Vavilonska misterijska religija Ralph Woodrow

1. poglavlje

Vavilon, izvor lane religije

Vavilonska misterijska religija je simboliki opisana u poslednjoj biblijskoj knjizi, Otkrivenju, kao

ena obuena u purpur i skerlet i nakiena zlatom, dragim kamenjem i biserima. U ruci je imala

zlatnu au punu gadosti i prljavtine svoga bluda, a na elu joj je napisano ime: Tajna, Veliki

Vavilon, majka bludnica i zemaljskih gadosti.1

Kada Biblija upotrebljava simboliki izraz ena, to esto predstavlja crkvu. Tako se, na primer,

prava Crkva usporeuje sa istom devicom, enom bez ljage i neistoe.2 Meutim, u upadljivoj

suprotnosti prema pravoj Crkvi, o eni iz naeg teksta govori se kao o neistoj i okaljanoj eni

bludnici. Ako tu simboliku primenimo na religijski sistem, jasno je da taj opis moe da predstavlja

samo okaljanu i palu crkvu. Biblija je naziva TAJNA VELIKI VAVILON.

U vreme kada je Jovan pisao knjigu Otkrivenje, grad Vavilon je ve odavno bio uniten. Od

njega su ostale samo ruevine, kao to su to starozavetni poroci i prorekli.3 Ipak, iako je grad

Vavilon bio uniten, religijski pojmovi i obiaji koji su nastali u njemu nastavili su da postoje i

snano se ukorenili meu mnogim narodima. ta je bila religija drevnog Vavilona? Kako je

izgledao njen poetak? Koje znaenje ona ima u moderno vreme? Kakve veze ima s onim to

Jovan pie u Otkrivenju?

Ako okrenemo unazad stranice istorije zapisane u Bibliji, u vreme neposredno nakon Potopa,

kada su ljudi poeli da se sele s istoka, ...naoe ravnicu u zemlji Senar i naselie se onde4. Ba

tu, u zemlji Senar, bio je sagraen grad Vavilon, pa je ta zemlja postala poznata kao Vavilonija ili

kasnije Mesopotamija. Tamo su velike reke Eufrat i Tigar naplavile ogromne koliine plodne

zemlje, koja je darovala obilne letine. Meutim, izgleda da je ta plodna dolina vrvela od divljih zveri

koje su bile neprekidna pretnja miru i sigurnosti njenim stanovnicima.5 Oigledno je da bi u takvoj

situaciji svako sposoban da osigura zatitu od divljih zveri bio veoma cenjen od ljudi.

Tada se na sceni pojavio verovatno snaan i inteligentan ovek po imenu Nimrod (tj. Nevrod), i

postao uspean lovac divljih ivotinja. Biblija o tome govori: Hus rodi Nevroda; a on prvi bi silan na

Zemlji. Bee dobar lovac pred Gospodom; zato se kae: Dobar lovac pred Gospodom kao

Nevrod6.

Oigledno je Nimrodov uspeh u lovu bio razlog njegovog ugleda meu njegovim

savremenicima. Postao je monik, prvi vladar. Zadobivi uticaj i autoritet, smislio je bolji sistem

zatite: Zato gradove ne organizovati u carstvo? Oigledno da je to bilo Nimrodovo razmiljanje,

jer nam Biblija govori da je on i organizovao takvo carstvo. Poetak njegovom carstvu bee

Vavilon i Oreh i Arhad i Halani, u zemlji Senaru7. Prvo carstvo spomenuto u Bibliji je upravo

Nimrodovo carstvo.

Koliko god da je napredak koji je uveo Nimrod bio dobar za njegove podanike, ipak stoji

injenica da je on bio bezboni vladar. Ime Nimrod dolazi od rei marad i znai on se pobunio.

Izraz pred Gospodom moe da ima vrlo negativno znaenje protiv Gospoda (re pred moe da

znai i protiv ili nasuprot).8 Jevrejska enciklopedija (The Jewish Encyclopedia) kae da je Nimrod

bio onaj koji je naveo ljude da se pobune protiv Boga.9 Poznati istoriar Josif Flavije pie:

2

Nimrod je bio taj koji ih je podstakao na vreanje Boga i neposlunost prema Njemu... on je

takoe postepeno promenio vladavinu u tiraniju, ne nalazei drugi nain da odvrati ljude od

strahopotovanja prema Bogu... narod je bio spreman da postupa po Nimrodovom nalogu... i

sagradili su kulu ne tedei trud, ne pokazavi ni trunku nemara u poslu: i zbog mnotva ruku

zaposlenih na izgradnji kule, ona je izrasla vrlo visoko ... Mesto na kom su gradili kulu sada se

naziva Vavilon.10

Zasnivajui svoje zakljuke na podacima koji su doli do nas kroz istoriju, legende i mitologiju,

autor Aleksandar Hislop je detaljno opisao kako se vavilonska religija razvila oko tradicija

povezanim s Nimrodom, njegovom enom Semiramidom i njenim sinom Tamuzom.11 Kada je

Nimrod umro, prema starim zapisima, njegovo telo je bilo raseeno na komade i razaslato u razne

krajeve zemlje. Slian obiaj se spominje i u Bibliji.12

Nakon Nimrodove smrti, koja je bila oplakana u celom Vavilonu, njegova ena Semiramida

proglasila ga je bogom sunca. Kasnije, kada je rodila sina Tamuza, proglasila je da je to dete

Nimrod koji se ponovo rodio (crte pokazuje kako je Tamuz bio prikazivan u klasinoj umetnosti).

Tamuzova majka je verovatno ula proroanstvo o Mesiji koji treba da se rodi od ene, jer je to ve

od davnina bilo poznato.13 Tvrdila je da je njezin sin zaet na natprirodan nain i da je upravo on to

obeano potomstvo, Spasitelj. U religiji koja je iz toga nastala, dete i njegova majka postali su

objekat oboavanja!

Velikim delom vavilonska religija se praktikovala putem tajanstvenih simbola, pa se zbog toga i

naziva misterijska religija. Na primer, zlatno tele je bilo simbol Tamuza, sina boga sunca. S

obzirom da se verovalo da je Nimrod bog sunca, ili Val (Baal), vatru su smatrali njegovim

zemaljskim predstavnikom. Zbog toga su, kao to emo kasnije opisati, u njegovu ast bile paljene

svee i ritualne vatre. Nimrod je bio simboliki prikazivan i na druge naine: likovima sunca,

ribama, drveem, stubovima i ivotinjama.

Vekovima kasnije, apostol Pavle daje opis koji savreno prikazuje put kojim su krenuli

Vavilonci: ...iako su upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali mu, nego su im misli

postale jalove, a nerazumno srce im se pomrailo. Pravei se mudri, postali su ludi, pa su slavu

besmrtnoga Boga zamenili slikom i oblijem smrtnoga oveka, ptica, etvoronoaca i gmizavaca.

Zato ih je Bog u poudama njihovih srca prepustio neistoti, da meusobno obeauju svoja

tela. Oni su laju zamenili Boju istinu, pa su slavili i sluili onome to je stvoreno, a ne

Stvoritelju...14.

Taj sistem idolatrije proirio se iz Vavilona na sve narode, jer su upravo iz Vavilona ljudi bili

raseljeni po svojoj Zemlji (o tome postoji izvetaj u Bibliji, 1. Mojsijeva 11:9). Kada su otili iz

Vavilona, sa sobom su poneli i ideju oboavanja majke i deteta, i razne misterijske simbole.

Svetski putnik, analitiki istoriar Herodot, svedoi o prisutnosti te mistine religije i njenih obreda u

brojnim zemljama tadanjeg sveta, pa spominje kako je Vavilon bio prvobitni izvor iz kog su potekli

svi sistemi idolatrije.

Bunsen tvrdi da egipatski religijski sistem takoe potie iz Azije i drevnog carstva u Babelu

(Vavilonu). U svom poznatom delu Nineveh and its Remains (Niniva i njeni ostaci), Layard navodi

da posedujemo zajedniko svedoanstvo religijske i svetovne istorije, da je idolatrija koja je nastala

na podruju Vavilonije najstariji od svih religijskih sistema. Ove istoriare je Hislop citirao u svom

delu.15

Poznato je da je Rim, kada je postao svetsko carstvo, u svoj sistem asimilovao boanstva i

religije iz raznih paganskih zemalja nad kojima je vladao.16 Kako je Vavilon bio izvor

mnogoboake religije u tim zemljama, jasno nam je da je rana religija paganskog Rima bila

zapravo vavilonska religija koja se, u zemljama koje je zahvatila, razvila u razliite oblike sa

razliitim imenima.

Imajui to na umu, zapazimo da je upravo u vreme kada je Rim vladao svetom bio roen, umro

i vaskrsao Isus Hristos po Bibliji istinski Spasitelj. Vaznevi se na nebo, poslao je Svetog Duha i

osnovao novozavetnu Crkvu na zemlji. itajui biblijsku knjigu Dela apostolska moemo da vidimo

3

kako je u to vreme Bog obilno blagoslovio svoj narod. Mnotvo ljudi je pristupilo Crkvi pravoj

Crkvi. Bog je svojoj rei dao potvrdu velikim znacima i udima. Istinsko hrianstvo, voeno Svetim

Duhom, proirilo se svetom poput prerijskog poara. Zaposelo je planine i prebrodilo mora, uinilo

je da zadrhte carevi i tirani. Za prve hriane je reeno da su preokrenuli svet naglavake tolika

je bila snaga njihove poruke i duha.

Meutim, ubrzo su se pojavili pojedinci koji su sebe uzdizali za gospodare nad Bojim

narodom, umesto da to prepuste Svetome Duhu. Umesto da pobeuju duhom i istinom, kao u

poetku, ljudi su poeli da unose u Crkvu svoje vlastite ideje i metode. ak i u rano doba Crkve,

kada se tek pisao Novi zavet, postojali su pokuji da se paganski obiaji pripoje hrianstvu.

Apostol Pavle pominje da je tajna bezakonja u njegovo vreme ve bila na delu, da e doi otpad

i da e neki otpasti od vere i pristati uz prevarne duhove i avolske nauke lana mnogoboaka

uenja17. U isto vreme Juda pie poslanicu u kojoj opominje ljude da se bore za veru koja je

jedanput zauvek predana svetima jer su se uvukli neki ljudi koji su pokuavali da unesu

elemente koje nisu bile deo prave vere18.

Hrianstvo se nalo licem u lice s vavilonskom mnogoboakom religijom, koja je bila u

razliitim oblicima ukorenjena irom Rimskog carstva. Rani hriani su odbijali da imaju bilo ta

zajedniko s njenim obiajima i verovanjima. To je bio jedan od razloga zbog kog su postali

predmet okrutnih progonstava. Mnogi su, na temelju lanih optubi, bacani lavovima, spaljivani na

lomaama, i bili mueni i ubijani na razne druge naine.

Meutim, u 4. veku su zapoele velike promene rimski car je postao pristalica hrianstva.

Carstvom je pronesena imperatorova naredba o prekidu progona hriana. Biskupima je ukazana

velika ast, a Crkva je poela da prihvata svetovno priznanje i vlast. Meutim, za sve to je trebalo

platiti visoku cenu. S mnogoboakom religijom je napravljen niz kompromisa. Umesto da Crkva

bude odvojena od sveta, ona je postala deo ovog svetskog politikog sistema. Ukazavi joj

naklonost, car je zahtevao vodeu ulogu u Crkvi, budui da je u paganstvu vladalo uverenje da su

vladari boanstva. Od tog trenutka, posebno u Rimu, u hrianstvo ulaze razni mnogoboaki

obiaji. Verujemo da e stranice koje slede pokazati da je upravo ta meavina proizvela sistem koji

je danas poznat kao Rimokatolika crkva.

Ne sumnjamo da postoje mnogi plemeniti, iskreni i poboni katolici, niti je naa namera da

potcenjujemo ili ismevamo bilo koga sa ijim se uverenjima ne slaemo. Umesto toga, nadamo se

da e ova knjiga inspirisati ljude, bez obzira kojoj crkvi pripadali, da odbace vavilonske doktrine i

obiaje, i da potrae veru koja je jednom zauvek bila predana svetima.

4

2. poglavlje

Oboavanje majke i deteta

Jedan od najizrazitijih primera koji pokazuje kako vavilonska mnogoboaka religija traje do

naeg vremena, moe se videti u nainu na koji je Rimska crkva uvela potovanje Marije i tako

nadomestila drevno oboavanje boginje Majke.

