PREDLOG

1- 43 -

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZATITI

Zakonom o zdravstvenoj zatiti ureuje se sistem zdravstvene zatite,

organizacija zdravstvene slube,

drutvena briga za zdravlje stanovnitva,

opti interes u zdravstvenoj zatiti,

prava i obaveze pacijenata, zdravstvena zatita stranaca,

osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije,

nadzor nad sprovoenjem zakona,

Zdravstvena zatita, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i porodice.Zdravstvena zatita, dakle obuhvata sprovoenje mera za ouvanje i unapreenje zdravlja graana, spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja i blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju.

Zato prema institucionalnijm reenjima u obezbeivanju i sprovoenju zdravstvene zatite u Srbiji uestvuju graani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udruenja, zdravstvena sluba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i optine, gradovi, autonomne pokrajine i Republika.

Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeuje zdravstvena zatita graana, a koja obuhvata sprovoenje mera i aktivnosti zdravstvene zatite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za ouvanje i unapreenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena sluba.

DRUTVENA BRIGA ZA ZDRAVLjE STANOVNITVA

Drutvena briga za zdravlje stanovnitva ostvaruje se na nivou Republike, autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, poslodavca i pojedinca.

Na taj nain obezbeuje se zdravstvena zatita koja obuhvata:

1)ouvanje i unapreenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje znanja i navika o zdravom nainu ivota;

2)spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti;

3)pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno leenje, rehabilitaciju obolelih i povreenih;

4)informacije koje su stanovnitvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje.

Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike SrbijeDrutvena briga za zdravlje na nivou Republike, obuhvata:

1)uspostavljanje prioriteta, planiranje, donoenje posebnih programa za sprovoenje zdravstvene zatite, kao i donoenje propisa u ovoj oblasti;

2)sprovoenje mera poreske i ekonomske politike kojima se podstie razvoj navika o zdravom nainu ivota;

3)obezbeivanje uslova za vaspitanje za zdravlje stanovnitva;

4)obezbeivanje uslova za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u Republici;

5)razvoj naunoistraivake delatnosti u oblasti zdravstvene zatite;

6)obezbeivanje uslova za struno usavravanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike obuhvata i donoenje republikog programa u oblasti zatite zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama, izvorima jonizujuih i nejonizujuih zraenja, bukom i vibracijama, kao i vrenje sistematskih ispitivanja ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe, mineralnih voda za pie, vode za pie i drugih voda koje slue za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta (monitoring).

Zdravstvena zatita na nivou republike obuhvata:

1)decu do navrenih 15 godina ivota, kolsku decu i studente do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do 26 godina ivota, u skladu sa zakonom;

2)ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja;

3)lica starija od 65 godina ivota;

4)osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica;

5)lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrene posebnim zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine bubrene insuficijencije, cistine fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povreena lica u vezi sa pruanjem hitne medicinske pomoi, kao i zdravstvenu zatitu u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa;

6)monahe i monahinje;7)materijalno neobezbeena lica koja primaju materijalno obezbeenje po propisima o socijalnoj zatiti i zatiti boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kao i lanove njihovih porodica ako nisu zdravstveno osigurani;

8)korisnike stalnih novanih pomoi po propisima o socijalnoj zatiti kao i pomoi za smetaj u ustanove socijalne zatite ili u druge porodice;

9)nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi ispod prihoda utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje;

10)korisnike pomoi lanova porodice iji je hranilac na odsluenju vojnog roka;

11)lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno prebivalite, odnosno boravite u Republici.

Drutvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno grada

Drutvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, obuhvata mere za obezbeivanje i sprovoenje zdravstvene zatite od interesa za graane na teritoriji autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, i to:

1)praenje zdravstvenog stanja stanovnitva i rada zdravstvene slube na svojoj teritoriji, kao i staranje o sprovoenju utvrenih prioriteta u zdravstvenoj zatiti;

2)stvaranje uslova za pristupanost i ujednaenost korienja primarne zdravstvene zatite na svojoj teritoriji;

3)koordiniranje, podsticanje, organizaciju i usmeravanje sprovoenja zdravstvene zatite koja se ostvaruje delatnou organa jedinica lokalne samouprave, graana, preduzea, socijalnih, obrazovnih i drugih ustanova i drugih organizacija;

4)planiranje i ostvarivanje sopstvenog programa za ouvanje i zatitu zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnih hemikalija, izvorima jonizujuih i nejonizujuih zraenja, bukom i vibracijama na svojoj teritoriji, kao i vrenjem sistematskih ispitivanja ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe, mineralnih voda za pie, vode za pie i drugih voda koje slue za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe, radi utvrivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta;

5)obezbeivanje sredstava za vrenje osnivakih prava nad zdravstvenim ustanovama iji je osniva u skladu sa zakonom i Planom mree zdravstvenih ustanova, a koje obuhvata izgradnju, odravanje i opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje, investiciono-tekue odravanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i za druge obaveze odreene zakonom i aktom o osnivanju;

6)saradnja sa humanitarnim i strunim organizacijama, savezima i udruenjima, na poslovima razvoja zdravstvene zatite.

Optina, odnosno grad obezbeuje rad mrtvozorske slube na svojoj teritoriji.Autonomna pokrajina, optina, odnosno grad moe doneti posebne programe zdravstvene zatite za pojedine kategorije stanovnitva, odnosno vrste bolesti koje su specifine za autonomnu pokrajinu, optinu, odnosno grad, a za koje nije donet poseban program zdravstvene zatite na republikom nivou, u skladu sa svojim mogunostima, i utvrditi cene tih pojedinanih usluga, odnosno programa.

Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavca

Poslodavac organizuje i obezbeuje iz svojih sredstava zdravstvenu zatitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponaanje i zatitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja obuhvata najmanje:

1)lekarske preglede radi utvrivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca;

2)sprovoenje mera za spreavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i spreavanje povreda na radu;

3)preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodine, kontrolne i ciljane preglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroninih bolesti;

4)preglede zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zatite ivotne i radne sredine, radi zatite zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima kojima je ureena oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, zatite potroaa, odnosno korisnika i druge obavezne zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom;

5)upoznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama zatite na radu i njihovo obrazovanje u vezi sa specifinim uslovima, kao i na korienje linih i kolektivnih zatitnih sredstava;

6)obezbeivanje sanitarno-tehnikih i higijenskih uslova (sanitarnih uslova) u objektima pod sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja delatnost od javnog interesa u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast sanitarnog nadzora, kao i obezbeivanje i sprovoenje optih mera za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti;

7)druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije, neobavezni sistematski pregledi), u skladu sa optim aktom poslodavca;

8)praenje uslova rada i bezbednosti na radu, kao i procene profesionalnih rizika u cilju unapreivanja uslova rada i ergonomskih mera, prilagoavanjem rada psihofiziolokim sposobnostima zaposlenih;

9)praenje oboljevanja, povreivanja, odsutnosti sa posla i smrtnosti, posebno od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, povreda na radu i drugih zdravstvenih oteenja koja utiu na privremenu ili trajnu izmenu radne sposobnosti;

10)uee u organizaciji reima rada i odmora zaposlenih, kao i u proceni nove opreme i novih tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovita;

11)sprovoenje mera za unapreivanje zdravlja radnika izloenih zdravstvenim rizicima u toku procesa rada, ukljuujui i ocenjivanje i upuivanje radnika zaposlenih na posebno tekim i rizinim poslovima na zdravstveno-preventivne aktivnosti i odmor;

12)ukazivanje prve pomoi u sluaju povrede na radnom mestu i obezbeivanje uslova za hitne medicinske intervencije.

Drutvena briga za zdravlje na nivou pojedinca

Pojedinac je duan da se u granicama svojih znanja i mogunosti ukljui u drutvenu brigu za zdravlje, kao i da povreenom ili bolesnom u hitnom sluaju prui prvu pomo i omogui mu dostupnost do hitne medicinske slube.

.

Plan razvoja zdravstvene zatite

Radi obezbeivanja i sprovoenja drutvene brige za zdravlje na nivou Republike, Narodna skuptina Republike Srbije donela je Plan razvoja zdravstvene zatite .Plan razvoja sadri:

1)prioritete u razvoju zdravstvene zatite;

2)ciljeve, mere i aktivnosti zdravstvene zatite;

3)zdravstvene potrebe grupacija stanovnitva koje su izloene posebnom riziku oboljevanja od interesa za Republiku;

4)specifine potrebe stanovnitva za zdravstvenom zatitom i mogunost njihovog ostvarivanja u pojedinim podrujima;

5)pokazatelje za praenje dostignua u realizaciji ciljeva;

6)nosioce mera i aktivnosti i rokove za ostvarivanje ciljeva zdravstvene zatite;

7)kriterijume za utvrivanje mree zdravstvenih ustanova u Republici iji je osniva Republika, autonomna pokrajna, optina, odnosno grad, kao i osnove za razvoj zdravstvene slube na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou;

8)elemente za planiranje, obrazovanje i usavravanje zaposlenih u sistemu zdravstvene zatite, kao i elemente za planiranje izgradnje novih i restrukturiranje postojeih kapaciteta u pogledu prostora i opreme;

9)izvore za finansiranje zdravstvene zatite i razvoja sistema zdravstvenog osiguranja;

10)druge podatke bitne za razvoj sistema zdravstvene zatite.

