y broj 193 y ^etvrtak, 3. mart 2011. · stom vazduhu, koriste svaki trenutak da u`ivaju u...

$: Y BROJ 193 Y ÊTVRTAK, 3. MART 2011. · stom vazduhu, koriste svaki trenutak da uìvaju u mar-tovskim zimskim ~arolijama. ZLATIBOR I DAQEsu velike gu`ve na skija{kim stazama, ali$
Y BROJ 193 Y ÊTVRTAK, 3. MART 2011.

22 NOVOSTI • êtvrtak, 3. mart 2011.

BROJ 193 , ÊTVRTAK,

3. MART 2011.

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti} • Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Zvezdan @ivkovi} • Telefon: 011/ 30-28-121

MART je, a zima na na-{im planinama jo{traje. I, ne samo na

na{im. Skija{i uveliko ko-riste blagodeti planina uSloveniji, Bugarskoj, Au-striji, u francuskim Alpi-ma... Cene su ve} niè u odno-su na one oko Nove godine i|a~kog zimskog raspusta, alise gu`va nije smawila. Naplaninama u Srbiji je poseb-no vikendom mnogo gostiju,jer qubiteqi skijawa, sanka-wa, a pre svega {etwi na ~i-stom vazduhu, koriste svakitrenutak da uìvaju u mar-tovskim zimskim ~arolijama.

ZLATIBOR

I DAQE su velike gu`vena skija{kim stazama, ali iu hotelima. Duìna instala-cija ve{ta~kog snega iznosipet kilometara. Na ~itavomprostoru se nalaze ~etiri

ski-staze: Zmajevac, Tornik,Ribnica i îgota. Radi i sa-vremena {estosedna ì~ara,kao i dva ski-lifta. Snegaje, uglavnom, bilo cele zime.

KOPAONIK

SKIJALI[TE je od ovesezone bogatije za jednu {e-stosednu i dve ~etvorosedneì~are. Na lokaciji Kara-man greben postavqena jenova {estosedna ì~ara, ka-paciteta 3.000 skija{a nasat. Izgra|ena je i nova ~e-tvorosedna ì~ara „Krst“kapaciteta 2.018 skija{a nasat. Sistemom za ve{ta~ki

sneg pokriveno jeoko 70 odsto skija-li{ta.

Ova planina jebogata i kultur-nim nasle|em. Ublzini su manastiriStudenica, @i~a, \ur-|evi stupovi, Sopo}ani, Pe-trova crkva, a nisu dalekoni mnogobrojne bawe.

DIVÎBARE

DO ove planine dopirevazduh sa Mediterana kojise, ba{ tu, me{a sa vazdu-{nim masama Karpata i Pa-nonske nizije. Najvi{e zbog

toga, u va-zduhu ima joda, pa na ovuplaninu dolaze ne samo ski-ja{i, ve} i oni kojima je po-trebno „da pro~iste plu}a“ili da na woj potraè zdra-vqe. Na severnoj padini Cr-nog vrha je staza od 800 meta-

ra na kojoj je ì~ara kapa-citeta 700 skija{a na sat.Staza je osvetqena, tako daje mogu}e i no}no skijawe.

TARA

NAJBOQI skija{ki te-reni su u rejonu Predovogkrsta, gde je visinska razli-ka od oko 500 metara. Du`nastaze je od tri do pet kilo-metara.

Mnogo je, ~ini se, vi{eonih koji na Tari borave

zbog pravog odmora. U bli-zini su Drina, sa ve{ta~-kim jezerima Peru}ac i Za-ovine, zatim Mokra Gora,Vi{egrad... Hoteli na ovojplanini su udobni, a mogu}eje rezervisati mesto i u do-ma}oj radinosti.

U restoranima u Peru}cuobavezno treba probati pa-strmku, a zimski odmor naTari najboqe je koristitiza {etwu, sankawe i poredkamina, uz specijaliteteovog kraja. �

NA ~etvrtom kilometru od Beleka, 35 km od An-talije i 27 km od istoimenog aerodroma, sme-{ten je „Calista luxury resort“ sa 502 sobe,

opremqene centralnom klimom, mini-barom, se-fom, LCD TV beì~nim internetom, telefonom,velikim garderoberima sa policama, kadom itu{ kabinom.

To je hotelsko zdawe za sve uzraste, razli~iteukuse i kulturno opredeqewe, sa zabavom i rekre-acijom koju obezbe|uju timovi animatora. Sa mul-tinacionalnim i profesionalnim takvim timom,zabavni program i aktivnosti specijalno se pri-premaju da bi gosti {to vi{e uìvali. U toku da-na mogu se poha|ati te~ajevi salse ili uìvati uspa - centru koji zauzima 3.500 kvadratnih metara.Hotel ima {irok spektar tretmana i kozmeti~kihusluga, tursko kupatilo, saune, parna kupatila, le-denu sobu, |akuzi, masaè i druge usluge. Ovde se,tako|e, moè uìvati i u klasi~noj muzici. Sve toturisti iz Srbije mogu sebi da priu{te ako u ovajhotel otputuju sa agencijom „1 A travel“.

