1

Opšti rast cena roba, usluga i faktora proizvodnje.Opšti rast cena roba, usluga i faktora proizvodnje. Smanjenje kupovne snage novca.

INFLACIJA

inflacije Stopacena nivo Opšti

cena nivo Opšticena nivo Opšti 100 1t

1tt

Godišnja stopa inflacije

Stabilne cene Inflatorno okruženje

1% 2% 5% 10% 30%1 godina kasnije 99 98 95.2 90.9 76.92 godina kasnije 98 96.1 90.7 82.6 59.23 godina kasnije 97.1 94.2 86.4 75.1 45.54 godina kasnije 96.1 92.4 82.3 68.3 355 godina kasnije 95.1 90.6 78.4 62.1 26.96 godina kasnije 94.2 88.8 74.6 56.4 20.77 godina kasnije 93.3 87.1 71.1 51.3 15.98 godina kasnije 92.3 85.3 67.7 46.7 12.39 godina kasnije 91.4 83.7 64.5 42.4 9.4

10 godina kasnije 90.5 82 61.4 38.6 7.3

Uticaj inflacije na kupovnu snagu novca

2

• Indeks potrošačkih cena

– Vrsta indeksa cena na malo– Mera promene cena potrošačkih dobara i usluga (gorivo, hrana i piće, odeća i obuća,

transport...)• Hrana i ostali proizvodi i usluge koji čine ličnu potrošnju domaćinstava

– Pokazuje promene troškova života na osnovu kretanja cena korpe dobara i usluga koje konzumira tipično domaćinstvo

– Struktura potrošačke korpe se vremenom menja zbog zamene skupljih dobara jeftinijim; promene kvaliteta se teško mogu uključiti u indeks; javljaju se novi proizvodi

• Anketa o potošnji domaćinstava prikuplja podatke o prihodima, rashodima i osnovnim elementima lične potrošnje• U 15 većih gradova u Srbiji• Prosečna potrošačka korpa (III-VIII decila, 60% domaćinstava) i minimalna (I-III decila) potrošačka korpa

3

Pokazatelj je kupovne moći stanovništva

  kom God1 God2 God3 Sendviči 100 100 110 95Sokovi 50 80 70 110Energetska pića 10 150 170 160Ulaznice 5 300 340 400Trošak potrošačke korpe 17.000 17.900 18.600IPC  100 105.3 109.4

Računanje indeksa potrošačkih cena

Struktura indeksa potrošačkih cena, Srbija

4

5

Struktura potrošačke korpe u SAD

4.5%

17.6%5.8%

5.9%

2.8%2.5%

4.8%

16.2%

40.0%

Hrana i piće

Izdaci zastanovanjeOdeća i obuća

Transport

Zdravstvo

Zabava

Obrazovanje

Komunikacija

Ostala dobra iusluge

6

Indeks potrošačkih cena u EU

16%

4%7%

15%

7%4%16%

3%

10%1%

9%8%

Hrana i bezalkoholna pića

Alkoholna pića i duv an

Odeća i obuća

Stanov anje, v oda, struja, gas i dr

Nameštaj, održav anja

Zdrav stv o

Transport

Komunikacije

Rekreacija i kultura

Obrazov anje

Restorani i hoteli

Ostalo

7

• Bazna inflacija-Indeks potrošačkih cena bez određenih stavki (hrana, gorivo, kamate, energija...) koje karakteriše veća volatilnost cena. -Dugoročni trend inflacije, indikator buduće inflacije-Zavisi od kretanja ponude novca u odnosu na nivo proizvodnje, pod uticajem je monetarne politike-Ne posmatraju se efekti kratkotrajnih poremećaja i šokova ponude nezavisnih od ekonomske i monetarne politike

• Deflator BDP

-Mera promene troškova (cena) dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji, koji se koriste za sve vidove finalne potrošnje BDP- vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u zemlji u određenom periodu-Prednost: Ne računa se na osnovu fiksne korpe dobara i usluga, uvažava promene u potrošnji i obrascima investiranja, obuhvatnija mera inflacije od IPC

Nedostatak:Pokazuje promene cena ali i strukture potrošnje (domaćinstava, privrede i vlade)

100BDP Realni

BDP Nominalnideflator BDP

Indikatori bazne inflacije  Učešće IPC bez energije 83,3 IPC bez energije i neprerađene hrane 70,6 IPC bez energije, hrane, alkohola i cigareta 40,6 Regulisane cene 21,7

