Žan pol vernan-vaseljena bogovi ljudi

5/28/2018 an Pol Vernan-Vaseljena Bogovi Ljudi

1/157

?an-Pol VERNAN

Vaseljena, bogovi, ljui

ALEF rp


2/157

Naslov knjige an-Pjera Vernana Vaseljena,bogovi, Ijudigovori da su mitovi sveobuhvatnostivota. U njima je sauvana tajna stvaranja, odnosbogova prema stvaranju, ali i ovekov poloaj na

ovom i na onom svetu. Put grkih mitova vodi odpri dadilja (kako je to rekao Platon) do tragedi-ja na antikim pozornicama. Ali, taj se put nasta-vio do ekspira, Rasina i Korneja, da bismo ih po-novo sreli u Frojdovoj psihoanalizi, kao i u sva-kodnevnom ivotu i ponaanju savremenog o-veka: u ubistvima, preljubama i incestima, u kaz-

nama i herojstvima, u odnosu ivota prema smr-ti, ovozemaljskog prema zagrobnom ivotu, u o-vekovim lutanjima kroz zasede i zamke ivljenja.

Vernan je prie objavljene u ovoj knjizi naj-pre priao svome unuku, da bi ih zatim, u netokompleksnijem obliku, priao svojim prijatelji-ma, u letnjim veerima na nekom grkom ostrvu.

ivot i svet saeti u ovim mitovima - eli da namkae Vernan - ne zahtevaju od nas da zaobie-mo stvarnost i savremenost. Naprotiv, on eli danam kae, u stvari, da stvarnosti i savremenosti unekom zasebnom obliku i nema.

Potreba deaka za dedinom priom, kao ipotreba prijatelja da ih Vernan - peva pria -

podseti na te slavne antike dogaaje govori daje dananja elja za prianjem pria neophodna,da ona u svakom biu budi radoznalost da saznata se to dogaalo u onim vremenima, in illotempore,kada su ljudi i stvari dobijali oblik kojise danas polako ali sigurno troe u velikoj brzi-ni i praznini ivljenja, u vremenu kada se gubi

bogatstvo jezika, poto se i on prilagoava datimokolnostima. Zbog toga svi mi znamo da je gu-bitak veze sa onim vremenima11gubitak mogu-nosti da se razume ovek i da se prihvati svet.- B. Kuki


3/157

ALEFBiblioteka asopisa GradacUrednik Branko K uk i52. knjiga

AsALEFZatitni znak Biblioteke jealhemijski simbol za Sublimaciju


4/157

an-Pjer VERNANVaseljena, bogovi, ljudi

Prevela sa francuskogA l eksandra M ani


5/157

ab-Pjer Vernan Vaseljena, bogovi, IjudiNaslov originalaJean-Pierre Vernant, L univers, les dieux, les hommes,Editions du Seuil, Paris, 1999-

Oprema Mile Grozdani

RecenzentJovica Ain

IzdavaiBranko Kuki iUmetniko drutvo Gradac, aak - Beograd

tampatamparijaZ uhra Beograd, Vitanovaka 15

Ce livre a t publie grace a Ia participation du Ministerefran^ais des Affaires Etrangferes et du Service de Coope-ration et dAction Culturelle de lAmbassade de France enYougoslavie, dans le cadre de son programme daide a lapublication

Branko Kuki

Tira 500


6/157

Vaseljena, bogovi, ljudi


7/157

7/

^redgovor l S i o j ed nom ... Tako sam u po-etku naraeravao da naslovimovu knjigu. Na kraju sam re-io da taj naslov zamenim dru-

gim, eksplicitnijim. Ali na samom poetku dela, moram se-bi da dozvolim da se setim ta je to to u ovom naslovu od-

jekuje i ta stoji iza ovih tekstova.

Pre etvrt veka, kada je moj unuk bio dete i letovao samnom i mojom enom, meu nama je uspostavijeno

pravilo jednako vano koliko i redovna toaleta i obroci:svake veeri, kad bi dolo vreme da ilijen poe u krevet,saekao bih da me pozove iz svoje sobe, esto pomalo ne-strpljivo: ipe, pria, pria! Seo bih pored njega i ispri-

ao mu neku grku iegendu. Bez prevelike muke crpeosam ih iz repertoara mitova uz koje sam provodio vremeanalizirajui ih, ralanjavajui, uporeujui, tumaei upokuaju da ih razumem, ali sam ih njemu prenosio nadrugi nain, u naletu, kako god da mi je biio zgodno, ona-ko kako se pria bajka, ne brinui ni o em u drugom osim

da tokom pripovedanja, od poetka do kraja, pratim nitprie u njenoj dramskoj napetosti: bio jednom... Dok jesluao, ilijen je izgledao srean. I ja sam bio srean. Ui-vao sam u tome da neposreno, iz mojih usta u njegoveui, prenosim maio tog grkog sveta za koji sam vezan i i-ji opstanak u svakom od nas mi se, u dananjem svetu, i-

ni potrebnijim nego ikad. Uivao sam i u tome to je tonaslee do njega stizalo usmeno, u obliku koji je Platonzvao priama dadilja, poput onoga sto se prenosi s poko-lenja na pokolenje van svakog institucionalnog obrazova-nja, neproavi kroz knjige, kako bi postalo deo prtljagaznanja i ponaanja van teksta: poput pravila lepog vas-

pitanja u govoru i ponaanju, dobrih obiaja i, u tehnika-ma tela, naina hodanja, tranja, plivanja, voenja bicikla,planinarenja...

Naravno, biio je mnogo naivnosti u verovanju da do-prinosim tome da se tradicija antikih legendi odri u i-votu time to svake veeri zajmim svoj glas i priam ih jed-

nom detetu. Ali to je bilo vreme, seamo se - govorim osedamdesetim godinama - kada je mit plovio s vetrom ulea. Posie Dimezila i Levi-Strosa, groznica prouavanjamitova zahvatila je i aicu helenista koji su se zajedno samnom bacili u istraivanje legendarnog sveta drevne Gr-ke. to smo dalje ili i to su nae analize dalje napredo-

vale, postojanje mitske misli uopte postajalo je sve pro-


8/157

blematinije i doli smo dotle da smo se morali upitati:ta je to mit? Ili tanije, imajui u vidu nau oblast istrai-vanja: ta je to grki mit? Pria, naravno. Jo je trebalo sa-znati kako su te prie nastale, kako su se ustalile, preno-sile, ouvale. U grkom sluaju, dakle, one su do nas tekna samom kraju dole u obliku pisanih tekstova od kojihnajstariji pripadaju knjievnim delima svih anrova, epa,

lirike, tragedije, istorije, odnosno filozofije, a tamo, osimI l i j a d e , Odiseje i Hesiodovog Post anka bogova, one sunajee rasute, pojavljuju se u odlomcima, ponekad sa-mo u aluzijama. Tek veoma kasno, negde poetkom naeere, eruditi su skupili te mnogostruke tradicije, manje ilivie suprotstavijene, kako bi ih predstavili objedinjenje uisti korpus, kako bi ih poreali jednu za drugom kao napolicama neke Bib l io teke, da preuzmemo upravo naslovto ga je Apolodor dao svom katalogu, koji je postao jed-no od velikih klasinih dela o toj materiji. Tkko je nastaloono to se po dogovoru naziva grkom mitologijom.

Mit, mitologija, to su zaista, u stvari, grke rei veza-

ne za istoriju i izvesne odlike te civilizacije. Treba li iz to-ga zakljuiti da izvan nje nisu svrsishodne, i da mit i mito-logija postoje samo u obliku i u smislu koje su im dali Gr-ci? Istina je upravo suprotna. Helenske legende, kako bi isame bile shvaene, zahtevaju poreenje s tradicionalnimpriama drugih naroda, koje pripadaju veoma razliitim

kulturama i razdobljima, bilo da je re o drevnoj Kini, In-diji ili Bliskom Istoku, o prekolumbovskoj Americi ili oAfrici. Ako se poreenje nametnulo, to je zato to te pri-povedake tradicije, ma koliko bile razliite, pokazuju imeu sobom i u odnosu na grld sluaj zajednike takei mogu se jedne s drugima povezati. Klod Levi-Stros e

moi da tvrdi, kako oigledno uviamo, da se mit, ma ot-kuda dolazio, unapred prepoznaje kao ono to jeste i ne-ma opasnosti da e biti pomean s drugim oblicima prie.Postoji. odista. iasno obeleena razlika u odnosu na isto-rijsku priu koja se, u Grkoi. konstitniftala na neki nainnasupro t mitu, utoliko to ie htela da bude tano pripo-

vedanje dogaaia dovolino bliskih u vremenu da bi ie oo-uzdani svedoci mogli potvrditi. to se tie knjievne pri-e, re je o istoj fikciji koja se otvoreno predstavlja kaotakva i ija vrednost zavisi pre svega od talenta i umeno-sti onoga ko ju je sastavio. Ova dva tipa prie obino sepripisuju piscu koji za njih preuzima odgovornost i koji ih


9/157

9/

italakoj publici saoptava pod svojim imenom, u pisa-nom obliku.Poloaj mita sasvim je drugaiji. On se pojavljuje u ob-

liku prie dole iz dubina vremena i koja je ve bila tu uvreme kada se neki pripoveda upustio u prianje. U tom smislu, mitska pria ne potie iz mate pojedinca niti iz

stvarala&e lantaije, ve iz prenoenja i seanja. Ta tesna,funkcionalna veza sa seanjem mit ini bliskim poeziji,koja, u poetku, u svojim najstarijim ispoljavanjima, mo-e biti pomeana s procesom mitskog stvaranja. SluajHomerovog epa u tom pogledu je uzorit. Kako bi ispleosvoje prie o pustolovinama legendarnih junaka, ep naj-pre dela na nain usmene poezije, to su je pred sluao-cima sastavijala i pevala uzastopna pokolenja pevaa kojeje nadahnjivala boginja Pamenja (M nemosyne), a tek ka-snije je usledilo zapisivanje, koje je trebalo da uspostavi iuini nepromenljivim zvanini tekst.

Jo i danas, pesma postoji samo ako je izgovorena; tre-ba je znati napamet, a da bi joj se udahnuo ivot, treba jerecitovati u sebi nemim reima unutranjeg govora. I mitivi samo ako se jo uvek pripovea, iz pokolenja u poko-lenje, tokom svakodnevnog ivota. U protivnom, osta-vljen u dnu biblioteka, okamenjen u pisanom obliku, po-staje uena referenca za italaku elitu posebno upuenuu mitologiju.

Seanje, usmenost, predanje: to su uslovi za postoja-nje i opstanak mita. Oni mu nameu izvesne karakteristi-

"ne crte koje se jasnije pokazuju ako odemo dalje u pore-enju pesnike i mitske deiatnosti. Uloga koju u svakojod njih igra re ukazuje na jednu sutinsku razliku. Otka-ko je na Zapadu, s trubadurima, poezija postala autonom-

na, otkako se odvojila ne samo od velikih mitskih prianego i od muzike koja ju je pratila do XIV veka, ona je po-stala specifina oblast jezikog iskaza. Od tada svaka pe-sma predstavlja jedinstvenu, veoma sloenu graevinu,naravno, vieznanu, ali vrlo strogo organizovanu, iji surazliiti delovi i svi nivoi toliko povezani, da se ona mora

pamtiti i recitovati onakva kakva jeste, nita ne izostavija-jui i ne menjajui. Pesma ostaje ista kroz sva izvoenjakoja je aktualizuju u prostoru i vremenu. Re koja daje i-vot poetskom tekstu, javno, za sluaoce, ili privatno, za sa-mog sebe, ima jedinstven i nepromenljiv oblik. Ako se sa-mo jedna re izmeni, jedan stih preskoi, jedan ritam iz-

mesti, itava graevina pesme se rui.


10/157

10/

Mitska pria, naprotiv, nije samo, poput poetskog tek-sta, vieznana u sebi zbog mnogostrukosti planova zna-enja. Ona nije uvrena u konaan oblik. Ona uvek u se*bi nosi varijante, mnoge verzije koje pripoveda ima naraspolaganju, bira ih u zavisnosti od okolnosti, od publi-ke ili svojih sklonosti, i moe ih prerasporeivati, dodava-ti, menjati ako mu se tako uini dobro. Dokie god jeusmeno predanje legendi ivo, dokle vlada nainima mi-ijenja i obiajima neke grupe, ono se kree: pria ostajedelimino otvorena za inovacije. Kada je na kraju prona-e mitolog antikvar, ve fosilizovanu u knjievnim ili ue-nim spisima, kao to sam rekao da je grki sluaj, svaka le-genda od njega zahteva, ako hoe ispravno da je protuma-

i, da proiruje svoje ispitivanje, stepenik po stepenik: odjedne verzije na sve druge, ma koliko beznaajne, o istojtemi, zatim na druge mitske prie, bliske ili daleke, pa aki na druge tekstove koji pripadaju razliitim oblastima istekulture: knjievne, naune, politike, filozofske, pa ko-nano i na manje-vie sline pripovesti iz dalekih civiliza-

cija. Ono to zaista zanima istoriara i antropologa jesteintelektualna pozadina o kojoj svedoi nit pripovedanja,okvir u kojem je ono izatkano, a to se moe utvrditi sa-mo poreenjem pria, kroz sklop njihovih razlika i slino-sti. Odista, na razliite se mitologije mogu primeniti na-pomene koje je ak Rubo sreno izneo u vezi s Homero-

vim epovima i elementom legende u njima: ,,To nisu samoprie. One sadre riznicu misli, jezikih oblika, kosmolo-kih imaginacija, moralnih pouka, itd., to sve ini zajed-niko naslee Grka iz predklasinog doba1'1.