OD sportskih aktivnosti, na raspolagawu suakva-park, pet teniskih terena, bazen sa toplomvodom, aerobik i step aerobik, fitnes - centar,stoni tenis, odbojka, ko{arka, odbojka na plaì ivodeni sportovi. Za one koji vole da otkrivaju iu~e ne{to posve novo, „Kalista“ ima kurseve: kuva-wa u trajawu od 30 minuta, zatim za di-xeja, pra-vqewe koktela...

Ultra „ol inkluziv“ koncept kombinacije tur-ske i internacionalne kuhiwe istinski je hedoni-zam na odmoru. Glavni obroci posluùju se u re-storanu „Belum“. Na plaì se moè uìvati u sa-latama, vo}u, brzoj hrani i raznim poslasticama

koje }e prijati svakome i koje su za sva~iji ukus.Sedam „a la cart“ restorana (turski, italijanski, da-lekoisto~ni, ju`noameri~ki, ribqi i gril) nudesvoje usluge u ve~erwim satima i za wih je potreb-na rezervacija. Kafe „Kalista“ ima u ponudi {i-rok izbor evropskih i turskih poslastica, uz raznekafe i ~ajeve.

HOTEL ima privatnu plaù sa mawim dokom, asuncobrani, leàqke i pe{kiri su besplatni. Usvojoj ponudi, osim soba, nudi i vile, poput VIPvile „Leo“, kojih ima 18, a raspore|ene su u tribloka. Na 260 kvadrata su i superior vile kojihima osam, kao i ~etiri tvin vile. Svaka je poseb-no dekorisana, osmi{qena i opremqena. �

DIVITE se neprola-znom {armu “lepoticeDunava”, ose}ate se uz-

vi{eno u ambijentu Zlatnoggrada, uvek iznova upoznajete“grad valcera”.Toliko je le-pih evropskih gradova da za-ista nije lako doneti odlukugde otputovati. Turisti~kaagencija “Halo turs” ve} go-dinama organizuje putovawaza Budimpe{tu, Be~ i Prag, asada ih objediwuje u jedin-stvenu turu:tri prestonice ujednom putovawu.BUDIMPE[TA - Na panoram-skom razgledawu pose}uju senajve}e znamenitosti: Cita-dela i spomenik An|elu mi-ra na brdu Gelert. Tu je ikraqevska ~etvrt sa trgomSvetog trojstva i katedra-lom Matije Korvina, ~ija jeizgradwa po~ela jo{ u 13.veku, kao i ~ipkasta Ribar-ska kula sa sedam torweva.

Poseta Budimpe{ti nijekompletna bez obilaska Tr-ga heroja sa Milenijumskim

spomenikom gde je prikazanama|arska istorija od vreme-na dolaska na ove prostore896 godine. Obavezno trebavideti jedan od najlep{ihbulevara - Andra{i sa zgra-dom pe{tanske Opere, bazi-likom Svetog Stefana, re-mek - delima ~uvenog ma|ar-skog arhitekte Miklo{aIbla. Pa`wu privla~i iprelepa zgrada Parlamenta.Izgra|ena je u neogoti~komstilu, i smatra se jednom odnajboqih primera istori-cizma.PRAG - Najlep{a sredwove-kovna bajka kojem su s pra-vom pripisivani atribut“zlatni” i nazivi “krunasveta” ili “kameni san”.Vi{e od hiqadu godinaistorije i urbanog razvojaod Praga su na~inile jedin-stvenu zbirku umetni~kih iarhitektonskih stilova, paje ~itavo gradsko jezgro podza{titom Uneska.

U punom sjaju je zablistaoza vreme vladavine Kar-la IV, koji je zasluànza izgradwu najzna~aj-nijih pra{kih gra|evi-na i osnivawe Karlo-vog univerziteta. [et-wu kaldrmisanim uli-cama zapo~iwemo kodkraqevskog zamka

Hrad~ani, koji je jo{ od de-vetog veka bio sedi{te vla-dara. U okviru zamka nalazise katedrala Sv. Vita koju jesagradio Karlo IV. Za Kar-lov most su vezane mnogo-brojne pri~e i legende. Mostje ukra{en sa 30 statua sve-taca za{titnika. [etwa sezavr{ava na Staromjestskimnamjestima, sa statuom ~uve-nog propovednika Jana Husa,Gradskom ku}om sa Astrolo-{kim satom.BE^ - Vekovima je bio cen-tar intelektualnog i kul-turnog ìvota Evrope u ko-jem je stvarao Frojd, kompo-novali Mocart, Hajdn, Beto-ven, [ubert, Brams, [tra-us; slikao Klimt... Umetni-ci su ~esto inspiraciju pro-nalazili u plavom Dunavu i~uvenim be~kim kafeima. Neizostavna ta~ka prili-kom razgledawa jeste Ring-{trase, jedna od najotmeni-jih svetskih avenija gde senalazi Opera, Burgteater,muzejska ~etvrt, Gradska ku-}a, veli~anstvena zgradaParlamenta koja je u ~ast ko-levke demokratije izgra|enau gr~kom anti~kom stilu...Ne treba propustiti palatuHofburg, nekada zimsku re-zidenciju, kao i letwu rezi-denciju [enbrun... �

Skijaju do prole}a! � Gotovo svuda postoje moderni sistemi za ve{ta~ki sneg

POD BUDNIM OKOM

NA Div~ibarama postoje ~etiri rezervata prirode u kojima segodinama zdu{no brine: Crna reka, Vra`ji vir, Zabalac i â-la~ki potok. Od Vaqeva je ova planina udaqena 38 kilometra.Autobuske veze su dobre, a automobilom se i u vreme sne-`nih padavina moè sti}i bez ve}ih problema.

