Vasojeviki zakon u dvanaest "toaka" narodno predanje vezuje za poetak 19. veka, za vojvodu Simu i igumana Mojsija, ali predstavlja zbir svih "stega" koje su Vasojevii usvajali jo od 16. veka, kad su se odmetnuli od Turaka i prestali da plaaju danakKO NE BUDE OLDIJA, DA BUDE NADONDIJApie:Ilija M. JeliNarodno predanje veli kako su vojvoda Simo (Laki) i iguman urevihStupova Mojsije (Zeevi) reili da uspostave "stari zakon ", dodajui mu nove lanove. Zakon se nije sauvao u pismenom obliku. NJegove "toke " pamtile su se u usmenom predanju, i "glaane "godinama dobile jezgrovit oblik pravih poslovica i aforizama. Tako su se "zakoni, sudovi i stege" lake pamtili, i s kolena na koleno prenosili. U uvodu knjige iz koje emo u nekoliko nastavaka preneti Vasojeviki zakon, dr Ilija Jeli objanjava kako je, 1916, u dane okupacije, kad je neprijatelj svoje zakone i obiaje stao uvoditi, to podsetilo Vasojevie da se sete svog zakonodavstva. Od ognjita do ognjita, Jeli je, taku po taku, zapisivao i tako sklopio Zakon, koji niko nije znao u celosti. Uz 12 taaka, zapisao je i komentare, "onako kako bi ih i sam zakonodavac dao" i delove bogatog vasojevikog predanja koje se na pojedine take odnosi.

TOKAPRVA

*1. Da se bespogovorno umire sva bratstva vasojevika i srbljaka. Ko ne bude oldija, da bude nagondija.1. -Bespogovorniumir znai prinudno izmirenje koje je zajednica vrila silom svoga autoriteta, nasuprot dragovoljnom umiru koji je zavisio jedino od drage volje zakrvljenih strana. Prinudno mirenje nareivano je u sluajima kad bi se krvne zadevice pojedinih bratstava i njihovih lanova toliko namnoile, da bi dozlogrdile plemenskoj zajednici, te bi se ova nala pobuenom da putem poravnanja i preko izbranih sudova sve krvne razmirice umiri i privatno-pravna potraivanja izgladi. Takvo jedno mirenje izvreno je u Vasojeviima u vremenu iz koga potie ovaj zakonski propis. Kako se pak sam akt izmirenja vri opisano je u naoj raspravi: Krvna osveta i umir u Crnoj Gori i Severnoj Arbaniji, Beograd 1926.2. -Vasojeviisu najvee crnogorsko-brdsko pleme, koje je nastanjeno u istonom delu Crne Gore, u Lijevoj Rijeci i s obe strane Lima sve do reke LJenice. O njihovom imenu i poreklu postoje dve verzije narodnog predanja. Po jednoj oni su potomci nekakvog Vasa, srodnika Vukana Nemanjia, koji je roen u Prizrenu i bio vojvoda u doba cara Duana. NJega je nasledio sin mu Vasojevi Stevo, koji se pominje u narodnim pesmama o boju na Kosovu pod imenom Musi Stevan, i koji je bio vojvoda u Sjenici, u Novopazarskom Sandaku. Posle Kosovske bitke i smrti Vasojevi-Stevana Vasojevii su kao uskoci krenuli put Hercegovine i doli do Foe, a odatle skrenuli na jug, jugoistok i istok, i preko Crne Gore doli na Noicu u Lijevoj Rijeci, gde su se nastanili.Po drugoj verziji Vasojevii vode poreklo od nekog Vasa, sina nekakvog hercegovakog kralja, koji se takoe preko Crne Gore doselio odnekud iz Hercegovine i nastanio na Noici u Lijevoj Rijeci.Oba predanja imaju zajedniko jo i to to se veli da je Vaso imao jo i etiri brata, Ozra, Pipa, Krasa i Ota, od kojih vode poreklo Ozrinii i Piperi, crnogorska plemena, i Krasnii i Hoti, severoarbanska plemena. Zato se svi oni roae s Vasojeviima, jer veruju da vode poreklo od istog pretka.Koja je od ove dve verzije tana, teko je rei, ali je jedno tano: da su Vasojevii jedna porodica, jedno pleme, jedna krvna zajednica, koja ima svoju zajedniku slavu Svetog Arhanela, zajedniku tradiciju o svojoj prolosti, i koja pamti sve svoje pretke poev od glavnog rodonaelnika Vasa pa sve do dananjeg dana.

Od Noice Vasojevii su se poeli pomerati postepeno ka istoku dokle nisu zahvatili celu limsku dolinu sve do reke LJenice. Prilikom toga prodiranja oni su starosedeoce, kao Luane, Bukumire, Macure, panje i Latine, delom asimilovali, delom potisnuli, a delom potinili, i svima nadenuli imeSrbljaci.Nasuprot Vasojeviima, Srbljaci ne predstavljaju etniku celinu, jer oni nisu jedna porodica, jedno pleme, jedna krvna zajednica, ve skup raznih rodova koji su se tokom vekova tako izmenili, da se danas za mnoge sigurno ne zna ko od koga vodi svoje poreklo. Otuda Srbljaci, uzeti kao celina, nemaju tradicije o svojoj prolosti, jer nemaju zajednikog pretka od kojega bi izvodili svoje zajedniko ime i poreklo.U poetku, kada su Vasojevii zauzeli limsku dolinu i potinili starosedeoce, Srbljaci nisu imali ni svojih glavara niti ikakva uea u optim plemenskim poslovima, ve su im Vasojevii i sudili i predstavljali ih i spolja i iznutra. Ali upornom borbom Srbljaci su poeli osvajati jedno po jedno zvanje, dokle nisu izvojevali svoje kmetove, bratstvene stareine, a docnije i pravo uea na narodnim zborovima i skuptinama. No i pored tih zadobivenih prava, Srbljaci su kao manjina bili i ostali potiteni, zapostavljeni, jer ih Vasojevii nisu nikada hteli primiti u svoju sredinu kao ravnopravne lanove, poto su oduvek smatrali da su od njih neto vie i da se s njima ne mogu nikako izjednaiti.Usled te dugotrajne borbe i meusobnog gloenja, bee se i kod jednih i kod drugih razvio toliki antigonizam, da je ta borba Srbljake ujedinila, i od njih, kao raznorodnih elemenata, stvorila jednu takvu celinu, da se oni danas mogu smatrati kao jedna zajednica koja ima iste misli, iste elje, iste oseaje.Zbog toga otrog razlikovanja koje je postojalo izmeu Vasojevia i Srbljaka, zakonodavac je morao u ovome propisu da izreno spomene i jedne i druge, te da bi se znalo da se on odnosi na sve Srbe bez razlike plemena i stalea, jer da je spomenuo samo Vasojevie, onda se takav propis ne bi odnosio na Srbljake i obrnuto, poto su to bila takorei dva "posebna naroda", koja su se meu sobom bitno razlikovala kako po svome duhu, karakteru i oseaju, tako i po drugim etnikim odlikama.3. -Oldijaje onaj koji neto hoe od svoje drage volje, anagondijakoji neto mora da uradi prekos voje volje, na silu, po zapovesti. Zato ceo ovaj stav znai: ko se ne bude hteo umiriti milom, tj. od drage volje, da se umiri silom.*2. Da muka glava bude trista groa, a enska trista jedan.Kad se krvnik izmiri sa porodicom ubijenoga, on joj pored ostalog plaa izvesnu sumu novaca kao naknadu za izgubljenog lana. Ta se suma zvalakrvninailiumir, i u Vasojeviima je iznosila 1001 gro za hriansku krv, a 1000 groa za tursku. Ali kako je ova suma bila prilino velika za ondanja vremena, a narod osiroteo usled ratova i neprijateljske pljake, to je cena mukoj glavi bila sputena na trista groa a enskoj na trista jedan.Sputanje cene mukoj glavi po sebi je jasno, ali se namee pitanje: zato je enskoj glavi odreena vea cena nego mukoj? Odgovor je prost i jasan. enska glava nije nikada bila skuplja od muke, pa ni u ovo vreme o kome je re. Jedino je hrianska krv bila skuplja od turske za jedan gro, pa je ta razlika i ovim propisom zadrana, samo to nije jasno formulisano. Naime, tih godina (1828-1830) Vasojevii su bili poli u rat sa skadarskim vezirom Mustafa-paom protivu Rusa i bili su doli do Plovdina, gde su se zadrali, mnogi pomrli od raznih bolesti, pa se bio proneo glas da su svi Vasojevii izginuli i od raznih boletina propali. To dade podstreka vasojevikim poturicama, te izvre prinude na svoje ene-hrianke da se i one poture, to mnoge i uine, a one koje ostadoe uporne, budu poubijane.Kad se vojska vratila i pojedinci videli ta su poturice uradile od njihovih sestara i keri, napadnu na njih i one to im aka padnu, sve pod no stave, i na taj nain izvre osvetu svojih nevino palih odiva. Docnije, kad je nareeno prinduno izmirenje, bilo je odreeno da se po obiaju plaa za hriansku krv jedan gro vie no za tursku, pa je otuda bilo i propisano ovim zakonom da se za ensku plaa 301 gro, jer su sve ubijene ene bile hrianke, a za muku 300 groa, jer su svi ubijeni mukarci bili poturice.Sa toga razloga je ova odredba bila od privremenog znaaja, jer se odnosila samo na ovaj jedan jedini konkretni sluaj, pa zbog toga i nije vaila kao jedno stalno pravilo, koje bi vredelo za jedan dui period vremena.

