vezbe cam glodanje

Пројектовање производње помоћу рачунара Вежбе – Pro|ENGINEER (верз. Wildfire)

- Страна 1 -

Припрема модела технолошког процеса (Manufacturing Model) глодања коришћењем модула Pro|NC програмског пакета Pro|ENGINEER Сврха вежбања: Упознавање са начином рада софтверских алата за пројектовање и

моделирање технолошког процеса. Овладавање основним техникама рада у програму Pro|ENGINEER.

Садржај: Увод у рад са CAM системима (Pro|NC), Израда модела обратка, Израда модела система стезања, Припрема модела технолошког процеса. Пројектовање или дефинисање захвата (NC Sequence) Чеоно глодање, профилно глодање грубо и фино, копање џепова – грубо и

фино, забушивање и бушење,, стварање излазних датотека Дефинисање технолошких параметара, Дефинисање геометрије обраде, Симулација кретања алата у стругарској обради

1. Израда модела технолошког процеса

1.1 Уградња тзв. референтног модела или модела изратка, у склоп обратка

• Рад започињемо уобичајеним поступком за Pro/E: Започињемо нови Pro/E запис (датотека или file), при чему за тип записа бирамо тзв. Manufacturing, односно технолошки (производни) тип, а као под-тип (sub-type) тзв. NCAssembly, односно склопни модел технолошког процеса.

• У поље за име записа упишите TehPostupakGlodanja, (обратите пажњу да не уметнете размак између речи!)


- Страна 2 -

Са главног менија (MANUFACTURE) бирамо опцију Mfg Model, како би смо дошли до скупа алата којим уграђујемо геометријско-технолошке моделе1 изратка (део који треба обрадити) и припремка у модел технолошког процеса2.

Затим бирамо опцију Assemble и коначно Ref Model. Овим избором (sw3-алата) покрећемо поступак учитавања (раније припремљеног) гт-модела изратка у тренутно активни запис м.т.п.

Из тзв. Open дијалога бирамо део који желимо да учитамо у својству референтног модела (модела изратка): у овом случају то је ploca_alata.prt

Подсетник манипулација просторном оријентацијом модела - • Ротација: средњи тастер + померање миша. • Зумирање: точкић или Ctrl+ средњи тастер + померање миша горе-доле. • Померање у равни екрана (Pan): Shift+ средњи тастер + померање миша. • Ротација у равни екрана: Ctrl + средњи тастер + померање миша лево-десно.

У виртуелни простор појављује се г.т.-модел изратка Модел је почетно оријентисан у виртуелном простору. На њему можемо видети тзв. Datum или помоћне (математичке форме) равни, као и оно што је за модел технолошког процеса изузетно битно – од корисника раније припремљен (израђен) координатни систем под називом: W_REF_PNT. Коор. почетак овог система ће касније представљати тзв. нулту тачку радног предмета –W!

1 У даљем тексту: гт-модел. 2 У даљем тексту: м.т.п 3 SW – Софтверских ...


- Страна 3 -

1.2 Уградња модела припремка, у склоп обратка

Као и у претходном случају, са истог менија, овог пута бирамо опцију Workpiece.

Овим избором покрећемо поступак учитавања (раније припремљеног) гт-модела припремка у тренутно активни запис м.т.п.

У виртуелни простор се појавио и г.т.-припремка.

Да би сте се „ослободили” модела припремка који се покреће по простору како ви померате миша, изаберите погодно место за модел припремка (како би сте могли да видите несметано оба модела) у простору и ту коначно притисните леви татер миша (л.т.м.); Тек сада, када је припремак почетно уметнут у виртуелни простор (можемо абстраховати – виртуелни простор радионице у којој се врши монтажа), започињете са утврђивањем ограничења којима ћете прецизно лоцирати делове међусобно и унутар склопа!

Да би смо ваљано припремили модел обратка, потребно је да референтни део (израдак) уметнемо у волумен модела припремка (чиме би га овај – модел припремак просторно обухватио, како то и јесте у реалности) У овом случају, ради међусобног лоцирања искористићемо њихове координатне системе тако што ћемо их „подвезати” међусобно (поклопити им почетке и ортове). На овај начин ћемо, у једном кораку, успети да једнозначно утврдимо њихов међусобни просторни положај!