„Filip - travel“Ski - paketi na Kopaoniku: od 168 evra

„Kontiki“Sedam polupansionana Kopaonikuod 165 evra

UU PPeerruu}}ccuuoobbaavveezznnoopprroobbaajjttee

ppaassttrrmmkkuu

IAKO SMO ZAGAZILI U MART, ZIMA NA NA[IM PLANINAMA UVELIKO TRAJE, A NAVALA GOSTIJU SE NE SMAWUJE

"CALISTA LUXURY RESORT", ÊTIRI KILOMETRA OD BELEKA

More, pa u |akuzi

PRO[LOSTZA qubiteqe znawa i kulture, dovoqno jenapomenuti da se u okolini nalaze Aspen-dos, Side, Perge, Termesos, Faselie, Olim-pos, Alarahan, Manavgat i mnogi drugi za-nimqivi lokaliteti.

BUDIMPE[TA, BE^ I PRAG, OVOGA PUTA U JEDNOM PUTOVAWU

� Kafane u kojima su slavni traìli inspiraciju

Vekovna rasko{na zdawa

INFO� NA ovo putovawe se polazi 25.

aprila, autobusom, pet no}ewa sa

doru~kom. Turisti~ki program za

samo 169 evra.

Dvorac [enbrun

23NOVOSTI • êtvrtak, 3. mart 2011.

AKO do subote, 5.marta,uplatite aran`mane zaletovawe, popust u

agenciji „Kontiki“ za pojedi-na odredi{ta u Gr~koj, Tur-skoj, [paniji i Italiji iz-nosi i do 40 odsto!

- Kod nas - podse}a Milica@arkovi}, rukovodilac po-slovnice ove agencije na Ta-{majdanu - i daqe traje sajam-ski popust. Tako se, reci-mo,sajamska ponuda za kom-pletne uplate do 10. marta od-nosi na aran`man za Skija-tos. Putuje se autobusom, sme-{taj je u apartmanima, polazise 31. maja, odmor traje 12 da-na, odnosno deset no}ewa. Ce-na je 160 evra po osobi, ukqu-~uju}i i prevoz.

ZA ovo zeleno ostrvo,pre-divnih pe{~anih plaà i ve-oma ~istog mora, postoji imogu}nost kombinovanog pre-voza za polazak 10. juna: pola-zak autobusom, a povratakavionom. Cena za takav aran-`man, u trajawu od 12 dana, sasme{tajem u apartmanu,iznosi od 220 evra po osobi, akompletna uplata mora da bu-de do 10. marta.

Jedan od onih koji su mnogovoleli Skijatos bio je i gr~-ki milijarder i brodovla-snik Aristotel Onazis. Upr-kos svim te{ko}ama,nawegov zahtev je ovde na-pravqena neobi~nokratka pista za sle-tawe aviona. Zaostrvo se tvrdida je izlo`banajlep{ih pla-à - ima ih oko60. Iako je godi-nama vaìo zamirno ostrvo,Skijatos se po-sledwih godinanaglo promenio. Namnogim plaàma suotvoreni barovi, iz ko-jih se ~uje glasna muzika;mu}kaju se egzoti~ni kokteli,igra se odbojka na pesku, aprovod traje skoro do zore. Uzluku, u gradu Skijatosu,otvo-reno je mnogo kafi}a, barovai diskoteka sa neobi~nim en-terijerom, osvetqewem i sapopularnom muzikom. Ostrvo

moète obi}i lokalnim auto-busom, rent a karom, malimxipom, skuterom, pa ~ak i mo-torom ili biciklom.

ONI koji èle da se odmara-ju na Kefaloniji, sa udobni-jim prevozom i luksuznijim

sme{tajem,

mogu da to u~ine u hotelusa ~etiri „zvezdice“.Cena je210 evra za kompletne uplatedo 10. marta. Aran`manukqu~uje avionski prevoz iuslugu na bazi polupansiona.Hotel je na samoj pe{~anoj

plaì, a kompletan ambi-jent je prava oaza poro-di~nog odmora.

Nigde se surovo pla-ninsko zale|e nije takoidealno uklopilo u pito-mi krajolik kao u slu~ajuKefalonije. Dok endemskavrsta crnog bora krasi vi-sove, modro - plava bojamora kupa gotovo beskrajne{qunkovite plaè. Zato jeto i bio nezamenqiv pri-rodni dekor za film „Man-dolina kapetana Koreli-

ja“. Ambijent ostr-va je zaista idi-

li~an: skriveneuvale, prostra-ne {qunkovi-te i pe{~aneplaè, strmelitice koje senadvijaju nad

obalom, {ar-mantni gradi}i,

romanti~na ribar-ska sela, nepregledni

masliwaci...- Svima koji èle da se od-

maraju na Zakintosu, tako|e uJonskom moru, obezbe|ujemosajamski popust za sme{taj uhotelu sa ~etiri „zvezdice“

koji je na samoj plaì - poru-~uje Milica @arkovi}. - Ce-na aran`mana, koji podrazu-meva avionski prevoz i usluguna bazi polupansiona, je od500 evra po osobi.

