BibliotekaPREMIJERA

Kwiga 8

1

Vasa Pavkovi}DOKTOR BATUT PROTIV NADRILEKARA

IzdajuNARODNA KWIGAPOLITIKA NM

UrednikPROF. DR RADIVOJE MIKI]

Za izdava~eSNE@ANA MIJOVI]SR\AN JANI]IJEVI]

Direktor izdava~kog sektora PNMMILAN MI[I]

Dizajn koricaNATALIJA PETROVI]

Tehni~ki urednikJASMINA @IVKOVI]

Ilustracija na koricama:Fotografija Vitorija \ianele

2

Vasa Pavkovi}

DOKTOR BATUTPROTIV

NADRILEKARA

P O L I T I K ANARODNA KWIGA

2006.

3

Copyright Vasa Pavkovi}, 2006Copyright Narodna knjiga 2006

Za izdava~a Mili~ko Mijovi}Sva prava zadr`ana

ISBN 86-331-2971-XOva kwiga se ne sme bez dozvole autora, ni u celini ni u delovima,umno`avati, pre{tampavati niti prenositi ni u jednom obliku nitiikakvim sredstvom. Ona se bez odobrewa izdava~a ne sme ni na kojidrugi na~in niti ikakvim drugim sredstvom distribuirati niti pakumno`avati. Sva prava na objavqivawe ove kwige zadr`avaju autor i

izdava~ prema odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima.

4

Narodnom lekaru, dr Milanu Jovanovi}u Batutu,

i mom dedi, Vasi, kojeg su nadrilekari ubili

5

6DOKTOR BATUT

POZNO SLOVO

Pi{em ovo slovo u svojoj poznoj starosti, koju svaka-ko prime}ujete iz prve re~enice... Vr{wak sam veka ko-ji se ubrzano bli`i svome koncu, to bi bilo sve {to mo-gu re}i o sebi. I dodati, vas radi, da sam bio prijateqdoktora Batuta i da sam verovatno posledwi ~ovek kojiga se u ovom dockanom ~asu `ivo prise}a.

Priznajem, ima onih koji pomiwu wegovo ime, alite{ko da bilo ko od wih zna ko je stvarno bio dr Batuti kakvu je sve polzu na{em nesretnom, majuhnom nacio-nu doneo. Ili se, rekli bi skeptici sli~ni meni, trudioda donese.

Imam 98 godina i nadam se da }u do`iveti 99. To bibilo dovoqno, jer i ove su mi godine te{ke. I po slabo-sti tela; i po svemu ostalom {to se u ovo nesretno dobaMilo{evi}eve slepe vlasti odigrava i vr{i...

Ne samo {to pamtim dr Batuta, svog prijateqa i na-rodnog prosvetiteqa, nego pamtim i ~itav ovaj pozni,nesretni vek; to jeste se}am se kroz neku koprenu golgo-te Prvog rata, se}am se urnebesne trojedne kraqevine,i se}am se jako dobro pogromnog Drugog rata, velikog,i posle wega brzog uspona i sporog sloma Titove dr`a-ve...

7

Sve pamtim a mnogo sam zaboravio. Moj je `ivot nemawe besmislen i bolestan od bilo kog drugog dugog `i-vota, a dr Batutov svetli lik i sve ono {to je poku{aosrpstvu predo~iti, posledwe je {to me greje, kao {ibi-ca gole {ake u predsmrtnoj zimi...

Ne bih, dakako o sebi.Re}i }u ne{to o svom dragom, davnopo~iv{em prija-

tequ i starijem kolegi, odnosno o svom u~itequ, zabora-vqenom doktoru Batutu. I malo o ovoj kwizi, na kojojsam radio posledwih desetak godina, s prekidima, kojemi je nametala sudba, gadne, hroni~ne bole{tine, poro-di~ne neda}e (sve te smrti!... gospode!), ali koju sam, sla-va velikom Bogu, priveo kraju i ovim je okon~avam za-svagda.

Batut, taj najvrsniji i gotovo jedini pravi popular-no-medicinski pisac i kwi`evnik srpski, rodio se uMitrovici, u Sremu, predrevolucione 1847. godine, li-cem na Mihoqdan. Bio je deseto dete od jedanaest u nizu,trgovca Konstantina Jovanovi}a i wegove supruge Ma-rije. Tu je u~io i osnovne {kole i prva dva razreda re-alke. Tre}i razred je poha|ao u grani~arskom Pan~evu,a ostale razrede, potomu, u svetlozarnim SremskimKarlovcima. Maturu je polo`io u Osijeku, a medicinusvr{io s velikim uspehom u carskoj Vijeni, koju, ne znamza{to, mi Srbi Be~om zovemo. Bio je kao prakti~an le-kar radio u Somboru, gde je 1880. dvadeset godina premog ro|ewa, pokrenuo prvi srpski medicinski listZdravqe. Iste godine pozvat je na Cetiwe za {efa sani-teta i upraviteqa dr`avne bolnice. Praktikovao je naCetiwu dve godine, prokrstariv{i na kowu Crnu Goru,ali ne odustaju}i od Zdravqa. Krajem 1882. godine vra-tio se u Srbiju, odatle ga kao najsposobnijeg po{aqu uinozemstvo na izu~avawe higijene i sanitetske struke.Na strani je, kako mi je svedo~io li~no, ostao do 1885.bave}i se u Monakovu kod dr Petenhofera i Vojta, u

8

Berlinu kod slavnog Roberta Koha i Votsen ^ejna, bioje i u Londonu i u Parizu kod ~uvenog Luja Pastera. Onisu, daklem, mog prijateqa i u~iteqa Batuta u~ili!

Vrativ{i se u voqenu Srbiju namerio je da osnujehigijenski zavod u Beogradu, no bezuspe{no. Vratio se uNovi Sad gde je `iveo kao slobodni kwi`evnik. Dve go-dine docne, moj svetli prijateq, bude izabran za profe-sora higijene na Velikoj {koli, gde je ostao niz godina,ure|uju}i i Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. Ko-liko je tu neiscrpne svoje energije tro{io, da li da jana to tro{im preostale re~i!? Spomiwem se kako je vo-leo ista}i, da je 1891. opet odlazio kod Roberta Koha gdeje prou~avao novi lek protiv su{ice.

Jo{ kao |ak gimnazije u Pan~evu pisao je pesme bud-nice i bavio se estetikom. Kasnije se odao i kwi`evnoji inoj kritici, u Pozori{tu, u Letopisu Matice srp-ske, pisao je i putopise po raznim novinama.

Dr Batutovo prvo ve}e delo, samostalno {tampanojeste Zdravqe i napredak na{e djece, koje je nagradila~asna starina Matica srpska. Devet sve{~ica Narodnogqe~nika je objavio u odseku 1881-1882. godina, a ove poto-we i Pouku o ~uvawu zdravqa. U mojoj biblioteci, s drBatutovom ru~nom posvetom, nalaze se i Bukvica zdra-vqa, Bukvica bolesti, Brani~ od zaraza, Nedjeqa i pra-znici i kwi`ica Pijanstvo. Sve se to pojavilo u Kowo-vi}evoj biblioteci kod Matice srpske. A {ta tek da ka-`em o inim dr Batutovim popularnim kwigama, bistri-~avom zdencu dobrih saveta i pouka, koje ne}ete na}i niu katalozima Narodne biblioteke, na primer? Kao {tosu: Gra|a za medicinsku terminologiju, Pouka o ~ovje-~ijem tijelu, Pro{lost, sada{wost i budu}nost higi-jene, Na{e dnevne pogre{ke, Seqa~ki hleb i zadru`nepe}i, Seqa~ka posteqa, Seqa~ka ku}a, Jektika, Prepo-ro|aj, Bukvica za veselu bra}u, Kako se na{ narod hranii ~uvenom Medicinskom re~niku, kamu-temeqcu za svakobudu}e pisawe o tomu u na{em malenom jeziku.

9

Moj u~iteq i prijateq dr Batut se oduvek odlikovaolepotom stila i poznavawem narodnog jezika svih srp-skih krajeva, u ~emu je, kao i u svom posvema{wem ~ove-koqubqu malo premaca imao. Jezik mu je povazdan biolep i ~ist, te su se wegova dela u svoje vreme, pre nego{to su sasvim zaboravqena lepo ~itala. Koliko su nadobrobit naroda srpskog uticala, nije moje ni da naslu-tim. Ali slutim: neprocewivo.

Biraju}i dr Batutovo delo koje bi najboqe konveni-ralo koncu ovog nesretnog stole}a, odlu~io bih se zapriredbu onog koje sam ja najradije ~itao nebrojeno pu-ta. Za dr Batutovu labu|u pesmu, za besmrtne Nadrile-kare, roman o nadrilekarstvu i o bolesnom duhu na{emnarodnom, ali i mnogo univerzalnije: o mentalitetnomodno{aju qudi sprama le~ewu i telu, prema postojawu ismrti. I tako, u ovim poznim godinama svog metuzalem-no dugog trajawa, preporu~am vam budu}i qudi tre}egmilenija upravo to delo, na polezno ~itawe i na razmi-{qawe: ko smo, {to smo i {to vas ~eka u novom dobu.

Rekao sam sve. Punktum.

Dr Vale

10

IKOLIKO JE NA SVETU NADRILEKARA

ILI PRIJATEQSKI SAVETI

11

12

Nekoga u wegovim zabludama u~vr{}ivati, zna~iisto toliko, koliko ga namerno varati.

(Imanuel Kant)

[to le~i kroja~a, to satre kova~a!(Narodna poslovica)

NAJVI[E JE SVETU LEKARA

Alfonzo D Este, herceg Ferare, upita jednom u raz-govoru sa prijateqima: kojem pozivu se qudi najvi{eodaju? Jedni su mislili berberskom, drugi obu}arskom,tre}i zemqoradni~kom, dok }e dvorska luda, Gonela:

Svi vi ste na pogre{nom putu! Najvi{e zastupni-ka me|u svim pozivima ima lekarski stale`!

Svi se nasmeja{e, jer u celoj Ferari toga vremenabehu samo tri lekara. Ali je Gonela tvrdoglavo pona-vqao to tvr|ewe, kao da je sasvim siguran u svoje mi-{qewe. [ta vi{e on ponudi hercegu opkladu u sto ce-kina da }e za 24 sata pru`iti pouzdane dokaze svojetvrdwe. I herceg prihvati opkladu.

Kada je Gonela sutradan iza{ao iz ku}e i krenuo upalatu na du`nost, glava mu je bila zavijena, kao da gamu~i zuboboqa. Sem toga natukao je i belu no}nu kapu, apovrh we veliki {e{ir.

13

Ve} na vratima, ~im je koraknuo, sretne ga poznanik,pa ga upita:

More, Gonela, {ta je to s tobom? Kako to izgle-da{? [ta si se tako uvio?

Ni{ta, malenkost. Zub me mu~i! odgovori dvor-ska luda.

Dragi prijatequ, ba{ za zuboboqu znam izvrstanlek. To je najboqe sredstvo na svetu... Iscedi jednu smo-kvu, zagrej pa`qivo onaj sok i trqaj wime onaj bolesnizub. S mesta }e bol uminuti... Gonela se qubazno zahva-li, zapisa dobijeni savet i ime svog prijateqa u bele-`nicu, obe}a prijatequ da }e ga poslu{ati... te krenudaqe. Ali, gle ~uda! Od mnogih prolaznika, zaustavi}ega sad jedan, sad drugi i svaki }e ga pitati za{to se ta-ko uvio... I svaki mu je dao pouzdan lek za zuboboqu. AGonela je sve to savesno bele`io. Kad je ve} stigao udvori{te hercegove palate, sjati{e se oko wega sluge,kowu{ari, stra`ari i drugi dvorjani.... Svi ga sa`aqi-vo pitaju {ta mu je i svaki je znao neki pouzdan starin-ski narodni lek protiv zuboboqe... A Gonela je, narav-no, sve to precizno bele`io u svojoj sve{~ici.

Sad ve} po|e stepenicama prema hercegovoj dvornici.^im je stupio unutra, doviknu mu herceg: O, moj Goneladragi, {ta je s tobom jutros? Va{e viso~anstvo, imamu`asnu zuboboqu. Cele no}i nisam ni trenuo! Lako }emoza to, Gonela, dragi prijatequ! Znam ~udotvoran lek pro-tiv zuboboqe. I meni i mnogima je pomogao. Dobio sam gaod jednog kalu|era iz gr~kog manastira na Svetoj gori. Ne-ma boqeg leka na celom svetu! Dvorska luda skide svoju sve-tlu no}nu kapu i zavoj s obraza, pa }e cere}i se: Dakle iVa{e Viso~anstvo je lekar!? Gonela zatim po}uta malo panastavi: Ovde sam, evo, zabele`io imena svih drugih le-kara, koje sam od jutros sreo na putu od ku}e do dvora. Imaih preko pedeset! A ja sam i{ao samo jednom ulicom! ...

Herceg slavne Ferare vide {ta je. Nasmeja se od sr-ca i isplati dvorskoj ludi, Goneli, ugovorenu opkladu.

14

KAKO SE SLAVNI MARK TVEN LE^IO OD KIJAVICE

... Kad sam prvi put kinuo, savetuje mi jedan prijateqda turim noge u vru}u vodu i da legnem u postequ. Tako iu~inim. Odmah zatim dade mi drugi prijateq savet daustanem smesta i da uzmem hladne tu{eve. Ja i to u~inimbez oklevawa.

Kada samo posle hladnih tu{eva iza{ao na ulicu,sretne me jedan moj stari drug i re~e mi da protiv kija-vice nema boqeg leka nego jedna okanica vru}e i slanevode. Ona }e bolest kao rukom odneti. Dejstvo je prema-{ilo svako o~ekivawe. Mislio sam da }e mi od povra}a-wa du{a na nos iza}i.

Zakqu~ih da je mo`da lek i dobar, ali prejak. Kadbih se sad od kijavice razboleo, pa bi me savetovali dakoristim okanicu, pre bih izabrao zemqotres. Wegabih lak{e podneo.

Kada se bura u mom trbuhu sti{ala, nastavim ja i da-qe da maramicama bri{em nos i ~ekam. To je trajalo ta-ko dok na putu slu~ajno ne susretoh jednu `enu, koja se naDivqem Zapadu, gde su lekari retki, usavr{ila u ku}ev-nom le~ewu svega i sva~ega. Ona mi spremi nekakvu man-xu, nekakav buluma} od sirupa, terpentina, gasa, bibero-vog zrna i anisa, te nekih tajnih sastojaka... Pio samovaj melem na svaka tri sata. Po vinsku ~a{u. Posle po-la dana uzimawa leka, bilo mi je svega dosta...

