Vlado Medakovic', Slavisa Moljevic^, Ranka Gojkovic^ Srdan Vaskovic^ Mirjana Miljanovic^

SKLONOST PREDUZETNISTVU STUDENATA INZENJERSKIH DISCIPLINA UDC 0 0 5 : 3 7 1 , 8

radu su prikazani rezultati provedenih istrazivanja medu studentima inzenjerskih disciplina na Univerzitetu u Istocnom Sarajevu sa aspek-ta sklonosti ka preduzetnistvu. Date su analize steceniPi kompetencija i

ispunjenosti preduslova za zapocinjanje biznisa, odnosno razmatrana su nji-hova licna efikasnost, organizacija, motivacija, tj. sklonost ka uspijehu. Ana-lizirane su i obrazovne potrebe u razlicitim podrucjima samostalnog poslo-vanja, te donesene preoporuke za unapredenje studija inzenjerskih discipli­na u pogledu sticanja odgovarajucih kompetencija.

Kljucne rijeci: preduzetnistvo, motivacija, sklonost ka preduzetnistvu, ob-razovanje

l.UVOD

Danas , u vel ikom broju, l judi vide buducnost u preduzetnistvu i imaju zelju za pokretanje sopstvenog biznisa. N e k i su motivisani zel jomda obezbjede posao, i l i rade onu vrstu posia u kome uziva-j u bez nadredenog, odnosno sefa. D r u g i osjecaju potrebu za vec im izazovom ili za nesto boi j im uslovima rada. M n o g i t ra-ze aktivnosti koje ce i h ucini t i finansij-ski nezavisnim. Razlozi za kreiranje sop­stvenog biznisa su brojni i razl ikuju se od osobe do osobe. Ni je svako sposoban za pokretanje biznisa, odnosno ne osje-ca sta je potrebno da se pokrene odre-deni projekat. O v o ukazuje na ve l ik i broj onih koji bi mogli postati preduzetnici , koji imaju preduzetnicke karakteristike i koj i bi mogli da iskazu svoj potencijal na pravi nacin.

Preduzetnistvo se naiazi u fokusu to-k o m proteklih godina, s obzirom na z n a -cajnu korist ostvarenu od strane m a l i h i srednjih preduzeca u u k u p n o m razvo-j u nacionalnih pr ivreda razvi jenih ze-malja [10] .

S obzirom da sektor M S P - a predstav-Ija najznacajniji i na jdinamicni j i dio p r i -vrede Republike Srpske koj i zaposlja-va polovinu od ukupnog broja zaposle-n i h radnika u Republici Srpskoj i c ini bl i -z u 99% od ukupnog broja preduzeca, ra-zvoju M S P - a u Republici Srpskoj se u za -dnj ih nekoiiko godina pridaje sve veci znacaj [11] .

' Vlado Medakovic, ' Siavisa Moljevic, ^ Ranka Gojkovic, Srdan Vaskovic, ^ Mirjana Miljanovic - Masinski fakultet Univerziteta Istocno Sarajevo

Preduzetnistvo je v i sedimenzional -n i fenomen koji je isprepleten u m n o -g i m disc ipl inama. Teori je o preduzetnis­t v u dolaze iz razl ic i t ih skola, sa raz l i c i t im mis l jen j ima, a vise autora navodi raz l i c i -te faktore ko j i dovode do preduzetnickih poduhvata [9] ,

Mnostvo faktora utice na procese i n -tenziviranja razvoja preduzetnistva (tr-z isn i , f inansi jski , urbanist icki , k o n i u n a l -n i , p r a v n i , l judski i dr . ) , koji j esu a m b i -jent u kome se preduzetnistvo af irmise kao efikasan nac in pokretanja i razvoja biznisa, kao i unapredivanje kvaliteta z i -vota i rada u odredenim sredinama [13].