ZANIMQIVO je i putovawe saovom agencijom u Pariz, kra-jem aprila. Planirani su, iz-me|u ostalog, poludnevni fa-kultativni izleti do Versaja,zatim jedno~asovno krstareweSenom, odakle }e putnici vi-deti muzej Orsej, crkvu Notr-Dam, gradsku ku}u, Luvr, trgo-ve Konkord i Trokadero, po-znate pariske mostove... �

ARAN@MANI ZA LETOVAWE NA GR^KI OSTRVIMA JEFTINIJI I ZA 40 ODSTO

�Skijatos: Birajte neku od 60 plaà �Kefalonija: Romanti~ne uvale

Oaze porodi~nog odmora

USKRS U PARIZU

� Polasci: 21. i 23. aprila

(avionom)

� Boravak: pet dana

(~etiri no}ewa)

� Cena: od 555 do 665 evra

(zavisno od kategorije hotela)

� Polazak:

30. aprila (avionom)

� Boravak: {est dana

(pet no}ewa)

� Cena: od 595 do 755 evra

(zavisno od kategorije hotela)

Skiatos

AKO na leto borave na Kefaloniji, turistimogu da otplove do susednog ostrva Itaka,ili da krstare do ostrva Meganisi, Skorpios i Lefkas.

26 NOVOSTI • êtvrtak, 3. mart 2011.

DA li èlite da ot-krijete istoriju,kulturu, arhitektu-

ru, mesto gde je spoj zapad-nog i isto~nog sveta, ostr-vo gde je dobra hrana, vinoi gde su ène lepe, a mu-{karci veliki udvara~i?

Moète doìveti sve tona jednom mestu, na Sici-liji, najve}em ostrvu uSredozemnom moru. Na ovoodredi{te vas vodi agen-cija “Filip travel”(www.filiptravel.rs).

RAZNOLIKOST Sicilije se,pre svega, ogleda u arhitek-turi, u jeziku, u gastrono-miji. Otkri}ete gr~ke hra-move i pozori{ta, rimskeamfiteatre, vile i utvr|e-

wa, jedinstvene normansko--arapske i katalonsko -gotske crkve, kao i crkve samozaicima koje su radilivizantijski majstori...

Sicilija je poznata povisoko kvalitetnim vini-ma, proizvodima od meda,badema i pista}a, mirisupomoranxi i limuna, zatimpo ~uvenoj pasti sa sardi-nama, sladoledom, kanoli-

ma i kasato torti, lepimkerami~kim proizvodima.Moète uìvati u predsta-vama lutkarskog pozori-{ta, u mnogobrojnim pro-davnicama ~uvenih itali-janskih dizajnera ili u {a-renim i bu~nim pijacama,~iji koloritet odu{evqa-va u bilo kojem periodu go-dine.

OSTRVO ima odli~no obe-

leène i kvalitetne pute-ve, kao i povezanost vozomili autobusom (autoputMesina - Palermo, Paler-mo - Katanija, Mesina - Si-rakuza).

Stanovni{tvo je gosto-primqivo i qubazno, aline èli da mu se mnogo re-meti svakodnevni ìvot.Te{ko prihvataju bilo ka-kve promene.

I, na kraju, Etna, najvi-{i ìvi vulkan u Evropi,sa nadmorskom visinom od

3.340 m, na prostoru od oko1.250 km2. Vulkan se uvekpovezuje sa gr~kom mitolo-gijom, sa bogovima Eo-lom, Hefestom, kiklopima.Danas ima ~etiri aktivnakratera i jo{ puno malih,gde izviru dve velike rekeSimeto i Alkantara. înideo prirodne scenografijeu gr~kom pozori{tu u Ta-ormini.

PALERMO - Glavni gradregije Sicilija i petigrad po veli~ini u Itali-ji. Nastanak grada je vezanza period Feni~ana i wi-hovih velikih trgova~kihekspedicija po Sredozem-nom moru. U wemu su ìve-li Grci, Rimqani, Vizan-

tijci, Saraceni, Normani,porodica Hohenstaufena,porodica Ankujska, poro-dica Aragona...

Palermo je najzaga|enijigrad Italije, a nema te{kuindustriju, sa svojim pro-blemima u saobra}aju, par-kirawu, motorima koji nepo{tuju saobra}ajne znake,sa ru{evinama iz Drugogsvetskog rata.

