BibliotekaDžepna knjiga

52

Glavni iodgovorni urednik

Milorad Grujić

Likovnografičko oblikovanjeDobrilo M. Nikolić

upamsade

Preveo

Vojislav Despotov

Književna zajednicaNovog Sada

IŠA UPANIŠADA

CIP — KaTaAOiHaaijnja yBn5AHOTeKa Maraije cpncice, HOBH CaA

294.1

Upanišade / preveo Vojislav Despotov. — Novi Sad :Književna zajednica Novog Sada, 1988. — 135 str. ; 18 cm.— (Biblioteka Džepna knjiga 52)ISBN 86-7331-122-5

Posmatraj S'vemir sav u slavi Boga: i sve štoživi i kreće se na zemslji. Napustivši prollazno, uVečnom radost nađi: neka ti srce drugih strastinema.

Čineei tako, poželi život od stotinu godima.Samo dela za Boga učinjena ne dklivaju dušučovelkovu.

Ima svetova koje pohode demoni, svetova naj-dufolje tame. Onaj ko postotjanje Diuha poriče,u tamu smrti pada.

Duli nepoikretni brži je od misli; čula ga nedostižu: izvan njih je on. Mimjući, nadmašujesve kojli hitaju. Okeanu njegovog bića duh živo-ta upravlja sve tokove dela.

Kreće se i miruje. Daldko je i blizu. U svemuje i van svega.

Ko sva bića u svome ja sagleda i svoje ja usvim bićima, oslobađa se straha.

Kad mudrac sagleda ovo vellko 'jedianstvo injegovo Ja postanu sva blića, kaikav rau strah ikaikva žalost zapretiti mogu?

Duh obliva isve zračeinjem svoji'm. Netelesaii jei nepovrediv, čist i zlom nedotaknut. Vrhovni jevizionar i misliilac, unutrašnji i kosmički, i svešto postoji na put je Večnosti spravio.

U dubafcu tamu padaju svi što dela slede. Ujoš dublju tamu padaju svd što znanje slede.

Jedno potiče od dela a dnigo od znanja. Takočusmo od drevnih mudraca koji nam istiinu ob-jasniše.

Ctaaj fco poznaje i delo i znanje, ddom simrtnadmašuje a znanjem besmrtnost postiže.

9

U duboku tamu padaju svi što unutrašnje sle-' de. U još dublju tamu padaju svi što kosmičikoslede.

Jedno potiee od ko'smičkog a drogo od unu-trašnjeg. Ta'ko čusmo od drevnih mudraca kojlinam isitinu ob/jaisniše.

Onaj ko poznaje i kosmičko i umutrašnje,uinutraSin'jim 'smrt nadmašuje a koismičlkim bes-mrtnost po'stliže.

Zilatnim je krugom lice istine skriveno. Uklaniga, o bože svetlosti, da ga mogu videti, ja kojiistinu volim!

O, životodavno siunce, potomku Gospoda Stva-ranja, usamljeni vizionaru neba! Razaslaj svet-lost svoju i uikloei zaslepljujući sjaj svoj da mo-gu gledati tvoje zlatno ozračje: taj duh dulbokou tetoi, moj je unutrašrnji Duh.

Neka život besmirtnom životu hodi, i telo upopfo ncika odc, OM: o, duišo moja, setli 'se trudap i o š l i l i , sc'l 'i sr! (), i l i i š o n i o j ; i , sc-li sc truda pro-' . l l l l . M ' l i Sf!

• I I I M d o h i . i do vrhovnog blaženstva vodiu \ itro H"/ ,nr ,k ; i , i i koja sve staze pozna-

i ' ' " ' I l u l . i | i i r c | ' / j la ' i / jbavi nas. MoMtve i verul l l l l l l l l H i l l

10

KENA UPANISADA

PRVI DEO

Ko odašdlje misao da luta? Ko život navodida na putovanje krene svoje? Ko pnimorava nasda reči ove izričemo? Koji to Duh skiiven je kaofca i uha?

To je uho ušiju, oko očiju, Reč reči, misaomislli, i život života. Ond koji muidrost slede, pro-laze s druge strane i, naipuštajući ovaj svet, bes-mrtni postaju.

Ne odlazd to oko, nli reč, ni misao. Ne znamoga i razumeti ga ne možemo: on je ianad svegapozmatog i nepoznatog. Tako čusmo od drevnih.mudraca koji nam istinu objasniše.