M a l a i srednja preduzeca su jedan od nosilaca razvoja privrede evropskih ze-malja. V a z n i su pokretaci inovaci ja, za-poslenja, te socijalne i lokalne integracije u E v r o p i . U Evropskoj U n i j i i m a oko 23 mi l io i ia mUo-o, mal ih i srednjih preduze­ca, sto c in i 99% od svih registrovanih po-slovnih subjekata. T a preduzeca zaposlja-vaju bl izu 75 m i l i o n a l judi i predstavljaju osnovu strategije ekononiskog rasta [12],

Proces brzih tehnoloskih promjena, koj i karakterise sa\Temenu pr ivredu, \'e-c i n o m je rezultat n o v i h preduzetnickih ideja [18] . Preduzetnistvo, zato, posta-je sansa za zemlje u tranzici j i , jer predu­zetnici m o g u doprini jet i vecem stepenu iskoriscenosti raspolozivih resursa i br-zem pr ivrednom rastu, ko j ini je moguce dostici razvi jene zemlje [8 ] .

K a o sto su prikazal i [7 ] , mladi predu­zetnici se susrecu sa ogranicenj ima u ve-coj mjer i , pri je svega sa aspekta pristupa fmansi jama, odnosno kreditnoj sposob-nosti m l a d i h , a s a m i m t i m ta ogranicenja za mlade ljude smanju ju sanse da s a m i iz -grade vlastit i biznis.

N a osnovu dosadasnjih istrazivanja [ 4 ] , u buducnosti ce sve veci broj mladih vezivati svoj profesionalni razvoj za sek­tor m a l i h i srednjih preduzeca. Mnoge naucene lekcije i iskustva, [6] iz\'ucena iz uspjesnih projekata, potvrduju da predu­zetnici treba da ima ju sljedece potencija-le i sposobnosti: naglasenu pronicljivost z a nove trzisne sanse i potrebe potrosa-ca; opste i licne upravljacke vjestine, jasan menta ln i model biznisa koji zeSe da razvi-ja ju ; dovol jnu ki'eativnost, dobru komu-nikac i ju sa potenci ja lnim investitorima/ finansijerima, par tner ima, zaposlenima, anal i t icku spretnost, entuzi jazam, samo-pouzdanje i inovativnost.

U radu [15] je pr ikazan znacaj pre-duzetnickog obrazovanja na fakultetima u Srbi j i i ia osnovu rezultata istrazivanja o preduzetnickoj spremnosl i studenata. Istrazivanje je provedeno puteni upitnika 0 s tavovima studenata na osnovu pet di-menzi ja preduzetnicke spremnosti : pre­duzetnicke namjere; sposobnost za pre­duzetnistvo; atrakt ivnost i preduzetnic-kog zanimanja ; ori jentacija ka ucenju; i strast prema radu.

Jedan od temel jn ih preduslova za uspjesan i kont inuiran rast te razvoj na-cionalne privrede jeste sistemski pristup ucenja i sticanja preduzetnickih kompe­tencija. O n o treba prozimati , primjere-n i m obrazovnim sadrzaj ima, obrazovne programe n a s v i n i n ivo ima fornialnog, neformalnog i in formalnog obrazovanja 1 osposobljavanja. Upravo usvajanjem i podizanjem preduzetnickih kompetenci­j a povecava se i konkurentska sposobnost nacionalne privrede koja impl ic i ra i sta-bihiost pr ivrednog rasta jacanjem kapa-citeta l judskog potencijala [17] .

2. DEFINISANJE PREDUZETNISTVA

U teoriji i praksi cesto se srecemo sa d i l e m o m razgranicenja funkci je predu-zetnika i menadzera. R a z l i k a naravno postoji, m e d u t i m , to razgranicenje zavisi o d kol ic ine upotri jebl jenog preduzetnis­tva u po jed in im preduzecima, odnosno o d nacina vodenja preduzeca. U svakom slucaju nemoguce je zamisl i t i poslovanje preduzeca v a n lanca (vlasnistvo - t rz i -ste - preduzetnist\ '0 - menadzment ) . D a -kle, nenioguce je zamisl i t i t i jnkc i ju me­nadzera bez preduzetnistva, istovreme-no, nemoguce je zamis l i t i preduzetnika ko j i ne kor is t i bar neke od metoda me-nadzmenta [10] .

Is tor i ja preduzetnis tva datira o d Srednjeg vi jeka, a p u n i procvat predu­zetnistvo dobija sa razvojem kapital izma u k o m e se s jedinjuju preferencije za l i c -

40 Kvalitet&izvrsnost 1 - 2 / 2 0 1 6

nim bogatstvom i zelja za m a k s i m i z a c i -jom profita.

