НОВОаИ • Субота, 4. октобар 2014.

пРВИ превод романа једне списатељице из Кине среди­ном месеца наћи ће се пред српским читаоцима, управо

уочи Међународног београдског сај­ма књига, на коме ће као почасни гост бити представљена богата тра­диција и продукција ове земље. "Пе­сму о вечној сети" Ванг Аљи, једине Кинескиње која је ушла у ужи избор за "Букерову награду", професорке чувеног Фудан универзитета, дуrого­дишње председнице Удружења писа­ца Шангаја, чији стил кри:rичари по­реде са Марселом Прустом, превела је Ивана Елезовић, а објавиће "Цеп­тер бук". Нашој публици Ванг Аљи позна­

тија је као косценариста филма "Заводљиви месец", који је био у

неки начин и њен живи учесник ... - У мојим очима Шангај је једно

снажно, сирово, чврсто и неустраши­

во место, јер припада модерној епо­хи - каже за "Новости" Ванг Аљи. -Његова историја је кратка. Пре 400 година он је био мало рибарска село, и нема, као Пекинг или Сји Ан, дугу историју, стару културу. Његова кул­тура нема ту дубину. Али Шангај у својој култури има основу западне културе и развио се веома брзо, су­стигао остатак света. Данас се често говори о носталгији за старим Шан­гајем, што је постала нека врста фра­зе. У стварности, прави сентимент међу људима сумњам да можемо на­ћи. Становништво Шангаја је у коре­ну невероватно измешано. Тешко је данас наћи праве Шангајце. Ретко се

Југославија и Србија -ТОКОМ седамдесетих гледала сам југословенске филмове, али са­

да је Југославија претворена у шест засебниХ земаља- каже Ванr Аљи. - Нисам превише уnозната са уметношћу и књижевношЬу које долазе из Србије. У оно време смо гледали југословенске филмове који су се бавили антифашистичким темама. Током распада Југославије гледали смо доста ТВ прилога, филмова, вести у којима се говорило о драма­тичним догађањима у том делу света, али од тада је прошло доста врес мена и верујем да се ситуација умногоме нормализовала. Југословен­ска кљижевност и култура припадају веЬој целини исто'lllоевропске културе и ако посматрамо из тог угла, моrу рећи да познајем и разу­мем југословенску односно српску културу.

такмичарској селекцији фестивала у Кану, у режији Чена Кајгеја и са Ли Гонг у главној улози, док је екра­низација њеног романа "Вечито ка­јање" пре неколико година llpИI<a зана на фестивалу у Венецији "11!' сма о вечној сети" је њrно најшгра ђиваније 11ело, а юю 11 у 111'1НЈни O!TfiJIИX roмfllli1, ПЈН'111'Д1'1111Х 1(,1

MIJIIIOIIJIOjlll ' ! 111'1 П\1' Jl' 11111', JlrЩII .. I Jl' )II'IJJ.\11,1 ~ 111.1111 IJY !11ЦЈ IJI•IJl'lllllll

11 1 IMII 1111 1 11111 11(\111 1 ft Jl 111

чује шангајски дијалекат. Чују се ·ен­rлеСiщ мандарински, дијалекти раз­них места и језици светских земаља. Ј 1 осталгија становниi<а Шангаја, коју смо ми накнадно креирали, потпуно

ј • лругачија од носталгије- стаiЈОIШИ ка lleюнtra. У Пеl<инrу ry нород1111r' 11('1\0HИMil llt'l1 ту, fl у (IJ,IIII oiJY 1 У 1 1111

)\OIIHШ ! rl !"I'Jiollll' \1 11! 1!1(111/1 1!11111 1 ј.1 Jt' 11.1 111 l\ll 11·1'11111 м 11 tolllll 1 Jlll (! 1111 "1 м 11111111 111 1

111111 11 1 1

КУЛТУРА

Ј! КИН:Јt Cf' и есеји, .,

под

европске културе и европших јези­ка. За Кинезе је Шангај, а не Пекинг, романтичан јер подсећа на Европу.

Q Шта вам је била мотивација да Напипiете "Песму о вечитој сети"?