OSTVARIVANjE OPTEG INTERESA U ZDRAVSTVENOJ ZATITI

Republika kao opti interes u zdravstvenoj zatiti obezbeuje:

1)praenje i prouavanje uslova ivota i rada i zdravstvenog stanja stanovnitva, odnosno pojedinih grupacija stanovnitva, uzroka pojava, irenja i naina spreavanja i suzbijanja bolesti i povreda od veeg socijalno-medicinskog znaaja;

2)promociju zdravlja u skladu sa programima zdravstvene zatite i obezbeivanje uslova za sprovoenje posebnih programa za ouvanje i unapreenje zdravlja;

3)sprovoenje epidemiolokog nadzora i organizovanje i sprovoenje posebnih mera za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti, sprovoenje vanrednih mera utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, kao i sprovoenje programa za spreavanje, suzbijanje, odstranjivanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom;

4)spreavanje, suzbijanje i gaenje epidemija zaraznih bolesti;

5)praenje i spreavanje hroninih masovnih nezaraznih bolesti i bolesti zavisnosti;

6)epidemioloko i higijensko sistematsko praenje, kao i sistematsko praenje i ispitivanje uticaja zagaenja ivotne sredine na zdravlje ljudi, kao i sistematsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe i vode za pie;

7)hitnu medicinsku pomo osobama nepoznatog prebivalita;

8)zdravstvenu zatitu lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora koja im se prua van zavoda za izdravanje zavodskih sankcija, izvravanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi, obaveznog leenja alkoholiara i narkomana;

9)spreavanje i otklanjanje zdravstvenih posledica prouzrokovanih elementarnim i drugim nepogodama i vanrednim prilikama;

10)organizovanje i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema prikupljanjem, obradom i analizom zdravstveno-statistikih i drugih podataka i informacija o zdravstvenom stanju i zdravstvenim potrebama stanovnitva, kao i praenje podataka o funkcionisanju zdravstvene slube u pogledu obezbeenosti prostora, kadrova, opreme i lekova, kao i praenje pokazatelja izvrenja rada;

11)praenje i stalno unapreenje kvaliteta zdravstvene zatite i sprovoenje i kontrolu kvaliteta zdravstvene zatite;

12)organizovanje i sprovoenje provere kvaliteta strunog rada;

13)vanrednu kontrolu kvaliteta lekova, kao i kontrolu sluajnih uzoraka lekova koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, po programu ministarstva nadlenog za poslove zdravlja (u daljem tekstu: Ministarstvo);

14)podsticanje aktivnosti za unapreivanje racionalne farmakoterapije u leenju obolelih i povreenih;

15)podsticanje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalatva krvi i sprovoenje programa prikupljanja krvi, kao i davanja i primanja organa i tkiva za presaivanje;

16)obezbeivanje uslova za rad republikih strunih komisija, kao i komisije za procenu zdravstvenih tehnologija;

17)podsticanje aktivnosti humanitarnih i strunih organizacija, saveza i udruenja na poslovima koji su kao prioritet predvieni Planom razvoja, odnosno posebnim programima zdravstvene zatite;

18)uee u obezbeivanju sredstava za ujednaavanje uslova za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zatite na celoj teritoriji Republike, a posebno na primarnom nivou zdravstvene zatite u optinama sa nepovoljnim demografskim karakteristikama i nedovoljno razvijenim optinama, u skladu sa prioritetima;

19)obezbeivanje sredstava za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini iji je osniva Republika, koje obuhvata: investiciono ulaganje, investiciono - tekue odravanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, opremanje u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i obezbeivanje sredstava za druge obaveze odreene zakonom i aktom o osnivanju;

20)finansiranje primenjenih istraivanja u oblasti zdravstvene zatite;

21)primenu mera Vlade u elementarnim i drugim veim nepogodama i vanrednim prilikama.

Sredstva za ostvarivanje opteg interesa u zdravstvenoj zatiti iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u budetu Republike.

NAELA ZDRAVSTVENE ZATITE

Naelo pristupanosti zdravstvene zatite

Naelo pristupanosti zdravstvene zatite ostvaruje se obezbeivanjem odgovarajue zdravstvene zatite graanima Republike, koja je fiziki, geografski i ekonomski dostupna, odnosno kulturno prihvatljiva, a posebno zdravstvene zatite na primarnom nivou.

Naelo pravinosti zdravstvene zatite

Naelo pravinosti zdravstvene zatite ostvaruje se zabranom diskriminacije prilikom pruanja zdravstvene zatite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politikog ili drugog ubeenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihikog ili telesnog invaliditeta.

Naelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatite

Naelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukljuivanjem svih graana Republike u sistem zdravstvene zatite, uz primenu objedinjenih mera i postupaka zdravstvene zatite koje obuhvataju promociju zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, leenje i rehabilitaciju.

Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatite

Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema zdravstvene zatite koja mora biti funkcionalno povezana i usklaena po nivoima, od primarnog preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zatite i koja prua neprekidnu zdravstvenu zatitu graanima Republike u svakom ivotnom dobu.

Naelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatite

Naelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatite ostvaruje se merama i aktivnostima kojima se u skladu sa savremenim dostignuima medicinske nauke i prakse poveavaju mogunosti povoljnog ishoda i smanjivanja rizika i drugih neeljenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.

Naelo efikasnosti zdravstvene zatite

Naelo efikasnosti zdravstvene zatite ostvaruje se postizanjem najboljih moguih rezultata u odnosu na raspoloiva finansijska sredstva, odnosno postizanjem najvieg nivoa zdravstvene zatite uz najnii utroak sredstava.

LjUDSKA PRAVA I VREDNOSTI U ZDRAVSTVENOJ ZATITI I PRAVA PACIJENATA

Svaki graanin ima pravo da zdravstvenu zatitu ostvaruje uz potovanje najvieg mogueg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fiziki i psihiki integritet i na bezbednost njegove linosti, kao i na uvaavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeenja.

Prava pacijenata

Pravo na dostupnost zdravstvene zatite

Svaki pacijent ima pravo na dostupnu zdravstvenu zatitu u skladu sa zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogunosti sistema zdravstvene zatite.

Pravo na informacije

Svaki pacijent ima pravo na sve vrste informacija nezavisno od stanja zdravlja, zdravstvene slube i naina kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu naunih istraivanja i tehnolokih inovacija dostupne.

Pravo na obavetenje

Pacijent ima pravo da od nadlenog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obavetenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloenu medicinsku meru.

Obavetenje treba da obuhvati:

1)dijagnozu i prognozu bolesti;

2)kratak opis, cilj i korist od predloene medicinske mere, vreme trajanja i mogue posledice preduzimanja odnosno nepreduzimanja predloene medicinske mere;

3)vrstu i verovatnou moguih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice;

4)alternativne metode leenja;

5)mogue promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predloene medicinske mere, kao i mogue nune promene u nainu ivota pacijenta;

6)dejstvo lekova i mogue sporedne posledice tog dejstva.

Obavetenje daje nadleni zdravstveni radnik usmeno i na nain koji je razumljiv pacijentu, vodei rauna o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. Ako pacijent ne poznaje jezik koji je u slubenoj upotrebi na teritoriji zdravstvene ustanove, mora mu se obezbediti prevodilac u skladu sa propisima o slubenoj upotrebi jezika i pisma, a ako je pacijent gluvonem, mora mu se obezbediti tuma.

Nadleni zdravstveni radnik moe izuzetno preutati dijagnozu, tok predloene medicinske mere i njene rizike, ili obavetenje o tome umanjiti, ako postoji ozbiljna opasnost da e obavetenjem znatno nakoditi zdravlju pacijenta. U tom sluaju obavetenje se moe dati lanu porodice pacijenta.

Pacijent ima pravo na obavetenje i uvid u trokove leenja.

Pravo na slobodan izbor

Svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor razliitih medicinskih procedura, u skladu sa zakonom, na osnovu odgovarajuih informacija o moguim rizicima i posledicama po zdravlje pacijenta.

Pravo na privatnost i poverljivost informacija

Svaki pacijent ima pravo na poverljivost svih linih informacija koje je saoptio nadlenom zdravstvenom radniku, ukljuujui i one koje se odnose na njegovo stanje zdravlja i potencijalne dijagnostike i terapijske procedure, kao i pravo na zatitu svoje privatnosti tokom sprovoenja dijagnostikih ispitivanja, posete specijalisti i medicinsko-hirurkog leenja u celini.

Pravo na samoodluivanje i pristanak

Pacijent ima pravo da slobodno odluuje o svemu to se tie njegovog ivota i zdravlja, osim u sluajevima kada to direktno ugroava ivot i zdravlje drugih lica.

Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera.

Medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno zastupnika poslovno nesposobnog pacijenta, moe se preduzeti samo u izuzetnim sluajevima koji su utvreni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom.

Pacijent ima pravo da predloenu medicinsku meru odbije, ak i u sluaju kada se njome spasava ili odrava njegov ivot.

Nad pacijentom koji je bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da saopti svoj pristanak, hitna medicinska mera moe se preduzeti i bez njegove saglasnosti.

Ako je pacijent bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da saopti svoj pristanak, medicinske mere nad njim u zdravstvenoj ustanovi mogu se preduzeti na osnovu konzilijarnog nalaza.

Ako je pacijent maloletan ili je lien poslovne sposobnosti, medicinska mera nad njim moe se preduzeti uz obavetenje i pristanak njegovog zakonskog zastupnika (roditelj, usvojitelj ili staratelj).

Nadleni zdravstveni radnik koji smatra da zakonski zastupnik pacijenta ne postupa u najboljem interesu deteta ili lica lienog poslovne sposobnosti duan je da o tome odmah obavesti organ starateljstva.

Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe samo dati pristanak na predloenu medicinsku meru.

Poslovno nesposoban pacijent treba i sam da bude ukljuen u donoenje odluke o pristanku na predloenu medicinsku meru, u skladu sa njegovom zrelou i sposobnou za rasuivanje.

Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju

Pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju.

U sluaju kada je pacijent novoroene ili maloletno lice, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju imaju roditelji, staratelj, odnosno zakonski zastupnik. Nadleni zdravstveni radnik duan je da uredno vodi medicinsku dokumentaciju, u skladu sa zakonom, i da evidentira sve medicinske mere koje su preduzete nad pacijentom, a posebno anamnezu, dijagnozu, dijagnostike mere, terapiju i rezultat terapije, kao i savete date pacijentu. lanovi porodice pacijenta imaju, izuzetno, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog lana porodice ako su ti podaci od znaaja za njihovo leenje.

Pravo na tajnost podataka

Podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u line podatke o pacijentu i predstavljaju slubenu tajnu.

.