Ono što se rečima ne može iska^ati ali je po-moću rečd kazano: znaj da je to sam Braman,Diuh; a ne ono što narod obožava.

Ono što se mislima ne može misldti ali jepomoću misli mišljeno: znaj da je to sam Bra-man, Duh; a ne ono što narod obožava.

Ono što se okom ne vidi ali je pomoću okaviđeno: znaj da je to sam Bramain, Duh; a neono što narod obožava.

Ono što se uhom ne može čuti ali se pomoćuuha čuje: znaj da je to sam Braman, Duh; a neono što narod obožava.

Ono što se dahom ne može udahnuti ali sepomoou daha udiše: znaj da je to sam Braman,Duh; a ane ono što narod obožava.

13

DRUGI DEO

Učitelj: Ako misliš: „Znam dobro", znaj damalo istine znaš. Ti samo opažaš pojavu Brama-na ikoji počiva u ouli'ma i >u tebi je. Nastavi srazmišljanjem.

Učenik: Mislim da znam.Ne zamišljam: „Znam ga dobro" a ne mogu

pak ni da kažem: ,,Ne znam ga". Ko među oamato zna, taj ga zna; a ne onaj koji kaže: ,,Neanam ga".

Pojavljuje se u misldma oraih koji ga pozraajuizvan mislli, ne onima koji zamišljaju da je mo-guće dostići ga mišlju. Nepaznat je učenima apoznat prostima.

Poznat je u zanosu buđenja koje otvara dverivečnog živoita. Pomoću Jastva siuign /.aclobiti mo-/rino ;i POMKK'-U v i / . i i j i ' Vivnosl .

/ . ' l i N " | i i ' . i !•• • . | i i i / , i i ; i o , svclilosl dstineM i " , , | , , 1 1 1 1 1 1 k o j i ga spoznao nije.

Mn i I T . n . ip i i ' ,1 ,1 juci ovaj svet, video" > ' l I M I I I ' I I | I I , / i v o l besmrtni postiže.

TRECI DEO

Jednom idavino Braman, Duh Vrhovini, iz^boripobedu u korist bogova. A bogovi s ponosommišljahu: To mi sami pobedu iziborismo, .naša jesva/ slava.

Bramam to vide i pojavi se pred njima ali gaoni ne poznaše. ,,Ko je taj što nas lispunjava ču-dom?", povikaše.

I obratiše se Agnjiju, bogu vatre: ,,O bože sve-znajući, pođi i vidi ko je taj što nas isptunjavačudom".

Agni otrča ika Bramainu a ovaj upita: ,,Ko sitii?" „Ja sam bog vatre", odgovori ovaj, „bog iko-ji zna sve".

14

„Kakva je moć u tebi?", upita Braman. ,,Mo-gu da spalim isve stvari na zemlji".

Tad postavi Bramain pred njim snop slame,govoreći: „Spali ovo". Bog vatre upotrebi svumoć ali «e slama ne zapalti. Potom se vratfli osta-lim bogovima i kaza: „Nisam .saznao ko je tajkoji nas ispunjava čudom".

Tad se oni obratiše Vajuu, boigu vazdiiha: „OVaju, pođi i vidli ko je ta^j koji nas ispujijavačudom".-

Vaju otrča ka Bramanu a Braman upita: ,,Kosi ti?" „Ja sam Vaju, bog vazduha", odgovoriovaj, „Matarišvan, vazduh ikoji pokreće sverair".

„Kakva je moć u tebi?", upita Braman. „Mojvihor može razneti sve što je na zemlji.*'

Tad postavi Đraman pred njim snop slame,govoreći: „Oduvaj ovo". Bog >vazduha upotrebisvu moć all silamu tne aduva. Potom se viratiostaliin bogovima i kaza: „Nisam saznao ko jetaj koji nas ispunjava čudora".

Tad se bogovli obratdše Indri, bogu groma: „6davaoče zemaljsikih dobara, pođi i vidi ]ko o'e tajkoji nas ispuinjava čiudom". I Iradrd otrča kaBramanu, Duhu Vrhovinom, ald ovaj beše-nestao.

Ali, na istom kraju neba opazi bog gospođublistave lepote. Beše to Uma, božanska mudrost,kćer snežniih planfiiia. ,,Ko je taj koji nas ispu-njava čudom?", uipita je on.