Са дијалога бирамо картицу (или језичак) Place. Из скупа опција за тип ограничења лоцирања изаберите Coord Sys.

Сада је потребно још да се са модела показивачем миша селектују оба координтна система (бирајте показивачем називе ових коор. система – не почетке или ортове!)


- Страна 4 -

Приликом избора, можете да проверите шта сте изабрали у пољима: Component Reference и Assembly Reference;

Коначно, у пољу

Placement Status, моћи ћете да из напомене сазнате када је компонента склопа коју управо тада уграђујете потпуно једнозначно утврдила свој положај у склопу:

Притиском на командно дугме „ОК” завршавате са процесом уградње (склапања) припремка у склоп обрадка. Том приликом, према раније утврђеном правилу (тзв. default опција у Pro|NC-у) модел припремка бива обојен у зелену боју и уједно провидан!


- Страна 5 -

1.3 Уградња модела система стезања (стезна глава), у склоп обратка

Ипак, први корак у наставку биће додавање модела система стезања. Притиском на командно дугме за додавање система стезања покренућемо процедуру за уклапање (уградњу) геометријског модела система стезања Fixture Setup.

У овом кораку започињемо са дефинисањем основних елемената једног модела технолошког процеса – операције! Управо овај корак, између осталог, обухвата и уградњу геометријског модела система стезања (тзв. fixture).

Са менија MANUFACTURE бирамо опцију Mfg Setup, а потом са ново-појављеног менија MFG SETUP опцију Operation.

Избором ове опције се започиње са утврђивањем свих параметара технолошке операције који су потребни CAM модулу. Пре свега треба доделити име операцији „Glodanje_10_10”, а затим, по редоследу треба дефинисати параметре обрадног центра или машине алатке „NC Machine”.

У ново-отвореном дијалогу за дефинисање система стезања упишите у поље за назив система стезања: „Stezanje_1”

Потом кликните на комдано дугме „+” како би сте започели процедуру додавања компоненте у склоп обрадка!


- Страна 6 -

Из дијалога за избор компоненте коју треба „отворити” тј. убацити у процес уклапања изаберите део са називом „radni_sto.prt”.

У виртуелни простор се појавио и г.т. радног стола.

У даљем делу вежбања покушајте сами да уградите остала шест модела стезних клема користећи познату технику уклапања, која се обрађује у оквиру курса геометријског моделирања. Када будете уградили све стезне клеме и добили коначан изглед склопа обратка завршавате са израдом модела система стезања Stezanje_1 потврдом (кликом на комадно дугме са знаком потврде).


- Страна 7 -

2. Избор машине алатке (својствена датој операцији) Следећи корак у дефиницији модела технолошког процеса јесте избор или дефинисање карактеристика машине алатке која ће бити коришћена за пројектовану операцију.

Да би сте започели процес избора кликните на командно дугме у линији контроле NC Machine на Operation Setup дијалогу!

Напомена: када будете учитали податке о машини коју ћемо користити, већина параметара ће бити објашњена усмено!

Када се отвори дијалог Machine Tool

Setup у оквиру ових вежбања искористићемо раније припремљени (потребан) скуп вредности параметара који дефинишу својства машине алатке која се намерава користити у операцији која се пројектује!

Уједно, овај корак је и саставни део процеса израде модела технолошког процеса!

Процес избора машине алатке започињете „отварањем” (исчитавњем) записа (file) у коме се налазе тражени параметри машине

Напомена: запис (file) који чува ове податке има екстензију *.gph (group of features).


- Страна 8 -

3. Избор координатног почетка операције (M, W)

„Координатни почетак операције” је заправо некоректан назив за feature који се дефинише у овом кораку израде модела технолошког процеса! По конвенцији која важи за област програмирања НУМА ова тачка се назива Нулта тачка радног предмета и означава се са W. Међутим, сам CAM модул (Pro|NC), нити у називу контроле (Machine Zero), нити у тзв. ToolTip-у (Program Zero) не наводи овај назив! Program Zero (Нула програма, прим.прев.) јесте најприближнији назив оном што заправо овај feature представља. Напомена: О детаљима карактеристичних тачака које се користе приликом програмирања рада НУМА постоји запис на порталу факултета (на грани: Studije>Osnovne studije> proizvodno masinstvo>Programiranje NUMA>Vezbanja)

Да би се операција могла „закључити” неопходно је, дакле, дефинисати Нулту тачку радног предмета. Процес дефинисања (избора или израде) Нулте тачке радног предмета започиње притиском на командно дугме покрај контроле Machine Zero (симбол стрелице је на њему).