Pria o majci i detetu je bila veoma poznata u drevnom Vavilonu. Brojni vavilonski spomenici

prikazuju boginju Majku, Semiramidu, s detetom Tamuzom na rukama.19

Kad su se Vavilonci rairili po raznim delovima sveta, sa sobom su poneli i obiaj oboavanja

boanske majke i njenog deteta. To objanjava zato su mnogi narodi praktikovali neki oblik

oboavanja majke i deteta, vekovima pre nego to se rodio pravi Spasitelj, Isus Hristos. U razliitim

zemljama gde se to oboavanje proirilo, majka i dete su bili nazivani razliitim imenima jer,

setimo se, u Bebelu (Vavilonu) su nastali razliiti jezici. Tako Kinezi imaju boginju majku koju zovu

ingmu ili Sveta Majka. Prikazivana je s detetom na rukama i zracima slave oko glave. Stari

Germani su oboavali devicu Hertu, koja je takoe bila prikazivana s detetom na rukama.

Skadinavci su je nazivali Disa, Etrurci Nutria, a meu druidima je bila oboavana pod imenom

Virgo Patitura ili Majka Boja. U Indiji je bila poznata kao Indrani, i takoe je, poput ranije

spomenutih, bila prikazivana s detetom na rukama, kao to to vidimo na priloenoj ilustraciji.

Grcima je boginja Majka bila poznata pod imenom Afrodita ili Ceres, Sumercima Nana, a

svojim oboavateljima u starom Rimu kao Venera ili Fortuna, a njeno dete kao Jupiter.20 Donja

ilustracija prikazuje majku Devaki i dete Krinu.

Vekovima su Isi, Velika boginja i njeno dete Isvara bili oboavani u Indiji gde su im podizani

hramovi.21 U Aziji je majka bila poznata kao Kibela, a dete kao Deious. Ali bez obzira na njeno ime

ili mesto, govori jedan pisac, ona je bila Vaalova ena, devianska kraljica neba, koja je rodila

plod, iako nikada nije zaela.22

Kada su se Izraelci odmetnuli od Boga, takoe su se okaljali oboavanjem boginje Majke. O

tome itamo u Knjizi o sudijama 2:13: Ostavie Gospoda i sluie Valu i Astaroti. Astarota ili

Atoret je ime pod kojim je boginja Majka bila poznata izraelskom narodu.

alosno je i pomisliti da su oni koji su poznavali pravoga Boga otili od njega i oboavali

neznaboaku majku. Ipak, upravo to je ono to su uvek iznova inili23. Jedan od naziva pod

kojim je ova boginja bila poznata meu njima bio je carica neba24. Prorok Jeremija ih je ukorio

zbog toga to je oboavaju, ali su se oni pobunili protiv njegovog upozorenja.

U gradu Efesu je velika majka bila poznata kao Dijana. Njen hram u tom gradu je bio jedno od

sedam velikih uda antikog sveta. Meutim, ona nije bila oboavana samo u Efesu, ve i u celoj

Aziji i tadanjem poznatom svetu25.

U Egiptu su je nazivali Izida, a njeno dete Horus. Egipatski religijski spomenici esto je

prikazuju s detetom Horusom koje sedi u njenom krilu.

To lano bogosluenje koje se proirilo iz Vavilona meu ostale narode pod razliitim imenima i

oblicima, konano se uvrstilo u Rimu i irom Rimskog carstva. Jedan poznati pisac ovako govori o

tom razdoblju: Oboavanje Velike Majke... bilo je vrlo popularno u Rimskom carstvu. Natpisi

pokazuju da su njih dvoje (majka i dete) primali boanske poasti... ne samo u Italiji (posebno u

Rimu) ve takoe i u provincijama, naroito u Africi, paniji, Portugaliji, Francuskoj, Nemakoj i

Bugarskoj.26

Isus Hristos je utemeljio pravu novozavetnu Crkvu ba u to doba kad je oboavanje boanske

majke bilo posebno izraeno. Naalost, u treem i etvrtom veku poelo je udaljavanje od

prvobitne vere. Crkva je poela da tone u apostaziju, na koju su apostoli pravovremeno

upozoravali. U tom periodu je mnogo paganskih elemenata bilo pridodato hrianstvu.

U tu takozvanu crkvu bili su primani neobraeni pagani i u brojnim sluajevima im je bilo

doputeno da nastave s praktikovanjem mnogih svojih mnogoboakih obreda i obiaja, uglavnom

s malo izmena i ogranienja, da bi njihova uverenja izgledala to slinija hrianskoj nauci.

5

Jedan od najboljih primera takvog preuzimanja elemenata iz paganske religije je dozvoljavanje

slubene crkve da se nastavi oboavanje boginje Majke s nekim manjim izmenama i uz novo

ime. Kao to smo rekli, mnogi pagani su bili privueni hrianstvu, ali je njihovo oboavanje boginje

Majke bilo toliko ukorenjeno da nipoto nisu hteli da ga napuste. Crkvene voe su uvidele da bi

ako u hrianstvu pronau slinosti sa oboavanjem boginje Majke uveliko mogli da uveaju broj

vernika. A ko bi mogao da nadomesti veliku majku iz paganske religije? Naravno, najloginiji

izbor je predstavljala Marija, Isusova majka. Zato ne dopustiti ljudima da nastave s klanjanjem i

molitvama boginji Majci, ako je nazivaju Marijom umesto imena pod kojima je do tada bila poznata.

Oigledno je da su tako razmiljali, jer je upravo to ono to se dogodilo. Postepeno, bogosluenje

koje je bilo povezano s paganskom majkom bilo je preneseno na Mariju.

Meutim, oboavanje Marije nije bilo deo izvorne hrianske vere. Oigledno je da je Isusova

majka Marija bila posveena i pobona ena, posebno izabrana da ponese telo Spasitelja, ali ipak,

ni jedan od apostola, a ni sam Isus, nisu ni nagovestili ideju da Mariju treba na poseban nain

potovati ili oboavati. Kako to The Encyclopedia Britannica navodi, na Mariju nije stavljan nikakav

naglasak tokom prvih vekova postojanja Crkve.27

Ta injenica je priznata i od strane Katolike enciklopedije (The Catholic Encyclopedia):

Pobonost Naoj Blaenoj Gospi... treba se posmatrati kao praktina primena doktrine

Zajednitva Svetih. Oigledno je da ta doktrina, barem eksplicitno, nije sadrana u ranijim formama

Apostolskog Verovanja (Kreda), pa nas ne treba iznenaditi to u prvim vekovima hrianstva ne

susreemo nikakve jasne tragove kulta Blaene Device potovanje Marije deo je kasnijeg

razvoja.28 Tek u Konstantinovo doba, u prvom delu etvrtog veka, Mariju su poeli da smatraju

nekom vrstom boanstva.

ak i crkva je u tom razdoblju sa negodovanjem gledala na takav oblik oboavanja, to je

evidentno prema Epifaniju (403. god.), koji je optuio neke osobe iz Trakije, Arabije i mnogih drugih

mesta da oboavaju Mariju kao boanstvo i prinose joj kolae u njenom hramu. Njoj treba iskazati

ast, rekao je Epifanije, ali neka se niko ne klanja Mariji.29 Meutim, ne samo da se u crkvi koja

je danas poznata kao Rimokatolika crkva tolerie to oboavanje, ve je postalo deo slubene

nauke na koncilu u Efesu 431. godine.

U Efesu?! Upravo u tom gradu je od pamtiveka Dijana oboavana kao boginja devianstva i

majinstva!30 Ona je predstavljala prirodne sile plodnosti, pa je zbog toga bila prikazivana s

mnotvom grudi. Glava joj je bila ukraena krunom u obliku kule, simbolom Vavilonske kule.

Kad ljudi vekovima praktikuju neku veru, onda im je teko da je se odreknu. Tako su

razmiljale i crkvene voe u Efesu u vreme kada je crkva poela da zalazi u krivoverje. Mislili su da

bi mogli pridobiti vie obraenika ako im dozvole da zadre svoja verovanja u vezi s boginjom

Majkom, ako se nae mogunost da se ona stope s hrianstvom i ako se koristi Marijino ime.

Meutim, to nije bio Boji nain. U vreme kad je Pavle boravio u Efesu, s mnogoboakom

religijom nisu bili pravljeni nikakvi kompromisi. Ljudi su se obraali Bogu i nakon toga unitavali

kipove boginje koji su bili u njihovom vlasnitvu31. Tragino je da je efeska crkva u kasnijim

vekovima napravila kompromis i prihvatila jedan oblik oboavanja boginje Majke, koji je na kraju i

koncil u Efesu uinio delom slubene nauke crkve! Koliko je samo u toj odluci oigledan paganski

uticaj.

Sledei pokazatelj da se potovanje Marije razvilo iz nekadanjeg oboavanja boginje Majke,

nalazimo u nazivima koji su joj dati. Marija se esto naziva Madona. Prema autoru Hislopu, taj

izraz je prevod jednog od imena pod kojim je bila poznata vavilonska boginja. Kada je proglaen

boanstvom, Nimrod je postao poznat kao Val (Baal); tada je ime njegove ene, enskog

boanstva, ekvivalent od Baalti, enskog oblika imena Baal. Taj naziv ne znai nita drugo nego

Moja Gospa! U latinskom jeziku ima oblik Mea Domina, to je u italijanskom izoblieno u poznati

naziv Madonna!32 Meu Fenianima je boginja Majka bila poznata kao Morska Gospa33 pa se ak i

to ime daje Mariji, iako ona nema nikakve veze s morem.

6

Sveto pismo jasno govori da postoji samo jedan posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek Isus

Hristos34. Ipak, rimokatolicizam ui da je Marija takoe posrednik. Molitve Mariji igraju vrlo vanu

ulogu u katolikom bogosluenju. U Svetom pismu svakako ne postoji osnova za tu praksu, a vrlo

dobro je poznato da taj koncept nije stran verovanjima povezanim s boginjom Majkom. Jedno od

njenih imena je bilo i Mylitta, to znai posrednica. Marija se esto naziva i Kraljicom neba, iako

Isusova majka Marija nije kraljica neba. Nebeska carica je bilo ime boginje Majke koja je

oboavana vekovima pre Marijinog roenja. U vreme proroka Jeremije ljudi su oboavali nebesku

caricu i praktikovali rituale koji su bili njoj posveeni. U knjizi proroka Jeremije 7:18-20, pie

sledee: Sinovi kupe drva, a oevi loe oganj, i ene mese testo da peku kolae carici

nebeskoj....

Jedno od imena pod kojim je bila poznata Izida bilo je Majka Boja. Kasnije su aleksandrijski

teolozi to ime dali Mariji. Ona je, svakako, bila Isusova Majka, ali samo u smislu njegove ljudske

prirode. Originalno znaenje imena Majka Boja je neto vie od toga. To ime implicira uzvien,

glorifikovan poloaj Majke u odnosu na Isusa, a rimokatolici su poduavani da Mariju smatraju

upravo takvom.

Lik boginje Majke s detetom na rukama bio je toliko snano urezan u pagansku misao da je u

vreme otpada od biblijske vere, prema navodu jednog autora, drevni portret boginje Izide i deteta

Horusa napokon bio prihvaen, ne samo u shvatanju naroda, ve i putem formalnog biskupskog

odobrenja - kao portret Device i njenog deteta.35 Izida i njeno dete esto su bili prikazivani u okviru

od cvea, a to je, takoe, i praksa vezana uz Mariju, to je dobro znano onima koji su prouavali

srednjovekovnu umetnost.

Atarta, fenianska boginja plodnosti, povezivana je s polumesecom, kao to to vidimo na ovoj

staroj medalji. Izida, egipatska boginja plodnosti, prikazivana je kako stoji na polumesecu sa

zvezdama koje joj okruuju glavu.36 U rimokatolikim crkvama irom Evrope postoje Marijine slike

na kojima je prikazana na potpuno identian nain. Priloena ilustracija na sledeoj strani, (kakava

se nalazi u katolikim katehizmima) prikazuje Mariju sa dvanaest zvezda koje joj okruuju glavu, i

sa polumesecom pod nogama!