ČETVRTI DEO

,,On je Braman, Duh Vrho'vni", odgovori ona.„Raduj mu se jer kroz njega slavu pobede posti-gao si;"

Tako bogovi Agni, Vaju i Indra pretekoše os-tale bogove jer behu prvi koji dođoše u blizinuBramanovu li prvii koji saznaše da on je Diuth Vr-hovni.

15

I tako Indra, bog groma, preteče ostale bogo-ve jer najviše se približi Bramaniu i prvi saznadeda on je Duh Vrhovni.

Povodom toga kazano je:Viđen fe u Prirodi, u čudesnosti bleska munje.U dušu dolazi u čudesnosti bleska vizije.Zove se Tadvanam, što znači: „Vrhunac Iju-

bavne čežnje". Kao Tadvanam, obožavati ga tre-ba. Sva će stvorenja voleti takvog miljenika Gos-poda.

Učitelj: Zamolio si me da ti objasnim Upani-šadiu, svetu mudrost. Upanišada ti je objašnje-na. Uistinu ti rekoh sveto učenje o Bramanu. KATA UPANIŠADA

16,,

PRVI DEO

Vađašravaša prinese na žrtvu sve svoje pose-de; ali, ne beše to <iz želje za nebesima.

Imaše sina po knenu Naćiketa koji, premdatdk dočaik beše, zadobi viziju o veri u času kadase uoi'ni'še pontude ite pomisli:

„Ova bedna ponuda krava koje su prestare dabi davale mleko i preslabe da bli ipasle travu iliišle ,na pojdlo, mora voditi ka svetu patnje."

I odluči da žrtvuje samog sobe te reče ocu:„Oče, kome ćeš me dati?" Upita još j'ednoim,pa još jednom i još jednom; tada mu otac Iju-tito odgovori: ,„Daou te Smrti".

Naćiketa: Ka jezgru stvari ja odlazim, u sre-dinu stvari ja odlazim. Kakvo li ije delo Smrtišto se danas ima učiniti kroz mene?

Seti ise k'aiko odlažahu iljiidi iz davnina, i ikakoće odlaziti Ijudi iz daina koji piradstoje; smrtnik•sazreva .kao žito i malik žitu ponovo' ise rađa.

Naćiketa je morao tri noći da čeka bez hraneu boravištu Jame, boga smrti.

Glas: Bramin se vraća svom domu kao duhvatre: prinesi žrtvu vode, o bože smrti.

Kako 11 je nepromlišljen čovek koji ne pružagostoprimstvo braminu! On gubi nadu za buduć-nost, sve prošle zasluge svoje, sadašnju imovinusvoju, sinove svoje, svoje sve.

Smrt: Pošto si došao iu moje stanište kao svetigost i tri ti noćl oije ukazano gostoprimstvo, iza-beri za sebe tri dobra.

19

Naćiketa: Neka miine gnev mog oca, neka mese seća i dobro me dočeika kada se hudem vra-tio. Neka to bude inoje prvo dobro.

Smrt: Moja će moć učiniti da te se otac sećai valli ikao pre; a kad te vidi slobodnog od čelju-stii smrti, sladak će biti njegov noćni san.

Naćiketa: Ne postoji .strah na nebesima: sta-rost i ismrt ne postoje. Dobri se, dzvan starosti ;ismrta, raduju na nebu, nedodimuti glađu, žeđui patnjom.

Na nebu oni besmrtnost postižu. Ti znaš, osmrti, tu svetu vatru koja nebu vodi. Objasniimi je jer ja vemjem. Nekia to bude moje drugodobro.

Smrt: Ja znam, Naćiketa, tu svetu vatni ikojavodi nebu. Slušaj. Ta vatra 'fcoja dostizatnje -bes-krajmih svetova ipredstavilja, i njihova je zaduž-bina, skrivena je na svetom mestu u srcu.

/ Smrt mu ispriča o vatri stvaranja, o prapo-četku svetova i oltaru žrtvene vatre, i koliko seopeka u oltar mora ugraditi i kako se opeke mo-raju postaviti. Naćiketa ponovi učenje. Smrt be-še zadovoljna te nastavi:

Sledeće dobro daću tii danas. Ova će žrtvenavatra ipo tvom imenu biti poznata. Uzimi, daikle,od mene ovaj venac mnogih obličja.

Svako ko triput zapali ovu vat'mp i postignejedinstvo sa Trojstvom, izvršivšli tri sveta čina,fevan će biti života i smrti; jer on oe zinati bogavatre, boga koji poznaje sve stvari; znanjem iobožavanjem postlići će mir vrhovni.

