Aspekti drutvenog ivota POLITIKANakon otcepljenja od panskog Nizozemlja krajem 16. veka, Holandija je ula u istoriju kao jedna od prvih evropskih republika iji je zvanini naziv bio Republiek der Zeven Verenigde Nederlanden. Monarhija je zvanino ustanovljena tek 1815. godine, sa oranskom dinastijom (Oranje) na elu.Dananji ef drave, kraljica Beatriks van Oranje-Nasau (Beatrix van Oranje-Nassau), stupila je na presto 1980. godine, nasledivi svoju majku Julijanu (Juliana). Nakon dugog niza ena na holandskom prestolu, naslednik trona bie najstariji sin kraljice Beatriks, Vilem-Aleksander (Willem-Alexander). Po svom drutvenom ureenju, Holandija je ustavna monarhija sa dvodomnim parlamentarnim sistemom. Uloga efa drave je ograniena na nedeljno savetovanje sa premijerom (minister-president) i imenovanje sastavljaa vlade (formateur, informateur).

Vladu, tj. kabinet ine ministri sa premijerom na elu. Holandska vlada ima sledee resore: Opti poslovi ( Algemene Zaken), Inostrani poslovi (Buitenlandse Zaken), Unutranji poslovi i odnosi unutar Kraljevine (Binnenlandse Zaken en Koninkrijksrelaties), Bezbednost i pravosue (Veiligheid en Justitie), Obrazovanje, kultura i nauka (Onderwijs,Cultuur en Wetenschappen), Finansije (Financin), Odbrana (Defensie), Infrastruktura i zatita ekoline (Infrastructuur en Milieu), Ekonomija, poljoprivreda i inovacije (Economische Zaken, Landbouw & Innovatie), Socijalna pitanja izapoljavanje (Sociale zaken en Werkgelegenheid),Zdravlje, ivotni standard i sport (Volksgezondheid, Welzijn en Sport).

Parlament ili Staten-Generaal, kako glasi stari naziv, sastoji se od Gornjeg doma (Eerste Kamer) sa 75 lanova, i Donjeg doma (Tweede Kamer) sa 150 lanova. Direktno se biraju samo lanovi Donjeg doma, dok lanove Gornjeg biraju skuptine provincija. U kompetencije Gornjeg doma spada kontrola rada ministara i dravnih sekretara (staatssecretaris), tzv. recht van onderzoek i recht van interpellatie.Donji dom osim gorenavedenih prava istrage i interpelacije ima i pravo da predlae amandmane i izmene zakona: recht van initiatief.Do krize vlade i raspisivanja prevremenih izbora moe doi ukoliko vlada npr. ne odobri zakone izglasane od strane oba doma skuptine.U oba doma holandskog parlamenta tj. skuptine proporcijalno su zastupljenje politike stranke koje uestvuju na izborima. Za razliku od nekih drugih zemalja (Nemaka, Srbija) ne postoji cenzus od 5% tako da se u parlamentu nalaze i stranke sa samo jednim mandatom (u pitanju su uglavnom stranke malih konfesionalnih zajednica).

Meu najznaajnije politike partije, koje jo uvek u dobroj meri odslikavaju vertikalnu stratifikaciju drutva (verzuiling), spadaju demohrianska CDA (Christen-demokratisch Appel), socijalistika PvdA (Partij van de Arbeid), liberalno-demokratske VVD i D66 (Volkspartij voor Vrijheid en Democratie, Democraten 66) i ekoloka Groen Links. Jedno krae vreme je panju politike javnosti privlaila desniarska stranka kontroverznog politiara Pima Fortajna (Pim Fortuyn) koji je ubijen iz zasede na vrhuncu svoje popularnosti. Stranka naslednica takve politike je PVV (Partij voor de Vrijheid), Gerta Vildersa (Geert Wilders) koja je na parlamentarinim izborima iz 2010. zabeleila znaajne rezultate i koja trenutno podrava manjinsku liberalnu vladu.U novije vreme holandske vlade su koalicione, to e rei da nijedna stranka nema apsolutnu vlast ve mora da se udruuje sa drugim strankama u podeli vlasti. Nakon dugogodinje vladavine konfesionalno obojenih vlada, u Holandiji je osamdesetih godina dolo do formiranja tzv. Paarse coalitie (PvdA, VVD, D66) koja je svoj naziv dobila po boji (ljubiastoj) nastaloj iz boja udruenih stranaka (socijalistika crvena, liberalna plava). Predsednik te vlade je dugi niz godina bio poznati holandski politiar Wim Kok (PvdA). U njegovo vreme Holandija je doivela veliki ekonomski procvat, izmeu ostalog zahvaljujui privrednom modelu nazvanom poldermodel.Osim politikih stranaka, upliv na politiku zemlje imaju i mnogobrojne vanstranake graanske inicijative. Karakteristian nain donoenja odluka u javnom ivotu predstavlja konsenzus.U najnovije vreme rastui problem predstavlja veliki broj imigranata i njihovo organizovanje po religioznom principu (pre svega su u pitanju muslimanske zajednice od kojih neke zastupajunetolerantne programe).Od znaajnih politikih funkcija treba jo spomenuti guvernere provincija (Commissaris der Koningin), zatim predsednike optina i optinska vea (Burgemeester en Wethouders). Poseban vid lokalne samouprave predstavlja institucija iji je zadatak odravanje vodoprivrednog sistema (waterschappen) koji ini odbor (College van Heemraden) na ijem elu stoji dijkgraaf.Poetak parlamentarne sezone obeleava se treeg utorka u septembru (Prinsjesdag) kada kraljica zlatnom koijom (Gouden koets) dolazi u Binnenhof gde otvara prvo redovno zasedanje parlamenta. Govorom (troonrede) u sveanoj sali (Ridderzaal) ona iznosi program i smernice vlade za narednu godinu. Tog istog dana ministar finansija u Donjem domu iznosi predlog budeta (Miljoenennota, Rijksbegroting)Za podrobnije informacije vidi: www.parlement.nl

Dinastija

Holandska dinastija popularna je u narodu, mada postoji i antimonarhistiki pokret. Dan monarhije slavi se 30. aprila (Koniginnendag), na roendan nekadanje kraljice Julijane. Boja holandske dinastije je narandasta (oranje), to je i boja nacionalnog tima.Kraljica Beatriks je najstarija erka bive kraljice Julijane van Oranje-Nasau i nemakog plemia Bernarda von Lipea. Pokojni suprug kraljice Beatriks je takoe bio Nemac, Klaus von Amberg. Poslednja etiri monarha na holandskom tronu bile su ene: Beatriks - Juliana - Wilhelmina Ema (regentkinja) Vilem III Vilem II Vilem I.Prestolonaslednik Vilem Aleksander oenjen je Argentinkom Maksimom, erkom biveg argentinskog ministra poljoprivrede za vreme Videlove vojne hunte.Za detaljnije podatke o kraljevskoj porodici vidi www.koninklijkhuis.nl

Posleratne politike tendencije

Prvu posleratnu deceniju karakteriu katoliko-socijalistike vlade pod premijerom Vilemom Drejsom (Willem Drees), koje su vodile postepenom napretku i nizom zakona (AOW Algemene Ouderdoms Wet, Ziektewet, Algemene Arbeidsongeschiktheidswet, Werkloosheidswet) poloile temelje dobro organizovane drave socijalne pravde (verzorgingsstaat). Sve do kraja pedesetih godina drutvo je bilo vertikalno podeljeno (verzuiling) u svim sferama, ukljuujui radiodifuziju, sindikalno udruivanje, sport i obrazovanje.ezdesetih godina je nezadovoljstvo mladih generacija poprimilo globalne razmere i poelo da se odraava najpre u kulturi, a zatim i u ostalim sferama drutva. Raskravalo se sa starim poimanjem hrianskog morala i svim stegama koje su iz toga proizlazile. Jedan od najpoznatijih autora ove generacije bunta bio je Jan Volkers (Jan Wolkers). Na politikoj sceni su protesti rezultirali nastankom Provo-pokreta (skraeno od provoceren). Jedan od glasnogovornika ovog pokreta bio je Rul van Dajn (Roel van Duyn) koji se u svom manifestu objavljenom u asopisu Provo 12. jula 1965. izjasnio protiv atomskog naoruanja, autoritatizma i drave blagostanja, zalaui se za neku vrstu anarhije. Akcije ovog pokreta bile su pune humora i predstavljaju pretee akcija kakve su krajem veka izvodili otporovci. Jedna od ideja koje su nadivele pokret predstavlja akcija 'beli bicikli' (wittefietsen), tj. besplatno korienje optinskih bicikli radi rastereivanja centra grada od saobraaja i njegovih tetnih posledica.Vrhunac mladalakog i studentskog bunta zbio se 1968. godine. Amsterdam je u to vreme postao svetska metropola hipi-pokreta sa trgom Dam kao glavnim okupljalitem i parkom Vondel kao najveom spavaonicom pod vedrim nebom. Popularnosti Amsterdama svakako je doprineo liberalan stav gradskih vlasti spram korienja opojnih sredstava. Ovom hipi-raju doao je kraj ve 1969. kada su marinci 'poistili' glavni trg.

ezdesetih godina su u Holandiju doli i prvi 'gastarbajteri', meu njima i mnogi dravljani bive Jugoslavije.Sedamdesetih godina na alternativnoj politikoj sceni su se pojavili 'patuljci' (Kabouters) koji su pre svega bili usredsreeni na ekoloka i mirovna pitanja. U to vreme je nastao i pokret za korienje neuseljenih zgrada u centru Amsterdama (krakers).Glavne tekovine ezdesetih i sedamdesetih su bile razgraivanje starog sistema drutvenih stubova kao i ruenje mnogih tabua (razvod, homoseksualnost, lake droge, prostitucija, kontracepcija, abortus, eutanazija), to je rezultiralo pravom kulturnom revolucijom (raunajui i seksualnu). enski pokret (Dolle Mina's) bio je veoma aktivan u skretanju panje na probleme i potrebe ena, pre svega na potrebu za legalizacijom abortusa (Baas in eigen buik), daljim obrazovanjem mladih devojaka (Marie, word wijzer) i na seksualno nasilje u braku (Blijf van mijn lijf).Privredna stagnacija koja je poela u drugoj polovini sedamdesetih dovela je do jaanja konzervativnih struja tako da su osamdesete obeleene nekom vrstom restitucije tradicionalnih vrednosti i konformizma. Meutim, one se odlikuju i sve irom demokratizacijom i ukljuivanjem graana (putem graanskih inicijativa) u drutvena i politika zbivanja.Devedesetih je Holandija primila vei broj izbeglica iz ratom pogoenih delova bive Jugoslavije. Shodno svojoj tradiciji zemlje-posrednice, ponudila je Hag kao sedite meunarodnog tribunala zazloine poinjene u graanskom ratu u bivoj Jugoslaviji. U predgrau Haga, Sheveningenu, nalazi se istrani zatvor tribunala.U meuvremenu je stasala i druga generacija imigranata, prevashodno iz Turske i zemalja Magreba. Protiv dotad relativno liberalne politike prihvata izbeglica ustale su desno orijentisane struje tako da je krajem devedesetih nastala kontroverzna stranka koju je ponajvie oliavao njen voa Pim Fortajn, po kome je i dobila ime (Lijst Pim Fortuyn).Od dogaaja s poetka novog milenijuma treba pre svega istai ubistvo politikog lidera Pima Fortajna.RELIGIJAReligija igra vanu ulogu u ivotu Holanana (veina njih je krtena gedoopt), ali se broj praktikujuih vernika (kerkgangers) upadljivo smanjuje tako da mnoge crkve menjaju svoju prvobitnu namenu i pretvaraju se u kulturne centre.Iako se Holandija smatra prevashodno protestantskom zemljom, u njoj ivi i veliki broj katolika, muslimana, jevreja i pripadnika drugih konfesionalnih zajednica. Kroz istoriju je odnos protestantskog i katolikog stanovnitva bio 60:40, ali se danas veliki broj stanovnitva izjanjava kao ateisti i kao pripadnici drugih religija, te su ovi odnosi narueni. Sa jedne strane, meu ovim zajednicama vladala je kroz vekove atmosfera tolerancije. Tako je nakon odcepljenja od panskog Nizozemlja i pobede protestantskih ustanika u 17. veku katolika sluba bila preutno doputena u skrivenim, neobeleenim crkvama pod imenom schuilkerken. S druge strane, verske zajednice su strogo potovale sebi svojstvene patrone ponaanja i miljenja, ime se drutvo zatvaralo po vertikalnog osnovi u tzv. stubove (zuilen) te se ova drutvena pojava, koja je i dan danas u odreenoj meri prisutna, naziva verzuiling. Svaka od ovih zajednica, pored zasebnih crkvenih institucija, ima i sopstvenu medijsku kuu, kole i druge ustanove. Vertikalnu stratifikacija je omoguena liberalnim ustavom iz 1848. da bi dostigla vrhunac u prvoj polovini 20. veka. Nakon Drugog svetskog rata, posebno tokom ezdesetih godina, zapoet je proces uruavanja tradiocionalnih stubova.Najstarijim ovakvim stubom smatra se Nederlandse Gereformeerde Kerk, konzervativna protestantska zajednica koja se pod vostvom Abrahama Kajpera (Abraham Kuyper) pred kraj 19. veka odvojila od tada najvee i zvanine protestantske zajednice, liberalnije crkve Nederlandse Hervormde Kerk. Pored ove dve glavne struje postoji jo niz malih protestantskih grupacija koje sve pretenduju da su najblie prvobitnom uenju Reformacije. Zbog toga za Holanane vai sledea poalica: jedan Holananin pop, dva Holananina crkva, tri Holananina izma. Najnoviji stub prema nekima ini sve brojnija islamska zajednica.Godine 2004. dolo je do fuzije veine protestantskih crkava koje sada pod nazivom Protestantska crkva u Holandiji (Protestantse Kerk in Nederland/PKN) ine najbrojniju denominaciju.Istorija religioznog ivota na prostoru Nizozemlja bila je veoma burna. Najstariji crkveni centar bio je grad Utreht gde se i dan danas nalazi sedite biskupije. U 14. veku u ovom gradu sagraen je najvii crkveni toranj u zemlji (Dom), visok 112 metara, ija je gradnja bila povod za jedan od mnogobrojnih rascepa u okviru crkve i teolokih nesuglasica, a koji je rezultirao stvaranjem devocionalnog pokreta Moderne Devotie, znaajnog za irenje znanja i uenosti u ovim krajevima. U toku Osamdesetogodinjeg rata (1568-1648) severne provincije pobunjene protiv katolike panske vlasti preuzele su protestantsku veru, to je u vihoru rata poprimalo i drastine razmere: protestantski fanatici tako su demolirali katolike crkve i umetniko blago u njima u pokretu ikonoklasta (beeldenstorm). Protestantizam je ve u 17. veku duboko prodro u sve sfere ivota, s tim to je najizraeniji bio uticaj Kalvinovih uenja (Calvijn). Kalvinizam je tako u znatnoj meri odredio nacionalni karakter tek nastale drave, koji se oituje i dan danas: Holanane odlikuje tedljivost, skromnost, marljivost, bogobojaljivost, briga za druge, jednostavnost i istoa, ponekad u ekstremnoj meri. Kalvinovog uenja se najstroije pridravaju lanovi malih crkvanih zajednica nazvanih zwartekousenkerken.Ultrakonzervativnost ovih protestantskih zajednica ide do te krajnosti da se odriu tekovina savremene civilizacije (odbijaju vakcinisanje dece i zdravstveno osiguranje) ukoliko kontriraju bojoj volji.S druge strane, neke crkve u okviru liberalne Nederlandse Hervormde Kerk su meu prvima u Evropi podrala priznavanje istopolnog braka, koji je zakonski omoguen od 2002. godine.Meu Holananima postoji i jedan manji broj pravoslavnih vernika, uglavnom iz meovitih brakova.