Na brojne naine voe pale crkve su pokuavale da Mariju uine nalik na pagansku boginju i

uzdignu je na nivo boanstva. Kao to su pagani imali kipove boginje, tako se poelo sa

izraivanjem Marijinih kipova. Ne samo to, u nekim sluajevima su ba ti isti kipovi koji su bili

oboavani kao Izida s detetom, jednostavno bili preimenovani u Mariju i dete Hrista. Kada je

hrianstvo trijumfovalo, govori jedan autor, te slike i kipovi su postali prikazi Madone i deteta,

bez ikakvog prekida u kontinuitetu: u stvari, nema arheologa koji bi nam danas mogao rei da li

neki od tih objekata oboavanja predstavlja jedno ili drugo.37

(Pobedom hrianstva, Izidin kult je bio pri kraju ...a ipak su njegovi duboki tragovi preiveli u

hrianskim obiajima. Izidine kipove trebalo je tek neto izmeniti u imenu da bi postali kipovi

device Marije. Stewart Perowne, Roman Mithology, izdato i kod nas kao Rimska mitologija u

izdanju Otokar Kerovani 1986. godine, prim. prev.)

Mnogi od tih preimenovanih kipova nosili su krune i bili nakieni draguljima, na potpuno isti

nain kao i kipovi hinduskih ili egipatskih devica. Meutim, Isusova majka Marija nije bila bogata38.

Odakle onda dolaze ti dragulji i krune koje moemo videti na kipovima koji navodno nju

predstavljaju?

Putem nekih vrlo oiglednih i nekih drugih manje ili vie prikrivenih kompromisa, oboavanje

drevne majke produilo se pod okriljem pale crkve, pri emu su dotadanja imena samo

zamenjena Marijinim imenom.

3. poglavlje

Oboavanje Marije

7

Moda najvei dokaz da se oboavanje Marije razvilo iz nekadanjeg kulta paganske boginje

Majke, nalazimo u injenici da je u paganskoj religiji majka bila oboavana u jednakoj meri kako i

njen sin, pa i vie od njega.

Ta injenica je glavni klju za reavanje zagonetke tajna Vavilon! Istinsko hrianstvo ui da

je Gospod Isus, i samo On - put, istina i ivot; da samo On moe da oprosti grehe; da je samo On

iveo ivotom koji nikad nije bio zamrljan grehom i da je On taj koga trebamo oboavati, a nipoto

njegova majka. Meutim, rimokatolicizam na mnoge naine uzvisuje i Majku, pokazujui tako da je

paganstvo izvrilo uticaj na njega.

Moemo putovati irom sveta, i ako navratimo u masivnu katedralu ili seosku kapelicu

videemo da Marijin kip zauzima istaknuti poloaj u njoj. U moljenju krunice, molitva Zdravo

Marijo moli se devet puta vie nego molitva Oe na. Katolici su naueni da je razlog za molitvu

Mariji taj da ona moe preneti molbu svome sinu Isusu, pa e On, budui da mu je ona majka,

zbog nje usliiti traenje. Zakljuak koji proizilazi iz toga je da Marija poseduje vie razumevanje i

saaljenje, i da je milostivija od svog sina Isusa. Savreno je jasno da je ta misao upravo suprotna

uenju Svetoga pisma, pa ipak se esto ponavlja u katolikim spisima.

Poznati rimokatoliki pisac Alphons Liguori opirno pie o tome da su uspenije molitve

upuene Mariji nego Hristu. Usput reeno, Liguori je 1839. godine od strane pape Gregorija XIV

kanonizovan, proglaen svecem, a papa Pije IX ga je proglasio doktorom Katolike crkve. Na

jednom mestu u svojim spisima on opisuje zamiljenu scenu u kojoj grenik vidi dvoje stepenica

kako vise sa neba. Isus je na vrhu jednih stepenica, dok je Marija na vrhu drugih. Kada je grenik

pokuao da se popne na prve stepenice ugledao je Hristovo gnevno lice pa je poraen pao sa njih.

Kada je nakon toga poeo da se penje na Marijine stepenice, popeo se vrlo lako, a ona ga je

srdano doekala, uvela u nebo i predstavila Hristu! Tada je sve bilo u redu. Svrha ove prie je da

pokae kako je mnogo lake i uspenije doi Hristu uz Marijino posredovanje.39

Isti pisac je rekao kako grenik koji se osmeli da doe direktno Hristu moe to da uini samo s

oseanjem uasa pred njegovim prokletstvom. Ali, ako uputi molitvu Devici, ona samo treba svome

sinu da pokae grudi koje je sisao i njega e trenutno napustiti gnev!40 Takvo rezonovanje je u

direktnoj suprotnosti sa primerom iz Svetog pisma. Blaena je utroba koja te je nosila, rekla je

jedna ena Isusu, i dojke koje si sisao!. Ipak su vie blaeni oni koji sluaju Boju re i dre je,

odgovorio je Isus!41 Sa druge strane, takve ideje o grudima nisu bile strane oboavateljima

paganske boginje Majke. U arheolokim istraivanjima su iskopani njeni kipovi na kojima su grudi

esto ekstremno velike u odnosu na telo, a u sluaju Dijane, da bi se simbolizovala njena plodnost

prikazivana je sa ni vie ni manje nego stotinu grudi!

Sledei pokuaj unutar katolicizma da se glorifikuje Marija, moemo videti u doktrini

bezgrenog zaea. Tu doktrinu je 1854. godine definisao i uspostavio papa Pije IX, a u njoj se

tvrdi da je blaena Devica Marija u trenutku svog zaea... ouvana imunom od sve ljage

prvobitnog greha.42 Izgleda da je to uenje samo jo jedan pokuaj da se Marija predstavi to vie

nalik paganskoj boginji, jer se u starim mitovima takoe verovalo da je boginja bila natprirodno

zaeta! Prie se razlikuju od naroda do naroda, ali sve govore o natprirodnim dogaajima u vezi

njenog dolaska na svet, te da je bila superiornija u odnosu na obine smrtnike, da je bila

boanskog porekla. Postepeno, da uenje o Mariji ne bi bilo inferiorno u odnosu na ono o boginji

Majci, bilo je nuno uiti da je Marijin dolazak na svet takoe ukljuivao natprirodni element.

Da li je uenje da je Marija roena bez ljage prvobitnog greha", zasnovano na Bibliji?

Odgovoriemo na to pitanje reima Katolike enciklopedije. Direktan ili kategoriki i uverljivi dokaz

te dogme ne moe se pronai u Svetome pismu. Na istom mestu je istaknuto da su te ideje

doivele postepeni razvoj unutar crkve.43

Treba istai da je ovo osnovna i moda najvanija razlika izmeu rimokatolikog i Biblijskog

pogleda. Rimokatolika crkva je, kao to i sama priznaje, vekovima rasla i razvijala se na mnotvu

tradicija i ideja primanih kroz sve te vekove od crkvenih otaca i iz Svetog pisma, pa ak i na

verovanjima prihvaenim iz paganstva (ako su mogla biti hristijanizovana). Koncepti iz svih tih

8

razliitih izvora bili su meani i razvijani na crkvenim koncilima, da bi konano postali dogme. Sa

druge strane, gledite koje je protestantska Reformacija pokuala da obnovi je povratak Svetom

pismu kao najispravnijoj osnovi za doktrine, sa malo ili ni malo naglaska na ideje koje su se razvile

u kasnijim vekovima.

Ako se vratimo Bibliji, moemo da zakljuimo da ne samo da u njoj nedostaje bilo kakav dokaz

da je Marija zaeta bez greha, ve dokazi tvrde upravo suprotno. Iako je ona bila od Boga izabrana

kao pobona i moralna ena, devica, ona je bila ljudsko bie kao i bilo koji lan Adamovog roda.

Svi su zgreili i tako su lieni slave Boje44, a jedini izuzetak je bio samo Isus Hristos. Mariji je

trebao Spasitelj kao i svim ostalim ljudima i to je otvoreno priznala kada je rekla: ...obradova se

duh moj Bogu, mome spasitelju.45

Ako je Mariji trebao Spasitelj, onda je jasno da ona sama nije bila Spasitelj. Ako joj je trebao

Spasitelj trebalo joj je i spasenje, oprotenje i otkupljenje, kao i svim ljudima.

Da bi Hristos bio osoba sa boanskom prirodom, nije bilo nuno da njegova majka bude neka

vrsta uzviene boanske osobe. Po Bibliji, Isus Hristos je bio boanskog porekla jer je bio

jedinorodni Boji Sin - njegova boanska priroda potie od njegovog boanskog Oca.

Tvrdnja da je Marija bila superiornija u odnosu na druga ljudska bia nije bila deo Isusove

nauke. Jednom prilikom, kada je neko spomenuo njegovu majku i brau, Isus je upitao: Ko je moja

majka, i ko su moja braa?, i tada je, ispruivi ruku prema svojim uenicima, odgovorio: Evo

moje majke i moje brae! Jer ko god ini volju Oca moga koji je na nebesima, on je brat moj i

sestra i majka.46 Ove rei potpuno jasno pokazuju da je svako ko ivi u skladu sa Bojom voljom

nedvosmisleno na istom nivou s Marijom.

Svakodnevno, po celom svetu, katolici mole Zdravo Marijo, krunicu Anele uvaru, Litanije

blaenoj Devici Mariji i druge molitve. Pomnoivi broj tih molitava sa brojem katolika koji ih

svakodnevno izgovaraju, neko je izraunao da Marija treba da saslua oko 46.000 molitava u

sekundi! Iako je oigledno da osim Boga to niko drugi ne moe, mnogi ipak veruju da Marija uje

sve te molitve, pa je i to jedan od razloga zbog ega je bilo nuno uzdii je na nivo boanstva, bilo

to biblijski zasnovano ili ne.

U pokuaju da opravdaju miljenje da je Marija toliko uzviena, neki navode rei koje joj je

uputio aneo Gavrilo: Blaena si meu enama. Meutim, to ne moe da bude razlog da se

Marija smatra boanskom osobom. Vekovima pre nego je Marija bila blagoslovljena tim reima,

slinim blagoslovom je bila blagoslovljena i Jailja, ena Evera Kenijina. Za nju je bilo reeno:

Blagoslovena meu enama Jailja, ena Evera Kenijina.47

Pre Pedesetnice, dana Duhova, Marija se sastajala sa ostalim uenicima oekujui sa njima

obeanog Svetoga Duha. itamo da su se apostoli istrajno i jednoduno molili Bogu zajedno sa

enama i Marijom, Isusovom majkom, i njegovom braom.48 Za katoliku misao u vezi Marije

karakteristini su pokuaji da joj se da centralno mesto, kao to to pokazuje i ova ilustracija iz

Official Baltimore Catechism (Slubeni baltimorski katekizam).49

Kao to vrlo dobro znaju svi koji itaju i prouavaju Bibliju, uenici tom prilikom nisu ekali

Mariju, oni su oekivali svog uskrslog i vaznesenog Gospoda Isusa Hrista da na njih izlije dar

Svetoga Duha. Na crteu takoe primeujemo Duha Svetoga (u liku goluba), kako leti iznad Marije.

Meutim, po izvetaju Svetog pisma, jedina osoba na koju je ikada sleteo golub bio je Isus, a ne

njegova majka. Ali, dobro je poznato da je paganska devianska boginja Junona esto bila

prikazivana sa golubom na glavi, kao to je to bio sluaj i sa Atartom, Kibelom i Izidom!50

Sledee pokuaje da se Marija glorifikuje nalazimo u rimokatolikoj doktrini o trajnom

devianstvu. To je uenje da je Marija ostala devica celog svog ivota, ali kao to to The

Encyclopedia Britannica objanjava, doktrina o trajnom devianstvu device Marije nije postojala u

prvih trista godina nakon Hristovog vaznesenja. Sve do koncila u Kalcedonu 451. godine, ta

izmiljotina nije bila zvanino priznata od strane Rima.51

Prema Svetom pismu Isusovo roenje je bilo rezultat natprirodnog zaea bez uea

zemaljskog oca.52 Nakon Isusovog roenja Marija je rodila jo dece koja su bila prirodno

9

potomstvo iz njenog braka sa Josifom. Isus je bio Marijin sin prvenac53, to ne znai da je bio i

njeno jedino dete, ve se namee zakljuak da je kasnije imala i drugoroeno dete, a verovatno i

tree itd. Sveto pismo spominje etiri Isusova brata: Jakova, Josiju, Simona i Judu.54 Kada su se

stanovnici Nazareta udili otkuda Isusu tolika premudrost i mo, oni spominju i njegove sestre

govorei: Nisu li i njegove sestre sve kod nas?. Re sestre je u mnoini, pa tako znamo da je Isus

imao najmanje dve, a moda i vie sestara, poto ovaj tekst govori o svim njegovim sestrama.

