Dijalog vremena

Veina ljudi je zla

Ako na poetku nae civilizacije stoji izreka u naslovu, koju je u delfijskom proroitu izrekao jedan od sedam grkih mudraca, dva poslednja veka uinila su zlo tako obinom, svakodnevnom pojavom

Sinia Stamenkovi: "Miris novog jutra", ulje na platnu

Oprhvan mnogobrojnim nedaama i problemima, dananji ovek je sklon da pomisli da je sve u prolosti bilo bolje, da su ljudi bili sreni maltene kao u Platonovoj Atlantidi, ili u nekoj kasnijoj utopijskoj projekciji koja je pitanje sree pomerila u budunost, poto prolost nije mogla oveku da promeni sadanjost. Kad se shvatilo da ni budunost nije ono to je ovek zamiljao, naroito posle propasti najopsenijeg utopijskog projekta komunizma, svi su se pomalo nali na brisanom prostoru. Poto je etika u marksizmu bila prognana disciplina, i mnogi pojmovi na kojima ona poiva, pre svih problem dobra i zla, izgubili su "pravo graanstva". Za mnoge ta dva kljuna pojma prestala su da postoje onda kad je u osvit dvadesetog veka Nie konstatovao da je Bog mrtav. Bio je to dokaz da je samim tim i avo otiao u istoriju, jer ako nema onog koji oliava pojam dobrog, nema ni onog koji je dvadeset vekova bio njegova suprotnost. To je znailo da je svet napokon osloboen zla.

Dogodilo se ono to je malo ko oekivao upravo u veku za nama i na poetku ovog koji ivimo zlo je dobilo nesluene razmere, kakve nikada u istoriji nije imalo. Moglo bi se ak rei da se dogodila prava eksplozija zla, takva eksplozija da mnogi i ne primeuju da je zlo svuda oko nas i u nama samima. Taj, da ga nazovemo, paradoks zla tema je studije "Filozofija zla" Laa Fr. H. Svensena, koji je objavila "Geopoetika", u prevodu s norvekog Natae Ristivojevi Rajkovi.

Domen etike i politikeIako prolost nije poznavala zlo u razmerama, kakve je upoznao dvadeseti vek, a dvadeset prvi uinio ga nerazdvojnim delom nae svakodnevice, to ne znai da ga nije poznavala i, naravno, praktikovala. O tome najbolje govori primer jednog od sedam grkih mudraca. Zvao se Bijant i bio je rodom iz Prijene, grada na maloazijskoj obali tadanje Grke. Pria kae da su se svih sedam mudraca jednog dana nali u najpoznatijem grkom proroitu Delfi, gde je svako od njih trebalo da sroi neku mudru maksimu. Za genijalne Grke to je bilo jo jedno od takmienja u mudrosti, jedino je Bijant utao. Odbijao je dugo da bilo ta mudro saopti, kae pria, dok na kraju na navaljivanje ostalih nije rekao: "Veina ljudi je zla"!

Takva izjava na poetku grke civilizacije, iji mladalaki polet, iskustva i znanja i danas zadivljuju, dugo je bila skrajnuta. Kao da niko nije hteo da ponese teret zla. Ne zna se kako je zavrio Bijant koji je tako mrano definisao ljudsku prirodu, i to na samom poetku raanja nae evropske civilizacije. U osvit grkog klasinog doba, u kojem je mera proklamovana kao osnov svih bia i stvari, kad su se sricala prva slova o ljudskom i boanskom, o ljudskoj i boanskoj pravdi, ta reenica: "Veina ljudi je zla", kao da ne pripada tom poletnom i herojskom dobu, ve ovom naem zahuktalom i izbezumljenom.

U svojoj knjizi autor navodi Bodrijara koji se pita kuda je zlo danas nestalo i odgovara da je ono svuda oko nas. Da li ta Bodrijarova reenica objanjava to u renicima i enciklopedijama nema odrednice zla, jer kad neto postane deo nas samih, obino se podrazumeva da ga ne treba ni objanjavati. Jedino u Matiinom Reniku srpskohrvatskoga knjievnog jezika, zlo je dobilo svoje mesto, a jo podrobnije objanjeno je u Reniku srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika, koji objavljuje SANU. Ali, sve su to primeri i definicije, od antropoloke, etike, fenomenoloke, etike, a nikako odrednica koja bi obuhvatila samu sutinu zla. Dodue, u hrianskim enciklopedijama pojam zla obraen je temeljito, zato to samo hrianstvo opstojava na dva najvanija etika pojma na dobru i na zlu.

U profanom svetu u kojem nema dobrog, ili je njegova definicija nejasna, zlo postaje tako uobiajeno da se i ne primeuje, ili se gubi nekadanja radikalna razlika izmeu njega i dobrog. Verovatno se zato i autor knjige "Filozofija zla" opredelio za fenomenoloki pristup, da pre svega opie najvanije aspekte i fenomen zla, kao jedne od kategorija ljudskog delanja.

