Zanimljivosti Severne Amerike

Severna Amerika je jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu i time privlači sve veći broj ljudi iz raznih krajeva da krenu u obilazak ovog kontintenta, trećeg po veličini. Ogromni gradovi nude razne zabavne, ali i kulturne sadržaje – od velikih klubova do najopremljenijih muzeja na svetu. Takođe, razna prirodna bogatstva nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Ako ikada budete u nedoumici na koja mesta da svratite pri obilasku Severne Amerike, pogledajte sledeće predloge i nećete pogrešiti.

Kanjon reke Kolorado Kanjon reke Kolorado, Arizona,

SAD Čudo prirode, kanjon reke

Kolorado, proglašen je nacionalnim parkom i privlači oko četiri miliona turista godišnje. Dugačak je 446 kilometara, širok 29 kilometara i dubok preko 1.500 metara. Kanjon je poznat po veličini i složenom reljefu koji čine stene sa izuzetno oštrim liticama, doline i duboki klanci. Stene kanjona menjaju boju tokom dana, od zlatnožute ujutro do tamnoružičaste uveče. Po mesečini, stene su bele i tamnoplave boje.

Nijagarini vodopadi Nijagarini vodopadi,

Ontario, Kanada Najpoznatiji vodopadi na

svetu se sastoje od tri velika vodopada na reci Nijagari. Količina vode koja njima protiče je ogromna i nikada ne prestaje da teče, čak ni zimi kad su temperature ispod nule. Od 2006. godine postoji i razlog više da posetite Nijagarine vodopade, a to je spomenik Nikoli Tesli koji je imao velikog udela u izgradnji prve hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima.

Mesa Verde Mesa Verde, Kolorado,

SAD Zbog kulturne i istorijske

vrednosti, nacionalni park Mesa Verde nalazi se pod zaštitom UNESCO-a. Drevni narod Pueblo sagradio je Mesa Verde između 1190. i 1260. godine.

Turistima je najprivlačniji deo nacionalnog parka naselje u steni Cliff Palace. Sastoji se od 23 okrugle prostorije u kojima su se obavljale ceremonije zajednica koje su tu živele. Cliff Palace je napušten zbog suše oko 1300. godine.

Dolina Smrti Dolina smrti, Kalifornija,

SAD Iza ovog zastrašujućeg

imena krije se najtoplije, najsušnije i najniže mesto u Severnoj Americi. Ostali nazivi mesta u Dolini smrti su takođe zloslutni – Mrtvačev prolaz, Kanjon suvih kostiju i Pogrebne planine. Uprkos surovoj klimi koja vlada, Dolina smrti bogata je biljnim i životinjskim svetom. Cveće dugačko i do dvanaest kilometara ne viđa se svaki dan, a ako vam se ukaže prilika obavezno prošetajte cvetnim tepihom.

Kristalna pecina Kristalna pećina,

Čivava, Meksiko Nekoliko stotina metara

ispod planine Naika, Kristalnu pećinu slučajno su pronašla dva rudara 2000. godine. Pećina je duga oko 300 metara i u njoj se nalaze najveći kristali na svetu. U Kristalnoj Sikstinskoj kapeli, kako ju je nazvao jedan geolog, turisti se mogu zadržati samo deset minuta, jer je tempertura preko 58 °C. Takođe, turisti moraju biti oprezni, jer su ivice ogromnih kristala izuzetno oštre.

Alkatraz Ostrvo-zatvor Alkatraz,

San Francisko, SAD Alkatraz je ostrvce u zalivu

San Francisko, poznatije kao najbolje čuvan zatvor iz kojeg niko nikad nije pobegao. Ako želite da vidite mesto na kome je jedan od najvećih kriminalaca, Al Kapone (Alphonse Gabriel “Al” Capone), služio kaznu, uputite se trajektom koji polazi iz San Franciska, sa doka 33. Sve ćelije otvorene su za turiste i izlepljene fotogafijama najvećih kriminalaca.

Djavolji most Đavolji most, Arizona,

SAD Đavolji most se nalazi u

nacionalnom parku Sedona i predstavlja pravo čudo prirode. Most je širok, ali provalija koja se nalazi ispod duboka je oko petnaest metara, pa otuda i naziv mosta Đavolji. Ako se zagledate u provaliju, možete videti sitnice koje su ispale posetiocima, a kad pogledate u daljinu bićete oduševljeni savršenstvom prirode koja okružuje most.

Veliki koralni greben Veliki koralni greben, Belize Veliki koralni greben je podvodna

pećina, prečnika 300 metara i nalazi se u Karipskom moru, bluzu obale Belize. Gledano sa visine, to je plava rupa, gotovo savšeno kružnog oblika. Plava rupa se sastoji od mnoštva tunela, manjih pećina i prolaza, za koje se veruje da vode čak i do kopna, što je zaista retka geografska pojava. Morske sase i druge neobične morske vrste – leptir riba, riba anđeo, hamlet, pa čak i neke ajkule čine ronjenje u Plavoj rupi nezaboravnim iskustvom za sve koji se odluče da zarone u dubine Karipskog mora.