Preduzetnistvo se cesto definise i sire [7], a odnosi se na \Tstu ponasanja, a ne same pokretanje biznisa, odnosno samo-zaposljavanja. N a primer, Medunarodna organizacija rada ( M O R ) the Internati­onal Labour Organisation ( I L O ) def in i ­se preduzetnistvo kao n a c i n razmisl janja i rezonovanja. To je mnogo vise u odno-su na samo pokretanje biznisa. T o je pro­ces u kome pojedinci postaju svjesni op-cija za samozaposljavanje i izgradnju k a -rijere, razvijanja ideja, preuzmaja i uprav-ijanja r izic ima, ucenja procesa preuzima-nja inicijative u razvoju i posjedovanju biznisa [16].

Teoreticari iz oblasti preduzetnistva su opsjednuti defmisanjem ri jeci „predu-zetnik". Prioriteti su mozda obrnuti . Teo-rija preduzetnistva, kako naglasavaju [2 ] , moze da rijesi problem sa defmici jom, a to postaje irelevantno.

Tako, na primjer , poznati teoreticar [3] istice devet v a z n i h cinUaca preduzet-nist\'a. Zbog cinjenice da sv i ti po jmo-vi (na engleskom jez iku) pocin ju s lovom „(", ovaj koncept je u l i teraturi poznal i kao 9F koncept uspesnog preduzetnistva:

- Osnivaci (Founders) : znacaj p r v o -klasnih osnivaca, m u d r i h i ugled-nih;

- Fokusiranost (Focused) : usmjere-nost na odabrane trzisne segmen-te (tzv. nise);

- Brzo reagovanje (Fast) : brzo o d -lucivanje i brza p r i m j e n a donije-tih odluka;

- Fleksibilnost (F lexible) : brzo prUa-godavanje promjenama;

- Neprekidno inoviranje (Forever - in­novating): stalno traganje za n o v i m ;

- Poravnjatost ( F l a t ) : smanj ivanje broja upravl jackih nivoa;

- Stedljivost (Frugal ) : stalna borba za smanjivanje s\'ih troskova;

- Prijateljstvo (Fr iendship) : biti pr i ja -telj sa s v i m stejkholderima;

- Zabava ( F u n ) : zabavno je saradivati sa preduzetnickom f i r m o m .

Na ove cinjenice ukazu ju i autori [19] navodeci sljedetfe karakteristike predu­zetnika:

1. Zelja za odgovornoscu. Preduzet-nik osjeca duboku odgovornost za poduhvat koj i je zapoceo. ZeH k o n -trolisati sopstvene resurse i k o r i -stiti se n j inia za postizanje zada-tih cii jeva.

2. Spremnost na umjereni r iz ik . Pre­duzetnici n i su pretjerano raspoio-zeni da p r e u z m u r iz ik , al i su spre-m n i n a umjereni , ukaLkulisani r i ­zik.

3. Povjerenje u svoju sposobnost za uspjeh. Preduzetnic i uobicajeno i m a j u veliko poyjerenje u svoju

sposobnost za uspjeh i optimist i su u pogledu svojih priliica za uspjeh.

4. Zel ja za b r z u reakci ju. Preduzetnic i uziva ju u vodenju svog posla i zele znati da m o g u brzo i samostalno donositi poslovne odluke.

5. V i s o k n ivo energije. Preduzetni ­ci su mnogo energicni j i od obic-n i h l judi . T a energija moze biti k r i -tican faktor za pokretanje sopstve-n i h preduzeca.

6. Ori jentaci ja k a buducnosti . P r e d u ­zetnici ima ju dobro defmisan osje-caj za pronalazenje p r i l i k a . G l e d a -j u unapri jed i manje su optereceni o n i m sto s u radil i juce, a vise gle-daju sta ce radit i sutra.

7. V jest ina u organizovanju. P r e d u ­zetnici zna ju kako d a povezu o d -govarajuce l jude r a d i sprovode-n ja odredenog zadatka. E f e k t i v -n i m kombinovanjem l judi i p o -slova postizu transformisanje sop-stvenih v iz i ja u stvarnost.