Kao na najstranije oblike ljudskog zla autor podsea na nacistike logore i staljinistike gulage, u kojima su nastradali i ubijeni milioni ljudi, s tom razlikom to je Hitler ubijao sve druge koji nisu arijevci, pre svega Jevreje, dok je Staljin u gulage slao sopstveni narod, umorivi u njima oko sto miliona nedunih graana. Danas nema ni Hitlera ni Staljina, ali zla ima jo vie. Samo se na prvi pogled ini da je ono prognano iz nae civilizacije, jer su mediji preuzeli nekadanju ulogu zloinaca, uivo priutivi gledaocu da posmatra sam in zla. Gledalac, pak, esto ivi u iluziji da je to samo virtuelni svet koji se njega ne tie, a da se ono to gleda deava samo drugima. Radikalno zlo iz doba nacizma i staljinizma zamenilo je sofisticirano zlo, koje nije tako masovno i uasavajue, ali je sveprisutno. Ta injenica upravo je najpogubnija po oveka, jer se vremenom toliko navikne na zlo da ga vie i ne primeuje.

U tome je problem cele nae civilizacije, ne samo kako zlo iskoreniti, ve kako svakog pojedinca uiniti odgovornim za ono to nam se deava.

"Zlo je prvenstveno moralna kategorija i tie se ljudskog delanja", pie autor, dodajui da "prolem zla ne treba lokalizovati u teologiji ili prirodnim naukama, ak ne ni u filozofiji, ve u moralu i politici". Demonsko, literarno zlo nije predmet njegovog interesovanja, iako su pisci dali najbolje uvide u njegovu sutinu, od nemakih romantiara, za koje je zlo bilo neka vrsta stvaralake igre, do Tomasa Mana. Autora, pre svega, zanima ta se to dogaa sa obinim ljudima, koji godinama tiho i mirno obavljaju svoj posao, a onda odjednom isto tako mirno, a da im to niko nije naredio uestvuju u nacistikim genocidima, tako temeljno obavljajui svoj zlokobni posao kao da se to njih uopte ne tie, ili pak sa istom pedantnou prijavljuju ak i svoje najblie NKVD-u, iako znaju da e zavriti u nekom gulagu, odakle se nikad nee vratiti.

Da li to znai da u svakom od nas postoji gen zla, koji u pogodnom trenutku usmerava delatnost pojedinca, koji ini zlo, jer u medijima esto ujemo da su do "jue" to bili mirni, porodini ljudi, a onda se odjednom u njima neto dogodilo.

Gde se izgubio SatanaNajvei nemaki pisac Johan Volfang Gete rekao je jednom prilikom: "Nemci bi trebalo da budu raspreni i rasuti po svetu kao Jevreji... kako bi ono dobro koje postoji u njima valjano i potpuno razvili za dobro nacije". Ta Geteova reenica bila je podsticaj za Tomasa Mana da u svom govoru, upuenom Nemcima, odmah po zavretku Drugog svetskog rata, 1945. iz Vaingtona, podseti i na neke bolne istine o nemakoj dui, njenoj vezi sa demonskim, sa mistinim i paganskim, dui koja je svoja najbolja dela iznedrila u muzici i filozofiji, a najgora u politici. Zapravo, Man je pokuao da objasni ono to je titalo jo genija iz Vajmara kako je mogue pomiriti ogromni doprinos koji je jedna nacija dala na kulturnom planu sa varvarstvom tokom rata.

Nemaki dualizam otelovljen u najsmelijoj spekulaciji i politikoj maloletnosti, napisao je na jednom mestu Tomas Man, proizvod je muzikalnonemake introvertnosti i zatvorenosti, raskoraka izmeu nacionalnog ideala i politike slobode. Bez obzira na svoje zasluge, takvo nemako bie utemeljio je jo Luter, otac reformacije, koji se sa istom strau borio za pravu veru, kao to se borio sa avolom koji mu se priviao i isposnikoj eliji. Da se taj avolski, zloinaki lik ne bi i ubudue priviao Nemakoj i od nje inio neprijatelja oveanstva, veliki pisac i humanista zavrie seciranje sopstvene nacije s porukom da je jedini put nemake due onaj idejni i duhovni horizont koji su stvorili njeni knjievni i filozofski velikani.

Ako na poetku nae evropske civilizacije stoji ve pominjana izreka Bijanta, jednog od grkih mudraca da je veina ljudi zla, naa dva poslednja veka uinila su zlo tako obinom, svakodnevnom pojavom, toliko da se gotovo izgubila razlika izmeu dobra i zla, ne u teolokom smislu ve u profanom. Na princ tame nije Satana koji nas iskuava. Zlo je toliko prisutno u naim ivotima, postavi naa nova duhovna hrana. Zato je jedan od najpreih zadataka oveka dvadeset prvog veka da pokua iznova svojim delovanjem da uspostavi ravnoteu izmeu dobra i zla.

Milka LUI

objavljeno: 16.12.2006.