- Користила сам истинит догађај као основу, али сам га у процесу разводнила, разблажила га дотле да је прича изгубила своје првобитне боје и постала готово непреnозна тљива. Језгро приче, које се у рома ну сасвим дезинтегрисало, чини

t·мотикна веза једног младића и три н у 1.1 с 1.1рнјr• жt•не, која је по ле нt• 1111 llret'lf'IIIIIЩIIIX дoraiJaja умрла. 1\11 1 '11 !М 111\f''IIIIIJII'III"HII!ol

1111 "· 1" 11111\' Jl.l

hll 1 1 IIIIJI

дуг роман, има 270.000 карактера. Q Колико Ванг Ћијао, главна

јунакиља, подсећа на вас? Имате чак и исто презиме? -Роман сам писала пре 20 годи­

на, у време када је разлИка у годи­нама између мене и Ванг Ћијао би­ла веома велика. Иако смо обе же­не, очигледно је да нисмо од исте врсте. Она је обична, да не кажем мuла жена, а њени животни идеали

lY щн-tли•пю јrдноставни. Ја сам щщ одрасла међу књигама, моји Иl\t'али у односу на жиnот, људr,

пријатеље су ЩНIJJIJIIIIII 11111 111 11

А1111, у OПIOIIII Mll 1 мо oftr 1 111 11 111111'1111111 1 11 11111

11 tJI!Itt'lll 1 1111

нам другачији, па сам збоГ' тога rла да пишем о њој, да је као лик. Да смо потпуно исте, бих могла да је "напишем" .

Q Ваш роман истражује жена у друштву и љихова

7 чења. Да ли мислите да се променило од четрдесетих,

причавашегроманапочиње? - И у времену о._коме сам

постојала је велика разлика ђу Шангаја и остатка Кине. су жене у Шангају могле да и ~tш•шу, мењају љубавнике, н 1 III.IIЫJY. у 111 f',\'ГI<Y Кюн· 11111 1

1 11 11\111111 1 1 11' IIIIJIIЩIIIЩ 11 k

11/(lbl Jt 11 1111111 Ј н 1 1

културне револуциЈе ru.or.Ja.n. у Наикинrу 1954. године у умеnmчкој породици

(отац јој је био позоришии редитељ, а мајка писац) Ванr Ањи је детињсrво и рану младост провела у Шанrају. У време кулrурне револуције, са само 16 година, због "десних скретаља" љеног оца, упућена је на село, у дубоку провицију, да се "образује од зе­мљорадника". Али тешке физичке послове успела је да избеrне приюъучивши се као челисrкиња уметничкој трупи. Прве приче објавила је средином седамдесетих година прошлог века, а по­сле пада "Четворочлане банде", вратила се у Шанrај и почела да ади за један дечји часопис. У раним лкl'(•рарним остварељима, оја ће брзо бити примеhена и наrра~ивана, чесrо се освртала управо на искуства из културне ЈII'Јюлуције.

11 11 е . АлИ ОНО ШТО С!' ЩЮМ('ШI 1<1 ј есте Заi<ОНСI(И 01\ IIИp , · ад;l

loi MO Эй i((ЩI' 1 OJII 111111'1'1' 11ро1110

• 111' ll ol li:lбop, у 1 Mlll'IIY П(ЈЈН.l

да ради, ствара, луrује, уопшн· биiЈ.а свој луг.

u ЗЮIП'О стс одабрi1Л1i Jlolll' Jlll

Molll .ЮВ(' "Песма 11 lii''IIШJ 1 1 111"

КУЛТУРА

као песма Бан 'ђујиа, песника из Танr династије?

- Та песма је прича о конкубини Јанг Гуифеи, једној од четири ве­лике лепотице I<Инеске историје, која је осим лепоте била умна и талентована, а која је траГично за­вршила у вихоруполитичких зби­ваља. Хтела сам да направим обрт и упоредим два потпуно ращичи­

та историјска периода, а опет тако сличне улоге жена.

Q Који су западнИ аутори. утицали на вас?

