1

MONETARNI AGREGATI

2

Različite definicije novcaRazličite definicije novca

• Promene količine novca stopa inflacije, kamatna stopa, zaposlenost, nacionalni dohodak, devizni kurs

CB utičući na količinu novca u opticaju ostvaruje

ciljeve: stabilnost cena, finansijska stabilnost, viša stopa rasta, zaposlenost, ravnoteža u međunarodnim plaćanjima

• Uspešna monetarna politika CB ispravno definiše i meri novac i kontroliše stopu njegovog rasta

Mere ponude novca (definisanje novca)

1. FUNKCIONALNI (TEORIJSKI) PRISTUP

Bitne su funkcije koje novac obavlja u privredi

3

Transakcijski pristup merenju novca- Naglašava f-ju novca kao sredstva razmene- Suština novca- prihvaćen kao platežno sredstvo za robu i usluge- Mera novca- sredstva koja služe kao sredstva razmene- kovanice, papirni novac i tekući računi (čekovi, kartice)- Ponuda novca se direktno povezuje sa agregatnom potrošnjom i indikator je ekonomskih performansi- Ova sredstva ne donose kamatu ili je ona jako niska

Pristup likvidnosti- Osnovno svojstvo novca- likvidnost, najlikvidnija imovina- Naglašava ulogu novca kao sredstva očuvanja vrednosti-Na odluke o potrošnji utiče i druga likvidna aktiva -Novac su i bliski supstituti sredstvima plaćanja- Pokazatelj raspoložive kupovne snage

2. EMPIRIJSKI PRISTUP

Pitanje definicije novca je pitanje njegove praktične upotrebe od strane CB Grupa finansijskih instrumenata koje karakteriše stabilna i predvidiva veza sa

osnovnim makroekonomskim varijablama Stabilna i predvidiva brzina opticaja novca Tako definisana količina novca mora da bude upotrebljiva kao instrument MP

3. OPERATIVNI PRISTUP

Bitni faktori: dostupnost podataka, frekvencija i rokovi kada su podaci dostupni, u kojoj meri agregat odgovara cilju

Funkcionalni pristup identifikuje finansijske intrumente sličnih karakteristika, tako postavljeni agregati se onda empirijski verifikuju

4

Kriterijumi u praksi

Dati finansijski instrumenti treba da poseduju određene karakteristike novca (L, prenosivost, pogodni za korišćenje kao transakcioni novac, da odražavaju potencijal tražnje)

Stabilna i predvidiva veza sa promenama nominalnog dohotka i cena (pogodni kao instrument MP, target i indikator kursa i efekata MP u srednjem i dugom roku i mogućih ekonomskih kretanja)

Stabilna tražnja za tako definisanim novcem, brzina opticaja tog novca je stabilna funkcija kamatne stope

5

6

I M0 Primarni novac (Monetarna baza- B) 1. Gotovina u opticaju 2. Rezerve kreditnih institucija kod centralne banke

II M1 Novčana masa (Definicija novca u užem smislu)Transakcijski pristup 1. Gotov novac u opticaju 2. Depoziti po viđenju na transakcijskim računima

Novac kao deo imovineIII M2 1. M1

2. Štedni depoziti

IV M3

1. M2

2. Oročeni depoziti

Skup finansijskih instrumenata istog stepena likvidnostiSkup finansijskih instrumenata istog stepena likvidnosti

Osnova za definisanje monetarnih agregata- konsolidovani bilans monetarnih finansijskih institucija MFI- institucije čije su obaveze monetarne prirode- centralna banka, kreditne i druge finansijske institucije, npr MMMFs

7

Monetary aggregates containing components

M1

Currency

Demand

Dep. M2

SavingsD

ep. Time Dep. M3 MMMFs RPs Debt

Securi-ties Foreign

Curren-cy Dep. M4 BM

EMU x M1 M1 x M2 M2 x M3 M3 M3 M1, M2, & M3   U. S. x M1 M1 x M2 M2 M2   Australia x M1 M1 M3 M3 x BM BM x Canada x M1 M1, M1+ x M2, M2+ M2, M2+ x M2+, M2++ Only M2++ Only M3   Iceland x M1 M1 x M2 M3 x M3   Japan x M1 M1 x M2 M2 x L L4 M2, M3 L Korea x M1 M1 x M2 M25 x LF M2 M2, LF5  

Mexico x M1 M1 x M2 M2 x M2, M3 M1, M2, M3, &

M4 x  

New Zealand x M1 M1 x M2 M3 x M3   Norway x M1 M1 x M2 M2 M2 M1, M2   Switzerland x M1 M1 x M2 M3 x  

Turkey x M1 M1 x M2 x 6 M2YR, M3YR M2Y, M3Y  

China M M M QM QM QM  

India x M1 M1 x L1 NM2 or L1 x 8

NM3 or L2 Li

Philippines MS MS MS M3 M3 x M3 Only M4 x   Thailand x M1 M1 x M2 M2 x  

8

Monetarni agregati ECB

I M1 (Uža definicija novca) 1. Gotovina u opticaju 2. Depoziti po viđenju

II M2 (Međudefinicija novca) 1. M1

2.Kratkoročni štedni depoziti (depoziti koji se mogu povući uz najavu sa rokom do 3 meseca)