Dok eprka kako bi izvukao na svetlost dana te zako-pane riznice", to zajedniko naslede Grka, istraiva se

ponekad moe osetiti uskraen, kao da je tokom istraiva-nja izgubio iz vida krajnje zadovoljstvo u kojem je LaFonten ranije uivao ,,ako bi mu ispriali Magareu kou.Bez prevelikog aljenja, pomirio bih se sa time da ne ose-tim on o uivanje u prii koje sam pominjao u prvim redo-vima ovog predgovora, da mi etvrt veka kasnije, na istomlepom ostrvu na kojem sam sa ilijenom delio odmor iprie, prijatelji jednog dana nisu zatraili da im priamgrke mitove. To sam i uinio. Tada su me obavezali,

1ak Rubo, Pezija, seanje, itanje(Jacques Roubaud, Posie, Mmolre,Lccture, Paris-Tiibingen, ggingen, Eitions Isele, coll. Les Confrencesdu Divan, 1998, p. 10).


11/157

11/

uporno me ubeujui, da napiem to to sam im ispriao.Nije bilo lako. Od rei do pisanog teksta prelazak je pri-lino teak. Ne samo zato to pisanje ne zna za ono todaje telo i ivot usmenoj prii: glas, ton, ritam, pokret, ne-go i zato to iza ovih oblika izraavanja stoje dva razliitastila miljenja. Kada se na papiru doslovno reprodukujeneko usmeno izlaganje, tekst nije valjan. Kada se, napro-tiv, tekst najpre napie, itanje naglas nikoga ne moe za-varati: on nije napravijen da bude siuan; on je izvanusmenog. Toj prvoj potekoi, da se pie onako kako segovori, pridruuju se mnoge druge. Najpre treba izabratisamo jednu verziju, to znai zanemariti varijante, obrisa-ti ih, uutkati. I u samom nainu pripovedanja zadraneverzije, pripoveda uestvuje lino i postaje tuma, utoli-ko to za scenario mita koji iznosi ne postoji konanoutvren obrazac. Kako bi, osim toga, istraiva, kada po-stane pripoveda, mogao zaboraviti da je i naunik u po-trazi za intelektualnom osnovom mitova, te da u svojupriu ne ubaci i ona znaenja za koja su mu njegova pret-

hodna prouavanja omoguila da oceni njihovu teinu?Nisu mi bile nepoznate ni te prepreke ni te opasnosti.

Ipak sam napravio ovaj korak. Pokuao sam da priam kao da tradicija tih mitova jo uvek moe da se nastavi. Poeleosam da glas koji je nekada, vekovima, govorio neposrednogrkim sluaocima, a koji je uutao, dananji itaoci pono-

vo uju, i da na nekim stranicama ove knjige, ako sam u to-me uspeo, odjek tog glasa pone ponovo da odzvanja.


12/157

12/

Poreklo vasel jene

ega je bilo kada jo uvek nije bilo niega, kada nijepostojalo nita? Na to pitanje Grci su pdgpvaraU priamaT mitovima7

U poetku, ono to je prvo postojalo bio je Ponor; Gr-ci ga zovu Cbos, ta je ponor? To je praznina, mranapraznina u kojoj se nita ne moe razaznati. Prostor pada,vrtoglavice i zbrke, bez kraja, bez dna. Uhvaeni smo u taj

Ponor kao u ogromno drelo koje bi sve progutalo u istuneprozirnu no. U poetku, dakle, ne postoji nita osimPonora, slepog bezdana, mranog, bezgraninog.

Zatim se pojavila Zemlja. Grci kau Gai'a.Zemlja je na-stala iz nedara Ponora. Hto kako ona, dakie, roena posle Haosa, u izvesnom pogledu predstavija njegovu suprot-

nost. Zemlja vie nije prostor mranog, bezgraninog,bezmernog pada. Zemlja ima jasan, odreen, tano utvr-en oblik. Zbrd i mranoj nerazgovetnosti Haosa suprot-stavlja se istota, vrstina, postojanost Geje. Na zemlji jesvaka stvar odreena, vidljiva, vrsta. Geja se moe odre-diti kao ono po emu bogovi, Ijudi i ivotinje hodaju si-

gurno. Ona je pod sveta.

U dub i nam a Z eml j e: Ponor

Roen iz prostranog Ponora, svet sada ima pod. S jed-

ne strane, taj pod se die u visine u obliku planina; s druge, ugiba se nanie u obliku podzemlja. To podzemljebeskrajno je duboko, tako da je na izvestan nain, ono to se nalazi u osnovi Geje, pod vrstim i nepomerljivimtlom, ponovo bezdan, Haos. Zemlja, nastala i okrilja Po-nora, vezuje se za njega u svojim dubinama. Taj Haos Gr-

ke podsea na neku vrstu neprozime magle gde su svegranice zamagljene. U najdubljoj dubini Zemlje stoji tajizvorni haotini aspekt.

Iako je zemlja sasvim vidljiva, iako ima jasno ocrtan oblik, iako e sve ono to e se iz nje roditi imati, poputnje, jasno utvrene granice, ona ipak u dubinama ostaje

slina Ponoru. Ona je crna Zemlja. Pridevi kojima se od-


13/157

13/

reuje u priama mogu biti naiik onima koji govore o Po-noru. Crna Zemlja protee se izmeu gore i dole; izmeu,s jedne strane, tame, ukorenjenosti u Ponor koji predsta-vljaju njene dubine, a sa druge, planine ovenane sne-gom koje streme ka nebu, svetle planine iji najvii vrho-vi doseu do one oblasti neba koja je neprestano nato-pljena svetlou.

U tom boravitu koje predstavlja kosmos, Zemlja iniosnovu, ali ona nema samo tu ulogu. Ona raa i hrani svestvari, osim nekih stvorenja o kojima emo govriti kasnijei koja su proizala iz Haosa. Geja je univerzalna majka. u-me, planine, podzemne peine, morske vode, prostrano nebo, sve je to Geja, majka Zemlja, iz koje su se oni rodili. Najpre je, dakle, postojao bezdan, Ponor, ogromnodrelo u obliku bezgranine mrane provalije koja se udrugom inu otvara u vrst pod: Zemlju. Ona se die uvisi silazi u dubine.

Posle Haosa i Zemlje, kao tree se pojavljuje ono to Grci zovu Bros, a to e kasnije biti nazvano stara Lju-bav, na slikama predstavljana sa sedom kosom: to ie pr-vobitna Ljubav. Otkuda taj prvobitni Eros? Otuda to, u tapradavna vremena, jo ne postoji muko i ensko, nemapolnih bia. Taj prvobitni Eros nije onaj koji e se kasnijepojaviti s postojanjem mukaraca i ena, mujaka i enki.Od tada, tekou e predstavljati spajanje suprotnih polo-

va, to nuno podrazumeva elju svakog od njih, neku vr-stu pristajanja.

Haos, dakle, jeste re srednjeg a ne mukog roda. Ge-j a, majka Zemlja, oigledno je enskog roda. Ali, koga

ona moe voleti kada je sasvim sama s Haosom? Erosko-ji se pojavljuje kao trei, posle Ponora i Zemlje, za poe-

tak nije onaj koji vlada polnom ljubavlju. Prvi Eros je po-kreta^yasieJ^e. Ba kao to je Zemlja nastala iz Ponora,iz Zemlje e nii ono to ona dri u svojim dubinama.Ono to je u njoj bilo pomeano s njom, izbaeno je na-polje: ona raa bez potrebe da se prethodno sjedini bilos kim. Ono to Zemija porada i otkriva jeste upravo ono

to je u tjami lealcTu njoj.emlja najpre raa jednu veoma vanu linost, Ou-

ra n s, Nebo, i to zvezdano Nebo. Zatim donosi na svetPdntos, oclnosno vody, sve vode, tanije, morsku vodu;ova je re na grkom mukog roda. Zemlja ih raa ne spo-jivi se ni sa kim. Unutranjom snagom koju nosi u sebi,

Zemlja razvija ono to je ve bilo u njoj, a to, od trenut-


14/157

14/

ka kada to izbaci, postaje njen dvojnik i njena suprotnost.Zato? Zato to stvara zvezdano Nebo jednako sebi, kaojednako vrstu, jednako postojanu repliku, jednake veli-ine. Tada Uran lee na nju. Zemlja i Nebo predstavljajudva preklopljena nivoa vaseljene, pod i svod, jedno ispodi jedno iznad, koji se potpuno prepokrivaju.

Kad Zemlja rodi Ponta, Morske vode, on je ispuni iprodre u njenu unutranjost, i ogranii je u obliku velikihtenih prostranstava. Morske vode, poput Urana, predsta-vljaju suprotnost Zemlje. Ako je Zemlja vrsta, kompakt-na, i ako se stvari u njoj ne mogu meati, Morske vode, nasuprot tome, jesu samo bezoblina i neuhvatljiva te-nost: njene vode se meaju, spojene i stopljene. Na povr-ini, Pont je svetao, ali u dubinama je potpuno taman, toga, poput Zemlje, vezuje za haotinu stranu.

Tako se svet gradi poevod tri prvobitne tvari: Haosa,GejeiErosa, a zatim i dve tvari koje je rodila Zemlja; Ura-na i Ponta . To su istovremeno prirodne slle i boanstva.Geja, to je istovremeno zemlja po kojoj hodamo i bogi-

nja. Pont predstavija morske vode i boansku mo kojojse moe odavati poast. Otada poinju da se ispisuju pri-e drugaijeg tipa, nasilne i dramatine.

kopl j enj e U rana

Ponimo s Nebom. Evo, dakle, Urana, koga je rodilaGeja, i koji je iste veliine kao i ona. On se po njoj valja, obleava onu koja ga je rodila. Nebo potpuno prekrivaZemlju. Svaki deli zemlje ima svog dvojnika u komadiuneba koji joj se pripija uz kou. Od trenutka kada Geja,

mono boanstvo, majka Zemlja, stvori Urana, koji joj ta-no odgovara, njen je duplikat, simetrini dvojnik, nalazi-mo se pred parom suprotnosti, pred enskim i mukim.Uranj est e Nebo, kao to Gejaj est eZemlja. Kada se poja-vio Uran, Ljubav je dobila drugaiju ulogu. Ne stvara vieGeja iz same sebe ono to u sebi nosi. niti Uran ono to

ve nosi u sebi, nego se iz spoja te dve moi raaiu hiarazliita od jednog i od drugog. .

Uran se neprestano izliva u Gejino krilo. Tedina aktiv-nost za koju zna prvobitni Uran jeste seksualna. ObleavaGeju neprestano, koliko god moe: on samo na to misli,samo to radi. Sirota Zemlja je tako trudna s itavim nizom

dece koja ne mogu da izau iz njenog okrilja, koja ostaju


15/157

15/

tamo gde ih je Uran zaeo. Poto se Nebo nikad ne odva-ja od Zemlje, izmeu njih nema prostora koii bi njihovojdeci, Titanima, omoguio da izau na svetlost dana i davode nezavisan ivot. Ne mogu da dobiju sopstveni oblik,ne mogu da postanu samosvoina bia ier su neorestano potiskivani u Geiino krilo, ba kao to ie i Uran bio u Ge-jinom krilu pre nego to se rodio.

Ko su deca Geje i Urana? Tu je najpre est Titana i nji-hovih est sestara Titanki. Pr\i Titan se zove Okean.On jeonai teni poias koii okruuie_yaseltenu i tee u kmg. ta-ko da je Okeanov kraj istovremeno i njegov poetak: ko-smika reka krui u zatvorenom kolu oko same sebe. Naj-mlai meu Titanima zove se K r o n. zovu ga lukaviKron. Osim Titana i Titanki, raaju se i dve troike potpu-no udovifoih Prva troika Kiklopa - Bront. Argei iSterop - monih linosti koje imaju samo jedno oko i i-ja imena govore o tome kakvom vrstom obrade metala seoni bave: grmljavina, sjaj munje. Oni su ti koji su napravi-li grom kako bi ga poklonili Zevsu. Druga trojka sastavlje-na je od onih koji se zovu Hekatonhejri, Storuki divovi - Knt, Briiarei. Gii. To su udovina bia divovskog rasta ko-ja imaju po pedeset glava i sto ruku, od kojih je svaka ob-darena uasnom snaeom.

Pored Titana, prvih pojedinanih bogova - oni nisunaprosto, poput Geje, Urana ili Ponta, imena data prirod-

nim silama - Kiklopi predstavljaju blesak pogleda. Imajusamo jedno oko na sred ela, ali to oko moe da zgromi,poput oruja koje e pokloniti Zevsu. Magina mo oka.Storuki divovi, sa svoje strane, svojom grubom snagom predstavljaju sposobnost za pobedu, savlaivanje fizi-kom silom ruku. Sila oka koje moe da zgromi za jedne,

sila ruke kadre da vee, stegne, smrvi, pobedi, da ovladasvakim biem na svetu, za druge. Meutim, Titani, Storu-ki divovi i Kiklopi su u Gejinom trbuhu; Uran se valja ponjoj.