Podaci iz medicinske dokumentacije pacijenta, odnosno iz zdravstvene evidencije, mogu se dostavljati na uvid, kao i u obliku zapisa, odnosno izvoda iz medicinske dokumentacije, samo na zahtev sudskih organa, organa starateljstva, organizacije zdravstvenog osiguranja, organa nadlenog za poslove statistike kada je to propisano zakonom, druge zakonom ovlaene zdravstvene ustanove, kao i na zahtev drugih organa i organizacija kada je to propisano zakonom.

Pravo pacijenta nad kojim se vri medicinski ogled

Medicinski ogled moe se preduzimati samo nad punoletnim poslovno sposobnim pacijentom i samo uz njegov pristanak. Zdravstvena ustanova duna je da pre poetka medicinskog ogleda osigura pacijenta koji je podvrgnut medicinskom ogledu, za sluaj nastanka tete po zdravlje tog lica koja je izazvana medicinskim ogledom, u skladu sa zakonom, kao i da zakljui ugovor sa pacijentom kojim se odreuje iznos neophodnih trokova koji pripadaju pacijentu koji uestvuje u medicinskom ogledu. Pacijent ima pravo da uestvuje u klinikom ispitivanju lekova i medicinskih sredstava, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava.

Zabranjeno je preduzimanje medicinskih ogleda u privatnoj praksi.

Pravo na prigovor

Pacijent kome je uskraeno pravo na zdravstvenu zatitu, odnosno pacijent koji nije zadovoljan pruenom zdravstvenom uslugom, odnosno postupkom zdravstvenog ili drugog radnika zdravstvene ustanove, moe podneti prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi koje obavlja poslove zatite pacijentovih prava (u daljem tekstu: zatitnik pacijentovih prava).

Zdravstvena ustanova duna je da organizuje rad zatitnika pacijentovih prava.

Pravo na naknadu tete

Pacijent koji zbog strune greke zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zatite pretrpi tetu na svom telu ili se strunom grekom prouzrokuje pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ima pravo na naknadu tete prema optim pravilima o odgovornosti za tetu.

Pravo na naknadu tete ne moe se unapred iskljuiti ili ograniiti.

3. Obavetavanje javnosti

Graani Republike imaju pravo na informacije koje su potrebne za ouvanje zdravlja i sticanje zdravih ivotnih navika, kao i informacije o tetnim faktorima ivotne i radne sredine, koji mogu imati negativne posledice po zdravlje.

DUNOSTI PACIJENATA

Za vreme leenja i ostvarivanja zdravstvene zatite u zdravstvenim ustanovama pacijenti su duni da se pridravaju optih akata zdravstvene ustanove o uslovima boravka i ponaanja u njoj.

Pacijent je duan da pri ostvarivanju zdravstvene zatite u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi:

1)aktivno uestvuje pri zatiti, ouvanju i unapreenju svog zdravlja;

2)u potpunosti informie nadlenog zdravstvenog radnika o istinitim podacima o svom zdravstvenom stanju;

3)pridrava se uputstava i preduzima mere propisane terapije od strane nadlenog zdravstvenog radnika.

OBAVEZNO UPUIVANjE U PSIHIJATRIJSKU USTANOVU

Ako doktor medicine, odnosno specijalista psihijatar, odnosno specijalista neuropsihijatar proceni da je priroda duevne bolesti kod bolesnika takva da moe da ugrozi ivot bolesnika ili ivot drugih lica ili imovinu, moe ga uputiti na bolniko leenje, a nadleni doktor medicine odgovarajue stacionarne zdravstvene ustanove primiti na bolniko leenje bez pristanka samog bolesnika u skladu sa zakonom, s tim da narednog dana po prijemu, konzilijum stacionarne zdravstvene ustanove odlui da li e se bolesnik zadrati na bolnikom leenju.

ZDRAVSTVENA SLUBA

Zdravstvenu slubu ine:

1)zdravstvene ustanove i privatna praksa;

2)zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi.

Zdravstvena ustanova obavlja zdravstvenu delatnost, a privatna praksa odreene poslove zdravstvene delatnosti.

ZDRAVSTENE USTANOVE I PRIVATNA PRAKSA

Zdravstvenu ustanovu moe osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fiziko lice, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u dravnoj ili privatnoj svojini, ako ovim zakonom nije drukije ureeno.

Zdravstvena ustanova moe se osnovati kao:

1)dom zdravlja;

2)apoteka;

3)bolnica (opta i specijalna);

4)zavod;

5)zavod za javno zdravlje;

6)klinika;

7)institut;

8)kliniko-bolniki centar;

9)kliniki centar.

lan AUTONUM Zdravstvene ustanove koje se osnivaju sredstvima u dravnoj svojini osnivaju se u skladu sa Planom mree zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada.

Plan mree utvruje se na osnovu:

1)Plana razvoja;

2)zdravstvenog stanja stanovnitva;

3)broja i starosne strukture stanovnitva;

4)postojeeg broja, kapaciteta i rasporeda zdravstvenih ustanova;

5)stepena urbanizacije, razvijenosti i saobraajne povezanosti pojedinih podruja;

6)jednake dostupnosti zdravstvene zatite;

7)potrebnog obima odreenog nivoa zdravstvene delatnosti;

8)ekonomske mogunosti Republike.

Zdravstvene ustanove osnivaju, i to:

1)dom zdravlja i apoteku - osniva optina, odnosno grad;

2)zavod na primarnom nivou obavljanja zdravstvene delatnosti i kliniko-bolniki centar - osniva grad;

3)optu bolnicu, specijalnu bolnicu, kliniku, institut i kliniki centar - osniva Republika, a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna pokrajina;

4)zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost na vie nivoa zdravstvene zatite, i to: zavod za javno zdravlje, zavod za transfuziju krvi, zavod za medicinu rada, zavod za sudsku medicinu, zavod za virusologiju, vakcine i serume, zavod za antirabinu zatitu, zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju i zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju - osnivaju se u skladu sa ovim zakonom.

Zdravstvene ustanove koje obavljaju hitnu medicinsku pomo, snabdevanje krvlju i krvnim derivatima, uzimanje, uvanje i presaivanje organa i delova ljudskog tela, proizvodnju seruma i vakcina i patoanatomsko-obdukcijsku delatnost, kao i zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja, osnivaju se iskljuivo u dravnoj svojini.

Zdravstvena ustanova moe obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom, i to:

1)ako ima odreenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajueg stepena strune spreme, sa poloenim strunim ispitom, a za obavljanje odreenih poslova i sa odgovarajuom specijalizacijom, ili naunim, odnosno nastavnim zvanjem;

2)ako ima dijagnostiku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pruanje zdravstvene zatite za delatnost za koju je osnovana;

3)ako ima odgovarajue prostorije za prijem obolelih, odnosno zdravih lica, za obavljanje dijagnostikih i terapijskih postupaka leenja i smetaj pacijenata, kao i za uvanje lekova i medicinskih sredstava;

4)ako ima odgovarajue vrste i koliine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje odreene zdravstvene delatnosti za koju se zdravstvena ustanova osniva.

Dve ili vie zdravstvenih ustanova mogu organizovati zajednike medicinske slube za laboratorijsku, rentgen i drugu dijagnostiku, kao i zajednike nemedicinske slube za pravne, ekonomsko-finansijske, tehnike i druge poslove.

Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za osnivanje i obavljanje zdravstvene delatnosti zdravstvenih ustanova iz stava 1. ovog lana propisuje ministar.

Zdravstvena ustanova koja koristi izvore jonizujuih zraenja mora pored uslova iz st. 1. i 3. ovog lana ispunjavati i druge uslove propisane zakonom kojim se ureuje zatita od jonizujueg zraenja.

Osniva zdravstvene ustanove donosi akt o osnivanju koji sadri:

1)naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite osnivaa;

2)naziv i sedite zdravstvene ustanove;

3)delatnost zdravstvene ustanove;

4)iznos sredstava za osnivanje i poetak rada zdravstvene ustanove i nain obezbeivanja sredstava;

5)prava i obaveze osnivaa u pogledu obavljanja delatnosti zbog koje se zdravstvena ustanova osniva;

6)meusobna prava i obaveze zdravstvene ustanove i osnivaa;

7)organe upravljanja zdravstvene ustanove u osnivanju i njihova ovlaenja;

8)lice koje e do imenovanja direktora zdravstvene ustanove obavljati poslove i vriti ovlaenja direktora;

9)rok za donoenje statuta, imenovanje direktora i organa upravljanja.

Zdravstvena ustanova moe obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo reenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje zdravstvene delatnosti.

2. Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada privatne prakse

Privatnu praksu moe osnovati:

1)nezaposleni zdravstveni radnik sa poloenim strunim ispitom;

2)zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.

lan AUTONUM Privatna praksa moe se osnovati kao:

1)ordinacija lekara, odnosno stomatologa (opta i specijalistika);

2)poliklinika;

3)laboratorija (za medicinsku, odnosno kliniku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju);

4)apoteka;

5)ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju);

6)laboratorija za zubnu tehniku.

Zdravstveni radnik ovog zakona moe osnovati privatnu praksu pod uslovom:

1)da ima optu zdravstvenu sposobnost;

2)da je zavrio fakultet, odnosno odgovarajuu kolu zdravstvene struke i poloio struni ispit, a za specijaliste i odgovarajui specijalistiki ispit;

3)da je izvrio upis u imenik nadlene komore;

4)da je dobio, odnosno obnovio odobrenje za samostalni rad, u skladu sa zakonom;

5)da ispunjava uslove propisane ovim zakonom za osnivanje i poetak rada privatne prakse u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova;

6)da mu pravnosnanom sudskom odlukom nije izreena krivina sankcija - mera bezbednosti zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno da mu odlukom nadlenog organa komore nije izreena jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad komora zdravstvenih radnika;

7)da ispunjava druge uslove utvrene zakonom.

