji maltene ograuju od njega, kao gospoica B. On besni na dvorske krugove i dvor gde je u slubi, ali samo preko pisama, je r praktino ne moe nita da preduzm e da bi zadovoljio svoju sujetu, ali i svoje ljudsko ostojanstvo. Ima u njegovom kukaviluku neke malograantine: besni u sebi, ali nita preko usta o onima koji ga omalovaavaju i nipodatavaju zato to nije plemi.

Jedino to mu ostaje, jeste - bekstvo: Naprosto - moram odavde...2 Naputa dvor, ali poto mu je u blizini rodno mesto: ...svratiu da

ga vidim i da se setim starih, sreno prosnivanih dana. Ui u na ista ona vrata kroz koja se moja mati izvezla sa mnom kad je posle smrti oca uapustila to drago, prisno mesto, da se zatvori u svoj nesnosni grad.3

Ibid., str. 68.Ibid., str. 65.Ibid., str. 66.

37

Ima u tom postupku, u tom inu i odluci neto mladalaki tuno i tragino. Ta tenja da se identifikuje sa sobom kao deakom iz onih dana, da povrati i iznova iivi svaku uspom enu iz toga vremena. I kao da ga na to goni i neka mazohistika udnja da se utvrde nastale razlike izmeu onda i sada - na svoju tetu!

Ima uopte neto u tome kad se ovek pokoen ivotnim nesreama vraa u svoj zaviaj. I to je ovdejednostavno, gotovo uzgred, izneseno i na- slikano: Obavio sam pokloniko putovanje u zaviaj svoj s punom po- bonou hodoasnika, i obuzela su me mnoga neoekivana oseanja. Naredio sam da kola stanu kod velike lipe... siao sam i rekao postiljonu da vozi dalje, da okuam peice iznova svaku uspomenu, ivo i srcu po volji. I stajao sam ispod lipe, koja je nekada, kad sam bio deak, predsta- vijala cilj i granicu mojih etnji. Kako je sve drugaije!"1

O ndaje u srenoj neupuenosti udeo da poe u beli svet oekujui da e tamo ostvariti sve svoje elje, udnje, svoje srce. A sad se vraa s pro- maenim nadama, razorenim planovima: Osim toga, on [knez] ceni moj razum i talenat vie negoli ovo srce, kojeje ipak moj jedini ponos i koje je samo izvor svega, sve snage, sveg blaenstva, i sve bede. Ah! Ono to znam moe svako saznati - a moje srce je samo moje.2

Evo osnovne i najbitnije Verterove osobine: srce je sve, razum je po- sredan. M odaje to jedan od bitnih uzroka njegove tragike, ili najvani- ji uzrok, je r nevina i ista ljubav, tj. srce, nezatieni su i bespomoni u stvarnom ivotu i svetu. Nevinost i istota unapred su u ovom surovom svetu osueni na propast. Ne moe da se skrasi na jednom mestu ili nije u knezu naao duhovnog srodnika. Knez je u shvatanjima umetnosti usko- grud, stereotipan, a Verter leti na krilima nesputane pesnike fantazije.

U njega je razvijeno oseanje otuenosti prem a ivotu: Da, zaista sam tek putnik, lutalica na ovoj Zemlji. A zar ste vi neto vie?3

Izgleda da je dovoljno da mlad ovek samo doivi ljubavni slom pa da mu se odjednom raskrile sva ula i svi uvidi u egzistencijalnu situaci- ju oveka uopte. Sve to je u ljubavnom zanosu ili prijatnom , neuzne- miravanom ivotu prepokrivalo pravu istinu o ivotu, sada pada kao la- ni veo i gola, najdublja egzistencijalna istina zaposeda m u svest. Uvia da to nije samo s njim sluaj, svi se ljudi razoaraju u svojim nadama, prevare se u svojim oekivanjima. Pomilja ta bi bilo ako Albert um re i onda tri za tom himerom sve dok ga ne dovede do ponora pred kojim ustukne u strepnji.

1 Ibid.2 Ibid., str. 68.3 Ibid., str. 69.

38

rKako d a je drugi sme i moe ljubiti kadje on ljubi tako iskreno, tako potpuno, i nita drugo ne poznaje, ne zna, niti ima osim nje. Kako su to fi- ne i naivne opservacije o nepravinoj raspodeli ljubavi, kako je ljubav sama po sebi bespomona u odnosu na voljenog; nikakva suma emocija, dubi- na oseanja, potpuna predanost voljenoj ne znae da e ljubav biti uzvra- ena, tu odluuju i neki drugi trenuci pred kojima je ljubav bespomona.