Najznaajniji verski praznici su Sveti Nikola (Sinterklaas, 6. decembar), Boi (Kerstmis, 25. decembar), Uskrs (Pasen), Duhovi (Pinksteren). Svi ovi praznici vie imaju porodini karakter nego verski.

SinterklaasPosebno je omiljen praznik svetog Nikole. Zanimljivo je da je ovaj svetac jedini, dodue u prilagoenom obliku kao Sinterklaas a ne Sint-Nicolaas, nastavio da se slavi i nakon to je Holandija postala zvanino protestantska zemlja. Za ovog sveca, predstavljenog kao biskupa, vezane su mnoge legende i pesme koje se odnose na njegovu ulogu zatitnika dece. Po predanju iz devetnaestog veka, Sinterklaas stie u Holandiju parobrodom iz panije, u drutvu svog konja zelenka i crnog sluge Pita (Zwarte Piet). Jaui po krovovima, oni dobroj deci kroz dimnjak ubacuju poklone, a nevaljaloj batinu. Karakteristini su i slatkii koji se dele tih dana. Neki kao osnovne sastojke imaju med i zaine, drugi pak marcipan (speculaas, taai-taai, letter van banket, chocoladeletter). Obiaj je da se uz simboline poklone urue i aljive pesmice.KerstmisPod uticajem (amerike) industrije, Boi Bata (u Americi inae nazvan Santa Claus!), polako potiskuje Sinterklasa. Tim povodom se u Holandiji ak javio pokret za spasavanje Sinterklasa. Ovaj izrazito porodini praznik estita se sledeim frazama:Prettig kerstfeest! Een zalige Kerst!S obzirom na to da po novom kalendaru Nova godina sledi posle Boia, uobiajeno je estitati oba praznika:Een zalige Kerst en een gelukkig Nieuwjaar!PasenKao i u drugim hrianskim zemljama, uobiajeni simboli Uskrsa su arena jaja, zeevi i pilii. Uskrnje estitke su:Prettig Pasen!Een prettig paasfeest!MEUKULTURNI UTICAJIHolanani imaju dugu tradiciju prihvatanja drugih etnikih i religioznih grupacija. Njihova poslovina tolerancija bila je pri tom prevashodno pragmatinog, ekonomskog karaktera.Holandija se danas s pravom moe nazvati multikulturnom zajednicom sa mnotvom etnikih i kulturnih identiteta. Sami Holanani nisu mnogo skloni izlivima nacionalnih oseanja, osim u posebnim prilikama kao to su Dan dinastije (Koninginnedag) i fudbalske utakmice reprezentacije (nationaal elftal).Meu prvima su utoite od pogroma nali Jevreji Sefardi sa Iberijskog poluostrva u 16. veku, a kasnije i Akenazi iz Istone Evrope u 17. veku. Njihov prihvat omoguavale su odredbe Utrehtske unije (1579) koja je zabranjivala progon po verskoj osnovi. Jedan od najistaknutijih potomaka portugalskih Jevreja bio je uveni filozof Baruh Spinoza. Naalost, ovaj vievekovni suivot skoro da je sasvim zamro tokom Drugog svetskog rata kada je, iz Holandije u koncentracione logore deportovano oko 100.000 od ukupno 140.000 jevreja. Prisustvo jevrejske kulture ogleda se i.o. u nekim reima preuzetim iz jidia (sjofel = bedan, mazzel = srea, smeris = pandur), u specifinom jevrejskom humoru (Sam-en-Moos-moppen), kulinarstvu (turija, falafel), knjievnosti (Gorka trava Marhe Minko i dr)...

Sledea velika grupa bili su u 16. veku francuski hugenoti, a zatim i flamanski kalvinisti koji su beali od katolikog terora. Svoj privredni i duhovni uspon Holandija ima dobrim delom da zahvali tom talasu prevashodno dobrostojeih i obrazovanih izbeglica.U 17. veku su mnogi slobodoumni evropski mislioci (i.o. Dekart, Volter) nali utoite od cenzure i progona u Holandiji, gde su mogli slobodno da objavljuju svoja dela.U 19. veku su se u Holandiju doselile vee grupe Roma koji zbog svog nomadskog naina ivota nikad nisu uspeli da se integriu u drutvo. Tokom rata su, uz zdunu podrku lokalnih vlasti, u velikom broju deportovani u smrt, poput svojih sapatnika jevreja. Ni nakon rata njihov broj nije vie rastao zbog stroge imigracione politike vlasti prema njima.Nakon Drugog svetskog rata etniku sliku Holandije promenio je dolazak velikih grupa doseljenika iz holandskih kolonija. Oslobodilaki rat u Indoneziji (1949) nagnao je mnoge Holanane (totoks) ali i lojalne Indoneane i meance (Indo's) u izgnanstvo. To je vailo i za Moluane (Molukkers) kojima se izjalovio san o sopstvenoj republici. Najjai peat njihova kultura i obiaji ostavili su u kulinarstvu. Indoneanski restorani spadaju u najpopularnije i najposeenije. Mnogi nazivi za jela ula su u svakodnevni jezik (kroepoek, bami goreng, nasi goreng, loempia). Ovaj egzodus je takoe ostavio traga u knjievnosti (npr. Indijske dine Adrijana van Disa). Najvea kulturna manifestacija je pasar malam, godinji vaar koji se odrava u Hagu gde se najvei broj nastanio (Indische buurt).Jednu drugu grupu ine (ekonomski) imigranti sa holandskih Antila (Antillianen) i iz Surinama (Surinamers). U istonom delu Amsterdama (Bijlmer, dans nazvan Amsterdam-Zuidoost) je njihova najvea koncentracija. Osim uticaja u kulinarstvu i subkulturi, ovi doseljenici daju i doprinos savremenoj holandskoj knjievnosti (Astrid Roemer i dr.)Privredni bum ezdesetih uslovio je potrebu za uvozom radne snage. Najvei broj tzv. radnika na privremenom radu (gastarbeiders) bio je iz Turske, Maroka, Jugoslavije, Italije, Portugalije, panije. U poetku su dolazili sami, trudei se da utede to vie novca za slanje porodicama. Kako je boravak od privremenog prelazio u trajan, porodice su se doseljavale zahvaljujui zakonu koji je to omoguavao (wet op de gezinshereniging). Zbog mnogolanosti tih porodica, zakon je kasnije pootren. Najnovija mera je da lan porodice koji eli da se doseli mora u zemlji porekla da poloi ispit iz poznavanja holandskog jezika (inburgeringsexamen). Takoe je i za one ve nastanjene u Holandiji uveden obavezan ispit iz poznavanja jezika, pod pretnjom gubljenja boravine dozvole. Time se eli spreiti getoizacija manjinskih grupa.Nakon talasa ekonomski imigranata, doli su politiki azilanti (asielzoekers) sa mnogih ratnih arita u svetu. Do reavanja njihovog statusa smetaju se u prihvatne centre (asielcentrum). Velika veina zahteva (80%), meutim, biva odbijena. Mnogi azilanti kao jedino reenje vide ilegalan boravak u Holandiji (illegalen). Poetkom devedesetih primljen je vei broj izbeglica sa prostora bive Jugoslavije, pre svega iz Bosne.Politika useljavanja postala je poslednjih godina stroija, izmeu ostalog zbog pogorane ekonomske situacije, i sada postoje programi finansijske pomoi za repatrijaciju doseljenika (remigratiesubsidie/oprotpremie). Ukorak sa ekonomskom krizom ide i opadanje tolerancije prema strancima, to pogoduje manifestacijama rasizma.Proces integracije stranaca bio je dug i jo uvek traje. Pomak se vidi najpre u evoluciji naziva: vreemdelingen gastarbeiders buitenlanders allochtonen. I u zakonodavstvu je dolo do napretka: od 1986. stranci sa dozvolom boravka imaju aktivno i pasivno pravo glasa na optinskim izborima (gemeenteraadsverkiezingen ). Za negovanje kulturnog identiteta drava izdvaja finansijsku podrku.Svi ovi raznoliki kulturni uticaji u mnogome su promenili ivot Holanana: u kulinarstvu i gastronomiji, u muzici, u knjievnosti (pravi bum tzv. alohtone knjievnosti), u sposobnosti relativiranja kulturnih vrednosti. Ne treba, meutim, zanemariti ni trzavice koje u ekonomskoj krizi mogu izrasti u ozbiljnije sukobe.

StereotipiZa stereotipne predstave o kulturnom i nacionalnom identitetu Holanana vezuju se odreene osobine. Kalvinizam se smatra odgovornim za sledee: tedljivost (zuinigheid), trezvenost (soberheid), moralnost, marljivost (vlijt). Kulturna revolucija ezdesetih dodala je ovakvoj slici jo i osobine liberalnosti i tolerantnosti.U vicevima o Holananima se uglavnom istie krtost.

FriziU okviru autohtonog stanovnitva (autochtonen) zaseban jezik i kulturni identitet imaju Frizi. Od osobina koje im se pripisuju moe se istai utljivost.