Privatna praksa moe obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom, i to:

1)ako ima odreenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajueg stepena strune spreme, sa poloenim strunim ispitom, a za obavljanje odreenih poslova i sa odgovarajuom specijalizacijom;

2)ako ima dijagnostiku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pruanje zdravstvene zatite za delatnost za koju je osnovana;

3)ako ima odgovarajue prostorije za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno odreenih poslova zdravstvene delatnosti za koje je osnovana;

4)ako ima odgovarajue vrste i koliine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti za koje se privatna praksa osniva.

lan AUTONUM Privatna praksa brie se iz registra u sluaju:

1)odjave;

2)smrti osnivaa privatne prakse;

3)ako osniva privatne prakse trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje zdravstvene delatnosti, po odluci nadlenog organa;

4)ako osniva privatne prakse izgubi poslovnu sposobnost potpuno ili delimino, po odluci nadlenog suda;

5)ako osniva privatne prakse zasnuje radni odnos, odnosno pone da obavlja drugu samostalnu delatnost kao osnovno zanimanje, odnosno ako bude izabran, imenovan ili postavljen na odreenu funkciju u dravnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, za koju prima platu;

6)da ne zapone obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od dana upisa u registar kod nadlenog organa, u skladu sa zakonom;

7)ako osnuje vie od jednog oblika privatne prakse;

8)ako obavlja delatnost u vreme privremenog prekida rada po odluci nadlenog organa;

9)kanjavanja, vie od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove;

10)izreene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne uskladi delatnost;

11)drugih razloga utvrenih zakonom.

lan AUTONUM Ministarstvo donosi reenje o privremenoj zabrani rada privatne prakse, ako:

1)privatna praksa ne ispunjava propisane uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova;

2)obavlja poslove zdravstvene delatnosti suprotno reenju Ministarstva kojim je utvrena ispunjenost uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti;

3)u postupku provere kvaliteta strunog rada, odnosno obavljanja nadzora nad radom privatne prakse, bude izreena jedna od mera utvrenih ovim zakonom;

4)ne obnovi odobrenje za samostalni rad, odnosno ako mu odobrenje za samostalni rad bude oduzeto, u skladu sa ovim zakonom;

5)odlukom nadlenog organa komore osnivau privatne prakse bude izreena jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada;

6)istakne poslovno ime, odnosno obelei privatnu praksu u suprotnosti sa reenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti;

7)reklamira obavljanje struno medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zatite, kao i druge zdravstvene usluge koje se pruaju u privatnoj praksi, suprotno odredbama lana 71. ovog zakona;

8)iz drugih razloga utvrenih zakonom.

Na rad privatne prakse primenjuju se propisi kojima je ureena oblast privatnog preduzetnitva, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.

Procena zdravstvenih tehnologija

U sprovoenju zdravstvene zatite zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da primenjuju nauno dokazane, proverene i bezbedne zdravstvene tehnologije u prevenciji, dijagnostici, leenju i rehabilitaciji.

Pod zdravstvenim tehnologijama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se sve zdravstvene metode i postupci koji se mogu koristiti u cilju unapreivanja zdravlja ljudi, u prevenciji, dijagnostici i leenju bolesti, povreda i rehabilitaciji, koji obuhvataju bezbedne, kvalitetne i efikasne lekove i medicinska sredstva, medicinske procedure, kao i uslove za pruanje zdravstvene zatite.

Procenu zdravstvenih tehnologija. vri Ministarstvo, na osnovu analize medicinskih, etikih, drutvenih i ekonomskih posledica i efekata razvijanja, irenja ili korienja zdravstvenih tehnologija u pruanju zdravstvene zatite.

Zabrana reklamiranja

Zabranjeno je oglaavanje, odnosno reklamiranje zdravstvenih usluga, struno-medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zatite, ukljuujui zdravstvene usluge, metode i postupke tradicionalne medicine (alternativne, homeopatske i druge komplementarne medicine), koje se obavljaju u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili u drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost, u sredstvima javnog informisanja i na drugim nosiocima oglasnih poruka koje su ureene zakonom kojim se regulie oblast oglaavanja (reklamiranja).

Dozvoljeno je oglaavanje naziva zdravstvene ustanove, odnosno poslovnog imena privatne prakse, sedita, delatnosti koja je utvrena reenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, kao i radnog vremena.

Obeleavanje zdravstvene ustanove i privatne prakse

Zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da istaknu naziv, odnosno poslovno ime sa podacima o delatnosti koja je utvrena reenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, radnom vremenu, osnivau i seditu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, u skladu sa zakonom.

Voenje zdravstvene dokumentacije i evidencije

Zdravstvena ustanova, privatna praksa, ustanove socijalne zatite, zavodi za izvrenje zavodskih sankcija, fakulteti zdravstvene struke koji obavljaju odreene poslove zdravstvene delatnosti, kao i druga pravna lica koja obavljaju odreene poslove zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom, duni su da vode zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju i da u propisanim rokovima dostavljaju individualne, zbirne i periodine izvetaje nadlenom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje, kao i drugim organizacijama na nain propisan posebnim zakonom.

Integrisani zdravstveni informacioni sistem

Radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zatite, kao i prikupljanja i obrade podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovnitva i funkcionisanjem zdravstvene slube, odnosno prikupljanja i obrade zdravstvenih informacija, organizuje se i razvija integrisani zdravstveni informacioni sistem u Republici.

Program rada, razvoja i organizacije integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i sadraj zdravstvenih informacija iz stava 1. ovog lana, donosi Vlada.

Raspored rada, radno vreme i zdravstvena zatita za vreme trajka

Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, utvruje se u zavisnosti od vrste zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, kao i od vrste zdravstvene delatnosti koju obavljaju, a u skladu sa potrebama graana i organizacijom rada drugih zdravstvenih ustanova i privatne prakse na odreenoj teritoriji.

Organizacija rada zdravstvene ustanove i privatne prakse

Zdravstvena ustanova duna je da u okviru utvrenog nedeljnog rasporeda rada i radnog vremena prua zdravstvenu zatitu radom u jednoj, dve ili vie smena, u skladu sa delatnou zdravstvene ustanove, o emu odluku donosi direktor zdravstvene ustanove.

Prekovremeni rad u zdravstvenoj ustanovi

Deurstvo

Zdravstvena ustanova moe da uvede deurstvo kao prekovremeni rad, ako organizacijom rada u smenama zakona ili preraspodelom radnog vremena nije u mogunosti da obezbedi zdravstvenu zatitu.

Za vreme trajanja deurstva zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi.

Deurstvo iz stava 1. ovog lana moe da se uvede nou, u dane dravnog praznika i nedeljom.

Pripravnost i rad po pozivu u zdravstvenoj ustanovi

Pod deurstvom, u smislu ovog zakona, smatra se i pripravnost i rad po pozivu.

Zdravstvena ustanova moe uvesti i pripravnost i rad po pozivu.

DELATNOST I ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENIH USTANOVAZajednike odredbe

Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.

Zdravstvena ustanova duna je da:

1)prati zdravstveno stanje stanovnitva u oblasti za koju je osnovana i da preduzima i predlae mere za njegovo unapreivanje;

2)prati i sprovodi metode i postupke prevencije, dijagnostike, leenja i rehabilitacije zasnovane na dokazima, a naroito utvrene struno-metodoloke i doktrinarne protokole;

3)obezbeuje uslove za stalno struno usavravanje svojih zaposlenih;

4)sprovodi programe zdravstvene zatite;

5)sprovodi mere radi spreavanja neeljenih komplikacija i posledica pri pruanju zdravstvene zatite, kao i mere opte sigurnosti za vreme boravka graana u zdravstvenim ustanovama i obezbeuje stalnu kontrolu ovih mera;

6)organizuje i sprovodi mere stalnog unapreenja kvaliteta strunog rada;

7)organizuje i sprovodi mere u sluaju elementarnih i drugih veih nepogoda i vanrednih prilika;

8)organizuje, odnosno obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje medicinskog otpada, u skladu sa zakonom;

9)obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Zavod, zavod za javno zdravlje, klinika, institut, kliniko-bolniki centar i kliniki centar, pored poslova iz lana 80. ovog zakona, duni su da:

1)istrauju i otkrivaju uzroke, pojave i irenje oboljenja, odnosno povreda, kao i nain i mere za njihovo spreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i efikasno i blagovremeno leenje i rehabilitaciju;

2)vre ispitivanje i predlau uvoenje novih metoda prevencije, dijagnostike, leenja i rehabilitacije;

3)uestvuju u utvrivanju struno-medicinskih i doktrinarnih stavova i pruaju struno-metodoloku pomo u njihovom sprovoenju;

4)organizuju i sprovode praktinu nastavu u toku kolovanja i strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;

5)uestvuju u sprovoenju spoljne provere kvaliteta strunog rada u drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi;

6)organizuju i sprovode i druge mere, u skladu sa zakonom.

Referentne zdravstvene ustanove

Radi obavljanja poslova zdravstvene zatite, primene, praenja i unapreenja jedinstvene doktrine i metodologije u prevenciji, dijagnostici, leenju i rehabilitaciji bolesti u pojedinim oblastima zdravstvene zatite, ministar reenjem utvruje referentne zdravstvene ustanove za pojedine oblasti zdravstvene delatnosti koje ispunjavaju uslove propisane zakonom.

Farmaceutska zdravstvena delatnost

Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou obavljaju i poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti, pod uslovima propisanim zakonom.

Pod farmaceutskom zdravstvenom delatnou, u smislu zakona, podrazumeva se odgovorno snabdevanje lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava stanovnitva, zdravstvenih ustanova i privatne prakse, obezbeivanjem racionalne farmakoterapije radi leenja, poboljanja i odravanja kvaliteta ivota pacijenata, koje diplomirani farmaceut, odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajuom specijalizacijom, obavlja u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima, kao i kontinuirani proces poboljavanja upotrebe lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava, odnosno praenja neeljenih reakcija na lekove i medicinska sredstva.

Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata:

1)sprovoenje preventivnih mera za ouvanje i zatitu zdravlja stanovnitva, odnosno promociju zdravlja;

2)unapreivanje farmakoterapijskih mera i postupaka u racionalnoj upotrebi lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava;

3)racionalizaciju trokova za sprovoenje utvrenih terapijskih protokola leenja;

4)praenje neeljenih reakcija na lekove i medicinska sredstva, kao i izbegavanje ili smanjivanje tih reakcija;

5)izbegavanje interakcija terapijskog dupliranja primene lekova;

6)druge poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti, u skladu sa zakonom.

Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata i izradu galenskih, odnosno magistralnih lekova, u skladu sa zakonom.

U obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti farmaceutu je zabranjeno da:

1)vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava za koje nije izdata dozvola za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava, u skladu sa zakonom;

2)izda, odnosno proda lek bez recepta, odnosno druge medicinske dokumentacije propisane u skladu sa zakonom, a iji je reim izdavanja na recept;

3)vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava proizvedenih od pravnog lica koje nema dozvolu za proizvodnju, odnosno izradu lekova u ovlaenoj apoteci, kao i nabavljenih od pravnog lica koje nema dozvolu za promet na veliko lekova i medicinskih sredstava;

4)vri promet lekova i medicinskih sredstava na malo koji nisu obeleeni u skladu sa zakonom;

5)vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava koji nemaju odgovarajuu dokumentaciju o kvalitetu;

6)vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava kojima je istekao rok upotrebe oznaen na pakovanju, ili je utvrena neispravnost u pogledu njihovog propisanog kvaliteta;

7)vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava putem interneta.

Promet na malo lekova i medicinskih sredstava, u smislu ovog zakona, obuhvata naruivanje, uvanje, izdavanje na recept ili bez recepta, odnosno na nalog, kao i prodaju lekova i medicinskih sredstava, odnosno izradu galenskih i magistralnih lekova.

U obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti farmaceutskom tehniaru zabranjeno je da:

1)obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost bez prisustva farmaceuta;

2)izdaje, odnosno prodaje na malo lekove na recept kao i lekove koji sadre opojne droge, odnosno odgovarajua medicinska sredstva;

3)samostalno izrauje galenske, odnosno magistralne lekove.

Primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena delatnost

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata:

1)zatitu i unapreenje zdravlja, spreavanje i rano otkrivanje bolesti, leenje, rehabilitaciju bolesnih i povreenih;

2)preventivnu zdravstvenu zatitu grupacija stanovnitva izloenih poveanom riziku oboljevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zatite;

3)zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ouvanje i unapreenje zdravlja;

4)spreavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti;

5)spreavanje, otkrivanje i leenje bolesti usta i zuba;

6)patronane posete, leenje i rehabilitaciju u kui;

7)spreavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i rehabilitaciju za lica smetena u ustanove socijalnog staranja;

8)hitnu medicinsku pomo i sanitetski prevoz;

9)farmaceutsku zdravstvenu zatitu;

10)rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duevnom razvoju;

11)zatitu mentalnog zdravlja;

12)palijativno zbrinjavanje;

13)druge poslove utvrene zakonom.

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalistiko-konsultativnu i bolniku zdravstvenu delatnost.

Specijalistiko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou u odnosu na zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obuhvata sloenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda kao i leenja i rehabilitacije bolesnih i povreenih.

Bolnika zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, leenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smetaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolnikoj apoteci.

Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata pruanje najsloenijih oblika zdravstvene zatite i specijalistiko-konsultativne i bolnike zdravstvene delatnosti kao i naunoistraivaku i obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se ureuje naunoistraivaka delatnost, odnosno delatnost obrazovanja.

Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata obavljanje i farmaceutske zdravstvene delatnosti u bolnikoj apoteci.

Pored zdravstvenih ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou,

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou

Dom zdravlja

Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost na primarnom nivou.

Dom zdravlja u dravnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili vie optina, odnosno grada, u skladu sa Planom mree.

Dom zdravlja u dravnoj svojini osniva optina, odnosno grad.

Primarnu zdravstvenu zatitu u domu zdravlja graani ostvaruju preko izabranog lekara.

Izabrani lekar je:

1)doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opte medicine, odnosno specijalista medicine rada;

2)doktor medicine specijalista pedijatrije;

3)doktor medicine specijalista ginekologije;

4)doktor stomatologije.

Izabrani lekar:

1)organizuje i sprovodi mere na ouvanju i unapreenju zdravlja pojedinaca i porodice;

2)radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti;

3)vri dijagnostiku i blagovremeno leenje pacijenata;

4)ukazuje hitnu medicinsku pomo;

5)upuuje pacijenta u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu prema medicinskim indikacijama, odnosno kod lekara specijaliste i usklauje miljenja i predloge za nastavak leenja pacijenta;

6)sprovodi kuno leenje, zdravstvenu negu i palijativno zbrinjavanje, kao i leenje bolesnika kojima nije neophodno bolniko leenje;

7)propisuje lekove i medicinska sredstva;

8)sprovodi zdravstvenu zatitu iz oblasti mentalnog zdravlja;

9)obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Apoteka

Apoteka je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost na primarnom nivou.

Zavod

Zavod je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu zatitu pojedinih grupacija stanovnitva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zatite.

Zavod se osniva kao:

1)zavod za zdravstvenu zatitu studenata;

2)zavod za zdravstvenu zatitu radnika;

3)zavod za hitnu medicinsku pomo;

4)zavod za gerontologiju;

5)zavod za stomatologiju;

6)zavod za plune bolesti i tuberkulozu ;

7)zavod za kono-venerine bolesti.

.

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou

Bolnica (opta i specijalna)

Bolnica je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou.

Bolnica moe biti opta i specijalna.

Opta bolnica prua zdravstvenu zatitu licima svih uzrasta obolelih od raznih vrsta bolesti.

Opta bolnica u dravnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili vie optina.

Opta bolnica mora imati organizovane slube najmanje za:

1)prijem i zbrinjavanje hitnih stanja;

2)obavljanje specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti iz interne medicine, pedijatrije, ginekologije i akuerstva i opte hirurgije;

3)laboratorijsku, rendgen i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom delatnou;

4)anesteziologiju sa reanimacijom;

5)ambulantu za rehabilitaciju;

6)farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke.

Opta bolnica mora obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove i:

1)sanitetski prevoz za upuivanje pacijenata na tercijarni nivo;

2)snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

3)slubu za patoloku anatomiju.

Specijalna bolnica prua zdravstvenu zatitu licima odreenih dobnih grupa, odnosno obolelima od odreenih bolesti.

Specijalna bolnica u skladu sa delatnou koju obavlja mora obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove i:

1)sanitetski prevoz za upuivanje pacijenata na tercijarni nivo;

2)snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

3)slubu za patoloku anatomiju.

Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou

Klinika

Klinika je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz odreene grane medicine, odnosno stomatologije.

Institut

Institut je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost, ili samo visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu zdravstvenu delatnost iz jedne ili vie grana medicine ili stomatologije.

Kliniko-bolniki centar

Kliniko - bolniki centar je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko - konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou iz jedne ili vie grana medicine.

Kliniki centar

Kliniki centar je zdravstvena ustanova koja objedinjuje delatnost tri ili vie klinika, tako da ini funkcionalnu celinu, organizovanu i osposobljenu da moe uspeno obavljati poslove i zadatke koji se odnose na:

1)obavljanje visokospecijalizovane specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti;

2)obrazovno-nastavnu delatnost;

3)naunoistraivaku delatnost.

Zdravstvena delatnost koja se obavlja na vie nivoa

Zavod za javno zdravlje

Zavod za javno zdravlje osniva Republika a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna pokrajina.

Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja se osniva za teritoriju vie optina, odnosno grada, kao i za teritoriju Republike, u skladu sa Planom mree.

Pod javnim zdravljem, u smislu zakona, podrazumeva se ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za ouvanje zdravlja stanovnitva putem organizovanih sveobuhvatnih aktivnosti drutva usmerenih na ouvanje fizikog i psihikog zdravlja, odnosno ouvanje ivotne sredine, kao i spreavanje nastanka faktora rizika za nastanak bolesti i povreda, koji se ostvaruje primenom zdravstvenih tehnologija i merama namenjenih promociji zdravlja, prevenciji bolesti i poboljanju kvaliteta ivota.

Zavod za javno zdravlje:

1)prati, procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovnitva i izvetava nadlene organe i javnost;

2)prati i prouava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje stanovnitva;

3)predlae elemente zdravstvene politike, planove i programe sa merama i aktivnostima namenjenim ouvanju i unapreenju zdravlja stanovnitva;

4)vri informisanje, obrazovanje i obuku stanovnitva za brigu o sopstvenom zdravlju;

5)vri procenu efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zatite;

6)planira razvoj strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;

7)podstie razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema;

8)vri primenjena istraivanja u oblasti javnog zdravlja;

9)sarauje i razvija partnerstvo u drutvenoj zajednici na identifikaciji i reavanju zdravstvenih problema stanovnitva;

10)obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Zavod za transfuziju krvi

Zavod za transfuziju krvi osniva Republika a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna pokrajina.

Zavod za transfuziju krvi je zdravstvena ustanova koja obavlja poslove prikupljanja krvi i krvne plazme za preradu, testiranje krvi, obezbeivanje potreba za krvnim derivatima i lekovima proizvedenim od krvi, distribuciju krvnih derivata, dijagnostika ispitivanja, terapijske postupke, kontrolu i nadzor transfuziolokog leenja, prikupljanje matinih elija, tipizaciju tkiva, konsultacije u klinikoj medicini, kao i promociju i organizaciju dobrovoljnog davalatva krvi.

Zavod za medicinu rada

Zavod za medicinu rada za teritoriju Republike - osniva Republika.