TOKADRUGA

*3. Nove damije da se ne grade, a stare da se zabatale.Ovo je jedna preventivno-represivna mera protivu irenja muhamedanstva. Nove se damije nisu smele graditi, a stare su morale opusteti zbog toga to u njih nije smeo niko ii, jer bi se na taj nain javno izdao za Turina, i time sebe izloio nemilim posledicama predvienim u * 9 ovoga zakona.*4. Poturenjake niko da ne ubija, no da se ostavi svakome bratstvu da svoje vrne u praedovsku vjeru. Ako poturice ne budu oldije, da budu nagondije, a oteci to ko ponese.Posle onoga to su poturenjaci uradili sa svojim enama-hriankama koje se nisu htele poturiti, bila je doneta opta stega ili zavera da se svi poturenjaci poubijaju bez obzira na to, da li su pojedinci i ukoliko krivi za pokolj hrianki. Ali se docnije uvidelo da se oni ne mogu istrebiti na taj nain, jer su pojedina bratstva pomagala pojedine svoje roake-poturenjake bilo da pobegnu, bilo da ih skriju te da se ne zna gde su i ta se s njima desilo. Zato je ovim propisom nareeno da tu brigu oko istrebljenja poturica preuzme na sebe samo bratstvo kome poturice pripadaju, a ukoliko bi ono bilo nemono, imala su da mu priteknu u pomo druga bratstva.

Kad bi se ubica mirio sa porodicom rtve, plaao bi krvarinu ili umir. Kako to da u Vasojevikom zakonu enska glava vredi 301, a muka - gro manje? Zar je mogue da je enska glava u ta doba bila skuplja. Istina je da se - simbolino, za jedan gro - cenilo kako hrianska glava vredi vie od turske. Kad su Vasojevii krenuli u rat protiv Rusa, u koji nikad nisu stig-li, poturice navale da u islam prevode vasojevike odive. Koje odbie, behu pobijene. A kad se oevi i braa vratie iz rata, sve to bee poturica stavie ih pod no. Docnije, kad je nareeno izmirenje odredi se da za ensku glavu (hriansku!) umir mora da bude za gro vei nego za muku (poturenjaku). Tako u Zakonu osta zapameno.

Ko se na poziv bratstva ne bi hteo pokrstiti, imao je na to da bude silom primoran, a povrede koje bi zadobio tom prilikom, ostajale su mu kao da ih je od majke dobio.Veina ovih poturenjaka bili su oni iji su dedovi silom potureni u Pei 1738-41 zbog uea u pokretu patrijarha Arsenija akabente, i njih su pravoslavni Vasojevii zvali "areni", tj. ni Srbi ni Turci. Prvi se od njih pokrstio neki Zule Fati, roak Mojsija Zeevia, a dobio ime Petar, koji je posle iao po narodu, kao "Apostol Petar", i pripovedao "Slovo Ristovo".Ovom prilikom hode su, da bi spreile pokrtavanje poturenjaka, bile pronele glas kako je Muhamed doao u Vasojevie da vidi ta rade poturenjaci, da li dobro odravaju Islam ili ne, i da je rekao kako e svakoga pomamiti ko se bude pokrstio. Kalueri manastira urevih Stupova su tu vest oberuke prihvatili, jer su i oni javno govorili da su videli Muhameda, "a to je jedno Boje grdilo: ogave glave, gubavih ruku do lakata i nogu do koljena, koga jae pop Luac kad po nuriji ide, a eca biju baljegama, te nije kadar da se odbrani a kamo li koga da pomami", - to je, razume se, povoljno uticalo da se ubrza prelaz poturica u pravoslavnu veru.*5. Ko se podanas poturi i lanu vjeru primi, da se za Turina dri.- Poturenjaci i po prelasku u muhamedansku veru ostajali su i dalje u plemenskoj zajednici i uivali sva prava njenih lanova. Oni su se od svojih pravoslavnih roaka razlikovali samo time to su nosili alme i klanjali, a inae su sve druge narodne obiaje odravali, kao krsno ime, boini ceremonijal, uskrnja jaja itd. Meutim ovom odredbom bili su izdvojeni iz plemena i na taj nain bili lieni svake plemenske zatite i oglaeni za prave Turke, pa su za njih vredele i sve one odredbe koje su bile propisane za Turke, od kojih je bila najefikasnija ona po kojoj njihova imovina nije uivala nikakvu pravnu zatitu. Time se htelo da se s jedne strane dalje poturivanje sprei, a s druge da se ubrza vraanje u pravoslavlje onih koji su se ranije bili poturili.2. -Lana je vera Islam, jer je Muhamed, po narodnom predanju, na laan nain dao Koran svojim vernima. Naime, kad je hteo da ga objavi i prikae kao Boji zakon koji je s neba poslan, on je izveo svoje pristalice u jednu pustinju, i tamo ih pozvao da se zajedno s njim pomole Bogu da im poalje zakon po kome e se verski i inae upravljati.Da bi ukrio trag postanku Korana, i da bi na oigledan nain pokazao da ga sam Alah s neba alje, on zapovedi vernima da kleknu na kolena i padnu niice glavom ka zemlji, da bi se Alah umilostivio i zakon im poslao, a za to vreme, dokle su oni u tom stavu bili, Resula, Muhamedov drug i saradnik, bio se skrio u oblinjoj jami, i na ugovoreni znak imao je da jedan po jedan list Korana, savijen u malu kuglicu, pomou prake baca iznad vernih u vazduh. Sve doned dokle bi baena kuglica ila ozdo navie, verni su drali oborenu glavu ka zemlji da ne bi uli u trag celoj toj mahinaciji, a kada bi se ozgo poela vraati razvijena usled otpora vazduha, onda bi, na Muhamedov znak, podigli glavu da svojim oima vide kako zakon s neba dolazi, i da zahvale Alahu to im je molitvu usliio. U tom bi asu spazili iznad sebe u vazduhu gde se lepra pare hartije i k njima silazi. im bi to pare hartije palo na zemlju, Muhamed bi ga uzeo, proitao i dao jo nekolicini prisutnih da ga i oni proitaju, i da se na taj nain sami uvere da doista na toj hartiji, koja je s neba pala, pie ono to je Muhamed proitao, pa bi opet zapovedio da priklone glavu ka zemlji i mole Boga da im polje jo koju zapovest, a Resula bi opet sa svoje strane marljivo vrio poverenu mu dunost.To je tako ponavljano sve dotle dokle Resula nije i poslednji list Korana u vis bacio, a kad je sa bacanjem bilo gotovo, Muhamed, bojei se da ga Resula kad-tad ne izda, dohvati jedan kamen i ree: "A sad Alah zapoveda da uzmete svi po jedan kamen i bacite u ovu jamu ovde, jer se u njoj nalazi neistivi avo, koji je veliki Alahov protivnik, a zato Alah trai da ga vi pod gomilu stavite". uvi to, Resula povie iz jame: "uj, narode, sve je to la to vam Muhamed govori! Bog nije poslao Koran s neba, ve sam ga ja pomou prake iz ove jame bacao. Zato ne verujte, sve je la!"Razjarena masa, koja se i inae zbog svih tih dogaaja nalazila u jednom grozniavom duevnom stanju, doista poverova da se u jami nalazi avo, pa skoi i kamenjem zasu jamu, a u njoj i samog Resulu.Zbog svega ovoga Koran je lana knjiga, pa i vera koju propoveda, nije prava boanska vera, koja je s neba poslana, ve prosta Muhamedova izmiljotina.

TOKATREA

*6. Ko ne pritee u pomo kad dumani udare na graniare, da nema nikakva dijela u plijenu i da se od njega niko ne eni niti mu evojku daje.Graniari su bili svi oni koji su stanovali du vasojevike granice. Ali su se za graniare poglavito smatrali: Slatinjani, koji su se veito krvili s Turcima-Kolaincima, Veliani i ekularci, koji su bili u stalnim borbama sa Rugovcima. Ostalo je sve jasno.*7. Ko ubije ili plijeni Kolainca bez znanja Slatinjana kad ovi dre vjeru s Kolainom gradom, da Slatinjanima duguje krv.Kao to je reeno u komentaru prethodnog lana, Slatinjani su bili graniari s Kolaincima i neprestano s njima vodili etniku borbu. Zbog toga svoga susedstva s Kolaincima oni su bili izloeni stalnim njihovim napadima bez obzira na to, da li bi im za to dali povoda oni sami ili koji drugi Vasojevii, jer ma ko od Vasojevia napao na Kolaince, Slatinjani su bili prvi na udaru od strane kolainske.

Karta Vasojevia iz 19 veka

Kako su pojedinci vrili ove napade na Turke u svakoj zgodnoj prilici, to su esto puta Slatinjani bili iznenaeni revanima sa turske strane, pogotovu u sluajevima kada je izmeu njih bila vezana vera mira, tj. privremeno primirje dok se ne posvravaju najnuniji poslovi, kao kosidba i dr., pa zbog toga kao nespremni za borbu i velike gubitke zadobijali. Zato se ovim propisom zabranjuje svaki napad na Kolaince kad ovi dre veru sa Slatinjanima, bez znanja i odobrenja Slatinjana.Ko bi protivno uradio imao je da duguje krv Slatinjanima, tj. bio im je odgovoran, kao da je koga od njih svojom rukom ubio, pa je, razume se, na sebe navlaio krvnu osvetu s njihove strane za svaku povredu koju bi im Kolainci naneli.