Njujork Velika jabuka, kako Njujork

popularno nazivaju, ima mnogo da ponudi: Kip slobode, Tajms skver, Empajer stejt bilding, Central park, Brodvej… Barovi, klubovi, pozorišta, galerije, koncerti i još mnogo toga – u Njujorku svako može naći ono što ga zanima. Šta još da vam kažemo? Njujork nikad nećete zaboraviti i uvek ćete tražiti način da mu se vratite!Njujork ima 8.000.000 stanovnika koji se medjusobno sporazumevaju na engleskom jeziku.Zahvaljujuci mnogim etnickim grupacijama govori se vise od 80 jezika

Empajer stejt bildingEmpajer stejt

bilding je u Njujorku.Zgrada

ima 102 sprata.Izgradjena

je 1931.godine.Najv

isa zgrada u Njujorku.

Mamutska pecina Nastanak Mamutske

pecine je delo reke Gren I njenih pritoka poslednjih 25 miliona godina.U ovoj pecini pronadjeni su fosili ramenosaca, korala.Ostaci koplja svedoce da su tu ziveli Indijanci pre vise od 4.000. godina.Pronadjeni su veliki broj mumija I logorista.Korisi sa za lecenje o tuberkuloze.

Gornje jezero Gornje jezero

siroko je 25.744km

kvadratnih.Ono ima

temperaturu od 2 do 5 stepeni.U jezeru se

ulivaju vise od 200 pritoka.

Yellowstone Yellowstone je

dugacak 102 km,a sirok 87km.Povrsina je 8.987 km kvadratnih

Vulkan Sv. Helena Vulkan Sv. Helena

je aktivni vulkan.Najpoznatija erupcija je bila kalifornijska eksplozija 18.maja-1986.godine.Poginulo je 57 ljudi I 250 domova.Nalazi se severoistocno od Portlanda.

Redwood-necionalni park Redwood je

nacionalni park u SAD-u duz obale Kalifornije.Sadrzi 133.000 hektara sume.Pored drveca ocuvane su i flora I fauna(biljni I zivotinjski svet).

Misisipi Misisipi (engl. Mississippi) je reka u

centralnom i jugoistočnom delu SAD. Dugačka je 3.778 km, a od izvora njene pritoke reke Misuri 5.969 km. Misisipi je najduža reka Severne a sa Misurijem je četvrta po dužini u svetu (posle Amazona, Nila i Jangcekjanga). Površina sliva Misisipija iznosi oko 3.275.000 miliona km². Plovan je na dužini od oko 3.130 kilometara, a njegov izvor je 1832. godine otkrio Henri Skulkraft.

Za početak reke uzima se mesto gde ona ističe iz jezera Itaska u severnom delu savezne države Minesota. Iz jezera ističe na nadmorskoj visini od 450 metara. Misisipi se uliva u Meksički zaliv preko delte koja ima tri glavna rukavca i nekoliko manjih.

Na reci se javlja visok vodostaj u proleće, kada se topi sneg, kao i leti kada na ovom prostoru padaju obilne kiše. Pošto su šume koje su se nalazile oko reke uništene, sada se reka često izliva i pričinjava veliku materijalnu štetu. Najveća poplava je bila 1927. godine.

Plemena Indijanci podarktika u Kanadi i Aljasci

 su: Cree, Chipewyan, plemena Kutchin i Khotana i niz drugih manjih plemena. Njeni česti simboli su krplje, kanu, tobogan, snežne naočare. Odeća je krznena. Lov i ribolov im je glavno zanimanje.

Indijanci Severozapadne obale su najbogatija plemena Indijanaca Severne Amerike. Oni nastanjuju područje uz Pacifičku obalu Severne Amerike od Kalifornije na jugu, do zaliva Jakutat u Aljasci na severu. Predstavnici ove kulture pripadaju velikim grupama poznatim kao Kwakiutl, Tsimshian, Tlingit, Haida, Bella Coola, Coast Salish i manja plemena iz Kalifornije, Oregona i Vašingtona. Društva sa juga ovog područja znatno su siromašnija, a i njihove zajednice su znatno manje. Ovom krugu pripada kultura gradnje velikih totema, gradnje kedrovih kuća sa krovovima na dve vode, prekrasno tkanje chilkat-ogrtača, okrenutost moru, izgradnja drvenih velikih kanua i nadasve veoma poznate svečanosti poklanjanja 'potlach'.

Indijanci sa Platoa naseljavaju kraj u području reke Kolumbije. Ovde je raširena kultura ribara i kopača korenja camas i shanataque. Plemena ovog područja pripadaju grupama Shahaptin, Waiilatpuan, Salishan, Kitunahan, Chinookan, Lutuamian i Athapaskan. Oni su se sezonski pokretali u potrazi za ribom i biljem.