Jo ne postoji istinska svetlost, jer Uran odrava venu no irei se nad Geiom. Zemlja tada puta svom besu na

volju. Ljuta je to u svom trbuhu zadrava decu, koja je,poto ne mogu da izau, ine naduvenom, stiskaju je, gu-e. Ona im se obraa, posebno Titanima, i kae im: Slu-ajte, va otac nas vrea, izlae nas groznom nasilju, to mora prestati. Morate se pobuniti protiv vaeg oca Neba.uvi te otre rei, Titane, u Gejinom trbuhu, obuzima

strava. Uran, uvek rasprostrt preko njihove majke, velik


16/157

16/

koliko i ona, ne izgleda im lak protivnik. Samo postednjiroeni, Kron, pristaje da pomogne Geji i da odmeri sna-ge s ocem.

Zemlja smilja veoma lukav plan. Kako bi svoju name-ru sprovela u delo, ona unutar sebe pravi jedno orue,kosir, bd r pe, koji je nainila od belog elika. Zatim taj srpstavlja u ruke mladom Kronu. On je u majinom trbuhu,tamo gde se Uran s njom spaja, vreba, eka u zasedi. Kadse Uran izlije u Geju, on levom rukom uhvati poini organsvog oca, drei ga vrsto, i odsee ga srpom koji dii udesnoj ruci. Zatim, ne osvrui se, kako bi izbegao nesre-u koju bi mu njegov postupak mogao navui, preko ra-mena baca Uranov polni organ. Iz njega, odseenog i ba-

enog preko ramena, na zemlju padaju kapi krvi, dok samorgan pada jo dalje, u morske vode. Uran, u trenutkukad je ukopljen, bolno urlikne i naglo se odmakne odGeje. Tada se zaustavio, da se otuda vie nikad ne pomak- ne, na vrhu sveta. Poto je Uran po veliini jednak Geji,nema ni komadia zemlje koji nad sobom, kad podigne

pogled, ne vidi odgovarajui komadi neba.

Zeml j a, prostor, nebo

Ukopivi Urana, po savetu i uz pomo lukavstva svo-

je majke, Kron ostvaruje temeljnu etapu u raanju ko-smosa. On razdvaja nebo i zemlju. Stvara izmeu neba izemlje slobodan prostor: sve ono to zemlja bude proiz-vela, sve ono to e izroditi iva bia, imae gde da die,da ivi. S jedne strane, prostor je osloboen, ali je i vre-me preobraeno. Dok je Uran svom teinom leao na Ge-

ji, nije bilo uzastopnih pokolenja, ona su ostajala skrive-na u biu koje ih je proizvelo. Od trenutka kada se Uranpovukao, Titani su mogli da izau iz majinog okrilja, i dai sami imaju decu. Tkko se otvara uzastopno smenjivanjepokolenja. Prostor je osloboen i zvezdano nebo sadigra ulogu tavanice, neke vrste velikog mranog baldahi-

na koji se iri nad zemljom. S vremena na vreme, mranonebo e se osvetliti, jer se sada smenjuju dan i no. as se pojavljuje crno nebo samo sa svetlou zvezda, as, na-protiv, svetlo nebo, samo sa senkom oblaka.

Ostavimo sada za trenutak potomstvo Zemlje i pogle-dajmo potomstvo Haosa. Ponor stvara decu, jedno se zo-

ve Erebos, Ereb, drugo Nyx, No. Kao neposredni nasta-


17/157

17/

vlja Haosa, tu je Ercb, a to je potpuna tama, mo crnogu istom stanju, koja se ni sa im ne mea. Sluaj Noi jedrugaiji. I ona, poput Geje, raa decu ne spajajui se nisa kim, kao da ih tvori od sopstvenog nonog tkanja: sjedne strane je to A i t b r, Eter, eterina svedost, a sa dru-ge, Hemera,Dan, Dnevna svetlost.

Ereb, dete Ponora, predstavlja crnilo svojstveno hao-su. Niks, No, priziva, naprotiv, dan. Nema noi bez dana.Kada No proizvede Etera i Hemeru, ta onda radi? Kaoto je Ereb bio tama u istom stanju, Eter je svedost u i-stom stanju. Eter je pandan Ereba. Blistavi Eter jeste deoneba gde nikad nema tame, onaj koji pripada olimpijci-ma. Eter je izvanredno iva svetlost koju nikad ne kvari ni-kakva senka. Naprotiv, No i Dan naslanjaju se jedno nadrugo, suprotstavljajui se meusobno. Otkako je prostorotvoren, No i dan se redovno smenjuju. Na ulazu u Tar-tar nalaze se vrata Noi koja vode u njeno boravite. To jemesto gde se No i Dan uzastopno pojavljuju, daju jedno drugom znake, ukrtaju se, a da se nikad ne spoje niti do-

dirnu. Kad je no, nema dana, kad je dan, nema noi, alinoi bez dana nema.

Kao to Ereb predstavija potpunu i konanu tamu,Eter otelovljuje apsolutnu svetlost. Sva bia koja ive nazemlji jesu stvorenja dana i noi; izuzev smrti, niko odnjih ne zna za onu potpunu tamu u koju nijedan zrak

sunca nikad ne prodire, a to je no Ereba. Ljudi, ivotinje,biljke ive i no i dan u tom spoju suprotnosti, dok bogo-vi, na vrhu neba, ne znaju za smenjivanje dana i noi. Oniive u neprestanoj jarkoj svetlosti. U visinama, nebeskibogovi u blistavom Eteru, dole, podzemni bogovi, ili onikoji su bili pobeeni i poslati u Tartar, koji ive u veitoj

noi, i na kraju smrtnici, na ovom svetu, koji ve predsta-vlja svet meavine.

Vratimo se Uranu. ta se desilo poto se on ustalio navisinama sveta? Ne spaja se vie s Gejom, osim u trenuci-ma velikih plodnih kia tokom kojih se nebo izliva i ze-mlja raa. Ta blagotvorna kia omoguava zemiji da izro-

di nova stvorenja, nove biljke, itarice. Ali, izvan tog peri-oda, veza izmeu neba i zemlje je preseena.

Kad se Uran odvajao od Geje, bacio je na njenu decuuasnu kletvu: Zvaete se Titani, rekao im je praveiigru rei od glagola t i t a i ne i n, zato to ste previsoko pru- i l i ruke, ispataete za nedelo kada ste digli ruku na

oca.u Iz njegovog osakaenog mukog uda, kapi pcoiue-


18/157

18/

ne po zemlji odmah su izrodile Erinije. To su prvobitne si-le ija je sutinska uloga da uvaju spomen na uvredu ko-ju je jedan roditelj uinio drugom, i da ga nateraju da is-pata, ma koliko za to trebalo vremena. One su boanstvaosvete za nedeia poinjena protiv srodnika. Erinije pred-stavljaju mrnju, seanje, pamenje uvrede, i zahtev da seza zloin plati.

Iz krvi potekle iz Uranove rane rodili su se, zajedno sErinijama, Giganti i Mel i je,nimfe velikog drvea kakvo jejasen. Giganti su pre svega ratnici, oni personifikuju rat-niko nasilje: poto ne znaju za detinjstvo niti za starost,celog ivota ostaju u punoj snazi, predani ratnikim po-slovima, skloni ubilakim borbama. Nimfe jasena, Melija-de, takoe su ratnice, isto su tako sklone krvoproliima,jer je drvo od kojeg su napravljena koplja kojima se ratni-ci slue ba ono na kojem one ive. Tako se, dakle, iz ka-pi Uranove krvi raaju tri tipa likova koji otelovijuju nasi-Ije, kaznu, borbu, rat, krvoprolie. Zajedniko ime za svoto nasilje kod Grka je Erida (r i s), arka svake vrste i u

svim oblicima, ili nesloga unutar iste porodice, u sluaju Erinija.

N esl oga i I j ubav

ta se dogoilo s udom koji je Kron bacio u more, uPont i On ne tone u morske voe, nego isplivava, pluta, ipena semena se mea s morskom penom. Iz te penastemeavine oko polnog organa, koju nose morske struje,stvara se izvanredno stvorenje: Afrodita, boginja roena izmora i nene. Ona neko vreme plovi, a Zflllffl kroi nogom

na svoje ostrvo, Kipar. Koraa po pesku, i kako proe,pod njenim koracima nie najmirisnije i najlepe cvee.Za Afroditinim tragom ide njena pratnia. Eros i Htmeros.Ljunav 1 cnja. Ovaj Eros nije onaj prvobitni, ve Eroskoji zahteva da od sada postoji muko i ensko. Ponekadse kae da je on Afroditin sin. Taj Eros je, tfafle, promenio

ulogu. On vie ne iznosi na svedost, kao na samom poetku sveta, ono to je bilo u tmini prvobitnih sila. Njegovaje uloga sada da spaja dva jasno razgraniena bia razlii-tog pola u erotskoj igri koja pretpostavlja Ijubavnu strate-giju sa svim onim to ona podrazumeva, zavoenjem, uredu, ali i Ijubomorom. Eros spaja dva razliita bia da bi

se iz njih izrodiio tree bie, koje nee biti istovetno ni sa


19/157

19/

jednim od svojih roditelja, ali ih oboje produava. Sada,dakle, postoji stvorenje razliito od stvorenja iz prvobit-nog vremena. Drugim reima, odsekavi polni ud svogoca, Kron je uveo dve sile koje se za Grke meusobno do-punjavaju, i od kojih se jedna zove Er i da. egrst. a drugaEros. Ljubav.

Erida. to je zadpvi n nkriliu iste porodice ili unutaristog oveanstva, svada, nesloga u srcu onoga to je biloujedinjeno. Eros je, naprotiv. sloga i siediniavanje onoca to je toliko razliito kao to to mogu biti muko i ensko.ETrida i Eros oboje su nastali iz istog osnivakog ina kojije otvorio prostor, otkoio vreme, omoguio uzastopnimpokolenjima da se pojave na pozornici sveta, koja je sada

otvorena.Sada e se sve te boanske linosti, s Eridom s jedne,

a Erosom s druge strane, sukobiti i krenuti u borbu. 2a- to e se boriti? Manje zato da bi uspostavili svet iji su te-melji ve na svom mestu, a vie zbog toga da bi se utvrdi-lo ko je gospodar tog sveta. Ko e biti vladar? Umesto ko-

smogonijske prie koja postavlja pitanja: ta je poetaksveta? Zato najpre Ponor? Kako je napravijeno sve to va-siona sadri?, javljaju se druga pitanja, i druge, mnogo dramatinije prie pokuavaju da na njih odgovore. Kakoe se bogovi, koji su stvoreni i koji su i sami raali, tui iunitavati? Kako e se sporazumeti? Kako e Titani mora-

ti da ispataju greh koji su poinili prema svom ocu Ura-nu, kako e biti kanjeni? Ko e obezbediti stabilnost togsveta izgraenog od jednog nita koje je bilo sve, iz noiiz koje je i svetlost proistekla, iz praznine iz koje je nasta-la punoa i vrstina? Kako e svet postati stabilan, ureen,s pojedinanim biima? Kada se Uran udaljio, otvorio je

put neprekinutom nizu pokolenja. AU, ako se u svakoj ge-neraciji bogovi tuku, svet uopte nee biti stabilan. Ratubogova mora doi kraj kako bi poredak na svetu bio ko-nano uspostavljen. Die se zavesa pred bitkama za bo-ansku vlast.


20/157

20/

Rat bogova, Zevsovo carstvo

Na pozomici sveta je, dakle, postavljen dekor. Prostorse otvorio, vreme tee, pokolenja se smenjuju. Dole po-stoji podzemni svet, postoji prostrana zemlja, vode, rekaOkean, koja sve okruuje, a gore, nep>omino nebo. Kaoto je zemlja stabilno stanite za Ijude, za ivotinje, isto ta-ko gore, u visinama, eterino nebo je bezbedno boraviteboanstava. Titani, koji su prvi bogovi u pravom smislu re-

i, deca Neba, imaju svet na raspolaganju. Oni e se sme-stiti sasvim gore, na zemaljskim planinama, tamo gde ebiti uspostavljeno i sedite manjih boanstava, najada,umskih nimii, planinskih nimfi. Svako zauzima ono me-sto na kojem e moi da ela.

Sasvim visoko na nebu nalaze se Titani, oni koje nazi-

vaju uranidi, Uranova deca, deaci i devojice. Predvodi ihnajmlai meu bogovima, a on je lukav, podmukao, surovbog. To je Kron, koji nije oklevao da odsee polni organ svom ocu. Usudivi se na tako neto, on je otkoio vasio-nu, stvorio prostor, omoguio da se rodi jedan razluen,ureen svet. Taj pozitivan in ima i svoju tamnu stranu, to

je istovremeno greh za koji e morati da plati. Naime, utrenutku kad se Nebo povuklo na svoje konano mesto,nije propustilo da na svoju decu, prve pojedinane bogo-ve, baci kletvu koja e se ostvariti, a za koju e se postara-ti Hrinije, roene iz osakaenja. Jednoga dana Kron e mo-rati da plati dug Erinijama, osvetnicama svog oca.