MEDIJIU Holandiji vlada sloboda tampe i izlazi veliki broj glasila. Pored novina koje tee objektivnom izvetavanju, postoje i listovi koji daju svoj komentar na dnevne dogaaje (opiniebladen), i to u skladu sa stavovima drutvene zajednice koja ih izdaje. Pored toga, postoje i regionalni listovi, dok se neki svetski poznati listovi takoe izdaju i na holandskom jeziku.Najpoznatija holandska glasila su: Dnevne novine:De Telegraaf (www.telegraaf.nl - konzervativan)Algemeen Dagblad (www.ad.nl/ - neutralan)Volkskrant (www.volkskrant.nl - katoliki)NRC Handelsblad (www. nr c.nl - liberalan)Het Parool ( www.parool.nl - socijaldemokratski) Trouw (www. tr o uw. nl - protestantski)

asopisi:Elsevier (www. elsevi er.nl/ konzervativan)De Groene Amsterdammer (www.groene.nl - socijaldemokratski)Vrij Nederland (www.vn.nl - leviarski)Opzij (www.opzij.nl - feministiki)

Holandski zajedniki naziv za radio i televiziju je de omroep. Emitovanje emisija je organizovano tako to svaka od mnogobrojnih medijskih kua zastupa po jednu vrstu ideja i stavova, a zatim zauzima prostor za emitovanje na jednom od tri javna kanala (NED1, NED2, NED3 I deiji ). Iza ovih medijskih kua stoje drutvene i verska zajednice (zuilen) koje se na ovaj nain obraaju svojoj publici. Tako su npr. KRO (katolika), BOS (budistika), NMO (muslimanska koja je prestala sa radom), OHM (hinduistika) ili EO (evangelistika kua) konfesionalno obojene, dok je TROS postao simbol za komercijalizaciju, pogotovo nakon uvoenja kablovske TV mree. Od poznatih medijskih kua treba izdvojiti i VRPO (liberalno protestantska), VARA (socijalistika), AVRO (liberalna), Z@PP (deiji program). Veina emisija je dostupna u arhivi putem sledeeg portala: www.uitzendinggemist .nlU poslednje vreme sve je popularniji besplatni dnevni list Metro koji se deli u javnim prevoznim sredstvima i koji daje samo agencijske vesti bez komentara.Sva dnevna glasila se trude da angauju nekog poznatog pisca ili publicistu za pisanje dnevne kolumne. Meu najpoznatije kolumniste spadaju Karmihelt (Simon Carmiggelt), Hofland (Henk Hofland), Jan Mulder, Arnon Grunberg

Naziv Holandske novinske agencije je ANP (Algemeen Nederlands Persbureau).EKONOMIJAEkonomske prilike u Holandiji odvajkada je uslovljavao njen geopolitiki poloaj: zahvaljujui blizini mora i razvoju trgovake mornarice (Verenigde Oostindische Compagnie), Holandija je vrlo brzo, rame uz rame sa Engleskom, Portugalom i panijom postala jedna od vodeih kolonijalnih i trgovakih nacija. Njena relativno mala povrina, na razmei vodenih i kopnenih puteva, pogodovala je uz to tranzitu robe.

IndustrijaIndustrijska revolucija zahvatila je Holandiju znanto kasnije nego Belgiju. Naime, nalazita uglja otkrivena su u Limburgu tek poetkom 20. veka (izmeu dva rata u njima su radili i rudari s prostorabive Jugoslavije), a njihova eksploatacija zavrena je 1960. Nakon kraeg uzleta industrije ezdesetihgodina Holandija je ula u postindustrijski period sa naglaskom na trgovini, distribuciji (lukaRoterdam, aerodrom Shiphol, transportna preduzea) i uslugama.Odnos izmeu privrednih grana znatno se, dakle, promenio u poslednjih sto godina. Dok je krajem devetnaestog veka otprilike podjednak broj bio zaposlen u agrarnom, industrijskom i uslunom sektoru, danas najvei broj zaposlenih (skoro 70%) radi u uslunim delatnostima, dok je u poljoprivredi zaposleno jedva 5% radnog stanovnitva. U poljoprivredi i industriji je do smanjenja broja radnih mesta dolo zbog napretka tehnologije (automatisering, rationalisatie) i ukrupnjavanja preduzea (fusie).

AgrarNa privredu zemlje je u novije vreme najvie uticalo njeno pristupanje Evropskoj ekonomskoj zajednici 1957. godine. Uspeno prilagoavanje evropskom tritu uinilo je Holandiju najveom izvoznicom poljoprivrednih proizvoda, pre svega mlenih (zuivel) i mesnih. U svetski poznate artikle spadaju holandski kakavalji (Gouda, Edammer).Najvei uvoznik holandske robe je Nemaka. Nuspojave prekomerne bio-industrije su, meutim, zagaenost vode i tla. Krajem devedesetih to je uzrokovalo i epidemije slinavke i apa (mond-en- klauw-zeer), zbog ega je drastino smanjen stoni fond, a neke klanice su izmetene u zemlje u tranziciji. Kako raste potranja za zdravom hranom, sve su vie na ceni pilii i svinje uzgajane u tradicionalnim uslovima (scharrelkippen, scharrelvarkens).Osim stoarstva (veeteelt), razvijeno je i povrtarstvo (tuinbouw) zahvaljujui ogromnim povrinama pod staklenicima (kassen). Osim toga, zemljite iza dina (geestgronden) pogoduje cvearstvu. U svetski poznate holandske artikle spadaju lukovice ukrasnog cvea, pre svega lala (tulpenbollen). Od ostalih izvoznih artikala svakako treba spomenuti holandsko pivo (Heineken, Amstel, Grolsch, Oranjeboom), zatim duvan i krompir.Zahvaljujui poloaju na obalama Severnog mora, ribarstvo je oduvek bila vana grana privrede.Poetak sezone lova na haringe (Hollandse nieuwe) i rakie obeleava se svake godine u maju tj. junu ukraavanjem ribarskih brodova zastavicama (Vlaggetjesdag) pred njihovo isplovljavanje. Tehniku konzerviranja haringe izmislio je u 14. veku Vilem Brekelzon iz Birvlita (Willem Breukelszoon) i ona se sastoji u ienju ribe od iznutrica i njenom usoljavanju. Od znaaja zaprivredu su i uzgajalita dagnji i ostriga.

EnergentiJedan od faktora blagostanja predstavljaju velike rezerve zemnog gasa (aardgas) koje su otkrivene1960. Takoe je razvijena industrija prerade energenata u najveoj rafineriji nafte u Evropi ShellPernis, koja se nalazi u blizini roterdamske luke, Europoort. Ova luka je do 2002. godine bila najvea na svetu, ali je danas tek na treem mestu, iza angaja i Singapura. Nuklearne elektrane daju svega10% elektrine energine (dok se u Belgiji radi o 67%), a vlada stimulie sve alternativne vidoveprozvodnje (vetrenjae, solarna postrojenja).

IndustrijaMnoga poznata holandska preduzea kao to su Fokker (industrija aviona), DAF (mainska i automobilska industrija), Philips (elektronska), Shell (naftna) i Unilever (hemijska) postala su u meuvremenu multinacionalne kompanije.

Uslune delatnostiNajvei privredni rast zabeleen je u teretnom transportu: registrovano je preko 7000 transportnih preduzea i preko 30.000 kamiona.Veliki profit Holandiji donosi i turizam.

UMETNOST, KULTURA, SPORT

SlikarstvoU svetskoj kulturnoj batini Holandija je pre svega poznata po slikarstvu. Rembrant (Rembrandt), Vermer (Vermeer), Van Gog (Van Gogh), Eer (Escher) i Mondrijan (Mondriaan) spadaju u najee pominjane umetnike. Najplodniji period holandskog likovnog stvaralatva bio je sedamnaesti vek, sa svojim intimistikim, graanskim temama. Najpoznatija slika iz tog perioda je Rembrantova Nona straa.U nekoliko svetski poznatih muzeja izloeno je nacionalno i svetsko umetniko blago: Rejksmuzej u Amsterdamu (Rijskmuseum), Gradski muzej u Amsterdamu (Stedelijk Museum), Van Gogov muzej u Amsterdamu (Van Gogh Museum), Mauric muzej u Hagu (Mauritshuis), Optinski muzej u Hagu (Gemeentemuseum), Muzej Frans Hals u Harlemu (Frans Hals Museum), Muzej Bojmans-Beningen u Roterdamu (Boymans-Beuningen Museum), muzej Kreler-Miler kod Arnema (Krller-Mller Museum).U Holandiji se mnogo radi na popularizaciji i demokratizaciji umetnosti. Tako postoje galerije u kojima se mogu iznajmljivati umetnika dela. Stimulie se i tzv. environmental art dela koja treba da ulepavaju ivotnu i radnu okolinu.

Arhitektura i dizajnSvetski znaajne stvaraoce Holandija je dala i u arhitekturi. Meu najpoznatije spadaju HendrikBerlahe (Hendrik Berlage) i Herit Ritveld (Gerrit Rietveld). Od savremenih treba spomenuti RemaKolhasa (Rem Koolhaas). Velika je panja koja se u Holandiji posveuje dizajnu, pre svega industrijskom dizajnu svakodnevnih upotrebnih predmeta, koji se odlikuje izbalansiranim spojem funkcionalnosti i estetinosti.

MuzikaU svetu muzike cenjen je amsterdamski orkestar Concertgebouworkest kojim su dirigovali mnogi poznati dirigenti. Od holandskih kompozitora treba spomenuti Jana Svelinka (Jan Sweelinck), Bahovog uitelja orgulja.to se savremene muzike tie, svetsku reputaciju ima smotra North Sea Jazz Festival koja se odrava u Sheveningenu i Pinkpop u Limburgu.Poslednjih godina je veliku popularnost stekla domaa rok i pop muzika na holandskom jeziku za koju postoji naziv nederpop (Doe maar, De Dijk, Abel, Volumia, Marco Borsato i dr). Treba spomenuti idalje veoma popularnu levenslied, za koju postoji i peorativni naziv smartlap (Jan Smit, Andr Hazes i dr).Od grupa koje pevaju na engleskom, svetske hitove su postigli Shocking Blue (Venus), TenSharp (You).

KnjievnostU knjievnosti je nezaobilazno ime Multatulija (Multatuli), najznamenitijeg romansijera devetnaestog veka i jednog od najprevoenijih holandskih autora. Od savremenih pisaca treba pomenuti Harija Mulia (Harry Mulisch) kao stalnog holandskog kandidata za Nobelovu nagradu koji je preminuo u oktobru 2010. godine. Veliku trojku pored Mulia su inili i V.F. Hermans (W.F. Hermans) i Gerard Reve (Gerard Reve).Najupeatljiviji knjievni anr, meutim, ostaje poezija.

FilmHolandija je dobitnica tri Oskara za strani film: Atentat (De aanslag, 1986), Antonija (Antonia,1996), Karakter (Karakter, 1997). Zapaen uspeh postigla je i ekranizacija jo jednog dela HarijaMulia (pored Atentata): Otkrie neba (De ontdekking van de hemel) sa Stivenom Frajom u glavnoj ulozi.U znamenite holandske reisere spadaju Fons Rademakers, Paul Verhuven (Paul Verhoeven), Majk Van Dim (Mike van Diem), Marlen Goris (Marleen Gorris), nedavno ubijeni Teo van Gog (Theo van Gogh)... U meunardno poznate glumce ubrajaju se Jerun Krabe (Jeroen Krabb), Rutger Hauer (Rutger Hauer), Silvija Kristel (Sylvia Kristel)...Holandska najvea filmska nagrada je Gouden Kalf i dodeljuje se u Utrehtu.Veliku popularnost uiva i dokumentarni film. U Amsterdamu se dodeljuju nagrade u okviru festivalaIDFA (International Documentary Filmfestival Amsterdam).

Kultura stanovanjaZbog kiovite klime, Holanani veliki znaaj pridaju stanovanju, tj. spoljanjoj i unutranjoj arhitekturi. Osnovni pojam koji opisuje takav naina ivljenja jeste gezellig. Osnovno znaenje ovog prideva je oseaj prijatnosti i podrazumeva druenje u prijatnom prostoru. Izraavajui tipino holandski stav prema ivotu i uivanju, dobio je veoma iroko znaenje: skoro sve moe biti gezellig, ak i tua fudbalskih navijaa ili politike demonstracije.Tradicionalni holandski stil u arhitekturi poznaje nekoliko osnovnih oblika proelja tj. zabata: puntgevel, klokgevel, trapgevel. Karakteristina je i velika povrina koju zauzimaju prozori, najee bez zavesa (poteni ljudi nema ta da kriju od prolaznika) ili sa malim ipkanim paravanom zvanim horretje.Osnovna naela unutranje arhitekture su ekonominost (uteda prostora), jednostavnost i udobnost.

Kultura slobodnog vremenaZa osmiljeno provoenje slobodnog vremena postoji veliki broj sportskih, kulturnih i drugih udruenja (verenigingen). Okupljanje u okviru nekog udruenja je vrlo rairen oblik druenja. Holanani takoe rado provode vreme u prirodi, bilo da se bave batovanstvom u svojim vrtovima (tuinieren), vonjom bicikla (fietsen), etanjem/peaenjem (wandelen), jedrenjem (zeilen), klizanjem (schaatsen).Osim kod kue, gezellig moe biti i u kafani (kroeg). Obilaenje kafana zove se kroegenlopen. Ovaj vidsporta ovekoveio je poznati pisac Simon Karmihelt (Simon Carmiggelt) u svojim kolumnama.Holanani spadaju u velike putnike. Na vrhu popularnih destinacija dugo je bila panija, ali iJugoslavija, Grka, Turska, Belgija (Valonija)...

SportVrhunska imena u domenu sporta Holandija je pre svega dala u fudbalu. U najpoznatije klubove spadaju Ajaks (Ajax) iz Amsterdama, Fejenord (Feyenoord) iz Roterdama, PSV iz Ejndhovena... uveni holandski fudbaleri-internacionalci su bili i.o. Krajf (Cruyff), Van Basten, braa De Bur (De Boer), Rud Gulit (Ruud Gullit)... . Holandski nacionalni tim nosi naziv po boji kraljevske kue: Oranje.Od ostalih sportova u kojima je Holandija postigla olimpijske uspehe treba spomenuti klizanje (Sjouke Dijkstra, Ard Schenk), plivanje (Inge de Bruijn, Pieter van den Hoogenband), jahanje (Anky van Grunsven), biciklizam (Leontien van Moorzel, Theo Bos), dudo (Edith Bosch, Anton Geesink), veslanje, hokej na travi, odbojka...