У следећем кораку је потребно показивачем миша изабрати или израдити тзв. Datum (помоћну) тачку која ће представљати тзв. Нулту тачку радног предмета. У нашем случају, та тачка је већ израђена у моделу референтног дела (изратка), тако да је потребно да се изабере.

Напомена: бирајте показивачем назив коор. система (W_REF_PNT)– не почетке или ортове!


- Страна 9 -

4. Избор површине на коју се алат враћа између захвата (Retract Surface)

У наставку рада са CAM модулом, потребно је изабрати и површине на коју се алат враћа између захвата (Retract Surface). У овом случају, то ће бити помоћна (Datum) равaн која ће се „у лету“ креирати Offset опцијом, дакле паралелним померањем за 20 mm од горње површине припремка.

Следећи корак је да се дефинише тзв. From и Home тачка, позиција са које алат креће у захват и у коју се враћа након обраде. За то је потребно имати већ креирану Datum тачку негде у простору (онамо где то заиста јесте лоцирано на машини). У овом примеру, на овом кораку, врши се избор раније креиране тачке Datum тачке.


- Страна 10 -

5. Пројектовање или дефинисање захвата (NC Sequence) Ако се изузме дефиниција параметара који дефинишу тзв. Output (како ће изгледати излазни документ /APT), може се рећи да је комплета сет параметара који дефинишу „операцију“ одређен.

Следећи корак јесте да се крене у дефинисање захвата, односно њихових параметара.

Дефинисање захвата (NC Sequence-а) се изводи избором опције Machining са падајућих менија

Следи избор типа захвата. Ми у овом случају бирамо тип захвата за чеоно глодање Face (→ Done); и подопције

Отвара се нови скуп подменија у којима се даље дефинишу сви остали параметри који су релевантни овом типу захвата ...


- Страна 11 -

Мени SEQ SETUP нам пружа могућност да изаберемо које параметре желимо да експлицитно утврдимо, а које желимо да препустимо да сам Pro/NC дефинише према неком иницијалном сету вредности.

У овом случају изаберите опције на слици и у првом кораку унесите назив захвата

Када је алат изабран, следи корак дефиниције параметара који се тичу технолошких особености захвата (корак, брзина резања,

тип или класа путање алата, улазно-излазни елементи путање, и др.)

MFG PARAMS → Set

Напомена:

Следите назнаке на наредним

сликама како би изменили

одговарајуће параметре

Објашњења сваког

параметра ће бити дата усмено на вежбањима.

На следећем кораку потребно је да изаберете алат са којим ћете обављати обраду у овом захвату.

Како је приликом избора машине учитан и скуп алата који је «смештен» у магацин алата, то су и подаци који одговарају овим алатима, а у вези са геометријом и применом, постали доступни за преглед и измену.

У примеру, се бира чеони глодач са ознаком R290-063Q22-12L


- Страна 12 -

Следи корак утврђивања параметара геометрије која треба да се обради, тзв. технолошких површина и у опште технолошких типских елемената (Manufacturing geometry)!

Како је већ раније декларисан тип захвата: чеоно глодање – ProNC нуди одговарајући дијалог-образац SURF PICK у коме треба изабрати

одговарајуће опције и дефинисати адекватне површине које се требају обрадити.

Да би се описала геометрија која се жели обрађивати (равна површина) у овом случају ће се искористити површина која припада моделу израдка – треба изабрати опцију Model, а затим и изабрати површину са модела.

Напомена: Како је припремак у виртуелном простору „испред“ израдка треба се послужити техником избора ентитета са модела помоћу десног тастера на мишу!

На овом кораку, могуће је додати и више површина и тако постићи већу продуктивност у раду (пројектовању технолошког процеса), међутим, ради објашњења и других типова захвата у овом случају се бира само «највиша» површина са модела. Коначно, потврдом изабраних површина Done/Return се завршава процес дефинисања технолошко-геометријских ентитета.