TOKAETVRTA

*8. Ko srpsko ukrade pa se ufati, da plati duplo i kmetovima ruak. Ako se ne ufati, da mu je aram.1-Srpskoznai dobra koja pripadaju Srbima, tj. Vasojeviima i Srbljacima.2. -Platiti duploznai dati za jednu stvar dve isto takve stvari; tj. ako je ukradeno tele dae se dva teleta, ako je ukradeno deset konja platie se dvadeset itd. I po kaznenom zakonu koji je bio sastavio prota Mateja Nenadovi za vreme Prvog Ustanka, lopov je plaao duplu vrednost ukradene stvari, jer l. 3 izreno veli: "Ko ukrade jagnje, prase, konja, taj da plati dvoje i da se katiguje tapovima".3. -Kmetu Vasojeviima znai isto to i glavar, jer kao god to re glavar moe oznaavati svako zvanje - titulu - koju ovek ima bilo po svome stvarnom poloaju, kao vojvoda, knez, serdar, barjaktar, sudija, bilo po svojoj socijalnoj vanosti i linom ugledu, steenom potenjem, mudrou, dovitljivou i reitou, jer se svi takvi ljudi poastvuju zajednikom titulom: glavar, ban, kmet. Otuda kad se za nekog kae da je glavar, ban ili kmet, to moe znaiti dvoje; prvo, da taj doista ima neko glavarsko zvanje, i drugo, da je to kakav pametan, okretan, reit i pravian ovek koji nema nikakve glavarske titule, ali koji ima veliki lini i socijalni znaaj za sredinu u kojoj se kree, radi i ivi.Ali i pored svega gore reenog, kmet prvenstveno znai lice koje u danom sluaju vri neku sudsku funkciju. Zato se kmetovi zovu kao obini seljaci koji presuuju neznatne potrice, tako i izbrane sudije koje sainjavaju tzv.Krvno kolo,Sud dobrih ljudi,Porotuitd., jer se svi oni zovu kmetovi sve dotle dokle kmetuju, tj. dokle taj spor ne presude i privatno-pravna potraivanja ne izglade, bez obzira na to to meu njima moe biti i knezova, i vojvoda, i serdara. Zbog svega toga kmetovi su imali vrlo veliku vlast, i tu su vlast crpli koliko iz svoga linog ugleda koji su uivali kao znatniji ljudi, toliko i iz ugleda i autoriteta svoga bratstva, jer u koliko je koje bratstvo bilo silnije, u toliko je i njegov prvak veu vlast imao.U prvim danima borbe za slobodu i nezavisnost Vasojevia, kmetovi su se svojski zauzimali za pojedince i njihova bratstva, zastupali ih kod turskih vlasti i ukazivali im svaku moralnu i materijalnu potporu, pa su zbog toga bili cenjeni i voljeni ne samo kod svojih bratstvenika, nego i kod najirih narodnih masa. Ali sa uvoenjem obiaja da se kmetovima domai poslovi kumbulom svruju, sa sve veim odstupanjem od narodnih obiaja i tradicija u izricanju pravde, sa dosuivanjem velikih globa u svoju korist, a naroito sa zakupljivanjem desetka, kmetovi su iz dana u dan sve vie i vie gubili narodne simpatije, dokle nisu postali toliko omrznuti, da je na njih baeno narodno prokletstvo u obliku sledee kletve: "Da Bog da i Bogorodica kmetovsko se ime utulilo, pod njima se zemlja provalila, a vie njih nebo prolomilo!..."4. -Platiti kmetovima ruakznai podneti ceo troak koji oni uine dokle presude taj spor, a to nije bila laka stvar.Kmetovi su imali pravo pod imenom ruka da ceo dan jedu, piju i pue na raun krive strane. U tu svrhu oni bi odseli kod najbogatijeg seljanina i ovaj bi im bez pogovora donosio sve to im pripada na ime ruka. Tako im kmetovi dou odmah se poslue crnom kafom, duvanom i rakijom, a malo docnije pred njima se namesti sofra sa duvanom, rakijom i raznim mezelucima od sira, kajmaka, kuvanih jaja, lenika, oraha, jabuka, suvog mesa, priganica (naroita vrsta utipaka), a naroito od ispeene na ranju crne i bele digerice kakva mlada brava, koji se mora, ako niega drugog, a ono radi toga zaklati.Poto se kmetovi malo potkrepe i porazgovaraju, nameste im se postelje krajem sobe da se spuste, te da se "ne raspadnu na stolicama", a kakva mlada ena im poskida opanke s nogu da su komotniji.Domain, kao da mu je krsno ime, stalno je na nogama i gologlav slui rakiju i duvan, nudi meze i drugo, a jedno dete, devojka ili kakva mlada ena neprestano stoji sa maicama u ruci te donosi i nameta ar kmetovima na lule od njihovih ibuka.Uz kmetove, kojih mora biti najmanje tri, ide tzv. "kmetovska kumpanija" (kmetovsko drutvo), a to su stari ljudi koji svojim iskustvom i poznavanjem starih obiaja i tradicija slue kmetovima kao savetodavci, ili bolje rei kao neki kodeksi, zatim pisari i neki broj mlaih ljudi koji izvruju kmetovske naredbe, kao pozivaju parniare, dovode svedoke, vezuju neposlune ili ih teraju u izbu (zatvor); donose kafu, eer i rakiju ako se domainu nije dovoljno zateklo kod kue; kolju kokoke i brave, spremaju meze, peku na ranju jaganjce i uopte staraju se o svemu, da se kmetovi to bolje ugoste i to tanije izvre njihove odluke. Sva se ta lica vode na raun krive strane, odnosno na raun kmetovskog ruka.Kad se kmetovi odmore, napiju, najedu i pretresu ne samo celu plemensku istoriju, nego i celu tradicionalnu istoriju srpskog naroda, i kad budu pribavljena sva potrebna lica, onda tek pristupaju izvianju i presuenju sporne stvari, a kad presudu izreknu, odmah se donosi ruak.Za ruak mora biti presna pogaa, meki sir, kajmak, orba od sveeg mesa, svee kuvano meso, peen brav, gotov (cicvara), pita i dosta kiselog mleka. Uz sve to, razume se, ide rakija, crna kafa i duvan, jabuke, lenici i druge poslastice.Po svrenom obedu kmetovi obino daruju decu, devojke i mlade ene koje su vrile ulogu posluge, sa po nekoliko groa "da kupe sapun, ealj" ili to drugo, a domainu kau da e "ovo malo troka to je bilo platiti N." imenujui krivu stranu, i ova to mora bespogovorno izvriti, da ne bi platila jo jedan ruak, ako bi do spora dolo oko uinjenog troka.Pri polasku kmetovi napune svoje mueme (duvan-kese) duvanom sa sofre "da imaju ta puiti dokle dopru do kue"; a ako je koji i konja poveo, to, razume se, nisu retki sluaji, onda se i njegov troak uraunava u kmetovski troak.Zbog svega toga kmet je, kao gurman, uao i u narodnu priu. Tako se veli da je neki avoli naao ko u koji se hvataju ribe, i kad je video kako je dubok i udeen da to god u njega ue ne moe vie izii niti se moe videti ta unutra ima, zaueno se upitao:- ta ovo moe biti!?- To mogu biti tri stvari, odgovori mu jedan stari avo, kmetov trbuh, popovske bisage ili ciganska torba.- Pa zar su te stvari tako duboke!? - upita avoli.- Jo i dublje, sinko, prihvati stari avo. Kmet pojede celo selo i opet s praznim trbuhom kui doe. - Pop, kad obilazi parohiju, stavlja u bisage i jaja, i sir, i kajmak, i pasulj, i duvan, i kruke, i kupus, i krompir, i slaninu, i sve drugo to mu se da, i opet bisage ne napuni, jer nikada ne kae "nemam gde da metnem", ve sve uzima i u svoje bisage trpa. - A ciganska torba upravo dna i nema: moe se ciganki dati to god u kui ima, opet e pokazati praznu torbu i traiti da joj se "to da".5. -Aramje neka kletva koja nosi zlo onome kome se uputi. Otuda izraz: "da mu je aram" znai da mu je nesreno, da mu je prokleto, i to po ondanjem shvatanju nije bila mala kazna. Jer ko povue na sebe i svoj dom narodno prokletstvo, taj se nema rata muiti: sve e mu naopako ii, a njegovo se ime po zlu spominjati kao prokletoga Vuka Brankovia.* 9. Ko tursko ukrade, da mu je alal.1. -Turskooznaava sve ono to pripada Turcima i poturenjacima.2. -Alalje suprotno od aram, neki blagoslov koji nosi sreu onome kome se uputi. Otuda izraz: "da mu je alal" znai da mu je blagosloveno, da mu je sa sreom, da mu je od Boga prosto a od ljudi nezamereno.- Narodno razreenje od odgovornosti najbolje je opravdanje svakom ljudskom poslu, jer"to narod hoe, tome se ni Bog ne protivi".3. -Turska dobranisu bila zatiena sa dva razloga. Prvi razlog potie iz uverenja, koje postoji kod svih Srba ovoga kraja, da Turci koji ive u srpskim zemljama, uopte nemaju niega svoga, ve bespravno uivaju srpska dobra koja su na Kosovu silom oteli, i da ukrasti stvar koja se kod njih nalazi, ne znai ni manje ni vie, nego uzeti neto na to se ima pravo, ali do ega se ne moe doi na drugi nain osim putem krae.Drugi se razlog sastoji u tome, to se ovakvom odredbom htelo s jedne strane spreiti poturivanje Srba, a s druge ubrzati vraanje poturenjaka u pravoslavnu veru. Zato je i doneta odredba: ko se podanas poturi, da se za Turina dri, tj. da mu imovina od dana poturenja ne uiva nikakvu pravnu sigurnost.

urevi Stupovi

Shvatanje da Turke treba krasti, bilo je toliko rasprostranjeno i u narodu ukorenjeno, da je pre 70 godina kraa turskih dobara bila izjednaena sa pravim junatvom, jer se govorilo: "Ko tursko ne krade nita ne valja". Zbog takvog dranja Srba, Turci su bili prinueni da se sele u varo, a poturenjaci ili da se pokrste ili da i oni sasvim napuste svoja ognjita. Otuda u Vasojeviima, naroito Gornjim, danas uopte ima vrlo malo Turaka.Usled takvoga postupanja prema Turcima, Vasojevii su bili ozloglaeni kao "pljakai" ne samo kod ostalih crnogorskih plemena, nego i kod austrijskih pograninih vlasti. Tako se pria da su jednne gladne godine bili doli u Kotor neki Vasojevii da prime ito, koje je bilo poslato iz Rusije, i da su svojim odelom pali u oi austrijskim oficirima, pa e ih jedan upitati:- Odakle ste vi?- Mi smo Vasojevii, gospodine, ako si rad znati, odgovore mu oni.- A!... vi ste oni koji se bijete da opljakate turske koze i ovce!?...- A zato se bijete vi, gospodine? upitae ga jedan izmeu njih.- Pa, mi se bijemo za slavu i ast, odgovori oficir.- Tako je od Boga ostalo, gospodine, prihvati drugi Vasojevi. Svak se bije da dobije ono to sam nema, pa tako radimo i mi i vi; - iz ega je izilo, kao to se vidi, da Vasojevii nemaju koza, a austriski oficiri asti i slave.