Najboqa je {etwa od No-ve kapije iz 16. veka, poredkraqevske palate, katedra-le koja je podignuta na te-meqima xamije, pa du` uli-ce Vitorio Emanuele do tr-ga Vigliena, starog centragrada, kao i do trga Preto-ra i ~uvene fontane... �

RAZNOLIKOST SICILIJE SE OGLEDA U ARHITEKTURI, JEZIKU, GASTRONOMIJI

� Najboqa vina i ~uvene paste sa sardinama � Rimski amfiteatri, crkve, fontane

Sicilija

REKLI SU O SICILIJI

Gete:“Bez Sicilije, Italija je kao bez du{e. Sicilija jekqu~ svega“.Maupasant:“Verujemo da poznajemo dobro Gr~ku, i svako odnas ima svoju viziju i sawa o woj. Za mene je Sicilija re-alnost te vizije i prava interpretacija Grcke,boànstve-ni muzej arhitekture“.

OOssttrrvvoo iimmaakkvvaalliitteettnnee

ppuutteevvee

Sardine,bademi i Etna

ÎST vazduh, retke vrste biqa inepoznata istorija. To je danasplanina Dukat, nepresu{an tu-

risti~ki potencijal koji ima dve ne-voqe: priroda ga je odredila da bude uneposrednoj blizini Besne kobile, audaqen je 50 kilometara od auto - puta,odnosno 65 km od Vrawa. Do planine,naàlost, ne postoje dobri putevi.

- Ovom mar{rutom danas moèteputovati jedino terenskim vozilima-obja{wava za “Novosti” Mladen Sto-janovi},predsednik Udruèwa “Sre-brna glava”. - îm skrenete sa zvani~-ne trase, uo~qivo je da Dukat nudiuslove za eko-turizam, a atraktivan jeza turiste i za nau~nike.

NA[ karavan je krenuo od Radov-nice do Zagrawa, du` stare

srpsko-bugarske granice,danas spoj op{ti-

na Trgovi{e i Bosilegrad.Kruna pr-vog uspona je bio vrh Bele vode na1.800 metara nadmorske visine,u nepo-srednoj blizini trome|e Srbije Bu-garske i Makedonije. Potom je uslediospust pored rudarskog okna Karama-nica, koje Rusi ekspolati{u ve} petgodina.

- Ispod vrha Bele vode imamo pot-puno sa~uvan, originalan bunker izperioda Balkanskih ratova. Mawe jepoznato da je to bila prva odbrambenalinija Srbije u Prvom balkanskomratu. Za vreme SFRJ to je bila strate-{ki va`na pozicija JNA - isti~e Sto-janovi}.

KARAVAN je posetio i izdvojene maha-le iznad Bosilegrada. Ponovo istorij-ski trag: mesto Kin stan,gde se odigra-la bitka u Drugom svetskom ratu, da-nas je prvi i jedini spomenik koji sve-do~i o zajedni~kom vojevawu srpskih,bugarskih i makedonskih partizanaprotiv bugarskih fa{ista. Uspon navrh Juruk i spust u Trgovi{te, sa dru-ge strane Dukata, jedva da je ovom pri-likom bio mogu} zbog snega...

Od lokalnog ìvqa saznajemo da jeDukat uto~i{te dnevnih leptira

(~etiri vrste poznate su sa-mo na ovoj planini i

u Aziji). Biqe je tako|e dobrim delomendemsko. Me{tani se, ba{ zbog toga,bave narodnom medicinom.

-TAJNA lepote na{e planine je u nad-morskoj visini kao i u saznawu da se~ovek u wen ìvot nije mnogo me{ao-kaè za “Novosti” Milovan Veli-nov,na{ lokalni vodi~, koji je rodomiz planinskog sela Doganice. - Me|uprirodnim bogatstvima su pe~urke.Planinska poqa, posebno na vrhu Cr-nook, puna su u sezoni borovnica ibrusnica. Na 100 kilometara od nasnema fabrike. Moje selo je na 1.400 me-tara nadmorske visine. Danas u wemuìvi 20 qudi. Me{tani planinskihsela raspoloèni su da svoje sme{tajnekapacitete ponude gostima. Veruju dabi dràva mogla da, ve}im ulagawimau ove krajeve, pomogne da planinski ̀ i-vot ne bude preteàk.

- PLANINA nudi staze i izvanrednuturisti~ku ponudu - predo~ava za “No-vosti” Vladimir Zaharijev,predsenikop{tine Bosilegrad. - Za skijawe suna raspolagawu blage padine, do vrhaCrnook sproveli smo struju, radimona generalnom projektu za infra-strukturu kako bi turistima sve bilolak{e dostupno.

Darko Tomi}, predsednik op{tineTrgovi{te tako|e vidi ovaj predeokao atraktivnu eko - turisti~ku de-stinaciju. �

EKIPA „NOVOSTI“ OTKRILA NEPRESU[NE TURISTI^KE MOGU]NOSTI NEOBI^NE PLANINE NA JUGU SRBIJE

Dukat ho}e opet da sijaDD.. MM.. CCaarr

SS.. BBaabboovvii}}

VRA@JI KAMENVRA@JI KAMENNEZAOBILAZNA trasa na putu do planine Dukat je lokalitetVra`ji kamen. Udaqen je tri kilometra od Trgovi{ta na re-gionalnom putu. Prirodni braonkasti {iqci od kamena neo-doqivo li~e na \avoqu varo{ kod Kur{umlije. Legenda jeista: |avo je okovao svatove. Vra`ji kamen, me|utim, na vr-hu ima skoro nepoznatu, omawu crkvu presvete Bogorodice.