Сви ми који пишемо романе у 1<111111 1 м п ('1' r<нnијали под угица­ЈI'М ·•У IIIJ'oll .1 1.\II.Щol Ј Иllt'( l(i) тра 11111111/1 ром 111 1 1111jr /нн .11.1 У 1 111111

1 у 11 1111 1 1111 11 1 111 у 1111

111ф11 1111 1

сине, али не и у прози, иако има­

мо "Сан о црвеној одаји". После покрета "4. мај" ми смо се разви­јали под утицајем западних кљи­жевности. На мене су утицали Ди­кенс, Шекспир, Џејн Остин, Зола, Толстој, Достојевсi<И ...

Q Ваш књижевни стил пореде са Марселом Прусrом?

- Мислим да то не заслужујем. Пруст је велики писац. Ми се ра­зликујемо. Он је имао ту способ­ност да цео роман заснује на се, ћањима једног човека, није му била потребна радња, реалистич­I<И оквир, ситу.ација, а ја ипак ни­сам на том нивоу. Мени треба много динамике стварног живота

за грађу романа. Q У многим земљама постоји

"женско перо" као посебан · књижевни правац. Постоји ли разлика између мушког и жен­ског писаља? -Мислим да се мушко и женско

писаље заиста разликују. Мушко је у неком смислу рационално, њихов поглед на свари је некако макроскопсi<И, док је женско више директније, личније , сентимен­тално. Женско перо, у односу на муш!(о, више поседује унутрашњи квалитет. Тренутно у Кини, не по

· стоје женсi<И писци који су створи­ли посебан лични печат. Нешто се ипак назире. Женских писаца је све више и све чешће пишу боље од мушкараца.

Q Шта је то што чини велико књижевно дело?

- Када се сретнемо са велиi<ИМ писцем, какав је Толстој, можемо да mворимо о њеmвој епохи, онда о ликовима које је створио, али то је све сеЈ\)'Ндарно . Суштина је у самом ниrцу, у томQ да ли поседује таленат 1111\lllllfliiiiП' Д.l ГПIOJ111111 'ЛI\I{;IJII'Л<I ( 111 1\f'VIII 1\II'Ц 11\ 1\llf tll' •

___....... .;

НОВОСТИ • Субота, 4. октобар 2014.

Живаго на Бродвеју НА сцени "Бродвеј театар" на

пролеће 2015. публика ће чути музичко читаље Пастернаковог дела "Доктор Живаrо", изјавили су у среду представници чувеног њуј.оршког по­зоришта. Кастинг за мјузикл чије ће пробе по­чети 27. марта, а премијера бити изведена 21. априла, би­ће објављен касније. Мјузикл је режирао дво­

струки добитник Тони награда продуцент, писац и редитељ

Des McAnuff, аутор других популарних мјузи­кла, укључујући Јерсеи Бонс. Уз њега су озбиљ­на и светсi<И позната имена продуцената, сце­

нариста, музичара, кореографа стилиста ... "Доктор Живаrо је дело дубоке и изузетне

осећајности", рекао је директор Ануф у саоп­штењу поводом најављеног мјузикла. "То је прича о петоро људи. Три човека у љубави са једном женом и две жене у љубави са једним човеком. Тако су близу нас да их можемо до­дирнути, а они живе своје животе преко огро­мног простора руске историје од московших улица до ледених обронака Урала. Срце наше приче је откриће да љубав кроз уметност може чак да преживи незамисливо насилне и бурне догађаје. Рад на "Доктору Живаrу" дао је на­шем тиму такву врсту емотивне инспирације да се надамо да ћемо наћи пут до срца њујор­шке публике. Прича је релевантна и данас као што је била прr 50 година , Она IШС'IсЈВља 11<1 на предујс на ивици Rpl'MI'Ha, f11'1\riO Jl' ЈЈ1' М1 Л nuff.

Премијера ".L\Ot\1'0 ЖИ11Шс1" ОЩЈЖсiНсЈ Jl' у 2006. у Калифорнији, а 2011. мјузиклје прика­зан у Сиднеју.

Борис Пастернакје после објављиваља рома­на "Доктор Живаrо" добио Нобелову награду за кљижевност. Филм британског редитеља Дејви­да Лина о судбини песника и лекара Јурија Жи­ваrа био је номинован за 10, а добио је 5 Оска­ра. Линово дело осмо је на ранг-листи филмо­ва са највећом зарадом свих времена.

-~-