Kultura obedovanjaAutohtona holandska kuhinja, poput mnogih severnjakih, nije mnogo prefinjena niti raznolika. Najkarakteristiniji sastojci su krompir (aardappelen), kupus (kool) i kobasice (worst) ili usoljena riba(haring). Nacionalno jelo na bazi krompira, mrkve i luka zove se hutspot. Ovo jelo se tradicionalno pravi u septembru kao znak seanja na osloboenje Lejdena od panske opsade. Najomiljenija brza hrana su preni krompirii koji se u Holandiji zovu patat a u Flandriji frieten, to su zapravo sastavni delovi francuskog naziva patates frites. Tipino holandski brza hrana je prena u dubokom ulju i moe se kupiti u automatima (FEBO).Sa osvajanjem kolonija i dolaskom raznih grupa imigranata, izvren je znaajan uticaj na kulinarske navike Holanana. Najpopularnije su indoneanska (sat, bami goreng, nasi goreng, rijsttafel) i kineska kuhinja(loempia, tjap tjoy), ali i italijanska, turska, panska...Od holandskih slatkia poznati su specijaliteti koji se prave povodom praznika Sinterklasa: speculaas, pepernoten, taai-taai, amandelspijs, marsepein, letter van banket... Najkontroverzniji slatki su crne slatko-slane bombone zvane drop.

OBRAZOVANJEUstavom iz 1917. zagarantovana je sloboda obrazovanja, to praktino znai da svako ko raspolae kolovanim nastavnicima, odobrenim nastavnim planom (koji sadri obavezne predmete) i dovoljnim brojem zainteresovanih uenika moe da osnuje kolu. kola je slobodna da odredi svoje religiozne, politike i didaktike principe. Zahvaljui ovakvom pristupu, u holandskom obrazovnom sistemu se i dalje ogleda vertikalna stratifikacija drutva (verzuiling): 33% ine javne, dravne kole, 36%katolike, 28% protestantske i 3% otpada na druge zajednice, u poslednje vreme sve vie na islamsku.Godine 1900. uvedena je obaveza kolovanja (leerplichtwet) od 5. do 16. godine ivota, a od 2007. godine je obavezno kolovanje produeno do 18. godine ivota. Nivoi obrazovanja su sledei:I Osnovno obrazovanje (basisonderwijs ili primair onderwijs) od 4-12 godina1 Nii razredi (onderbouw) 1-4. razreda2 Vii razredi (bovenbouw) 5-8. razredaII Srednje obrazovanje (voortgezet onderwijs) od 12 godinaPrve dve godine su veim delom bazirane na istom gradivu i ine basisvorming. Nakon tog perioda uenici upisuju:1 Vie opte obrazovanje (hoger algemeen voortgezet onderwijs havo) traje 5 godina2 Pripremno nauno obrazovanje (voorbereidend wetenschappelijk onderwijs - vwo) traje 6 godina3 Pripremno srednje struno obrazovanje (voorbereidend middelbaar beroepsonderwijs vmbo)traje 4 godineIII Visoko i vie obrazovanje za studente od 18. godine1 Vie struno obrazovanje (hoger beroepsonderwijs hbo)2 Nauno tj. univerzitetsko obrazovanje (wetenschappelijk onderwijs wo)3 Otvoreni univerzitet (open universiteit), studiranje na daljinuIV Struno obrazovanje i obrazovanje odraslih1 Srednje struno obrazovanje (mbo), odvija se u regionalnim obrazovnim centrima (roc's)2 Obrazovanje odraslih (volwasseneneducatie), tzv. tweedekansonderwijs za sve starije od 18 godinaV Specijalno obrazovanjeZa osobe sa posebnim potrebama

U Holandiji postoje sledei univerzitetski centri:Univerzitet u Lejdenu (Universiteit Leiden UL), osnovan 1575.Dravni univerzitet u Hroningenu (Rijksuniversiteit Gronin gen RUG), osnovan 1614. Univerzitet grada Amsterdama (Universiteit van Amsterdam UvA), osnovan 1632.Univerzitet u Utrehtu (Universiteit Utrecht UU), osnovan 1636.Slobodni univerzitet u Amsterdamu - protestantski (Vrije Universiteit VU), osnovan 1880. Tehniki univerzitet u Delftu (Techische Universiteit Delft), osnovan 1905.Univerzitet Vaheningen (Wageningen University)Radbaud univerzitet u Nejmehenu (Radboud Universiteit Nijmegen) Univerzitet grada Tilburha (Universiteit van Tilburg)Tehniki univerzitet u Ejndhovenu (Technische Universiteit Eindhoven) Univerzitet u Tventeu (Universiteit Twente)Erazmo Univerzitet u Roterdamu (Erasmus UniversiteitRotterdam)Univerzitet grada Mastrihta (Universiteit Maastricht)Od umetnikih akademija najpoznatije su:Likovna akademija u Amsterdamu (Rietveld academie)Likovna akademija u Utrehtu (Hogeschool voor Kunsten Utrecht) Likovna akademija u Mastrihtu (Kunstacademie in Maastricht)Muzika akademija u Amsterdamu (Conservatorium in Amsterdam)Muzika akademija u Hagu (Conservatorium in Den Haag)Kao potpisnica Bolonjske deklaracije, Holandija je prihvatila prelazak na reim studija od 3 godine (osnovne studije tj. bachelor) + 2 godine (magistarske studije tj. master). Svi vidovi optereenja studenta (nastava, ispiti, seminarski i dr.) boduju se kreditima (ECTS), to omoguava veu mobilnost studenata.

Kraljevina Holandija, Provincije NIZOZEMLJE (Nizozemsko govorno podruje)

Nizozemlje ili Niske Zemlje (De Lage Landen) je geografski naziv za podruje oko ua reka Shelde, Masa iRajne u Severno more. Jedan deo priobalja nalazi se ispod nivoa mora, a od plavljenja je zatienoprirodnim pojasom dina. Drugi vidovi odbrane su delo ljudskih ruku: brane (dijken), kanali (grachten,kanalen) i vetaka uzdignua (terpen/ wierden).Klimatski, Nizozemlje spada u atlantsko podruje koje odlikuju obilne padavine i mali raspontemperature. U priobalnom delu su esti jaki naleti vetra koji moe ii i do olujnog.Iz istorijske perspektive, Nizozemlje ili Nizozemska (De Nederlanden) je prvi put pod burgundskimkneevima u 15. i 16. veku predstavljala dravnu celinu. U dananje vreme Nizozemlje je celina na nivousaveza drava u uniji Beneluksa.Sa jezike take gledita Nizozemljem se oznaava podruje na kojem se govori standardni nizozemski jezik (AN), a to su Kraljevina Holandija i severni deo Kraljevine Belgije tj. Flandrija.Pored nizozemskog, na ovom podruju jo postoji i frizijski jezik (Fries) kojim govori frizijska manjina (oko500.000 govornika) u holandskoj provinciji Friziji i na ostrvima Shirmonikoh (Schiermonnikoog) iTersheling (Terschelling).Na krajnjem severozapadu Francuske, u departmanima Nor (Nord) i Pa de Kale (Pas-de-Calais) ugovornoj upotrebi se kod jednog dela stanovnitva (oko 80.000 govornika) zadrao arhaini nizozemskidijalekt srodan zapadnoflamanskom. Bliske istorijske veze ovog podruja nazvanog Vesthuk (Westhoek)sa Nizozemljem ogleda se i u dvojezinim nazivima mesta: Lil (Lille/Rijsel), Due (Douai/Dowaai), Dankerk(Dunkerque/Duinkerken)BIVE KOLONIJESurinam i Holandski AntiliU obe ove bive holandske kolonije nizozemski je i dalje jezik uprave i kolstva. U njima takoe postoji iknjievnost na nizozemskom, to ukazuje na veliki uticaj koji je kolonijalno doba ostavilo na ovamultikulturna drutva. Surinam (Suriname) je stekao nezavisnost 1975. godine, a Holandski Antili(Nederlandse Antillen) tj. ostrva Aruba (Aruba), Boner (Bonaire), Kirasao (Curaao), Saba (Saba), Sv.Eustahije (Sint- Eustakius) i Sv. Martin (Sint-Maarten) imaju autonomni status ali jo uvek nisu steklipotpuni suverenitet.U bivoj holandskoj koloniji Indoneziji, koja je nezavisnost stekla 1949, nizozemski jezik se zadrao samou nekim zakonskim aktima i pravnoj terminologiji.to se bive belgijske kolonije Kongo tie, u njoj je slubeni jezik francuski.Kraljevina Holandija

Ureenje: ustavna monarhija; unitarna dravaef drave: kraljica Beatriks od Oranje-NasauaPovrina: 32.450 km2Broj stanovnika: 17.000.000Najvee reke: Mas, Val, EjselGlavni grad: AmsterdamHimna: Vilhelmus van Nasaue (Wilhelmus van Nassouwe)Geslo: Je maintiendrai

Veliki deo rapoloive teritorije (64,5%) koristi se za poljoprivredu, pre svega za ispau, samo 16,5%koristi se za stanovanje i puteve, a 19% zauzimaju prirodni parkovi i rezervati. Sa svojih skoro 17 milionastanovnika Holandija spada u najgue naseljene zemlje na svetu.U svojim dananjim okvirima Kraljevina Holandija postoji od 1830. godine, kada se nakon Belgijskerevolucije raspalo Kraljevsto Ujedinjenog Nizozemlja pod Vilemom I (vidi pod Istorija). Vladajuadinastija Oranje-Nasau imala je od 1890. pa do danas iskljuivo kraljice na prestolu (Vilhelmina - Julijana- Beatriks).Zanimljivo je da se sedita parlamenta, vlade i diplomatskih predstavnitava ne nalaze u glavnom graduAmsterdamu ve u rezidencijalnoj prestonici Hagu ('s-Gravenhage).Zvanini jezik Kraljevine Holandije je nizozemski, poreklom zapadnogermanski jezik niskofranakogogranka. Osim u Kraljevini Holandiji ovaj jezik se jo govori u Flandriji (severnom delu Kraljevine Belgije) iu Surinamu. Standardizacijom i normiranjem ovog jezika koji broji oko 21 milion govornika bavi semultilateralna institucija zvana Nederlandse Taalunie (Nizozemska jezika unija). Pored nizozemskog, uKraljevini Holandiji je u upotrebi i jedan manjinski jezik frizijski.ProvincijeKraljevina Holandija obuhvata 11 provincija: Hroningen (Groningen), Friziju (Friesland), SevernuHolandiju (Noord-Holland), Junu Holandiju (Zuid-Holland), Utreht (Utrecht), Drente (Drenthe), Overejsel (Overijssel), Helderland (Gelderland), Zeland (Zeeland), Severni Brabant (Noord-Brabant) i Limburg (Limburg). Najnovijom, dvanaestom provincijom se od 1986. smatra Flevoland (Flevoland), polder nastaoisuivanjem jezera Ejsel (IJsselmeer).HroningenPovrna: 2424 km2Broj stanovnika: 553577Glavni grad: Hroningen (Groningen)Najvea reka: Ems (Eems)Specijalitet: Groninger koek