Uobiajeno je da, ako govorimo o dve osobe upotrebljavamo re obe, a ne sve. Moe se zakljuiti

da Sveto pismo govori o najmanje tri sestre. Dakle, ako je Isus imao etiri brata i tri sestre,

polubrau i polusestre, tada je Marija rodila osmoro dece.

Pismo kae da je Josif ... ne pozna dok ne rodi sina, kome nadenu ime Isus.55 Josif je nije

poznao do Isusovog roenja, no nakon to je Isus bio roen, Marija i Josif su poeli da ive kao

mu i ena, pa im se rodilo jo dece. Tvrdnja da je Josif sauvao Mariju tako da je ostala devica

celog ivota, u potpunoj je suprotnosti sa Biblijom.

Kroz vreme otpadanja od istinite vere, a da bi se Marija to vie poistovetila sa paganskom

boginjom Majkom, izmiljeno je da se Marijino telo nije raspalo, ve da je u telu uznesena u nebo i

da je sada kraljica neba. Sve do 20. veka doktrina o Marijinom vaznesenju nije bila zvanino

uspostavljena od strane Rimokatolike crkve. Tek je 1951. godine papa Pije XII proglasio da se

Marijino telo nije raspalo, ve da je preneeno u nebo.56 Rei svetog Bernarda ovako sumiraju taj

stav Rimokatolike crkve: Trei dan nakon Marijine smrti, kada je sveto telo bilo uzneseno u

nebeski raj... grob nije imao mo nad onom koja je bila bezgrena... Ali, nije bilo dovoljno da Marija

bude samo prihvaena u nebo. Ona nije mogla biti samo obian stanovnik neba... ona je

posedovala dostojanstvo nedostino ak i najviim arhanelima. Marija je bila krunisana od strane

venog Oca: postavljena je na presto s desne strane svome sinu... Sada, iz dana u dan, iz sata u

sat, moli za nas, postie milost za nas, uva nas od opasnosti, titi nas od iskuenja, izliva na nas

blagoslove.

Sve takve ideje u vezi Marije povezane su sa verovanjem da je ona bila telesno uznesena na

nebo. Naravno, Biblija ne govori apsolutno nita u vezi Marijinog uznesenja. Upravo suprotno

tome, Jovan pie: Niko se ne pope na nebo, osim onog koji sie s neba, Sin oveiji....57

Samo je Isus Hristos taj koji sedi Bogu s desne strane. On je taj koji izliva blagoslove na ljude,

a ne njegova majka.

U uskoj vezi sa molitvama Mariji je i predmet nazvan krunica, lani sastavljen od petnaest

sekcija sitnih kuglica od kojih je svaka sekcija oznaena jednom debljom kuglicom. Krajevi lania

spojeni su medaljicom s utisnutim Marijinim likom, za koju je spojen kratak lani na ijem se kraju

nalazi raspelo. Kuglice na krunici slue za brojanje molitvi, molitvi koje se neprekidno ponavljaju.

Iako je taj predmet u irokoj upotrebi u Rimokatolikoj crkvi, poznato je da ne potie iz hrianstva,

ve je i ranije bio poznat u mnogim zemljama. Katolika enciklopedija navodi: U skoro svim

zemljama susreemo se sa neim to predstavlja brojanice molitava ili krunice. Dalje nastavlja s

nabrajanjem brojnih primera, ukljuujui tu i kipove iz drevne Ninive: dve krilate ene s krunicama

u rukama, koje se mole pred svetim drvetom. Vekovima se meu muslimanima za nabrajanje

Alahovih imena upotrebljava ogrilica sa 33, 66 ili 99 kuglica. Marko Polo je bio vrlo iznenaen kad

je u 13. veku video kako malabarski kralj koristi brojanicu od dragog kamenja za brojanje svojih

molitvi. Sveti Franjo Ksaverski i njegovi pratioci takoe su bili zapanjeni kada su videli da su

krunice poznate i bliske japanskim budistima.58

Oko 800 godina pre Hrista meu Fenianima je niz kuglica, koji je predstavljao krunicu,

korien u oboavanju Astarote ili Atarte, boginje Majke.59 Krunica se moe videti i na starom

fenianskom kovanom novcu. Bramani jo od davnina koriste brojanice sa vie desetina ili stotina

kuglica. Potovaoci indijskog boga Vine daju svojoj deci brojanice sa 108 kuglica. Slinu brojanicu

koriste i milioni budista u Indiji i Tibetu. ivini oboavatelji koriste brojanicu uz pomo koje

ponavljaju, ako je mogue, svih 1008 imena svog boanstva.60

10

Nizovi kuglica za nabrajanje molitava su bile poznate i u maloazijskoj Grkoj. Po miljenju

autora Hislopa, takva je bila namena ogrlice koja se moe videti na Dijaninom kipu. On takoe

istie da su posebne ogrlice koje su u starom Rimu nosile ene, takoe sluile za nabrajanje i

pamenje molitava, a nazivale su se monile, to je znailo podsetnik.61

Najvanija i najuestalija molitva krunice je Zdravo Marijo, koja glasi: Zdravo Marijo, milosti

puna, Gospodin s tobom, blagoslovena ti meu enama i blagosloven plod utrobe tvoje Isus. Sveta

Marijo, majko Boja, moli za nas grenike sada i na as smrti nae, amen. Katolika enciklopedija

istie da postoji slabaan ili nikakav trag molitve Zdravo Marijo kao prihvaene formule pobonosti

pre 1050. godine.62 Kompletna krunica ukljuuje 53 molitve Zdravo Marijo, 6 molitvi Oe na, 5

Otajstava, 5 meditacija o otajstvima, 5 Slava Ocu i Apostolsko verovanje. Moe se zapaziti da

se Zdravo Marijo ponavlja skoro devet puta ee nego Oe na. Moe li molitva koju su

sastavili ljudi, a upuena je Mariji, da bude devet puta vanija i delotvornija od molitve upuene

Bogu, koju nas je nauio Isus?

Oboavatelji boginje Dijane stalno su ponavljali religijsku frazu, kao na primer u Efesu kada su

povikali svi u glas, i vikahu oko dva sata: velika je Dijana Efeska!.63 Isus je govorio da je takvo

ponavljanje molitve paganski obiaj. Kad se molite, rekao je on, ne umnoavajte prazne rei kao

pagani, koji misle da e zbog mnotva svojih rei biti usliani. Ne budite kao oni, jer zna Otac va

ta vama treba i pre vae molitve.64 U tom odeljku Svetog pisma Isus jasno upuuje svoje

sledbenike da ne mole jednu molitvu ponavljajui je u nedogled. Znaajno je da zapazimo da im je

upravo nakon toga upozorenja, rekao: Ovako se dakle molite: Oe na, koji si na nebesima..., pa

je predao svojim uenicima primer molitve, koju mi nazivamo molitvom Oe na. Isus je ovu

molitvu istakao kao suprotnost paganskim molitvama, pa ipak su rimokatolici naueni da mole tu

molitvu ponavljajui je. Ali, ako je to molitva koja se ne treba uzastopce ponavljati, koliko to onda

tek vai za molitvu Mariji, molitvu koju je izmislio ovek. Uenje molitvi napamet i njihovo

ponavljanje u nedogled uz pomo krunice, vie lii na proveru pamenja, nego na spontano

obraanje Bogu iz srca.

11

4. poglavlje

Sveci, praznici i simboli

Kao dodatak molitvama upuenim Mariji, rimokatolici takoe potuju i razne svece, kojima se i

mole. Prema katolikom shvatanju to su muenici ili drugi znaajniji ljudi iz crkve, koje su pape

nakon njihove smrti proglasile svecima.

U mnogim umovima re svetac oznaava osobu koja je postigla neki poseban stepen

pobonosti, Hristovog sledbenika kome nema premca. Meutim, prema Bibliji, svi istinski hriani

su sveci, ak i oni kojima, na alost, nedostaje duhovna zrelost i saznanja. Tako su Pavlova pisma

hrianima u Efesu, Filibi, Korintu ili Rimu, bila upuena svetima65. Sveti su, kao to se moe

videti, bili ivi ljudi, a ne oni koji su umrli.

Ako elimo da se svetac moli za nas, on mora biti iva osoba. Ako pokuavamo da

komuniciramo s ljudima koji su mrtvi, to je to nego jedan oblik spiritizma? Biblija osuuje i izrie

prokletstvo nad svim pokuajima komunikacije s mrtvima.66 Ipak mnogi izgovaraju Apostolsko

verovanje koje kae: Verujemo... u zajednitvo svetih (zajednitvo sa svetima. Prim. Prev.), sa

pretpostavkom da to ukljuuje i ideju o molitvama mrtvima i za mrtve. U vezi s tim, Katolika

enciklopedija istie: Katoliko uenje u pogledu molitvi za mrtve, neodvojivo je povezano s

doktrinom... zajednitva svetih, koja je deo Apostolskog verovanja. Zato se posebno preporuuju

molitve svim svecima i muenicima ili nekom odreenom izmeu njih.67 Doslovni zakljuak

koncila u Trentu je da sveti koji vladaju s Hristom prinose Bogu svoje molitve za ljude. Dobro je i

korisno prizivati ih, oslanjati se na njihove molitve, potporu i pomo za postizanje blagodati od

Boga.68

Koje su zamerke takvim verovanjima? Pustiemo da sama Katolika enciklopedija odgovori na

to pitanje: Glavne zamerke protiv prizivanja svetaca i njihovog posredovanja su da su te doktrine

protivne veri i pouzdanju koje trebamo imati samo u Boga... i da se one ne mogu dokazati iz

Biblije.69 S tom tvrdnjom moemo da se sloimo. Nigde u Svetom pismu ne pie da ivi mogu biti

blagoslovljeni ili imati neku korist kroz posredovanje mrtvih, ili zbog njihovih molitvi. Umesto toga,

katolike doktrine u vezi svetaca vrlo su sline starim paganskim shvatanjima u vezi bogova.

Ako se ponovo vratimo Vavilonu, majci mnogoboake religije, pronai emo da su se tamo

ljudi molili mnotvu boanstava i sluili im. Vavilonski sistem se razvijao sve dok nije imao oko

5000 bogova i boginja.70 Na isti nain kao to katolici veruju u vezi sa svojim svecima, i Vavilonci

su verovali da su njihovi bogovi nekada bili ivi heroji na Zemlji koji su sada na viem poloaju.71

Svaki mesec i svaki dan u mesecu bili su pod zatitom odreenog boanstva. Postojao je bog za

svaki problem, bog za svako zanimanje, bog za ovo i bog za ono...

Poput oboavanja velike Majke, ti koncepti u vezi bogova proirili su se iz Vavilona meu sve

narode. ak su i kineski budisti potovali razna boanstva, poput boginje mornara, boga rata,

bogove dobrosusedstva ili razliitih profesija.72

Sirijci su verovali da je mo boanstava ograniena na odreena podruja. O tom verovanju

moemo da itamo u jednom tekstu zapisanom u Bibliji: Njihovi su bogovi gorski bogovi, zato nas

nadjaae; nego da se bijemo s njima u polju, zasigurno emo ih nadjaati.73

Kada je Rim osvojio svet, te ideje su bile vrlo rairene, kao to emo videti iz sledeeg prikaza.

Brigit je bila boginja kovaa i poezije, a Junona Regina enstvenosti i braka. Minerva je bila boginja

mudrosti, zanata i muziara, dok je Venera bila boginja seksualne ljubavi i raanja. Vesta je bila

boginja pekara i svete vatre, a Ops bogastva i obilja. Ceres je bila boginja ita, penice i vegetacije

(od njenog imena potie engleska re cereal - itarice). Herkules je bio bog vina i veselja, Merkur

je bio bog govornika, a prema starim priama i sam je bio govornik, to nam objanjava zato su

ljudi u Listri mislili da je apostol Pavle bog Merkur.74 Boanstva Kastor i Poluks su bili zatitnici

Rima i putnika na moru. Kronos je bio uvar zakletve, a Janus bog vrata i kapija. Postojali su

bogovi koji su nadzirali svaki trenutak ljudskog ivota, bogovi kue i vrata, hrane i pia, zdravlja i

bolesti.75

12

Samo je jo korak nedostajao da se te ideje o bogovima i boginjama, povezane s razliitim

aspektima svakodnevnog ivota, toliko ukorenjene u paganskom Rimu, konano fuzioniu sa

Rimskom crkvom. Budui da su se obraenici iz neznabotva nerado odvajali od svojih boanstava

osim ako bi pronali zadovoljavajuu zamenu u hrianstvu, svojim bogovima i boginjama su

jednostavno izmenili imena i nazvali ih svecima. Stara ideja o bogovima povezanim s odreenim

preokupacijama i danima, nastavila je svoje postojanje u rimokatolikom verovanju u svece i

njihove dane (blagdane, svece).