8

• Indeks proizvođačkih cena– Meri promene “cena na veliko” -hrane, metala, gasa i drugih dobara, cene usluga su

isključene– Prate se cene finalnih dobara, međufazne proizvodnje i sirovina– Daje informacije kako će proizvođački troškovi uticati na cene na tržištima potrošnih

dobara (prati se inflacija u svakom segmentu u lancu proizvodnje)– RZS prati:

• indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda, za domaće tržište i izvoz• indeks cena proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva• prati se i prema grupama proizvoda

• Harmonizovani indeks potrošačkih cena– Ponderisani prosek nacionalnih harmonizovanih indeksa članica EMU (ponderisani

prosek određenih podindeksa)

DeflacijaOPŠTI PAD CENA, VREDNOSTI, PLATA, TRAŽNJE – RAST VREDNOSTI NOVCAOPŠTI PAD CENA, VREDNOSTI, PLATA, TRAŽNJE – RAST VREDNOSTI NOVCA

• Posledica smanjenja količine novca u opticaju, ponude kredita i potrošnje.• Najveće posledice u privredi izaziva deflacija izazvana prezaduženošću• Realna kamata raste- opterećenost dugovima je veća

–Dužnici nastoje da smanje dugovno opterećenje- prodaja aktive i vraćanje kredita–Prodaja aktive smanjuje njenu cenu, panika investitora, nova prinudna prodaja aktive–Pad profita i zabrinutost zbog mogućih gubitaka – pad proizvodnje, zaposlenosti, trgovine, nesolventnost–Pesimizam i nepoverenje- tezauracija novca i usporavanje BON

• Potraživanja banaka postaju nenaplativa, smanjuju se krediti i agregatna tražnja, pada poverenje u finansijske institucije

9

Deflacija

Fišer

Potrošnja Monetarna kontrakcija

Gubici

Prinudna prodaja

Otplata dugovaZaduženost

Cene aktive

Bankarski sektor

Nemogućnost izmirenja obaveza

Smanjenje kredita

Minski2

Minski1

Bernanke

10

Troškovi inflacije

Realni sektor

• Smanjenje kupovne moći

• Zamagljuje relativne cene

• Pogrešna alokacija resursa

• Računovodstveni problemi

• Poreske distorzije

• Redistribucija bogatstva

• Međunarodna trgovina

• ”Troškovi kože za cipele”

• “Meni troškovi”

Finansijski sistem

• Unosi nesigurnost u ugovore jer je visoku inflaciju nemoguće kontrolisati (I,C)

• Mogući gubici za banke (ukoliko je negativan bilansni gep a kamate rastu)

• Veća oscilacija deviznog kursa

• Teže je oceniti profitabilnost projekta

• Otežana procena kreditnog rizika

• Inflatorna očekivanja

• Asimetrične informacije

• Špekulativna ulaganja

• Dodatno zaduživanje

• Skraćuju se rokovi plasmana

11

• Smanjuje nesigurnosti oko budućih cena, veća transparentnost relativnih cena

• Smanjuje inflatornu premiju kao deo kamatne stope (ir=in-π)

• Smanjuje nepotrebne hedžing aktivnosti

• Smanjuje efekte distorzije na poreze i socijalna davanja

• Povećava benefite držanja gotovine

• Sprečava arbitrarnu distribuciju bogatstva i prihoda i time čuva socijalni mir i političku stabilnost

• Doprinosi finansijskoj stabilnosti

• Povećanje životnog standarda i zaposlenosti, viši i stabilni nivo ekonomske aktivnosti

Koristi od cenovne stabilnosti

•Stabilnost cena (monetarna stabilnost) je osnovni, primarni cilj centralnih banaka

Niska, stabilna i predvidiva stopa inflacijeNiska, stabilna i predvidiva stopa inflacije

• Veliki broj centralnih banaka koristi strategiju targetiranja inflacije

• Inflatorno targetiranje obuhvata sledeće elemente: – cenovna stabilnost kao primarni, dugoročni cilj monetarne politike je

institucionalna obaveza centralne banke; – javno objavljivanje numeričke vrednosti za inflaciju u određenom periodu

(uglavnom u srednjem roku); – odluke o monetarnoj politici se donose na osnovu informacija o različitim

varijablama; – tolerisanje promašaja targeta, teži se postepenoj konvergenciji ka ciljnoj inflaciji– visok nivo transparentnosti monetarne politike- kroz intenzivnu komunikaciju sa

javnošću i tržištem o planovima i ciljevima monetarne politike; – visok nivo odgovornosti centralne banke za postizanje inflatornih ciljeva.