8. Ze l ja za uspjehom pre novca. Po -gresna je procjena da su predu­zetnici vodeni samo zel jom za st i -canjem novca. Naprotiv, zelja za uspjehom k o d preduzetnika je n a p r v o m mjestu, a novae je samo je­d a n n a c i n za mjerenje postignuca.

M o t i v i s v i h preduzetnika n i s u ist i [14] . M l a d i preduzetnici ima ju razUcite potrebe pa s a m i m t i m i i motivisanost za pokretanje odredenog biznisa . Nekoi iko studija pr ikazuje razlicite nacine katego-rizaci je m l a d i h preduzetndca [7] .

M e d u t i m , kao sto [5] istice predu­zetnici koriste p r i l i k u neformalno i samo je formal izu ju nakon sto uvide znacaj-n u koris t od toga. O v o je slucaj v e c i n o m u zeml jama u razvoju gdje se domace tr-ziste s i r i v r lo brzo, a s a i n i m t i m se stva-raju pri l ike za novi pocetak i poslovanje, naravno uz povoljno polit icko okruzenje i uredenu zakonsku regulativu, jer u s u -protnom dolazi do zaostajanja u p r i v r e d ­n o m rastu i razvoju .

M o t i v [7] , takode moze da bude te-znje k a potenci ja lnom rastu i ambici je k a m e d u n a r o d n o m trzistu, kao i n ivo inova­ci ja u p r o i z v o d i m a i uslugama koje nude preduzetnici u preduzetnickom procesu, s c i l j em stvaranja nove vri jednost i , kao i otvaranje n o v i h radnih mjesta. M l a d i preduzetnici ima ju tendenci ju da i m a ­j u veci potencijal rasta od stari j ih pre­duzetnika, odnosno preduzetnika u sta-rijoj dobi.

E m p i r i j s k a istrazivanja o perspekti-v i preduzetnistva i preduzetnika, sa as­pekta motivaci je i ponasanja, koje bi m o -gle dovesti do stvaranjenovih pr ivrednih subjekata, odnosno preduzeca, kao i te­orije preduzeca, u vec ini radova, osla-nja ju se na proces sagledavanja i anahza

bez ukl jucivanja u taj proces sa in ih pre­duzeca [1 ] .

Postoje razHcite teorije motivaci ja k o -j i m a se nastoji objasniti ponasanje zapo-slenih u c jel ini , dok se nialo t a k v i h moze pr imjeni t i u teoriji o proucavanju predu­zetnistva i preduzetnika.

U r a d u [1] pr ikazani su sljedeci m o ­t iv i ko j i dovode do preduzetnickog po­duhvata, a to s u pri je svega: zelja za neza-visnoscu, sklonost k a r i z i k u , sldonost k a inovaci jama.

O d l u k u za zapocinjanje binisa , start­up, treba posmatrati kao pro izvod mot i -va i namjere, te na osnovu toga razHko-vat i preduzetnicke osobine i sposobnosti.

Razhci t i preduzetnicki mot iv i slije-de razlicite intenzitete t ih cini laca [ I j . S druge strane, mot ivac ioni sistem odrede-ne osobe trebao bi da i m a odlucujuci u t i -caj na njegovo ponasanje, al i to nije je-d i n a odrednica. O d unutrasnje prirode osobe zavisi njena percepcija i subjektiv-no misl jenje. Urodene sposobnosti odre-dene l icnosti , kao i potencijali i var i ja -ble kao sto su t r u d , sposobnost, prethod-no iskustv'O, dob, obrazovanje, porodic-no naslijede i okol ina, uticu na ponasa­nje i moti\isanost neke osobe da se o d l u -ci postati preduzetnik i osnovati sopstve­n i b iznis [1 ] .

Takode, treba uzeti u obzir druge c i -nioce, kao sto su potreba za pr ipadnoscu, potreba za postizanje m o c i , tolerancija, inovaci je, spremnost n a preuzimanje r i -z i k a i upornost .

O b i c n o ono sto in ic i ra n e k u osobu da zapocne biznis je postizanje hcnog zado-voljstva, kao i zelja za moc, ali je ovo d r u -go generalnomanje bitno. Potreba za ne-zavisnoscu, kao i kreativnost uvi jek su u osnovi razvoja sopstvenog poslovnog projekta, odnosno biznisa.