2255NOVOSTI • êtvrtak, 3. mart 2011.2244 NOVOSTI • êtvrtak, 3. mart 2011.

AUTENTIÂN ambi-jent, gastronomskispecijaliteti, izleti,

udoban sme{taj...Sve to nu-di jedan od mnogobrojnihvojvo|anskih sala{a poimenu „Dida Horwikov sa-la{“, nadomak Sombora.

Ovo zaista zanimqivozdawe je Turisti~ka organi-zacija Sombora uvrstila usvoju ponudu, i to iz mnogorazloga: sala{ je primer se-oskog graditeqstva na pod-ru~ju panonske nizije s kra-ja 19. i po~etka 20. veka, uwemu se gost ose}a kao u svo-jevrsnom vremeplovu, a spe-cijaliteti koji se iznose natrpezu su ba{ kao u onoj pe-smi o ba~kom ru~ku...

Vlasnica sala{a ArankaHorwak-Miji} potvrdila jeda je wen ciq da se o~uvatradicionalna arhitektura

i kultura naroda koji su ì-veli na sala{ima i sala-{arskim naseqima, da sepopulari{e zdrav na~in

ìvota i tradicionalni na-~in ishrane. Zato sve {toradi, osmi{qava sa Udru-èwem qubiteqa sala{a. U

svom sastavu sala{ ima ipostavku originalne buwe-va~ke sobe sa predmetimastarim vi{e od jednog veka.

GOSTE koji èle da provedulepe i nezaboravne trenutkena sala{u uvek ~eka ponekoiznena|ewe. Bi}e do~ekanina kapiji sa doma}om raki-jom i likerom od drewina.Ako se dolazi grupno i or-ganizovano, razumqivo uzprethodnu najavu, bi}e tu i

tambura{i i sve sami spe-cijaliteti ovda{we kuhi-we.

Iz sale, zapravo salona,pruà se vidik na predivankrajolik sala{a sa kukuru-zima, vo}wacima, doma}imìvotiwama i, naravno, sacve}em.

Tu su i poznata ba~ka sa-la{arska jela. Posetiocimasu na raspolagawu sve |ako-nije koje se u ovom krajuspremaju. Nezaobilazna jeùta supa od morke sa fle-kicama i knedlama od xige-

rice, meso iz supe, pirina~sa dinstanim èlucima. Uzsve to idu tri vrste sosa: odvi{awa, paradajza i miro-|ije. Posle toga stiè fa-{irano meso, zatim pohova-no belo pile}e meso, resto-vani krompir i salata.

KAKO se ovde „jede sve poredu“, gostima se potom slu-ì gibanica sa makom, ora-sima, vi{wama, bundevom.Vino, soda-voda i sok su poèqi gostiju.

Doma}ini su, ako im segosti blagovremeno najave i

ako kaù {ta bi èleli dase na|e na bogatoj trpezi,uvek spremni da ponude irazne ~orbe, pasuq sa koba-sicom, pa kiflice, poga~i-ce sa ~varcima ili sa si-rom; krofne sa pekmezom,razne sitne kola~e: gurabi-je, medewake, vanilice, pitasa sirom, jabukama... �

POZNATA jo{ u dobarimske imperije, Ni-{ka bawa je i danas,

posle toliko vekova, prirod-no le~ili{te sa pet termo-mineralnih izvora i pri-rodnim lekovitim blatom.Temperatura vode je izme|u35 i 38 stepeni, i ona ima po-ve}anu koncentraciju gasaradona.

Najpoznatija zdravstvena,nau~no-nastavna i istraì-va~ka ustanova, Institut„Ni{ka bawa“, ve} decenija-ma se bavi prevencijom, le~e-wem i rehabilitacijom kar-diovaskularnih i reumat-skih bolesti.

- Pravo smo, dakle, mestoza oporavak srca i za le~ewereume - smatraju u ovoj usta-novi.- êtiri na{a bolni~-ka odeqewa imaju savremenumedicinsku opremu za dijag-nostiku i le~ewe.

ONO {to je najva`nije je dase sve dijagnosti~ke metodemogu koristiti pojedina~no

ili u okviru specijalizova-nih paketa. Postoje i poseb-ni programi, poput kozme-ti~kog tretmana za negu li-ca i tela, anticelulit pro-gram, gde se celulit skidapodvodnom, ru~nom i vibro-masaòm, kao i pomo}u spe-cijalnih ve`bi i kori{}e-wem saune.

Gosti imaju mogu}nost dakoriste bazen, |akuzi, biser-ne kade, sve savremene proce-dure elektroterapija, ve`be,

lekovito blato i inhalaciju. U tri stacionara, „Rado-

nu“, „Zelengori“ i „Terma-ma“, ima 560 leàjeva. Svakistacionar je celina za sebe ukojem postoji kompletan te-rapijski blok, kao i vi{erazli~itih sala za grupnu iindividualnu rekreaciju izabavu.