- Страна 13 -

Процедура разраде захвата нас наводи на следећи корак и очекује да дефинишемо тзв. почетну и крајњу тачку захвата ... опције DEF START … и DEF END

.

Сада су сви параметри захвата дефинисани и оно што треба да следи јесте симулација како би се установило да ли је пројектовани захват заправо оно што смо желели. Ако није, или ако има неких недостатака, могуће је вратити се у процедуру пројектовања (избором опције Seq Setup).

Симулација се може изводити на три начина:

Први: који се покреће опцијом Play Path → Screen Play омогућава измене покрета и најситнијих детаља путање алата унутар захвата и додавања постпроцесорских директива (нпр. накнадног чекања алата на некој позицији и др.)!,

Други: Play Path → NC Check даје симулацију са рендерованим облицима како припремка, тако и алата и принципијелно је намењена пре свега бољој визуелизацији.

Трећи: Play Path → Gouge Check опција служи да би се њоме посебно разматрала могућа интерференција (недозвољена задирања) алата и припремка и алата и стезног прибора!


- Страна 14 -

Опцијом Play Path → Screen Play могуће је добити детаљан увид у APT код (CL Data) и прегледати га. Такође, дијалог-образац Customize допушта да се накнадно мења претходно аутоматски дефинисана путања алата (нпр. непосредним убацивањем додатних инструкција као што су на пример GOTO, CUTCOM и др. команде).


- Страна 15 -

Опцијом Play Path → NC Check симулира се захват и визуелно проверава ваљаност захвата

Избором додатних опција могуће је контролисати резолуцију и брзину симулације Resolution и Step Size .

Ако смо зтадовољни са пројектованим захватом, потребно је да се потврди дефинсани скуп података и тако стаблу mfg модела додели нови – технолошки елемент избором опције Done Seq


- Страна 16 -

5.1 Резултат обраде у захвату: геометријска типски елемент - Уклањање материјала

Понеки од захвата, у зависности који је тип, тј. како је настао и пројектован, омогућава да се аутоматски креира тзв. Material Remove feature – Matrl Remove опција .

Овај CAD типски елемент или feature је заправо геометријска форма која одговара тзв. CUT типском елементу или feature-у, а настаје као последица уклањања материјала након технолошког типског елемента, тј. захвата (NC Sequence).

Опција Matrl Remove отвара нови подмени NC SEQ LIST у коме је приказана листа претходно креираних захвата. Избором одређеног захвата отвара се могућност да се креира овај тип форме било аутоматски, било да се самостално креира одговарајући Cut feature (опција Construct).

У случају овог захвата, чеоног глодања, могуће је искористити опцију за аутоматско „уклањање материјала захватом“ - Automatic.

Matrl Remove → Automatic

Као резултат, део материјала припремка је укоњен и горња површина припремка се поклопа са горњом површином изратка.


- Страна 17 -

5.2 Нови захват: тип – профилно глодање или профилисање 1- Започињање новог захвата покреће се избором опције New Sequence а потом настављамо са бирањем типа захвата.

У овом случају, следећи захват је глодање, и то профилно глодање, односно глодање где је референтна површина вертикална (обрада вертикалних зидова).

Овај тип захвата могуће је креирати избором једном од следећих опција Machining → Profile

На следећем кораку процедуре, као и код чеоног глодања, бирају се додатне опције за непосредно подешавање особености захвата.

2-

Конкретно, додатно треба изабрати опције

Name

Tool

Start

End На захтев за унос назива захвата унесите

3-Следи избор алата (T2)

Бира се вретенасти глодач са озанком :

R390-030A320-11L из породице CoroMill390 Сандвик-Коромантових алата. Сви параметри у вези са алатом су већ унети у поља.

4-

И у овом захвату дефинисаће се технолошки параметри MFG PARAMS непосредно

Избор опције Set → Done отвара се едитор за непосредну контролу ових параметара.


- Страна 18 -

5 - Назначене вредности треба изменити, односно унети.

Напомена: Објашњења сваког параметра ће бити дата усмено на вежбањима.

6 -У наредним корацима креће се у дефиницију геометрије путање алата процедуром за избор рефернтне геометрије што је у овом случају скуп вертикалних површина тј. зидова.

У овом конкретном случају треба показивачем миша изабрати омотач назначен на слици ниже.