Mot ivac ioni faktori ukl jucu ju : spre­mnost za prihvatenje izazova; uzivanje u pos lu i rjesavanje teskih projekata; po-stavljanje h c n i h cii jeva; talentovanost; r a -z\'oj potenci jala i napredovanje ka ef ika-s n i m rezultatima; kontrola n a d resursi-m a ; uzivanje u radu sa ekspert ima i k o n -stantno nastojanje k a poboljsanju svog uc inka .

Os ta l i m o t i v a c i o n i faktor i u k l j u c u ­j u zel ju, kao sto je: biti sam svoj gazda i da ne m o r a j u odgovarati d r u g i m nadre-d e n i m osobama; zadovoljstvo u vodenju posla, kao i vodenju d r u g i h osoba u sk la -du sa p r e d v i d e n i m planovima; mobdisa-nje resursa i angazovanje radne snage, l judi , da ispune svoje sopstvene cUjeve; preuzimanje odgovornosti ; zadovoljstvo u takmicen ju i ostvar ivanju pobjeda n a d k o n k u r e n c i j o m ; isticanje l i cn ih sposob­nosti ; stvaranje ugleda i statusa u drus-t v u . D r u g i faktori los uk l jucu ju : zel ju za nezavisnoscu od d r u g i h l judi i ogranice­nja; uklanjanje ogranicenja i direkt iva;

1 - 2 / 2 0 1 6 Kvalitet&izvrsnost 4 1

zelja da se sopstvena odluka vr i jednuje ; nespremnost za za\'isnost na e m o t i v n o m i l i soci ja lnom p l a n u od drugih l judi ; i n -sistiranje na slobodi; zelja za drugac i j im ponasanjem; uzivanje u izlaganju i dava-n ju obl ika k r e a t i v n i m idejania; teznja da se proizvede novi proiz\'odi.

3. EMPIRIJSKA ISTRAZIVANJA U POGLEDU SKLONOSTI STUDENATA KA

PREDUZETNISTVU

3.1. Cilj, metod istrazivanja i opis uzorka

C i l j predmetnog istrazivanja jeste da se utvrdi na kojem n ivou je svjest stude-denata ko j i s tudiraju inzenjerske discipl i ­ne u pogledu preduzetnistva, kao i odre-deni stavovi i kompetencije vezane za preduzetnistvo.

U radu je primjenjena statisticka me­toda, metoda empir i j skog istrazivanja, metoda logickog objasnjenja i k o m p a r a -tivna analiza.

Metod uzorka koriscen je pr i anal i -z i i izboru odgovarajuceg uzorka za is tra­zivanje. Istrazivanje je provedeno anket-n i m l is tom ko j i je sacinjen od dva zaseb-na testa. Test 1 . odnosi se na ispunjenost preduslova za poslovanje i sastoji se od 22 pitanja sa ponudena t r i odgovora (a , b i c) koja su razlicito vr jednovana, a test 2., sklonost k a preduzetnistvu, sastoji se od 25 konstatacija koje su potvrdivane i l i opovrgnute odgovorima u pet nivoa od u potpunosti se slazem do u potpunosti se ne slazem.

Empir i j sko istrazivanje provedeno je na Univerzi tetu u Is tocnom Sarajevu, o d ­nosno m e d u studentima koj i s tudiraju inzenjerske discipline. Z a k l j u c c i su vrsen i metodom indukci je i dedukcije.

Potpunu informaci ju o karakterist i -k a m a nekog skupa daje samo statistic-k i popis. S obzirom da bi provodenje a n -kete medu s v i m studentima inzenjerskih disciplina zahtjevalo dosta vremena , iza-bran je odgovarajuci uzorak, koj i je dio osnovnog skupa i biran je bez pristrasno-sti tj. objektivno i cija je svrha da p r u z i dovoljno tacne informaci je o karakter i -st ikama cijelog skupa iz kojeg uzorak p o -tice. Uzorak je f o r m i r a n od 90 ispitani-ka , odnosno studenata inzenjersldh dis­ciplina, sv ih godina studija, a koj i m o g u biti reprezentativni i u potpunosti odgo-vori t i zahtjevima ko j i su postavljeni u c i -Iju istrazivanja ovog rada.