TOKAPETA

* 10. Ko u kui kakine dri, da im je drug.Kakinisu bili odmetnici koji su iveli svojim posebnim ivotom, nezavisnim od pravnog ureenja vasojevskog plemena. Za njih je bila obiajem utvrena kazna: oduzimanje celokupne imovine i progonstvo, a ako bi ko od njih bio ubijen, iao je "kao pas s mosta", tj. za njega nije niko odgovarao. NJihovi jataci bili su izjednaeni po kazni s njima sa dva razloga. Prvo stoga to se i jatakovanje smaralo kao samostalno delo i povlailo istu kaznu koju i samo izvrio tvo, i drugo s obzirom na ondanje drutvene prilike i opasnost koja je pretila od takvih jataka, pa otuda i ovako stroga kazna za one koji u kui kakine dre.

Kad su Vasojevii naredili da svako bratstvo vrati u praedovsku veru svoje poturenjake, bi odreeno da ko nee da se pokrstitimilom, morae silom. A povrede koje bi pritom zadobio, ostajale su mu kao da je "od majke dobio". Hode, hotei to da spree, prospu glas kako je Muhamed lino, doao u Vasojevie i da e "pomamiti" svakog poturicu koji se pokrsti. A kalueri tad razglase da su videli Muhamede, i da je to jedno "grdilo", koje nije u stanju da se odbrani, pa ga deca gaaju balegama, i ima "ruke gubave do lakata, a noge kaljave do kolena".

Kakini su se bili namnoili naroito posle 1809, kada su se Vasojevii bili definitivno odmetnuli od turske vlasti, jer su se tada pojavili i domai hajduci, koji nisu priznavali ni tursku ni vasojevisku vlast. Oni su pljakali i Turke i Srbe, kako bi im se kad prilika dala, a krili su se kod svojih roaka - jataka.Glasovit je bio odmetnik Mio Akov Kastratovi, koji je bio inae izvrstan junak, zakleti neprijatelj Turaka i njihove vladavine, ali i veliki "bezakonik", jer se mimo narodne obiaje i plemenske uredbe enio kad god je hteo, uzimao "srpsko" i "tursko", a nikom nita nije davao niti koga sluao.Jo su bili po zlu uveni odmetnici:Boko Miov Kastratovi, Savo Dmitrov sa Seoca, Luka Mami iz Salevia i Damnjan Golubovi s Trepe. NJih etvorica bili su strah i trepet za sve stanovnike ovoga kraja, pa su kao takvi prozvani "sveta etvorica". Tako se pria da je bila dola Mara Daika, iz ekulara, u manastir ureve Stupove da pita igumana Mojsija koji su sveci najstraniji, da bi ih mogla to bolje svetkovati, i da joj je Mojsije odgovorio: "Najstraniji su sveci u ovom kraju: Sveti Boca s Peovca (Boko Miov Kastratovi), Sveti Savo sa Seoca (Savo Dmitrov), Sveti Luka s Kruga (Luka Mami), Sveti Damnjan s Doca (Damnjan Golubovi),nego idi kui i pazi onu kolibicu i ono malo koza to ima, jer e ti ih sve ognjem i munjom spriti". I doista, nad je Mara dola kui, imala je ta videti: "sveta etvorica" opljakali joj sve, kami i drvo: kolibicu zapalili a koze oterali.

TOKAESTA

*11. Koji Brankovi dumanima javi to glavari i narod zbore, da se obestrvi on i svako njegov na vjeni vijek i amin.1. -Brankovije ovde uzet kao sinonim izdajnika, a to dolazi otuda to je ovde re o izdaji, a po narodnom predanju Vuk Brankovi je izdao na Kosovu i zbog toga oglaen za izdajnika. Ali te narodne prie i pesme koje govore o Vukovoj izdaji, nisu se mogle utvrditi istoriskim izvorima, ve one nalaze svoga opravdanja jedino u narodnom shvatanju o pojmu izdaje. Naime, Vuk je kriv to je ostao iv, jer narod smatra ne samo za najveu izdaju, nego i za najveu sramotu za ceo vek kad neko izie iz borbe iv, a svoga stareinu pusti da pogine. Otuda nije nikakvo udo to je Vuk oglaen za izdajnika kad se zna da je njegov stareina, knez Lazar, poginuo na bojnom polju, a on - Vuk, njegov potinjeni vojvoda, ostao iv.2. - Kazna za pijune-izdajnike, kao to se vidi, bila je progonstvo iz Vasojevia zajedno sa celom njihovom porodicom. Meutim po Karaorevom Kriminalnom Zakoniku izdajnik je kanjavan smru, jer * 24 izreno veli: "... da mu se prebiju obe noge na dva mesta i obe ruke, i tako iv da se digne na kolo, i da se ne skida dok kost traje". - Po l. 90 Grbaljskog Zakona izdajnik je osuivan "... da mu Grbalj sve to ima izije i popije".* 12. Ko svoje glavare preskoi i od tuina pravicu trai, da je kriv.Dokle se Vasojevii nisu odmetnuli od Turaka, nezadovoljna se strana mogla u kakvom sporu aliti i turskim vlastima da joj one stvar presude i zadovoljenje pribave. Meutim se ovim propisom to izrino zabranjuje i protiv onoga koji bi protivno uradio, unapred je bila izreena presuda, po kojoj je bio kriv zbog samoga fakta to se Turcima alio, tj. samim tim svojim postupkom bio je osuen da izgubi spornu stvar.* 13. Ko podanas ode veziru u Skadar, da se k nama vie ne vre, a ako se vrne, da se turi pod tomruke, pa ako se pokaje, da se pusti, a ako ne pokaje, da se obestrvi.Ovom se odredbom cilja na one koji nisu priznavali novo stanje stvoreno odmetnitvom Vasojevia od Turaka, a takvih je nezadovoljnika u prvo vreme bilo malo vie. Jer su pojedinci odlazili veziru u Skadar i u ime svoje i svojih pristalica predavali mu male svotice novaca na ime danka i kao znak priznanja njegove vlasti, a vezir je njih za to obdarivao velikim darovima, koji su po nekoliko puta premaali vrednost donetog danka, pa je otuda i ostala izreka: "S groem u Skadar, a sa hiljadu iz Skadra". Takve nezadovoljnike glavari su stavljali u zatvor u manastiru urevim Stupovima i pod tzv."tomruke", koji su se sastojali u tome to je osueni za izvesno vreme leao meu dve velike klade sa svezanim unakrst nogama i rukama. Ako bi pak u toku izdravanja te kazne priznao novo stanje, onda je odmah putan u slobodu, inae ako to ne bi uradio ni posle estodnevnog leanja pod tomruke, onda je proterivan sa vasojeviske teritorije s pravom na povratak im bi se pokajao i priznao Vasojevie kao nezavisnu dravu.

TOKASEDMA

*14. Karvan niko da ne dira, no neka ide kud ga put vodi. Ako esovu tetu uini da odmah i bespogovorno plati; ako to nee, da mu poharani zadri konje i tovar dokle kmet doe i da bude kako kmet ree. Ako kmet u selu nije, da presudi prvi poten ovjek koji se u blizini nae.Ovaj propis ima meunarodno-pravni karakter, jer je njime bila zajemena sloboda trgovanja stranim dravama, naroito Mletakoj Republici s Vasojeviima, a s tim u vezi i sloboda putova i prolaza kroz vasojevisku teritoriju. Inae propis je sam po sebi jasan, da mu ne treba nikakav naroito komentar.