Najseverniju provinciju Kraljevine Holandije odlikuje ogromno nebo i traak zemlje koju je dobrim delomstvorio ovek borei se protiv renog i morskog plavljenja. Ove ljudske intervencije vidljive su kaouzdignua u inae ravnom predelu, na kojima se najee nalazi crkva (uglavnom romanskog stila) igroblje. Ti platoi, nazvani terpen ili wierden sluili su kao utoite narodu i stoci tokom velikih poplava.Karakteristine za ovu provinciju su i dvorci-utvrde (borgen) i velika seoska gazdinstva. Hroningen svojebogatstvo, naime, jo od srednjeg veka duguje poljoprivredi. Znaajna su i nalazita energensa:svojevremeno je to bio treset, a sada plin. U mestu Slohteren nalazi se jedno od najveih svetskihnalazita zemnog gasa.Hroningen je bogat plovnim putevima koji uglavnom nose nazive sa sufiksom -diep: Winschoterdiep,Reitdiep, Boterdiep.Hroningen je jo od ranog srednjeg veka bio znaajan centar religije sa velikim brojem manastira icrkava. U devetnaestom veku je protestantsko crkveno-teoloko uenje predavano na Univerzitetu uHroningenu dobilo naziv Groninger richting tj. leer.Dijalekt ove provincije predstavlja meavinu frizijskih, saksonskih, nemakih i engleskih uticaja: Boter,brea en griene tsiis (boter, brood en groene kaas) - puter, hleb i zeleni sir.Ovu provinciju je nakon Prvog svetskog rata proslavila grupa ekspresionistikih slikara (De Ploeg) ija sudela izloena u Muzeju savremene umetnosti u Hroningenu.uveni moreplovac Abel Tasman (1603-1659), po kome je Tasmanija dobila ime, roen je u u ovojprovinciji u selu Luehast (Lutjegast).FrizijaPovrina: 3791 km2Broj stanovnika: 599070Glavni grad: Leuvarden/Ljauvert (na frizijskom)Najvee reke: LauersSpecijalitet: kafa s pivom i konjakom (boerenkoffie)Frizi su samosvojan narod germanskog porekla sa sopstvenim jezikom i istorijom koja obiluje borbamaza nezavisnost i ouvanje kulturnog identiteta, i to jo od rimskog perioda. Anegdote vezane za tu slavnuprolost nameu poreenje sa Crnogorcima zbog velianja gordosti i hrabrosti: Mi Frizi kleimo samopred Bogom (Wij Friezen knibbelje allinne foar God); Bolje mrtav nego rob (Leaver dea as slaef). Osimtoga, i Frizi imaju svoju usmenu knjievnost i slepog guslara zvanog Bernlef (VIII vek). Poput Flamanskogpokreta, u devetnaestom veku (1844) nastao je i Frizijski pokret osnivanjem Drutva za frizijski jezik iknjievnost (Selskip foar Fryske tael en skriftekennisse).Osim u Holandiji, Friza ima i u nemakim pokrajinama Donja Saksonija i lezvig-Holtajn, kao i duzapadne obale Danske. Jednom u tri godine predstavnici ove tri grupacije se sastaju na velikofrizijskomkongresu radi dogovora oko pitanja jezika, kulture i ekonomije.Za Friziju su kao i za provinciju Hroningen karakteristina odbrambena uzdignua zvana terpen. Visina imje varirala od 2 do 7 metara. Do devetnaestog veka ih je bilo skoro 1000, ali im se otad broj smanjio jer jeplodna zemlja sa njih skidana radi obogaenja neplodnog zemljita. Prirodnu branu od otvorenog mora predstavljaju zapadnofrizijska ostrva Vliland (Vlieland), Tersheling(Terschelling), Ameland (Ameland) i Shirmonikoh (Schiermonnikoog). Najznaajniju branu predstavljaona koja povezuje Friziju sa Severnom Holandijom: Afsluitdijk. U Friziji postoji i veliki broj polderanastalih isuivanjem zemlje omeene branama.Frizijska ostrva (Waddeneilanden) predstavljaju jedinstven prirodni rezervat u kojem se stane mnogevrste morskih ptica (kievit). Na Tershelingu je, inae, roen jedan od najpoznatijih holandskihmoreplovaca i kartografa, Vilem Barents (Willem Barentsz, 1550-1597), po kojem je ime dobilo Barentsovo more.Frizija je je jo od srednjeg veka orijentisana na poljoprivredu. Njihov krompir i stoka imaju svetskureputaciju. Od znaaja za ribarstvo je luka Harlingen.Frizija nudi mogunost za obilje sportova. Najkarateristiniji su jederenje (sktsjesilen), preskakanjekanala motkom (fierljeppen) i klizanje na ledu. Najpoznatija zimska sportska manifestacija je trka kroz 11gradova: Elfstedentocht. Od gradova sa te marrute treba spomenuti Snejk (Sneek), Franeker (Franeker),Harlingen (Harlingen), Bolsvard (Bolsward), Sloten (Sloten), Dokum (Dokkum), Staveren (Staveren) iHindelopen (Hindeloopen)Za Frize vai da su veliki individualci, po prirodi utljivi i zatvoreni.

Leuvarden/LjauertBroj stanovnika: 85296Status grada Leuvarden je stekao 1247. Njegova glavna znamenitost je toranj Oldenhove (40 m) kojipredstavlja ostatak nekadanje crkve Svetog Vida (St.-Vitus). Poznat je i po svojim kanalima (grachten) izaviajnom muzeju u kojem se uvaju svetski poznati nalazi srebrnih predmeta pronaenih prilikomskidanja slojeva sa terpen.Poznati Leuvarani bili su pesnik Fransoa Havermit (Franois Haverschmidt, 1835-1894), politiarTrulstra (Pieter Troelstra, 1860-1930), osniva Holandske socijaldemokratske radnike partije (SDAP) iuvena igraica Mata Hari tj. Margaretha Geertruida Zelle (1876-1917).

FranekerZnamenitost ovog gradia predstavlja fascinantni planetarijum koji je u svojoj dnevnoj sobi izgradiolokalni vunar i amater-astronom Eise Eisinha (Eise Eisinga, 1744-1828).DrentePovrina: 2684 km2Broj stanovnika: 440887Glavni grad: Asen (Assen)Specijalitet: liker od anisa (steernties)Provincija Drente spada u najstarija naseljena podruja Nizozemlja. Nalazi se na obroncima Hondsruha, brdskog lanca koji se protee iz Nemake. Bogata je umama i tresetitima, i svojom osamljenom lepotom navela je poznatog slikara Vinsenta van Hoha (Vincent van Gogh) da napie sledee redove:Drente je tako lepo, tako me u celini pleni i savreno ispunjava da, ukoliko ne bih mogao ostati ovde zauvek, vie bih voleo da ga nikad nisam ni video. Neopisivo je lepo.Najstariji spomenici potiu iz vremena neolita kada su od masivnih kamenih blokova podizani megaliti - zagrobne humke nazvane hunebedden. Starost im se procenjuje na 5000 godina i od preko 100 ostalo ih je jo osamdesetak. Tokom reformacije jedan od ovih megalita korien je za dranje protestantskih propovedi (De Papeloze Kerk).Drente je dugo vailo za najsiromaniju holandsku provinciju. Ubrzani razvoj poeo je tek nakon Drugog svetskog rata. Poput mnogih slikara (i.o. Maks Liberman) i Van Hoh je dolazio da slika u mestu Zvelo (Zweeloo), o emu svedoi niz njegovih radova.U ovoj provinciji se svake godine odrava etvorodnevna biciklistika trka (Rijwielvierdaagse) u kojojuestvuje preko 25000 takmiara.

AsenBroj stanovnika: 49398U centru grada se nalazi spomenik deaku zvanom Bartje, glavnom liku iz dela pisca Anea de Vrisa (Annede Vries), koji svedoi o siromatvu ovog kraja (Bartje je odbio da izgovara oena i da se zahvaljuje Boguto svakog dana jede samo pasulj).

EmenPrivredni centar provincije. U okolini ovog grada koji se razvio tek nakon Drugog svetskog rata nalazi senajvei broj preistorijskih spomenika.

VesterborkSabirni logor za Jevreje i druge ne-arijevce tokom Drugog svetskog rata. Tu je bila zatoena Ana Frankkao i Eti Hilesum, autorka koja se takoe posthumno proslavila svojim dnevnikom.Flevoland(provincija od 1986)Povrina: 1450 km2Broj stanovnika: 211276Glavni grad: Lelistad (Lelystad) od 1967.Ova provincija nastala je zahvaljujui planovima inenjera Kornelisa Lelija, koje je 1918. odobrioholandski parlament. Nakon to je 1932. zavrena izgadnja Velike brane (Afsluitdijk) otpoelo se saisuivanjem severoistonog dela (Noordoostpolder) nekadanjeg Junog mora (Zuiderzee), pretvorenog ujezero Ejselmer (IJsselmeer). Nekadanja ostvra Urk i Shokland pripojena su na taj nain kopnu 1942,zatim je 1957. nastao polder Istoni Flevoland, a 1968. Juni Flevoland. Sva tri poldera proglaena su1986. za dvanaestu, najmlau provinciju Kraljevine Holandije.Od privrednih grana treba spomenuti poljoprivredu, voarstvo i uzgajanje cvea. Zahvaljujuisavremenim vetrenjaama, snaga vetra se koristi za proizvodnju elektrine energije.Sa izuzetkom starog ribarskog gradia Urka, Flevolandom dominira moderna arhitektura. U ovojprovinciji postoje i zanimljivi primeri lend-arta, kao to je Zelena Katedrala Marinusa Buzema (MarinusBoezem).LelistadBroj stanovnika: 58125Nazvan po inenjeru Kornelisu Leliju (Cornelis Lely, 1854-1929).AlmereNaziv ovog grada potie od nekadanjeg imena za Zuiderzee. To je je grad sa najveim rastom populacije,pre svega zahvaljujui niim cenama stanovanja, to privlai mlade parove i imigrante. I samo gradskojezgro i predgraa Almerea se odlikuju veoma zanimljivom savremenom arhitekturom.Severna HolandijaPovrina: 2911 km2 od ega 2681 km2 tloBroj stanovnika: 2.365.160Glavni grad: Harlem (149.459) (Haarlem)Reke: Sparne, Zan, Amstel, Veht

Provincija Holandija je u najveoj meri odredila opti imid drave. Tu se nalaze najstariji sistemi za odbranu od vodene stihije (defensieve dijken) i otimanje zemlje od mora (offensieve dijken, dammen).Osim mlevenja ita, glavna svrha vetrenjaa koje je tehnoloki usavrio J. A. Lehvater (Jan Adriaansz. Leeghwater), bila je isuivanje bara i jezera (doorbraakmeren) ispumpavanjem vode. Jedan od najstarijih poldera isuen je 1461. godine (Burghornpolder) Ta borba sa prirodom i postepeno kroenje i korienje vekovnog neprijatelja mora odredila je karakter institucija (waterschappen) i mentaliteta (consensus). Brane su se, naime, morale stalno odravati, popravljati i pojaavati novim nanosima zemlje (1732. su mnoge brane npr. popustile zbog crvotonosti balvana). O svemu tome svedoi i niz izreka i fraza:Wie het water deert die water keert.Wie niet wil dijken, moet wijken.Waar de dijk het laagst is loopt het water het eerst over.Dat zet/brengt (geen) zoden/aarde aan de dijk.een dijk van een meidhet water over de dijk laten lopende spade op de dijk zetteniemand aan de dijk zettenter naaster lage en ter minster schade

Boven het IJSeverno od Amsterdama, zapravo, severno od rukavca Ej kojim je nekad Juno more prodiralo duboko u unutranjost sve do Bevervejka, nalazi se podruje koje na zapadu omeuje pojas dina i Severno more, na istoku Ejselsko jezero, a na severu ostrvo Teksel i Vadensko more (Waddenzee). Taj severoistoni deo nazvan je Zapadna Frizija i sa istoimenom provincijom je povezan Velikom branom (Afsluitdijk). Ovo podruje je zahvaljujui vekovima borbe protiv stihije znatno izmenilo svoj nekadanji izgled. Isuena su mnoga jezera kao i delovi priobalja. Sasvim na severu nalazi se luka Den Helder, matina baza holandske mornarice.Od nekadanjih junomorskih luka treba spomenuti Enkhajzen (Enkhuizen, tu se nalazi Zuiderzeemuseum i znameniti toranj Dromedaris), Horn (Hoorn), zatim Alkmar (Alkmaar) i Edam, poznati po proizvodnji i aukcijama sira, kao i nekadanja ribarska a sada turistika mesta Volendam, Monikendam, Marken (Volendam, Monnickendam, Marken). Na reci Zan (Zaan) nalazi se Zandam (Zaandam) u kojem je 1697. boravio ruski car Petar Veliki kako bi izuio brodogradnju i pripremio se za stvaranje sopstvene flote po uzoru na holandsku.

Ten zuiden van het IJJugoistono od Amsterdama nalazi se podruje nazvano Hoj (Het Gooi), koje je poznato po obilju jezera nastalih usled skidanja povrinskih slojeva zemlje radi dobijanja treseta. Ovako nastali vodeni rezervati pogodni su za rekreaciju i kao stanita za raznovrsnu barsku floru i faunu. Od gradova treba spomenuti Narden (Naarden), poznat po svom dvostrukom obruu zatitnih jarkova i Valonskoj kapeli u kojoj je sahranjen uveni eki pedagog Komenski (Comenius, 1592-1670), zatim Majden (Muiden) gde se nalazi zamak Florisa V, star preko 700 godina, iji je kasniji itelj bio uveni pesnik P. K. Hoft. I naravno, Hilversum, centar medijskih kompanija.Jugozapadno od Severnomorskog kanala koji kod Ejmajdena (IJmuiden) povezuje Amsterdam sa Severnim morem, nalazi se najpoznatije podruje za uzgoj cvea. Sastav zemljita neposredno iza pojasa dina izuzetno pogoduje lukovicama narcisa, zumbula i lala, cvea koje je u Holandiju stiglo u 17. veku zahvaljujui trgovini sa Turskom. Alsmer (Aalsmeer), mesto u blizini nacionalnog aerodroma Siphol (Schipol, koji se nalazi 4,5 m ispod morske povrine), najvea je berza cvea na svetu. Od gradova jo treba spomenuti Zandvort (Zandvoort), poznat po trkama motocikala i formule 1, i naravno, glavni grad provincije.