Напомена: Током селекције показивачем, да би се могло селектовати већи број појединачних површина треба држати притиснут тастер: Ctrl.

7 - У првом наредном кораку треба селектовати „стартну“ и „крајњу“ позиције алата у захвату који се дефинише. Могуће је изабрати R_PNT Datum тачку у оба случаја.


- Страна 19 -

Симулација, коју покрећемо избором опције:

Play Path → Screen Play открива путању алата испрекиданим жутим и црвеним линијама. Жуте испрекидане линије представљају помоћна кретања алата, док црвене линије део путање током које је алат у захвату са припремком.

На слици се може видети објашњење за параметар: overtravel_distance

Симулација, коју покрећемо избором опције:

Play Path → NC Check Приказаће нам рендеровани приказ укањања материјала током захвата у времену и тако визуелно омогућити да проверимо да ли постоји интерференција између алата и рефернтног дела.


- Страна 20 -

И на крају овог захвата могуће је претворити резултат обраде у типски геометријски елемент Уклањање материјала – избором опције:

Matrl Remove → PROFILNO_GLODANJE

Ипак, треба уочити и то да је ово био захват тзв. грубе обраде

погледати параметре -

prof_stock_allow = 0.3 додатак за фину обраду од 0,3mm на вертикалним површинама

wall_scallop_hgt = 0.3 додатак за фину обраду од 0,3mm на свим (па и хоризонталним) површинама

Напомена: Ортогоналном оријентацијом модела се може боље уочити шта је остало за „финиш“.


- Страна 21 -

5.3 Нови захват: тип – профилно глодање или профилисање фино

Потребно је креирати нови захват који ће заправо бити реплика претходног, једино што ће се изменити поједини технолошки параметри, а ту пре свега мислимо на додатке за фину обраду, за које у овом захвату треба унети вредност 0. Процедура креирања новог захвата типа профилног глодања (финог) се не разликује нит у чему од претходне (грубе). Изменићемо и назив: Profilno_glodanje_fino

У кораку када се дефинишу технолошки параметри искористиће се скуп вредности који је дефинисан у претхоном захвату:

На слици, ниже, виде се вредности које сада узимају друге вредности

Дубина резања, додаци, кораци и евентуално брзина.

Следи избор референтних површина – оних које се обрађују (исто као и претходном захвату) и коначно симулација.

На крај,остеје да се креира елемент уклањања материјала

Напомена: Треба знати да када се током рендероване симулације дође до површине изратка она се боји љубичасто, док у случају да долази до интерференције (задирања) алата са изратком те површине бивају обојене у тиркизно плаво. /ова бојења је такође могуће прилагодити корисниковим стандардима/


- Страна 22 -

5.4 Нови захват: тип – тзв. копање џепа грубо Првих неколико корака креирања захвата је веома слично и сви ти кораци се понављају. Из тог разлога ће се тај део процедуре описати у наредних неколико слика. Избор опција Machining →Pocketing

… SEQ SETUP Name Tool Start End … Унос назива захвата: Kopanje_dzepa

... затим, избор алата (глодала) R390-020A20-11L са пречником од 20mm

Следи избор технолошких параметара захвата, које ћемо овог пута дефинисати исчитавањем већ раније припремљеног сета из датотеке: kopanje_dzepa_vezba_2.mill Следећи корак већ представља новину и овог пута за референтну геометрију треба изабрати запремину која се обрађује глодањем, тзв. Mill Volume → Done опција Ова геометрија не постоји у тренутку када је треба изабрати и због тога је морамо креирати „у лету“.

Дакле, на овом месту, бирамо опцију Create Vol ... потом и декларишемо назив те запремине (тј. геометријског типског елемента класе Protrusion):


- Страна 23 -

Оно што следи је познати поступак креирања типског геометријског елемента Protrusion, и то на основу скицираног профила Sketch → Done/Return

Extrude → Solid

Следи избор површине на којој ће се скицирати профил ...

... потом следи потврда или измена предложеног правца простирања тзв. протрузије у односу на скицу (геометријског типског елемента позитивне запремине)

.... бира се геометријски ентитет којим се врши оријентација погледа на раван (првршину) скицирања


- Страна 24 -

Приликом креирања скице треба користити постојеће контуре „џепова“ који се намеравају обрађивати у текућем захвату. Напомена: може се користити опција Slect Use Edge → Chain И потом бирати прву и задњу линију у низу линија контуре

Коначно, остаје да се дефинише и тзв. трећа димензија или дубина запремине (протрузије) и у овом случају треба искористити (изабрати) подножну површину ових џепова.