Posle dva dana oporavio sam se toliko da sam mogaoopet da se le~im... Uzimao sam vi{e lekova, po savetuprijateqa, gde su glavnu ulogu igrali beli i crni biber,tucan i u zrnu, beli i crni luk, suv i sve`, crvena pa-prika, samo suva i tucana, {pirit naposletku samovom kombinacijom lekova sterao kijavicu u plu}a.

Sada po~eh neprekidno ka{qati, upravo ripao samkao magarac! Glas mi pade ispod ta~ke mr`wewa. Po~ehgovoriti gromovitim basom, kao iz ba~ve. Oda ka{qa

15

ni dawu ni no}u mira nisam imao. Kada bi me san ikakoprevario, ripao bih od ka{qa...

Jednom re~ju stawe mog zdravqa be{e sve sumwivi-je. Neko mi preporu~i klekova~u sa sirupom, probaosam. Drugi mi preporu~i klekova~u sa crnim i belim lu-kom, sa tucanom paprikom, sa belim biberom u zrnu istucanim crnim biberom. Prvo sam to pio, pa posle po-~eo da jedem.. Ne bi nikakvog boqitka. Duvao sam kaociganski mehovi!...

Do|u na red hladne obloge. Razgolite mi prsa i le-|a, umotaju me u u`asno duga~ak ~ar{av razume se na-topqen ledenom vodom. Onako umotan li~io sam na ~et-ku kojom je @il Vern ~istio svoj golemi top za lansira-we na Mesec.

To be{e grozna procedura. Samo sam cvokotao, {tood zime, {to od sve ja~eg straha. Du{a mi je sko~ila upodgrlac, srce po~elo da trokira. Izvesno mi je posled-wi ~as stigao, mislio sam.

Jedva sam uspeo da se ratosiqam ledenog ~ar{ava.Jedna prijateqica mi tad preporu~i da metnem slaninuna grlo, beli lukac na tabane, a ren za vrat. Pomislih:kad je mogla kijavica da se utera u plu}na krila, {to jene bi ovi melemi izvukli na povr{inu tela.

Tvrdo sam uveren da bi mi ovo le~ewe pomoglo, da tuno} nije prespavao u mom stanu jedan moj stari dobriprijateq.

Elem, namestim na grlo podobro par~e slanine, tu-cani beli luk sa zejtinom ve`em oko tabana, a ren u ma-ramici pri~vrstim oko potiqka. San me prevari, a mojprijateq koji je u toku no}i ogladnio privu~e se mombolesni~kom krevetu i... {ta da vam daqe pri~am. Mo-`ete misliti {ta je bilo!

Za narednih osam dana i{ao sam u parno kupatilo ikoristio masu najodvratnijih lekova koje su qudi ikadasme{ali i skuvali. Sve to bi me sigurno izle~ilo, alisam morao da se vratim u Virxiniju, gde sam brigom naj-

16

boqih prijateqa doterao do toga da mi se kijavica svedaqe pogor{avala...

Re{im se i odem u San Francisko. Tu mi ve} prvogdana neka gospa u hotelu preporu~i ni{ta do da svakidan popijem po okanicu prepe~enice. A podr`a{e je imoji prijateqi novinari, sve goli alkoholi~ari. Sedeosam s wima i qu{tio prepe~enicu... ni{ta boqe!

Ja sam je pio i, evo, `iv sam jo{! Prema tome, preporu~ujem i tebi, ~itao~e, taj sta-

rinski lek. A ako sumwa{, ti upotrebi one druge lekove, koje su

meni preporu~ivali. Vi{e od jedared ~oveku ne mogu do}i glave!

PRIJA-KEKIN SAVET

Be{e to krasno, zdravo i `ivahno detence dono{~e.Radost za celu ku}u, a osobito roditeqe, koji su posledosta godina ~ekawa dobili prvo mu{ko dete.

Jednom se detence razboli. Uhvati{e mu se neke ze-lenkaste kraste po o~nim kapcima.

Ja, {to }u? {toi~e majka. Nosila bih ga leka-ru, ali ne znam ho}e li on lek znati.

Be`i jadna ne bila! dovikuje joj prija-Keka. [ta ti pa lekar zna oko male dece ... Nego eto ti najbo-qe lekarije: uzmi `ivog klaka i pakline, preperi to udevet voda, pa time detetu ispiraj o~i. Kraste }e pro}i,ko da si ih rukom odnela...

Nesretna majka poslu{ala je nadrilekarku na de-tetovu i svoju veliku `alost ...

Jednog dana, ja, doktor Batut, video sam je kako u na-ru~ju nosi slepog sin~i}a i zanago obija lekarska vratai prokliwe prija-Keku.

17

KASNO

Kola su se jedva pomicala. Stado{e. Seqak i seqan-ka skido{e sa kola, polako i pa`qivo, na rukama, mla-du `enu, wihovu k}er, bolnu prebolnu.

Kosti su joj se slepile za ko`u, doktor Batute! re~e mi majka.

Dok su je k meni uneli, jadnica Stojanka je sva izne-mogla. Kad du{om dahnu, po~eo sam da je ispitujem. Sla-ba{nim glasom po~e da odgovara:

Od zimskog svetog Igwatija nastupila je, evo, dru-ga godina kako sam se porodila. I odmah sam ustala, ka-ko se vaqa, vode donela, dete okupala i prqavo rubqeoprala... Ali sutradan sam osetila da me ne{to u utorbi~upa i vu~e, kao da bi creva da mi izvadi... Ja i daqe tr~ii radi sve po ku}i, ali bolovi sve ja~i i ja~i... Po~e megroznica tresti i vatra obuzimati. Trbuh mi ote~e...

Tu malo popridahnu mlada sirotica i onda nastavi: Sle`e se celo selo oko mene. Jedna veli ovo, drugauzmi ono. Jedna }e: Babice je prestegle! Druga }e: Ni-je, nego je nagazila kad je i{la po vodu! Jedna re~e: Daje prosipamo gde se plotovi sastaju, pa }e babice odmahpustiti! I prosipa{e me, taman uo~i Nove godine! Idovedo{e me natrag ku}i, ali da se ne osvr}em usput!

Pa jesu li te babice pustile? pitam je ja, doktorBatut.

Kako pustile!? Stego{e me sve to gore! uzdi{emlada bolesnica. Dovedo{e i baba-Roku... Ona mi kazada sam se namerila, odvede me pod plug i prosipa me! Vi-ka{e:

Ustuk, ustuk namer Plu`e, stari dru`e! Prevr}i i se~iPa se na put kre}i!Stojanku izle~i!

18

Ali mi ni to ni{ta ne pomo`e. Otkupila sam se iod groba... zaman. Trpale su me babe na dasku, s nogamau vis i glavom nizbrdice... Vuko{e me do svetog na{egmanastira, mislila sam da }e mi noge i utrobu i{~upa-ti. Davali su mi i svakojake trave, ~ajeve, esencije. Le-`ala sam, doktore, dva sata na golom kamenu u crkvi...Al zaman! Sve gore i gore i gore. Bol i bolest nikakoda uminu, `e| me istopi! Hrana mi se ne zadr`ava, pa,evo, do|oh sada i tebi, da me ako bog da, ti spase{!

OSTADE DEVOJKA SLEPA

Primao sam bolesnike. U jedan mah ~ujem iz predso-bqa neobi~no kloparawe. A kad se otvori{e vrata, uka-za mi se u`asna slika. Neka sredove~na `ena i neka le-pa, stasita i nao~igled zdrava devojka od svojih 18 godi-na, guraju se preko praga. Kao da se za ruku vode. Devoj-ka, zapazih, nesigurno, kao da po jajima gazi. A slobod-nom rukom oko sebe pipka ...

Ve} vidim {ta je... Po~e sama bolesnica da pri~a: Ja sam iz Bavani{ta u Banatu, a ovo mi je tetka iz Samo-{a. Od we sam ~ula za vas, doktore Batute, te do|oh nebiste li mi pomogli...

Odmah sam se uverio da devojci nikakve pomo}i ne-ma. Oslepela je. Teknu me oko srca, ali se savla|ujem.Upitam je, a ona odgovara, mu~enica zemaqska.

Bilo je to pre {est godina, doktore Batute. Po~eme levo oko boleti. Zaboli me, upravo, najpre glava, paubrzo sav bol izbi na levo oko. Potu`im se materi mo-joj, a ona me sve te{i da }e to pro}i. Ali ne prolazi, ne-go ti sve gore. Udarile vrele suze, u svetlo ne mogu ni dapogledam! Ubrzo sam samo po mraku smela gledati. Naj-

19

posle }e mati da moramo pomo} tra`iti. I po~esmo. Su-setka nam re~e da su wenu jetrvu lane o~i bolele pa ihje neka travarica melemom izle~ila. Odemo, doktoreBatute, toj travarici i ona nam dade doti~ni melem. Nonije bilo boqitka, no meni sve gore. I gore.

Kad to ne pomo`e, sipali su mi u bolesno oko po sa-vetu jedne babe, beli {e}er, pa mokra}u, pa rase~eno me-so `abe, aman sve redom, {to bi mi ko preporu~io. Iopet bez ikakve pomo}i! Julu Haxi}evu bolele su o~ipre godinu dana, pa se jednom, kada je bila sa `ivinom nagradskoj pijaci, potu`ila apotekaru. On joj prepisa ne-ke mutne kapqice i to joj je pomoglo. Odemo ti joj i onanam re~e: Bog da mu da svako dobro! Da ne bi wegovihmutnih kapqica, zlo bi bilo sa mnom. Imam ih jo{ ma-lo u staklencetu. ^uvam ih ko o~i u glavi. Dala bi ih te-bi, al se bojim da mi se bolest ne povrati... Zna{ kakoza lek ka`e na{ narod, ne vaqa se pozajmqivati ga. No,dobro, kad je tako, evo ti kapqica. I dade mi ono sta-klence s mutnim kapima. Ali ni od wih nikakve vajde,doktore Batute! ^ujem ba{ negde tada za neku `enu uMramorku koja li`e o~i. Pa se woj uputimo. Oko mi jelizala u tri maha. Svaki od tri dana po sedam puta. Ra-no zorom i posle ujutro, oko podne, oko tri i sve tako dopono}a... Bol, muke, gadno, ali sve bi uzalud. Bolovi po-vremeno takvi, da sam kosu svoju ~upala...

Pa {to ne po|oste lekaru, ako za boga znate? Ona kao da je u svom naporu i muci pre~ula moje pi-

tawe. Duboko je uzdahnula i nastavila daqe pri~ati: Na svetu majku Prepodobnu Angelinu je slava u manasti-ru. O toj slavi se slegne silan svet. Bolesnika na stoti-ne... I mi odemo, ne bi li leka meni na{li. Crni kalu-|er mi o~itao molitvu od o~iju, a ja sva zadovoqna. Ve}kad sam se ku}i vra}ala, meni bi malo lak{e. Istina,nisam na to oko ve} ni{ta videla, ali je, hvala Bogu,u`asni bol uminuo ... I tako to potraja neko vreme. Tekme jesenas po~e i desno oko boleti. Ne boli kao levo

20

{to je otpo~etka bolelo, ali se ja upla{ila. A mati }emi: Vidi{, }erko, kad te je zabolelo levo oko, sva{tasmo poku{avali i poku{ali, pa ti ni{ta nije pomoglo.Eto na wega ne vidi{. Sad leka ne}emo tra`iti, pa {tanam milostivi Bog da... ^ula je to na{a u~iteqica Div-na, pa navali na materu da me odmah lekaru u Pan~evovodi. Ali majka ni da ~uje! Ka`e, Mita Ili} je i{ao le-karu, pa kad mu je o~i namazao plavim kamenom, poludeoje. Dva dana nije mogao gledati ni progledati! Soku Ne-di}evu le~io je Pan~evac lekar {est nedeqa, pa, eno,jadnica, i danas ~upa badqice. Skoro je slepa... A kakobi tek Mita pro{ao da je doktoru daqe i{ao!? Ovako,kaza moja mati, bar malo, }ero, vidi{.

I tako, doktore Batute, nisam doktoru ni i{la. [tami Bog sveti da!

Ni{ta joj vi{e ni ja nisam mogao pomo}i. Za sve be-{e kasno. Forme radi prepi{em joj neki lek, pa ti je le-pim re~ima i obe}awima po{aqem ku}i u Bavani{te. A{ta bih drugo? I na tome je ostalo. Onako lepa i zdra-va, stasita devojka... pa ostade slepa!

Zar je tako moralo biti!? I koliko }e ih jo{ propasti na sli~an na~in? Trahoma se u na{em besvesnom narodu stra{no {i-

ri, a narod je nerazuman i praznoveran. Ne tra`i narodna{ odmah i na vreme lekara niti slu{a lekarske save-te. Pa kako mu se onda mo`e pomo}i?!

21

22

II

KAD I ZA[TO ZOVUNADRILEKARE

ILI MAHNIT BAJE, A GLUPAK PRISTAJE

23

24

Poznavao sam qude visokog polo`aja, veoma na~i-tane dame, generale i istaknute politi~are, kojisu radije slu{ali savete kakve neznalice i varali-ce, negoli savete lekara, koga su sami izabrali.

(Profesor A. Murti)

NI KWAZ NE VERUJE LEKARIMA

Godine 1837. javila se kuga i u Srbiji. Po savetu u~e-nih qudi, kwaz Milo{ Obrenovi} izdade naredbu kakoda se prost narod od kuge (bube, janti~are) ~uva i brani.Naredbe su bile prema tada{wem stawu nauke i prepo-ru~ivale su naro~itu ~isto}u, umerenost i izbegavawemesta gde se slu~aj kuge ve} javqao.

Ali i pored toga kwaz Milo{ je ipak vi{e verovaobabama nego lekarima.

Bio je tada u Po`arevcu, pa po savetu baba iz okoli-ne spremi za sebe i svoje najprisnije ovo sasvim pouzda-no sredstvo za odbranu od kuge.

Naredi kwaz da 9 golih baba, no}u bez sve}e, samoukraj vatre tajno opredu i izatkaju ko{uqu. Kroz tu ko-{uqu provukao se najpre sam kwaz, da ne dobije kugu, tei svi ~lanovi wegove porodice, pa onda sva wegova kwa-`evska svita a najposle i svi vojnici po`areva~kog gar-nizona.