Svako ko, poznavajući Trojistvo, izgradi oltaržrtverie vatre i ttiput obavi Naćiketiinu žrtvu,ras'kinuće okove smrti i, nadmašivši patnju, maćiradost u nebesima.

To je vatra koja vodi ka mebu a izalbrao si jekao drugo dobro. Ljudi će je nazivati vatromNadikete. Izaberi sada treće idobro.

20

Naćiketa: Kad čovak umire, javlja se : 'edećasumnja: neki kažu ,,on jeste" a ndki „nije". Ka-žii mi istinu. ,

Smrt: Čaik i bogovi u drevnim vremenimasumnjiaše isto; jer, itajinovit je zaikon života ismrti. Zatraži ne'ko drugo dobro. Oslobpdi meovoga.

Naćiketa: Ova se sumnja čak i bogovtimia jav-Ija a ti veli§, o smrti, da se teško da razumeti.No, većeg učitelja od tebe u tome nema, kao štonema ni većeg dobra.

Smrt: Uzmi konje li zlato, stofcu i slonove; iza-beri sdinove i uniuke koji će živeti stotinu godioa.Poseduj beskrajna prostranstva zemlje i živi o-noliko dugo kolliko ti je volja.

Ili poželi nelko drugo dobro koje smatraš jed-na'ko ovom i uživaj u njemu, bogat i dugovečan.Budi gospodar ove beskrajne zemlje. Ispuniću tisve želje.

Zaiskaj da ti se ispuni bilo kojia želja u smrt-nom svetu, čak i ona koju je teško isptuniti. Da-ću ti lepe slušfcinje ,sa ikočijama i muzičlkiminstrumentima, ali, ne pitaj me, Naćiiketo, o taj-nama snnrti. '

Naćiketa: Sva su ta zadovoljstva prolazna, oKrajiu svega! Ona oslabljuju životnu snagu a ži-vot je kratak doista! Zadrži svoje konje, pesmui igru.

Obilje ne može zadovoljiti čoveka. Hoćemo liuživati u njemu sa tobom nad glavom? Žlivimoli dok si ti još moćan? Mogu da zahtevam samoono što sam već zahtevao.

Oseti li zemaljski smrtnik svoju besmrtnost,kako da poželi dug život pun uživanja, požuduobmanjujuće leip'ote?

Odaginaij tad sumnju o veličiini drage strane.Podari mi dobro koje razotkriva tajiiu. To jejedino dobro koje ti Naćiketa može zatnažiti.

21

DRUGI DEO

Smrt: Postoji staza radosti i staza uživanja.- Obe prlivlače dušu čavdkovu. Onaj ko prvom sta-

zom hodi, do dobra stiže; onaj ko hodi stazomuživiainja, ne dostiže Kraj.

Dve staze pred čovekom leže. Razmišljajući onjima, modrac izabira stazu radosti a budala sedrži staze uživanja.

Ti si, Naćiketo, razimišljao o uživanjima i od-bacdo ih. Nisi prihvatio okove poisedovanja, oiko-ve kojima se Ijudi okivaju i koji ih u dubinevuku.

Postoji staza mudrosti i staza neznanja. Raz-dvojene su i različitim krajevima vode. Ti si,Naćiiketo, sledbenik staze mudrosti; bezbrojna teuživanja ne omamljuju.

Živeći u neznanju, držeći da su učeni i mudri,budale besciljno tumaraju tamoamo, kao dasJeipce slepac vadi.

Ono što leži izvan života, .ne sija detiinjastiima,bezobziirnima ili obiljem zavedenima. „Ovo je je-dini svet:1 drugoga nema", kažu onli i tako lutajuod smrti do smrti.

Retki tek za njega čuju; a mnogi od njih nedostižu ga ni'kad. Čudesan je svako ko o njennupoučava a mudar je svako ko se poučavati da.'Čudesan je svaiko ko ztiao ga je kad je poučavao.

Ne može ga poučavati onaj koji ga nije dose-gao; on ne može Mti dosegnut razmišJtjanjem.Put do njega vodi kroz Učitelja koji ga je video.On je viši oid najuzvišelnijih misli, uiistinu 'iznadsvlih misli.

Ovo se sveto znanje ne poistiže zaključivanjem;ali, od istiinskog se Učitel'ja može dobiti. Kadasi spreman da ga nađeš, našao si ga. O, da mije još jedan" učenik nalik tebi!