- Страна 25 -

Након што се креира пртрузије, могуће је видети ове запремине које су у овом конкретном случају употребљене као референтне за дефиницију захвата глодања.

Следи покретање симулација и верификација путање алата.

Треба обратити пажњу на то да овај захват представља грубу обраду, тј. да остаје материјала на зидовима и на дну џепова (види параметре додатака) Из тог разлога, неопходно је креирати и захвата фине обраде џепова.


- Страна 26 -

5.5 Нови захват: тип – тзв. копање џепа фино

Оно што ће се разликовати у овом поступку у односу на претходни јесте што ће се показати процедура креирања новог алата ... Дакле, на кораку, када се треба изабрати алат за фину обраду џепа, избором File → New (или притиском командног дугмета са познатом иконом из Windows-а која означава нови запис – види слику ниже) започиње процедура креирања новог алата (који се намерава да користи у текућем захвату).

Следи избор технолошких параметара и у овом случају, као и у претходном, користићемо раније припремљен сет параметара MFG PARAMS → Retrieve ... записан у датотеци: kopanje_dzepa_fino_vezba_2.mill

На слици, десно, назначени су параметри који су измењени у односу на претходни сет параметара који се користио за грубу обраду џепова.

Напомена: Објашњења сваког параметра ће бити дата усмено на вежбањима.


- Страна 27 -

У наредним корацима се дефинише рефернтна запремина и у овом конкретном случају то ће бити она иста која је креирана „у лету“ током дефинисања претходног захвата. Из тог разлога сада ће се користити опција Select Vol, и са стабла модела изабрати одговарајућа запремина.

... у последњем кораку треба потврдити избор запремине.

Симулација и верификација као и обично долазе на крају. Такође, треба пројектовати и још једну запреминско глодање и то кружно просеченог отвора


- Страна 28 -

5.6 Нови захват: тип – забушивање

У овом кораку крећемо са израдом отвора захавтаом забушивања

Дефинисање захвата (NC Sequence-а) се изводи избором опције Machining са падајућих менија

Следи избор типа захвата. Ми у овом случају бирамо тип захвата за израду отвора и рупа Holemaking (→ Done); и подопције

Countersink → Done Отвара се нови скуп подменија у којима се даље дефинишу сви остали параметри који су релевантни овом типу захвата ...

Као и у претходним ситуацијама када се дефинише захват, неопходан корак је и избора алата.

У конкретном примеру се бира забушивач, на четвртом месту у магацину.


- Страна 29 -

Када је алат изабран, следи корак дефиниције параметара који се тичу технолошких особености захвата (корак, брзина резања, тип или класа путање алата, улазно-излазни елементи путање, и др.)

MFG PARAMS → Set

Треба уочити да у дијалог-маски која се приказује током дефинисања параметара постоји и командно дугме којим се бира да ли се жели контролисати комплетан сет параметара (Advanced) или само тзв. основни скуп (Simplified).

Напомена: Оно што је битно јесте да само комплетан скуп параметара омогућава потпуну контролу свих параметара захвата!

Коначно, следи корак утврђивања параметара геометрије која треба да се обради, тзв. технолошких површина и у опште технолошких типских елемената (Manufacturing geometry)!

Како је већ раније декларисан тип захвата: Забушивање – ProNC нуди одговарајући дијалог-образац HoleSet у коме треба изабрати одговарајуће опције и дефинисати адекватне вредности.

Да би се описала геометрија која се жели обрађивати (отвор) у овом случају ће се искористити оса израдка или припремка – треба изабрати „картицу“ Axes, а затим и изабрати осе са модела и коначно активирати изабране осе притиском на командно дугме Add


- Страна 30 -

Утврђивање дубине бушења започиње притиском на командно дугме Depth…

Потом треба изабрати опцију Surface са блока којим се дефинише тзв. почетна површина – површине на којој започиње захват: Start Surface. Након тога, остаје да се показивачем миша селектује са модела тзв. почетна површина (види слику) Такође, треба дефинисати и дубину на коју треба забушити припремак. У овом случају, искористиће се опција да се дефинисањем пречника забушене рупе (11mm) на почетној површини посредно дефинише дубина.