- Zbog brzog i stresnogna~ina ìvota, a da bi or-ganizam {to boqe funkcio-nisao, u „Radonu“ je otvoren

jedan od najmodernijih vel-nes i spa - centara na juguSrbije pod imenom „Sense“-u Institutu „Ni{ka ba-wa“. - Imamo sve {to je neo-phodno za ovakvu relaksaci-ju:krevet za orijentalnu ma-saù, tepidarijum, |akuzi,bazen, saunu, velvet krevet,balneo I i II, vita bar... Uovom delu zemqe ovakva po-nuda je, sasvim sigurno, je-dinstvena.

NI[KI kraj ima i veliki

broj kulturno-istorijskih ituristi~kih zdawa, tako daInstitut za svoje goste uvekmoè da organizuje jedno-dnevne izlete ili boravak uprirodi.

Naravno, u restoranimatreba naru~iti i jela naci-onalne kuhiwe po kojima jeovaj kraj odavno poznat. �

NA 500 metara od auto- puta Beograd - No-vi Sad, na pola puta

Be{ka - Kr~edin nalazi se„Stoj{i} sala{“, oaza od-mora, ali i najboqih vojvo-|anskih specijaliteta.Prirodni ambijent i doma-}a kuhiwa, letwa ba{ta sa120 mesta, no}ewe sa doru~-kom... Sve to pruà ovaj za-nimqivi kutak.

- Gosti mogu da biraju{ta bi poèleli na meniju:june}i gula{, ribqe speci-jalitete, pasuq, ro{tiq, te-letinu i jagwetinu ispod sa-~a ili specijalitet ku}e:srema~ki nedeqni ru~ak -poru~uju na sala{u.

U TAKVOM ambijentu, a na-domak Dunava, od 9. do 12 ju-na odrà}e se me|unarodnifestival {unke i pr{ute„[unka fest“ ([email protected]). Kako su naSajmu turizma u Beogradunajavili organizatori, pri-

kaza}e se {unke vojvo|an-skih doma}ina, zanatskihi industrijskih proizvo-|a~a i udruèwa iz Srbi-je. Pozvani su i gosti izCrne Gore, Slovenije,Hrvatske, Ma|arske, Ne-ma~ke, Austrije, [pani-je, Italije da bi i oniprikazali svoj gastonom-

ski brend: {unke i pr{ute.- Izuzetno zanimqiva i

neobi~na manifestacija -smatra Miroslav Boìn, je-dan od osniva~a ove gastro-nomske smotre. - Ciq jestedruèwe, zabava i dobra tr-peza, ali i èqa da se obno-vi i pove}a proizvodwa me-sa i {unke u Vojvodini i uceloj Srbiji. Zato sve u~e-snike, ali i mnogobrojne go-

ste o~ekujemo sa brdom {un-ki, qutom rakijom, dobrimvinom i hladnim pivom.

KAKO je planirano, na ma-nifestaciji }e se organizo-vati izlo`ba i prodaja{unke i ostalih suvomesna-tih proizvoda, zatim rakije,vina, sira i peciva; oceni}ese najboqe i izabrati mega{unka, a posetioci }e mo}ida probaju {unku i jela odovog specijaliteta. Prora-di}e samo za ovu priliku i„kolenica bar“, a svako ve~ebi}e dovoqno muzike i zaba-ve. Izabra}e se i najboqafotografija na temu {unke.O~ekuje se da }e manifesta-ciju posetiti organizovanegrupe turista iz zemqe iinostranstva. �

KO do|e u Kikindu,ako mu je do vaqanezakuske i uìvawa

u predivnom ambijentu, ada ba{ i ne potro{i pre-vi{e novca, treba dasvrati u nacionalni re-storan „Radni~ki dom“.Ovo lepo zdawe u samomsrcu grada, podignuto prene{to mawe od tri i podecenije novcem i radnimakcijama trudbenika izlivni~kih pogona, poslevi{egodi{weg mrtvila,doìvqava pravu - po-slovnu renesansu.

Atraktivni, jednosprat-ni objekat sa pet sala i ku-glanom, kao sastavni deoLivnice, 2004. godine ku-pio je koparski „Cimos“.Preduzimqivi Slovencibrzo su shvatili da od we-ga i te kako moè da budevajde i zarade. Skoro dani{ta nisu uloìli, jer jerestoran, otvorenog tipa,sa~uvao stari sjaj. Nedo-stajali su samo gosti... I,po~ela je akcija koja po-drazumeva ekstra ponudu,besprekornu uslugu, redov-no u~e{}e na sajmovima.

- DOLAZE nam poslovniqudi iz zemqe i inostran-stva, putnici namernici,ali i „obi~an svet“ kojiovde moè za 200 dinarada ru~a, ili da mu, za istiiznos, obrok odnesemo ku-}i - poja{wava poslovaweJasmina Milankov, direk-tor „Cimosove“ firme„Lira“, koja u svom delo-krugu ima i ugostiteq-stvo. - Sve je vi{e me{ta-na koji vikendom svra}ajuna porodi~ni ru~ak. Us-postavili smo odli~nu sa-radwu sa lokalnom turi-sti~kom organizacijom.

