Uticaj invazivnih vrsta riba na autohtonu ihtiofaunu mrtvaje Pana

MRTVAJA PANA – TISKI BISER POTAMNELOG SJAJA

Mrtvaje su ekosistemi od velikog biološkog značaja, kao centri biodiverziteta i refugijal-na staništa za brojne ugrožene vrste. Stoga je očuvanje kao i unapređenje ekološkog stanja ovakvih veoma izmenjenih vodenih ekosistema od izuzednog značaja za opstanak autohtonih vrsta. Pana je mrtvaja koja se nalazi u bačkom priobalju Tise, naspram Budžaka. Tokom istorije Panska mrtvaja je sa Sanadskom formirala tzv. Sanadsku osmicu. Zbog izrazitog uspora i opa-

snosti od izlivanja vode na uzvodnom sektoru toka, dvadesetih godina XIX veka, ovi meandri su presečeni. Nakon izvedenog preseka reka je još dugo tekla panskim meandrom i vršila nje-govo konstantno zasipanje po celoj dužini. Pro-ces stalne akumulacije rečnog nanosa prekinut je tek nakon potpunog zatrpavanja uzvodnog kraka meandra gde je akumulacija bila najin-tenzivnija. Ubrzanom odumiranju Pane tokom XX veka doprinelo je podizanje odbrambenog

nasipa prema Tisi. Od nekada prostranog ostat-ka meandra ostala je lučna depresija, najvećim delom zasuta i suva.

Danas se u znatnoj količini voda javlja samo na nizvodnom delu meandra i to u vreme maksi-malnih prolećnih vodostaja na Tisi, tokom kojih dolazi do izdizanja nivoa freatske izdani. Ove izdani predstavljaju glavni izvor vode za mrtva-ju. Nizvodni deo je i fizički odvojen zemljanim nasipom od uzvodnog dela, ugroženog zbog

male količine vode, visokog stepena zamulje-nosti i obraslosti emerznom makrofitskom ve-getacijom. Vredan deo mrtvaje nalazi se uz levu obalu koja je oivičena širokim pojasom emerzne vegetacije (trska, rogoz, šaš). Upravo ovaj deo predstavlja stanište velikom broju vrsta. U rav-ničarskim područjima barski ekosistemi i druga vlažna područja predstavljaju jedne od posled-njih utočišta za nekada rasprostranjenu floru i faunu, te je očuvanje i eventualna revitalizacija

ovih staništa prioritetna aktivnost u cilju oču-vanja živog sveta u Panonskoj niziji, odnosno Vojvodini.

Nestajanjem barskih staništa sužen je životni prostor izrazito limnofilnih vrsta riba, čija se broj-nost, pod pritiskom agresivnih introdukovanih vrsta, drastično smanjila poslenjih decenija u čitavom regionu. Tako je barski karaš pod priti-skom introdukovanog srebrnog karaša nestao iz mnogih voda.

Srebrni karaš Sunčica

Alohtone vrste, za razliku od autohtonih (domaćih), su unesene u novo stanište, van područja svoje prirodne rasprostranjenosti, s ciljem koji često nije bio postignut. Takve zahvate izvode često ribarska gazdinstva, ribolovačka udruženja, a katkad i pojedinci na svoju ruku, bez prethodne konsultacije sa stručnjacima. Unošenja stranih vrsta, uz uni-štavanje prirodnih staništa, glavni su razlozi izumiranja autohtonih vrsta riba u posled-njih stotinak godina. Na temelju današnjih saznanja teško je predvideti sve posledice unosa novih vrsta u vodeni ekosistem. Op-stane li u novoj sredini, unesena vrsta može

značajno promeniti sastav kako faune riba tako i cele zajednice, što često dovodi do nestajanja osetljivih domaćih vrsta. Degra-dacija staništa i nestanak autohtonih vrsta oslobodili su ekološke niše i novounesenim vrstama omogućili invazivnost. Introduko-vana vrsta postaje invazivna ako je kompe-titivno nadmoćnija u odnosu na autohtone vrste.

Posebno je opasno poribljavanje bara, jezera, močvara i ostalih voda novim vrsta-ma. S obzirom da je introdukovanje novih vrsta 60-tih i 70-tih godina prošlog veka primenjivan u celom svetu, skrećemo pa-

žnju na posledice unošenja alohtonih vrsta u ekosistem kao što su: • nestanak unesene vrste, usled nedostatka slobodne ekološke niše • istrebljenje unete vrste od lokalnog predatora u vrlo ranom stadiju naseljavanja • pronalaženje slobodne niše unutar posto-jeće zajednice riba • ukrštanje s autohtonom vrstom uzrokujući smanjenje genetičkog diverziteta • nestanak ili značajno smanje-nje brojnosti autohtone vrste, dotadašnjeg ekološkog homologa • nestanak ili sma-njenje brojnosti autohtone vrste, posebno ukoliko je introdukovna vrsta predator • unošenje novih bolesti i parazita.

Belica Linjak

U slučaju introdukcije nezaobilazna je ulo-ga naučno-istraživačkih timova u praćenju aklimatizacije i uticaja te vrste na živi svet.

U mrtvaji Pana prisutne su dve introduko-vane vrste i obe su ujedno i invazivne.