Zavod za medicinu obavlja delatnost iz oblasti medicine rada, odnosno zatite zdravlja na radu, i to:

1)prati i prouava uslove rada, organizovanja i sprovoenja informacionog sistema prikupljanja podataka i praenja epidemioloke situacije na teritoriji Republike u oblasti profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i povredama na radu i predlae mere za njihovo spreavanje i smanjivanje;

2)planira, organizuje, sprovodi i evaluira mere, aktivnosti i postupke u oblasti zatite zdravlja na radu, utvruje struno-medicinske i doktrinarne stavove u oblasti medicine rada, promociju zdravlja na radu i prua struno-metodoloku pomo u njihovom sprovoenju;

3)unapreuje organizaciju i rad zdravstvenih ustanova u oblasti zatite zdravlja na radu i koordinira njihov rad;

4)utvruje jedinstvenu metodologiju i postupke u programiranju, planiranju i sprovoenju mera preventivne zatite radnika;

5)uvodi i ispituje nove zdravstvene tehnologije, kao i primenu novih metoda prevencije, dijagnostike, leenja i rehabilitacije u oblasti medicine rada;

6)prati savremena dostignua u oblasti organizacije medicine rada i predlae zdravstvene standarde za unapreenje i razvoj;

7)izuava sve faktore profesionalnih rizika i vri njihovu identifikaciju, kvalifikaciju i procenu;

8)vri zdravstvene i druge preglede i merenja u vezi sa jonizirajuim i nejonizirajuim zraenjem u zdravstvenoj zatiti, odnosno radioloku zdravstvenu zatitu;

9)obavlja struno-medicinske postupke i aktivnosti u vezi sa utvrivanjem radnih mesta, poslova sa poveanim rizikom, odnosno poslova na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem;

10)predlae i sprovodi preventivne lekarske preglede radnika koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom;

11)predlae i primenjuje kriterijume za ocenu sposobnosti za upravljanje motornim vozilima;

12)ocenjuje radnu sposobnost obolelih od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, posledica povreda na radu i van rada, vri ocenu radne i opte ivotne sposobnosti, procenjuje telesno oteenje i vri druga vetaenja u vezi sa radnom sposobnou zaposlenih;

13)obavlja druge poslove u oblasti zatite zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.

Zavod za medicinu rada obavlja i obrazovnu delatnost iz oblasti zatite zdravlja na radu.

Osniva moe organizovati zavod za medicinu rada kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani lanom 116. ovog zakona.

Zavod za sudsku medicinu

Zavod za sudsku medicinu u dravnoj svojini osniva Republika.

Zavod za sudsku medicinu je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost u oblasti sudske medicine, odnosno sudsko-medicinske dijagnostike i ekspertize, a na osnovu obdukcija, klinikih pregleda i laboratorijske dijagnostike, za potrebe suda, zdravstvenih ustanova, medicinskih fakulteta i drugih lica.

Zavod za virusologiju, vakcine i serume

Zavod za virusologiju, vakcine i serume osniva Republika.

Zavod za virusologiju, vakcine i serume je zdravstvena ustanova koja prati i prouava, ispituje, utvruje i uvodi, odnosno sprovodi strune i naune metode prevencije i dijagnostike zaraznih bolesti, proizvodi serume, vakcine i druge imunobioloke i dijagnostike preparate i sredstva kojima se snabdevaju zdravstvene ustanove na teritoriji Republike.

Zavod za antirabinu zatitu

Zavod za antirabinu zatitu osniva autonomna pokrajina.

Zavod za antirabinu zatitu obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti prevencije i laboratorijske dijagnostike besnila i drugih zaraznih bolesti, odnosno prati i prouava rairenost besnila i predlae mere za njegovo suzbijanje.

Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju

Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju u dravnoj svojini osniva Republika.

Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju obavlja vanbolniku i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz oblasti psihofiziolokih i govornih poremeaja, prati i prouava stanje razvojnih poremeaja, oteenja sluha kod dece i omladine i govornih poremeaja lica svih uzrasta, kao i slepe i slabovide dece predkolskog uzrasta.

Zavod za biocide i medicinsku ekologijuZavod za biocide i medicinsku ekologiju u dravnoj svojini osniva grad.

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti preventivne zdravstvene zatite stanovnitva od zaraznih bolesti.

V. ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE I STRUNI ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE1. Organi zdravstvene ustanoveDirektor

Direktor organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdravstvenu ustanovu i odgovoran je za zakonitost rada zdravstvene ustanove.

Upravni odbor

Upravni odbor zdravstvene ustanove:

1)donosi statut zdravstvene ustanove uz saglasnost osnivaa;

2)donosi druge opte akte ustanove u skladu sa zakonom;

3)odluuje o poslovanju zdravstvene ustanove;

4)donosi program rada i razvoja;

5)donosi finansijski plan i godinji obraun zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom;

6)usvaja godinji izvetaj o radu i poslovanju zdravstvene ustanove;

7)odluuje o korienju sredstava zdravstvene ustanove, u skladu sa zakonom;

8)raspisuje javni konkurs i sprovodi postupak izbora kandidata za obavljanje funkcije direktora;

9)obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Nadzorni odbor

Nadzorni odbor zdravstvene ustanove obavlja nadzor nad radom i poslovanjem zdravstvene ustanove.

Statut zdravstvene ustanove

Zdravstvena ustanova ima statut kojim se ureuje: delatnost, unutranja organizacija, upravljanje, poslovanje, uslovi za imenovanje i razreenje direktora, zamenika direktora, odnosno pomonika direktora za obrazovni i naunoistraivaki rad, kao i druga pitanja od znaaja za rad ustanove.

Unutranja organizacija zdravstvene ustanove

2. Struni organi u zdravstvenoj ustanovi

Struni organi zdravstvene ustanove jesu:

1)struni savet;

2)struni kolegijum;

3)etiki odbor;

4)komisija za unapreenje kvaliteta rada.

Struni savet

.

Struni savet jeste savetodavno telo direktora i upravnog odbora.

Struni savet:

1)razmatra i odluuje o pitanjima strunog rada zdravstvene ustanove;

2)predlae program strunog rada, kao i strunog razvoja zdravstvene ustanove;

3)predlae plan strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;

4)predlae plan za unapreenje kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi;

5)prati i organizuje sprovoenje unutranje provere kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi;

6)obavlja i druge poslove utvrene statutom.

Zadaci i nain rada strunog saveta ureuju se statutom zdravstvene ustanove.

Struni kolegijum

Struni kolegijum je struno telo koje se radi razmatranja i usvajanja strunih i doktrinarnih stavova obrazuje u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju klinike i institute kao svoje organizacione jedinice, odnosno u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju vei broj organizacionih jedinica.

Sastav i rad strunog kolegijuma ureuje se statutom zdravstvene ustanove.

Etiki odbor

Etiki odbor jeste struno telo koje prati pruanje i sprovoenje zdravstvene zatite na naelima profesionalne etike.

ustanove.

Komisija za unapreenje kvaliteta rada

Komisija za unapreenje kvaliteta rada jeste struno telo koje se stara o stalnom unapreenju kvaliteta zdravstvene zatite koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi.

G. STRUNA TELA NA NIVOU REPUBLIKE

1. Zdravstveni savet Srbije

Obrazuje se Zdravstveni savet Srbije kao struno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zatite, organizacije zdravstvene slube i sistema zdravstvenog osiguranja.

Sastav Zdravstvenog saveta

Zdravstveni savet ima 15 lanova koje bira Narodna skuptina, na predlog Vlade, i to:

1)dva istaknuta strunjaka iz reda redovnih profesora medicinskih fakulteta u Republici, koji su vrhunski nauni radnici sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom za unapreenje i razvoj sistema zdravstvene zatite;

2)jedan istaknuti strunjak iz reda redovnih profesora stomatolokog fakulteta u Republici, koji je vrhunski nauni radnik sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom za unapreenje i razvoj sistema stomatoloke zdravstvene zatite;

3)jedan istaknuti strunjak iz reda redovnih profesora farmaceutskog fakulteta u Republici, koji je vrhunski nauni radnik sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom za unapreenje i razvoj sistema farmaceutske zdravstvene zatite;

4)jedan predstavnik Srpske akademije nauka i umetnosti;

5)po jedan predstavnik iz reda lanova komora zdravstvenih radnika;

6)jedan predstavnik Srpskog lekarskog drutva;

7)jedan predstavnik udruenja zdravstvenih ustanova;

8)dva predstavnika iz reda istaknutih strunjaka za oblast zdravstvenog osiguranja i finansiranja zdravstvene zatite;

9)jedan istaknuti strunjak koji je vrhunski nauni radnik sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom za unapreenje i razvoj oblasti javnog zdravlja.

Mandat lanova Zdravstvenog saveta traje pet godina.

Nadlenost Zdravstvenog saveta

Nadlenost Zdravstvenog saveta jeste:

1)da prati razvoj sistema zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja u Republici i njihovo usklaivanje sa evropskim i meunarodnim standardima;

2)da predlae mere za ouvanje i unapreenje zdravstvenog stanja i jaanje zdravstvenog potencijala stanovnitva;

3)da predlae mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zatite svih graana u Republici, kao i mere za unapreenje zdravstvene zatite ugroenih populacija;

4)da predlae mere za funkcionisanje zdravstvenog sistema zasnovanog na principima odrivosti i efikasnosti;

5)da predlae mere za funkcionisanje obaveznog zdravstvenog osiguranja na principima odrivosti, ekonominosti i efikasnosti, kao i mere za uspostavljanje i razvoj drugih vidova zdravstvenog osiguranja;

6)da vri postupak procene kvaliteta programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika (u daljem tekstu: akreditacija programa kontinuirane edukacije), u skladu sa lanom 187. stav 3. ovog zakona;

7)da daje miljenje na predlog plana razvoja kadrova u zdravstvu;

8)da daje miljenje o upisnoj politici na fakultete i kole zdravstvene struke i sarauje sa nadlenim dravnim organima i drugim strunim telima u predlaganju mera racionalne upisne politike na fakultete i kole zdravstvene struke;

9)da daje inicijativu i predlae mere u cilju sprovoenja reforme u oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja;

10)da razmatra i druga pitanja iz oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja i prua strunu pomo dravnim organima, organizacijama i ustanovama u realizaciji zadataka koji se odnose na drutvenu brigu o zdravlju;

11)da obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

2. Etiki odbor Srbije

Etiki odbor Srbije je struno telo koje se stara o pruanju i sprovoenju zdravstvene zatite na nivou Republike, na naelima profesionalne etike.

