ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA TRANSPORTA

ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ

Železnički saobraćaj danas zauzima drugo mesto po obimu prevoza tereta (posle morskog) i putnika (posle automobilskog). Po ukupnoj dužini mreže puteva (oko 1,2 mil. km) on zaostaje iza automobilskog i vazdušnog transporta. Glavna funkcija železničkog saobraćaja je prevoz masovnih industrijskih i poljoprivrednih tereta (ugalj, čelik, žito i dr.) na velika rastojanja. Karakteristična osobina železničkog saobraćaja je masovnost prevoza, veća sigurnost, regularnost kretanja i manja zavisnost od prirodnih uslova, vremena i godišnjeg doba, nego drugih vrsta saobraćaja. Danas se razvijaju nove vrste železničkog transporta – lokomotive na vazdušnom ili magnetnom jastuku, monošinske pruge, železničke linije s automatskim obrtanjem pravca, superbrzi vozovi itd. Elektronsko praćenje i sigurnosni uređaji su povećali tačnost i bezbednost saobraćaja. Najveću železničku stanicu ima Čikago, sa 60 koloseka.

Železnica je uspostavila prve urbane sisteme i omogućila pristup resursima i tržištima prostranih teritorija.

Svoju pravu afirmaciju, železnički saobraćaj doživljava u SAD.

Prva pruga otvorena na liniji Baltimor – Ohajo 1830.g. Prva transkontinentalna linija Njujork – San Francisko 1869.g.

DRUMSKI SAOBRAĆAJ

Drumski saobraćaj ima vodeću ulogu u prevozu putnika (80% svetskog prometa putnika), a takođe roba na kratka i srednja rastojanja (“od vrata do vrata”) .Među drugim vrstama saobraćaja vodeći je i po dužini mreže saobraćajnica (24 mil. km, ili 70% svetskog saobraćajnog sistema). Modernizacija drumskog saobraćaja ide u dva pravca – modernizacija automobilskog parka i modernizacija drumske mreže. Zahvaljujući specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i tečne terete, kontejnerovoza, panelovoza, rashladnih trejlera i dr., drumski saobraćaj je počeo uspešno da konkuriše železničkom transportu.

VODENI SAOBRAĆAJ

Početkom 19. veka uspostavljene su prve redovne pomorske linije širom sveta, posebno između Evrope i Severne Amerike. Saobraćaj na njima su održavali brzi jedrenjaci – kliperi.

Prvi brod na mehanički pogon (Clermont) konstruisao je 1807. godine Robert Fulton. “Klermon” je održavao redovan saobraćaj na reci Hadson, SAD. • Parobrod Savannah je prvi prešao Atlantik 1919. godine (Njujork – Liverpul) za 29 dana.

Prva redovna transatlantska putnička linija uvedena je 1838. godine. Značajna unapređenja parobroda predstavljali su uvođenje elise (1840) i čelične

armature (1860). U periodu 1840-1870. godina razvitak jedrenjaka kulminira. Godine 1850. učešće parobroda u tonaži svetske mornarice iznosilo je samo 6%, a

1892. god. već 50%. Istorijski značaj ima brod „Protos“ 1880. g. On je dovezao na Londonsko tržište

zamrznuto meso iz Australije, čime je počeo prekookeanski prevoz lako kvarljivih proizvoda – mesa, maslaca, citrusovog voća, banana itd. Krajem prošlog veka u Baltičkom moru počeli su koristiti prve feribote za prevoz železničkih kompozicija.

MORSKI SAOBRAĆAJ ima prvorazredni značaj za ostvarivanje spoljne trgovine. On obezbeđuje oko 4/5 ukupnog transporta u međunarodnoj trgovini. U njemu je posebno veliki udeo prevoza tereta (nafte, derivata, ruda, uglja, žita itd.). Morskim transportom se preveze preko 5,5 mlrd. t tereta godišnje. Morski transport preveze relativno mali deo ukupnog fizičkog obima prevezenog tereta, ali zbog velikog prosečnog rastojanja (7-8 hilj. km) na njega otpada 60% od ukupnog svetskog prevoza robe. Rokovi dostave roba u vodenom transportu su najveći. To je povezano kako s velikim rastojanjima, tako i sa činjeniocom da je svetska trgovačka flota jako zavisna od međunarodne trgovine naftom. U porastu su međunarodni morski prevozi rasutih tereta, posebno uglja, žita, nerudnih sirovina.

Uporedo sa interkontinentalnim, međunarodnim transportom, morski transport ostvaruje u velikom obimu prevoz tereta sa velikom i malom kabotažom u granicama svoje zemlje. Velika kabotaža – to je plovidba brodova između luka različitih morskih basena (na primer Vladivostok – Novorosijsk – Arhangelsk), mala kabotaža predstavlja prevoze između luka jednog mora (Bar – Bari).

Po obimu tereta (29 trln. t-km) i proizvodnosti rada morski saobraćaj mnogo prevazilazi druge vrste saobraćaja. Cena prevoza tereta morskim putem je najniža od svih vrsta saobraćaja. Proizvodnost rada u morskom transportu je 5-6 puta veća, nego u železničkom i rečnom, a cena je gotovo 2 puta manja, nego u tom vrstama transporta. Najefikasnije je korišćenje morskog saobraćaja pri prevozu tereta na velika rastojanja. Morski prevoz u unutrašnjem prometu (mala kabotaža) je manje efikasan.

Luke su važna komponenta, uporedo s flotom, u vodenom transportu. U svetu ima preko 700 opremljenih luka. Njihove mogućnosti su veoma različite. Najvažnije karakteristike luka su promet robe, specijalizacija po vrstama robe, maksimalna tonaža brodova koji mogu ući u luku, proizvodnost kompleksa na keju, brodska mesta, odnos između utovara i istovara robe itd. Stvaraju se lučko-industrijski kompleksi za doradu uvozne ili izvozne robe ili za reeksport, specijalizovani kejovi za drveni materijal, žito, ugalj, kontejnere, automobile itd. Lučki uređaji su skupi i složeni.

U Tihom okeanu se nalaze najveći lučki kontejnerski terminali. Po broju prometa kontejnera se ističu Singapur, Hongkong, tajvanske luke (Gaosjun), lučki region Los Anđeles – Long bič, luka u tokijskom zalivu itd.Veliki promet robe imaju neke izvozne luke za naftu, ugalj (Ričard Bej), rude (Tubarao u Brazilu, Dampir u Australiji) itd.

Luka Roterdam može istovremeno da primi 375 morskih brodova. U ovu luku godišnje uđe 60.000 morskih brodova i 300.000 rečnih brodova, šlepova i barži. Jedino centralizovani sistem upravljanja sa obale može da obezbedi sigurno kretanje brodova u luci i na prilazima.

VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ

Vazdušni saobraćaj, brz ali skup, ima najveći značaj u međunarodnom prevozu putnika na velikim distancama; manji značaj ima teretni vazdušni saobraćaj i u ukupnom obimu prometa tereta svih vrsta ovaj vid saobracćajnog transporta tereta i roba zauzima beznačajan udeo(deo procenta).

Infrastrukturu vazdušnog transporta predstavlja mreža aerodroma međunarodnog i lokalnog značaja. Aerodromi imaju ulogu da upravljaju letovima, primaju putnike, organizuju njihove usluge itd. U međunarodnim vazdušnim vezama učestvuje preko 1.000 aerodroma.