25

BA[ MU ZATO DOBRO IDE

U jednom vrlo `ivom delu Pariza, gde ima mnogo{kolovanih nau~nika i profesora medicine, kod neko-liko hiqada {kolovanih lekara i medicinskih sestara,pojavi se neki prirodni vra~, sli~an na{em @ivkutravaru, i ste~e vrlo brzo veliki glas. Bolesnici su utolikoj meri dolazili u wegovu ku}u, da je pred dvori-{tem i kapijom svakodnevno stojao podu`i red ometaju-}i saobra}aj.

Budu}i da je u prosve}enoj Francuskoj le~ewe ne-stru~nim osobama najstro`e zabraweno, jednog danahrupi u stan ovog vra~a policijski komesar @aver ioslovi ga slede}im re~ima: Gospodine, vi vr{ite le-karsku praksu? Imate li za to kakvo odobrewe od stra-ne vlasti? Vi, jama~no, znate da je to dozvoqeno samodoktorima medicine. Imate li vi, gospodine Dipone,doktorsku diplomu?

Razume se da imam! odgovori smesta Dipon. Molim vas da mi je poka`ete!Vra~ ti otvori fioku svog pisa}eg stola i iz we iz-

vadi jednu veliku povequ, iz koje se komesar @aver, nasvoje veliko iznena|ewe, uveri da je vra~ doktor medi-cine Pariskog univerziteta! Zapawen ovakvim slu~a-jem, on zapita vra~a {to na vrata ne metne tablicu snatpisom Doktor Medicine Dipon.

Nikako, komesare! To ne mogu u~initi! Kad sam ka-~io doktorsku firmu, niko nije ni zavirio kod mene,ali od kako sam razglasio da sam ~udotvorac, prirodnivra~ i travar, vidite i sami... od posla ne mogu da di-{em! Dragi komesare @aver, glupost narodna je najve}ipokreta~ dana{weg dru{tva, a ja bih bio jo{ glupqikad se wom ne bih koristio. Uostalom, ja le~im pravil-no. Kao i svaki diplomirani lekar, samo namerno kri-jem od pacijenata svoje kvalifikacije!

26

UVEK STRAMPUTICOM

Do{ao sam u posetu kolegi lekaru Krsti}u. Iz we-gove ordinacije izlaze troje: mati, otac i mlado devoj~e,wihova }erka. Bolna i prebolna. Po disawu i po ka-{qawu svako vidi da boluje od su{ice. ^ekali su dokrajwe nevoqe, pa su sad do{li lekaru, kad ve} pomo}inema... Moj kolega lekar im je prepisao neke lekove, {ta}e drugo, pa sad wih troje o tome govore, {ta }e i kakobi. U takvom razgovarawu i odo{e svojim putem...

Tek sam svr{io svoj posao kod kolege Krsti}a, slu-~ajno se na|oh kod gradske klanice. Kad tamo, ono troje,mati, otac i bolesna k}er. Uz put su, ka`u, sreli nekubabu, pa im ona re~e: Ma kakav lekar, kakvi bre bakra-~i!... Ja }u vam kazati pravi lek!

Pogodi{e se s babom i umesto u apoteku, evo ih naklanici.

Pa {ta vam re~e baba? pitam ih s tu`nom neve-ricom.

Tad }e glava porodice: Re~e nam, doktore Batute,da idemo na klanicu i ~ekamo da se zakoqe staro gove~e.Pa da ise~emo meso sa {est mesta, tamo gde meso malozaigrava, po komad, i komade tog mesa da na{a k}er guta.Bi}e sve ko rukom odneseno!

Gledam ih tu`no: veseli su, puni nade, u`urbani su. Na lekara su sasvim zaboravili!

27

KAD TREBA DOKTORA, TRA@E POPA, A KAD TREBA POPA, TRA@E DOKTORA

Razboli se nekom seqaku `ena. Kuda }e oni nego vra-~arama.

Kad mu vra~are ne pomogo{e, odvede je popu. Neka jojpopa o~ita molitvu i osve{ta maslo. Vaqda }e joj od to-ga boqe biti...

Ali ni to ne pomo`e. @eni pa sve gore. Nije vajde,hajd da je vodi jo{ i lekaru...

Kad je doktor pregledao bolesnicu, odmahnu glavom,pa }e nasamo doma}inu re}i:

A {to je, je li, nisi pre doveo? Kako si je do sada,je li, le~io?

Pa zna{, ti gospodine, na{e `ene! Kuvale joj tra-ve {to su joj babe davale... A vodio sam je i popu da jojmolitvu ~ita.

E, to ti, je li, brate moj, ne vaqa. Kad treba dokto-ra, vi tra`ite popa, a kad treba popa, vi, je li, brate, padovodite doktoru!

VODICA ZA ]ELAVE

Se}am se, nas dvojica slu`imo u apoteci kao prakti-kanti. Mladi smo, zdravi, jedri ko breskve, kosmati koje`evi. Gazda Andrija sedi u pobo~noj sobi, kao i obi~-no i oslu{kuje. Voli kriomice da ~uje i vidi sve {ta seu wegovoj apoteci zbiva.

Ulazi otmen gospodin i kupuje. Malo je }elav. Miopazimo wegovu }elu, pa mu nudimo i na{u izvanrednuvodicu protivu }elavosti. Kujemo je u sjajne zvezde. On

28

okleva gleda u na{e kosmate glave, odlu~uje se, ali nika-ko da se re{i.

^uje to i na{ gazda Andrija iz pobo~ne prostorije,pa }e nam prite}i u pomo}, ne bi li on kakvu mu{teri-ju li~no obrlatio. Hvali svoju vodicu kao siguran lek,a zaboravio je da je i sam u`asno }elav!

Stranac ga pogled kratko i o{tro, osmehnu pa }e tire}i: Da va{a vodica vredi, vi biste je jama~no prviupotrebili. Ne biste i{li tako }elavi ko sulundar...!

NE ZNAJU DOKTORI

Mati moja Marija prosta je ali razumna `ena. Nikadnije bolovala. A kad bi bila u nelagodi, pomagala se do-ma}im lekovima. Nije htela lekara, ~ak ni mene da slu{a!

U posledwe vreme zaboli je ne{to noga. Jedni vele:crveni vetar, te daj joj suvi cvet bo`ura, te ma`i kam-forom, te previ sali-sabor (crni kamen)! Drugi misle:nabira se pa vaqa ka{u privijati, da {to pre sazre... teona privijaj dan-i-no} neku toplu ka{icu... Tre}i save-tuju da zove baba-Mandu, slavnu bajalicu.

I to moja mati poslu{ala. Uradi sve kako je baba-Manda bajalica prepisala, ali zaman. Sve gore i gore.

I tako ti se mu~ila ciglo tri nedeqe. Nit {ta jede,nit da oka svede. Meni `ao, srce da mi pukne, ali nesmem lekara ni da joj spomenem!

Ma, onda se ipak re{ih. Nisam mogao da gledam kakose beskrajno mu~i.

Do sada ga nisam tra`ila, pa vala ne}u ni sada,pred smrt! odgovara mi mati Marija odlu~no.

Ali nije ti to smrt! Prosta smrt kod takvih muka! razla`em joj ja.

Zaman i zaman! Sve to zaman!

29

Kad sam ve} uvideo da je ne mogu nikako nagovoriti,pozovem lekara da ti ona i ne zna i silom je nateram damu poka`e svoju bolesnu nogu. Lekar, moj stari kolegaSubotin, prepi{e joj lek i ode. Ona mu se vi{e podsme-vala, nego verovala. Ali je ipak, narednih dana ~inilasve kako joj je on naredio. Vaqda meni za qubav...

Kad sutradan, a woj boqe! Prekosutra jo{ i boqe ... I doktor Subotin je redovno dolazio, u kontrolu,

trpeo wena prebacivawa i zadirkivawa, ali ga je slu-{ala. Noga sve boqe, te se na kraju smiri i izle~i. Akad mi se mati di`e iz posteqe i sama se sebi smejala:

Luda li sam bila, {to ga odmah ne pozvah, nego samse tri nedeqe patila! Ali smo, mi, taki, kao qudi pro-sti. Mi Srbi! Sve pla}amo skupqe i triput skupqe! Uh,daleko nas bilo!

^ARLAME

Sastalo se zlo i gore, da se malko dogovore!(Srpska narodna prire~ica)

Po{tanski dan. Do{la po{ta u sudnicu. ^itava ka-mara. Tu su ti raspisi, slu`bena pisma, karte, Srpskenovine, Tasin Policijski glasnik... Ne mo`e }ata da od-gu{i silnu po{tu. Do{la i naredba od kapetana za vata-we nekog odbeglog robija{a i za opravku drumova i mo-stova. Sreski ekonom nare|uje da se ~iste svra~ja gnezdana vo}kama. Sreski lekar tra`i izve{taj o {arlahu,ima li ga u selu, nabraja znake wegove pojave, upu}uje{ta da se preduzme protiv {irewa.

[ta imamo da preduzimamo!? Kome je detetu rekaoBog da }e da mawka, ono mawka i gotovo, a kome li nije,

30

mogu da do|u sto ~arlaka, ono }e da `ivi! ka`e pred-sednik ubedqivo.

Ne znam... U mojoj mali za sada, bogu fala, nema ni-{ta, a posle ko zna mrdnu ramenima kmet.

I da ga pa ima, babe {vrqaju po selu, ali nikom nekazuju od ~ega boluju deca re~e }ata.

Ma da mi wih pozovemo! predlo`i predsednik. Em da se razberemo ima li ~arlaka po selu, em da impro~itamo ovu naredbu doktorovu.

Da ih pozovemo! odobri{e kmetovi.

I pozva{e babe.Prva do|e baba-Magda. Ma se nakostre{ila na pred-

sednika jo{ s vrata. Zatim do|e baba-Stanija i izbe~ise na baba-Magdu kao na ~umu. Pa sede podaqe od we. Kaddo|e baba-Smiqana pa vide ove dve, htede da natragustukne, ali joj predsednik naredi da ne mrda. Do|o{e iostale babe Stana, Ubavka, Roka, Mitra, Ravijojla,Mirjana, Goluba, Angelija.... Sve se napu}ile jedna nadrugu, pa samo duvaju...

Slu{ajte ovamo! okrenu se }ata babama. Zvalismo vas da vam pro~itamo jednu va`nu naredbu! U okoli-ni, svuda oko na{eg sela, pojavio se {arlah!

A {ta je to ~arlak? graknu{e babe. Pa zar vi vidarice a mi da vam govorimo {ta je

{arlah!? To je jedna de~ija bolest, od koje se deca osipa-ju!

To su male kraste! re~e baba Magda. Toga ima poselu.

I o}e da se ospe u de~joj gu{i od toga! priska~e}ata.

To ti je gu{oboqa! re~e Stanija. I toga ima poselu. A ~arlah ne znamo ti {ta vi je to, niti ga po seluima!

Le-po! ... [ta vi znate da u~inite pa da ta bolest ine stigne u na{e selo!? pita }ata.

31

To je bar lako, ni{ta lak{e od toga! Ali {ta ja daradim, kad vi niste umeli!? re~e baba-Magda i preklo-pi }udqivo o~i.

[ta to nismo umeli? [to ste zvali ovolike babe? Pa da ka`ete sve {ta koja zna, da bismo lak{e od-

bili opasnost od na{eg sela! Bo`e me sa~uvaj! Ne kazujem ja nikome {to znam!

napu}i se baba-Labuda. A {ta ti veli{, baba Mitro? ukqu~i se predsed-

nik. Da je ~uma, ja bih znala {ta bih vam kazala, ali za

tu ~arlamu, nije mi u znawu... Ja bih kazala da zaoremo selo! re~e baba-Roka.

^uma ne sme da u|e u zaorano selo! Ne}e smeti ni ta ~ar-lama!

Ja bih posolila pepelom celo selo, pa koja `ivinapreko no}i ostavi trag, da se zakoqe za kurban! prido-da baba-Radojka.

Ja bih iskadila selo crnim tamjanom iz namasti-ra! kaza baba-Ubavka.

Samo da ja sa~inim stvar oko neznanog groba, paako pri|e ta bolest u na{e selo, a vi me taki ubijte! ukqu~i se i baba-Sin|a.

Da li u selu ima ~arlaka, ne znam, a da ima ~arla-me, to je sigurno! ... To ste vi! re~e predsednik.

Sastalo se zlo i gore da se malo razgovore! doda-de i }ata.

Babe se buri{e i naburi{e i iza|o{e gun|aju}isvaka za sebe... Samo baba-Magda ostade.

A {ta ti misli{, baba-Magdo, {ta da ~inimo? pita je sad predsednik ozbiqno.

Evo {ta }u ja da ti ka`em... uti{a glasom Magda. Uvek se predska`e unapred, kad }e neka morija da do|eu selo. Jal biva troparewe po tavanima, jal lave` pse-

32

tova po selu ... a ja znam da otpravim tu moriju od na{egka drugom selu!...

Dobro, ti sad gledaj, pa ~ini ono {to zna{! ot-prati je predsednik do vrata.

I doista! Baba-Magda se svojski zauzela protiv {ar-laha, te deca nisu umirala od wega ... po desetoro ilipetnaestoro dnevno, kao {to svet umire od ~ume i kole-re, nego po jedno, po dvoje, a najvi{e troje.

O [TETNOSTI KUPAWA

Uop{te na{ narod smatra da je {tetno kupati se. Aja, Batut, opet cenim da otuda dolaze mnoge bolesti u na-rodu. Recimo, glavu izmivaju re|e mu{ki nego `enske.@enske se izmiju bar jednom mese~no, a za mu{ke (osobi-to starije) mogu re}i da se u celoj godini izmiju po triili ~etiri puta i to obi~no pred pri~est, pred velikepraznike i posle retkih {i{awa. Glava se pere vodom,sapunom i jajetom. @ene se izmivaju same, a mu{ke i de-cu izmivaju opet one. Izmivaju se svagda iza ku}e, na ne-kom sklonitom mestu, koje se ne gazi.

Iz svog detiwstva se}am se kako me je majka Marijaizmivala. Ugreje vodu u bakra~u. Pipne prstom jali lak-tom da li je voda gotova, uzme bakra~ s vodom, vrg, jaje isapun, pa me odvede iza na{e ku}e. Svu~e mi ko{uqu, op-kora~i me kracima, sipa mi vodu na glavu i tare me sapu-nom, pa mi posle o glavu razbije jaje i opet tare glavu ru-kama. ^esto pri tome sipa vrgom ~istu vodu preko mojeglave, a ispere me ladnom vodom, pri ~emu se ja otimami stresam i vi{e nego mi je neprijatno. Kad zavr{i, pu-sti me ispod svojih kraka, uz re~i: Hajd sad, beri loj,pa se goj!