To je, dakle, najmlai, ali i najsmeliji meu njegovomdecom, onaj koji je svoju miicu stavio u slubu Gejine iu-kavtine kako bi udaljio Nebo od nje; Kron e biti car bo-gova i sveta. S njim, oko njega, nalaze se bogovi Titani,podreeni, ali sauesnici. Kron ih je oslobodio, oni sunjegovi tienici. Roene iz zagrljaja Urana i Geje, posto-

je i dve trojke likova, najpre zatoenih, poput svoje braei sestara Titana, u okrilju Zemlje, po tri Kiklopa i tri Heka-tonhejra. ta je s njima bilo? Sve govori u prilog pretpo-stavci da ih je Kron, taj ljubomorni, zli bog, yvek u zase-di, u strahu da se protiv njega ne kuva nekakva zavera, ba-cio u okove. On prekriva lancima tri Kiklopa i tri Hekaton-

hejra, i baca ih u svet pakla. S druge strane, Titani i Titan*


21/157

21/

ke, braa i sestre, spajae se, a posebno Kron i jedna odnjih, Reja. Ona se pojavljuje kao nekakva dvojnica Geje.Reja i Geja su dve bliske prvobitne sile. Ipak ih neto raz-likuje: Geja ima ime koje je svim Grcima razumljivo, Gejase zove Zemlja i jeste zemlja; Reja, sa svoje strane, ima li-no ime, individualizovana je, ona ne otelovljuje nikakavprirodni element. Reja ima antropomorfni, ljudskiji lik,

jasnije odreen nego Gejin. Ali u sutini, Geja i Reja sukao majka i ki, veoma su bliske, srodnice su.

U oevom trbuhu

Kron je obieao Reju, pa e i on imati decu, koja eopet izroditi drugu decu. Ona e stvoriti novo pokolenjeboanstava, drugo pokolenje individualizovanih bogova,sa svojim imenima, odnosima, oblastima uticaja. Ali podo-zrivi, ljubomorni Kron, zabrinut za svoju vlast, nema po-verenja u svoju decu. Utoliko je podozriviji poto ga je

Geja upozorila. Majka svih prvobitnih boanstava, ona jeupuena u tajne svih vremena, ona zna i ono to, skrive-no u tami njenih dubina, poiako izlazi na svetlost dana.Ona unapred zna budunost. Geja je upozorila sina da ion sam moe postati rtva svoje dece. Jedno od njegovedece, jae od njega, svrgnue ga s prestola. Otuda je Kro-

nova viast privremena. Tako on, uznemiren, preduzimamere predostronosti. im dobije dete, on ga prodere,stavi ga u svoj stomak. Tako su sva Kronova i Rejina decadospela u oev trbuh.

Naravno, Reja nije ba najzadovoljnija takvim postup-cima, kao to ni Geja nije bila zadovoljna Uranovim, kada

je ovaj spreavao decu da izau na svetlost dana. Uran iKron na neki nain odbacuju svoje oinstvo u tmini preroenja. Ne ele da se njihov porod rairi na svetlosti, kaodrvo koje, prodirui u tlo, vodi ivot izmeu neba i ze-mlje. Na nagovor Zemlje, Reja odluuje da se suprotstavinedohnom ponaanju Krona. Zato smiija lukavstvo,

prevaru, zamku, laz. Radei to, ona suprotstavlja Kronuupravo ono to njega samog odreuje, jer on je bog likav-stva, bog lai i dvolinosti. Kad je poslednje dete, Zevs,najmlai deak - kao to je Kron bio najmlai Uranov sin- trebalo da se rodi, Reja je otiia na Krit i tamo se tajnoporodila. Bebu je poverila na uvanje boanskim biima,

najadama, koje e se brinuti o njegovom odgoju u jednoj


22/157

$3

peini, kako Kron ne bi nita posumnjao, kako ne bi uopla novoroeneta. Potom, poto je deji pla brzo po-stajao sve jai, Reja je zatraila od mukih boanstava, ku-reta, da ostanu ispred peine, da igraju ratnike igre kakobi zveka njihovog oruja i raznolika buka njihove igre pri-krila zvuk glasa mladog Zevsa. Tako Kron nita nije po-sumnjao. Ali, poto je dobro znao da je Reja bila trudna,on oekuje da vidi poslednje dete koje je rodila i koje mumora pokazati. ta mu je ona donela? Neki kamen. Kamenkoji je sakrila u deije pelene. Ona kae Kronu: Pazi, ne-an je, mali je, i hop, Kron proguta umotani kamen ujednom zalogaju. itavo pokolenje Kronove i Rejine deceje, dakle, u Kronovom trbuhu, a na kraju, povrh svega, tu

je i kamen.Za to vreme, Zevs, na Kritu, raste i postaje jak. Kad po-

stane zreo ovek, padne mu na pamet da natera Krona daispata za greh protiv sopstvene dece, kao i protiv Urana,koga je opasno osakatio. Kako da se osveti? Zevs je sam.eli da Kron povrati gomilu dece koju nosi u trbuhu. U

tome e uspeti iznova zahvaljujui lukavstvu, lukavstvukoje Grci zovu metis, to jest, onaj oblik inteligencije kojiume da unapred iskombinuje svakovrsne postupke kakobi se prevario neko ko je pred vama. Zevsovo lukavstvo sa-stojaio se u tome da natera Krona da uzme neki phdrma-kon , lek predstavljen kao udotvoran, ali je u stvari sred-

stvo za povraanje. Daje mu ga Reja. im ga je Kron pro-gutao, poeo je da povraa, najpre je povratio kamen, paHestiju, koja izlazi prva, i zatim ceo niz bogova i boginja,obrnutim redom u odnosu na njihove godine. Najstarijeje na dnu, a najmlae odmah posle kamena. Kron pona-vlja, na svoj nain, izbacujui ih, roenje sve dece koju je

Reja donela na svet.

H ra na za besmr t nost

Evo, dakle, kako se grupa bogova i boginja okupila oko

Zevsa. Tada poinje ono to bismo mogli nazvati rat bogo-va, odnosno njihov sukob u bici koja e dugo ostati nere-ena i trajati tokom otprilike deset velikih godina", odno-sno hiljadu godina, jer velika godina traje sto godina.

S jedne strane, oko Krona, okupljaju se drugi bogoviTitani, a s druge, oko Zevsa, dre se oni koje zovu kroni-

di ili olimpijci. Svako je utvrdio svoje sedite, svoj logor,


23/157

^ 2?

na vrhu planine, i tuku se dugo, a pobeda nikako ne na-ginje jasno ni na jednu stranu. Pozomica sveta je, dakle,ne samo postavljena, nego i podeljena, pocepana tim bes-konanim ratom izmedu prvog pokolenja bogova i njiho-ve dece. I ovde lukavstvo ima svoju ulogu. Ta udna bitkaizmeu boanskih sila sastoji se iz vie delova. Izvesno jeda e pobeda pripasti onoj strani koja ne bude imala sa-mo grubu silu, nego i prepredenu pamet. U toj nereenojborbi ne igraju presudnu ulogu nasilje i viak sile, ve lu-kavstvo i podmuklost. Zato jedan lik, koga takoe zovuTitanom, mada pripada drugoj generaciji - on je sin Tita-na Japeta - Prometej, m ora prei na Zevsovu stranu i do-neti mu ba ono to mladom bogu jo nedostaje, a to jelukavstvo. Ta met is, inteligentan i podmukao duh, jesteono to prvenstveno omoguava da se dogaajima una-pred upravlja kako bi se odvijali u skladu s eljama.

Geja, ta velika majka, istovremeno mrana i puna sve-tlosti, nema i vrlo priljiva, objanjava Zevsu kako, da bipobedio, mora okupiti bia koja su u srodstvu s Titanima,

ali nisu na strani Titana; ona misli na tri Kiklopa i tri He-katonhejra. Titani su prvobitna boanstva koja su sauva-la bezobzirnost prirodnih sila, a da bi se sile nereda pobe-dile i potinile, upravo treba imati na svojoj strani sile ne-reda. isto racionalna bia, bia koja pripadaju samo re-du, ne bi u tome uspela. Zevsu su na njegovoj strani po-

trebne linosti koje otelovljuju moi nasilnog divljatva istrasnog nereda, a njih predstavljaju Titani.

Tako Zevs razvezuje, oslobaa Kiklope i Hekatonhejre,koji mu od tog trenutka stavljaju na raspolaganje svojusnagu. Ali sukob ipak nije okonan. Da bi u njima naao vernog saveznika, nije dovoljno samo da im Zevs vrati slo-

bodu kretanja poto ih je izveo iz mranog drela noi,gde ih je ostavio Kron, nego ih mora i uveriti da e, akose hurfu borili na niegovoi strani. imati oravo na nektar iambroziju. odnosno na hranu za besmrtnost.

Ovde se iznova? pojavljuje tema hrane, koja je ve ima-la veliku ulogu: Kroh, sa svojom nezasitom glau, prodi-

rao je svoju decu, pretvarao ih u svoju hranu; toliko sebrinuo o blagoutrobiju da je, kad je u obliku bebe dobio kamen, i njega progutao. Hekatonhejre i Kiklope, koji pri-padaju istom pokolenju kao i Titani, Zevs je uinio pra-vim olimpskim bogovima dajui im povlasticu da se hra-ne jelima za besmrtnike. Naime, ono to je svojstveno

olimpskim bogovima jeste to da se, nasuprot ivotinjama,


24/157

24/

koje jedu ta bilo, nasuprot Ljudima, koji e se hraniti hle-bom, vinom i mesom koji se obredno prinose na rtvu,oni sami pak ne hrane, ili tanije, ispijaju hranu za be-smrtnost, koja stoji u vezi s njihovom unutranjom vital-nou to se, nasuprot ljudskoj, nikada ne isrpljuje, nezna za umor. Ljudi su posle napora gladni i edni. Mora-ju ponovo da napune baterije. Bogovi nemaju tih stainih

briga. Naprotiv, njihovo je postojanje kontinuirano. Nek-tar i ambrozija koje daju Hekatonhejrima i Kiklopima je-su potvrda da su oni zaista boanstva, u punom smislu re-i. S jedne strane, prepredeno lukavstvo, s druge sirovasnaga, nasilje i izazivanje nereda, to se, preko Kiklopa iStorukih divova, okreu protiv Titana koji ih otelovijuju.

Konano, posle deset veUkih godina neizvesne borbe, ta-sovi na vagi pretegnue na stranu onih koje zovu oUm-pskim bogovima, jer se bore s vrha OUmpa.

Ko su Kiklopi? Kako oni donose pobedu Zevsu? Takoto mu daju nesavladivo oruje, grom. Uvek prisutna Ge-ja daje im sredstvo da ga naprave" ba kao to je iz svoje

utrobe izvukla beli elik srpa kojim se naoruao Kron. Iovde je ona ta koja daje materijaie. Kiklopi, sa svojim jed-nim okom, kao kovai, Hefesti pre Hefesta, imaju grom,koji e staviti na raspolaganje Zevsu da se njime siui usvakom trenutku. U Zevsovoj ruci, to je sabijena svedost ivatra neverovatne moi i delotvornosti. Shvatamo zato

Kiklopi imaju samo jedno oko: to njihovo oko je poputgroma. U svakom bii, pogled je za stare - za one koji susmisUli ove prie - bio svetlost koja izlazi iz oka. AU, iz Zev-sovog oka izai e munja. Kad god zaista bude u opasno-sti, njegovo e oko zgromiti protivnike. S jedne strane,oko za Kiklope, a s druge, za Hekatonhejre, ta udovita

neverovatnog stasa i ustostruene snage ruku, iU ak, ka-ko bi rekli Grci, koji tu ne prave razUku, snage aka, chei-r es. Hekatonhejri imaju sto aka: oni su pesnica, sila. S tadva aduta, Kiklopskim okom koje moe da zgromi i sna-gom ruke koja vlada, Zevs postaje zaista nepobediv.

U jednom trenutku bitka dostie kulminaciju. Na vr-

huncu borbe izmeu boanskih sUa, kada Zevs baci grom a Hekatonhejri se ustreme na Titane, svet se vraa u hao-,tino stanje. Planine se rue, otvaraju se ponori, iz dubi-na Tartara, tamo gde vlada No, odjednom se^dje magla.Nebo se strovalilo na zemlju, vraeno je stanje Haosa,pf-vobitno stanje izvornog nereda, kad


25/157

25/

protivnik i otac Kron, to je i nain a se iznova stvori svet,da se svet iznova uspostavi iz Haosa, iz Ponora u kojem senita ne vidi, gde je sve nered.

Jasno vidimo da se jedna od Zevsovih sila, bila to akaStorukih divova. ili oko Kiklopa, vezuje za njegovu spo-sobnost da saviada protivnika, da mu nametne svoj jaram.Zevsova vlast je viast cara koji poseduje magiju vezivanja.