Nadlenost Etikog odbora Srbije

Nadlenost Etikog odbora Srbije jeste:

1)da predlae osnovna naela profesionalne etike zdravstvenih radnika;

2)da prati primenu naela profesionalne etike zdravstvenih radnika u obavljanju zdravstvene delatnosti na teritoriji Republike;

3)da koordinira rad etikih odbora u zdravstvenim ustanovama;

4)da prati sprovoenje naunih istraivanja i klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike;

5)da odluuje i daje miljenja o spornim pitanjima koja su od znaaja za sprovoenje naunih istraivanja, medicinskih ogleda, kao i klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama u Republici;

6)da prati sprovoenje odluka i razmatra struna pitanja u vezi sa postupkom uzimanja delova ljudskog tela u medicinske i nauno-nastavne svrhe u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike, u skladu sa zakonom;

7)da prati sprovoenje odluka i razmatra struna pitanja u vezi sa primenom mera za leenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutim oploenjem, u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike, u skladu sa zakonom;

8)da podnosi godinji izvetaj Ministarstvu o sprovoenju naunih istraivanja i klinikih istraivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike, kao i o uoenim problemima, nedostacima i primedbama na rad etikih odbora u zdravstvenim ustanovama;

9)da razmatra i druga pitanja profesionalne etike u sprovoenju zdravstvene zatite.

.

. ZDRAVSTVENI RADNICI I ZDRAVSTVENI SARADNICI

Zajednike odredbe

Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad

Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad (u daljem tekstu: licenca) zdravstvenim radnicima jeste postupak koji sprovodi nadlena komora radi utvrivanja strune osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalni rad.

Komora izdaje, obnavlja ili oduzima licencu zdravstvenom radniku.

Izdavanje licence

Zdravstvenom radniku sa poloenim strunim ispitom komora izdaje licencu.

.

Komora izdaje licencu na period od sedam godina.

Komora zdravstvenom radniku izdaje licencu pod uslovom:

1)da ispunjava uslove iz lana 166. ovog zakona u pogledu kolske spreme zdravstvene struke;

2)da je obavio pripravniki sta i poloio struni ispit;

3)da je upisan u imenik komore;

4)da pravnosnanom sudskom odlukom nije osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno da pravnosnanom sudskom odlukom nije osuen na kaznu zatvora zbog tekog krivinog dela protiv zdravlja ljudi.

Obnavljanje licence

Zdravstveni radnik radi obnavljanja licence podnosi zahtev nadlenoj komori, 60 dana pre isteka roka na koji je licenca izdata.

Oduzimanje licence

Komora zdravstvenom radniku privremeno oduzima licencu:

1)ako zdravstveni radnik ne obnovi licencu, pod uslovima propisanim ovim zakonom;

2)ako zdravstveni radnik obavlja delatnost za koju mu nije izdata licenca;

3)ako zdravstveni radnik u obavljanju zdravstvene delatnosti naini strunu greku kojom se naruava, odnosno pogorava zdravstveno stanje pacijenta;

4)ako je zdravstvenom radniku izreena jedna od mera privremene zabrane samostalnog rada od strane nadlenog organa komore, zbog tee povrede profesionalne dunosti i ugleda lana komore, u skladu sa zakonom i statutom komore;

5)ako je pravnosnanom sudskom odlukom zdravstveni radnik osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje profesije zdravstvenog radnika;

6)ako u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja;

7)u drugim sluajevima propisanim zakonom.

5. Dopunski rad zdravstvenih radnika

Zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, koji radi puno radno vreme, moe obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti iz svoje struke kod svog poslodavca, odnosno kod drugog poslodavaca, van redovnog radnog vremena, zakljuivanjem ugovora o dopunskom radu sa direktorom zdravstvene ustanove, odnosno osnivaem privatne prakse.

Ugovor o dopunskom radu moe se zakljuiti:

1)za pruanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem u pogledu sadraja, obima i standarda, odnosno za zdravstvene usluge koje se ne ostvaruju u skladu sa nainom i postupkom ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

2)za pruanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova prua za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za koje ne moe na drukiji nain da obezbedi odgovarajue zdravstvene radnike;

3)za pruanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova prua za potrebe lica koja nemaju svojstvo osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje.

Zdravstveni radnik iz stava 1. ovog lana, po prethodno pribavljenoj saglasnosti strunog saveta i direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivaa privatne prakse u kojoj je zaposlen, moe zakljuiti samo jedan ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem.

Prethodnu saglasnost iz stava 3. ovog lana struni savet i direktor zdravstvene ustanove mogu dati samo pod uslovom da rad zdravstvenog radnika van redovnog radnog vremena za koji se zakljuuje ugovor o dopunskom radu, ne utie na organizaciju rada pojedinanih delova zdravstvene ustanove ili zdravstvene ustanove u celini.Zdravstveni radnik koji obavlja poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu kod drugog poslodavca suprotno odredbi stava 3. ovog lana ini povredu radne obaveze.

Nain, postupak i uslove, kao i druga pitanja od znaaja za organizovanje i obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi propisuje ministar.

E. KVALITET ZDRAVSTVENE ZATITE, PROVERA KVALITETA STRUNOG RADA I AKREDITACIJA

1. Kvalitet zdravstvene zatite

lan 203.

Pod kvalitetom zdravstvene zatite, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se mere i aktivnosti kojima se, u skladu sa savremenim dostignuima medicinske, stomatoloke i farmaceutske nauke i prakse, kao i savremenim dostignuima nauke i prakse koja doprinosi viem nivou kvaliteta zdravstvenih usluga koje pruaju zdravstveni saradnici, poveavaju mogunosti povoljnog ishoda i smanjuje rizik nastanka neeljenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.

Kvalitet zdravstvene zatite iz stava 1. ovog lana procenjuje se na osnovu odgovarajuih pokazatelja koji se odnose na obezbeenost stanovnitva zdravstvenim radnicima, kapacitet zdravstvenih ustanova, opremu, odnosno koji se odnose na pokazatelje procesa i rezultata rada i ishoda po zdravlje stanovnitva, kao i na osnovu drugih pokazatelja na osnovu kojih se procenjuje kvalitet zdravstvene zatite.

Pokazatelje kvaliteta zdravstvene zatite iz stava 2. ovog lana propisuje ministar.

Kvalitet zdravstvene zatite procenjuje se u postupku provere kvaliteta strunog rada, u skladu sa ovim zakonom.

2. Provera kvaliteta strunog rada

lan 204.

Pod proverom kvaliteta strunog rada, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak provere kvaliteta strunog rada zdravstvenih ustanova, privatne prakse, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

lan 205.

Provera kvaliteta strunog rada vri se kao:

1)unutranja provera kvaliteta strunog rada;

2)spoljna provera kvaliteta strunog rada.

Unutranja provera kvaliteta strunog rada

lan 206.

Unutranja provera kvaliteta strunog rada sprovodi se u svakoj zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, kao i nad radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Unutranja provera kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi sprovodi se na osnovu godinjeg programa provere kvaliteta strunog rada koji utvruje komisija za unapreenje kvaliteta strunog rada zdravstvene ustanove.

Unutranja provera kvaliteta strunog rada privatne prakse sprovodi se na osnovu godinjeg programa provere kvaliteta strunog rada koji utvruje osniva privatne prakse.

lan 207.

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici za kvalitet strunog rada odgovaraju strunom rukovodiocu organizacione jedinice, odnosno slube.

Struni rukovodilac organizacione jedinice, odnosno slube iz stava 1. ovog lana za kvalitet svog rada, kao i za kvalitet strunog rada organizacione jedinice, odnosno slube kojom rukovodi, odgovara direktoru zdravstvene ustanove, odnosno osnivau privatne prakse.

Spoljna provera kvaliteta strunog rada

lan 208.Spoljna provera kvaliteta strunog rada moe biti redovna i vanredna.

Redovnu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada organizuje i sprovodi Ministarstvo, na osnovu godinjeg plana provere kvaliteta strunog rada koji donosi ministar.

Vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada sprovodi Ministarstvo na zahtev graanina, privrednog drutva, ustanove, organizacije zdravstvenog osiguranja i dravnog organa.

Zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se Ministarstvu, koje razmatra zahtev i o utvrenim injenicama obavetava podnosioca zahteva.

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, kao i zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik duni su da sarauju sa strunim nadzornicima, kao i da im dostave sve potrebne podatke i drugu dokumentaciju potrebnu za sprovoenje redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada.

lan 209.

Redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada vre struni nadzornici sa liste nadzornika koju utvruje ministar.

Nadlena komora predlae ministru listu nadzornika iz reda istaknutih strunjaka za odreene oblasti zdravstvene zatite.

Za vrenje redovne i vanredne provere kvaliteta strunog rada odreuje se struni nadzornik sa najmanje istim stepenom strune spreme, odnosno naunog zvanja koje ima struni rukovodilac odgovarajue organizacione jedinice ili slube nad kojom se sprovodi nadzor, odnosno koje ima zdravstveni radnik nad ijim se strunim radom vri provera kvaliteta.

Nadzornici sa liste nadzornika duni su da savesno i struno, a u skladu sa savremenim naunim dostignuima i kodeksom profesionalne etike, obavljaju redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada.

Nadzornici sa liste nadzornika ne mogu odbiti uee u sprovoenju postupka redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada.

lan 210.

Redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada moe obavljati jedan ili vie nadzornika u zavisnosti od vrste i sloenosti, odnosno plana sprovoenja spoljne provere kvaliteta strunog rada.

Nadzornici sainjavaju izvetaj o proveri kvaliteta strunog rada u koji se unose uoeni nedostaci i propusti u strunom radu, kao i struno miljenje o moguim posledicama po zdravlje graana, koje u roku od 15 dana od dana zavrene redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada dostavljaju ministru i zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, kao i nadlenoj komori ako je nad zdravstvenim radnikom izvrena provera kvaliteta strunog rada.