Пошто су сви параметри захвата дефинисани следи симулација како би се установило да ли је пројектовани захват заправо оно што смо желели. Ако није, или ако има неких недостатака, могуће је вратити се у процедуру пројектовања (избором опције Seq Setup).

Play Path → Screen Play и/или

Play Path → NC Check


- Страна 31 -

5.7 Захват бушења низа отвора Остало је да се на местима на којима су забушене рупе изврши бушење отвора . У овом случају бирамо тип захвата за израду отвора и рупа Holemaking (→ Done); и подопције

Drill → Standard → Done

Отвара се нови скуп подменија у којима се даље дефинишу сви остали параметри који су релевантни овом типу захвата ...

Бушење – ProNC нуди одговарајући дијалог-образац HoleSet за избор производне геометрије

Да би се описала геометрија која се жели обрађивати (отвор) у овом случају ће се искористити претходно дефинисатни HoleSet – сет оса израдка или припремка –

Опција Use Prev…, а затим и селекција дефинисаног сета оса активирати изабрани сет оса отвора који треба обрадити.

Следи избор почетне површине отвора ...


- Страна 32 -

... а потом и избор дубине отвора. У овом случају, бира се подножна површина готовог дела (изратка) као на слици, лево.

У задњем кораку вршимо симулацију и верификацију захвата који смо пројектовали.

Play Path → Screen Play

и/или

Play Path → NC Check


- Страна 33 -

6. Стварање излазних датотека (CL Data file /*.ncl/, G-код /*.tap/)

Стварање излазних датотека, тј. CL Data file /*.ncl/, G-код /*.tap/ започиње се тако што се креира CL Data датотека читаве операције CL Data → Output → Select One → Operation

Сада треба изабрати једину до сада пројектовану операцију: GLODANJE_10_10

Опција File омогућава да се пројектована операција „извезе“ у тзв. APT формат (опција CL File) и G-код (опција MCD File). Након потврде избором опције Done отвара се дијалог прозор

у коме је потребно декларисати назив новог ncl и tap записа (датотеке) – нпр. glodanje_10_10

Опција MCD нас даље води у процедуру пост-процесирања PP OPTIONS Verbose опција која служи за праћење активности пост-процесирања Trase опција за праћење свих макроа који прате процес пост-процесирања

Сада треба изабрати један од тзв. генеричких пост-процесора. Сви постпроцесори који завршавају са X (UNCX01.Pxx) су намењени за обраду на глодалици, WEDM-у, ласеру или Waterjet-у док су они који се завршавају на L (UNCL01.Pxx) генерички постпроцесори за обраду на стругу.

Они се називају генеричким, зато што могу бити искоришћени као узорни примерак посебног пост-процесора који ће бити намењен посебној УЈ НУМА. Подешавање пост-процесора, односно измена сета инструкција, могуће је изводити у посебној програмској апликацији.


- Страна 34 -

У овом конкретном случају могуће изабрати нпр. UNCX01.P14 генерички постпроцесори за обраду на стругу.

Ова активност ће генерисати тзв. G-код датотеку са екстензијом tap

Касније, када се жели симулирати не само APT код, тј. за симулацију користи CL Data file /*.ncl/, већ и сами G-код, потребно је изабрати опције

NC Check → G-Code File (Interactive) → Done

Да би ова врста симулације – дакле симулација G- кода обавила потребно је користити окружење Vericut апликације. Објашњења која се тичу подешавања и коришћења Vericut апликације превазилазе планирани ниво овог курса.


- Страна 35 -

7. Излазак из програма

Правилан начин изласка из програма (Pro|E и Pro|NC модула се изводи тако што се:

1. Сачува претходни рад (ако је то потребно) 2. Избрише из радне меморије рачунара и

програма сви (Select All – види доњу леву слику) активни модели и модели који се налазе у „позадини”, командом Erase!

3. И тек сада, File → Exit. Напомена: ако се жели почистити радни директоријум од старијих верзија модела (посебно битно код рада са Pro|NC модулом јер тада свака акција Save врши трајно чување актуелне верзије модела), препорука је да се корсити акција File → Delete → Old Versions.

vezbe cam glodanje

Documents