12

13

Targetiranje inflacije kao monetarna strategija NBS• 1.1.2009 NBS je formalno prešla na targetiranje inflacije

– Ciljana stopa inflacije je jedina numerička smernica za MP– NBS nastoji da inflaciju održi u okviru ciljanog raspona– NBS podržava ekonomsku politiku Vlade, ako time ne remeti monetarnu i finansijsku

stabilnost– Ključni instrument MP i glavna referentna stopa je kamatna stopa na nedeljne repo

operacije• Odluke o promenama referentne kamate donosi Izvršni odbor na osnovu analiza i

prognoza makroekonomskih i inflatornih kretanja• NBS odgovara za ukupnu inflaciju merenu indeksom potrošačkih cena (za cene proizvoda

koje se formiraju na tržištu, za regulisane cene odgovara Vlada)

• Izveštaj o inflaciji

Analiza situacije u privredi na osnovu kojeIO donosi svoje odluke (makroekonomska kretanja, sadašnja i očekivana inflacija, ocena MP u prethodnom periodu)

Veća transparentnost MP, bolja komunikacija sajavnošću

14

Inflacija u Srbiji

Cilj za inflaciju u 2014 (4±1,5%) nije dostignutGlavni razlozi: •Nizak rast regulisanih cena•Niske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda•Značajan pad svetske cene nafte, pad uvoznih cena•Niska agregatna tražnja

Kretanje inflacije u 2015. •Sredinom godine povratak u granice ciljaInflatorno će delovati:•Korekcije regulisanih cena oko 7% (struja)•Efekti dosadašnje depresijacije (IV 2014)-rast cena neprehrambenih proizvoda (apsorbuje marža?)•rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda

Dezinflatorno će delovati•Niska agregatna tražnja•Mere fiskalnog prilagođavanja (pad tražnje i kreditne aktivnosti)•Niska inflacija u međunarodnom okruženju

Glavni rizici•Delovanje faktora iz međunarodnog okruženja na kretanje kapitala i premiju rizika Srbije (razvoj geopolitičke situacije-Ukrajina, brzina oporavka EMU, efekata različitih MP FED-a i ECB na fin.trž )•Kretanje cena primarnih proizvoda na svetskom i domaćem tržišta i uticaj na ostale cene•Rizici od fiskalne politike su manji, nenajavljena promena regulisanih cena

15

16

Teorije inflacije

1. Teorije inflacije tražnje (monetarna i dohodna)2. Teorija inflacije troškova3. Strukturna teorija inflacije

17

Kvantitativna teorija inflacije

• Teorija XIX i početka XX veka ne bavi se inflacijom, već problemom “stalne ravnoteže” (strukturni odnosi, ne opšti rast cena)

• Inflacija – posledica prevelike količine novca u opticaju višak AD u odnosu na AS rast cena koji ih uravnotežuje omogućavajući realizaciju celog društvenog proizvoda

• Fišerova f-la: MV=PT (V-const, T-mala elastičnost proizvodnje) 2MV=2PT ravnoteža se uspostavlja na višem nivou cena

• Novčana tražnja efektivna i platežno sposobna tražnja efektivna novčana tražnja vrši pritisak na robne fondove

• Uzroci prevelike novčane mase:– Zaduživanje države kod CB za pokriće deficita– Zaduživanje za investicije kod CB– Zaduživanje privrede za obrtna sredstva– Prekomerna zaduženost stanovništva– Naglo deblokiranje blokiranih delova monetarnog volumena (tezaurisani novac)

18

Stopa inflacije i monetarnog rasta

19

Neokvantitativna teorija inflacije

• Posledica rasta novčane mase iznad stope rasta nacionalnog dohotka

• Kapitalistička privreda je stabilna, kriza- egzogeni poremećaj, inflacija- isključivo monetarni fenomen

• Promena količine novca kroz porast likvidnosti deluje na kamatne stope promene izdataka privrednih subjekata porast tražnje i cena direktno ili indirektno (preko promene proizvodnje i zaposlenosti)

• ODGOVORNOST CB: Monetarne vlasti direktno kontrolišu promene novčane mase

stopa rasta cena direktno zavisi od monetarne politike (ekspanzije)

20

Kejnzijanska teorija inflacije

• Inflacija- posledica razvoja kapitalističke privrede a ne novčanog opticaja uzrok porasta cena je i na strani ponude.