TOKAOSMA

*15. Duhovnici kad u boj idu, da obritve bradu i da nose nake haljine; ako to nee, da im glavari debanu ne daju.U doba o kome je re, Vasojevii nisu imali drugih pismenih ljudi osim kaluera i svetenika, koji su u miru bili uitelji i sudije, a u ratu etovoe. I ako duhovne stareine iako etovoe oni su nosili brade, a kalueri uz to jo i monake haljine. Ali zbog jednog sluaja to su Turci oskrnavili bradu jednom poginulom kalueru, izdato je ovo nareenje da za vreme rata moraju brijati brade i nositi svetovne haljine, da se ne bi od drugih boraca raspoznavali.Ko bi se tome protivio, glavari mu nisu davali debanu, a s druge je strane nije mogao dobiti, jer mu vojnici nisu smeli davati od svojih metaka, poto se verovalo da e poginuti od neprijateljske puke svaki onaj koji drugom svoje metke uzajmljuje.* 16. Bog je stvorio enu, a ne Satana, i to tako da ostane navijeki amin. Ko protivno govorio, da je proklet: na ovome svijetu neimao anela-uvara, a na onome ne vidio raja, ve mu dua vjeito u paklu bila i ispatala njegove muke.* 17. Duhovnici da se ostave ena, a koji se kurvarom obrete, i to se naisto dokae, da se utroji i od svetenodejstva odlui.1. -Bogje tvorac neba i zemlje i svega to je pod nebeskom kapom, to vidimo i na vidimo. On sedi na nebeskom prestolu tamo negde daleko gore meu plavim oblacima, opkoljen anelima, svetiteljima i drugim Bojim ugodnicima, i odatle upravlja celim svetom, odreuje sudbinu svakome biu, deli pravdu i stara se o svima nama kao otac o svojoj deci.Bog ima boanstveno divan lik, velianstven stas, izrazito lice, dugu belu bradu, dostojanstveno dranje bez i jedne trunke gordosti i nadutosti. NJegovo je odelo divno: jedan ogrta nebeski plave boje, unaokolo izvezen suhim zlatom i ukraen sa bezbroj alem-dragih kamenova kao ono nebo sitnim zvezdama; na nogama ima crvene jemenice od fine, iste svile, a na glavi nosi nebesku krunu izvezenu od ista suha zlata i iskienu dragim kamenjem, od koga svetlost sija na sve strane i svemu ivot daje.U obinom ivotu Bog je vrlo skroman, povuen, ivi pametno i razumno, nita ne ini to je izlino; u ophoenju s drugima je vrlo blag i otmen; nije nimalo razmetljiv; vrlo je gostoljubiv i saosetljiv, svaije ga dobro obraduje a alost sneveseli. Rado prata onima koji su ga uvredili, pa se pokajali i oprotenje zatraili.Kao pamet Bog je beskrajno velik, upravo sveznajui, izvanredno logian, neobino irokih pogleda i shvatanja, pravo savrenstvo od reitosti, do krajnosti miroljubiv i blagonaklon, preko svake mere hladnokrvan, a kad ustreba vrst i postojan, neustraiv i borben, junak kakav se samo zamisliti moe.2. - Po Sv. Pismu Bog je stvorio enu od rebra prvog oveka. Meutim po narodnom predanju Bog je stvorio samo oveka, a avo enu. Naime, avo je stalno iao Bogu uz nos i to bi god Bog stvorio, avo se trudio da istu takvu stvar napravi ali mnogo bolje i lepe, da bi na taj nain dokazao da je bolji majstor od NJega. Tako kad je Bog stvorio oveka, avo uinat njemu stvori enu, i tako je ulepa i dotera da je ovek prema njoj izgledao kao prava rugoba. Bogu je to bilo neobino krivo i zbog toga avola protera u pakao, a ene, kao njegovu siroad, zadra na nebu.

Na osnovu zakona da se kmetu (sudiji) na raun krive strane "plati ruak", nastala je poslovica o tome kako tri stvari nemaju dna - popovske bisage, ciganska torba i kmetov trbuh.Kad kmetovi dou negde da sude, gostili bi se itav dan, a kad presude odlazili bi uz uzgrednu recu kako e "ovo malo troka platiti krivac". A ako krivac nee da plati, eto njih opet, na "kmetovski ruak", da ponovo sude uz bogatu trpezu.

No ene kao ene - avolja rabota, nisu mogle mirovati, ve pustie jezik i poee snovati intrige i spletke, aikovati s anelima i praviti itavu larmu, tako da Bog, kao star ovek, nije mogao spavati niti imati mira ni danju ni nou. Zato jednog dana pozva Sv. Petra i ree mu: "Onoga nesrenika (avola) proerah, a ovu siroad (ene) zadrah ove na nebu. Ali vidi, postale su opasne po mir i rajsko spokojstvo. Moramo ih nekuda skloniti, a ao mi ih je, pa ne znam ta da radim s njima". - Prosta stvar, Gospode, odgovori Sv. Petar. Podijeliemo ih meu ljude, jer su se mnogo prolijenjili i omlitavili, pa je potrebno da neko meu njih unese malo intrige, spletke i rovarenja, te da se otrgnu od mlitavosti i amotinje u koju su zapali. - Pravo kae, prihvati Gospod, i pozva Arhanela Mihaila te mu naredi da pozove predstavnike pojedinih naroda da dou, jer Gospod hoe neto da im podeli. Aneo odmah izvri Boju zapovest i pozva pojedine narode da prime Boji dar.Kad predstavnici poee stizati, Bog pofronti sve ene pozadi sebe, da ne bi video koju e kome dodeliti, i da bi na taj nain izvrio to praviniju podelu.