33

KAKO JE SVE[TENIK POSTAO ^UVEN

Bio je sve{tenik Miloje u jednom selu i mirno je ot-pravqao svoju sve{teni~ku du`nost. Ali ne potrajamnogo, a wega ista~e jedan skroz neobi~an slu~aj, kao ve-{tog vra~a i ~udotvorca prvog reda.

Jedared do|e k wemu jedna seqanka iz parohije mu. Ja-da mu se da joj doma}e magare nikako ne}e u {talu. Te gamoli da joj u nevoqi pomogne.

Pop Miloje se na|e u ~udu. Kako da joj pomogne? [tada joj savetuje? Ne zna ni puta ni na~ina. Pa tek da jeskine s vrata, re}i }e joj:

Idi ti samo svojoj ku}i, a ja }u u~initi sve {to bu-de potrebno...

Seqanka po|e... I gle ~uda! Weno uporno tvrdoglavomagare vratilo se u {talu i zadovoqno ~upka seno okojasala.

Ni{ta drugo nego je pop Miloje na toliku daqinuna svoj na~in savladao upornost magareta! Pa zar to ni-je pravi pravcati ~udotvorac!?

Ubrzo se taj slu~aj razglasio najpre po selu, pa ondai po celom srezu i daqe. Na{ je svet dolazio popu usvim nevoqama radi saveta i pomo}i, a naro~ito u bole-sti. I tako je pop Miloje postao ~uven i vra~ i lekar!

DADOSMO I CRNO ISPOD NOKTA, PA NI WEMU NI MENI VAJDE

[to daqe, to boqe, pri~ao mi ~i~a-Ranko. Ne-}u ti ja na{oj Magdi u Magdo{evcu, nego potegao ~ak ga-taru Ne|eqku u Sukrvicu. Uz put sretnem Stevana iz

34

Sukrvice pa }u ga zapitati: Ama, Boga ti, Stevane, jeli Ne|a kod ku}e?

Jeste, Ran~ilo, odgovori mi Stevan. A {to }eti ona la{~ina i li{~ina? pita me sretni Stevan.

Nevoqa, moj brate! ... Dete mi je slabozdravo! tu-`im mu se ja.

Vrati se, ma ako }e{ mene poslu{ati! savetuje meStevan. Moja ku}a je taman uz wegovu, znam ga dobro...Znam ga ko zlu paru! Ne zna ti taj ni{ta pod zvezdom, koni brav!

Ja ti malo za}utah, pa }u onda wega upitati: A gde }e{ ti? Je li ja...? Po{ao sam, Ran~ilo, kako da ti ka`em...

pa dobro, ko i ti. Zna{ onu Magdu, gataru u Magdo{ev-cu?

Ma kako je ne bi znao, pa nema pu{komet od moje ku-}e do wene. Zar i ti ide{ Magdi?

Ja, bogme, ba{ woj! Ne, ne dao ti Bog! Vrati se, brate moj, natrag! Ne

zna ti ta ni{ta... Samo vara svet! odvra}am ja Stevana.Ali jok! Sve uzaman! Rastadosmo se. Niti poslu{ah jaStevana, niti on pa mene. Ja odoh wegovom susedu Nedeq-ku, a on na{oj Magdi... Dadosmo im i crno ispod nokta,pa niti bi vajde wemu, niti meni. Vratismo se obojicaprevareni! Ali, tako ti je to kod nas! Te{ko nama doksmo takvi! Ne znamo, vala, tu|e re~i poslu{ati.

JA TAKVE BOLESNIKE[AQEM U LUDNICU

O slavnom nema~kom hirurgu Tomasu Langenbekupri~a se da je nemilostivo gonio babe-lekarice i na-

35

drilekare. Nije hteo ni da primi bolesnika, a bi pretoga ovaj i{ao nadrilekaricama ili nadrilekarima.

U doba najve}e Langenbekove slave, pedesetih godi-na XIX veka, pro~uo se kao samouk vidar neki Hrabal,prost seqak iz Pardubica u ^e{koj. K wemu je i{ao bo-lestan svet kao na ]abu. I to ne samo bezazleni i lako-verni, niti samo prostaci i sirotiwa, nego i varo{kibogata{i i gilda{ki prvaci.

Me|u Hrabalovim bolesnicima bila je u to doba imlada }erka jednog bogatog bankara iz Be~a. Le~ila sekod wega puna tri meseca, pa kada je videla da joj on ni-{ta ne poma`e, odlu~i se da ode u Berlin i da zatra`ilekarskog saveta od slavnog profesora Tomasa Langen-beka.

Iza|e pred wega i ispri~a mu svoju istoriju i isto-riju svoje bolesti. Nije pre}utala ni to da ju je tri me-seca i vidar Hrabal le~io. Langenbek se nasmeja, pa }ebolesnici re}i:

Bolesnike koji od tog ~oveka meni dolaze, ne le-~im ja sam, nego ih upu}ujem mojim kolegama iz drugestruke, lekarima za du{evne bolesti!

I to be{e sve {to je od wega ~ula. Badava je bankar molio i novac nudio... Tomas Lan-

genbek tu bolesnicu vi{e primio nije!

36

III

KAD I KAKO RADE ILI

IZ NADRILEKARSKIH REDOVA

37

38

Ide majka, da mu tra`i leka;Tra`i babe, da ugqevqe gase,Da bi wemu bile na pomo}i!

(Srpska narodna pesma)

MNOGO JE NADRILEKARA!

^esto sam pisao o nadrilekarima. To sam ~inio dabi im se ikako stalo na put. Sva moja muka tokom godinabila je zaludna. Pa ipak pi{em i daqe...

Se}am se tako nekakvog Nik{i}anina i wegovih ze-lenih pilula, pa \or|a papuxije, koji je po Beogradu le-~io najznamenitije porodice, posebno od gospodskihbolesti. Neki su {arlatani le~ili i poslanike u Na-rodnoj skup{tini!

U redu tih nadrilekara posebno se proslavio pisacStvarnog narodnog u~iteqa, Vasa Pelagi}. Taj ima do-sta pristalica, a ima}e, kakvi su Srbi, i za sto godina.Taj je, recimo, kao univerzalan lek preporu~ivao vru}ukravqu balegu! Po Vasi Pelagi}u, kravqu balegu trebavi{ekratno na dan uzimati!

I ovo je primqeno u na{em narodu s posebnim dopa-dawem!

Oj, joj!U obli`wem okrugu grada Ni{a, pro~uo se nedavno

doktor Paja Alosija. Taj vam je, ~udesna, ispolin-zver-

39

ka, po svuda pri~ala da posebno uspe{no le~i od difte-rije. Ovaj prirodni doktor je bio seqak, a u vojsci jeigrom slu~aja radio kao pomo}ni bolni~ar. Vrativ{ise u selo posle odslu`enog roka, po~e taj da le~i.

Imao je, ma ne}ete mi verovati, od svih mogu}ihsredstava samo jedan drveni {iqak, kojim je gurakao pogu{i bolesnikovoj, i komad paklenog kamena. Ni jednoni drugo nije ti taj prao, ni ~istio. I za difteriju i zaobi~ne krajnike bi brqao tim {iqkom i tim istim la-pisom! Time je, naravno, prenosio zarazu, ali doka`i toti stoci bez repa!

Kad bi video da bolesnik ima difteriju, ovako jedoktor Alosija dijagnozirao: Ja sam u~inio sve da tipomognem, ali si, brate, dockan, do{ao. Da si samo maloranije zakuco, kam lepe sre}e!

A kad bi video da su u pitawu samo zapaqeni krajni-ci, govorio bi: Sre}a da si na vreme do{ao kod mene,ina~e ti je smrt bila sigurna!

Ma ove varalice i hijene ni pojava seruma nije obu-zdala! I daqe su lakovernike na obmane papowili. Aslepo poverewe je skupo pla}ano `ivotom male dece!

Wegov kolega iz istog kraja zove se doktor Jon. Ion je svu struku pocrpao u vojci, u bolni~koj slu`bi.Doktor Jon ti le~i od svega i to opet sali-saborom i pa-klenim kamenom. Kad priroda pomogne bolesnicima, on-da je spasilac doktor Jon, a kad bolesnik mawka, doktorJon sle`e ramenima: Kasno ste ga, braco, doveli. Biosam sasvema nemo}an!

U samom Ni{u `ivi vra~ ^ermak koji pati od gran-domanije, ali mu to ne smeta da pilulicama le~i mno-gobrojnu klijentelu. U Ni{u mu dru{tvo pravi gomilababa, vra~ara, prisklonica, gatara, kermi i kermudija,krvara, kartara, kanasta{a i drugih varalica... Neki odovih i gravidne `ene kuka~em poba~uju. Mnoga ti je to

40

`ena platila glavom, a deca joj ostala sirotani, na go-loj ulici!

Posebno sam bio kivan na baba-Roku! Sam sveti znakolikim je mladim `enama ova smrsila konce. Pri po-ba~ajima, na {trokavom wenom astalu, gde bi nedeqomklala kokice ili patke, od ponedeqka je raskla}ivalanesretne trudnice. Se}am se jedared je ja i dr Krsti} su-kobimo na ni{koj pijaci kod Tvr|ave. Gde si, Batute! zamahnu rukom i udari me po ramenu. Mladog dr Krsti}ato razquti i umalo joj ne uzvrati {amarom. Ali ona }e,podsme{qivo: A vas kolega moje o~i nikad nisu vide-le! Sklawajte mi se s puta! i {tuknu kartara obalomNi{ave, nestade kao kad komarac odleti. Mislio samnekad no}u, pred san, kakvo bi dobro u~inio bilo ko daje tu gaduru, aborterku ubio pre trideset godina! Kakavbi sevap na{em narodu po~inio. Ali niko nije!... Na`a-lost!

Eh, Srbi, Srbi!

LE^I SIMPATIJOM

Be{e nekad obu}ar taj Koprivica. Slab radenik, ni-kakav ustalac, skoro mutavac. Zanat ga nije hranio.Ostavi se {ila, kalupa i }iri{a pa ode u mehanxije.

Ali, da mu je jo{ zarade! Ne{to oko ~ega se ne}e mo-rati mu~iti! I dade mu se prilika, a evo i kako!

Imao je tasta, kmeta u mestu. I taj je bio od onih ko-ji vole hleba bez motike. Taj je uz kmetstvo le~io qudesimpatijom. Lepe je novce wom zara|ivao. Da prihodostane u porodici, starac neposredno pred smrt pokazasvoju ve{tinu zetu. Da Koprivica posao nastavi...

41

I od to doba je biv{i obu}ar dr`ao mehanu i le~io...Ali ne cele godine, samo u ono doba kada je u prirodi sve`ivo i veselo. U doba kad sve klija i tera klicu od pro-le}a pa do rane jeseni. Pa i to samo kad je u{tap!

Svetu se ba{ to svi|alo, pa mu je tako i dolazio. Sasvih strana! Za ono nekoliko dana u{tapa, slegne ti sekod wega svakog meseca na stotine bolesnika. A kad do-|e Veliki petak, dan kad wegov na~in le~ewa ima najvi-{e uspeha, svetina toliko navali da se on prosto ni od-braniti ne mo`e. Dnevno primi po dve stotine! Le~isve bolesti, a posebno: englesku bolest kod dece, sevoti-nu, kostoboqu, uloge, okoboqu, bogiwe, pri{teve, vene-rije, jari~, razli~ite kile, qutu goluba~ku groznicu...

Bolesnik pred ovog doktora iza|e skinut. Ovaj ganajpre usmeno ispita, pregleda ga spoqa, zapi{e mu kaoime na par~etu hartije, pa onda po~ne nerazumqive re-~i mumlati, kao da basmom baje. Iz tog nerazgovetnogmumlawa nazru se samo povremeno re~i: Vo imja oca isina i svjatog duha... Kad to okon~ava, ponovi to po tri-put, trqaju}i bolesnika po celom telu ili niz pobiqetrtice. Tim je bolesnik kod wega svr{io i on ga, s naj-boqim nadama, po{aqe ku}e...

Ali on sam jo{ tu nije gotov. Sad tek dovr{uje svo-je le~ewe! Pokupi sve papiri}e, odnese ih pre sunca u{umu, izbu{i u stablima potreban broj rupa, u}u{ka uwih papirne savijutke i gromuqe i zatisne otvor takoda se skoro i izvaditi ne mogu. Tu }e ih, ka`e, prihva-titi `ivotvoran sok drveta, i to }e dodatno pozitiv-no uticati na bolesnike. Okrepi}e se, o`ive}e, ozdra-vi}e. I za sve to ovaj vidar ne i{te nikakve nagrade.Primi}e istina, ako mu se dadne, ali ti Koprivica niod najve}eg bogata{a ba{ ni{ta ne tra`i.

Svet na{ to zna i posebno ceni, pa ba{ zato obila-tu nagradu daje. (Dosta, u tim redovima i ~ekawima i sa-ma Koprivi~ina mehana zaradi.)

42

Boqe mu je nego da krpi stare cipele! I te kako bo-qe!

A kako li je wegovim bolesnicima?Ko to da zna? Ko da se o tome jo{ raspituje?

CIGANKA DUZA

Ciganka Duza ve{ta je od uroka. Ona baje i mumlabasmu:

Urok na prag, uro~ica pod prag. Urok se rasturi,uro~ica se razbi. Nek se rasturi kao na putni prah,kao pleva na gumnu, kao po planini dah. Lako, kao lakopero, ~isto kao ~isto srebro, blago kao blago mleko.Nek preboli{, pa nek zaspi{ kao jagwe u zelenoj travi,kao dete na Duzinom krilu...

I -Huuu-uuuuj! tu Ciganka Duza zevne pa tri pu-ta, hukne ti na bolesnika. I nastavi:

Ne se~em glavu, no se~em boqavinu, sekwavinu, gor-wavinu. Nemoj da boli{, nemoj da gori{, nemoj da seva{.Tu ti mesto nije (tri put ponavqa), Duza ti to snije(tri puta ponavqa)... Da ide{ u duboku vodu, u visoku go-ru, gde petao ne peva, gde ker ne laje, gde sekira ne se~e, gdese ma~e ne maci, gde jezero ne oti~e, gde se jablan su{i, gdese rana ne razmi~e... I sve tako tri puta po devet puta...

KRAVA TI BUDI ZDRAVA!