Eksplozija ubilake agresivnosti zato to je neka kreatura posekla nje- gove orahe. A onda preokret: kad bih bio knez, rekao bih svima koji su0 tome odluivali... Knez? - Eh, kad bih bio knez, to bi me bilo briga za stabla u mojoj zemlji!"1 Sta je to, kapric? Cita Osijana umesto Homera, olujno vreme, olujne strasti, hteo bi da se jednim zamahom maa oslo- bodi grevitih muka ivota, koji se polagano gasi, pa da poaljem i svoju duu tragom osloboenog poluboga.2 O ta praznina, ta uasna praznina to je oseam u grudima! - Pomiljam esto: da je jed ared samo, jedared moe pritisnuti na ovo srce, sva bi praznina bila ispunjena.3 O, ovek je tako prolazan da ak i tamo gde vrsto osea svoj ivot, tamo gde ini je- dini istinski utisak o svojoj prisutnosti na tom svetu, u spomenima, u dui svojih milih - da ak i tamo mora da se ugasi, iezne, i to tako brzo!4

Sam Bog zna koliko esto lee u postelju sa eljom, a katkad i s na- dom, da se vie ne probudi.

Moda je sutina stvari u ovome: poto je izgubio svoju slobodu je r sc pretvorio u njenu senku - Lotinu - i linost, izvukao je taan zaklju- ak: Dragi moj, nema me vie!5 Njegov ivot je izgubio smisao i on ga prekrauje nasilno, je r ne moe da povrati svoju slobodu i svoj identitet. Suzio je gotovo ni do ega obim svojih ivotnih interesovanja, ivi samo u uspomenama i seanjima na pojedine dogaaje s Lotom. Fetiizacija dobija razmere ludila, opsesivne fiksacije: Danas sam sedeo na mestu, gde ste vi nedavno sili s koije...6 Tragika je u tome to ta Lota s kia- stom povrnou prelazi preko ozbiljnosti njegovog stanja: s koliko ljup- kosti mu prebacuje zbog njegovih preterivanja!

Klajst e kasnije zapisati: Ah, ednost vedro putuje po svetovima koji propadaju.

I ovde ednost putuje kroz svet koji se rui i propada, ali bez vedri- ne: Verter je slomljen svojom propalom ljubavi i vidi sve cm o. U njega

1 Ibid., str. 75.Ibid., str. 76.

5 Ibid.Ibid., str. 77.Ibid., str. 79.

(i Ibid.

39

postoji tesna funkcionalna veza izmeu raspoloenja, linog udesa i na~ ina na koji vidi svet. D okje u emocionalnoj ravnotei, sveje oko njega lepo, Ijupko, zanosno. Kad doivi ljubavni slom sa Lotom, sve postaje crno, uasno, pusto i besmisleno.

Sumnja u isceliteljsku mo religije, nekome moe pomoi, nekome ne moe, i ta ako nije izabran da mu pomogne?

Srean je to g a je oslovila sa dragi Vertere. Sree jednog mirnog ludaka i saznaje stranu priu: bio je srean i bilo mu je dobro samo onda kad je bio van sebe, uvek hvali to vreme. Tad je leao u ludnici i nita nije znao o sebi - zavri priu starica, majka ludakova. Vertera to pogaa kao grom iz vedra neba: Boe na nebesima, zar si odredio za sudbinu ljudima da ne budu sreni pre nego to dou do razuma i onda kada ga ponovo izgube! Bednie! A kako ti samo zavidim na tvojoj turobno- sti, pomuenosti tvoga uma, u kojoj sahne! Ti izlazi, pun nade, da na- bere cvea svojoj kraljici - u zimu - i tuguje kad cvea ne nalazi i ne shvata zato ga ne moe nai. A ja - ja izlazim u polja bez nade, bez svrhe, i vraam se kui kao to sam i poao... O, blaeni stvore, ti koji moe nedostatak svoje sree pripisati nekoj zemaljskoj zapreci. Ti ne ose- a! ne osea da to u tvom razorenom srcu, u tvom rastrojenom mozgu lei tvoja beda, u kojoj ti ni svi kraljevi sveta ne mogu pomoi.ul