U Rimokatolikoj crkvi postoje sveci za sledee:

Atlete Sv. Sebastijan 20. januar

Pekari Sv. Elizabeta 19. novembar

Bankari Sv. Matej 21. septembar

Prosjaci Sv. Aleksije 17. juli

Knjiari Sv. Ivan od Boga 8. mart

Zidari Sv. Stjepan 26. decembar

Graevinari Sv. Vinko 5. april

Sveari Sv. Bernard 20. avgust

Komedijai Sv. Vid 15. juni

Kuvari Sv. Marta 29. juli

Zubari Sv. Apolonija 9. februar

Lekari Sv. Luka 18. oktobar

Izdavai Sv. Ivan Bosko 31. januar

Ribari Sv. Andrija 30. novembar

Cveari Sv. Doroteja 6. februar

eirdije Sv. Jakov 11. maj

Domari Sv. Ana 26. juli

Lovci Sv. Hubert 3. novembar

Radnici Sv. Jakov Veliki 25. juli

Advokati Sv. Ivon 19. maj

Muziari Sv. Cecilija 22. novembar

Belenici Sv. Marko evanelista 25. april

Babice Sv. Katarina 30. april

Soboslikari Sv. Luka 18. oktobar

Farmatiari Sv. Gema 11. april

tukaturi Sv. Bartolomej 24. avgust

Mornari Sv. Ivan Nepomuk 16. maj

Naunici Sv. Albert 15. novembar

Pevai Sv. Grgur 12. april

Metalci Sv. Eligije 1. decembar

Studenti Sv. Toma Akvinski 7. april

Hirurzi Sv. Kuzma i Damjan 27. septembar

Krojai Sv. Bonifacije 5. juni

U rimokatolicizmu postoje i sveci za :

Neplodne ene Sv. Antun

Stare cure Sv. Andrija

Pivopije Sv. Nikola

Siromahe Sv. Lovro

Decu Sv. Dominik

13

Trudnice Sv. erar

Domae ivotinje Sv. Antun

Televiziju Sv. Klara

Iseljenike Sv. Franjo

Iskuenje Sv. Siracije

Porodine probleme Sv. Eustahije

Hvatanje lopova Sv. Gervazije

Vatru Sv. Lovro

Dobijanje dece Sv. Felicija

Sticanje mua Sv. Josip

Sticanje ene Sv. Ana

Poplave Sv. Kolumban

Oluje i gromove Sv. Barbara

Katolici su poduavani da se mole za pomo pojedinim svecima kada se nalaze u sledeim

problemima:

Artritis Sv. Jakov

Epilepsija, ivci Sv. Vid

Pasji ugriz Sv. Hubert

Groznica Sv. Juraj

Ugriz zmije Sv. Hilarije

Bolesti stopala Sv. Viktor

Slepilo Sv. Rafael

uni kamenac Sv. Liberije

Rak Sv. Peregrina

Kostobolja Sv. Andrija

Grevi Sv. Moris

Glavobolja Sv. Denis

Gluvoa Sv. Kadok

Srani problemi Sv. Ivan od Boga

Bolesti prsiju Sv. Agata

Ludilo Sv. Dimpna

One bolesti Sv. Lucija

Kone bolesti Sv. Rok

Bolesti grla Sv. Bla (Vlaho)

Neplodnost Sv. il

Sveti Hubert je roen oko 656. godine, a na ovoj listi se pojavljuje kao zatitnik lovaca i iscelitelj

hidrofobije. Pre svog obraanja skoro svo vreme je provodio u lovu. Prema legendi, ujutro na Veliki

petak, dok je progonio jelena, ovaj se naglo okrenuo i Hubert je ugledao raspelo izmeu jelenovih

rogova i uo glas koji mu je rekao da se obrati Bogu...

Postavlja se pitanje zato se moliti svecima kada religiozni ljudi imaju direktan pristup Bogu u

molitvi? Katolike uveravaju da kroz molitve svecima mogu da dobiju pomo koju im Bog inae ne bi

pruio! Reeno im je da mole, prvo svetu Mariju i svete apostole muenike, sve Boje svece... da

ih uine svojim prijateljima i zatitnicima, i usrdno ih mole za pomo u zlu, s nadom da e Bog dati

zatitniku ono to bi inae odbio molitelju.76 Prema svemu to smo do sada razmatrali, izgleda

oigledno da se rimokatoliki sistem svetaca-zatitnika razvio iz ranijih verovanja u bogove

posveene danima, zanimanjima i raznim potrebama ljudskog ivota.

14

Mnoge stare legende koje su bile povezane s paganskim bogovima, jednostavno su bile

prenesene na svece. Katolika enciklopedija ak otvoreno kae da te legende ponavljaju

koncepcije koje se nalaze u predhrianskim religijskim priama... Ta legenda nije hrianska, ve

samo hristijanizovana... Bilo je lako preneti koncepcije koje su ljudi antike imali o svojim herojima,

na hrianske muenike. Taj transfer je bio sproveden u brojnim sluajevima gde su onda

hrianski sveci postali naslednici lokalnih boanstava, a hriansko bogosluenje potisulo staro

lokalno bogosluenje. To nam objanjava veliki broj slinosti izmeu bogova i svetaca.77

Kako su vremenom paganizam i hrianstvo bili meani u jednu religiju, ponekad je nekome

svecu davano ime slino imenu paganskog boga koga zamenjuje. Boginji Viktoriji Alpskoj ime je

bilo promenjeno u sveta Viktorija; eronu u sveti Ceranije; Artemidi u sveta Artemidija; Dionizu u

sveti Dionizije itd. Boginja Brigit (smatrana je kerkom boga sunca, i prikazivana s detetom na

rukama) bila je lako preimenovana u svetu Brigitu. U pagansko doba njen glavni hram na Kildaru je

bio nastanjen devicama vestalkama koje su uvale svetu vatru. Kasnije je taj hram postao

samostan, a njene vestalke opatice. One su nastavile da odravaju ritualnu vatru, koja je

nazvana vatrom svete Brigite.78

Najouvaniji antiki hram u dananjem Rimu je Panteon, koji je u davnim vremenima bio

posveen (prema natpisu nad portalom) Jovu i svim bogovima. Taj isti hram je papa Bonificije IV

ponovo posvetio Devici Mariji i svim svetima. Takva praksa nije bila neuobiajena. Na mestima

gde su se prvobitno nalazile paganske bogomolje i hramovi, esto su bile pronalaene crkve ili

ruevine crkvi... (Tako je, npr. Crkva sv. Donata u Zadru sagraena na temeljima Posejdonovog

hrama. prim. prev.). Takoe je do izvesne mere istina da je ponekad svetac, ija je pomo bila

prizivana u hrianskoj bogomolji, imao neke spoljne slinosti s boanstvom koje se pre slavilo na

tom mestu. Tako je u Atini hram iscelitelja Asklepija... kad je postao crkva, posveen dvojici

svetaca koje su atinski hriani prizivali kao udotvorne iscelitelje, Kuzmi i Damjanu.79

Peina u Vitlejemu koju pokazuju kao mesto na kom se rodio Isus, prema Jeronimu je zapravo

bila kamena bogomolja u kojoj je oboavan vavilonski bog Tamuz.

irom rimske imperije paganizam je umro u jednom obliku, da bi ponovo oivio u

Rimokatolikoj crkvi. Zato ne samo da je nastavila da postoji odanost starim boanstvima (u

novom obliku), ve se nastavilo i korienje njihovih kipova. U nekim sluajevima istim kipovima

koji su bili potovani kao paganski bogovi, data su imena hrianskih svetaca. Kroz vekove je

pravljeno sve vie kipova, tako da danas u Evropi postoje crkve koje poseduju ak po dve, tri pa i

etiri hiljade kipova.80

U ogromnim impresivnim katedralama, malim kapelicama, kapelicama uz ulice, pa i na

vetrobranima automobila, moe se videti obilje katolikih kipova. Korienje takvih kipova u

Rimokatolikoj crkvi daje nam jo jedan klju za reenje misterije modernog Vavilona. Kao to

Herodot navodi, Vavilon je bio izvor iz kog su potekli svi sistemi idolatrije i rairili se meu narode.

Povezivati re idol s kipovima Marije i svetaca moe nekome da zvui vrlo neugodno, ali moe li

to da bude potpuno netano?

U katolikim spisima je priznato da su nebrojeno puta meu razliitim narodima kipovi svetaca

oboavani na praznoverne naine. Ipak, takve zloupotrebe se obino smetaju u prolost.

Objanjava se da u ovo prosvetljeno doba ne postoji obrazovana osoba koja bi stvarno oboavala

sam predmet, ve ono to taj predmet predstavlja. U osnovi, to je i istina, ali nije li takoe istina da

paganska plemena koja koriste idole (bez sumnje idole za oboavanje bogova - demona), u veini

sluajeva i ne veruju da je sam idol bog, ve da samo predstavlja boga (tj. demona) koga

oboavaju?

Neki tekstovi u Katolikoj enciklopediji pokuavaju da objasne da je korienje kipova ispravno,

jer oni samo predstavljaju Hrista ili svece. Poast koja im se odaje prenosi se na osobe koje oni

predstavljaju, tako kroz kipove koje ljubimo i pred kojima kleimo i otkrivamo glave, mi uzvisujemo

Hrista i potujemo svece ije su oni slike.81

15

Svejedno, nisu svi hriani uvereni da je ovo objanjenje dovoljno ubedljivo da se mogu

zanemariti biblijski stihovi poput ovih iz 2. Mojsijeve 20:4,5: Ne gradi sebi lik rezani, niti kakvu sliku

od onog to je gore na nebu, ili dole na Zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im

sluiti.

U Starom zavetu, kada su Izraelci osvojili paganski grad ili zemlju, nije im bilo doputeno da

prihvate idole tih ljudi u svoju religiji. Te idole je trebalo da unite, ak i ako su bili prekriveni

srebrom ili zlatom. Rezane bogove njihove spali ognjem, nemoj da se polakomi na srebro ili zlato

to je na njima i da ga uzme, da ti ne bude zamka, jer je gadno pred Gospodom Bogom tvojim82.

Reeno im je daunite sve njihove slike - slike paganskih boanstava.83

Do koje mere je trebalo da ta upustva budu sprovedena u Novom zavetu, vekovima je bilo

predmet debate. Katolika enciklopedija nam daje istorijski okvir, pokazujui kako su se ljudi borili

pa ak i umirali zbog tog pitanja, posebno u 8. veku. Premda podrava upotrebu kipova i slika, ipak

kae: Igleda da je kroz mnoge vekove meu nekim hrianima postojala nesklonost prema svetim

slikama, sumnja da je njihova upotreba idolatrija ili bi mogla to da postane, pa se navodi nekoliko

katolikih biskupa koji su delili to miljenje.84 Svakako, borbe i ubijanja zbog ovog pitanja, bez

obzira na kojoj bili strani, protivno je Hristovom uenju.

Oko glava svojih bogova mnogoboci su crtali krug ili oreol, pa se ta praksa nastavila i u

umetnosti Rimske crkve. Na priloenoj ilustraciji vidimo svetog Avgustina s okruglim diskom oko

glave, kako ga prikazuju u katolikim knjigama. Svi katoliki sveci se prikazuju na taj nain, ali da

bi se uverili da je taj obiaj samo pozajmljen iz paganstva, dovoljno nam je da pogledamo crte

Bude (na sledeoj strani) koji takoe nosi taj okrugli simbol oko glave! Umetnici i kipari drevnog

Vavilona stavljali su disk ili oreol oko svakog bia koje su hteli da prikau kao boga ili boginju.85

Pagansku boginju sunca Kirku, Rimljani su prikazivali s krugom oko glave. Od svoje primene u

paganskom Rimu, taj isti simbolizam je preao u papski Rim, gde je nastavio da postoji sve do

dananjeg dana, to se vidi na hiljadama slika Marije i svetaca. Na slikama koje prikazuju Hrista,

on je naslikan sa zlatnim zrakama oko glave, to je potpuno identino nainu na koji su pagani

vekovima prikazivali boga sunca.