Ovo sam ~uo od veselog Ra{ka bolni~ara: Ne znate vi, doktore Batute, {ta je skoro sa mnom

bilo! Do|em jedne ve~eri iz mahale, sav pokisao, kad mi

43

`ena po~ne kazivati kako joj je iz sela dolazila kuma-Jara, pa me po sto puta pozdravila i zaklela kumstvom ide~icom, da joj zapi{em zapis, jer je noga jako boli. Ja se,doktore, na|em u ~udu, znate me bar vi! Kakav zapis! Go-vorim joj: Odbij se bre od mene, `eno, ne zavrzuj svetoko mene. Ti zna{ najboqe da ja to ne ~inim, nisam ti javra~! Bolni~ar sam kod doktora Batuta! Grehota ti jevarati svet bezazleni!

Ali, jok, sve uzalud! Svakom lak{e doka`e{ no svo-joj vlastitoj `eni. Kad ta uvrti u svoju glavu! Ja svoje,ona svoje, ja svoje ona troje! Ja odbi, ona navaquj!

Ta ti kumi samo zapi{i, pa napi{i! [ta ti je pa tote{ko! Zakliwe te i kumstvom i decom, hej, ~ove~e! na-vaquje moja `ena.

U jedared vidim da nemam kuda. Uzmak mi odse~en!Moram napisati. Uzeh komadi} papira pa se prisetihkako je pokojni pop Nikolaj zapisao jednoj Turkiwi zabolesnu kravu: Krava budi zdrava, ako ne}e{, a ti kre-paj! Te ti ja sro~ih i napisah na onoj hartijici: KumaMara, neka bude zdrava! Ako ne}e, i}i }e pod cve}e! tetaj smotuqak dadnem svojoj dosadnoj `eni.

Kad ne pro|e, doktore Batute, ni mesec dana, a evoti kuma-Mare, s belom poga~om i crnim pletenim ~ara-pama. Jo{ sa sobnih vrata povika:

Bog ti dao i platio, Ra{ko, ti mene, kume na{, iz-le~i! ^im sam onaj tvoj zapis dobila, ko da je Bog bolestrukom odneo. Bog ti platio!... Bog pa ti, kume ... i onajtvoj zapis!

Doktore Batute, bi mi mrsko, kad ~uh sva ta blagosi-qawa. Re{im da joj sve otkrijem i predo~im, pa joj rek-nem kako sam i za{to postupio. I uop{te sve joj razot-krijem. Ona me je gledala zapaweno, bez da veruje. A ujednom ~asu i ako poverova, nije pokazala da se quti ilida se stidi. Samo re~e:

Bog zar naredio, pa ja i ozdravila!

44

^IKABRANA, LEKAR ZA TRBUHE

Opet }e veseli Ra{ko bolni~ar:A {to se trbuha ti~e, doktore Batute, tu vam je ~i-

ka-Brana pravi majstor. Protre te i obaje pa si zdravko vrbov prut. Dvadeset godina ti on ~uva seoske sviwei le~i trbuhe te se ~udo jedno izve{tio. Ako je ba{ opa-sna struna, onda me}e lonac na trbuh i to za jutra, dokni{ta nisi okusio. Zapali malo ku~ine i metne u ze-mqani lonac, pa kad ku~ina po~ne goreti, onda poklopina goli trbuh, a ona para iz lonca uvu~e sav trbuh unu-tra! Neko pride jo{ mora stajati sa spremqenim {ta-pom ili sa oklagijom. Ako bi se dogodilo opasno uvla-~ewe stomaka, da onaj lonac taman razbije {tapom. Iloklagijom.

Kome ~ika-Brana ne pomogne, ni sto doktora ni stoapoteka ne}e mu vi{e pomo}i! A ni ~ika-Brani se nepla}a Bog zna {ta. Tek koji sekser za rakiju mu~enicu ikoji snop ogrizine za wegovog starog magarca Brskana.

TRI[A BERBERIN

Slu{ajte dr Batuta:Malte ne svi na{i berberi znaju da le~e. Ali te{ko

da ima takvog majstora kakav je Tri{a, beberin u Nego-tinu. Iako je postariji, jo{ uvek prati nauku. Kao daje izleteo iz Igwatovi}evog romana, o majstorima sta-rih vremena. Niko ti kao Tri{a ne}e izvaditi okrwenizub, niko ti tako ve{to ne}e previti presnu ranu ili teizle~iti od gospodske bolesti, od venerije. Zato mu jeberbernica u varo{i vazda puna. A pazarnim danom,slegne se kod wega i masa seqaka iz okoline Negotina.Od jutra do mraka ni majstor-Tri{a ni wegovi momci

45

prosto ne di`u glave. Pa jo{ kad s prole}a u Tri{inojberbernici po~ne sezona pu{tawa krvi ...! Mnogi }e bo-lesnik pre oti}i Tri{i nego bilo kom lekaru.

Pogledajte mu samo, na tren, radwu! Sve je tu prepu-no od staklenih sudova, krupnih i sitnih, od gatalinki,pijavica i cevki od trske, pomo}u kojih od pijavice krvna krajniku pu{ta. Tu, u staklenom orman~etu, ti je pu-no mirisa, pomada, sapuna, vodica za mlade`e, brkomaza,kosoboja, caparike, patine za kosu, ~etkica i ~etaka, no-`i}a za `uqeve, kle{ta i kqu~eva za va|ewe zuba, ma-{ica za ve{ti~are, pa kupica, pa ~a{ica i ro`i}a zava|ewe krvi, tu su i ~ereci i ne{teri za otvarawe te-lesnih `ila... ^itav instrumentarijum!

Ima majstor-Tri{a vi{e sprava i aparata nego le-kar. Tu su ti razni no`i}i, ka{i~ice, bockala, pra}keza obolele mo{we, utege za kile i kilave, pojasevi zakuqe, {pricevi u svim sortama, povezi i udlage ({ine).A tu su i kateteri i bu`iri, gaze i vate, kalikoi i mu-{eme... Na svakom sudu stoji i latinski naslov, ima tu ifrancuskih specijaliteta i `enskih pomagala i pari-skih prezervativa... Stoji ti na majstor-Tri{inoj poli-ci i beli smuk dvometra{ u {piritusu, kao nekakavapotekarski simbol, {to li?!

A i pravo je dakle da majstor-Tri{a tako lepo radi.Kad mo`e onaj prostak i arhineznalica @ika travar dasvog celog veka travurinama i oglasima davi svet, upr-kos svim doktorima, policiji i sudovima ... {to ne bimogao u~eni i instrumentalizovani berberin Tri{a?!

46

VALETOVO SE]AWE

Se}am se, moj Batute, bio sam de~arcem. Rahitis mepoduzeo, ribqeg uqa sam se nagutao. A tek stomak, kata-strofa, Batute. Mal-malo, tek {to sam potr~ao za lop-tom, strunim se. Ni da jedem, ni da pojem, muka mi na nosizlazi. Moja mati Mileva te ovo te ono, te varja~u podjastuk, te no` na garni{nu, te prepeli~ji dvojak za do-ru~ak ali sve to nikako!

Tek jednom od neke Vere Piro}anke ~uje za vidarkuiz Gorweg Grada. Zvala se Hekuba, moj Batute!

Uputimo se mi pe{ice s kraja na kraj Pan~eva, izVojlovice u Gorwi grad, blizu slavne kafane Patka.Presmaukao sam dok smo dope{a~ili u blizinu Patke.Zapamtio sam samo da je na raskr{}u visio zar|ali ras-peti na krst, okolo tog krsta ogradica od crnih {ip-ki, a izme|u se probijaju plave perunike, kao jezici ne-kog ~uda.

Na|osmo ku}icu, svu u crnozelenom br{qanu, malonapuklu, malo nagnutu. U prozoru sedi krupna zelenama~ka i merka nas filozofski prezrivo.

U|osmo u dvori{te, kad ono sva sila ma~aka. I cr-nih i belih, i {arenih, dvobojki i trobojki. Matorihma~kova bez u{iju i s odse~enim repovima, i sitnih ma-~i}a, koji se vaqakaju po ciglosanom dvori{tu i pesku,kraj br{qanovog zida.

Pojavi se Hekuba, da se smrznem od straha, prava ve-{tica iza{la iz slikovnice o Ivici i Marici. Nos jojonoliko-ovoliki, na vrhu nosa bradavica i dve sive dla-ke iz we iznikle. O~i usitnile, qubi~asti podo~waci,zenice zrnce maka. U crnini je, s plavom, neonski pla-vom maramom. Vidim da i ne slu{a re~i moje matere Mi-leve, samo pru`a grdobnu ruku. Mati joj stavi novac,onoliko koliko je Vera Piro}anka rekla da ko{ta.

U|osmo u ku}u, skido{e me u tren oka wih dve dopo-la, polego{e na nekakav crni ko`uh. Hladno mi, Batute,

47

i spoqa i u du{i. Gledam naprsle zidove, nekakve starepolice, pune sudi}a, retortica, butirki, sve`weva su-vih travki, mesinganih {iqkova...

Evo ti Hekube, u ruci nosi praznu teglu od litre.Mutnoliku. Stavi mi na trbuh sve}u, za`ga je, pa na wunadnese i pritisnu jako teglu. Sve}a se zadimi, osetihkako mi ne{to ubrzo prosto ~upa stomak! Hladan me, le-deni znoj, Batute, obli! Majka mi bri{e ~elo, stegaosam zube, ni re~ da bih mogao progovoriti. @murim, kadotvorim o~i, crni ma~ak se popeo na Hekubin sto i izwenog tawira lap}e hleb potopqen u mleku.

Sve}a se zgasi, Hekuba cimnu teglom prema mom srcui odahnu.

Eto! re~e gotov je zaprtak!Meni sve to zlokobno zazvu~a. Ali moja majka vi-

dim nasmejana. Izgovara re~i zahvalnice koje jedva darazumem. Presamitila se od miqa...

Ako se ovo ponovi, sama mu teglu isto ovako stavina sve}u i ovako cimni! Razumela?

Moja majka nasmejana klima glavom.Posle, u povratku, svratimo u poslati~arnicu kod

starog Popovi}a. Pojedemo po {ampitu. Meni se smu~i,na ulici se ispovra}am, Batute, kao nikad u `ivotu.Ali od tada, vi{e nikad ve}ih problema sa stomakomimao nisam!

HOXA SALIH

Poslu{ajte dr Valeta:

Potpuno gotov, sa odjelom, hoxa Salih nije propu-{tao da preko ramena obesi ove}u ukusno sa{ivenuamajliju od crne ~ohe. Iz we su vazda izvirivale tri

48

stare, ~a|ave kwige turske i nekoliko listova ~istehartije. Za pas bi zadenuo starinski divit od tu~a, pre-pun kalema i mure}efa, {to ga je sam hoxa pravio od lu-~eva ugqena, karaboje, tuzrufa i zamka.

Tako opremqen, moj doktore, kretao bi hoxa u ~ar-{iju, pozdravqaju}i po turski sve ~ar{ilije, bez razli-ke na veru. Naravno svi su mu otpozdravqali. Starijebabe i `ene bi ustajale ispred wega na noge, jer je bio iqubimac `enskog sveta na sve ~etir strane.

Efendija, efendija, zahmet ti je, zaustavila bi gakakva baba sred ~ar{ije, hvataju}i ga za xubu.

[to ti je, nevjesto? zaustavqaju}i se pitao bi ho-xa Salih, koji je svako `ensko nevjestom zvao.

Aman, ne{to mi se razbolelo unu~e, pa se bojim daga nije ko ureko. Molim te da mi zapi{e{ ... veli tibaba, a sva se uvila i igra se sa onim krajem hoxine xu-be, ne pu{taju}i ga iz ruku.

Hoxa Salih odmah se prihvati za amajliju, potegnejednu kwigu, doktore Batute, i natakav{i nao~are, gle-da u wu.

A je li odavno hasta? pita on ozbiqno i hladnokao da je doktor.

Nema ni tri dana! A ne zna gdi ga boli? Boli ga, dobri hoxa, vas `ivot! Hoxa uzdahne i ne di`u}i o~iju s kwige po~ne da vr-

ti glavom. Vidi{, nagazio je na {ejtansku ve~eru! ve-li. Kako ste ga pustili!? Moglo je dete i glavom pla-titi!

I pru`aju}i babi da mu ona dr`i kwigu, odmah otva-ra divit i vadi kaleme i hartiju. Zatim pristupi naj-bli`em zidu, prisloni desnu nogu na wega i onako na ko-lenu napi{e dva-tri turska zapisa.

Jedan zapis da metnete detetu pod glavu, kada spava veli jedan mu u{ite u ko{uqu, a jedan potopite u vo-du, pa tu vodu neka pije!

49

Naplativ{i od babe cvancik, hoxa kre}e daqe niz~ar{iju i opet se zaustavqa. Bilo je jutara kada su ga za-ustavqali na svakom petom koraku, te bi mu se, katkada,prsti zgr~ili od velikog pisawa.

Ako je nekome, doktore Batute, bolesna krava ilikow ili ma kakvo drugo `ivin~e, pa i zec, ako devojkazavoli momka, ako je `eni mu` krenuo po r|avom putu hoxa Salih je morao zapisivati i svako ga je hvalio kaopravog ~udotvorca.

Bakali su ~astili hoxu kafom ili duvanom, pa i so-munom, da bi on zaseo u wihovim du}anima i da mu tu bu-de kao kancelarija. Jer seqaci do|u po zapis, pa biva,~esto, i ne{to pazare u du}anu.

Najvi{e posla hoxa Salih je ipak imao kod ku}e, kadbi se uve~e vratio iz ~ar{ije. Tu su ga ~ekali svi kojinisu hoxu smeli javno hvatati. Najvi{e tu bi mladih, de-vojaka i `ena i po neki momak.

Wima je Hoxa Salih zapisivao na avliji. Natera ihda sednu kraj potoka, po travici, izuje postule i potopistopala u vodu. Divit kraj wega, hartija mu na kolenu, pase gledaju}i po svima, priprema za zapis.

[ta tebi fali, nevjesto? pita ti prvu devojku dosebe i gricka kalem i ~isti pero o dimlije. A devojka serumeni, stidi, ~upka travu oko sebe, baca je u potok.

Da te nije ko opsihirio? Devojka sle`e ramenima, gleda u stranu, gde se, ne

stide}i se nimalo, hoxin omiqeni vrabac igra sa svojomvrabuqom.

Hm, pa ti jezika nema{! veli hoxa, pa i on gledau vrapce i |avoliko se sme{ka: A ja znam da si opsihi-rena. Jedno mom~e bacilo oko na te, sevdisalo te, pa muod sevdaha uzraslo srce ko somun i ho}e da mu isko~i!