HarlemHarlem (status grada ima od 1245) centar je farmaceutske industrije, cvearstva i tamparstva. Roeni Harlemac Laurens Koster (1370-1440) izumeo je navodno 1423 dakle 16 godina pre Gutenberga tampanje pokretnim slovima.Od znaajnih kulturnih spomenika treba spomenuti crkvu posveenu Svetom Bavu (St.-Bavo ili Grote Kerk) u kojoj se nalaze jedne od najveih orgulja u Evropi (na njima su svirali Hendl i Mocart) i koja je poznata po svojim zvonima (damiaatjes). Ona je sluila i kao velika inspiracija za crkvene enterijere uvenog slikara Pitera Sanredama. Karkateristina za Harlem su i mnogobrojna dvorita (hofjes) u kojimasu zahvaljujui bogatim darodavcima bila smetena utoita za siromane.Arhitektura glavnog trga delo je poznatog arhitekte Livena de Keja (Lieven de Key, 1560-1627). Unekadanjoj trnici (Vleeshal) smeten je deo muzeja Frans Hals, u kojem se i.o. nalazi velika zbirka ovog prvog moderniste 17. veka. Jedan drugi muzej takoe predstavlja atrakciju Harlema: Tejlersov (Teylers) prirodnjaki muzej. Svojevrsnim muzejom se moe smatrati i eleznia stanica Harlema, obnovljena u stilu secesije. Prva eleznika pruga u Holandiji povezala je 1839. Harlem i Amsterdam.AMSTERDAMSa svojih 750.000 stanovnika prestonica Kraljevine Holandije najvei je grad u zemlji i etvrti turistiki centar u Evropi. Pored Stokholma i Bria nosi epitet Severne Venecije zbog stotinak kilometara kanala i vie stotina mostova. Pored mnotva znaajnih kulturnoistorijskih spomenika peat izgledu grada daju kue du kanala (grachten) sa svojim karakteristinim zabatima (puntgevel, klokgevel, trapgevel)izgraenim od cigle, u Zlatnom veku (17. vek), nakon velikih poara koji su unitili drvene kue srednjovekovnog gradskog jezgra.Zlatni vek predstavlja vreme najveeg uspona Amsterdama koji je zahvaljujui povezanosti sa Junim i Severnim morem preko morskog rukavca Ej postao centar trgovine itom iz Baltika i skupocenim zainima iz kolonija. Glavnu ulogu u trgovini sa prekomorskim kolonijama imala je Istonoindijska kompanija (Verenigde Oostindische Compagnie - VOC), osnovana 1602. Dvadesetak godina kasnije (1621), osnovana je i Zapadnoindijska kompanija za trgovinu sa Amerikom, koja na Menhetnu osniva naselje Novi Amsterdam, kasniji Njujork. Prvi guverner te oblasti, koju su ubrzo preoteli Englezi, bio je Peter Stajvesant (Peter Stuyvesant). Usponu Amsterdama doprineo je i propast Antverpena kao centra pomorske trgovine nakon to je u Osamdesetogodinjem ratu pao u ruke panaca. Tada je dolo do ogromnog priliva izbeglica iz Flandrije, pre svega intelektualne i finansijske elite. Ovaj grad je pruao utoite i drugim progonjenima, pre svega portugalskim Jevrejima.Stara strana/Oude ZijdeOvaj deo grada koji se nalazi istono od Glavne eleznike stanice (Centraalstation) pripadao je gradskom jezgru jo u srednjem veku, a u Zlatnom je postao trgovaki centar zahvaljujui pristupanostiza brodove. Tu se nalazi najstarija crkva Amsterdama: Oude Kerk, izgraena u 14. veku na osnovama drvene crkve iz 13. veka. Tu je smeten i Amsterdamski Univerzitet, osnovan 1877.Od ostalih znamenitosti treba spomenuti Zuiderkerk, Jevrejski istorijski muzej, Stoperu (gradska venica + opera), Rembrantovu kuu, trg Vaterlo, sefardsku sinagogu, ali i crvenu etvrt (walletjes) i muzej marihuane i haia.

Nova strana/Nieuwe ZijdeZapadni deo srednjovekovnog jezgra danas je oping centar prepun radnji i turista. Glavne trgovake ulice su Damrak, Rokin (koje vode ka Centraal Station), zatim Spui, Kalverstraat, Nieuwendijk (peaka zona). U sredini, na glavnom gradsom trgu Dam nalazi se kraljevska palata koju je na mestu stare gradske venice, izgorele u poaru, izgradio Jakob van Kampen (Jacob van Campen) u stilu klasicizma.Odmah do nje je Nova crkva (Nieuwe Kerk) a preko puta je Spomenik rtvama Drugog svetskog rata. Od znamenitosti treba spomenuti jo Begijnhof sa najstarijom gradskom kuom od drveta, Engleskom crkvom i kamufliranom katolikom crkvom (schuilkerk), zatim Istorijski muzej, Muzej starina Allard Pierson i muzej Madam Tiso. Od novije arhitekture, poznate pod nazivom Amsterdamska kola, istiu se Berza (Beurs van Berlage), crkva Sv. Nikole, koji je, inae, zatitnik grada, i Glavna eleznika stanica. Izgraena 1889. na mestu nekadanje luke, stanica poiva na konstrukciji od preko osam hiljada podvodnih drvenih ipova i predstavlja jedinstven graevinski poduhvat.Pojas kanala/GrachtengordelSaniranje movarnog i plavnog tla otpoeto je poetkom 17. veka postavljanjem pojasa kanala koji su ubrzo sa svojim monim rezidencijama bogatih trgovaca postali sinonim za uspona grada. I dan danas se to smatra elitnim delom centra u kojem je smeten veliki broj institucija, banaka, firmi i sve velike izdavake kue. Redosled kanala od centra ka obodima grada je: Singel, Herengracht, Keizersgracht, Prinsengracht. Njihovi uzani trotoari omeeni su tipinim metalnim stubiima, zvanim Amsterdammertjes i oznaenim znamenjem sa grba Amsterdama: tri slova X. Stanovanje je mogue i u samim kanalima, u velikim stambenim amcima (woonboten). Najvea dva trga u ovom delu grada su Rembrandtplein i Leidseplein. br />Od kulturnih znamenitosti treba spomenuti Westerkerk, crkvu koja se nalazi u neposrednoj blizini kue u kojoj se krila Ana Frank i gde je sada smeten istoimeni muzej. Crkvena zvona (carillon) i dalje sviraju melodije iz tog vremena. Popreni kanali (Egelantiersgracht, Bloemgracht, Lauriersgracht) u ovom delu grada pripadaju uvenom boemskom kvartu De Jordaan.Muzejski kvart/MuseumkwartierDananji izgled ova etvrt poela je da dobija krajem devetnaestog veka izgradnjom niza muzeja i kulturnih ustanova: Rijksmuseum, Concertgebouw, Stedelijk museum, Van Gogh museum, Nederlands Filmmuseum. Posebnu instituciju predstavlja i uveni Vondelpark nazvanom po jednom od najuvenijih pesnika Zlatnog veka.Od znamenitosti izvan ueg centra treba spomenuti Sarphatipark, etvrt De Pijp sa pijacom Albert Cuyp, zooloki vrt Artis, Tropski muzej, Pomorski muzej i nauno-obrazovni centar NEMO. Izvan gradskog jezgra smeten je i drugi amsterdamski univerzitet protestantskog opredeljenja: Vrije Universiteit.Juna HolandijaPovrina: 2829 km2 Broj stanovnika: 3.200.408 Glavni grad: Hag ('s Gravenhage/Den Haag) (443.845)

Ova provincija predstavlja najguce naseljeni deo zemlje i ima vie stanovnika od zemalja kao to su na primer Albanija, Mongolija, Slovenija ili Makedonija. Svoje postojanje duguje pojasu dina koje plavnu niziju odvajaju od Severnog mora. Najvii peskoviti vrh iznosi neto preko 30 metara dok je najnia tacka kriptodepresije na 4,8 metara ispod morske povrine. Specificnost zemljita neposredno iza dina (peskovitost, slanoca), nazvano geestgronden, izuzetno pogoduje uzgoju cveca. Prostor izmedu Harlema i Lejdena prekriven je poljima narcisa, zumbula i lala (Sa uzgojem lala, donetih iz Turske, prvi je poceoCarolus Clusius 1593. godine.). Tu se nalazi i Keukenhof, najveci park cveca u Holandiji. Karakteristikupejzaa predstavljaju i ogromni staklenici za uzgoj cveca, voca i povrca.Druga karakteristika ove provincije je da obuhvata prostranu deltu gde se vode velikih reka (Rajna, Mas) i njihovih pritoka (Ejsel) ulivaju u more. U rimsko doba donji tok i uce Rajne nalazili su se neto severnije, povezujuci Utreht sa Katvejkom, a danas kanal Nieuwe Waterweg usmerava vode i Rajne i Masa u zajedicko uce zapadno od Roterdama.

U junom delu provincije, gde je more kroz recnu deltu neometano moglo da plavi, izraeni su mnogi nasipi i drugi odbrambeni sistemi. Broj ostrva smanjen je njihovim povezivanjem sa kopnom, tako da su ostala jo samo dva. Kao i u Severnoj Holandiji i ovde je postojao veliki broj vetrenjaca koje su ispumpavale vodu i isuivale poldere. U svetsku batinu spada niz vetrenjaca na nasipu Kinderdijk, jugoistocno od Roterdama. Sa etnoloke tacke gledita, vodeni put (Hollands Diep) koji predstavlju junu granicu provincije ujedno predstavlja i granicu dva razlicita mentaliteta kao i dva izgovora standardnog nizozemskog: severnog i junog (boven en beneden de Moerdijk).Dobar deo June Holandije cini konglomeracija gradova od kojih je roterdamska najveca.HagPuni naziv ovog grada 's Gravenhage zapravo znaci Grofov zabran. Kao rezidencijalni grad u kojem osim kraljice i prestolonaslednika svoja sedita imaju diplomatska predstavnitva, ministarstva, parlament i vlada, Hag ima posebnu atmosferu, sasvim drukciju od glavnog grada drave Amsterdama. Holandski naziv za to je deftig otmen, dok su nadimci za Haane pomalo pejorativni: bluffers, windhappers, windzakken, ooievaars, waterkijkers. Srednjovekovno jezgro grada predstavlja Binnenhof gde su smeteni sedite vlade i parlamenta. Svake godine, treceg utorka u septembru (Prinsjesdag), kraljica iz svoje palate u ulici Noordeinde dolazi zlatnim kocijama u Binenhof kako bi otvorila prvo redovno zasedanje skuptine u Sali vitezova (Ridderzaal). Otmenost Haga i njegove aristokratije nenadmano je opisao poznati pisac Luj Kuperus koji je i sam stanovao u tom delu grada.

U druge znamenitosti Haga spadaju:-muzeji Mauritshuis, Gemeentemusem, Panorama Mesdag, Madurodam-Kraljevska biblioteka, Nacionalni arhiv-Palata pravde sa najvecom pravnickom bibliotekom na svetu-Sheveningen sa svojom lukom i plaom ali i zatvorom-Wassenaar, hako Dedinje-Haka kola (grupa impresionistickih slikara s kraja 19. veka)LejdenIzgraden na jednom rukavcu Rajne, ovaj grad se razvio jo u srednjem veku zahvaljujuci tekstilnoj industriji i trgovini. Najtee trenutke proivljavao je tokom panske opsade u Osamdesetogodinjem ratu. Spasen je zahvaljujuci krajnjoj meri Vilema Oranskog i njegove flote uskoka (Watergeuzen) otvaranjem brana i plavljenjem zemlje, to je pance nagnalo u beg. U znak secanja na oslobodenje 3. oktobra 1574. za praznik grada (Leids Ontzet) se sprema posebno jelo zvano hutspot jer su izgladneli branioci naili na pun kazan toga jela od krompira i argarepe koje su panci u panici ostavili za sobom. Godinu dana nakon oslobodenja Lejden je dobio prvi univerzitet u zemlji (Vilem Oranksi je gradanima kao nagradu za hrabro dranje ponudio izbor izmedu oslobodenja od poreza i osnivanja univerziteta).Nakon pobede protestanata Lejden je pruio utocite flamanskim izbeglicama ali i engleskim puritancima koji su se odatle otisnuli u Ameriku (pilgrimsfathers), a njihov oboleli predvodnik, John Robinson, sahranjen je u Petrovoj crkvi (Pieterskerk). Od znacajnih gradana Lejdena treba spomenuti jo slikare Rembranta van Rejna (Rembrandt van Rijn) i Lukasa van Lejdena (Lucas van Leyden) i lekara Burhavea (Hermanusa Boerhaave, 1668-1738).DelftDelft se smatra jednim od najlepih gradova i kolevkom holandske nezavisnosti. U Novoj crkvi (Nieuwe Kerk) sahranjeni su clanovi vladajuce dinastije pa i otac nacije, Vilem Oranjski (Willem van Oranje, 15331584), koga je nedaleko odatle, u Prinsenhofu, ubio Baltazar Herarts (Balthasar Geraerts), katolicki fanatik i protivnik otcepljenja od panije.Drugi poznati gradani Delfta bili su slikar Johanes Vermer (Johannes Vermeer) koji je proslavio svoj rodni grad poznatom Panoramom Delfta i Antoni van Leuenhuk (Antonie van Leeuwenhoek), izumitelj mikroskopa. Obojica su sahranjeni u Staroj crkvi (Oude Kerk).Delft se u svetu proslavio svojim manufakturama keramike (tegels) i porcelana po ugledu na kineski (Delfts blauw).

RoterdamRoterdam je najprometnija luka sveta sa preko 300.000 zaposlenih. U okviru nje nalazi se i Pernis, najveca rafinerija nafte na svetu. Od nekadanjeg gradskog jezgra skoro nita nije ostalo nakon nemackog bombardovanja maja 1940. Usled toga ovaj grad sa svojom modernom, cesto eksperimentalnom arhitekturom odudara od vecine holandskih gradova.Od znamenitosti treba spomenuti muzej Boijmans Van Beuningen, Institut za arhitekturu, Erazmov most, i naravno, najznamenitijeg gradanina, Erazma Roterdamskog.