3.2. Rezultati i dislcusija O b r a d o m anketnih fistova dolazimo

do sljedecih rezultata, koj i su predstavlje-n i u v i d u grafika.

N a g r a f i k u l . P r i k a z a n a j e ispunjenost preduslova za poslovanje.

Sa pr ikazanog grafika 1. uocava se vrlo mal i procenat ispitanika, u k u p n o 3 % , ko j i predstavljaju pogodnu l icnost za poslodavca, odnosno preduzetnika, sto ukazuje na izuzetno slabu preduzetnicku svijest m e d u populaci jom studenata i n ­zenjersldh disciplina. Sa aspekta istrazi­van ja dosli smo do podatka d a 49% ispi -tanika posjeduje izvjesne osobine predu­zetnika, ali je neophodno savjetovanje sa s t r u c n i m l i c ima, te sa tog aspekta posto­j i dovoljno potencijala, sa k o j i m b i se n a adekvatan nacin ,kroz kurs preduzetnic­kog inzenjerstva moglo popravit i stanje u odredenoj mjer i i pokusati donekle pro-budit i , odnosno aktivirat i potencijal pre­duzetnickih osobina, kako bi u buduc­nosti na takav n a c i n obezbjedili dovol j ­no spremnih , odnosno sposobnih da za ­p o c n u vlastiti biznis u sferi svog obrazo­vanja kao i sire.

O d ukupno 90 anket i ranih studena­ta, test 1 . p o d a) i b) zaokruz i l i su po sle-decem k l j u c u :

- 36,8% anket i ranih studenata dalo je odgovore ko j i se odnose na pr-v i h sedam pitanja, koj i u k a z u j u na to da postoji problem psUiolosldh sposobnosti, na koje je k o d odrasl i osoba tesko uticati.

- Odgovor i na 8 ,9 . i 10. pitanje odno­se se n a zdravstvene probleme, cula v i d a i s luha, ko j i se m o g u odrede­n i m pomagal ima el iminisat i , jer u suprotnom se m o g u ocekivati smet-nje u poslovanju, a takv ih m e d u a n -ket i ranim i m a 10,76%.

- Odgovore je dalo 11,37% n a 11. , 12. i 13. pitanje, koje se odnose na osobine l icnosti , o k o j i m a posloda-vac m o r a da vodi posebno racuna, preporucuje se detaljno izucavanje materije o osobinama l icnost i .

- D o k je 41,03% anket i ranih dalo o d ­govore od 14. do 22. pitanja koj i se odnose n a znanje i iskustvo u po-

Veoma pogodna licnoat za poslodavca i ima prsJuslove da taj posao obavlja

bez vecifa stresova 3%

slovanju kao i na stavove i mislje-na u vezi sa b i tn im karakteristika-m a uspjesnog poslovanja.

N a graf iku 2. pr ikazani su rezulta­ti testa 2. ko j i se odnosio na sklonost ka preduzetnistvu.

O d ukupno anket iranih, n i jedan stu­dent se nije pokazao kao odlican predu­zetnik. V i s o k u sklonost k a preduzetnis­t v u pokazalo je 8% ispitanika, sto je tako­de porazavajuce, dok 52% ispitanika nije zadovolj i lo preduzetnicki profd, i potre-ban i m je savjet i pomoc drugih .

S druge strane, 38% anketiranUi stu­denata nije zadovoi j i lo preduzetnicke sposobnosti, a 2% ispitanika iskazalo je ne snalazenje u svijetu poslovanja.

Sagledavajuci c je lokupnu situaciju, kao i dobijene rezultate provedenih istra­zivanja, m o z e m o konstalovati da posto­j i izvjestan potencijal i da ga treba ade-kvatno usmjeri t i u c i l ju podizanja svijesti i st\'aranja preduzetnickog duha.

5. ZAKLJUCAK

Poduzetnistvo igra k l j u c n u ulogu u procesu tranzici je, narocito u pogledu sa-mozaposljavanja. Ve l ika podrska je po-trebna iz s v i h podruc ja l judskog djelova-nja, narocito od strane obrazovnih insti-tucija, kako b i se poboljsale poduzetnic-ke vjestine mladih .