Kad mu se neko usprotivi, Zevs ga oine svedosnim biemsvog pogleda i pogodi ga njegov grom. Bilo silom oka ilisilom ruke, protivnik bude savladan. U trenutku te zlo-kobne apoteoze Zevsove moi, koja kao neizostavnu eta-pu ukljuuje i privremeni povratak haosa, Titani su bae-ni na zemlju. Zevs ih je oborio biujui ih svojim gromom

i udarajui ih pesnicom Hekatonhejra. Oni padaju na ze-mlju, a Storuki divovi bacaju na njih planinu ogromnogkamenja pod kojom Titani vie ne mogu ni da mrdnu. Tibogovi, ija se sila ispoljavala kroz pokretljivost, kroz ne-prestano prisustvo, uniteni su, uinjeni nepokretnim pod teretom ispod kojeg ne mogu da se izvuku. Njihova

mo vie ne moe biti upotrebljena. Storuki divovi - Kot,Brijarej i Gij - doepali su ih i odvukli u podzemni svet.Titani ne mogu biti ubijeni jer su besmrtni, ali su poslatiu podzemni Haos, u magloviti Tartar, gde se nita ne raza-znaje, gde nema pravca, u otvoren ponor koji vodi u sre-dite zemlje. Kako ne bi mogli da izau na povrinu, Po-

sejdon je bio zaduen da napravi tvravu oko drela koje,u najveoj dubini zemlje, prestavlja uzak prolaz koji vo-di u mrani podzemni svet Tartara. Kroz to drelo, kaokroz grli na bokalu, probija sve korenje koje zemlja pu-ta u tmine kako bi obezbedila svoju stabilnost. Ba tu Po-sejdon podie trostruko utvrenje od bronze i postavija

Storuke divove kao Zevsove verne uvare. Prepreivi tajotvor, preduzeto je sve to se moglo kako ovo pokolenje Titana nikada ne bi moglo da se vrati na svetlost dana.

Zevsova vlast

Tako se zavrava prvi in. Zevs je sada pobednik. Do-bio je podrku Kiklopa i Storukih divova, ali su mu se istotako pridruile i neke titanske sile. Naroito sila boginjekoja predstavlja ceo podzemni svet, svet pakla, kao i vo-deni svet, moe mu doneti opasnu mo, a to je mo bogi-

nje Stige. Ona tee kroz dubine zemlje, tee kroz Tartar, a


26/157

261

zatim u jednom trenutku izbija na povrinu. Vode Stige

tako su mone da svaki smrtnik koji hoe da ih pije sme-sta pada zgromljen, mrtav. Stiga tokom bitke odluuje danapusti Titane, kojima pripada po poreklu, i da pree naZevsovu stranu. Pristajui uz njega, ona sa sobom dovodii svoje dvoje dece, od kojih se jedno zove Kra tos, a drugoBi ja . Kratos predstavlja silu vlasti, mo da se drugi savla-

da, mo da se nametne protivnicima. Bija otelovljuje gru-bu silu, koja je suprotna lukavstvu. Posle pobede nad Tita-nima, Zevs je neprestano u drutvu Kratosa, sile sveoptevlasti, i Bije, sposobnosti da se proizvede nasilje od kojegje nemogue odbraniti se. Kud god Zevs iao, Kratos i Bi-ja su stalno pored njega, s njegove leve i desne strane.

Kada su to videli, olimpski bogovi, njegove sestre i bra-a, odluili su da vlast pripadne Zevsu. Titani su platili ce-nu za svoju drskost, i od sada Zevs preuzima vlast. On me-u bogovima deli asti i povlastice. On uspostavlja hije-rarhizovan boanski svet, ureen, organizovan, koji e,usled toga, biti stabilan. Pozornica sveta je postavljena,

dekor je postavljen. Na vrhu viada Zevs, koji je uredio svetproistekao iz Haosa.

Postavljaju se druga pitanja. Uran i Kron su bili u mno-gom pogledu slina bia. Obojici je svojstveno to da nisueleli da vide kako ih njihova deca nasleuju. I jedan idrugi spreili su svoje potomstvo da ugleda svetlost dana.Tiprvi bogovi predstavljaju jednu boansku lozu koja od-bija da neka druga loza zauzme njeno mesto u smeni ge-neracija. Ali, osim tih slinosti, lik Urana nema nikakve ve-ze s likom Krona sa stanovita prie. Uran, koga je rodilaGeja, odmah zatim je poeo neprekidno da je obleava; ;njegov jedini cilj je da se u neprekidnom snoaju spoji sonom koja ga je rodila. Uran nema lukavstvo, on je razo-ruan. Ni na trenutak ne sumnja da bi Geja mogla poe-leti da mu se osveti.

Sa Zevsom se ocrtava jedan sasvim drugaiji svet. Nje-mu ravni biraju ga da im postane kralj. On s velikom pra-vinou deli poasti svakome prema zasiuzi. ak i osta-vlja povlastice nekim titanskim silama, koje su ih imalepre njegovog dolaska na vlast, i koje se nisu jasno stavileni na jednu stranu tokom sukoba raeu bogovima. TakoOkean, O kean s, reka koja obavija svet, nije stao ni nastranu Titana, niti olimpskih bogova. Mada je ostao neu-

tralan, ostae da bdi nad spoljanjim granicama sveta, za-tvarajui ih svojom tenom omom. I


27/157

27/

Zevs ostavlja, pa ak i proiruje povlastice Hekati, en-

skom boanstvu koje se takoe nije ukljuivalo u svau.Istina, u podeli moi kakvu je sproveo Zevs, Hekata imaposebno mesto. To boanstvo nije posebno ni nebesko nizemaljsko, ve predstavlja, u strogo ureenom mukomboanskom svetu, neku vrstu igre, zadovoljstva, sluaja.Ona moe nekome pomoi ili, naprotiv, nakoditi mu, a

da se ne zna ba sasvim zbog ega. Hekata po svojoj voljiudeljuje sreu ili nesreu. U vodi, zbog nje napreduju ilinc napreduju ribe, na nebu, ptice, a na zemlji, stada. Onaotelovljuje element proizvoljnosti u boanskom svetu,ona u njega uvodi mrvu sluajnosti. Zevs i Geja prevaziia-ze vreme, oni unapred znaju kako e se ono odvijati; He-

kata sipa malo ulja u zupanike, omoguava da svet funk-cionie na najslobodniji nain, uz izvesnu marginu ne-predvidljivog. Njene povlastice su ogromne.

Moglo bi se pomisliti da je sad sve sreeno, ali narav-no, nije tako. Dolo je novo pokolenje bogova. Na njego-vom elu je Zevs, kralj bogova, koji nije naprosto smenio

Krona, ve je i njegov protivnik. Kron je bio nepravedan,nije vodio rauna o svojim saveznicima, dok Zevs zasnivasvoju vlast na izvesnoj pravdi, brinui se o ravnopravnostitako to povlauje neka druga boanstva. On ispravijaono to je u Kronovoj vlasti bilo jednostrano, lino, zlo.Zevs uspostavlja neku vrstu odmerenije, uravnoteenije

vlasti.Vreme proiazi. Zcvs ima decu i, razume se, njegova e

deca brzo porasti, postati jaka i mona. Ipak, neto u na*inu na koji svet funkcionie predstavlja pretnju za boan-ski svet. Kako bi postala odrasla, bia moraju da rastu, aod vremena sve dotraje: i Zevs je bio malo ete u pelena- ma koje je skriveno plakalo u peini, dok su ga uvali, Sa-da je u punoj snazi, ali zar nee i on doiveti sumrak? Zari za bogove, kao i za ljude, ne doe trenutak kad stari kraljoseti da vie nije ono to je bio, kad pored sebe vidi svogmladog sina, koga je titio, kako postaje jai od njega i ka-ko uspeva u onome u emu on sad nema uspeha? Zar seto i Zevsu nee desiti? Ba kao to je Kron svrgnuo svogoca Urana, a zatim Zevs svog oca Krona, da li e i Zevsasvrgnuti njegov sin? Da, to bi se moglo ili moralo desiti,to kao da je unapred upisano u poredak vremena. Geja tozna; i Reja to zna. A Zevs, na oprezu, mora da se obezbe-di od takvog sluaja. Poredak koji je uspostavio mora biti

takav da ne moe iznova biti doveden u pitanje zbog bor-


28/157

28/

be za nasledstvo vladarskog prestola. Postavi kraij bogo-

va, gospodar sveta, Zevs nee moi da bude vlaar kaosvaki drugi. Morae da oteiovijuje viast kao takvu, nekuneprestanu i konanu vladarsku siiu. Jedan od kljueva testabilnosti nepromenljive viasti umesto niza uzastopnihvladara lei u venanju viadara bogova.

Luk avt i ne v l ast i

Prva Zevsova supruga nosi ime M et ia , a njeno imedolazi od rei za onaj oblik pameti koji mu je, kako smo videli, omoguio da osvoji viast: metis, lukavstvo, sposob-

nost da predvidi sve ono to e se desiti, da izbegne izne-nadenje, da ne dopusti da ga bilo ta ili bilo ko omete, dase nikad nezatien ne izloi iznenadnom napadu. Zevs seeni Metidom, a ona ubrzo ostaje trudna s Atenom. Zevsse pribojava da i njega ne svrgne sin. Kako da to izbegne?Ovde iznova nailazimo na temu prodiranja. Kron je jeo

svoju decu, ali nije iao do korena zla, jer je uz pomo metis,lukavstva, progutao sredstvo za povraanje i povra-tio svoju decu. Zevs eli da rei problem na radikalniji na-in. Misli da postoji samo jedno reenje: nije dovoljno da Metida bude pored njega kao supruga, on sam mora po-stati Metia. Nije njemu potrebna saveznica, drubenica,

on lino mora biti metis.Kako da to postigne? Metida imamo da se preobraava, ona dobija sve oblike, poput Teti-de i drugih morskih boanstava. Ona je kadra da postanedivlja zver, mrav, stena, ta god poeli. Izmeu ene, Me-tide, i mua, Zevsa, odvija se dvoboj lukavstvima. Ko ekoga pobediti?

S dobrim razlozima moemo pretpostaviti da Zevs ko-risti postupak koji poznajemo iz drugih sluajeva. U emuse on sastoji? Ako hoete da odmerite snage s nekom iz-vanredno obdarenom veticom ili arobnjakom, naravno,u neposrednom sukobu ste osueni na neuspeh. Napro-tiv, ako se suprotstavite na lukav nain, moda imate an-su da pobedite. Zevs ispituje Metidu: ,,Da li zaista moeda uzme svaki oblik, moe li biti lav koji bljuje vatru?Istog trenutka Metida postaje lavica koja bljuje vatru, Je-ziv prizor. Zevs je zatim pita: ,,Da li bi mogla biti i kap vo-de? - Da, naravno. - Pokai mi. im se pretvorila u kapvode, on ju je progutao. Tako je Metida dospela u Zevsovtrbuh. Lukavstvo je opet uspelo. Vladar se ne zadovoljava


29/157

29/

time da proguta svoje mogue naslednike; on od sad ote-

lovljuje, tokom vremena, u vremenskom protoku, onajlukavi predoseaj koji mu omoguava da unapred nadigrabilo ije planove da ga iznenadi, da ga zatekne. Njegovasupruga Metida, trudna s Atenom, nalazi se u njegovomtrbuhu. Atena nee izai iz trbuha svoje majke, ve iz ote-ale glave svog oca, koja je postala poput Metidinog trbu-

ha. Zevs urla od bola. Prometej i Hefest su pozvani u po-mo. Oni olaze s dvoglavom sekirom, dobro raspale Zev-sa po glavi, i uz uasan krik, Atena izlazi iz glave ovog bo-ga, mlada devica sva pod orujem, s kacigom, kopljem,titom i bronzanim oklopom. Atena, domiljata boginja,puna lukavstva. Istovremeno, sva lukavstva sveta sada su

sabrana u Zevsu. On je bezbedan, niko vie nee moi daga iznenadi. Tako je razreeno to veliko pitanje vlasti. Bo-anski svet ima gospodara kojeg vie nita ne moe dove-sti u pitanje, jer je on vlast lino. Od tada vie nita ne mo-e ugroziti kosmiki poredak. Sve se sredilo kad je Zevsprogutao Metidu i tako postao M et i dei s, mudrac, bog ceo

sainjen od metis, Promuurnosti lino.

U niverzalna m ajka i Haos

Tako je rat meu bogovima zavren. Titani su pobee-ni, olimpijci su pobednici. U stvari, nita nije reeno, jerposle pobede Zevsa, u trenutku kad izgleda da je svet ko*nano umiren, da konano vlada red, stabilan i pravian,upravo u tom trenutku Geja raa novo, najmlae bie, i-je je ime as Tifbej, as Tifon. Ona ga je zaela sjedinivise iz ljubavi, pod nagovorom zlatne Afirodite", kako kaupredanja, s mukim likom ije je ime Tartar. To je ona pro-valija koja u sebi, u svojoj dubini, predstavija zamenu, od-jek prvobitnog Haosa. Podzeman, maglovit, noni, Tartarpripada lozi potpuno razliitoj od onih nebeskih sila ka-kve su olimpski bogovi ili ak i Titani.

im su proterani s neba, baeni na dno Tartara kako bitamo ostali zauvek zatoeni, Geja je dakle odluila, da biproizvela novi, poslednji izdanak, da se sjedini ba s Tar-tarom, koji je antipod neba. Geja, kao pod sveta, nalazi sena pola puta izmeu eterinog neba i mranog Tartara.Ako bi se s vrha neba bacio bronzani naJkovanj, trebalo bi

mu devet dana i devet noi da bi desetog dana pao na ze-mlju. Tom istom nakovnju, ako bi pao dole sa zemlje, tre-


30/157

30/

balo bi isto toliko vremena da stigne do Tartara. Stvaraju-

i Urana, i sjedinjujui se s njim, Geja je izrodila itavu lo>zu nebeskih bogova. Sveopta majka, ona sve stvara, sveprevia. Ima proroanske moi i neku vrstu znanja una-pred, to joj omoguava da za vreme bitke otkrije komepoeli skrivene, zlobne, tajne puteve pobede. AU Geja je icrna, maglovita zemlja. U njoj je ostalo neto haotino,

prvobitno. Ona se ne prepoznaje u potpunosti meu bo-govima koji se stane u blistavom eteru, tamo gde nikadnema ni najmanje senke. Ona ne osea da je te linostikoje se, od vrha Otrisa do vrha Olimpa, nemilosrdno bo-re za vlast nad svetom, potuju onoliko koliko ona to za-sluuje.