DorderhtDordreht (Dordrecht), najstariji grad u Holandiji, bio je do 16. veka najznacajnija luka. Osnovao ga je jedan od prvih grofova Holandije, po imenu Dirk, tako to je na tom mestu uveo namet za prolazak brodova.

ShidamShidam (Schiedam), sad vec predgrade Roterdama, prestonica je destilisanih pica, pre svega holandske rakije -jenevera. Osim Muzeja destilata poznat je i Gradski muzej sa svojom kolekcijom slikara grupe COBRA.

HaudaHauda (Gouda) je postala sinonim za kackavalj po cijoj je proizvodnji ovaj grad nadaleko poznat. Druga dva proizvoda koja su proslavila ovaj grad su cvece i lule. Od znamenitosti treba spomenuti vitrae na crkvi Svetog Jana (St.-Janskerk).UtrehtPovrina: 1394 km2Broj stanovnika: 1.004.632Glavni grad: Utreht (230.634) (Utrecht)

Provincija Utreht dobila je ime po svom glavnom gradu i smatra se srcem Holandije. Naziv potice od rimskog uporita s pocetka nove ere (47. n.e.) koji je bio izgraden kraj tadanjeg toka Stare Rajne. Krajem 7. veka biskup Vilibrord je na tom mestu podigao kapelu kako bi odatle irio hricanstvo. Zbog toga su okolna podrucja u ranija vremena nosila naziv Het Sticht (metoh) i obuhvatala su znatno vece podrucje od dananjih administrativnih granica. Oko njega su se zbog sredinjeg poloaja otimali mnogi susedni vladari, pre svega grofovi Holandije i Helrea. Tu su se granicila i tri kulturna kruga: frizijski, batavsko-galski i protosaksonski.Sve do reformacije, kada se citav ovaj kraj pridruio kalvinistima, Utreht je bio sedite biskupa. Taj status je obnovljen tek 1853. Snaan pecat istoriji i izgledu grada i provincije dalo je plemstvo svojim zamkovima i letnjikovcima. U Utrehtu je svoju rezidenciju neko vreme imao i Luj Napoleon (koga je njegov brat Napoleon pocetkom19. veka postavio za holandskog kralja). Dom poslednje dve kraljice, Julijane i Beatriks, takode se nalazi uovoj provinciji, u dvorcu Sustdejk.Du reke Veht nalaze se prelepi letnjikovci (buiten) i vile bogatih amsterdamskih trgovaca 17. i 18. veka.Kod jednog od njih rado je svracao u goste cuveni pesnik Konstantejn Hajhens (Constantijn Huygens). Tuse nalazi i dvorac u kojem je ivela najpoznatija holandska spisateljica 18. veka, Bel van Zajlen (Belle vanZuylen). I sela na tom vodenom putu od Utrehta do Amsterdama se smatraju najlepima u Holandiji.(Zuilen, Maarssen, Breukelen, Nieuwersluis, Loenen, Vreeland, Nigtevecht, Abcoude). Kod mestaNihteveht stajala je vila nazvana Petersburg po svom cuvenom gostu, ruskom caru Petru Velikom (16781679).O selu Abkaude nezaboravne redove napisao je cuveni pisac Neskio.Potez od Utrehta ka Renenu na jugoistoku, nazvan Lustwarande (a zvanicno Utrechtse heuvelrug), nalik je na ogroman park koji povezuje dvorce i sela. U jednom od nekadanjih letnjikovaca smeten je danas holandski meteroloki institut KNMI. Gradic Zeist bio je uporite hernhutera, nazvanih jo i moravska braca, protestantskih misionara cija je pijetisticka sekta osnovana u nemackom gradicu Herrnhut (Saksonija). Nedaleko odatle nalazi se selo nazvano Austerlic (Austerlitz) po moravskom mestu cuvene bitke u kojoj je Napoleon odneo pobedu. U dvorcu kraj mesta Amerongen tadanji vlasnik Hodard Bentink (Godard Bentinck) pruio je 1918. godine utocite poslednjem nemackom caru Vilhelmu II koji je tu ostao sve do svoje smrti. A mestace Dorn (Doorn) poznato je kao prebivalite jednog od najvecih savremenih holandskih spisatelja, Simona Vezdejka (Vestdijk), i kao mesto u kom se unuk poslednjeg nemackog cara vencao sa ruskom velikom knjeginjom Kirom Kirilovnom.

UtrehtUtreht je dobio status grada 1122. poveljom Vilema II Holandskog. Sve do dolaska Karla V uposedNizozemlja (1528), biskupi su upravljali i svetovnom i duhovnom vlacu. Od 14. veka glavno obelejegrada je toranj katedrale (Domtoren), najvii crkveni toranj Holandije (465 stepenika tj. 112 m).U svecanoj Sali utrehtske katedrale (dananjoj auli Univeziteta) potpisan je 1579. ugovor o osnivanjuUnije ujedinjenih nizozemskih provincije (Unie van Utrecht) radi borbe za oslobodenje od panske vlasti.Iz te unije je nastala Republike Ujedinjenog Nizozemlja.Od znamenitosti treba spomenuti svetski cuvenu oftalmoloku kliniku profesora F. C. Dondersa. Zatim jednu od najstarijih opservatorija na svetu (Zonnenburg), palatu jedinog holandskog pape, Adrijana VI, najstariju romansku crkvu u Holandiji (Pieterskerk), oglednu kucu arhitekte Herita Ritvelda (stavljena 2001. pod zatitu UNESCO-a). Jedinstvena su i podrumska skladita du utrehtskih kanala koji danas slue uglavnom kao kafici i restorani. Za utrehtski govor karakteristicna je upotreba deminutiva (jochie, sigaretsie).OverejselPovrina: 3930 km2 Broj stanovnika: 1.014.949 Glavni grad: Zvole (Zwolle) Specijalitet: Deventer koek

Ova provincija dobila je ime po jednoj od najve?ih holandskih reka: Ejsel (Ijssel). Geografski,konfesionalno i kulturoloki se moe podeliti na zapadni, protestantski deo i istocni, preteno katolicki,koji nosi i zasebno ime: Tvente.Overejsel ima veoma raznoliku prirodu i do skora su njegov veliki deo cinile pustare. I u nae vreme imadosta nenaseljenog i neobradenog zemljita, to u gusto naseljenoj zemlji kao to je Holandija pogodujeturizmu i rekreaciji.Dijalekti, narodni karakter i seoska arhitektura nose saksonski pecat.Istorijski gledano, srce ove provincije cine stari hanzeatski gradovi Deventer, Kampen i Zvole koji su se, povezani rekom Ejsel sa Zajderzeom (Zuiderzee), jo u srednjem veku obogatili zahvaljujuci trgovini sa severnom i junom Evropom. Na granici sa Tventeom nalazi se selo Vrizenvejn (Vriezenveen) ciji su stanovnici trgovali sa Rusijom, pre svega sa Sankt Petersburgom, prodajuci lan, bakalar, lule, duvan, cokoladu. Jedan metanin, Kornelis Krajs (Cornelis Cruys), postao je osnivac ruske ratne flote, a Viher Berkhof (Wicher Berkhoff) bio je njen admiral.Ovaj deo provincije poznat je i kao verski centar. U Kampenu postoji protestantski teoloki fakultet, a jedan od najpoznatijih gradana Zvolea bio je Tomas a Kempis, cuveni religiozni pisac s kraja srednjeg veka. Poseban kuriozitet predstavlja mestace Staphorst, uporite ortodoksnih protestanata (vidi Zwarte-Kousen-Band), koji jo uvek nose narodnu nonju i odbijaju da vakciniu decu.U devetnaestom veku, zahvaljujuci procvatu tekstilne industrije, istocni deo tj. Tvente sa gradovima Enshede, Almelo i Hengelo je u razvoju prestigao stare ekonomske centre. Od privrednog znacaja za Tvente je bila i proizvodnja soli. Enshede, grad preteno moderne arhitekture, najveci je grad u provinciji Overejsel i smatra se glavnim gradom Tventea.HelderlandPovrina: 5014 km2 Broj stanovnika: 1.803.822 Glavni grad: Arnem (128.946) (Arnhem) Specijalitet: balkenbrij, kruudmoes

Naziv provincije Helderland poti?e iz 11. veka od grofova od Helrea, tadanjih vladara poreklom iznemackog gradica Gelderna. Nizozemlju je pripojena tokom vladavine Karla V. U vreme svogsrednjovekovnog procvata obuhvatala je nekoliko hanzeatskih gradova, i.o. Zutfen (Zutphen), Dutinhem(Doetinchem), Dusburh (Doesburg) i Hardervejk (Harderwijk).Geografski, ova provincija razlikuje tri regiona: oblast Veluve (Veluwe) na severu, Ahterhuk (Achterhoek)na istoku i Betuve (Betuwe) na jugozapadu. Najupecatljiviji krajolik predstavljaju tokovi mocnih reka:Rajne, Vala, Meze i Ejsel.Guillaume van der GraftHet land van drie kwartieren, een handvol drie rivieren, drie aderen aan n pols. Bovenaan heet het Zwols, onderaan taarentegen Nijmegen.VeluveVeci deo ovog regiona obuhvata nacionalni park Hohe Veluve (Hoge Veluwe) u kojem je smeten cuveni muzej Krller-Mller koji i.o. poseduje veliku kolekciju Van Gogovih dela. Tu se nalazi i rezervat za uzgoj kleke (jeneverbes) kao i dvorac kraljevske porodice, Lo (Het Loo), koji nosi epitet holandskog Versaja. Podigao ga je Vilem Treci Oranski, kasniji kralj Engleske. Od gradova treba spomenuti Arnem, Apeldorn i Vaheningen (Wageningen). Arnem je administrativni centar Helderlanda. Tokom Drugog svetskog rata doiveo je velika razaranja prilikom saveznicke ofanzive. U Vaheningu se nalazi nadaleko cuveni Poljoprivredni fakultet.

BetuveCuveni vocarski kraj smeten je u dolinama tri velike reke koje su svojim impresivnim tokovima bile inspiracije mnogim piscima i pesnicima (Marsman, Neskio, Nejhof, Adama van Sheltema). Od gradova treba spomenuti Nejmehen, najstariji i najveci grad u provinciji Helderland, Kulemborh (Culemborg) i Biren (Buren ), a zatim Zaltbomel, opevan u cuvenoj pesmi Martinusa Nejhofa Most kod Bomela (De moeder de vrouw) a poznat i po cinjenici da je Edvard Mane tu upoznao svoju buducu enu.

AhterhukOvaj deo Helderlanda obiluje zamkovima i veleposedima. Od gradova treba spomenuti Zutfen (poznatpo svojoj staroj biblioteci sa prikovanim knjigama), Dusburh (Doesburg) i Dutinhem (Doetinchem).ZelandPovrina: 1748 km2 Broj stanovnika: 355 585 Glavni grad: Middelburg (39 462) Moto: Luctor et emergo