Andrijevica

Prvo stigoe predstavnici starih naroda, Misiraca, Jevreja i tako redom, i njima Gospod dade po jednu enu, a kad poee stizati mlai narodi, Turci i drugi, Gospod se okrenu pozadi sebe, i videvi da se nita ne poznaje odakle uzima, poe zahvatati naruem i tako deliti ene onima koji su docnije dolazili. Otuda neki narodi imaju danas samo po jednu, a Turci i drugi po nekoliko ena.Kad je deoba bila svrena, Gospod lee da se malo odmori, ali ba u tom trenutku pojavi se jedan kaluer iz Crne Gore. - ta e ti duhovnie!? - upita Gospod. - Aneo je zvao, Oe, da doemo, jer ima neto da nam dijeli, pa kao velju, doa i ja da primim dar. - Trebalo je ranije doi, zakasnio si; sve je ve podijeljeno. - Nijesam moga ranije, jer sam sluio slubu, a velju. Ti e za mene, kao za svoga vjernog slugu, ostaviti dio, pa zbog toga nijesam naroito ni hitao. - Trebalo je da ti ostavim, ali oprosti, zaboravio sam. - Zar mene da zaboravi!? - uzviknu kaluer sav razjaren i uzbuen, mene koji po triputa slubu sluim, narod pouavam i opominjem da Te se sjea i da Te ne zaboravi, a Ti si jedanput imao neto da podijeli pa si me zaboravio!!...Bogu bi krivo i ree: "Sve je tako, ali oprosti, zaboravio sam. No zna ta: idi dolje na zemlju, pa e sve ene biti tvoje". I otuda je ostalo da se kalueri ne ene, ali imaju pravo na tue ene.Na osnovu toga predanja izgleda da su kalueri polagali neko pravo ne samo na slobodne ene, ve i na udate. Zato su i dole ove odredbe kojima se prvo pobija verovanje da je avo stvorio enu, i drugo da kalueri nemaju prava ni na slobodne ni na udate ene.Ove su odredbe morale doi zbog toga to nisu bili retki sluaji da kalueri napastvuju ensku eljad koja bi se zatekla u njihovoj okolini. Dobro ugojeni, bezbrini, zdravi i obesni, oni su esto puta pravili takve izgrede prema enskim licima, da bi se protivu njih uzbunila itava sela i digla hajka kao na divlju zverad. Ovo utoliko pre, to je meu njima bilo i takvih koji bi zali po selima, i im bi uluili priliku da u kakvoj kui nema mukaraca, odmah bi napali ene i napastvovali ih. Takve su kaluere seljani hvatali, vezivali i drali u hladnoj vodi, zatim tukli i izoblienju izlagali, pa ako ni to ne bi pomoglo, onda bi ih - utrojili.Tako se priada je jedan Ku - enskaro - bio na taj nain kanjen, i da su njegovi trojai morali platiti njegovom bratstvu pola krvi zato to su ga onesposobili za oploavanje i time njegovo bratstvo otetili u prirataju plemenika.trojenje, kao kazna, primenjivano je i u umadiji protivu popova-enskaroa, o emu svedoi sledei akt, koji u celini donosimo:Naelnik Sreza Parainskog, aktom svojim od 11 septembra 1855 god. N 1764 javlja naelniestvu Okruja uprijskog sledee:"U selu Buljunu, podrja ovoga, boravi jedan antikrist u odjejaniju svetenikom, po imenu Milun, udov od 35 godina, bez poroda, zdrav, besan i pomaman, koga parohijani nazivadu "Sotona" erez njegovih sablanjivih djela, koja ini iz dana u dan sprama enskoj eljadi. Od istoga "Sotone" ne moe ni jedno ensko eljade mirno da proe, a da ga onn ne napastuje. erez toga narod se odpadio od crkve i od vere, pa niti se Bogu moli niti odrava veru, jer nee ni da uje za ovog odpadnika Bojeg. Isti bogohudni svetenik Milun, premlaivan je toliko puta od naroda, erez njegovi zloesti djela sprama enskim eljadima, ama on je opetka terao svoj bes. Sad u prolu svetu nedelju uvaen je kod neke Kadifke, oko polak noi, i savitlan od komija, pobegao je preko plota, ali je pola mantije svoje ostavio na plot begajui. Juerke opetka, kad su eljad Nikole Ikia najednijeg domaina bili u branje kukuruza, taman pred podne, upao je u kuu istog domaina Nikole, i njegovu najmlau snagu ivanu napastvovao je, a kad se na zapomaganje njeno sabrao svet, isti pop sotona uhvaen je u klopku, i onda svet, kome ve dodijae zulumi ovoga avola u mantiji, skleptae ga u saglasju, vezae u kvrge i onda pozvae selskog trojaa Momira, koji popa utroji kao vepra. Svi seljaci iz pomenutog sela, Buljuna, bili su kod mene i ovo izjavili i molili da se ova napast popovska ili odlui od svetenodejstva ili progna iz sela ma gde.Pokorno molim naelniestvo za uputstvije, ta u da radim s ovim popom koga narod ne moe ni da gleda. Dodue je utrojen, ali opetka, treba da se ukloni i da se drugoasno sveteno lice odredi na njegovo mesto.Naelnik SreskiMia Zdravkovi."Naelniestvo Okruja uprijskog, aktom svojim od 15 septembra 1855 g. No 2842 odgovara naelniku sreskom ovako:"Po predstavleniju Vaem od 11 septembra ove god. No 1764 od odnosno utrojenog popa i njegovih udesa koja pravi sa enskom eljadi u selu, poslao sam izvestija popeiteljstvu prosvetenija i pravosudija tono po Vaem predstavleniju i dok se po tom izvestiju ne donese kosatelno reenije, neka ga pop u selu, jerbo sad kao utrojen, ne moe da bude opasan za ensku eljad.Naelnik OkrugaNikodije Brzak.3. - Satanaje nekada bio prvi Boji doglavnik, najstariji aneo meu svima anelima. Ali pored neobine darovitosti i vrlina koje je imao, bio je preko svake mere ambiciozan, sujetan i ohol, pa je bio poeo ne samo da prezire i bagatelie svoje drugove-anele, ve jednoga dana htede da bude stariji i od samoga Boga. U tu svrhu on organizova pobunu jednog dela anela protivu Boga, i zatrai od NJega da mu se pokori i stareinstvo preda. Bog se zbog toga raljuti i sve buntovnike kazni progonstvom iz raja.Ali kao pravian sudija, On svima ne odredi jednaku kaznu, ve po zasluzi: Satanu i sve kolovoe protera u pakao da se tamo s ostalim grenicima veito mue; one anele koji su bili vatrenije pristalice pobune, kazni time to i osudi da veito lutaju kroz vasionu i da nigde nemaju svoga stanka niti ikakva mira i spokojstva, a one buntovnike koji su se pobuni pridruili vie iz naivnosti i lakomislenosti, nego iz ubeenja da je nameravani prevrat bio potreba, kazni da se mue na zemlji i da ive po peinama i drugim neastivim mestima. Otuda tri vrste avola:pakleni, vasionski i zemaljski. Sve se tri vrste jedna od druge znatno razlikuju, ali im je svima zajedniko to to gaje neizmernu mrnju prema Bogu i svemu onome to Boga slavi i velia.Po jednoj drugoj verziji narodnog predanja, postanje Satane i uopte postanje avola izvodi se ovako. Bog ima na nebu svoj presto, u koji ne sme niko drugi sesti osim NJega, jer bi postao moan i sveznajui kao Bog. Jednoga dana Bog ode nekuda i ostavi anela Natanaila da uva presto dokle se On ne vrati. Meutim im Bog ode, Natanailo sede u Boji presto i odmah postade moan i sveznajui kao Bog. Kad se Bog vrati i kad vide ta je Natanailo uradio, prokle ga ovim reima: "Dosada si bio dobri i vjerni aneo Natanailo, a odsada budi prokleti i nevjerni avo Satanailo. Voda ti kua bila." im Bog izgovori te rei, od Satanaila se namnoi veliki broj avola i jedni odmah siu u vodu i u njoj se nastane. Ali na opomenu Bogorodice da ljudi nee moi iveti bez vode, ako je avoli sasvim zauzmu Bog se pokaja i ree: "Kamen ti kua bila". Na te rei avoli ponu zauzimati kamenita mesta i tamo se nastanjivati. No kad Bog vide da ih je na zemlju silo toliko, da bi je mogli celu prekriti, on uzviknu: "Stoj e je koji!" I zbog toga mnogi avoli ne stigoe da siu na zemlju, ve se ustavie u vazduhu i tamo jo i dandanji lutaju i bore se sa halama i velikim vetrovima.Prema tome, po ovoj verziji ima upravo dve vrste avola: oni koji ive u vazduhu, i oni koji ive na zemlji, u vodi i po stenama. O paklenim avolima, kao to se vidi, ova verzija nita ne zna. Osim toga, ona se razlikuje od prve jo i u tome to postanak avola objanjuje na sasvim drugi nain, jer dokle su po prvoj gordost i oholost poetak greha i uzrok pada avola, dotle su po ovoj drugoj prestup Satanin sastojao u tome to je aneo Natanailo, prekrivi Boju zapovest, seo u Boji presto i po sili same stvari postao silan kao Bog, pa je zbog toga i bio proklet i s neba prognan.Inae izmeu vasionskih i zemaljskih avola obe verzije nema nikakve razlike, jer su u svemu jednaki i po svojim telesnim znacima, i po svojim duevnim osobinama, i po svojoj aktivnosti i po svojoj nadprirodno-maiskoj moi. Stoga sve to bude reeno o vasionskim i zemaljskim avolima prve verzije, u svemu vredi i za vasionske i zemaljske avole druge verzije.1. - Satana i njegovi drugovi- pakleni avoli, od dana kada suproterani iz raja, izgubili su sva Boja i ljudska obeleja, jer dokle Bog, aneli i smrtni ljudi po svojoj fizionomiji koliko-toliko lie jedni na druge, dotle oni ne lie ni na koga drugog osim sami na sebe.Kao pojava Satana je, a i svaki drugi pakleni avo, savrena rugoba, runa stasa, odvratna izgleda: crn kao zift, po celom telu runjav, visok i kotunjav, upravo toliko mrav, da ima samo kou i kosti; glava mu je budi-bog s nama: nekako okasta, upravo trouglasta, sa dva mala roia unatrag povijena, od kojih je jedan malo krai i zatupast; kosa mu je nakostreena kao bodlje u jea; ui male i uljaste, nos savijen i kukast, brada iljasta i unapred povijena, oi male, crne kao u zmije, napolje iskoile i neprestano se vrte kao da su na zejtinu, jagodine kosti ispale a obrazi sasvim unutra upali, usta velika, zubi crni, obrve velike i kosmate, trepavica i brka gotovo i nema, a brada mu je iljasta kao u jarca; ima dug, goliav rep sa jednom kiticom dlaka na vrhu; prsti su mu i na nogama i na rukama vrlo dugaki i zavravaju se otrim kandama; krila nema, jer mu ih je Bog oduzeo da ne bi iz pakla izleteo i opustio zemlju, a sa njom i celu visionu.U poreenju s Bogom Satanin bi portret ovako izgledao:Bog je kao pojava impozantan, velianstven, prijatne spoljanosti, lepe savrene figure, - Satana je meutim pravo strailo, savarena rugoba, neprijatna pojava, odvratna figura od koje jeza podilazi i strah hvata; Bog je otrouman, pametan, pronicljiv, logian, uzviena duha, postojane volje, vrsta karaktera, plemenita srca, pravine ruke, estite misli, a pored toga nezavidljiv, saosetljiv, istinit, miroljubiv, astan i poten, - Satana je koliko pametan i otrouman, dva puta toliko lukav i prepreden, a uz to veliki intrigant, laov i nitkov, bezduan i zloban, nizak i pakostan, zaludan i zavidljiv, nepostojan, varalica, lupe; Bog je u obinim prilikama tih, blag, skroman, a kad ustreba kuraan, odluan, vrst, hrabar, pravi vitez kome ravna nema, - Satana je ohol, razmetljiv, samohvalisavac, pravi se vei delija od samoga Kraljevia Marka, a kad oseti vrstu ruku manji je od makova zrna, prava kukavica, viri iz mije rupe; Bog voli istinu i dobro, nagrauje one koji ine dobra dela, a kanjava koji ine zla dela, - Satana naprotiv voli la i zlo, pa zato nagrauje varalice, laljivce i vrioce zla, a kanjava one koji govore istinu i ine dobra dela; Bog je u svojim zahtevima umeren, jer od svakoga trai samo onoliko, koliko moe uraditi, - a Satana je u svemu preteran i nikad se ne moe zadovoljiti; najzad, Bog je iskren i prema svakome poverljiv, - Satana je pravi licemer koji nikom ne veruje, nikome se ne poverava, a svakoga vara: svoje najvernije i najodanije, pa i samoga - sebe.2. - Vasionski avolisu, kaogod i aneli, neka nevidljiva bestelesna bia koja se pojavljuju u obliku oluja, hala, i drugih besova, koji hvataju i pomrauju sunce i mesec, gase zvezde, prouzrokuju provalu oblaka, tuu i svakovrsne druge elementarne nepogode.