A k o je preduzetnicki prof i l neke oso­be sl ican kao k o d preduzetnika uopste, k o d t ih osoba se moze ocekivati da is-pol javaju preduzetnicko ponasanje i da budu snaznije motivisane da zapocnu sopstveni biznis .

I s t raz ivac i preduzetn ic i pokazuju slicne motivacione elemente koj i ih ohra-b r u j u da zapocnu sopstveni biznis . Ako su odredeni us lovi i dogadaji pogod-n i , po jedinci sa odgovarajucim predu-zetn ick im karakter is t ikama primjenjuju svoje snage i nadoknaduju slabost, kako

Osobine daju dobni progQozu uspjesiiosti u

poslovanju, mada se niogu ocekivati i odredeni

problemi 2 %

Grafik 1. Ispunjenost preduslova za poslovanje

4 2 Kvalltet&izvrsnost 1 - 2 / 2 0 1 6

bi iskoristili odgovarajucu povol jnu s i ­tuaciju.

Ni jedna od razmatranih mot iva pre­duzetnika ne daje cjelovito tumacenje kljucnih faktora uspjeha preduzetnika, al i integraino, oni omogucavaju da se r a z u -miju i objasne razlozi uspjeha preduzet-nickih preduzeca i naravno preduzetni­ka, kao vlasnika t a k v i h preduzeca.

Uspjeh je rezultat l i cn ih karakterist i -ka preduzetnika, sposobnosti ucenja iz iskustva, kao i prilagodavanja ut ica j ima iz okruzenja.

Licne karakteristike preduzetnika su najvaznije u fazi zapocinjanja novog b i ­znisa. Sposobnost ucenja iz iskustva po­staje znacajnija poslije pokretanja pre-duzeca, a rast i razvoj preduzeca zavisi od stecenog iskust\'a, znanja i sposobno­sti prilagodavanja ut ica j ima iz okruzenja .

Efikasni i motivisani kadrovi m o r a ­ju biti mobil isani u s v i m fazama u razvo­ju poslovanja, posebno pr i pokretanju b i ­znisa. U t o m periodu preduzetnilc m o r a sve sagledati i omogucit i istovremeno odredenim kadro\ima da nauce novi po­sao. Sposobnost izgradnje kompetentno-sti je od sustinskog znacaja za uspjeh pre­duzeca. Preduzetnicko ponasanje zavis i od motivacije, sposobnosti, stavova neke osobe i namjere.

Univerziteti kao nastavne i naucne ustanove, nosioci obrazovnog sistema kod nas, trebale bi po ugledu na razvi je­ne zemlje biti i nosioci pr ivrednog razvo­ja. Samim t i m bi trebale vise paznje po-svetiti ovoj problematici , sio danas nije slucaj os im sporadicnih pr imjera .

Ovoj tematici bi trebalo vise paznje posvetiti na studijama inzenjerskih dis ­ciplina, te na taj nacin omoguciti zainte-resovanima da steknu odgovarajuce v je­stine, da pobude svijest te da razmisl ja -ju na nacin koji odgovara j e d n o m pre-duzetniku.

LITERATURA [ I j Barba-Sanchez, V., At ienza-Sahuqu-

illo, C , (2012) , Entrepreneur ia l be­havior : Impact of motivat ion factors on decision to create a new ventu­re, Investigaciones Europeas de D i -reccion y E c o n o m i a de la E m p r e s a 18:132-138

[2] B u l l , I . , W i U a r d , G . E . , (1993) , T O W A R D S A T H E O R Y O F E N -T R E P R E N E U R S H I P Journal of B u ­siness Ventur ing 8. 183-195, 0 1993 Elsevier Science Publ i sh ing Co. , Inc . , 655 Avenue of the A m e r i c a s , N e w Y o r k

[3] Bygrave W . D . , (1997) , T h e Portable M B A i n Entrepreneurship, John W i ­ley & Sons, I n c .