Srebrni karaš (Carassius gibelio) ima naj-veći uticaj na autohtonu ihtiofaunu. Njena pra-domovina je Kina, odakle se proširila vodama šireg područja istočne Azije i Sibira. U evropski deo bivšeg SSSR-a preneta je sredinom proš-log veka, zatim se vrlo brzo proširila prema zapadu, prešavši put od gotovo nepoznate vrste pedesetih godina do invazivne vrste vrlo velikih populacija. Glavni razlozi nezadrživog

širenja te vrste su specifičan način bespolnog razmnožavanja – ginogeneza i otpornost na nepovoljne uslove. Ženke se mreste s mužja-cima i drugih šaranskih vrsta. Srebrni karaš je izrazito adaptivna vrsta koja je velikom brojno-šću prisutna u gotovo svim vodama crnomor-skog sliva. Direktni je konkurent barskom kara-šu i linjaku, čije su populacije gotovo iščezle iz mnogih naših voda.

Sunčanica (Lepomis gibbosus) je u evrop-ske vodotoke uneta krajem 19. veka iz Severne Amerike. Vrlo brzo se proširila i danas naselja-va gotovo sve vodotoke crnomorskog sliva. Posebno je brojna u plićim priobalnim stani-

štima sporotekućih voda s gustom vegetaci-jom. Ženka polaže jaja u gnezdo, koje većinom čuva mužjak, što je čini konkurentnijom u od-nosu na ostale vrste. Često, više puta godišnje pristupa mrestu.

Limnofilne vrste riba u mrtvaji Pana, beli-ca (Leucaspius delineatus), barski karaš (Ca-rassius carassius) i linjak (Tinca tinca), spada-ju u retke ili ranjive vrste kako u zemljama u okruženju tako i u Evropi. Ove vrste pedstav-ljaju fragment ihtiofaune, nekada široko ra-sprostranjene u celoj Panonskoj niziji, stoga je im neophodno posvetiti posebnu pažnju u Srbiji.

Barski karašje riba kratkog zbijenog i visokog tela,srazmerno

male glave U uglu usta nema brkova

kao kod šrana. Krljušti su krupne. Spoljna

linija leđnog peraja je konveksna. Na kraju

repne drške često ima tamnu mrlju. Prosečno

naraste od 20 do 30 centimetara, a dostiže

i dužinu od oko 50 cm. kada je težak oko 2,5

kilograma. U vodama gde ima malo hrane

retko prelazi težinu od pola kilograma.

Srebrni karašpo izgledu sličan je barskom karašu. Lako uočljiva razlika je konkavan rub leđnog peraja. Na korenu repnog peraja nema tamnu mrlju. Prosečno naraste do 30 centimetara. Prisutna je gotovo u svim vodama Evrope. Živi u sporim, plitkim tekućicama, odomaćila se i u velikim jezerima i rečnim ušćima. U vodama gde se prenamnoži primerci preko 20 centimetara su prva retkost.

Maja 2008. godine započet je projekat koji za cilj ima nalaženje rešenja za oču-vanje populacija barskog karaša i linjaka od strane Društva za zaštitu i proučavanje

riba i Departmana za biologiju i ekologiju u Novom Sadu, u saradnji sa stručnjacima iz Mađarske. Ovo je prvi projekat ovakvog tipa započet u našoj zemlji. Suština akcije

je da se veštačkim mrestom barskog karaša i linjaka, obezbedi mlađ u interesu jačanja već postojećih populacija ovih vrsta. Uz kontinuiran izlov srebrnog karaša i vraćanjem ulovljenih barskih karaša i poribljavanjem iz godine u godinu, ova vrsta

ima izglednije šanse za opstanak.

Društvo za zaštitu i proučavajne riba je nevladina organizacija, osnovana 2007. godine, radi zajedničkog delovanja i koordiniranja rada na zaštiti i proučavanju, kao i na poboljšanju mera zaštite svih ugroženih vrsta riba Republike Srbije, popularizaciji ihtiološke nauke, saradnje i povezivanja sa srodnim organizacijama i naučnim institucijama, Zavodima za zaštitu prirode u zemlji i inostranstvu, te srodnim međunarodnim organizacijama i drugim odgovarajućim institucijama.Društvo za zaštitu i proučavajne riba ostvaruje svoje ciljeve i zadatke radom na:– zaštiti i proučavanju riba, kao i poboljšanju mera zaštite svih ugroženih vrsta riba prisutnih u

Srbiji – popularizaciji ihtiologije i podsticanju razvoja amaterizma– organizovanju istraživačkih akcija, kampova, predavanja, izložbi...– učestvovanje u naučno-istraživačkom radu,– informisanju javnosti o svom radu,– vođenju evidencije, stručne dokumentacije i ihtiološke biblioteke– saradnji u nacionalnim i međunarodnim okvirima – praćenju i uticanju na zakonsku regulativu na polju zaštite prirode i riba, u skladu sa

zakonom.

Trg Dositeja Obradovića 2 IV/2321000 NOVI SAD,Tel.: 021/4852686, Fax: 021/450620e-mail: dzprns@gmail.com

Podrška projektu: Izvršno veće AP Vojvodine,Sekretarijat za sport i omladinu

Fotografije:Dr Müller TamásDemény Ferenc

Aleksandar ŠukićAleksandar Bajić

Luka OpačićBuzás Endre

Design & prepress:Buzás Mihály

Štampa:Optimus, Novi Sad