Ah! uzdahne ti, doktore, devojka da se jedva ~uje,pa se okre}e i piqi u bradavicu na hoxinom levom obra-zu i samo slu{a.

50

I to te mom~e opsihirilo, pa si sad i ti po~ela da}ederi{ za wim, a srce u tebe maltene ko somun~i}!

I hoxa Salih bezbeli ra{iri par~e hartije na kole-nu, a kalemom mahne po vazduhu: Sad {to }e{? pita ja li da ti zapi{em da ti pro|e sevdah u srcu, ja li vo-li{ da ti dam zapis da ono mom~e jo{ primami{ sebi?

Devojka se snebiva, poklopi rukama lice i ne `ele-}i da drugi ~uju, primi~e glavicu do samog hoxinog uva,te {apu}e: Da ... da ga jo{ vi{e primamim...

Hoxa Salih se osmehne tada, namigne na drugu `en-skadiju pa pi{e zapis koji ve} treba.

Za po sahata zapi{e hoxa Salih nekoliko takvih za-pisa i svaka mu{terija ode potpuno zadovoqna, ostaviv-{i u travi pored divota, cvancik.

I tek kad ostane sam, hoxa zadovoqno prebroji cvan-cike, premeri na dlanu i prebroji jo{ jedared, pak ihnosi sebi u sobu i tura u stari, zar|ali }emer.

Tako je to, moj doktore Batute, teklo svaki bogovet-ni dan.

RECEPTI DOKTORA JONA

Govori doktor Batut:Na{ je svet dosta naivan i lakoverqiv. Me|u nadri-

lekarima predwa~e razne babe, koje su ve{tinu nasledi-le jo{ iz turskih doba, kada po selima nije ni bilo le-kara. One obi~no le~e korewem i travama.

Pre nekoliko meseci sam u jednoj vizitaciji otkriokod jedne babe, Srebrenka su je zvali, 55 zave`qaja, me-|u kojima su preovladavale vra~arije, razni delovi odkrila slepog mi{a, strapnik, nekakve petqe i om~icesli~ne onima na razbojskom brdilu, puno drangulija,ze~ji repi}i i {apice, suve p~ele, osu{eno {umsko de-

51

te... Mnoga takva baba, kako i doktor Jon, recimo, zna iza |avolovu ne~isto}u, za ustube~ ili krv od devetorobra}e. Zna, kao i doktor Jon, za salisabor, afijon, za si-jaset drugih turskih re~i, uz pra{ak crven ili beo...

Drugu vrstu narodnih samozvanih lekara, nadrile-kara, predstavqaju islu`eni militarni bolni~ari, ko-ji su za slu`be bili poslu{ni i vredni, pa su izu~ili daperu rane, da prave zavoje. Oni kasnije u svom selu ogla-se sebe za doktore, i kao nadaleko ~uveni doktor Jon po-stignu strahovitu slavu u prostom narodu. Ali i prekowega. Ti ti pi{u ~ak i recepte, koje u apoteci nesave-sni apotekari primaju...!

Evo nekoliko recepata, koje sam skupio kad se hapsi-lo doktora Jona, mada je u apsi ostao tek tri dana, paopet produ`io po starom.

Na jednom receptu stoji: Jod kalija u slabu dozu za 3. din. 3 kapike na dan.Doktor Jon.Na drugom je napisano:1 staklo kapqice Atropin, naplati {tozna{, 1 kakain (jama~no kokain!), isto tako na-plati 1 {pric duplo.

Sve ovo u vidu recepata.Imam oko 20 recepata doktora Jona i nekakvog Ubli

\or|a.

Evo jo{ jednog od doktora Jona:Kariolak (jama~no misli se na: kali hlorikum,Kali chloricum) za ispirawre gu{e zbog diktriza(difteritisa, misli se), sastavi u ja~u dozu za 8gro{a, beli pra{ak za duvawe u gu{u za 4 gro{a,Jon.

52

Le~io je sveznali Jon i o~i. Evo recepta:Molim gospodine podajte ~in kosofata (svaka-ko Jon misli na sulfat cinka Zincum sulfuricum),o~ni pra{ak za Milana o~nog lekara.

Evo i najorginalnijeg recepeta doktora Jona:120 komata pilula zbog o{te}enu slizinu i tonajja~u dozu jer je u opasnos! Daite i limunadu ugrudvu da me{a sa tuzrufom i za dva gro{a Jo-van, i nazna}i mu da kutiju na po}etku 4 komadauzne, na dan za 5 dana, posle redovno po 6 na dan.

Na{im ti apotekarima, dragi Vale, to ni{ta nesmeta! Prodaju ti oni lekove na Jonov recept. Veruju uJona kao u kakvog Boga. Kao i pacijenti!

APOSTOL PAVLE

Be{e on, Vale moj, prost zidarski radnik. Padne skrova ku}e crep na glavu mu te ga povredi i on umno obo-li! U onom zanosu uvrte sebi u glavu da je li~no apo-stol Pavle pa po~e prema tome i da se vlada. Po~e apo-stolsku nauku propovedati...

Lakoverni to primi{e zdravo za gotovo, poverova-{e u isceliteqsku mo} ovog sveca. Glas o wemu je rastaoiz dana u dan, te ti onako lud osnova, na kraju ili na vr-huncu, svoju sektu.

Ali traja{e ga to samo kratko vreme. Jadni apostolPavle je patio od u`asne glavoboqe, jama~no zbog onete{ke povrede glave. To ga je toliko mu~ilo, da je onakosulud potra`io pomo} lekara. I pomogao se. Doktor Kr-sti} ga je izle~io od glavoboqe, a sa glavoboqom se po-

53

vla~ilo i wegovo ludilo. Ne potraja mnogo, a on do|esebi. Sasvim.

No {ta bi sad? Uvideo je da nije apostol nego prostzidarski radnik. I to je iskreno i svojim u~enicima iop{tinarima govorio, uveravaju}i ih da su bili u za-bludi.

Ali gle iznena|ewa! Zane{en svet ne}e da mu veru-je, nego ga i daqe po{tuje kao sveca i ~udotvorca... I ta-ko je to verovawe u narodu ostalo. On je mo`da do sadave} i umro, ne znam je li ili ne, ali wegova pavlijanskasekta i danas postoji. Tako su ~vrsti okovi qudske za-blude!

BAKALINOVE PI[KOTE

Vidi ovo, Vale: Bakalin Azdejkovi} u Kwa`evcu. Trudi se da {to

vi{e zaradi. Ne bira sredstva, samo neka je }ara. Pro-davao je i {pitir i kamfor i ora{ke i senu i arniku imast od {uge... No sve mu to malo. Jo{ bi...

Ujedne godine do|e u Kwa`evac novi sreski lekar.@ena mu iz Be~a, navikla se u detiwstvu na pi{kote.Ali otkud u palanci pi{kote? Lakomi bakalin Azdej-kovi} ih odmah naru~i. I to na veliko.

Nuto nevoqe! Lekara po~etkom zime premeste u Po-`arevac, a bakalinu ostade nekoliko kutija neprodatihpi{kota. [ta }e sad s wima kad ih niko ne tra`i? Sinumu misao kroz glavu: prodava}e ih seqacima za skupenovce, kao lek! Stu~e ih u pra{ak, zavije u hartiju ta-man kao apotekar lekove, pa poverqivo pusti glas da jenekud iz daleka nabavio pra{ak protiv glavoboqe, tr-boboqe, proliva, kostoboja i drugih bolesti ... ^eka...

54

I doista! Po~e{e seqaci dolaziti, iz Lukova, iz Mi-ni}eva, iz Koprivnice, iz Vra`ogrnaca... Pra{kovi sudobro prolazili, Azdejkovi}u lepu paru donosili. S po-~etka je napla}ivao po 1 gro{, ali kad se potra`wa pove-}a, strogo po zakonima tr`i{ta, di`e ti cenu na 2 gro{a!

Wemu je na{ seqak verovao, a lekaru ne! Ali je takoi prolazio.

JOVAN VIDAR

[ta to bi, Vale, s gazda-Vlajkom?Pokrivao on ku}u crepom, pa jedan od radnika, Dra-

gi{a neki, strmnu s gra|evine... Obe ruke prebio, a ionako se sav ugruvao, da ga je bilo zazorno pogledati.

Stade piska i jauk doma}ih `ena, `agor i vreva svu-da po susedstvu. Pritr~a{e da pomognu. Uneso{e momkau ku}u, polo`i{e ga na postequ, pa se o~ima stado{epitati {ta li }e sada? Vaqa slomqene ruke odmah na-mestiti i udla`iti, da Dragi{a ne pati i da ne ostanesakat.

Neki povika{e da se {aqe po Jovana vidara u Buko-vik. I to smesta, jer do Bukovika je celi dan hoda.

Tu se na|e i ~a-Aleksa. Be{e to star, ali i otresit~ovek. Kad ~u {ta su naumili, namr{ti se: More, qudimoji, okanite se Jovana vidara! Kad }e vam on sti}i?!Pa da li }ete ga doma zate}i? Sat puta vam je do sreskebolnice. Mogla bi Dragi{u ~etiri sna`nija momkadonde na rukama odneti, da se na kolima ne trucka. Akone}ete tako, ujarmite dva vola, namestite kola tako darawenika s posteqom natovarite, pa se odma kre}ite.Lekar }e mu najboqe pomo}i!

Bog s tobom ~a-Aleksa, obrecnu se neka starica. Kakav lekar, kakva bolnica! Ko jo{ toga radi ide u~e-

55

nim doktorima, kad nam je sam bog dao onakog vidara!?Ta Jova je ve{tiji od svih wih koliko ih ima i u samomprestolnom Beogradu. Cela mu Srbija dolazi. Desetina-ma je pomogao!...

A ja }u ti, babo, re}i stotine kojima je silne pareuzeo, pa ih opet sakate i nagr|ene ostavio! odgovorijoj ~a-Aleksa `ivo. Upropastio je Pavla Markovi}aiz na{eg sela, pa \or|a Nikoli}a iz Stubline, biv{egsreskog kapetana Ko~u, koji se sakat preselio u Zemun...pa i wegovog sina Gaju, tako|e. I Veska Raji}a, boga mi,i onog Luku, simixiju...

Nastavio bi ~a-Aleksa jo{ da re|a, ali ga ona babaprekide: E, pa nije ni on Bog da mo`e svakom pomo}i...Mnogi ne}e da ga slu{a i ne po{tuje sve {to mu Jova ka-`e...

Jeste, ne}e, jer on naredi sva{ta, i suproti~no, sa-mo da se posle vadi kako nisi slu{o naredbe. A ustvarisve je spremna va|evina! Kad povreda sama zaceli, oni sefale, a kad ne{to zajebu, onda ih nisi poslu{o! I vi muto verujete...! Verujete varalici!

Ta re~ varalica kao da nekako osvesti seqake, kaoda ih nekako prenu. Stade wihova graja na ~a-Aleksu, po-~e{e, moj Vale, da psuju i Aleksu i jo{ vi{e {kolovanelekare i bolnice. U najve}oj vrevi, vide}i {ta se spre-ma, ~a-Aleksa se izvu~e iz gungule i {tukne ulicom...

Jadni Dragi{a je kod vidara Jovana stigao tek tre}idan po padu s gra|evine. ^im ga je pregledao, prvo se zavidarinu pogodio s doma}inom. Kad je pare uzeo i una-pred, po~e da radi s nesre}nikom. Mu~io je jednog Dra-gi{u tri meseca, jeo i pio u ku}i {ta bi na{ao, zapove-dao i agovao u porodici i na imawu. Uzeo je na kraju i~ifte volova iz jarma za vidarinu.

A {ta je u~inio?Ni{ta.

56

Nesretni Dragi{a osta nakazan i bogaqast celogveka, da ga je tuga jedna bila pogledati. Uku}ani gazda-Vlajkovi ne mogu da se iskaju {ta u~ini{e onog dana.

I sad, kad idem u posetu ovim dobrim i priprostimqudima, ~ujem iz wihovih usta: Doktore Batute, gde neposlu{amo pokojnog Aleksu, anatema nas bilo!

SAMO BAJ!

Ostade iza mu`a Jove, zvanog Zmaj, sirota udovica sa~etvoro sitne de~ice, pa ne zna kako da ih ishrani. U ne-voqi ode ven~anom kumu \or|u, da wega za savet upita.

Kum se malko zamisli, pa }e ti: Baj vodu, kumo! Kako da bajem, kume, kad ti to ne znam? A {ta ti tu treba znati? Gladi i ma`i, mumqaj ne-

{to! Govori glasno: Ru`i treba hleba, Ru`i treba me-sa i masti! Ru`i treba mleka i zeqa! Ru`i treba dr-va! Govori sve {to ti na um padne, da}e Bog pa }e boni-ci sami ozdraviti!

[ta bi jadna Zmajeva udovica, neg da poslu{a!? Ipo~ne s bajawem i vra~arijom.

Ali, nuto, gle ~uda! Ozdravi joj jedan bolesnik,ozdravi drugi, ozdravi i tre}i... Pomogla kao ovom, po-mogla kao onom, pomogla i tom i tom... Ne potraja dugo,i kako ve} biva, iza|e na glas kao ve{ta bajalica, krva-ra i vra~ka. Svet nagrnuo sa svih strana, daje joj i dono-si, pa je Ru`a lepu paru videla.

U tome se nekako razboli i wen kum \or|e, onajisti {to ju je u posao uputio, sa one tri-~etiri re~i.Le~i se \or|e, ali bez ikakva uspeha. Najzad }e jednogjutra: Sve mi je gore. Nego da zovemo, `eno, kuma Ru`uda mi baje...

57

Kad Ru`a do|e, kum }e joj: Bolestan sam, eto, ve}dve nedeqe, nikako da ozdravim. A no}as sam sawao da simi ti, kumo, vodu bajala i da si me izle~ila. Kako bi bi-lo da to i u~ini{?

Ma kako }u, kume moj, kad ni{ta ne znam, no ono{to si me ti sam u~io!

Samo ti, kumo, baj. Samo ti baj, da}e Bog da }e{ imene izle~iti!

I Ru{ka po~e. Baje i {ap}e: Ru`i treba leba, Ru-`i treba masla... itd.

I da vidite samo! zamalo pa kumu bi lak{e. A ka-ko i nije bio neki te`ak bolesnik, ubrzo sasvim ozdra-vi. I tako kuma-Ru`a postade jo{ ~uvenija bajalica.