Crkva u prva etiri veka nije koristila Hristove slike. Sveto pismo nam ne daje nikakav Isusov

fiziki opis na osnovu kojeg bi mogao da bude napravljen verodostojan portret. Oigledno je da su

slike Hrista, a takoe i Marije i svetaca, proizale iz mate umetnika. Trebalo bi napraviti samo

kratku studiju religijske umetnosti i videlo bi se da se u raznim periodima istorije meu razliitim

nacijama mogu pronai Hristove slike koje se veoma razlikuju jedna od druge. Oigledno je da ne

mogu sve one da prikazuju njegov fiziki izgled. S obzirom da se On, po Bibliji, vazneo na nebo, mi

ga vie ne poznajemo po telu.86 Zato to je proslavljen (Jovan 7:39), On poseduje proslavljeno

telo.87 ak ni najbolji svetski umetnik ne moe da naslika Hrista Cara u svoj njegovoj lepoti. Ni

jedna slika, pa ni najbolja, nee nikada moi da prikae koliko je On u stvarnosti velianstven.

16

5. poglavlje

Obelisci, hramovi i tornjevi

Stari narodi o kojima govorimo, nisu samo izraivali kipove bogova i boginja u ljudskom obliku,

ve i mnoge predmete koji su imali skriveno, tajanstveno znaenje, a bili su deo paganskog

bogosluenja. Nezaobilazan primer za to nalazimo u upotrebi antikih obeliska.

Diodor govori o obelisku visokom oko 40 metara koji je u Vavilonu izgradila carica

Semiramida.88 Biblija takoe spominje kip u Vavilonu koji je bio irok oko 2,7 i visok 27 metara:

Popadae i poklonie se zlatnom kipu koji podie car Navuhodonosor.89

Ipak, upotreba obeliska je bila najrairenija u Egiptu, najranijem uporitu misterijske religije.

Mnogi obelisci se jo uvek nalaze u Egiptu, iako su neki preneseni u druge zemlje. Jedan se nalazi

u njujorkom Central parku, drugi u Londonu, dok su neki preneseni u Rim.

Obelisk je izvorno povezan s oboavanjem sunca, simbolom Vala ili Baala, to je bila

Nimrodova titula. Kada su odbacili spoznaju istinskog Boga, stari narodi su, uvidevi da daje ivot

oveku i biljkama, smatrali sunce bogom, velikim darodavcem ivota. Obelisk je za njih imao i

seksualno znaenje. Shvatajui da ivot nastaje kroz seksualno sjedinjenje, falus (muki polni

organ) bio je zajedno sa suncem smatran simbolom ivota. Zato su ta verovanja bila predstavljena

obeliskom.90

Rei kipovi ili likovi u Bibliji, prevod su nekoliko razliitih jevrejskih rei. Jedna od njih je re

matzebah, to znai stubovi ili obelisci.91 Druga re je hammanim, to znai sunani stubovi, kipovi

ili obelisci posveeni suncu.92

Da bi obelisci imali njima pripisan simbolizam, postavljani su u uspravan poloaj. Pokazivali su

gore prema suncu, a kao simbol falusa, uspravan poloaj je takoe imao oigledno znaenje.

Imajui to na umu, zanimljivo je primetiti da je prilikom izricanja Boje osude tog krivog

bogosluenja, reeno da se ti likovi nee vie podizati (doslovno - nee se ostaviti da stoje

uspravno), ve e biti srueni.93

Postavljanje obeliska na ulazima paganskih hramova oigledno nije bila neobina praksa u to

doba. Jedan je, npr. stajao na ulazu hrama u Tumu, a drugi ispred hrama u Hatoru, Horusovom

(Tamuzovom) prebivalitu.94 Veoma je interesantno da postoji obelisk na ulazu u Crkvu svetog

Petra u Rimu, kao to pokazuje fotografija. To nije kopija egipatskog obeliska, ve upravo jedan od

onih koji su stajali u Egiptu u antiko doba!

Kada je misterijska religija stigla u Rim, ne samo da su se tamo po naredbi careva gradili

obelisci, ve su se uz velike trokove transportovali iz Egipta. Od 37. do 41. godine nakon Hrista

Kaligula je iz Heliopolisa u Egiptu preneo obelisk koji sada stoji u Vatikanu. Postavio ga je u svom

cirkusu na vatikanskom brdu, na mestu gde danas stoji Crkva svetog Petra.95 Heliopolis je grki

naziv za Beteme (kua sunca, prim. prev.), koji je bio centar egipatskog oboavanja sunca u to

vreme.

U Starom zavetu se spominju obelisci koji su tamo bili postavljeni kao stubovi u domu

sunanom (tj. u Heliopolisu)96! Upravo taj isti obelisk koji je nekada stajao pred drevnim hramom

koji je bio centar egipatske religije, sada stoji pred rimskom Majkom crkvom! Izgleda da je to

neto vie od puke koincidencije.

Vatikanski obelisk od crvenog granita je visok 25 metara (40 metara s postoljem) i teak je 320

tona. Na sadanju lokaciju ispred crkve na Trgu svetog Petra premeten je 1586. godine po

naredbi pape Siksta V. Naravno, premetanje ovog obeliska je bio veoma teak zadatak u to doba.

Mnogi su preduzetnici odbili da prihvate taj izazov, posebno zato to je papa odredio smrtnu kaznu

za izvoae posla ako obelisk padna i razbije se!97

Konano se ovek po imenu Domeniko Fontana prihvatio odgovornosti. Sa 45 vitala za

dizanje, 160 konja i ekipom od 800 radnika, zapoeo je premetanje. Bilo je to 10. septembra

1586. godine. Mase ljudi su ispunile prostrani trg. Od posmatraa se, pod pretnjom smrtne kazne,

zahtevalo da uti dok se obelisk premeta. Konano, nakon to su bili blizu neuspeha, obelisk je

17

bio podignut, uz zvonjavu stotinu zvona, grmljavinu topova i glasno klicanje mnotva. Egipatski idol

je bio posveen krstu (na vrhu obeliska se nalazi krst koji navodno sadri komad krsta na kome je

bio razapet Hristos), odsluena je misa i papa je blagoslovio radnike i njihove konje.98

Crte na drugoj strani prikazuje oblik Crkve svetog Petra i kruno dvorite ispred nje. U centru

tog dvorita nalazi se obelisk. Dvorite je omeeno sa 248 dorskih stubova koji kotaju oko milion

dolara. Ti stubovi su izraeni po uzoru na stubove u paganskim hramovima.

Poput obeliska, paganski stubovi su esto bili oboavani kao misterijske forme falusa. U

predvorju paganskog hrama boginje Majke u Heliopolisu postoji natpis koji se odnosi na stubove, a

koji glasi: Ja, Dionizije, posveujem ove faluse Heri, svojoj pomajci.99

Kao to su rimokatolike voe iz paganstva pozajmile neke druge ideje, postao je obiaj da se

grade raskoni i skupi hramovi. Te voe svetovnih pogleda mislile su da je potrebno graditi

hramove koji e sjajem zaseniti hramove stare rimske religije.

Znamo da je Bog za vreme Solomunove vladavine uputio ljude da mu sagrade hram da bi u

njemu nastanio svoje ime. Meutim, u Novom zavetu je jasno da Sveti Duh vie ne boravi u

hramovima nainjenim ljudskom rukom.100 Bog sada boravi u svojim ljudima, svojoj istinskoj Crkvi,

putem Duha. Pavle kae: Vi ste crkva Boja i Duh Boiji ivi u vama.101 Shvatajui ovo prvi

hriani, ispunjeni Svetim Duhom, nisu nikada eznuli za time da grade velelepne hramove. Radije

su se bavili propovedanjem Jevanelja. Nisu gubili vreme na bavljenje finansijama i sticanje novca

da bi mogli da sagrade lepu zgradu nego to je bio hram sa druge strane ulice. Prema Halleys

Bible Handbook ne postoji zapis da je pre 222-235. godine nakon Hrista bila graena bilo kakva

crkvena zgrada!

To ne znai da je loe imati crkvene zgrade. Verovatno je razlog zbog ega crkvene zgrade

nisu bile graene ranije bio taj to zbog progona hriani nisu imali pravo vlasnitva. Meutim, da

im je je to bilo dozvoljeno, sigurno bi takve graevine bile krajnje jednostavne, a ne za spoljanje

pokazivanje. Oni ne bi pokuavali da se nadmeu sa skupo ukraenim paganskim hramovima, kao

to su na primer bili Dijanin hram u Efesu ili rimski Panteon.

Kad se za vreme Konstantina Crkva domogla politike vlasti i bogastva, stvoren je uzor za

gradnju raskonih i skupih crkvenih graevina koji postoji do naih dana. Ta ideja se toliko

ukorenila u ljudskom shvatanju da re crkva za veinu ljudi oznaava graevinu. Ono to ta re

oznaava u Bibliji je grupa ljudi koji su hram Duha Svetoga! Koliko god to moda zvui neobino,

crkvena zgrada moe da bude potpuno unitena, a da stvarna Crkva (ljudi) nastavi da postoji.

Veina skupih crkvenih graevina koje su vekovima bile graene, obino su imale oblik tornja.

Svaka generacija graditelja crkvi mahom je kopirala stil prethodne generacije, verovatno i ne

razmiljajui o poreklu ideje. Neki tornjevi su kotali itavo bogatstvo, a da nisu ni malo doprineli

duhovnim vrednostima. Isus, naravno, nikada nije gradio takve graevine dok je bio na zemlji, niti

je dao bilo kakva upustva da se one grade nakon njegovog odlaska. Kako je onda u crkvenoj

arhitekturi zapoela ta tradicija graenja tornjeva?

Ako nam italac dopusti, uzeli bismo slobodu da predloimo objanjenje koje nas upuuje

nazad na Vavilon, na poznatu priu o Vavilonskoj kuli. Ljudi su rekli hajde da pravimo opeke...

hajde da sazidamo grad i kulu, iji e vrh stii do neba....102 Izraz do neba je bez sumnje jezika

figura koja oznaava veliku visinu, kao to je to sluaj kod opisa gradova iji zidovi dopiru do

neba.103 Postoji dovoljno indicija da je toranj (obino nazivan zigurat) bio u uskoj vezi s njihovom

religijom oboavanjem sunca.

U odnosu na druge vavilonske spomenike, zigurat, koji se isticao visinom, svakako je bio

jedna od najspektakularnijih graevina svog vremena, uzdiui se nadmono iznad ogromnog zida

s hiljadu tornjeva... Oko nepreglednog trga bile su sagraene sobe za hodoasnike, kao i za

svetenike koji su odravali zigurat. Koldvej tu kolekciju graevina naziva vavilonski Vatikan.104

Navodi se da je jedno od znaenja imena boginje Astarote (Semiramide), ena koja pravi

tornjeve a pie se kao Asht-tart.105 Boginja Kibela (koja se takoe, poistoveuje sa

Semiramidom) bila je poznata kao boginja koja nosi toranj. Prva koja je podizala tornjeve u

18

gradovima i bila prikazivana sa krunom u obliku tornja na glavi (kako kae Ovidije) bila je Dijana

(crte na strani 17). U simbolizmu katolike crkve toranj je znak device Marije!106

Koliko je poznato, neki antiki tornjevi su bili graeni u vojne svrhe kao osmatranice, ali mnogi

tornjevi sagraeni u Vavilonskom carstvu imali su iskljuivo religijsku namenu i kao takvi bili su

povezani sa hramom. U to doba, kada je stranac ulazio u neki vavilonski grad, nije imao potekoe

da pronae hram jer je njegov toranj mogao da se vidi107 kako se uzdie visoko iznad ravnih

krovova gradskih kua. Katolika enciklopedija navodi: Upadljiva je injenica da je veina

vavilonskih gradova posedovala... hram-toranj.108

Da li je mogue da je Vavilon, uz ostalo to smo ve spomenuli, zaetnik gradnje tornjeva sa

religijskom namenom? Setimo se da je prilikom gradnje ogromne vavilonske kule poelo

raseljavanje ljudi u sve krajeve sveta. Postoji verovatnoa da su prilikom tih migracija poneli i ideju

o tornjevima. Iako su se ti tornjevi u raznim zemljama razvili u razne oblike, ipak su to ostali

tornjevi, bez obzira na oblik!

Tornjevi su nezaobilazni deo kineske religije. Njihov naziv za toranj, pagoda, povezan je sa

reju boginja.