Na poetku, seamo se, bee Haos. Zatim Zemlja. Ge-ja, sveopta majka, u stvari je suprotnost Haosu, ali je isto-vremeno i za njega vezana; ne samo zato to se u njenimdubinama, u Tartaru, u Erebu, nalazi haotini element,ve i zato to ona nastaje odmah posle Haosa. Izvan nje,tada na svetu ne postoji nita osim Haosa.

Bie koje e stvoriti i koje e iznova dovesti u pitanjene samo Zevsa, ve i itav olimpski boanski sistem, jestehtonsko bie u zemaljskom smislu: H ton i j e je zemlja usvojoj mranoj strani, a ne zemlja kao majka, siguranoslonac za bia koja odozgo hodaju i naslanjaju se na nju.To je monstruozno bie, divovsko, prvobitno, u obiiku u

kojem ga je Geja stvorila, jedinstven lik, neka vrsta udo-vine zveri koja ima ljudske i neljudske odlike. Jezive sna-ge, ono ima mo Haosa, prvobitnog nereda. Ima jednakosnane udove kao i Storuki divovi, ruke koje su privre-ne za ramena jezivo snano, gipko i mono. Njegove no-ge vrsto se oslanjaju na zemlju, neumome su i uvek u

pokretu. To je bie kretanja, pokredjivosti. To nije, kao unekim mitovima s Bliskog Istoka, teka, inertna masa ko-ja samo u nekim trenucima raste i dela samo kao mo ot-pora koja preti da zauzme sav prostor izmeu neba i ze-mlje. Naprotiv, Tifon je stalno u pokretu, udara, pokreenoge i stopala. Ima sto zmijskih glava, a svaka od dh sto

zmijskih glava ima crn jezik koji joj palaca iz usta. Svakaod njegovih stotinu glava ima po dva oka koja sipaju vreoplamen, osvetljavaju zmijske glave i spre sve na ta impogled padne.

A kako govori to uasno udovite? Ono kpristi mnogeglasove: s vremena na vreme, ono govori jezikom bogOva,

a ponekad, jezikom Ijudi. U drugim trenucima, urla kao


31/157

31/

sve divlje zveri koje se mogu zamisliti: as rie kao lav, as

kao bik. Njegov gias, njegov nain govora, isto tako imamnogo oblika, raznorodan je i arolik, kao to je i itavnjegov izgled udovian. Njgovo bie manje predstavijaneku posebnu sutinu, a vie zbrkanu meavinu svih stva-ri, spoj najsuprotnijih osobina i najneskladnijih crta u jed-noj jedinoj osobi. Da je to udovite, haotino po izgledu,

govoru, pogledu, pokretljivosti, moi, da je ono pobedi-lo, Zevsov poredak bio bi uniten.

Posle rata meu bogovima i stupanja Zevsa na vlast,roenje Tifbeja ili Tifona predstavlja opasnost po olimpij-ski poredak. Njegova pobeda znaila bi povratak sveta uprvobitno, haotino stanje. ta bi se desilo? Duga borba

meu bogovima bi prestala. Svet bi se vratio u neku vrstuhaosa. Ne bi se vratio u prvobitni, izvomi haos, jer je iznjega nastao jedan ureen svet, ve bi se sruio u optuzbrku.

Ti fon i l i kr i za vrhovne mo i

Tifon napada Zevsa, Bitka je uasna. Kao u vreme bor-be izmeu Titana i olimpijaca, Zevs pobeuje uz pomoneke vrste zemljotresa, prevrata meu elementima. Vodese izlivaju na zemlju, planine se rue kad Zevs zagrmi u

pokuaju a smodi udovite, da ga uniti svojom mu-njom i gromom. U samom srcu Hada, u vrdogu smrti i no-i, sve se mea, sve zjapi. Borba Tifona protiv Zevsa, to jeborba udovita sa stotinama plamenih oiju protiv ble-ska munje boanskog pogleda. Naravno, Zevsov munjevi-ti pogled, sa svetlou koju baca, nadvladae plamen koji

bacaju stotinu zmijskih giava na udovitu. Oi protiv oka.Pobeuje Zevs.

Jedna anegdota pripoveda kako je Zevs napravio gre-ku poto mu je, kad je zaspao u svojoj paiati, popustilapanja, njemu, ije je oko moralo uvek ostati budno, pamu je Tifon priao, opazio mesto gde je Zevs odloio mu-

nju, i pojurio da je uzme; ali upravo u trenutku kada jehteo da dohvati oruje pobede, Zevs je otvorio oko i sme-sta zgromio neprijatelja. Dve silc se suprotstavljaju: hao-tina i olimpijska, a koja e pobediti budnou i gromovi-tou? Konano je i tu Tifon pobeen. Tetive njegovih ru-ku i nogu, ono to u njemu otelovljuje ivotnu snagu u

svojoj borbenosti, pobedio je grom. Nepokretan je, na


32/157

njega je svaljeno stenje, i sunovraen je u magloviti Tartar,

odakle je i potekao.Druge, vrlo udne prie drugaije objanjavaju udo-vinu prirodu Tifoejevu. Te prie nastaju kasno, u II vekunae ere. Izmedu Hesiodovog Tifoeja, iz VII veka pre Hri-sta, i onoga o kojem e sada biti re, razlike velikim de-lom potiu od istonjakih uticaja.

Geja, umorna od olimpskih bogova, s Tartarom je izro-dila udovite. Ono se opisuje kao ogroman div, stopalavrsto oslonjenih na zemlju, s telom kojem nema kraja,tako da elom udara u nebo. Kad prekrsti ruke, jedna do-diruje krajnji istok, a druga krajnji zapad. Po prirodi, onspaja i mea visoko i nisko, nebo i zemlju, desno i levo, Is-

tok i Zapad. I'a haotina masa poiazi u napad na Olimp.Kad ga olimpijci primete, obuzeti nesavladivim strahom,pretvaraju se u ptice i bee. Zevs ostaje sam i sukobljavase s tim ogromnim divljakom, visokim kao svet i irokimkao vasiona. Zevs baca gromove i udara Tifona, koji je pri-moran da se povue. Tada Zevs uzima hdrpe, srp, i poku-

ava da ga pobedi, ali ga napada prsa u prsa, i tada pobe-du odnosi Tifon, jer zahvaljujui svojoj masi uspeva daopkoli Zevsa i da ga onemogui da se kree. Tifon mu ta-da odsee tetive iz ruku i nogu. Zatim odlazi, sa Zevsoviratelom na leima, i ostavlja ga u peini u Kilikiji. udovi-te istovremeno sakriva i Zevsove tetive i grom.

Moglo bi se pomisliti da je sve izgubljeno i da ovog pu-ta svet potpunog nereda odnosi pobedu. Odista, ivotinjaostaje tu, savreno zadovoljna pred sirotim Zevsom, zatvo-renim u peini, nepokretnim, bez imalo snage, s presee-nim tetivama na rukama i nogama, bez svog groma. AU kaoi ranije, na strani olimpijaca i Zevsa nalazi se lukavstvo,

promuurnost, la, prevara, pamet, i oni e odneti pobe-du. Dve linosti, Hermes i Egipan, uspevaju da vrate Zev-sove tetive a da Tifon to ne primeti. Zevs ih vraa na me-sto kao to bi se namestile bretele, i ponovo uzima svojgrom. Kad se Tifon, koji je bio zaspao, probudi i otkrije daZevs vie nije u peini, borba se nastavija u punom jeku,

ali ovog puta vodi do konanog poraza udovita.Druge sline verzije pripovedaju kako je Zevs odmah

pobeen, zatoen, ostavljen bez snage i bez groma. Luka-vi Kadmo izvrdava napade udovita. Tifon, koji misli daje sve ve gotovo, objavljuje da je vladar vaseljene i da evratiti prvobitne bogove na vlast. Hoe da oslobodi Tita-

ne i da srui Zevsovu vlast. Kralj kopile, hromi kralj, Tifon


33/157

33/

je kralj nereda koji svrgava Zevsa, kralja pravde. Tu Kad-

mo poinje da svira u sviralu. Tifon se divi njegovoj muzi-ci. Slua je, i blago utone u san. Sea se pria koje pripo-vedaju kako je Zevs digao neke smrtnike iz mrtvih kako biga oarali muzikom i pesmom. On hoe da uradi isto iprediae Kadmu da bude njegov peva, ne peva olimpij-skog poretka, ve Tifonovog haosa. Kadmo prihvata pod

uslovom da dobije bolji muziki instrument koji e mudopustiti i da peva. ta ti je potrebno? - pita Tifon. - Tre-baju mi ice za moju liru. - Znam ta eli, hoe izvan-redne ice, uzvikuje Tifon, i odmah odlazi po Zevsove te-tive. Kadmo poinje velianstveno da svira. Tifon zaspi, aZevs iskoristi tu priliku i uzme ice sa lire, odnosno svoje

tetive, vrati ih na mesto, uzme svoj grom i ponovo se spre-mi za borbu. Kad se Tifbn, protiv-kralj, suprotnost monar-hu vaseljene, probudi, Zevs moe da ga napadne, imajuipri sebi sva svoja sredstva, I da ga pobedi.

Ima jo jedna pria u kojoj lukavstvo igra istu ulogu,ali tu Tifon vie nije predstavljen kao mnogolika zver ili

kao div, ve kao morska ivotinja, ogroman kit koji zauzi-ma morski prostor. Tifon ivi u morskoj peini, gde se snjim nije mogue boriti jer Zevsov grom ne moe da do-pre do dna mora. Ponovo lukavstvo izokree situaciju. Po-to je on ivotinja s velikim apetitom, Hermes, zatitnik ri-bara - on je svog sina Pana nauio kako se lovi riba - Her-

mes, dakle, sprema jelo od riba kako bi utolio glad mor-skog udovita. Tifon zaista izae iz svoje pilje i tolikonapuni stomak da, kad poeii da se vrati u svoje skrovite,to vie ne moe, toliko se naduo. Izvaljen na obaii, predstavlja lak plen za Zevsa, koji ga bez po muke spri.

Ove prie, moda pomaio iuckaste, nose istu pouku. Utrenutku kad izgleda da je vlast konano uspostavijena,dolazi do krize vrhovne moi. Sila koja predstavija sveono protiv ega je poredak bio uspostavijen - haos, zbr-ku, nered - pojavljuje se i ugroava gospodara sveta. Zevsje naizgled razoruan. Kako bi se vratio na presto, mora pozvati u pomo drugorazredne linosti. Premda tako nedeluju, premda naizgled uopte nisu opasne, one se neplae sila nereda, a ove ne sumnjaju u njih. Tako, zahva-ljujui njihovim lukavstvima, ovi manji bogovi, ili obinismrtnici, omoguavaju Zevsu da se ponovo uzdigne i sa-uva vrhovnu vlast.

Da li je, dakle, Zevs konano stekao bezuslovnu vlast?Jo nije. Odista, pria o uspostavljanju Zevsove vrhovne


34/157

34/

vlasti ima jo jedan produetak u obliku borbe s linosti-

ma koje se zovu Gigantes, Giganti.

Pobeda na d G igantim a

To su bia koja nisu ni sasvim ljudska ni sasvim boan-

ska. Njihov poloaj je negde na sredini. Giganti su mladiratnici. Oni u vaseljeni simbolizuju ulogu ratnika, vojnogporetka nasuprot Zevsovom kraljevskom poretku. Slinisu Storukim divovima, koji takoe imaju osobine ratni-kih sila, zbog snage i nasilja koje su uveli. Videli smo ka-ko su Storuki divovi proli pored Zevsa, kako su mu se

pokorili i prihvatili njegovu vlast. Ali Giganti, koji predsta-vljaju snagu oruja, nasilje u istom stanju, snagu tela, fi-ziku mladost, poeli su da se pitaju zato oni sami ne biuzeli vrhovnu vlast. To je glavna tema rata s Gigantima.