U VUKA ^ETIRI NOGE I PETI REP

Sad }ete ~uti:Bio jedan bogat ~ovek pa imao slugu Vidojka koji ga

je nekoliko godina slu`io bez ijedne pare! Ele, naumisluga da gazdu napusti i da krene po svetu, boqu sre}utra`e}i. Re~e to gazdi. Gazda ga upita a {ta }e sada ra-diti. Sluga odgovori da bi na neki zanat, pa da vreme-nom ste~e malu radwu, o`eni se, oku}i i pri~uva ne{toza starost.

Gazda, obertvrdica, smisli kako da slugu nanovo pre-vari, kako mu ni dinar zarade ne bi otplatio, pa ga sta-de ovako odvra}ati: Nemoj, brate! To je mu~an put dobogatstva i sre}e... Nego }u ja da te podu~im... Vidi{,dok sam bio mlad, nau~io sam od moje pokojne babe Drin-ke, Bog da joj du{i oprosti, le~iti i vra~ati pa }u i te-bi pokazati kako se to ~ini!

Ali se sluga usprotivi: Aja, bogme, gazdo! Ne}u tija u~iti kojekakve lekarije, vra~arije i travke, pa da bi

58

znao i triput ste}i koliko ti ima{ danas! Ne mogu ti jato pamtiti i zapamtiti, a bogme ne bi ni da nekome mo-je neznawe glave do|e!

Aman, zaman, nema tu {ta mnogo da se pamti! Nemora{ ni{ta da pamti{! To ti je prosta stvar... Trebasamo da utuvi{ nekoliko re~i! Gledaj, brajko, kad do|e{kom bolesniku, ti se uozbiqi, u~ini se va`an. Zatra`i~en belog luka, ~a{u s vodom, malo `eravice. Kad tospremi{, izvadi{ koju travku, spusti{ u onu ~a{u s vo-dom, glasno mrmqaju}i: U vuka ~etiri noge i peti rep... neka je (tu ka`e{ ime bolesnikovo) lek! To ponovi{tri puta, primi{ svoje pare i nakrivi{ kapu! Ako bo-lesniku ne bude boqe, od toga mu ni gore ne mo`e biti!

Sluga se primi saveta. Ode ponavqaju}i: U vuka ~e-tiri noge i peti je rep... i po~ne od ta doba na{ narodprosti le~iti.

Imao je sre}e. Veruju}i u wegove baje, bolesnici suozdravqali, a glas o wegovim vra~kama i melemnom le-~ewu {irio se krajem. Svet mu je po~eo dolaziti kakobi svecu!

Malo zatim zapade wegovom nekada{wem gazdi ri-bqa ko{~ica u grlo, pa nije, siromah, mogao ni le}i nistajati, niti piti, niti jesti. Neki ga uputi{e na ~uve-nog vra~a Vidojka. On to i u~ini, ne slute}i da je vra~wegov biv{i sluga.

Kad sluga iza|e pred biv{eg gazdu, prepoznade ga, pase popla{i da }e ga ovaj razotkriti. Ali to se ne desi,vreme je u~inilo svoje i biv{i sluga je ostario, od mla-di}a postao zreo ~ovek.

Laknu mu. Po~e da vadi svoje suve travke, zaiska i~iniju s vodom, potopi travu u vodu, prome{a ih i dadegazdi te vode da pije. A da gazda ne ~uje, po~e da {apatommumla: -U vuka ~etiri noge i peti je rep...

Pa ipak, gazda na~u {ta vidar {ap}e i pr{te u smeh!Pr{te tako silno da mu ona ribqa kost izlete iz grla.

59

U radosti i olak{awu on povika: Aman, to li si ti,~ove~e?! Pa {to mi se ne kaza?

Vala, gazdo, i da sam ti pre kazao, jo{ bi ti ta ko-{~ina u grlu bila. A ko zna i {ta bi sa mnom bilo. Ne-ka, hvala Bogu, sve na ovome pro|e!

KOME SE HO]E, SAMO SE ME]E!

Da svi ~ujete doktor Batuta:Davno je to bilo. Do{ao bosanskom begu namernik a

doma}in ga lepo primi i ugosti. Tako danas, tako li su-tra... Strancu dobro, ne misli da polazi. Kad je beg tovideo, da je stranac ~ankoliz, ponudi ga da kod wega stu-pi u kakvu slu`bu, kao suba{a, kao momak odaxija ilitako ne{to.

Boga mi, mu~no! ka`e gost. Bih ja s drage voqe,ali {ta }u kad ni{ta ne umem, be`e! Ne znam ni{ta do~anke lizati i trbuh puniti!

Zato je, brate, najlak{e! nastavi ti beg. To va-laj zna i drugi. Ali ne bi zgoreg bilo kad bi ti {togodmali~ak i radio. ^ovek je stvoren da se mu~i i da radi,a ne da len~ari{e i dembeli{e!

Znam i ja to, odgovori}e gost ali {to }u kad ne-mam nikakvog zanata!

Pa dobro re~e beg, ja }u te bezbeli nau~iti jedanlak posao. A nosi boqe, no ikoji drugi! Da}u ti divit ikalem i desetak tabaka }ageta, pa ti po|i po selima izapise narodu zapisuj!

A kako }u, svetli be`e, kad ni slovca ~r~nuti neznam?

Lasno ti je to, nastavi beg, sme{e}i se ne znajuti ni drugi, pa opet zapisuju i pare zgr}u u raji... Vi{enego najboqi lekari. Na }aget ne{to na~r~kaj, pa nare-

60

di {ta da se s tijem zapisom radi. Nekome reci da se na-kadi, drugom da ga u vodu spusti, pa da tu vodu pije, tre-}em da ga za pojas metne!

Svide se ovo gostu ~ankolizu. Pristade, po~e se u~i-ti da zna napisati:

Livno, Duvno, Glamo},Od Boga ti pomo}.

Nekako ti to nau~i, pa po|e. Pred polazak beg mu da-rova komad beza da oko glave zavije ahmediju, jer }e gakao tobo` hoxu narod vi{e ceniti. Od ta doba je i{aobiv{i begov gost a potowi u~enik po selima i zapisimabolesnike le~io. Kom god je zapisao, tome je pomogao. Zanekoliko godina iza|e na dobar glas. Sa svih strana suga tra`ili i darivali. ^uda je prava ~inio...

Beg to ~uje, ali kad god bi se pokrenula pri~a o tome,on bi se smejao i govorio: Kome se ho}e, samo se me}e!

Jednog dana oboli i sam beg, ba{ `estoko. I{ao jepo he}imima, po berberima ali je bolest sve nagore po-lazila. Najposle ga mnogi zasavetovahu da potra`i ipomo} svog davna{weg gosta. U po~etku ti beg nije hteoni da ~uje, ali kako mu se stawe pogor{avalo, popusti.Bar ga ne}e uku}ani uznemiravati, kad mu ve} leka nije.

Pozovu hoxu vidara i on do|e. A beg }e: Jesi li, bo-lan, i{ta vi{e nau~io, sem onoga {to te ja uputih?

Ma, svetli be`e, ni slovca vi{e! Sve jedno te jed-no, za mu{ke i `enske bolesti, za stare i mlade, za sva-ku ranu i boles!

Ma, vere ti, za{avrcaj i meni to tvoje! nastavqabeg. Neka te onda {ejtan nosi hiqadu konaka od mene imoje ku}e!

Hoxa vidar izvadi divit, kalem i posledwi komadi}od ono deset tabaka artije, {to mu ih je beg, davno, pri

61

rastanku dao. I na komadi}u ispisa: Livno, Duvno, Gla-mo}; od Boga ti pomo}!

Beg primi zapis, plati, a kad insan ode, gurnu zapispod jastuk.

I gle ~uda! Nije potrajalo ni tri-~etiri dana, a begse stane naglo oporavqati! Ozdravi sasvim te i sam po-~e hvaliti hoxu vidara i wegovu sretnu ruku.

E, tako to krene!

A[IK-SMIQA

Sad je ve} davno pod zemqom, ali je jednako po tomnadimku A{ik-Smiqa u okrugu pomiwu. Pa i ja, Batut,tako se we se}am i cele wene pri~e.

Nadimak joj ostade iz mladosti. Rano zaudovi, lepakao senica i bez dece... Pa se sva{ta govorilo... Vaqdase tako i nije vi{e udavala. Ali je uvek imala mu{ke za-{tite i kod svojih seqana, i kod gra|ana, kod sve{ten-stva a bogme i kod garnizonih vlasti...

Kad je ve} za{la u godine, dade se na druge poslove...Metala je kad i le~ila naro~ito od venerija, polnih bo-lesti. I mu{karcima bi i `enama pomagala, kad ih jemu~ila neodoqiva strast. Znala je biqa od omiqa itrave od omraze. Mu{karcima je za skupe pare prodava-la ben|eluke da `ene obe|enlu~e ili travu navalu, kre-to{, kurliz, zaprtke, lestadaj... A `enskiwe se jagmi-lo oko ma|ija A{ik-Smiqe, oko napitaka od povrati-~a, samdokasa, okol~epa...

Skupo je prodavala belo drvo za otvarawe trudne`enske utrobe, a znala je i ~ini da `ena ne rodi ili dapometiwa lako rodi, da joj mleko navre ili da ga obes-trmi, da olovcem rastera detetovu stravu ili preko-jas, da mu skine naturu i nametu...

62

Znala je A{ik-Smiqa da ujduri{e tako da nerotkaili prvackiwa posle toliko godina na|e dete. Ukratkobe{e ~udesno ve{ta na klizavim putevima qubavnog `i-vota...

Ne treba ni da vam podvla~im da je punu ku}u steklai da joj se od nekud prevaqivalo. Ni vlast nije protivwe ni{ta ~inila. Na neke tu`ne sitnice, niko se i neosvrte, a ako se i trefi {to ba{ na zlo, to se zaba{uri.

Se}am se jo{ wenog uskog `utog golup~ijeg lika, we-nih `utih sitnih o~iju, crvene ~minke na usnama, wenihvatrenih dimija i |erme... Se}am se wenog milog guguta,u kojem sam uvek oslu{kivao zaumni trak sveshvatawasu{te prirode celog zemnog `ivota i qudskih prola-znih prilika...

I tako sve do smrti. Pa kad je u dubokoj starosti umrla, A{ik-Smiqu svi

o`ali{e. Sem weni bogati naslednici. Wih malo, a nasle|e

golemo. Jedino oni i sad nerado o woj govore, i ~isto imnepravo kad je ko drugi usput spomene.

U BAVARSKOJ I KOD NAS

Re~e mi, moj Vale, onomad jedan ~ovek, kad sam ovezapise isprve pe~atio, da mnogo protivu srpstva govo-rim i da i drugde u Evropi nadrilekarstva ima. Ni{tamu ne odgovorih, jer mi je i prijateq! a da to nije samona{, srpski kunst, potvrdi}e primeri iz bogate Bavar-ske. I mene, u ovom izlagawu, mo`da to kod na{ih ve~no-trajnih grandosrba pomiluje.

Ela, u Bavarskoj je jedna tre}ina nadrilekara me|uberberima, a jedna petina su seqaci. Ima me|u wima i

63

obu}ara i zidara, kroja~a i sajxija, bolni~ara i desin-fektora, trqaja. A i kockara i skitnica. Od bavarskihnadrilekara, ka`e precizna {vapska statistika, 60procenata su prosti radnici i zanatlije, a `enskiwe~ini 58 procenata, naj~e{}e su to slu{kiwe i sobari-ca, te dadiqe, kelnerke i kuvarice.

^ak 30 procenata bili su prethodno po zatvorimaili sudski druk~e ka`wavani. Zbog jatakovawa, bluda,podvo|ewa devoj~ica i de~aka (!), krivokletstava, i na-pose kra|a, prevara, utaja, svakovrsnog {teto~instva...^ak dvanaest odsto su u Bavarskoj od tog broja vi{estru-ki ka`wenici, nekoliko me|u wima i preko dvadesetputa goweni!

Ela, u Pruskoj je recimo, na 19 283 lekara bilo 6260nadrilekara godine 1906! A u celoj Nema~koj, moj Vale,na 31 304 prava lekara, be{e pribli`no ~ak 10 000 na-drilekara.

Da se sporedi, u isto vreme je u Pruskoj bilo oko7547 nadrilekara!

Kakve su to {teto~ine pokaza}e podatak da je od 112istra`ivanih nadrilekara, 91 o{tetio bolesnikovozdravqe, a 97 puta prouzrokovahu i smrt nesretnika.

Patentirani lek protiv glavoboqe izazvao je po-~etkom stole}a u Bavarskoj 814 slu~ajeva trovawa i 28smrtnih slu~ajeva...

Ne ka`em, nego i dodajem, da i medicinska literatu-ra, koja se po Evropi {tampa ima svojih {arlatana.Osmelili su se, ozbiqno prete obi~noj nauci.

I da se vratim nama, da ne izneverim ni sebe ni svo-je neprijateqe. Poznavao sam i poznajem Ministra (!)koji se nadrilekarstvom bavio i jo{ se bavi!

A o tvom imewaku Pelagi}u i wegovim mnogim u~e-nicima ve} sam pisao. I {ta jo{ da o tom narodnom{teto~instvu govorim!?

64

DOKTOR STROJAN

^u}ete svi, pa i ti, Vale moj, i ovo:Dugo je nosi doktorsku titulu i le~io, taj Doktor

Strojan, dok se sudski, po prijavi jednog mog savesnogkolege, nije utvrdilo da nema doktorske diplome! Zamladosti, naime, bio je berberin i sekao `uqeve, le~iosvilarice (~iri}e), fikario kurje o~i. Kasnije je `i-veo u Kazablanki, u Maroku i tamo bio fel~er. Kao ta-kav fel~er se prebacio brodom u lepo na{e Primorje.Tu ga zate~e i austrijski prestolonaslednik FrancFerdinand, prilikom svog putovawa oko sveta. Kao au-strijskog podanika, Franc Ferdinand Doktora Strojanapovede sa sobom na to veliko svetsko putovawe!

Zatim je sudelovao u strahotnom Bokserskom ratu iu Japansko-ruskom ratu! Na kraju se nastani u Budape-{ti, gde se ponovo izdavao za doktora. Sam Franc Fer-dinand mu dade preporuku od Kajzer ^ifa i jo{ ga zapo-sli u dr`avnom militarnom Sanitetu!

A kada se prestolonaslednik posledwi put obreo uBudape{ti, ne}e{ mi verovati, na `elezni~koj staniciga je do~ekao upravo on, Doktor Strojan. Primqen je kodFranca i u privatnu audijenciju!