U sastav Zelanda ulaze sledeca ostrva i delovi kopna: Shauen-Dajveland, Filipsland, Tolen, Valheren,Severni Beveland, Juni Beveland, Zelandska Flandrija (Schouwen-Duiveland, Philipsland, Tholen,Walcheren, Noord-Beveland, Zuid-Beveland, Zeeuws-Vlaanderen).Izgled zemlje i karakter ljudi u najvicoj meri je je odredila vecita borba protiv vodene stihije, to joj i samo ime kae: zemlja od mora oteta. Na ovim, medusobno povezanim ostrvima susrecu se severni i juni tj. holandski i flamanski kulturni uticaji koji vode poreklo jo od borbi za prevlast holandskih iflamanskih grofova. Prevagnuo je, ipak, holandski uticaj, a Zeland je postao jedan od najlojalnijihpristalica vladajuce dinastije (Huis van Oranje). Tokom borbe za nezavisnost Zeland je bio prvoprihvatilite ogromnog broja izbeglica iz Flandrije kao i protestanata iz Valonije i Francuske. Uticaji jugavidljivi su pre svega u arhitekturi. Tako je gradska vecnica u Vlisingenu umanjena replika antverpenske.Istovremeno, veliki broj katolika napustio je ovu provinciju.Padom Antverpena i Ostendea u ruke panaca, Midelburh je u 17. veku postao najznacajniji trgovacki centar u regionu, donevi zajedno sa ostalim gradovima i lukama veliki prosperitet Zelandu. Amsterdam svoju konacnu prevlast nad Midelburhom ima najvie da zahvali Istocnoindijskoj kompaniji (VOC) kojoj su pristupili i mnogi Zelandani preselivi se u Amsterdam.Zahvaljujuci plodnom zemljitu, poljoprivreda (pre svega uzgoj itarica i krompira) je glavna privredna grana. Iako su stanovnici Zelanda medu prvima otpoceli sa poljoprivrednom mehanizacijom, krajolikom su dugo dominirali poznati tegleci konji autohtone zelandske rase (Zeeuws trekpaard). Zeland je takode poznat po svojim uzgajalitima ostriga i dagnji.Najznacajniju izmenu Zeland je doiveo ostvarenjem Delta-plana. Taj plan je donet nakon katastrofalne poplave 1953. i njime je predvideno da se zatvore svi morski rukavci od Novog vodenog puta (Nieuwe Waterweg) do Vestershelde (Westerschelde). Ovaj sistem brana, ustava i mostova (najdui ima preko 5000 metara) najimpozantnije je gradevinsko delo u zemlji. Muzej posvecen izgradnji i funkcionisanju ovog kompleksa (Delta-werken) nalazi se na ostrvu Nelce Jans (Neeltje Jans). Pred obalama Zelanda nalaze se i mnogobrojne prepreke koje slue za slabljenje udarne snage talasa: golfbrekers.U 19. veku Zeland su kao inspiraciju i letovalite otkrili umetnici ovekovecivi ga u svojim literarnim (Bosboom-Toussaint, Nescio) i likovnim (Toorop, Mondriaan) delima.Zahvaljujuci izmenjenoj cudi zauzdane vode, Zeland je veoma pogodan za sportove na vodi. Jo jedan tradicionalni sport je alkarstvo: ringsteken.ValherenSrce Zelanda predstavlja ostrvo Valheren na kome se nalazi i glavni grad provincije, Midelburh (Middelburg). Njegov crkveni toranj,nazvan Dugi Jan (Lange Jan), vidljiv je jo izdaleka. Sama crkva potice s pocetka 14. veka, a gradska vecnica je dragulj kasne junonizozemske gotike (15. vek).Najznacajnija luka Zelanda je Vlisingen (Vlissingen), rodno mesto najslavnijeg holandskog pomorskog junaka, admirala Mihila de Rajtera (Michiel de Ruyter, 1607-1676). Kao strateki vano mesto pretrpeo je mnoga razaranja, izmedu ostalog za vreme engleske opsade pocetkom 19. veka. Pecat izgledu ovog ostrva daju i mnogobrojna brodogradilita du Shelde.Na Valherenu se nalaze i brojna letovalita od kojih su najznamenitiji Vere (Veere), ovekovecen u Neskijovoj pripoveci Grebator, i Domburh (Domburg) koga je ovekovecio cuveni slikar Pit Mondrijan.Juni BevelandNa ovom nekadanjem ostrvu, u selu Krajningen (Kruiningen) nalazi se spomenik rtvama velike poplave (Watersnoodmonument) koga je napravio poznati pisac i vajar Jan Volkers. U podnoju spomenika uklesani su stihovi pesnika A. Roland Holsta:Hoort gij de zee achter mijn hart?

Daar zal ik heen zijn, En gij zult met de zee alleen zijn. De golven zullen breken uw hart.Zelandska FlandrijaOvaj deo pokrajine najdue je bio pod flamanskim uticajem i vlacu, naime sve do 1814. Od gradova treba spomenuti luku Ternezen (Terneuezen) i srednjovekovni Hulst (Hulst) u kojem se nalazi spomenik najcuvenijem liku najcuvenijeg nizozemskog srednjovekovnog epa, liscu Rejnardu. U mestu Slajs (Sluis) nalazi se jedini holandski straarni toranj, belfort, karakteristican inace za sve znacajne flamanske gradove u srednjem veku.U mestu Birvlit (Biervliet) roden je Vilem Bekelzon (Willem Beukelszoon), izumitelj postupka usoljavanja haringe (haringkaken) kojem je za taj izum podignut spomenik cak u Finskoj, u mestu Turku.Shauen-DajvelandOd znacajnih istorijskih mesta na ovom ostrvu treba spomenuti luke Zirikze (Zierikzee) sa svojim cuvenim Debelim tornjem (Dikke Toren) i Brauershaven (Brouwershaven).Severni BrabantPovrina: 4904 km2 Broj stanovnika: 2.172.604 Glavni grad: Hertohenbos ('s Hertogenbosch/Den Bosch) (91.117)

Mestace Murdejk (Moerdijk) na severnoj granici ove pokrajine ulo je u izreku o dva mentaliteta,junonizozemskom i severnonizozemskom, koje razdvaja delta reke Mas: boven en beneden de Moerdijk.Ta razlika u mentalitetu je pre svega istorijski i konfesionalno uslovljena. Istocni deo ove provincije bio jeu srednjem veku deo mocnog vojvodstva Brabanta u cijem sastavu su bili i gradovi Brisel, Leven(najstariji univerzitetski centar) i Antverpen (najznacajnija luka). Najveci uspon ovo vojvodstvo, od 1430.u rukama mocnih burgundskih vojvoda, doivelo je u 15. veku. To je bio i vrhunac ideje o ujedinjenomNizozemlju. Zacetak nacionalne svesti i elje za osamostaljenjem od panske dominacije upravo seodigrao u Brabantu (Breda), gde je pod vodstvom Vilema Oranskog sklopljen savez plemica za borbu zanezavisnost. Ironijom sudbine, taj pokret je i propao tamo gde je ponikao zbog sudara politickih i verskihinteresa. Minsterskim ugovorom (1648) severni deo Brabanta pripao je Republici ujedinjenihnizozemskih provincija, dok je je juni deo ostao pod pancima. Ta podela kao i drugorazredni tretmankoji je Severni Brabant potom imao kao osvojena teritorija (wingewest) u okviru Republike samo jedoprineo produbljenju razlika u mentalitetu koji je ostao samosvojan i kad je 1796. okoncan periodizrabljivanja, diskriminacije i siromaenja.Zaostalost u razvoju Severni Brabant uspeo je da nadoknadi u dvadesetom veku. Sada je to po agrarnoj i industrijskoj proizvodnji vodeca provincija u zemlji. Odlike tog samosvojnog brabantskog karaktera su kombinacija razdraganosti i sete, smisao za humor i relativiranje, izvesna trpeljivost/lankmoedigheid* (ze doen maar) kao i gostoljubivost koja ne krasi u tolikoj meri ostale delove zemlje.Holandski BrabantZapadni deo Severnog Brabanta (zapadno od linije Valvejk-Alfen) imao je neto drugaciji istorijski razvoj.To se pre svega odnosi na nekadanji baronat Brede i markizat Berhena koji su nakon borbi zanezavisnost direktno pripali vladarskoj kuci Oranje. Tu su prisutniji holandski uticaji, kako zbog istorijskihveza tako i zbog savremenih saobracajnica koje preko ovog dela provincije povezuju Holandiju saBelgijom.Glavna odlika prirode je velika poumljenost, pre svega cetinarima koji su sistematski sadeni od 1514. Od prirodnih rezervata treba spomenuti Bisbos (De Biesbosch), medurecje i deltu Masa i Vala, koji prua utocite svojevrsnoj flori i fauni.Od gradova su najznamenitiji Breda (sedite Kraljevske vojne akademije), Berhen op Zom (Bergen op Zoom), Vilemstad (Willemstad), Rozendal (Roosendaal) i Zundert, rodno mesto Vinsenta van Goga. U gradicu Audenbos (Oudenbosch) nalazi se umanjena replika rimske bazilike Svetog Petra koju su podigli zuafi (zoeaven) dobrovoljci koji su otli u Rim da brane papu od Garibaldija.BrabantIstocno od Brede i spomenute linije Valvejk-Alfen (Waalwijk-Alphen) lei onaj nepatvoreni Brabant. On obuhvata sledeca podrucja: Centar, Mejerej, Kempen, Ejndhovenski krug i Pejl (Centrum, Meierij, Kempen, Cirkel rond Eindhoven, Peel). Jedna od glavnih odlika brabantskog pejzaa su prostrane ume topola. Osim nekoliko prirodnih rezervata (Drunense duinen, Loonse duinen) tu se nalazi i jedan od prvih zabavnih parkova u Evropi Efteling. Za podrucje Pejl vezuje se ime holandskog pesnika Antona Kolena (Antoon Coolen), jednog od katolickih prosvetitelja izmedu dva rata.

HertohenbosHertohenbos ili skraceno Den Bos, glavni grad provincije, najvie nosi pecat brabantskog mentaliteta, za holandske pojmove junjackog, dakle oputenog i prijatno neurednog. Glavna znamenitost je katedrala Svetog Jovana (Sint Jan) u gotskom stilu. Zanimljiva je legenda vezana za njen 86 metara visoki toranj: progutala ga je vatra godine 1584, na dan kada je u crkvi odrano bogosluenje u znak zahvalnosti zbog uspelog atentata na Vilema Oranskog. Den Bos je rodno mesto cuvenog slikara Hieronimusa tj. Jeruna Bosa (Jeroen/Hironymus Bosch, 1450/1460-1516). Od ostalih brabantskih gradova treba spomenuti industrijski centar Ejndhoven (Eindhoven) -sedite elektronske (Philips) i automobilske (DAF) industrije ali i prvi grad u Holandiji u kojem su ulice ukraene ardinjerama. Znacajan je i univerzitetski gradic Tilburh (Tilburg). U mestacetu Ninen (Nuenen), nadomak Ejndhovena, u periodu 1883-1885 iveo je Vincent van Gog ciji je otac tu bio postavljen za paroha. Brabantska priroda i seoski ivot su na njega delovali veoma inspirativno. Tu je 1885. nastala i cuvena slika Siromaka vecera (Deaardappeleters).LimburgPovrina: 2192 km2 Broj stanovnika: 1.099.622 Glavni grad: Mastriht -Maastricht (116.380) Specijalitet: Limburgse vlaaiGeografski gledano, Limburg svojim ustalasanim krajolikom breuljaka, platoa i dolina odudara od ostatka Nizozemlja. Geoloki posmatrano, odlikuju ga starost zemljinih slojeva i nalazita uglja. Orazlicitosti klime svedoci cinjenica da u Limburgu postoji vinogradarstvo.Prirodnu granicu Limburga prema Belgiji (u kojoj se nalazi istoimena provincija) cini reka Meza. U svomnajuem delu ova provincija, stenjena izmedu Belgije i Nemacke, ima irinu od svega tri kilometra.Ako se ne racuna Flevoland, Limburg je najmlada, ali ujedno i najstarija holandska provincija. Nastanjena je jo od kraja poslednjeg ledenog doba, a tokom neolita su ovamo pristigla plemena sa jugoistoka Evrope. Svoj prvi procvat doivela je pod rimskom upravom. Tada su izgradene prve saobracajnice, utvrde i gradovi, sa trgovima i javnim kupatilima. Jedino sacuvano rimsko kupatilo nalazi se u gradu Herlenu. Tokom rimskog prisustva pocelo je da se iri i hricanstvo, o cemu svedoci legenda o svetom Servaciju, biskupu Tongerena, koji je 384. sahranjen u Mastrihtu. Nad njegovim grobom podignuta je kasnije crkva podignuta njemu u cast: St. Servaas.Drugi procvat ovaj deo Nizozemlja du reke Mas doiveo je za vreme Karolinga, o cemu svedoci arheoloko bogatstvo. Nakon pustoenja koje su doneli Normani, krenuo je novi procvat koji je dao znacajne spomenike romanske arhitekture kao to su male bogomolje(zaalkerkjes) i velicanstvene gradevine poput crkve Sv. Servas i Bogorodicine bazilike (Onze-Lieve-Vrouwekerk) u Mastrihtu, zatim manastirske crkve u Rurmondu i Tornu. U literarne vrhunce ovog doba spada delo Hendrika van Veldekea koji je stvarao na nizozemskom dijalektu ovog kraja.Raspad Karolinkog carstva doneo je sve vece politicko usitnjavanje, kome je ucinjen kraj tek sa Francuskom revolucijom kada je juni deo pripojen Departmanu Donje Meze.Nakon Napoleonovog poraza, Becki kongres je stvaranjem Kraljevine Nizozemlja (Koninkrijk der Nederlanden) nakratko ujedinio citavu ovu teritoriju u okviru jedinstvene drave. Belgijska revolucija, kojoj se, sa izuzetkom Mastrihta, pridruila citava provincija, dovela je do stvaranja Kraljevine Belgije i podele Limburga na holandski i belgijski. Arhitekta PJH Kajpers (PJH Cuypers, 1827-1921), Limburanin rodom iz grada Rurmonda, dao je svojim neogotskim stvaralatvom znacajan doprinos nacionalnoj kulturi. Zgrada eleznicke stanice kao i Rekjsmuzeja u Amsterdamu njegovo su delo. Osobenost Limburga cine i njegovi praznici kao to su karneval u februaru i streljacka parada De oude Limburger koja se odrava prve nedelje jula.MastrihtDananji naziv ovog grada potice od Mosae Traiectum -naseobine koju su osnovali Rimljani pocetkom nove ere. Hricanskim osnivacem grada smatra se sveti Servacije, koji je u 4. veku poceo sa propovedanjem nove vere.U glavne znamenitosti ovog grada se osim vec spomenutih crkava ubraja i kameni most preko Meze iz 1280, srednjovekovna gradska kapija Helpoort, i gradska vecnica iz 16. veka. Od savremene arhitekture treba istaci muzej Bonnefanten.Od ostalih gradova u Limburgu treba spomenuti Rurmond, Venlo, Sitard, Valkenburh, Herlen, Torn (Roermond, Venlo, Sittard, Valkenburg, Heerlen, Thorn).

35