Taj je rat pogibeljan, jer je i njih rodila Zemlja. U mno-gim povestima vidimo kako se Giganti raaju neposredno

iz Zemlje, u obliku ve odraslih boraca. To nisu ni deca ni-ti deaci, a nikako nisu ni starci: im su izali iz Zemlje,pojavili su se u obliku odraslih mladih ratnika. Na svet do-laze pod orujem, s kacigom, pod tekim oklopom, s ko-pljem u jednoj i dvoseklim maem u drugoj ruci. im suse rodili, potukli su se meu sobom, a zatim se zajedno

upustili u rat protiv bogova. U toj borbi, koja je esto opi-sivana i prikazivana, vidimo kako se olimpijci bore protivGiganata. Atena, Apolon, Dionis, Hera, Artemida, Zevs,svako od njih bori se svojim orujem. Ali, Geja objanjavaZevsu da bogovi nee uspeti da pobede svoje protivnike. :Odista, premda olimpski bogovi uspevaju da nanesu te- j ke gubitke svojim protivnicima, ipak ne uspevaju da ih Junite. A uprkos svim ranama i gubicima, Giganti i dalje |napadaju. |

Mo Giganata jeste mo jednog ivotnog doba koje sestalno obnavlja: to su mladii koji su tek uli u ratniko doba. Bogovima s Olimpa potrebno je stvorenje koje nije

boansko, kako bi ih pobedilo. Zevs se iznova naao pri-nuen da se osloni na obinog smrtnika da bi pobedio ;Gigante. Njemu je neki smrtnik nesumnjivo potreban 1upravo zato to ti mladi Giganti, koji nikad nisu bili decai koji nikada nee biti starci, izgledaju kao Ijudska bia.Oni se bore protiv bogova, a ovi ne mogu da ih unite. jOni su na pola puta izmeu smrtnosti i besmrtnosti. Nji-


35/157

35/

hov je poloaj jednako neodreen kao i poloaj mladia

u cvetu mladosti: on jo nije potpun mukarac, ali vie ni-je ni dete. Takvi su Giganti.

Plodovi kratkove nosti

Kako bi svoj poduhvat priveli srenom kraju, olimpijcisu obezbedili Heraklovu pomo. On jo nije bog, nije sepopeo na Olimp, on je naprosto dete koje je Zevs dobiosa smrtnicom Alkmenom. I on je smrtan. Herakle je tajkoji e biti poguban za rasu, pleme, phy l eGiganata, za na-rod Giganata. Ali uprkos pogibelji, bitka nije zavrena. Jo

jednom Geja igra dvosmislenu ulogu, jer ne eli da ta stvorenja, koja je izrodila pod punom ratnom spremom,budu unitena. Ona zato poiazi u potragu za nekom tra-vom, za biljkom koja donosi besmrtnost, a koja raste no-u. Namerava da je ubere u zoru i da je dade Gigantima kako bi postali besmrtni. Ona eli da olimpijci vode rau-

na o toj buntovnikoj mladosti, da se s njima sloe i da vi-e ne mogu da ih unite. Ali Zevs, upozoren na to kakvesu Gejine namere, uspeva da je preduhitri. Ba kad je tre-balo da zarudi, da svetlost padne na tlo, kako biljka ne bibila previe jasno vidljiva, on je ubere. Od tada na zemljinema ni komadia te biljke besmrtnosti. Giganti, dakle, ne-

e moi da je progutaju. Neizbeno e umreti.Ovom detalju pridruuje se jo jedan element, koji se

as pripisuje povesti o Gigantima, a as povesti o Tifonu.Pria se da je Tifon traio p b d rma k o n , napitak istovreme-no otrovan i lekovit. Taj arobni napitak, koji moe izazva-ti smrt ili spasti od bolesti, sklonile su Mo i r a i ,Mojre, en-ska boanstva koja upravljaju deobom sudbina. One Tifo-nu daju lek za koji tvrde da e mu doneti besmrtnost.Obeavaju mu udesetostruenu mo i snagu, i pobedunad Zevsom. Tifon proguta napitak, ali umesto leka be-smrtnosti, boginje su mu dale da popije ono to se zove plod kratkovenosti, biljku namenjenu smrtnicima. Toje hrana za Ijude, koji ive od dana do dana i ije se snage crpu, Plodovi kratkovenosti su oznaka smrtnosti.Umesto nektara i ambrozije, umesto dima prinesenih r-tava koje ljudi alju uvis bogovima, ta hrana kratkoveno-sti uinila je Tifona krhkim, ranjivim poput smrtnika. Isto

tako i Giganti znaju za umor i ranjivost, nemaju nepresu-nu, stalno ivu snagu bogova.


36/157

36/

Jasno vidimo kako u pozadini svih ovih povesti lei

ideja o boanskom svem koji ima svoje posebne poviasti-ce. Nektar i ambrozija su oznaka ishrane smrtnika. Zevs jeKiklopima i Storukim divovima dozvolio da jedu hranubesmrtnika kako bi potpuno postali bogovi i ostali na nje-govoj strani. Svima koji su hteli vrhovnu vlast, naprotiv,Zevs je dao hranu kratkovenosti, onu koju jedu smrtnici

i ranjiva bia. Kad u bici pobeda izgleda neizvesna, kakobi prevagnula u korist olimpijaca, Zevs ne okleva da svo-jim protivnicima da da jedu ono to e ih uiniti slabimpoput ljudi.

Na ol i mp i j skom sudu

Posle pobede nad Gigantima, konano se moe rei daje Zevsova vladavina zaista uvrena; bogovi koji su seborili na njegovoj strani zauvek zadravaju povlastice ko-je su dobili. Njima pripada nebo, mesto koje zna samo za

svetlost, istu svetlost, U donjim delovima sveta nalazi seno, tmina, Tartar ili Had: tu su pobeeni bogovi, savlada-na udovita, Giganti koji se vie ne mogu kretati, vezaniili uspavani poput Krona. Oni su na neki nain izbaeni izigre, i iz kosmosa. Na svetu, osim bogova, ima i ivotinjai ljudi. Ta bia znaju istovremeno i za no i za dan, za dobro i za zlo, za ivot i za smrt. Njihov ivot isprepleten jesa smru, kao i smrtnika hrana koju jedu.

Posmatrajui razvoj ove povesti, moemo pomisliti sle-dee: kako bi postojao jasno razgranien svet, s hijerarhi-jom i organizacijom, bilo je potrebno da najpre doe dopobune, one koju je izveo Kron kad je ukopio Urana. Utom trenutku Uran je bacio kletvu na svoju decu i zapre-tio im da e platiti za svoj greh, zapretio im je sa tisis. Za-to je tok vremena preseen tok, koji je ostavio mesta zazlo i za osvetu, za Erinije, koje ine da se gresi ispataju,za Kere. Kapi krvi prosute iz Uranovog ukopljenog udastvorile su sile nasilja po celom svetu. Ali stvari su sloenije, dvosmislenije. Izmeu nonih sila koje obavijaju svei

usled prvog, osnivakog ina ureenog kosmosa - sakaenja Urana - i sila sloge, postoji neka vrsta veze. S jednstrane, Erinije, Giganti i ratnike nimfe, a sa druge, Afrodita.

Haos je izrodio No, a No je rodila sve sile zla. Te zlsile su, najpre, smrt, parke, Kere, ubistvo, krvoprolie; t(


37/157

37/

su i sva zla: naputenost, glad, umor, borba, starost. Me-

u prokletstva koja vise nad vaseljenom treba ubrojati iAp te, prevaru, iPhilotes, ljubavnu vezu. Rodila ih je Nozajedno s ubistvom i krvoproliem. Sve te crne eneustremile su se na svet, i umesto skladnog prostora stvo-rile svet ubistava, zloina, osveta i lai. Ali ako se okrene-mo Afroditinom potomstvu, nai emo, pored dobrih si-

la, i one zle. Tu su Eros i Himeros, elja i Nena ljubav - s ove strane je sve u redu - ali i lai i prevare, exapta i ,zamke zavoenja koje u sebi kriju eretanja mladih devo-jaka i ponovo, Ljubavnu nenost, Ph i l t es.

Izmeu sfere sila ujedinjavanja, sloge, nenosti, kojomvlada Afrodita, i potomsttva none sile koja je izrodila sve

mogue nesree, postoje ukrtanja, presecanja, udvajanja:u decu Noi spadaju i zavodnike namere i ljubavna veza,kao to su u Afroditinoj sviti arobni osmesi mladih devo-jaka zajedno s iaima u ljubavnoj vezi. Prevaren ovek tumoe nai nesreu. Nije, dakle, sve belo s jedne, a cmo sdruge strane. Taj svet je stalna meavina suprotnosti.

Pokrenuvi bes osvetnikih sila, No je doprinela iz-novnom uspostavljanju svetlosti poretka u kojem su gre-si potamneli. Sa svoje strane, svetia Afrodita, ziatna Afro-dita, ima dvojnicu u crnoj Afroditi, M el a in i s,nonoj Afro-diti, mranoj spletkaici iz tmine.

Zevs je, uredujui vaseljenu, dobro pazio da iz boan-

skog sveta ukloni no, tamu, sukob. Stvorio je carstvogde, ako se bogovi i svaaju, njihove svae ne mogu da se pretvore u otvorene sukobe. Prognao je rat iz boanskezemlje i poslao ga ljudima. Sve zie sile koje je Zevs prog-nao iz olimpskog sveta postae deo ljudskog postojanja.Zatraio je od Posejdona da napravi trostruke bedeme odbronze kako bi vrata Tartara ostala zatvorena i kako No isile zla ne bi mogle vie da se popnu do neba. Istina, one jo postoje na svetu, ali se Zevs obezbedio.

Ako meu bogovima doe do svade koja bi se moglaizroditi u neto gore, odmah svi budu pozvani na velikoslavlje. Pozivaju i Stigu, koja dolazi sa ziatnim vrem u ko-jem su vode Pakla. Dve boanske sile u sukobu uzimajutaj vr, prosipaju vodu na zemlju, obave ritualno pranje,piju i zaklinju se sveano da nisu odgovome za svadu, daje njihov cilj pravedan. Naravno, jedna od te dve sile lae.im popije boansku vodu, ona padne u komu, u nekuvrstu potpune letargije. Nalazi se u stanju slinom onom u kojem su pobeena boanstva. Poput Tifona ili Titana,


38/157

38/i

ona vie ne die, nema u sebi toplote niti ivota. Nije mr-

tva, jer su bogovi besmrtni, ali je izgubila sve ono to susvojstva njenog boanstva, vie ne moe da se kree, nitida upotrebljava svoje moi, izbaena je iz igre. Na izve-stan nain, nalazi se van kosmosa, zatoena u letarginomstanju, odvojena od boanskog postojanja. U tom stanjuostaje veoma dugo, tokom vremena koje Grci zovu velika

godina. Kad se probudi iz kome, jo nema pravo da ue-stvuje u gozbama niti da pije nektar i ambroziju. Ta bo-anska sila niti je smrtna, niti, zapravo, besmrtna. Nalazise u poloaju slinom onom u kojem su Titani, Giganti iliTifon. Iskljuena je.

Drugim reima, u boanskom svetu, mnogostrukom,

raznolikom, Zevs je predvideo opasnost od sukoba. Paze-i dobro, on je uspostavio ne samo politiki, nego skoro ipravni poredak, kako ne bi, im doe do svae, ova izlo-ila opasnosti same stubove sveta. Laljiva boanstva pro-gnana su s Olimpa sve dok ne plate kaznu. Zatim se budeiz letargije, ali jo nemaju prava na nektar i ambroziju, te

se moraju strpeti jo deset puta po onoliko vremena koli-ko im je kazna trajala. Kod bogova vlada red, ali ne i kodljudi.

N epopravljivo z lo

Tifon je, dakle, pobeen, zatrpan ispod svega onogato je Zevs na njega bacio. Njegovi su ostaci moda bae-ni tamo gde su ve zarobljeni Titani, odnosno u Tartar, tobi bilo normalno, poto je Tifon sin Tartara. Moda e iostati da lei pod ogromnim planinskim gromadama koje

su baene na njega, naroito pod Etnom. Tifon je zagla-vljen u korenima Etne, zarobljen ispod vulkana koji, s vre-mena na vreme, isputa dim, kljualu lavu ili plamen. Dali su to ostaci Zevsovog groma koji i dalje pre? Ili ispolja-vanje bezakonja ko je predstavlja Tifon? Ako se to zaista onpokazuje u potresima Etne, u toj lavi, iz dubina odakle

neto kljualo izlazi na povrinu, to bi dokazalo da onoto oliava Tifon, kao sila nereda, nije potpuno nestaloposie poraza, pa ak ni posle nepokretnosti ili smrti. 1

Jed n ao d verzija te prie, koju vredi istai, jeste da iz,Tifonovih ostataka izbijaju vetrovi i oluje, koje pokazujuna povrini zemlje, a naroito na moru, ta bi Tifon pred-

stavljao za svet da je pobedio. Da je Tifon saviadao Zevsa,


39/157

39/

nepopravijivo zlo, apsolutno zlo, rairilo bi se svetom.

Sad je on pobeen, izbaen je iz igre, ali je od njega ipakneto ostaio, ne vie kod bogova, ve kod jadnih Ljudi. IzTifona se iznenada, nepredvidLjivo, izdiu uasni vetrovi,koji nikad ne duvaju samo u jednom pravcu poput drugihvetrova. Not, Borej ili Zefir su pravilni vetrovi, vezani zazornjau ili veernjau. Tako su oni deca bogova. Ti vetro-

vi pokazuju m om arima kuda treba da pLove, ocrtavaju ne-to poput ogromnih vazdunih avenija po povrini zemLjeili mora. Na vodi, koja je beskonaan prostor, kao neka-kav teni haos, pravilni vetrovi pokazuju sigume pravce,zahvaljujui kojima morepLovci nalaze spas. Ti vetrovi nesamo to duvaju uvek u istom pravcu, nego i zavise od go-

dinjih doba. Borej duva u jedno oba, Zefir u drugo, ta-ko da moreplovci, kad treba da krenu, znaju koje je dobapogodno za putovanje u ovom ili onom pravcu.