U hindu religiji se pagode ili tornjevi, ratrkane po velikim hramskim imanjima... uzdiu iznad

okolnog zemljita svuda gde ljudi mogu da ih vide, pa se na taj nain uzdie predanost

idolatrijskom bogosluenju. Mnoge od tih pagoda su visoke vie desetina metara i ukraene

skulpturama koje prikazuju scene iz ivota bogova tog hrama ili znaajnih svetaca.109

Meu muslimanima, takoe, postoje tornjevi vezani za njihovu religiju, koji su neto drugaijeg

oblika. Ilustracija prikazuje brojne tornjeve zvane minareti u Meki. Tornjevi ove vrste korieni su i

u gradnji poznate Crkve svete Sofije u Konstantinopolju.

Toranj velike katedrale u Kelnu uzdie se 157 metara iznad ulice, dok je toranj ulmske

katedrale visok 161 metar. ak i male kapele esto imaju toranj iste vrste, to je tradicija koja se

retko preispituje.

S vrhova mnogih crkvenih tornjeva prema nebu je uperen iljati zvonik. Neki pisci povezuju,

verovatno opravdano, zvonke i iljate tornjeve s drevnim obeliskom. Postoje dokazi, kae jedan

od njih, koji pokazuju da iljati tornjevi naih crkava duguju svoje postojanje uspravljenim

stubovima ili obeliscima koji su stajali pored hramova u prolosti.110 Jedan drugi autor kae:

Danas jo uvek postoje znaajni primerci originalnih falikih simbola... iljati tornjevi na crkvama...

i obelisci... svi pokazuju uticaj naih predaka, potovaoca falusa.111

19

6. poglavlje

Da li je krst hrianski simbol?

Krst se smatra jednim od najvanijih simbola Rimokatolike crkve. Postavlja se na vrhove

krovova i tornjeva, na oltarima, nametaju i svetenikoj obrednoj odei. Temelji veine katolikih

crkvi izgraeni su u obliku krsta. Zidovi svih katolikih domova, bolnica i kola ukraeni su

krstovima. Svuda se krst potuje na stotine naina.

Kada svetenik kropi, krsti malo dete, pravi znak krsta iznad njegovog ela govorei: Primi

ovaj znak krsta na elo. U toku svete potvrde firme, firmanik se takoe obeleava znakom krsta.

Kada katolici ulaze u crkvenu zgradu, umau prste desne ruke u svetu vodu, dotiu elo, grudi,

levo i desno rame pravei znak krsta. Isti znak se ponavlja i pre jela. U toku mise, svetenik 16

puta pravi znak krsta, a oltar blagosilja 30 puta istim znakom.

Protestanske crkve uglavnom ne praktikuju pravljenje znaka krsta prstima, ne krste se, niti se

klanjaju pred krstovima, a ne koriste ih ni kao objekte potovanja, smatrajui da je taj obiaj

nebiblijski i praznoveran. Meutim, kod njih se krst jo uvek zadrao na tornjevima,

propovedaonicama i koristi se kao ukras.

Prvi hriani nisu prihvatali krst kao simbol od vrednosti, ve kao prokleto drvo, sredstvo smrti

i sramote.112 Njihova vera je bila skoncentrisana na ono to se dogodilo na krstu i kroz tu veru

spoznavali su potpuno oprotenje greha. To je bio smisao propovedanja apostola o krstu i njegovoj

slavi.113 Apostoli nikada nisu smatrali krst komadom drveta koji se moe okaiti na lani, staviti

oko vrata i nositi kao zatita ili ukras. Takva upotreba krsta pojavila se kasnije, tek poetkom

paganizacije hrianstva (ili kao to neki kau hristijanizacije paganizma), kada se poelo uiti da

je raspelo hrianski simbol.

Tako su 431. godine uvedeni krstovi u crkve i crkvene prostorije, a na zvonicima se nisu

koristili sve do 586. godine.114 U estom veku raspelo je proglaeno svetim od strane Rimske

crkve,115 ali tek nakon drugog koncila u Efesu zahtevalo se da i privatne kue poseduju krst.116

Iako se krst smatra hrianskim simbolom, nije tano da potie iz hrianstva, jer je u nekom

od oblika bio sakralni simbol davno pre hrianske ere, i to meu mnogim nehrianskim

narodima. Prema An Expository Dictionary of New Testaments Words, krst je nastao meu

Vaviloncima, stanovnicima drevne Haldeje. Crkveni oblik krsta, sastavljen od dve grede...

poreklom je iz drevne Haldeje, a bio je korien kao simbol boga Tamuza (poto je u obliku

mistinog sloa Tau, incijala njegovog imena) u toj i u susednim zemljama, ukljuujui i Egipat... Da

bi se uveao uticaj crkvenog sistema, pagani su primani u crkve a da nisu bili obnovljeni putem

vere, i uveliko im je doputano da zadre svoje paganske oznake i simbole. Od tada je Tau ili T, u

svom najeem obliku sa sputenom prekom, bio prihvaen kao simbol Hristovog krsta.117

U bilo kojoj knjizi o Egiptu koja prikazuje stare spomenike i zidove drevnih hramova, mogue je

videti upotrebu Tau krsta. Priloena ilustracija prikazuje egipatskog boga Amona kako dri Tau krst

u ruci, dok donja ilustracija (iz palate Amenofisa IV iz Tebe, u Egiptu) prikazuje cara u molitvi.

Iznad njegove glave nalazi s lik sunca s kog vise misterijski simboli boga sunca. Jedan istoriar

ovako govori o Egiptu: Nepromenjenog hiljadama godina, meu najsakralnijim hijeroglifima

pronalazimo krst u razliitim oblicima... Ali jedan, koji je posebno poznat kao egipatski krst, ili Tau

krst, u obliku slova T, esto se prikazuje s krugom ili omom iznad preke. Ipak, taj mistini simbol

nije bio tipian samo za tu zemlju ve je bio duboko oboavan... meu Haldejcima, Fenianima,

Meksikancima i svakom drevnom narodu na obe hemisfere.118

Kako se simbol krsta proirio meu mnoge narode, tako se i njegova upotreba razvila na

razliite naine. Meu Kinezima krst je poznat iz najranijih vremena... naslikan je na zidovima

pagoda, na svetiljkama koje su koriene za osvetlavanje najsvetijih odaja njihovih hramova.119

Krst je vekovima bio sveti simbol u Indiji. Bio je korien za oznaavanje vreva sa svetom

vodom uzetom iz reke Gang i kao simbol Jaina svetaca (lieni tela). U centralnoj Indiji su

pronaena dva nedovrena kamena krsta koji datiraju iz vremena davno pre hrianske ere

20

jedan visok 3 metra, a drugi 2,5. Budisti i brojne druge indijske verske grupe, oznaavali su glave

svojih sledbenika znakom krsta.120

Na afrikom kontinentu, u Susi, domoroci uranjaju krst u reku Gii. ene plemena Kabili, iako

muslimanke, nose utetoviran znak krsta izmeu oiju. U Wanyamwitzi zidovi su dekorisani

krstovima. Jariksi koji su uvrstili kraljevsku lozu od Nigera do Nila, na svojim titovima su imali

nacrtan znak krsta.121

Kad su se panci prvi put iskrcali u Meksiku nisu mogli da prikriju uenje, kae Preskot,

kada su ugledali krst, sveto znamenje njihove vere, uzdignut kao objekat oboavanja na

hramovima u Anahuaku. panci nisu ni bili svesni da je krst bio simbol oboavanja od drevnih

vremena... meu paganskim narodima kojima nikad nije zasjala svetlost hrianstva.122

U meksikom gradu Palenque postoji hram koji je osnovao Votan u devetom veku pre nae

ere, poznat kao hram krsta. Tamo je u centru kamenog oltara urezan krst veliine 2 puta 3,5

metra. Katolika enciklopedija objavljuje fotografiju tog krsta, kraj koje su rei: predhrianski krst

iz Palenquea.123

U staro doba Meksikanci su oboavali krst kao tota (na otac). Taj obiaj da se komad drveta

naziva ocem, takoe je spomenut u Bibliji. Kada su Izraelci meali idolatriju sa svojom religijom,

govorili su drvetu: Ti si otac moj.124

U dalekoj prolosti Italije, pre nego to su ljudi znali bilo ta o umetnostima civilizacije, verovali

su u krst kao religijski simbol. Bio je smatran zatitnikom i postavljan na grobove. Rimski kovani

novac iz 46. godine pre Hrista, prikazuje Jupitera koji dri dugaku vladalaku palicu na ijem kraju

je krst.125 Device Vestalke iz paganskog Rima, nosile su krstove na ogrlicama kao to to danas

ine rimokatolike asne sestre.126

Grci su crtali krstove na traku, koju je njihovo boanstvo, verzija vavilonskog Tamuza, nosilo

oko glave. Porcelli spominje da je i Izida bila prikazivana s krstom na elu, a da su njeni svetenici

nosili krstove u procesijama. Krst je nadvisivao Serapisov hram u Aleksandriji. Kad je iskopan

hram Sfinge, utvreno je da je graen u obliku krsta. Tokom bitaka protiv Aleksandra Velikog (335.

p.n.e.), Persijanci su nosili znakove u obliku krsta. U drevno doba krst su kao religijski simbol

koristili i stanovnici June Amerike. Stanovnici Patagonije su tetovirali krstove na ela. U Peruu je

pronaena drevna keramika sa znakovima krsta. Spomenici pokazuju da su asirski kraljevi nosili

krstove na ogrlicama, kao to su to inili i neki od stranaca koji su se borili protiv Egipana.127

Krstovi su bili naslikani i na odei drevnog naroda iz petnaestog veka pre nae ere.128

Katolika enciklopedija kae da znak krsta, predstavljen u svom najjednostavnijem obliku s

dve linije prekrtene pod pravim uglom, uveliko prethodi dolasku hrianstva na Istok i Zapad. On

see u najranije razdoblje ljudske civilizacije.129

Ali, kada je Isus umro na krstu, pitaju neki, zar nije to krst uinilo hrianskim simbolom?

Istina je da je za veinu ljudi krst postao usko povezan s Hristom. Meutim, oni koji poznaju istoriju

i praznoverne naine na koje je krst bio upotrebljavan, posebno poslednjih vekova, mogu da vide i

drugu stranu medalje. Iako ne zvui ba lepo, neko je upitao: Pretpostavimo da je Isus bio ubijen

pukom. Da li bi to bio dovoljan razlog da oko vrata nosimo puku ili da je stavimo na krov crkve?

To pitanje se svodi na sledee: vana stvar nije ta, ve ko. Vano je ko je umro, a ne ta je bilo

instrument smrti. Sveti Ambrozije je izneo jedan vaan zakljuak rekavi: Uzvisimo Hrista, naega

Cara, koji je visio na drvetu, a ne drvo.

Razapinjanje, kao nain egzekucije zbog najveih zloina, sprovodilo se u antiko doba u

Egiptu, Asiriji, Persiji, Palestini, Kartagi, Grkoj i Rimu... Tradicija pripisuje poetak praktikovanja

kazne na krstu jednoj eni, carici Semiramidi!130

Sada su u Rimokatolikoj crkvi u upotrebi mnoge vrste krstova. Nekoliko razliitih tipova

prikazano je na priloenoj ilustraciji. Katolika enciklopedija na svojim stranicama prikazuje

etrdeset razliitih. Namee se pitanje: Ako je rimokatolika upotreba krsta zapoela s Hristovim

krstom, a ne pod uplivom paganstva, zbog ega se onda koristi toliko razliitih vrsta krstova?

21

Jedan poznati autor napisao je sledee: Od vie vrsta krstova, koji su jo uvek popularni kao

nacionalni i crkveni simboli, a koji se razlikuju po nazivima kao na primer krst svetog ora,

Andrijin, malteki, grki, atinski, itd, ne postoji nijedan ije se postojanje ne bi moglo datirati u

najdavnije antiko doba!131 Krst poznat kao tau bio je u irokoj upotrebi u Egiptu. Kasnije su ga

egipatski hriani (Kopti), privueni njegovim oblikom i verovatno simbolizmom, prihvatili kao

simbol krsta.132 Na egipatskim spomenicima je pronaen grki krst. Taj oblik krsta je bio korien

u Frigiji gde je ukraavao grob kralja Mide. Meu ruevinama Ninive prikazan je car s maltekim

krstom na grudima. Krst koji je danas poznat kao latinski koristili su jo Etrurci, kao to se vidi na

crteu groba iz antikog doba ukraenog krilatim anelima.