• Kapitalistička privreda nije stabilna, postoji asimetrija u reagovanju proizvodnje i cena prema agregatnoj tražnji. Pad AD- smanjuje zaposlenost, zbog neelastičnosti nadnica nadole manjim delom se smanjuju cene

• Cene su determinisane troškovima reprodukcije, a oni troškovima rada. Troškovi proizvodnje formiraju se nezavisno od agregatne tražnje.

• Brži porast dohotka od produktivnosti rada inflatorni impuls koji preko porasta troškova inputa dovodi do porasta cena

• Glavni efekat porasta količine novca je na ekspanziju privredne aktivnosti i zaposlenosti!

• Inflacija- zbog porasta agregatne tražnje koja se ne može realizovati kroz porast proizvodnje na bazi raspoloživih faktora

• Retko- privreda se nalazi ispod nivoa pune zaposlenosti

21

Teorija inflacije troškova

• Inflacija → i u uslovima nedovoljne AD, zaposlenosti i restriktivne monetarne politike

• Uzrok → promena jedinice troškova → cene• Faktori:

– Porast plata iznad produktivnosti rada– Monopolsko formiranje cena → izaziva rast troškova u drugim granama– Troškovi uvoza neelastičnih proizvoda → ugrađuju u sve cene– Porast profita kroz porast cena rast nominalnog društvenog proizvoda rast

novčane mase– Neelastična tražnja visokoproduktivnih grana

• Monetarna politika: a) restriktivna pad proizvodnje, zaposlenosti, neiskorišćenost kapaciteta b) da podržava takvo stanje nije efikasna u borbi protiv inflacije troškova izaziva recesiju

22

Teorija strukturne inflacije

• Mešoviti tip: inflacija tražnje i inflacija troškova

• Inflacija se može javiti i pri ravnoteži AS i AD, dohotka i troškova.

• Uzroci:– Promena ponude i tražnje po sektorima– Tehnički progres:

• Uska grla u proizvodnji (sirovinska baza i repromaterijal)• Rast dohotka u propulzivnim granama• Ekspanzija kredita

– Odnos fiksnih i promenjivih dohodaka

• Problem- identifikacija uzroka inflacije– Inflacija tražnje: višak tražnje → cene → troškovi – Inflacija troškova: troškovi → cene

23

MEHANIZAM TRANSMISIJE INFLACIJE

• Proces autonomnog i samoreprodukujućeg širenja inflacije

• Cilj istraživanja:– Utvrditi sve prenosne karike inflacije– Mehanizme prenošenja pod delovanjem različitih dominantnih uzroka– Brzinu prenošenja i prerastanja iz blage u hiperinflaciju– Mogućnost otklanjanja osnovnih faktora– Mogućnosti mera antiinflatorne politike

• I se javlja monetarna inflacija (inflacija tražnje). Porast proizvodnje i uvoza su nedovoljni → rast cena uravnotežuje ponudu i tražnju

privremena ravnoteža → proces usklađivanja strukture cena– proces usklađivanja cena na robnim tržištima (radi održanja i

popravljanja pozicije u primarnoj raspodeli)– proces prilagođavanja u strukturi cena robe i cena novca

(materijalni troškovi, amortizacija, dohoci, državni zahvati, akumulacija, kamata)

24

• Monetarna inflacija → inflacija troškova

• Prvo: cene → cene Sada: cene → plate cene → kamata cene → devizni kurs

• Plate ne zavise od produktivnosti rada – stižu troškove života → širi se inflacija troškova– ne reaguju isto sve grane disproporcije u kretanju plata i cena– različit položaj nosioca redistributivno delovanje fiksnih i promenjivih dohodaka strukturna inflacija

• Nominalne kamate rastu da bi se očuvale realne

• Depresijacija kursa domaće valute zavisno od razlike u visini domaćih i svetskih cena

25

Rast tražnje i potrošnje

Zalihe, proizvodnja

Tražnja za faktorima Cene faktora

Troškovi Cene proizvoda

Očekivanja rasta cena

Višak agregatne tražnje → zalihe, rast proizvodnje → rast tražnje za resursima → rastu cene resursa i troškovi proizvodnje → rast cena proizvoda → rast troškova života

Monetarna inflacija → troškovnu → samoreprodukovanje inflacije → indeksacijai akceleracija inflacije → simultano delovanje velikog broja faktora → strukturna inflacija

Smanjenje novčane mase, investicija i budžetske potrošnje ne obara inflaciju;Pogađa privredu, pogoršava poslovnu klimu, gubici i smanjenje akumulacije