[4] C o s i c I . at al . , (2007) Mogucnost i i ogranicenja razvoja preduzetnistva u odabranim opst inama Vojvodine , Projektna dokumentaci ja , N o v i Sad

[5] Desai , S., (2009) , Measur ing entre­preneurship in developing countries, U N U - W i d e r , Research Paper N o . 2009/10

[6] Dol l inger M . , (2005) , Entrepreneurs-h ip Strategies and Resources, Prent i ­ce H a i l , Har low, F j i g l a i i d

[7] E l l i s K . , Wi J I iams M a x C , (2011) , I m i s i n g impact of youth entreprene­urship support i n different contexts - B a c k g r o u n d report, f r a m e w o r k a n d toolkit for consultation. O v e r ­seas Development Institute ,111 W e ­stminster Bridge R o a d , L o n d o n S E l 7JD, U K

[81 G l o b a l E n t r e p r e n e u r s h i p M o n i t o r G E M (2012) , "2011 G l o b a l Report", edited by D. J . Kelley, S. Singer & M . D . Herr ington

[9] K a l y a n i , B . , K u m a r M . D . , (2011) , Motivat ional factors, entrepreneurs­h ip a n d education: Study w i t h refe­

rence to w o m e n i n S M E s , Far Eas t Journal of Psychology and Busine­ss Vol 3 N o 3

[10] Medakovic , V. , Mol jevic , S., Vasko­v ic , S., Go jkovic , R . , (2015) , M o t i ­ves for starting a business, Interdis­c ip l inary approach to quahty, C r a ­c o w U n i v e r s i t y of E c o n o m i c s , pp 103-113, I S B N 978-83-942362-5-0., C r a c o w

[11] Medakovic , V. , Mol jevic , S., Vasko­v i c , S., Go jkov ic , R . (2015) , Orga­nizaci ja i upravljanje kval i tetom u m a l i m i srednj im preduzecima, 42. Nac ina lna konferenci ja o kvalitetu, F Q 2 0 1 5 , F E S T I V A L K V A L I T E T A , Kragujevac .

[12] Medakovic , V. , (2012) , Research of conditions for development of smal l a n d micro enterprises and develop­ment of entrepreneurial infras tru­cture model , doctoral thesis. F a c u l ­ty of Mechanical Engineer ing, Eas t Sarajevo

[13] Melovic , B . , at al . , (2011) , Preduslo-v i razvoja modernog preduzetnickog drustva , Casopis Preduzetnik broj 6.

[14] O E C D , (2004) , Fostering entrepre­neurship and f i r m creation as a d r i ­ver of growth i n a global Economy, paper for the second O E C D confe­rence o n "Promot ing entrepreneur-ship a n d innovative S M E s i n a glo­bal economy: Towards a more res­ponsible a n d inclusive globalisation", Istanbul , T u r k e y

[15] Rakicev ic , Z . , Bi jelovic, O . J . , I v a n o -v i c , L j . B . , (2015) , V i r tue lno predu­zetnistvo: obrazovanje kao podrs­k a preduzetnickoj spremnosti stude­nata, S Y N T H E S I S 2015, Internatio­nal Scientific Conference of I T a n d Bus iness -Rela ted Research , D O I : 10.15308/Synthesis-2015-635-641

[16] Schoof, U . , (2006) , St imulat ing Y o ­uth Entrepreneurship: Barr iers and incentives to enterprise start-ups by young people, S E E D W o r k i n g P a ­per N o 76

[17] Taf ra , V. , (2012) , L e a r n i n g and T r a i ­n i n g for Entrepreneurshipand E d u ­cational System - Strategic Appro­ach, B o o k O f Proceedings O f T h e 2 n d Internat ional Conference O n Entrepreneuria l Learn ing , pp 19 -25, N o v i Sad

[18] West I I I R , Meyer D . , (1997) , T e m ­poral D i m e n s i o n s of Opportunist ic Change i n Technology-Based V e n ­tures, Entrepreneurship: T h e o r y & Practice, 1997, No. 22-2, pp. 31-52.

[19] Z i m m e r e r , T . W , Scarborough, N . M . , (2005) , Essentials of t j i trepreneur-ship and Smal l Business Manage­ment , Prentice H a l l , N . Y , str. 5

1 - 2 / 2 0 1 6 Kvalitet&izvrsnost 4 3