U Junoamerikom plemenu Kuma takozvani krst svetog Andrije bio je potovan kao zatita od

zlih duhova.133 Taj krst se pojavljuje i na kovanom novcu Aleksandra Bale u Siriji 146. godine pre

Hrista, i na novcu baktrijskih kraljeva oko 140 120 godine pre Hrista, davno pre nego to je sveti

Andrija uopte roen.

Krst, prikazan ovde, danas se naziva kalvarijskim krstom, ali taj crte je s antikog natpisa u

Tesaliji, koji datira iz razdoblja koje prethodi hrianskoj eri.

Konano, ostaje nam pitanje: Isus je umro na jednom krstu. Kojeg je oblika bio taj krst? Neki

veruju da je to jednostavno bio mueniki stub bez ikakve preke. Re krst automatski asocira na

dva komada drveta koji se ukrtaju u jednoj taki pod odreenim uglom. Grka re u Novom

zavetu stauros, iz koje je prevedena re krst, ne zahteva kategoriki to znaenje. Sama re znai i

uspravni stub ili kolac.134 to ako je sredstvo na kojem je Isus umro bilo stub, a ne krst u

dananjem znaenju te rei? Mi ne insistiramo da je to tako, ali u tom sluaju bi se pokazala

povrnost hristijaniziranja mnogih vrsta krstova. Izjava apostola Tome u vezi sa ranama od

klinova (mnoina) na Isusovim rukama135, upuuje na to da je postojala preka na krstu. Da je bio

u pitanju samo stub, Isusove ruke bi verovatno bile probijene samo jednim klinom. Ostavljanje

prostora za natpis iznad njegove glave136, upuuje nas da je to mogao biti tzv. latinski krst. Krstove

oblika T ili X moemo da eliminiemo, jer na njima nije postojalo dovoljno prostora za natpis iznad

glave.

Vano je da razumemo da ne treba da budemo previe zabrinuti kakvog je tano oblika bio

Hristov krst. Sve ovo postaje beznaajno u poreenju sa stvarnim znaenjem krsta ne sa

znaenjem komada drveta, ve sa znaenjem Hristovog dela venog otkupljenja...

22

7. poglavlje

Konstantin i krst

Znaajan argument u korist potovanja krsta u Rimskoj crkvi bila je i poznata Konstantinova

vizija krsta i njegovo kasnije obraenje. Kada se Konstantin sa svojim vojnicima pribliio Rimu,

oekivala ga je bitka, danas u istoriji poznata kao bitka kod Milvijskog mosta. U skladu s obiajima

tog vremena, bili su pozvani haruspici da daju savet (vraari koji su pogaali budunost

promatranjem utrobe zaklanih ivotinja). Uzgred, gatanje pre bitaka praktikovali su i vavilonski

carevi: Car vavilonski e stati na raskrsnici, gde poinju dva puta, te e vraati, gledae strele,

pitae likove, gledae u jetru.137 U Konstantinovom sluaju, bilo mu je reeno da mu bogovi nee

pritei u pomo i da e pretrpeti poraz u toj bici. Meutim, kao to je kasnije ispriao, tada mu se u

viziji prikazao krst i uo je rei: U ovom znaku pobednik. Sledeeg dana, 28. oktobra 312. godine,

napredovao je iza standardnog lika krsta na zastavama i opremi svoje vojske. Pobedio je u bici,

porazio rivala i proglasio svoje obraenje u hrianstvo. Svakako, ova prividna pobeda hrianstva

uinila je mnogo za promovisanje krsta u Rimskoj crkvi.

Postoji slaganje sa mnogih strana da Konstantinova vizija krsta nije istorijski tana. Jedini

autoritet meu istoriarima koji prenosi tu priu je Euzebije koji je, prema vlastitom priznanju,

naginjao moralnoj pouci i bio optuivan kao falsifikator istorije. Meutim, ako je Konstantin i imao

takvu viziju, moemo li da pretpostavimo da je ona dola od Isusa Hrista? Da li bi Knez mira

uputio paganskog imperatora da naini ratnu zastavu sa znakom krsta i da ide da pobeuje i ubija

u tom znaku?

Rimsko carstvo, na ijem je elu u to vreme bio Konstantin, opisano je u Svetom pismu kao

zver. Prorok Danilo je video etiri velike zveri koje su predstavljale etiri svetska carstva Vavilon

(lav), Medo-Persiju (medved), Grku (ris) i Rim. etvrta zver, Rimsko carstvo, bila je tako strana

da je za nju dat simbol zveri koja nije bila nalik nijednoj drugoj.138 Dakle, sasvim je nelogino da je

Hristos rekao Konstantinu da pobeuje sa znakom krsta i tako jaa zverski sistem Rima! Ali, ako

vizija nije bila od Boga, kako onda moemo da objasnimo Konstantinovo obraenje? U stvari,

njegovo obraenje bi trebalo ozbiljno preispitati. Iako je on mnogo uinio za afirmaciju odreenih

doktrina i obiaja unutar crkve, injenice jasno pokazuju da on nije bio istinski obraen, u

biblijskom smislu te rei. Istoriari se slau da je njegovo obraenje bilo nominalno, ak i prema

savremenim standardima.139

Verovatno najoigledniji pokazatelj da on nije bio istinski obraen je injenica da je posle svog

obraenja poinio nekoliko ubistava, ukljujui tu i ubistvo vlastite ene i sina! Prema Bibliji

nijedan ubica nema u sebi trajnog, venog ivota.140 Konstantin se prvo oenio sa Minervom i

dobio sina Krispa. Druga ena, Fausta, rodila mu je tri keri i tri sina. Krisp je postao istaknuti

vojnik, pa je pomagao svom ocu. Ipak, 326. godine, vrlo kratko nakon to je vodio koncil u Nikeji,

Konstantin je naredio da se ubije njegov vlastiti sin. Naime, Fausta je optuila Krispa da ju je

silovao, ali je to najverovatnije bio samo njen nain da ga skloni s puta kako bi se jedan od njenih

sinova mogao popeti na presto! Ipak, Konstantinova majka je uspela da ga uveri da se Fausta

sama podala njegovom sinu. Zato je Konstantin naredio da Faustu udave u kadi s vrelom vodom.

Otprilike u isto vreme naredio je da se na smrt izbiuje sin njegove sestre, a da se njen mu

zadavi, iako mu je ranije obeao da e mu potedeti ivot.141

Ovi dogaaji su u Katolikoj enciklopediji sumirani sledeim reima: ak i nakon obraenja

prouzrokovao je egzekuciju svog uraka Licinija i njegovog sina, kao i Krispa, vlastitog sina iz

prvog braka i druge ene Fauste... Nakon itanja o tim okrutnostima, teko je verovati da je taj isti

imperator u jednom dobu svoga ivota imao blage i nene porive; ali ljudska priroda je puna

suprotnosti.142

Konstantin je donosio odluke u korist hriana: ukinuo je smrtnu kaznu razapinjanjem, a

prestala su i progonstva koja su u Rimu postala krajnje okrutna. Meutim, da li je on doneo te

odluke iz hrianskih uverenja ili je to uinio iz politikih motiva? Katolika enciklopedija kae da su

23

neki biskupi, zaslepljeni sjajem dvora, otili tako daleko da su slavili cara kao Bojeg anela, kao

sveto bie, i proricali da e on, poput Sina Bojeg, vladati na nebu. U skladu sa tim, utvreno je da

je Konstantin bio naklonjen hrianstvu uglavnom zbog politikih motiva i da je bio potovan kao

prosveeni despot koji je koristio religiju da bi ojaao svoju vladavinu.143

Ovo je bio zakljuak poznatog istoriara Duranta u vezi sa Konstantinovim obraenjem: Da li

je njegovo obraenje bilo iskreno, da li je to bio in religiozne vere ili savreni potez politike

mudrosti? Verovatnije ovo drugo... On se retko pokoravao ceremonijalnim zahtevima hrianskog

bogosluenja. Njegova pisma hrianskim biskupima jasno pokazuju da je on malo mario za

teoloka razmimoilaenja koja su potresala hrianstvo, iako je bio voljan da sprei neslaganja u

interesu jedinstva imperije. Tokom svoje vladavine biskupe je tretirao kao politike pomonike;

sazivao ih je, predsedavao na njihovim koncilima i slagao sa da sprovodi bilo koje miljenje veine.

Pravi vernik bi prvo trebalo da bude hrianin, pa tek onda dravnik; s Konstantinom je bilo obrnuto

-hrianstvo je za njega bilo sredstvo, a ne cilj.144

Progonstva nisu unitila hriansku veru, a Konstantin je to dobro znao. Umesto da carstvo

neprekidno bude podeljeno zbog sukoba pagana i hriana, zato ne preduzeti takve korake,

razmiljao je, da izgleda kao da je nuno pomeati paganstvo i hrianstvo i tako carstvu dati

ujedinjenu snagu. Postojale su slinosti izmeu dva religijska sistema, pa ak ni simbol krsta nije

bio faktor koji bi razdvajao. U to vreme krst je ve bio upotrebljavan meu hrianima, a

oboavaocima Mitre u Konstantinovoj vojsci krst nije bio uvredljiv jer su se ve dugo borili pod

zastavom s mitraistikim krstom svetla.145

Konstantinovo hrianstvo je bilo puno kompromisa. Iako je uklonio svoj kip iz paganskih

hramova i odrekao se rtava koje su mu se prinosile, ipak su ljudi nastavili da ga smatraju

boanstvom. Kao Pontifex Maximus nastavio je nadzor nad neznaboakim bogosluenjem i zatiti

njegovih prava. U posveivanju Konstantinopolja 330. godine, korien je ceremonijal koji je bio

meavina hrianstva i paganstva. Na trgu je bila postavljena koija boga sunca, a iznad nje

Hristov krst. Kovani novac, koji je Konstantin naloio da se izradi, prikazivao je krst, ali i likove

Marsa i Apolona. Iako je sebe smatrao hrianinom, nastavio je da veruje u paganske magine

rituale za zatitu etve i isceljenje od bolesti. Svi ovi podaci su navedeni u Katolikoj

enciklopediji.146 Ipak, koncept po kojem je Rimokatolika crkva rasla i razvijala se, koncept

meanja paganstva i hrianstva kao ujedinjene sile, oigledno je povezan s Konstantinom i

godinama koje su sledile, tokom kojih se crkva obogatila i uveala svoja dobra.

Pria koja je u Rimokatolikoj crkvi najvie uticala na potovanje krsta, ak vie nego ona o

Konstantinovoj viziji, odnosi se na njegovu majku Helenu. Kad je starica imala ve skoro

osamdeset godina, ila je na hodoae u Jerusalim. Legenda kae da je tamo pronala tri

zakopana krsta Hristov krst i krstove na kojima su bila razapeta dvojica razbojnika. Hristov krst je

bio prepoznat po tome to je, na podsticaj jerusalimskog biskupa Makariosa, udesno isceljivao,

dok druga dva nisu.

lanak u Katolikoj enciklopediji kae: Deo pravog krsta ostao je u Jerusalimu stavljen u

srebreni relikvijar; ostatak sa klinovima je morao da bude poslat Konstantinu... jedan od klinova je

bio privren za carev lem, a drugi na uzde njegovog konja, da bi se desilo, prema navodu

mnogih crkvenih otaca, ono to je pisao prorok Zaharija: U taj dan e na konjskim zvoncima biti

napisano: Gospodu posveeno (Zaharija 14:20).147

Ovaj tekst, iako pokuava da ustraje na osnovnim uenjima crkve u vezi s krstom, doputa da

se prie o otkriu krsta razlikuju i da tradicija (koja se, u stvari, razvila godinama kasnije) moe

uveliko da bude zasnovana na legendi.

ini se da je istorijski tano to da je Helena posetila Jerusalim 326. godine, ali pria o njenom

otkriu krsta nije postojala do 44. godine, to je 114 godina kasnije!148 Ideja da je orginalni krst jo

uvek bio u Jerusalimu, skoro 300 godina nakon raspea, vrlo je neuverljiva. Jevrejski zakoni su

zahtevali da se krstovi spale nakon to su bili upotrebljeni za razapinjanje.149

24

ta ako bi neko i pronaao pravi Hristov krst? To bi, svakako, izazvalo veliko interesovanje, ali

ima li ikakve vrednosti u tom komadu drveta? Ne, jer je krst ve posluio svojoj nameni, kao i

Mojsijeva bronzana zmija. Zapisano je da je Mojsije napravio zmiju od bronze i metnuo je na

motku, i koga je god