Nadzornici su u toku vrenja redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada duni da daju strune savete i predloge za otklanjanje propusta u radu zdravstvene ustanove, privatne prakse, zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.

Nadzornici na osnovu izvetaja iz stava 2. ovog lana predlau ministru mere koje je neophodno preduzeti radi otklanjanja uoenih nedostataka u strunom radu zdravstvenih ustanova, privatne prakse, zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa, zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik moe podneti prigovor ministru na izvetaj nadzornika iz stava 2. ovog lana u roku od tri dana od dana prijema izvetaja.

lan 211.

Po razmatranju izvetaja i predloenih mera nadzornika, kao i podnetog prigovora iz lana 210. ovog zakona, ministar donosi reenje kojim moe:

1)privremeno zabraniti, u potpunosti ili delimino, obavljanje odreenih poslova zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi;

2)privremeno zabraniti, u potpunosti ili delimino, rad organizacionom delu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse;

3)privremeno zabraniti rad zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse;

4)predloiti nadlenoj komori da zdravstvenom radniku, pod uslovima propisanim ovim zakonom, oduzme licencu.

Privremena zabrana rada iz stava 1. ta. 1) do 3) ovog lana traje dok se ne otklone razlozi koji su doveli do izricanja zabrane.

Na osnovu izvetaja i predloenih mera nadzornika iz lana 210. ovog zakona, kao i na osnovu predloga ministra iz stava 1. taka 4) ovog lana, ako je utvren propust u strunom radu zdravstvenog radnika ili povreda naela profesionalne etike, nadlena komora moe oduzeti licencu za samostalni rad zdravstvenom radniku, odnosno izrei jednu od disciplinskih mera propisanih zakonom kojim se ureuje rad komora zdravstvenih radnika.

lan 212.

Uslove, nain, postupak, rokove i organizaciju sprovoenja unutranje i spoljne provere kvaliteta strunog rada, mere koje se za otklanjanje uoenih nedostataka mogu preduzimati i druga pitanja od znaaja za sprovoenje provere kvaliteta strunog rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika - propisuje ministar.

3. Akreditacija

lan 213.Akreditacija, u smislu ovog zakona, jeste postupak ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene ustanove, na osnovu primene optimalnog nivoa utvrenih standarda rada zdravstvene ustanove u odreenoj oblasti zdravstvene zatite, odnosno grani medicine.

Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije

lan 214.

Akreditaciju iz lana 213. ovog zakona vri Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (u daljem tekstu: Agencija), kao organizacija koja obavlja strune, regulatorne i razvojne poslove, koju osniva Vlada u ime Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne agencije.

Agencija ima svojstvo pravnog lica, koje stie upisom u sudski registar.

Agencija je samostalna u svom radu.

lan 215.

Kao javna ovlaenja, Agenciji se poveravaju sledei poslovi dravne uprave:

1)utvrivanje standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova;

2)procena kvaliteta pruene zdravstvene zatite stanovnitvu;

3)reavanje u upravnim stvarima o akreditaciji zdravstvenih ustanova;

4)izdavanje javnih isprava o akreditaciji (u daljem tekstu: sertifikat) i voenje evidencija o izdatim sertifikatima.

Na akt iz stava 1. taka 1) ovog lana saglasnost daje Vlada.

Postupak akreditacije

lan 216.Akreditacija je dobrovoljna i vri se na zahtev zdravstvene ustanove.

Zahtev za sticanje akreditacije zdravstvena ustanova podnosi Agenciji.

Akreditaciju stie zdravstvena ustanova za koju Agencija utvrdi da ispunjava utvrene standarde za odreenu oblast zdravstvene zatite, odnosno granu medicine.

Agencija izdaje sertifikat o akreditaciji zdravstvene ustanove, u upravnom postupku.

Reenje o izdatom sertifikatu iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega moe se pokrenuti upravni spor.

Nain, postupak i uslove za akreditaciju zdravstvenih ustanova propisuje ministar.

lan 217.

Sertifikat iz lana 216. stav 4. ovog zakona moe se odnositi na:

1)pojedinu oblast zdravstvene zatite, odnosno granu medicine koju obavlja zdravstvena ustanova;

2)celokupnu delatnost zdravstvene ustanove.

Sertifikat se izdaje na odreeni period, a najdue na period od sedam godina.

Po isteku roka iz stava 2. ovog lana postupak akreditacije moe se ponoviti na zahtev zdravstvene ustanove.

Sertifikat o akreditaciji zdravstvene ustanove objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

lan 218.Zdravstvena ustanova koja je dobila akreditaciju duna je da svaku promenu u vezi sa akreditacijom prijavi Agenciji.

Sertifikat o akreditaciji dobijen u skladu sa ovim zakonom ili sertifikat priznat od evropske agencije nadlene za akreditaciju zdravstvenih ustanova potvruje da zdravstvena ustanova ispunjava nacionalne, odnosno meunarodno priznate standarde za pruanje zdravstvene zatite.

Agencija se finansira iz sopstvenih prihoda.

Trokove akreditacije snosi zdravstvena ustanova koja je podnela zahtev za akreditaciju.

Visinu trokova iz stava 4. ovog lana koji predstavljaju prihod Agencije, utvruje Agencija.

Na akt iz stava 5. ovog lana saglasnost daje Vlada.

IX. UTVRIVANjE VREMENA I UZROKA SMRTI I OBDUKCIJA UMRLIH LICA

lan 219.Za svako umrlo lice utvruje se vreme i uzrok smrti na osnovu neposrednog pregleda umrlog lica.

Utvrivanje vremena i uzroka smrti moe vriti samo doktor medicine.

Za lica umrla u zdravstvenoj ustanovi vreme i uzrok smrti utvruje se u zdravstvenoj ustanovi, i o tome obavetava nadleni organ optine, odnosno grada.

Nadleni organ optine, odnosno grada odreuje doktora medicine za struno utvrivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti.

Doktor medicine iz stava 4. ovog lana duan je da u roku od 12 sati od primljenog poziva izvri neposredan pregled umrlog i utvrdi vreme i uzrok smrti.

Sredstva za pregled umrlih lica i struno utvrivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvene ustanove obezbeuju se u budetu optine, odnosno grada.

lan 220.

Doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i vremena smrti, bilo da je smrt nastupila u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili na nekom drugom mestu, duan je da bez odlaganja o smrtnom sluaju obavesti nadlenu organizacionu jedinicu ministarstva nadlenog za unutranje poslove ako:

1)nije u mogunosti da utvrdi identitet umrlog lica;

2)pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi nain posumnja u nasilnu smrt;

3)na osnovu raspoloivih medicinskih injenica nije mogue utvrditi uzrok smrti.

U sluajevima iz stava 1. ovog lana doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica nee izdati potvrdu o smrti dok nadleni sud ne donese odluku u vezi sa obdukcijom.

lan 221.

Zdravstvena ustanova je duna da obavesti punoletnog lana porodice o uzroku i vremenu smrti umrlog lica, u najkraem moguem roku, kao i da obezbedi tom licu neposredan pristup telu umrlog lica uz prisustvo doktora medicine koji je neposrednim pregledom utvrdio vreme i uzrok smrti.

lan porodice iz stava 1. ovog lana moe odbiti neposredan pristup telu umrlog lica, o emu se sainjava pismena beleka koju potpisuje lan porodice umrlog lica.

lan 222.

Kao posebna mera utvrivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vri se obdukcija.

Obdukcija se obavezno vri:

1)na licu umrlom u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvren uzrok smrti;

2)na licu umrlom pre isteka 24 sata od poetka leenja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;

3)na novoroenetu koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi odmah nakon roenja ili tokom leenja;

4)na zahtev doktora medicine koji je leio umrlo lice;

5)na zahtev doktora medicine odreenog za utvrivanje uzroka smrti od strane nadlenog organa optine, odnosno grada;

6)kada je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana ili kada to nalau epidemioloki ili sanitarni razlozi;

7)na zahtev nadlenog suda;

8)na zahtev lana ue porodice umrlog lica;

9)ako smrt nastupi u toku dijagnostikog ili terapeutskog postupka.

Umrlo lice sahranjuje se nakon to je smrt utvrena, po pravilu u vremenu od 24 do 48 sati od nastanka smrti, u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 4. ovog lana, na osnovu posebnog zahteva sanitarne inspekcije, sahrana se moe obaviti i pre isteka roka od 24 sata, odnosno posle isteka roka od 48 sati.

Pri vrenju obdukcije doktor medicine koji vri obdukciju moe zadrati organe, delove organa i druge uzorke biolokog porekla, u skladu sa pravilima struke, kada je to potrebno radi utvrivanja uzroka smrti ili je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana.

Kada je u pitanju obdukcija nad licem iz stava 2. taka 3), obavezno je uzimanje i trajno uvanje uzoraka biolokog porekla, u skladu sa pravilima struke.

Nain i postupak za utvrivanje vremena i uzroka smrti umrlih lica i za obdukciju lea, kao i za postupanje sa delovima ljudskog tela koji su hirurkim zahvatom ili na drugi nain odstranjeni, propisuje ministar.

lan 223.

Trokove obdukcije umrlog lica snosi obveznik plaanja trokova leenja umrlog lica, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Trokove obdukcije umrlog lica iz lana 222. stav 2. taka 5) ovog zakona snosi optina, odnosno grad.

Trokove obdukcije umrlog lica iz lana 222. stav 2. ta. 7) i 8) ovog zakona snosi podnosilac zahteva.

X. UZIMANjE, PRESAIVANjE ORGANA I DELOVA LjUDSKOG TELA

lan 224.

Organi, tkiva i elije, kao delovi ljudskog tela, mogu se uzimati i presaivati samo ako je to medicinski opravdano, odnosno ako je to najpovoljniji nain leenja lica i ako su ispunjeni uslovi propisani zakonom.

Na