A varalica, a nadrilekar posledwe vrste!

SUZE MAJKE BO@IJE

Ulazi starija seqanka u apoteku pa }e ti: Daj mi zajedan gro{ suze majke Bo`ije!

Savestan apotekar ho}e da joj protuma~i kako togaleka nema.

Kakve suze majke Bo`ije, snaho! Gde ti je sad majkaBo`ija! I ko jo{ danas ima wenih suza!?

65

Seqanka uporno tra`i samo suze majke Bo`ije. Akad je apotekar i daqe jednako uverava{e da toga ne po-stoji, obrecnu se seqanka na wega: More, derane, znamja dobro {to govorim! Ne soli ti meni pameti! Kupujemja to ve} godinama!

Apotekar za}uta, pa onda potra`i bo~icu koju je se-qanka donela da joj suza naspe. Pomirisa bo~icu, u wuusu ru`ine vodice.

I seqanka uze bo~icu, primirisa, plati i po|e zado-voqna iz apoteke.

^ESTITKA O NOVOJ GODINI

Moj do`ivqaj iz rane mladosti.Biva tek da sam se pre mesec dana kao mlad lekar na-

stanio, a o Novoj godini {aqe mi mesni apotekar Meda-kovi} pismo i poveliki paket. U pismu wegova podset-nica i lepa galantna ~estitka, a sadr`ina paketa izne-na|uju}a...

Nekoliko kilograma (mala glava) {e}era, kilogramnajskupqeg ruskog zelenog ~aja, jedna boca francuskogkowaka Mirabo i jedna ruma Jamajka. U dnu paketa, oma-wa sedefna misirska kutijica! U~ini mi se neobi~note{ka, kad je uzeh u ruku. Otvorim je: u woj zasija pre-gr{t novih dukata deset na broju!

Odmah sam razumeo {ta mesni apotekar Medakovi}ovom ~estitkom namerava.

Nije to ni pa`wa niti u~tivost. Nije to ni priznawe za nikakve usluge. Ni nagrada za u~iweni trud.To je, besumwe, grub poku{aj Medakovi}ev da me ma-

terijalno za sebe ve`e... Nagovest da bi rado svoju zara-

66

du sa mnom delio, ako bih ja hteo da svojim bolesnicima{to vi{e i {to skupqih lekova prepisujem.

Meni se, mladom ~oveku, to u~ini niskim i nedostoj-nim.

Zar da se lekar i apotekar u najte`im prilikama u qudskoj bolesti u svoju korist povezuju i narodpqa~kare!

Bio sam mlad. Vratim u~tivim pismom apotekaruceo paket. On je to razumeo i nije mi vi{e sli~ne po-klone slao.

I danas mislim: ima i sada apotekara i lekara kojise ovakvim poklonima sporazumevaju i suvo zlatoizmewuju. A gde god se to utvrdi, trebalo bi se kao na-drilekarstvo osuditi.

67

68

IV

NADRILEKARSKE ZVR^KE ILI NEZNAWE

GLUPOST NESAVESNOSTI

69

70

Kad se baje, u o~i se gleda(Narodna poslovica)

LISABONSKE PILULE

U Lisabonu je jak zemqotres. Ku}e se iz temeqa qu-qaju i ru{e kao da su od karata. Svet prestravqen be-`i, a ne zna ni sam kuda bi! Tek samo da goli `ivot spa-se. Stade piska dece i neja~i, stade zapevka i jauk mate-ra! Mete` i urnebes da se stra{niji ni zamisliti ne da!

U tom pogubnom trenutku ulicama juri neki ~ovek.Dr`i ne{to u podignutoj ruci i kli~e iz svega glasa:

Pilule, pilule protiv zemqotresa!

I svet mu prilazi i kupuje! Na{lo se toliko beza-zlenih, onoliko glupih, ovoliko pometenih koji su i utakvoj pometwi varalici poverovali...

Ali takva vera i takva glupost nisu ni danas retke.Koliko je wih koji takve la`i pla}aju suvim zlatom! Utome smo mi jo{ jednako u Sredwem Veku mraka i nezna-wa, kao i stanovnici Lisabona za vreme nedavnog trusa!

71

LEKOVITI PRUT

Pregleda baba-Magda svoju veliku apoteku. A {ta ti je to? pita je unuka Maja pokazuju}i na

jedan {tapi}, zavijen u krpu. Prut kojim su prevrtana creva ovogodi{weg bo-

`i}kara! Zar je i to, bakice, lek? Jo{te kakav, Majo! odgovar baba nekako ponosi-

to i dodaje u zlu ne trebalo. ^im wime takne{ ispuzlozadwe crevo kod deteta, taki se vrati da vi{e nikad neispadne iz guze!

SO OD ZARAZE

Slu{ajte doktora Batuta!Ovo sam video svojim o~ima u jednoj otmenoj varo-

{koj ku}i.Le`i dete u {arlahu. Mati mu podme{ta jastuke.

Kad boqe pogledah, pod jastucima razastrta neka so. Otkud ovo ovde, gospo|o? pitam ja.Gospo|a Ivona se na|e u ~udu. Pocrveni ... pa }e mi

mucaju}i protuma~iti: Znate, gospodine doktore, tu mi je svekrva, seqan-

ka. Pa kad se dete razboli, i kad vi rekoste da je {arlah,ona mu odmah sasu {aku kuhiwske soli pod jastuk...

Leka li radi? Ne! ... Seqaci to me}u pod uzglavqe bolesnicima

od koje bilo zarazne bolesti. Vele: onda zaraza ne mo`ena zdravu ~eqad da pre|e...

I vi to, draga Ivona, usvojili? Doktore Batute!... ona ti samo slegnu ramenima,

nekako postidno.

72

DA OBZINE MAGARAC

Gospo|o, eno magarca! pokaza{e mla|i. Gdi je? pita gospo|a Pela i gleda na onu stranu ka

kojoj joj mla|i pokazuju. Pa kad ga ugleda, po~ne vikati: Katice, Kato, brzo amo dva komada leba ! ... Gde su

deca? Gde su Ilija i Ana?Dok dlanom o dlan, starija }erka nosi dve kri{ke

hleba. U tome sti`e vinograxija sa svojim starim ma-garcem.

Neka tri puta obzine oko ove kri{ke! komandujegospo|a Pela vinograxiji i pru`a hleb ka magarcu. Akad magarac htede zagristi, izma~e kri{ku nazad. I ta-ko u tri maha.

A {ta to ~inite? pitam je ja. Doktore Batute, pa to je najboqi lek od hripavca!

odgovara mi gospo|a Pela sa puno ube|ewa. Aman, zar vi, Pelo, verujete da }e taj balavi hleb

deci {to pomo}i?Ali gospo|a Pela kao da me je pre~ula. Otr~a rado-

sno u ku}u i podeli svojoj deci taj obzinuti hleb.[ta re}i? Deca su i daqe hripala pa i krv pquvala.

LEK OD SVRAKA

Bio sve{tenik na selu zovomi Spira, ali se pomalobavio i medecinom, da {to zaradi. Naro~ito je bio naglasu po nekom crnom pra{ku kojim je padavicu pouzda-no le~io. Kakav je taj crni pra{ak, to je pop Spira dr-`ao u strogoj tajnosti.

Pa ipak se ta medecinska tajna prokquvila.

73

Svet saznade {ta popa svojim bolesnicima daje. Be-{e to prah od sa`e`enih svraka i ni{ta drugo! Dakle,prah bez ikakve vrednosti.

Ve} ako je tom pepelu davalo neku lekovitost to {tosu te svrake morale da se love no}u, i to samo izme|u Bo-`i}a i Nove godine!

Ali svet ko svet, opet je tra`io taj pop Spiridonovlek, iako popa, vaqda i vi tako mislite, nikome nije po-mogao.

PA GDE JE TA SVEST NARODA?

Qudi, pa da ni ja, Doktor Batut, ne poverujem! O~i-ma svojim...! Jeste, tako je! Krava mokri, a seqak dr`ikantu i hvata joj tu wenu mokra}u.

A {ta ti to ~ini{, jadan ne bio!? pitam ga ja u~udu.

Pa eto, doktore Batute, hvatam pi{a}ku... A {ta }e ti to, brale? Pa zna{, doktore, zanemoglo mi jedno dete u ku}i,

a `ene vele da ga vaqa gove|om pi{a}kom zapojiti.Ja se samo stresoh. Onemio, pitam se u mislima: Ma gde je ta toliko od Svete Markovi}a hvaqena

svest narodna? Ej, Srbine!

LEK OD ZUBOBOQE

Nedeqa je. Divan, topao proletwi dan. Sve o`ivelo.Seqaci se sjatili do drumske mehane. Sa druma svrnuo i

74

neki putnik. Izgleda da je dobar gazda, u bogatom gra-|anskom odelu, zlatna lan~ina o vratu, mogao bi wom to-~ak uko~iti. Krupan prsten na levom ka`iprstu. ^im jeu{ao u mehanu naru~uje jagwe}e pe~ewe i litar najbo-qeg vina.

Mehanxija zadovoqno trqa ruke i izdaje naredbe po-sluzi. Prostire ~ist ~ar{av za stranca, donosi doma}epr{ute i rakije. On se prihvati. Ali ~im prvi zalogajuze, streknu i sko~i, uhvati se za levi obraz i zastewa.Pa nastavi stewati. Seqaci boja`qivo i radoznaloprilaze i zapitkuju ga. On samo je~i i hoda, pa }e na pre-kid: Ima ... ve} ... pet dana ... kako me ... zub kaqac ... bo-li... ~isto da svisnem. Evo, sad ga povredih!

Qudi se dobro}udno vajakaju. Svako savetuje {to zna.Bol ne prestaje.

Evo banke ko mi ga izvadi! obe}ava bolesnik i tu-`no se osvr}e oko sebe. Kad se niko ne javi, on zagwuriglavu u {ake i ~isto zapi{ta. Ko crv pod borovom ko-rom. Skoro }e podne, a on ti se ne di`e. Ona rakija i onapr{uta pred wim...

Utom s druma u mehanu banu drugi stranac, opet, vi-di se, dobar je gazda. Kad vide tu sja}eni narod, pri|e ion.

[ta je tom ~oveku? Da nije bolestan? Ma nije, nego ga zub kaqac boli! ka`e jedan. Zub ga boli!? osmehnu se stranac nekako prezir-

no. Pa to ti je bar lako! [ta lako, prijatequ, mi sve poku{asmo, ali bez po-

mo}i!Stranac ih skoro i ne slu{a. Okre}e se, prilazi

svojoj ko`noj crnoj torbi, koju je ostavio na stolu. Otvo-ri je, iz we izvadi neki sve`qaj, a iz sve`qaja zavijenuhartijicu, pa }e pri}i bolesniku.

Tebe, prijatequ, kano da boli kaqac? spu{ta muruku na rame.

75

Bolesnik ne di`e glave. Srdito i o~ajni~ki odmahu-je rukom i je~i. Stranac se ne da odbiti. Nameran je dapomogne. Otvori onu hartijicu i pokazuje beli pra{aku woj.

Evo ti pouzdanog leka od zuboboqe!Bolesnik gleda u prah, u hartijicu, koleba se. Uzmi, gazda! Okvasi pquva~kom vrh od prsta, zamo-

~i ga le~ka u ovaj pra{ak, poma`i zub koji te boli wi-me, pa }e bol smesta prestati, kao da je rukom odne{en!

Bolesnik je oprezan, uste`e se. Uzmi, brajko, ta ne mu~i se vi{e! savetuje ga jedan

od seqaka.Bolesnik i bi i ne bi, ali ga u taj mah onaj bolesni

zub opet krvavo strecnu, prosto ga slomi da je morao ijauknuti... Dograbi brzo hartijicu i okvasi vrh desnogka`iprsta pquva~kom. Zamo~i ga u pra{ak, zai|e wimeu usta. Kad je svr{io, opet se zagwuri i zaje~a. Ali to nepotraja dugo. Umiri se. Ustade i pogleda bodro oko sebe,kao da nekog tra`i! Lice mu se razvedri, kao iza sna po-~e govoriti:

[ta je, qudi, ovo? Kakvo je ovo ~udo, molim vas! Jeli ovo neki san, bra}o?!

Pipka se, kucka zub, pritiskuje obraz. Poku{ava da`va}e...

Ne boli, sunce ti jarko, vi{e ne boli! Kao da ni-kad nije bolelo! osvrnu se, pri|e strancu: Hvala ti,do boga ti hvala. Oprostio si me groznih muka! Zaslu-`io si mnogo vi{e, ali evo ti banka {to sam zub namen-co... Sedi da zajedno ru~amo, ja ~astim! Mehanxijo, delaspremaj!

Seqaci naokolo ne mogu da se nadive. Ne{to se zdo-govaraju. Tra`e ubrzo od stranca da i wima malo leko-vitog praha proda.

Bih, bogme bih, bra}o, drage voqe veli dobro}ud-no stranac ali ga ne}u dovoqno imati. Ne{to mi jepri izmaku, a te{ko se nabavqa!

76

No seqaci navalili. Ne pitaju za cenu. Kupuju kostigne i ~im pre. Prosto se grabe! Za~as se ispraznistran~eva crna torba. A pade mu, eto, i lepa para.

U zlu ne trebalo, neka se na|e u ku}i! ka`e jedanmudrija{ seoski.

Kad se svr{i pazar, stranci sedo{e da ru~aju. Sad setek pri ~a{i boqe upozna{e i sprijateqi{e. Dobro sepo~asti{e pa se i rastado{e. Vaqa se!

Jedan otide na jednu, a drugi na drugu stranu sveta.

* * *

Mesec dana ili ne{to vi{e istog leta, zaboli zubneku doma}icu u tom selu. I {ta }e prvo, nego da uzmeonaj dobri lek stran~ev. Doma}in ga je doneo, i ~uda je owemu napri~ao.

Ali {ta je ovo? Ba{ ga je dobro utrla, pa evo jo{ nepomo`e! Pa i tre}i, ~etvrti put... Ali, jok! Boli i da-qe, o~i da isko~e! @ena se celu no} mu~i, ni da trene...I sutra na va|ewe kod Tri{e-berberina, a da {ta }eino od bola...

U selu se doznade da onaj stran~ev lek nikakva dej-stva nije imao! ^ude se seqaci, {ta to mo`e biti? Gdesu pogre{ili, dok }e gazda Stanko Veselinovi}, otre-sit doma}in: More, bre, zar ne vidite? Podvala! Onosu bila dva ortaka, poprepredene varalice! Tako se do-govorili, gulanferi, odigrali di