Znam da su sva blaga prolazna i da se Večnone dostiže prolaznim. I ja sam poloižio vatru Na-

a 22

ćiketine žrtve i spaljivanjem prolazinog u njojdostigao sam Večno.

Pred itvojim se očima, Naćiketo, pružilo ispu-njenje svih želja, nadmoć iu svetu, veona nagradau obredu, obala na kojoj nema straha, veličinaslave i neograničena prostranstva. Svega si seodrekao snagom i mudrošću.

Kad mudrac odmara um svoj u razmišljanjuo našem Bogu koji je izvan vremena, k6ji ne-viidljiv boravi u tajni sivih stvani i srcu čoveko-

* vom, tada se uzdiže nad uživanjem i patnjom.Kad čovek čuje i razume to, suštinu tialazeći,

Najskrivenije dosežući, tad u izvoru radosti ra-dost nalazi. Naćiketa je dom otvOren za tebe,Atmane, za tebe, Bože. '

Naćiketa: Reci mi, šta vidiš izvan dobra i zla,izvan oinoga što je učinjeno ili nije učinjeno, iz-van prošlog i budućeg.

Smrt: Kazaću ti Reč koju sve Vede slave, 'svesamo-žrtve izražavaju, zahteva svako sveto uče-nje i život svetački. Ta reč je OM.

Ta je Reč veoni Braman: ta Reč je NajvišiKraj. Poznavanjem oVe svete reči sve su čežnjeispunjene.

To je vrhovnd smisao spasenja: to je pomoćnajviša. Spoznajoim velike Reči postaješ vdikina nebesima Bramana.

Atman, Duh vizije, nije rođen i nikada ne u--mire. Pre njega ne beše ništa i on je JEDNO za-uvek. Ne^rođee i večan, otišavši s drage stranevremena ili otuda dolazeći, on sa -smrću telane umire. •

Ubica koji misli da ubdja i ubijeni koji mislida umire ne znaju puteve istine. Ne m6že seubiti večno u čoveku: veono u čoveku ne umire.

U srcu svih stvorernja počiva Atman, Duh, Ja;manji od najmanjeg atoma, veći od beskrajnevasione. Čovek koji predaje svoju Ijudsku volju,

23

patnju nadmašuje i opaža slaiuu Atmana, miloš-ću Tvoroa.

Odmarajući se, an i dalje luta; spavajući, svu-da stiže. Ko drugi osiim mog Ja može spozmatitog Boga radosti i patnje?

Kad mudraci shvate sveprisutoog Duha kojinevidljiv boravi u vidljliivom i stalan u nestal-nom, 'nadmašuju patnju.

Ne dostiže se Atman dugim učenjem, ne do-stiže se umom i svetom naukom. Doistižu ga onikoje je izabrao on — jer oni su izabrali njega.Izabranima otkriva Atman svoju slavu.

Ne dostiže se Atman ni najdubljom spozna-j'om, sve ddk se ne zauzdaju putevi zla, dok sečulima ne pruži odmoir, umu konceotracija i srcumir.

Ko uistinu zna igde je on?Veličanstvenost njegove moći odbacuje svešte-

nike i ratnike pa i samiu simrt odbaou(je.

TREĆI DEO

Na uzvišenom i tajnovitom mestu u srcu bo-rave dva bića koja u svetu istine piju vlino živo-ta. Oni koji poanajiu Bramana, koji .čuvaju petsvetih vatri i koji pale trostruku vatru Naćike-tinu mazivaju ta bića „svetlošću" i „isertkom".

Zapalimo svetu vatru Naćilketinu, niost kojimse prelazi na drugu obaliu bez straha, vrhovniveoni Duh!

Upozmaj Atmana kao Gospodara kočija; i telokao kočije. Znaj da je raztim 'kočijaš a um dasu dizgline.

Konji, kaže se, jesu čuila; a putevi njihovi čul-nd predmeti. Jedinstvo duše, uma i čula nazivase „lonim što se i raduje i pati".

Onaj ko ispravno ne razume i čiji um nikadanije spreman, nije gospodar svog života, on jekao rđavi kooijaš s dlivljim kanjima.

24

Ali, onaj ko ispravno razume i čiji je um uvekpripravan, jeste gospodar svog života, on je kaodobar kočijaš sa uvežbanim konjima.

Onaj fco ispravmo ne raziume, bezobziiran je inikad čist, on ne stiže na Kraj putovanja već lu-ta o,d simrti do smrti.