Potpuno suprotni ovim vetrovima, postoje olujni ve-trovi, naleti vetra punog magle. Kad se oni obrue na mo-re, vie se nita ne vidi, Odjednom zavLada no. Nema vi-

e pravca, nema vie stabiLnih putokaza. Ti vetrovi su ko-vitiaci koji sve zamagLjuju. Nema vie ni istoka ni zapada,ne postoji ni gore ni doLe. Kad se nau sred tog haotinogmorskog prostora, brodovi budu izgubijeni, potopljeni.Ti vetrovi izlaze pravo iz Tifona, oni su znak da Tifon i da-lje ostavlja svoj trag u vaseljeni, najpre na pomorskim pu-

tevima, aLi i po vrstom tLu. U stvari, te bure, potpuno ne- shvatljive i nepredvidljive, duvaju samo po moru. Nekeod njih unitavaju sve useve, obaraju drvee, unitavajuovekov trud. Usevi i zasadi, strpljivo pripremani i sku-pijani, budu potpuno uniteni: Tifon je zaista nepopra-vijivo zlo.

Vidi se, dakle, da Zevsova pobeda nije iskorenila ono to predstavija Tifon kao haotina siLa u kosmosu. OLim-pijci su ga ukionili iz svoje boanske sfere, ali su ga posla- li ljudima, gde se on pridruio nesiozi, ratu i smrti. Ako subogovi iz svojih poseda prognaii sve ono to pripada pr-vobitnom svetu nereda, oni to nisu i unitili, ve samoudaljili od sebe. Sada kod ijudi Tifon hara estokom sna-gom, i ostavlja ih potpuno nezatiene. On je nepopravlji-vo zlo protiv kojeg, da preuzmemo grki izraz, nema ni-kakve pomoi.


40/157

Zlatno doba: Ijudi i bogovi

Zevs zauzima presto sveta. Svet je sada ureen. Bogo-1 vi su se tukli, neki od njih su pobedili. Sve to je bilo lo-1 e na eterinom nebu je ili prognano, ili baeno u Tartar, |ili na zemlju, kod smrtnika. A Ijudi, ta se s njima desilo, |kako su oni? I

Povest poinje ne od samog poetka sveta, ve od tre-1 nutka kad Zevs ve vlada, odnosno od vremena kad se bo- [anski svet ustalio. Bogovi ne ive samo na Olimpu, oni s [Ijudima dele komad zemlje. Naroito, ima jedno mesto u [Grkoj, blizu Kbrinta, jedna ravnica u Mekoni, gde bogo-jvi i ljudi ive zajedno, pomeani. Oni zajedno jedu, sede j za istim stokmma, zajedno slave. To znai, kada su bogo-1 vi i ljudi izmeani, da je svaki dan slavlje, dan sree. Jede |se, pije se, uiva se, sluaju se Muze kako pevaju u slavu FZevsa, priaju se pustolovine bogova. Ukratko, sve je do- j bro da bolje ne moe biti. [

Mekonska ravnica je zemlja bogatstva i izobilja. Tu sve [raste samo od sebe. Kako kae poslovica, dovoljno je ima-ti mrvicu zemlje u toj dolini, pa da vam dode bogatstvo,jer tu nema opasnosti od loeg vremena niti godinjih do-ba. Zlatno doba, kada bogovi i ljudi jo nisu bili razdvoje-ni, zlatno doba koje se ponekad jo zove i Kronovo vre-me, vreme koje je prethodilo trenutku kad je povedenaborba protiv Krona, s Titanima, Zevsom, olimpijcima, ka-

da boanski svet jo nije uao u grozno nasilje. To je vre*me mira, vreme pre vremena. I ljudi tu imaju svoje mesto. ;Kako ive? Ne samo tako to, kako videsmo, sede zajedno ;s bogovima za stolom i goste se, nego i tako to ne znaju ;ni za jedno od zala koja danas proganjaju smrtnike, ko- ;nana bia, one koji ive od danas do sutra i ne znaju ta ;

e sutra biti, niti istinski oseaju neprekinutu vezu s onim ;to je bilo jue, koji se neprestano menjaju, raaju se, ra-stu, postaju jaki, slabe, umiru.

U ta vremena, ljudi su ostajali mladi, ruke i noge uveksu im izgledale onakve kakve su bile u poetku. Za njih ni-je bilo roenja u pravom smislu. Moda su izrasli iz Ze- _

mlje. Moda ih je Geja, majka Zemlja, izrodila kao to jeizrodila bogove. Moda su, naprosto, a da se pitanje nji-hovog porekla i nije postavljalo, ve bift tu, pomeani sbogovima, poput bogova. U ta vremena, dakle, venomladi, ljudi nisu znali za roenje, ni za smrt. Oni nisu bi- jli podloni vremenu koje bi im iscrpljivalo snage, od ko-

1


41/157

41/

jeg bi starili. Posle stotina, moda i hiijada godina, uvek

onakvi kakvi su bili u cvetu mladosti, oni bi zaspali, nesta-li isto onako kako su i nastali. Nije ih vie bilo, aii to nijebila prava smrt. Nije bilo ni rada, ni boiesti, ni patnje. Lju-di nisu morali da obrauju zemlju: u Mekoni su imali na raspolaganju svu hranu, sva dobra. ivot je liio na ono to neke prie govore o Etiopljanima: sunani sto ih eka

svakog jutra, tu nalaze hranu i pie, sve poslueno. Ne sa-mo to su hrana, namirnice ve tu, uvek spremne, i ito raste i ne treba ga gajiti, nego su pritom jela ve kuvana.Priroda sama od sebe, prirodno, nudi sva dobra najistan-anijeg, najcivilizovanijeg domaeg ivota. Tako ive Ijudiu ta davna vremena. Znaju ta je srea.

ene jo nisu stvorene. Postoji ensko, postoje boginje,ali ne i smrtne ene. Ljudi su samo mukarci: kao to ne znaju za bolesti, starost, smrt i rad, ne znaju ni za sjedinja-vanje sa enama. Od trenutka kad mukarac, da bi imaodete, bude morao da se sjedini sa enom koja mu je isto-vremeno slina i razliita od njega, roenje i smrt postaju

zalog oveanstva. Roenje i smrt su dva stepena istog po-stojanja. Da ne bi bilo smrti, ne sme biti ni roenja.

U Mekoni, bogovi i ljudi ive zajedno, ali doao je tre-nutak da se razdvoje. To se dogodilo tek poto su bogoviobavili veliku podelu meu sobom. Oni su najpre nasi-Ijem reavali pitanje asti i povlastica koje svakom od njihpripadaju. Izmeu Titana i olimpijaca podela je nastalakao ishod bitke u kojoj su sila i sirova snaga bile na prvommestu. Kada je prva podela zavrena, olimpijci su poslaliTitane u Tartar, zatvorili su za njima vrata tog nonog,podzemnog zatvora, a zatim svi zajedno otili na vrh ne-ba. Trebalo je reiti meusobne nesuglasice. Zevs je biozaduen da obavi podelu moi, ne tako to e je namet-nuti grubom silom, ve kroz opti dogovor meu olimpij-cima. Meu bogovima, podele se obavijaju ili kroz otvore-ne sukobe ili kroz dogovor, ako ne meu jednakima, aono barem meu saveznicima i srodnicima, koji zajedno

tee istom cilju, uestvuju u istoj bici.


42/157

42/

Svet I judi

Prom et ej l ukav i

Kako raspodeliti mesta izmeu bogova i ljudi? Upotre-ba sirove sile ovde je nezamisliva. Ljudi su previe slabi,dovoljno je samo ih vrknuti, i bie uniteni. Besmrtnicine mogu da se sloe sa smrtnicima onako kako mogu sasebi ravnima. Tako se namee reenje koje nije proizalo

niti iz prevelike upotrebe sile, niti iz sporazuma meu jednakima. Da bi se takav postupak, nuno polovian i za-obilazan, sproveo u delo, Zevs je pozvao u pomo linost ije je ime Prometej. I on je u vezi s neobinim nainom na koji e se obaviti deoba izmeu bogova i ljudi, dovestiu red nadmetanje meu njima. Zato je Prometej odgova-

rajua osoba za ovu priliku? Zato to, u svetu bogova, imadvosmislen, neodreen, paradoksalan poloaj. Zovu gaTltanom. On je zaista sin Japeta, koji je Kronov brat. Nje-gov je otac, dakle, Titan. Prometej nije ba pravi Titan, alinije ni olimpijac, jer ne pripada istoj lozi. Ima titanskuprirodu, kao i njegov brat Atlas, koga e Zevs takoe ka-

zniti.Prometej ima buntovniki duh, lukav i neposluan, i

uvek je spreman da kritikuje. Zato ga je Zevs zaduio da uredi ovu stvar? Zato to se Prometej, koji nije ba praviTitan, nije ni borio na strani Titana protiv Zevsa. Bio je ne-utralan, nije uestvovao u borbi. ak se u mnogim preda-

njima pria kako je Prometej pomogao Zevsu, i kako sebez saveta koje mu je on davao - zato to je lukav, zato toje prepreden - Zevs ne bi ivukao. U tom smislu, ori jeZevsov savcznik. Saveznik, ali ne i pristalica: on nije uZevsovom taboru, on je samostalan, na svoju je ruku.

Zevs i Prometej imaju vie zajednikih crta u pogleduinteligencije i duha. Obojicu odlikuje istanan, prevejanduh, imaju osobinu koju e Atena predstavljati meu bo-govima, a Odisej otelovljavati meu ljudima, a to je luka-vost. Lukavac uspeva da se izvue i onda kad je situacijana prvi pogled sasvim bezizgledna, da nae izlaz i kada susvuda postavljene prepreke, a da bi ostvario svoje name-re, ne okleva da slae, da pripremi zamke u koje e hvata-


43/157

43/

ti protivnikc, i koristiti svaku prcpredenost koja se moe

zamisliti. Zevs je takav, takav je i Prometej. To im je zajed-nika osobina. Istovremeno, meu njima postoji ogrom-na razlika. Zevs je kralj, vladar koji svu svoju snagu ima usvojim rukama. Na tom planu Prometej se sa Zevsom uop-te ne moe meriti. Titani su bili suparnici olimpijcima,Kron je bio Zevsov suparnik, hteo je da ostane vladar kad

se Zevs namerio da doe na njegovo mesto. Prometej ni-kad nije ni pCmislio da bude kralj, on se na tom planu ni-kad nije takmiio sa Zevsom. Svetu koji je Zevs stvorio,tom svetu podele, tom svetu hijerarhije, ureenom u ste-penima, prema razliitim stupnjevima asti, Prometej pri-pada, ali zauzima mesto koje je prilino teko odrediti. To

je utoliko tee poto e ga Zevs osuditi, narediti da budeokovan, pre nego to ga oslobodi i pomiri se s njim, to u njegovoj iinoj sudbini predstavlja ravnoteu kolebanjaizmeu neprijateljstva i saveznitva. U dvc rei, moglo bise rei da Prometej u tom ureenom svetu predstavljaunutranje osporavanje. On ne eli da zauzme Zevsovo

mesto, ah u poretku koji je Zevs uspostavio, on je onajmali glas osporavanja, kao nekakav maj 1968. na Olimpu,unutar boanskog sveta.

Prometej je sauesnik ljudi, njegova je priroda slinanjihovoj. Njegov je poloaj blizak poloaju ljudi, jer su ioni dvosmisleni: imaju neega boanskog - u poetleu,

oni dele ivot s bogovima - a istovremeno i neega ivo-tinjskog, zverskog. I kod ljudi, dakle, kao i kod Promete-ja, ima protivrenih strana.

Partija afoa

Pogledajmo scenu. Bogovi i ljudi su, kao i obino, naokupu. Zevs je tu u prvim loama, i zaduuje Prometejada izvri deobu. Kako e ovaj postupiti? Doveo je jedno veliko govee, ogromnog bika, koga je zaklao i zatim ise-kao. Podelio je ivotinju na dva, a ne na tri dela. Svaki odtih delova, onako kako ga je pripremio Prometej, iskaziva-e razliku u poloaju izmedu bogova i ljudi. To znai dae se na granici podele ocrtati linija koja razdvaja ljude od bogova.

Kako Prometej postupa? Onako kako se to uobiajeno

ini prilikom prinoenja rtvi kod Grka: ivotinja je zakla-na, koa je odrana, zatim poinje seenje. Naroito je va-


44/157

44/

no da se najpre potpuno oiste duge kosti, kosti pred-

njih i zadnjih udova, ost ea l euk a,koje se razdvoje tako dana njima vie nema mesa. Kad je taj posao zavren, Prome-tej je skupio sve bele kosti. Od njih je sastavio jedan deo,i uvio ga u tanak sloj ukusne bele masti. Eto prvog dela.Zatim odvaja drugi deo. U njega Prometej stavlja sva krea,meso, sve ono to se jede. To jestivo ivotinjsko meso uvi-

jeno je u kou. Taj zaveljaj, s koom koja obavija svu hra-nu koju daje ivotinja, stavio je u gaster, u stomak ivoti-n

Žan pol vernan-vaseljena bogovi ljudi

Documents