Strani sud

Oni neprestano lutaju i blude po vasioni i napadaju sve na ta naiu, pa ak hvataju due umrlih koje idu na nebo, okivaju ih nekim nevidljivim lancima i sobom vode. Otuda se u vazduhu prilikom jakih vetrova i oluja uju razni zvuci, pa ak i neki potmuli, prigueni ljudski jecaji, a to uhvaene due vapiju za pomo.Kad ti vapaji dopru na nebo, Sv. Arhaneo Mihailo alje anele da zarobljene due izbave i Sv. Petru na dalji postupak predadu. Prilikom toga osloboavanja izraa se estoka borba izmeu anela i besova, ali ovi poslednji moraju uvek podlei u borbi, jer je na strani anela svemoni Bog, koji im u svakoj prilici priskae u pomo i pobedu osigurava.Ali nisu retki sluaji da ovi avoli prate duu ak do samoga mesta gde se ona meri i sudi, pa se kradom privuku pod terazije i vuku ih na onu stranu na kojoj su grena dela, da bi gresi pretegnuli i dua bila nepravino osuena. Zato se obino kae: "Sauvaj me, Boe, svake nevolje, a ponajvie nevidovne bede na Pravednome sudu!"Utuk na visionske avole je pucanje iz puaka, zvonjenje u zvona, lupanje u daske, uopte dizanje vike i larme i to ukoliko je povika vea, utoliko je i njeno dejstvo jae. Zato kad se uhvati - pomrai sunce ili mesec, puca se iz puaka, zvoni u zvona, bije u prangije itd. da se besovi uplae i sunce ostave na miru.Osim toga i sam Bog je postavio tzv. zmajeve da uvaju sunce, mesec i ostala nebeska svetila od vasionskih avola, i oni veito vode upornu borbu s ovim neastivim biima.3. - Zemaljski avoima krila kao slepi mi, rogove kao jari, rep kao ker, ruke kao ljudi i noge kao koza, koje su naopako izokrenute da se ne bi znalo kuda ide. Brada mu je dugaka proseda, i otprilike onako iljasta kao u jarca. - Odelo nosi kako mu kad ustreba, ali se ponajee via u kakvim dronjcima i ritama: kroz kapu mu kosa stri, na laktovima, kolenima i stranjici itavi otvori, a kroz opanke mu papci ispali. On nije onako prepreden, dosetljiv ni otrouman kao pakleni avo, ve je otprilike neto malo pametniji, okretniji i lukaviji od obinih ljudi. U izvesnim prilikama izgleda vrlo naivan, pa ak i dosta glup, jer ga u mnogim sluajima moe prvariti, odnosno nadmudriti i kakav dosetljiviji obanin ili vodeniar. O tome postoje mnoge i mnoge prie, koje ga ponekad toliko kalpe, da on esto puta ne zna ni najobinije stvari, kao npr. da li je bolje od kupusa i krompira ono to je ispod zemlje, ili ono to je iznad zemlje itd. Vie je dosadan, nametljiv, neodmeren i neutiv, no to je ohol i ponosit, a ponekad je opet toliko nizak, toliko sitniar, da bi se s pravom mogao nazvati "pogantinicom" u pravom smislu te rei.U obinom ga govoru razliito nazivaju: as avolom i vragom, as sotonom ili satanom, as natemnikom i anatemom, as Bojim otpadnikom i paklenikom, as neastivim, a as opet nepomenikom itd.Po narodnom verovanju zemaljski avoli nisu postali svi odjednom, nego se mnoe za vreme velikih bura i drugih elementarnih nepogoda, jer se tada obino kae: "avoli se ene"; "avoli se kote" itd. Otuda avola ima mnogo vie u brdskim i planinskim krajevima, nego u ravnicama, jer su tamo bure i nepogode mnogo ee i vee nego u ravnim predelima.Osim toga, veruje se da avoli svoju decu ue i upuuju jedino u tome pravcu kako e ljudima tetu nanositi i kako e ih na zlo navoditi. Zato se pria da je neki avo na pitanje svoga druga-avola: koliki mu je sin i da li to zna, odgovorio: "Pa toliki je da svoga vrnjaka - hriansko dijete moe nagovoriti da u neelju britvu otvori i sebi ili drugome oi izbije".Zemaljski se avo moe prometnuti u ljude, u sve mogue ivotinje (osim ovce, koja je anelska ivotinja, i kurjaka, koji je postao od kera Sv. Save), i svakovrsne druge utvare, a najradije se pretvara u jarca, crnog psa ili crnog maka. No ma u ta se prometnuo, zubi mu ostaju uvek crni, jer njihovu boju ne moe nikad promeniti, poto mu je taj peat Bog udario da ga moe svako poznati. Zato kad se pretvori u oveka, on govori kroza zube, takorei zatvorenih usta, da mu se zubi ne bi ukazali i da se na taj nain ne bi odao.Tako preruen izlazi nou iz raznih jama, pe-ina i drugih neastivih mesta, privia se pojedincima i prestravljuje ih; pustoi polja i livade, kvari voe i useve, presuuje izvore i bunare; seje metilj i druge stone zaraze; raspiruje razdor i svau, zavaa i razdvaja milo od dragoga, i to je najgore, moe da ue oveku ili ivotinji pod kou i da uini da ova poludi. Reju, on uvek radi ljudima o glavi i svim se silama trudi da im to vie pakosti nanese i da ih navede da ine samo zlo i nita drugo.Osim toga, njegova je jedna od najglavnijih karakteristinih osobina i to to ne moe ni asa skrasiti na jednom mestu, ve je veito na putu. Kad se umori najradije uzjae kakva jarca, jer su koze njegove ivotinje, a ako to ne moe, onda hvata putnike koji nou idu, uzjae ih, okrene na onu stranu kuda on ide i tako ih jae cele noi a pred zoru ih pusti. Najee se via oko vodenica, i vodeniari su puni svakovrsnih pria o avolima i njihovim inima.Kaogod to avo moe oveku da naudi, isto tako moe i da mu pomogne. Otuda se i govori, obino u ljutini i kad se neko nalazi u kripcu: "Pomozi mi vrae", "pomozi mi avole" itd. Ali se veruje da avo pomae samo onima koji zlo ine ili kad ga neko uhvati i njegovu pomo silom iznudi. No u svakom sluaju avolja je pomo skupa naplata, pa ga zbog toga ne treba nikako u pomo pozivati.Ali kao to je narod pronaao lek protivu svakog drugog zla, pronaao je i utuk na zemaljskog avola i njegove ini. Tako im se kome prividi, treba se prekrstiti i rei: "Krst asni i aneo Boji sa mnom!" i avola e odmah nestati, jer on bei od krsta kao zmija od vatre. Od ne manjeg je dejstva i psovka: "Tvi tvi anatema te bilo! konjska ti baljega u usta, vuk na put, vuica pod put, urivak (ue od kozje dlake) oko vrata, a motovilo pod rep!"

Za kaluere, koji idu okolo i tue ene napadaju, bilo je predvieno da se uhvate, veu i dre u hladnoj vodi, pa ako i to ne pomogne - da se utroje! Jednom je neki Ku, za isto delo bio isto kanjen, ali oni koji su ga utrojili morali su, po presudi, plemenu Kua da isplate pola krvarine - zato to utrojeni nije mogao imati poroda, pa je pleme slabije ostalo.

Ali od svega najtee mu pada kad mu se kakva osoba u lice nasmeje i kae: "Jedi g.... koliko hoe! nita ti ne pomae, dobro te poznajem ko si!... Zato idi i pasi bijele kobile"!...Ponekad je zemaljski avo toliko drzak i nasrtljiv, da se mora i batina upotrebiti. U takvim sluajima treba ga samo jedared udariti, i od toga udarca on mora neminovno crknuti i tada od njega ostane samo "uplja kost" i nita vie. Inae ako bi ga ta osoba dvaput udarila, onda mu ne bi nita bilo, ve bi naprotiv i on poeo da tue tu osobu. Otuda se kae: "Priudar avolu je odudar", jer prvi udarac gubi snagu zbog drugog udara. Zbog toga on pone da preklinje kad ga neko jedared udari: "Za vaeg Sv. Jovana udari jo jedanput, prituci me da se ne muim, pa neka ti je od mene i svakoga moga prosto!..." Ali se po svaku cenu treba uzdrati i samo rei: "Hajd', udarih to udarih! Ono to si traio to si naao!" - I samo nespominjanje njegova imena (otuda nepomenik) izvrsna je mera protivu njega, jer tamo gde ga ne spominju (ne zovu), on retko ide. A kad se spomene, obino se kae: "Daleko mu bila lijepa kua", "kami mu u zube", "krst asni i aneo Boji s nama", itd.avo se boji lavea pasa, vatre i kukurekanja petlova, jer on voli savrenu tiinu, pravo gluho nono doba, pa zbog toga treba okolo onih mesta gde se privia naloiti veliku vatru i preko cele noi drati pse da laju, i on mora odatle ma kuda pobei.Najposle, avoli se rado bave oko vode i mostova, pa je za preporuku pri prelazu preko reke staviti kamiak pod jezik, jer tada avo nema moi da udavi to lice. Osim toga dobro je uvek nositi sobom drvce od crnoga trna ili pare od tisova drveta ili crni pojas ili no "crnokorac" ili vuju apu, jer sve te stvari odgone avola i time liavaju mogunosti da tome licu tetu uini ili kakvo drugo zlo nanese.4. - Anelisu gola, nevidljiva ljudska stvorenja, dejeg lika, raspletene plave kose, dugih krila, koji se neprestano nalaze uz Boga, slave ga, veliaju i njegovu volju ispunjavaju. Svi su oni nevina, bezazlena stvorenja koja nikom zla ne misle, pa se otuda veruje da oni postaju od male dece koja rano umiru i u anele se pretvaraju. Ovo se verovanje potkrepljuje time to iz oiju male dece sija tako divna, tako boanska radost kakva se kod odraslih smrtnih uopte ne via. Zbog toga su svi aneli mladi i nikad ne mogu ostareti, poto kao starci ne bi mogli svuda i na svako mesto stii i Boje zapovesti izvrivati.Aneli se izmeu sebe ni po emu ne razlikuju, jer meu njima nema mukih i enskih, starih i mladih, ovakvih ili onakvih, ve su svi jednaki: veito mladi i veito ive.Anela ima na nebu mnogo vie, no to je na zemlji ljudi. im se koje dete rodi, bog mu alje anela-uvara, koji mu stoji na desnom ramenu i koji ga do smrti prati, od Satane uva, u svemu dobrom pouava i upuuje, a Satana mu alje jednog avola, koji mu stoji na levom ramenu, i koji ga navraa na zlo. Kad ta osoba ini dobro, aneo se raduje i veseli, a avo ljuti; a kad grei, aneo plae, a avo se veseli.Kad to lice umre ili kad se od Boga sasvim otpadi i Satani prikloni, aneo-uvar ga ostavlja i ide na nebo da otpravlja novu dunost koja mu bude dodeljena.Meu svima anelima najstariji je Arhaneo Mihailo, koji vadi duu ljudima i ivotinjama, i kao anelski stareina odreuje koje e poslove koji od anela raditi. On pravednima vadi duu na usta, manje grenima na nos, a pravim grenicima na stranjicu.Kad se koje lice razboli, Sv. Arhaneo odmah sie s neba i eka boju zapovest, pa ako to lice hoe da umre, stane mu vie glave i na dani znak mu duu vadi i Sv. Petru na dalji postupak predaje, a ako hoe da ozdravi, stane mu kod nogu, i uva ga od zlih demona, koji ga s nogu napadaju i svome carstvu vuku.5. - Rajje na nebu, pred samim Bojim prestolom i njim upravlja Sv. Petar, kod koga su i kljuevi od njega. To je upravo jedna lepa bata, divni perivoj, pun prekrasnog cvea, lepog voa, rajskih tica, svakovrsnog bilja, zelenih umica, bistrih potoia, plavetnih jezera i bezbroj drugih rajskih krasota, - po kome se pravednici i drugi boji ugodnici etaju, sve rajske lepote uivaju i bezbrino ive u izobilju svega to im dua moe zaeleti.Kad neko umre, njegova dua ide pravo na nebo i zaustavlja se pred rajska vrata. Tu je doekuju rajski vratari i izvode pred Sv. Petra, koji otvara knjigu i ita ta je sve ta osoba uinila, pa dobra dela Sv. Arhaneo Mihailo stavlja na jednu stranu terazija a grena na drugu stranu, i prema tome odreuje kuda e dua toga lica otii, u raj ili u pakao. Ako pretegnu dobra dela dua ide u raj, a ako pretegnu zla, ide u pakao.Pri ulasku u raj pravednike due prolaze prvo kroz rajsko istilite, pa tek onda ulaze u raj. Samo se istilite sastoji iz jedne reice sa nekom udotvornom vodom, u koju kad se zagazi odmah se zaborave sve dotadanje muke i patnje, zalee se sve rane i boljke, i ovek se oseti onako kao da se ponovo raa, tj. kao da pre toga nije s njim nita bilo, kao da prvi put na svet nastaje. Osim toga, prolazei kroz istilite, ovek se oslobaa i svih svojih mana i poroka, kao osvete, sebinosti, zavisti, lukavstva, pakosti itd., i u raj ulazi oien i osloboen od svih ljudskih grehova, mana i slabosti i postaje prava rajska linost, pravi rajski naseljenik, koji posle veito ivi u bezbrizi i zadovoljstvu zajedno sa ostalim rajskim naseljenicima.U raju nema ni svae ni prepirke, ni prijatelja ni neprijatelja, ve svi rajski naseljenici ive u slozi i ljubavi, kao da ih je jedna majka rodila, bez obzira na odnose koji su izmeu njih postojali dokle su na zemlji bili.Vrata od raja su uvek zatvorena, osim od Vaskrsa do Tomine Nedelje, kada su sva vrata na raju otvorena. Zato ko god umre u to vreme, bio pravedan ili grean, ide pravo u raj. Od toga se izuzimaju samoubice, koji uopte ne mogu ui u raj, pa ni za vreme kad su na raju sva vrata otvorena, jer su svojim delom uinili neoprostivi greh, koji ne moe ni rajsko istilite da oisti, a ljudima s grehom u raju mesta nema.6. - Pakaoje pod zemljom, negde daleko tamo pod naim nogama. To je upravo jedan veliki podzemni ambis sa raznim odeljenjima u kojima se veito mue grenici. Paklom upravlja Satana, stareina avolski, uz pripomo svojih sejmena - paklenih avola, koji grenike udaraju na razne teke muke.