3. Kratkoročni oročeni depoziti (depoziti sa rokom dospeća do 2 godine)

III M3 (Šira definicija novca) 1. M2

2. Investicione jedinice fondova novčanog tržišta (MMMFs) 3. REPO aranžmani 4. Dužničke HOV sa rokom dospeća do 2 godine

9

I M1

1. Gotov novac 2. Transakcijski depoziti 2.1. Depoziti po viđenju (kod komercijalnih banaka i u štedionicama) 2.2. Drugi depoziti po viđenju (NOW, ATS, CUSD) 3. Putnički čekovi

II M2

1. M1

2. Štedni depoziti i depozitni računi tržišta novca 3. Mali oročeni depoziti (manji od 100.000$) 4. Investicione jedinice fondova novčanog tržišta (retail MMMFs, inicijalna investicija ispod 50.000$) III MMMFs u posedu institucija

IVMZM Money with zero maturity M2- Mali oročeni depoziti+MMMFs u posedu institucija

Monetarni agregati FED-a

Monetarni agregati NBS

10

Statistički bilans NBS, decembar 2014

Ukupan primarni novac (po široj definiciji) 611.137

1. Dinarski primarni novac (po užoj definiciji) 319.694

1.1. Gotov novac u opticaju 114.843

1.2. Bankarske dinarske rezerve (rezerve na računu, gotovina u blagajni) 142.300

1.3. Ostali dinarski depoziti (drugih sektora, ako postoje u bilansu NBS- lokalnih organa vlasti) 33.089

2. Devizni depoziti banaka 291.443

11

Monetarni agregati NBS

I M1

Novac kao instrument plaćanja 1. Gotov novac u opticaju 2. Depozitni novac (žiro, tekući i drugi računi u pasivi banaka, sredstva na računima lokalne samouprave- računi sa kojih se mogu vršiti plaćanja bez ograničenja)

II M2

1. M1

2. Ostali kratkoročni i dugoročni dinarski depoziti III M3

1. M2

2. Kratkoročni i dugoročni devizni depoziti (bez stare devizne štednje)

12

OPTIMALNA NOVČANA MASA

-Osnovni zadatak monetarno-kreditne politike

Količina novca u prometu koja je potrebna za nesmetano odvijanje procesa proširene reprodukcije uz održanje stabilnosti cena i tržišta

M x V = T M x V = T T- platežno sposobna tražnja (obim novčanih transakcija)-Merilo normalnog kretanja novčane mase- godišnji rast društvenog proizvoda

-Optimalna zona novčane mase

-Faktori: privredna aktivnost ponuda i tražnja novca, promena sklonosti potrošnji, S, I promena oblika novca promena orjentacije monetarne, budžetske, politike deviznog kursa

13

STRUKTURA NOVČANE MASE

PREMA OBLICIMA SREDSTAVA

gotov i depozitni novac

- struktura tražnje-kontrola novčanih tokova-efikasnost stabilizacione monetarne politike-multiplikacija-sektorska struktura

14

SEKTORSKA STRUKTURA

- snabdevenost novcem privrede i sektora nadgradnje

-likvidnost reprodukcije-adekvatnost strukturne monetarne politike

-Faktori: -raspodela dohotka, zahvatanje za

vanprivredu -odnos akumulacije i investicija -zahvatanje kroz otplate i kamate -razvijenost finansijskog tržišta

PO NAMENI TRAŽNJE SREDSTAVA

-za ličnu i opštu potrošnju (gotovina) -tekuća plaćanja (račun)-investicije (oročena sredstva)

15

16

BRZINA OPTICAJA NOVCA

- Određuje efekat novčane mase u privredi Fišerova formula: MV=PQ

Broj transakcija koji novčana jedinica izvrši u određenom vremenskom intervalu

N - R - N BON tezaurisanih sredstava =0

-Koeficijenti: Vt=DPt/M DPt – društveni proizvod Vd=Yt/M Yt – nacionalni dohodak

365/V=vreme obrta novca

1/V=coef. likvidnosti reprodukcionog procesa ili stopa monetarizacije privrede, koristi se kao indikator snabdevenosti privrede novcem

- marginalna i prosečna

po tekućim cenama

BDPIII,2013= 933.495*106RSDM1III,2013=358.498*106RSDM3III,2013=1.705.778VM1=2,6VM3=0,55

365/VM1=140365/VM3=664

1/VM1=M/DPt=0,385

17

NBS, Brzina opticaja novca, M1 i M3

18

-Faktori: centralizacija novčanih sredstava nivo razvoja sistema platnog prometa, način plaćanja sektorska prelivanja psihološki faktori inflacija politička stabilnost sigurnost priliva orjentacija monetarne politike, faza privrednog ciklusa promena bankarskih kredita (investicioni, kratkoročni)

BON po sektorima zavisi od karakteristika proizvodnog ciklusa, cikličnosti potrošnje, politike likvidnosti, potrošnje, dohotka, investicija, osetljivosti na mere ekonomske politike, konjukturu

19

20

21

• Makroekonomska nestabilnost– Visoka i volatilna inflacija smanjila je poverenje u dinar i obeshrabrilo dinarsku štednju

• Lak pristup stranim izvorima finansiranja po povoljnim uslovima• NBS nije ograničavala intermedijaciju u stranoj valuti• Stara devizna štednja vraćena, stara dinarska je izgubljena• Osigurani su podjednako svi depoziti- i devizni• Zaduživanje države u stranoj valuti

22

Uzroci evroizacije

Posledice evroizacije

•Dominantni kanal transmisije MP je kanal DK, delovanje kamatnog kanala je slabo•Značaj Euribora je veći nego referentne stope NBS•DK se ne može koristiti kao automatski stabilizator