Kikindski „Radni~kidom“ razlukuje se od osta-lih restorana po jedin-stvenom jelovniku. Na bo-gatoj trpezi, uz klasi~nimeni, nude se kulinarskispecijaliteti od ludajeili jela i predjela, ukqu-~uju}i supu i ~orbu, sa ti-

kvinim pe~enim ili kuva-nim dodatkom, pa proketod ludaje. Nezaobilaznisu, naravno, i kola~i odbundeve. Tu su i deserti:pekmez i slatko od izda{-ne „banatske banane“, pri-premweni po recepturiSosa iz pro{lih vremena.Pre nekoliko dana pred-stavqeno je budu}e repre-zentativno jelo kuvano utikvi...

DIREKTORKA Milankovpomiwe poznate li~nostikoje kada do|u u Kikinduneizostavno ovde svratena obrok i okrepqewe.Glavni kuvar Milo{ Di-mi}, i wegovi saradnici,nisu se obrukali pred ru-skim ambasadorom, mini-strima, umetnicima, bi-znismenima iz Nema~ke,

Francuske, Italije, spor-tistima... Fudbaler Mla-den Krstaji}, kad god do|eu svoj grad, obavezno skok-ne do „Radni~kog doma“.

Prostrane i rasko{nesale ovog zdawa, ure|ene uvreme kada se moglo i ima-lo, tako|e su neobi~ne.

îm se kro~i u central-nu etnosalu, uo~avaju sedragocene umetni~ke ru-kotvorine od keramike sanarodnim motivima ~uve-ne Marine Sujetove, izra-|ene i ispe~ene u fabrici„Toza Markovi}“, u vremekada je Kikinda u celinidisala jednim plu}ima.Idili~ni ambijent upot-puwuju, u duhu tradicije,dizajnirani stolovi istolice od ~iste hrasto-vine. �

"DIDA HORWIKOV SALA[" NADOMAK SOMBORA GODINAMA JE PRAVO MESTO ZA ODMOR I U@IVAWE RESTORAN „RADNI^KI DOM“ U KIKINDI PRAVI KUTAK ZA GURMANE

Specijalitet: jela od ludaje� Sve pohvale kuvaru Milo{u Dimi}u

RAZNOVRSTAN MENI� Puwena ve{alica sa ludajom 320� Kara|or|eva {nicla,

puwena ludajom 420� Pqeskavica na kajmaku 380� Me{ano meso 550� Prèni {aran 500� Smu| 1.500 (kilogram)� [karpina 1.600 (kilogram)� Puweni medaqoni 420� ôrba od ludaje 100� Proket od ludaje 60� Kola~ od ludaje 100� Rakije: duweva~a, kajsija i viqamovka 90 dinara,

vina od 700 do 1.900 (0,75 litara).* Cene su u dinarima

0230/22-262; www.radnickidom.net. [email protected].

MMiillaann IIvveettii}}

� Sve je autenti~no, doma}inski � U ponudi i ùta supa od morke

OOrriiggiinnaallnniipprreeddmmeettii

BBuuwweevvaaccaa

Bogat ba~ki ru~ak ko iz pesme

Tri dana uznaku {unke�Stiè veliki broj takmi~ara

NI[KA BAWA LEÎ MNOGA OBOQEWA A IMA I JEDAN OD NAJMODERNIJIH VELNES CENTARA NA JUGU ZEMQE

Topla voda, moderna oprema� Pravo mesto za oporavak srca i le~ewe reume � Program za negu lica i tela

[TA LEÊ

U NI[KOJ bawi je mogu}ele~iti: povi{en krvni pri-tisak, anginu pektoris, sla-bu cirkulaciju, infarkt sr-ca i sr~ane mane, bolove uki~menom stubu, zglobovi-ma, kostima i mi{i}ima,de~ju cerebralnu paralizu,osteoporozu... Poèqna je i rehabilitaci-ja posle trauma i ortoped-skih intervencija.

"STOJ[I] SALA[" U BE[KOJ

INFO

� „DIDA Horwikov sala{“ se nalazi

u neposrednoj blizini Sombora.

Udaqen je 1,5 km od kru`nog puta

Jug 3 na starom siva~kom putu, u

sala{arskom nasequ Gradina.

�Do wega se moè sti}i od „Sever-

transove“ garaè, i skre}e se le-

vo s puta ka industrijskoj zoni.

Informacije: 063/895-27-67,

www.didahornjihovsalas.ravangrad.net

INFO

� Sauna i bazen: 500

� Masaà celog tela: 1.500

� Masaà parcijalna: 700

� Balneo 250

� Velnes paket „Julija“: 1.000

� Velnes paket „Medeno iskustvo“

(jedan dan): 3.000

� Velnes paket ”[eherezada“

(jedan dan): 1.800

� Antistres II (jedan dan): 3.000

� Telefon: 018/502-000

www.radonnb.co.rs

� Cene su u dinarima u Institutu

„Ni{ka bawa“

INFO

� „Stoj{i} sala{„ je u Be{koj

022/574-253,063/890-34-75

www.salasstojsic.com

Sa auto-puta Beograd-Novi Sad

za sala{ treba skrenuti za Be{ku,

odnosno za Kr~edin.

y broj 193 y ^etvrtak, 3. mart 2011. · stom vazduhu, koriste svaki trenutak da u`ivaju u...

Documents