Duhovnici su, kad idu u bitke, morali da se briju, i u "civil" obuku. Ko ne bi pristao da se obrije, glavari mu nisu davali debanu. A od drugog borca nije mogao da je uzme jer je vladalo vrsto verovanje kako e od neprijateljske puke poginuti svako ko svoje metke pozajmljuje.

U paklu ima najmanje male dece, devojaka i mladia, a najvie staraca, baba, udovica, rasputenica, popova i kaluera. Grenici su rasporeeni u devet paklenih odaja-sfera - s obzirom na vrstu i veliinu uinjenog greha.U prvu sferu dolaze laskavci, ankolizi, ulizice, puzavci, poloare i druge sitne i niske due. Svi oni plivaju po jednom velikom basenu punom mokrae, balege, ljudskog izmeta, raznih pomija i drugih grdnih neistih stvari, drei visoko glavu iznad povrine da im ne bi sva ta neistoa ula u nos i usta. Ali tek to glavu izdignu iznad povrine, dotri avo s kosom i gaa ih pravo po vratu da im glavu odsee, a oni, da bi utekli, zarone u basen, pa opet iskoe glavom na povrinu, stresu se i ponu s lica da iste svu onu neistou koja im se zalepila. I to se tako neprestano ponavlja.U drugu sferu dolaze narodne izelice globadije, iardije i drugi kradljivci narodne muke. Oni prebivaju na jednoj visoko uzdignutoj terasi, izloenoj sa sviju strana vetrovima, promaji i hladnoi, usled ega nastupaju nagle toplotne razlike, pa as pada sneg i vejavica, as kia sa olujom, as nastane takva cia, da sve puca od mraza, as sine sunce, a as pone padati kia s gradom. Pri tome neprestano jeduijed(otrov) od zmije i to ih tako uzmui, da odmah ponu povraati, dobiju krvav proliv, od bolova se previjaju i mue, i tek to povrate taj ijed, opet ga pojedu i opet se stanu previjati od bolova, cvokotati od zime i drugih elementarnih nepogoda, koje ih stalno biju.U treoj sferi su siledije, nasilnici i drugi narodni krivci i gonitelji. Oni prebivaju u jednoj velikoj mranoj dolini, punoj trnja i kamenja, u kojoj se ne vidi ni prst pred okom. Sve je njih uzeo neastivi pod svoju komandu: popeo im se na lea, zaspuio im ape oko vrata i trbuha, a repom bije i tera ih bose po trnju i kamenju kuda on hoe.U etvrtoj sferi, a to je jedan podbaran predeo pun zmija, korpija i drugih gadnih ivotinja, borave rospije, bludnice, brakolomnice i druge nevaljale ene. NJih su opasale zmije i skorpije pa ih ujedaju za sise, oko vrata i po celom telu, ali se one ne mogu odbraniti, ve se od silnih bolova stalno previjaju i uzdiu.Petu sferu sainjava jedno veliko brdo, na kome stalno duvaju jaki vetrovi, zimi i leti, danju i nou. Na tome brdu prebivaju palikue i svi drugi koji su izvrili kakvu paljevinu tue imovine. Svi su oni namazani prahom i katranom i nekako se sami od sebe pale, a usled jakog vetra tako u plamen buknu, da se nita ne vide. U tom asu dotre avoli i stanu ih gasiti udarajui ih vilama, lopatama, budacima, motkama i kojeim drugim, i tek to ih ugase, oni se opet upale, a ovi ih opet ponu gasiti i to tako veito traje.esta sfera je jedna velika ravnica, pusta, bez ijedne zelene travke ili lista od kakva drveta. Po toj ravnici rasuta je slama, a po slami ispreturali se dembeli i ostali lenjivci, pa samo zevaju i proteu se. Svakog asa slama se sama od sebe zapali, a neko povie: "Ustajte, ljudi, pogoresmo!" a dembeli svi poskau, stanu slamu gasiti, i tek to je ugase, opet legnu i ponu se protezati i zevati, a slama se opet upali i oni opet ustanu i ponu je gasiti, a slama se opet upali i oni opet ustaju i ponu je gasiti, i to tako neprestano traje.U sedmoj sferi se nita ne vidi osim ognja, velikog plamena u kome veito gore due onih koji su ubili oca, majku, brata, sestru, dedu, babu ili kakva druga srodnika ili pravedna oveka. Tu se na sve st rane uje samo pla, piska, krgut zuba i tune molbe upuene onima koji su ubijeni da im oproste.Osma sfera je puna velikih kazana sa kljualom vodom, u kojoj se stalno kuvaju decoubice, izdajice otadbine, plemena i bratstva.Najzad, u devetoj sferi su svi ostali grenici, koji u raznim predelima jedne nepregledne poljane ispataju veite muke. Tako klevetnici i ogovarai neprestano pljuju u vis i ta im pljuvaka ozgo pada pravo u lice; vodeniaru koji je krao brano, vrti se vodenica na trbuhu; lupei i nepoteni ljudi stalno nose na leima velike dakove pune zemlje i kamenja; srebroljupci i drugi pohlepni ljudi golim rukama vade vrue ugljevlje ih vatre i neprestano ga broje; krivokletnici stoje obeeni za jezik, a za noge su im vezani veliki tereti; sejai razdora i svae, spletkaroi i svi drugi smutljivci neprestano liu jezikom usijano gvoe, a noge im se kuvaju u vrelom zejtinu; oni koji su odbili da prime u svoju kuu gosta-namernika, vezani su pasjim lancima za pasje korito, i tu veito drede i cvokou zubima as od gladi i ei, as od velike vruine i hladnoe; najzad ene koje su otrovale plod u utrobi svojoj da ne bi imale dece i da bi na taj nain izbegle poroajne muke, neprestano se poraaju i nalaze u poroajnim mukama.7. - Ovajsvijet znai realni, stvarni svet koji vidimo i pipamo. To je upravo naa zemlja sa svima stvarima i ivotinjama koje na njoj postoje. - Po narodnom verovanju zemlja lii na jednu veliku okruglu plou koja pliva po vodi i na jednom mestu nepomino stoji, a sunce i mesec se okolo nje okreu, i to sunce danju ide od istoka ka zapadu, a nou se vraa od zapada ka istoku, a mesec obrnuto: nou ide od istoka ka zapadu, a danju se vraa od zapada ka istoku.8. - Onajsvijet oznaava zagrobni ivot tj. duhovni tajanstveni svet, koji se nalazi pozadi ovoga stvarnoga vidljivoga sveta. To su upravo raj i pakao. Za ovo verovanje o postojanju "Onoga svijeta" vezano je i verovanje o besmrtnosti ljudske due, koja posle fizike smrti ide na Onaj svet, u raj ili pakao. Od toga ini izuzetak samo dua ubijena oveka, jer ona ne moe otii na Onaj svet, ve mora ostati na zemlji i po njoj bludeti kao kakva avet dokle god ne bude osveena. Ali im bude osveena, ona odmah ide na Onaj svet kao i sve ostale ljudske due. Otuda je i ostala izreka: "Vie se raduje dua ubijenoga osveti, no mrav starosti" (jer u starosti mrav dobija krila).