Albert mirno i spokojno pria o ludilu pisara koji se zaljubio u Lotu, bio otputen i na kraju poludeo. ,Ja te molim... Eto, vidi, svreno je sa mnom, ne mogu due izdrati.2 Kako me progoni taj lik! Ispunjava mi svu duu, i najavi i u snu! Ovde, kad sklopim oi, ovde u mome elu, gde je sjedinjena mo unutranjeg vida, stoje njene crne oi. Ovde! Ne umem ti to izraziti. Ako sklopim oi, eto ih: poivaju preda mnom kao more, kao ponor, ispunjavaju svest u mome elu.3

Ima li objanjenja ovom ljubavnom ludilu? Poetna privianost je po- stojala i pokrenula celu stvar, ali ludilo je nastalo onog trenutka kad je saznao da je Lota verena i, jo vie, kad mu je otvoreno stavila do znanja da sem prijateljstva ni na ta drugo ne moe raunati. Dakle, sindrom zabra- njenog voa. Ali ne samo to: tu tenziju ludila neprekidno je podravalo Lotino nesvesno koketiranje sa Verterom, mala nada je uvek bila prisutna, makar u nesvesnom, ili,jo gore, te mrvice naklonosti podscale su njego- vo ludilo dajui mu taj karakter upravo zato to vie nije bilo nikakve nade!

Sad dolazi sumiranje posledica njegovog ljubavnog ludila, detaljan opis njegovog rastrojstva: Malodunost i zlovolja putali su sve dublji

1 Ibid., str. 83.2 Ibid., str. 84.3 Ibid.

40

I

koren u Verterovu duu; sve su se vTe preplitali i obuzeli, malo-po- nialo, celo njegovo bie. Harm onija njegova duha bila je sasvim razore- na... Teskoba srca razjela je preostale sile njegova duha, njegovu ivah- nost i otroumnost..."1

Verter ovako opisuje i definie odnos Alberta prema Lod, svakako na pozadin i svojih emocija: Njegove su se misli i sada, uz put, zadrale na tom predmetu. - Da, da - govorio je samome sebi, potajno krguui zubima - to je to prisno, prijateljsko, neno ophodenje, to u svemu su- deluje, ta spokojna, trajna vernost! Ta to je sitost, i ravnodunost! Pa zar ga svaki bedni posao ne privlai vie nego ta draga, ta prekrasna ena? Zna li on ceniti svoju sreu? Zna li potovati nju kako ona to zasluuje?2

Tragika Verterova je u tom e to on zastupa beskom prom isnu ro- mantinu ljubav, dok su i Lota i Albert obine malograanske spodo- be koje ne mogu ni da naslute veliinu i intenzitet Verterove ljubavi. Verter stvar predstavlja tako kao da je samo Albert sitni ziheraki ma- lograanin, dok to isto vai i za njegovu Lotu, ali ludilo ljubavi ne do- puta mu da to uvidi. A nita mu ne bi ni vredelo. Svestan je da e ga ona oterati u smrt. Jadikuje: Nema tebi spasa, nesrenie!3 Kako ga samo razdire i na sve strane baca to ludilo. Nou je dotum arao do pla- ninskog ponora i uivao u milju zamiljajui kako e se bacivi dole, sve svoje muke i patnje survati sa sobom i kako e sve otploviti s bukom valova, proganja ga agresivna elja da s onom olujom razdire oblake, zaore u valove!

Zaklinje se da mu je ljubav prema njoj najsveja, najistija, najbratski- ja i zgraava se to je sanja kako je dri u naruju, stisnutu vrsto na svoje grudi, kako obasipa poljupcima njene usne, pogled mu se utapao u pijan- stvo njenih ociju, pita se da li je zasluio kaznu to jo i sada osea blaen- stvo prizivajui od sveg srca u pam et one arke radosti, a onda: Lota! Lota! A svreno je sa mnom. Svest mi se muti, ve mi nedelju dana nedo- staje snage da doem k sebi, oi su mi pune suza; nigde mi nije dobro, svuda mi je dobro; nita ne elim, ne traim nita; bilo bi bolje da odem.4

Lota, malograanka, stalno ga uverava, hoe da ga svede na svoju malograansku meru: Vertere, vi moete, vi nam morate dolaziti, samo, umereno. O, zato ste se morali roditi s tom estinom, s tom strau, kojom neob