Ali, anaj ko ispravno razume, obziram je i u-vek čist, on dostiže Kraj putovanja d odatle seniitkad nc vraća.

čovelk rijim kočijama upravlja razum, kojigleda i drži dizgine svoga uma, dostiže Kraj pu-tovanja, vrhovni večrni Duh!

Izvan čula njihovi su predmetii a izvan pred-nieta je um. Izvan uma je čist razuru a izvanrazuma je Duh u ooveku.

Izvan Duha u čoveku je Duh u svemiru a iz-van toga je Puruša, Duh Vrhovini. Ničega nemaizvan Puruše: On je Kraj stazfe.

Svetlost Atmana, Duha, nevidljdva je, sikrivmau svim biićima. Vide je vizioinari jedva vidljivog,u času kad im je vizi'ja oštra i jasna.

Mudrac neka preda sVoj govor umu, um nekapreda poznavanju sebe, poznavanje sebe Duhusvemira a Duh svemira Dehu raira.

Probudi se, ustani! Stremi Najvišem i u Svet-losti budi! Sveoi kažu da je staza strma i teška,uzana kao ivica sečiva.

Atman je izvain zvuka i oblika, bez dodira je,ukusa i mirisa. Večan je, nepromenljiv, bez po-četka i kraja: doista iiznad promišljanja. Kadase pokaže Atmanova svest sama, oslobađa se čo-vek iz čeljusti smrti.

Mudrac koji je u stanju da uči i da poduoavapotom o ovoj drevnoj priči o Naćiketi, izrečenojod Jame, boga smrti, dosttiže slavu u svetu Bra-mana.

Onaj ko, ispunjen obožavanjem, kazuje ovuvrhovnu tajnu na sfcupu bramina, ili na ceremo-niji Sradhe, pakojnima poisvećenoj, pripravan jeza Večnost, uistiniu pr!iipravan je za Večnost.

B 25

ČETVRTI DEO

Tvorac naoini odlazna čula: ka spolj.nom svetuona odlaze, ne ka Duhu unutrašnjem. Ali, svetackoji besmrtnost opazi, gledaše u sebe i nađevlas'titu dušu.

Budala trči za spoljnim zadovoljsttfima i uzamke zagrljaja srnrti upada. A mudrac je bes-mrtnost oiašao i ne traži Večno u stvarima pro-laznim.

Ovo je od oinih koji nam daju da opažamo bo-je, zvuke, imirise i poljupce Ijubavi; od onih kojinam daju da steknemo znanje; od onih koji namdaju da budemo svesni svega:

Ovo je uistinu Ono.Kad mudrac zna. to a saznao je kroz velikog

i sveprisutnog Duha u nama, onog koga smosvesni u snu ili na javi, tada nadmašuje patnju.

Kad poznaje Atmana, Jastvo, unutrašnji život,kojji uživa kao što pčela uživa u slasti cvetovačula, Gospodara svega što je bilo i što će biti,tada strah nadmašuje.

Ovo je ustinu Ono.Bog stvaranja, koji na početku beše rođen iz

vatre misli, pre no što bejahu vode; koji se po-javio u elementima, ušavši u srce:

Ovo je 'Uistinu Ono.Boginja beskrajnosti, koja dolazi kao životna

snaga i priroda; koja beše rođena iz elemenata,ušavši u srce:

Ovo je uistinu Ono.Agni, :Sveznajući bog vatre, skriven u dva kre-

mena svete žrtve, kao seme života u utrobi, maj-:ke, koji prima jutarnje poklonjenje onih što sle-de stazu svetlostl ili stazu dela:

Ovo je uistinu Ono.Kad god se jutarnje sunce rađa i ponovo za-

lazi; u kome svi bogovi behu rođeni i izvan čegase odhoditi ne može:

26

Ovo je 'ui'stinu Ono.Ono što je ovde i tamo je, a oino što je tamo

i ovde je.Koje vidi mnoge.i riijednoga, lutajući od smr-

ti do sm<rti.Čak se i umom m'OŽe ta istina nauoiti: ne po-

stoji mnoštvo već samo JEDNO. Koije vidi raz-nolikost a ne jedinstvo, luta od smrti do smrti.

Duša boravi u nama, plamen veličine palca.Kad spozinata je kao Gospodar prošlosti i bu-duonosti, pobeđuje se sav strah;

Ovo je 'uistinu Ono.Kao plamen bez dima, veličine palca, duša

biva; Gospodar prošlosti i buidućnosti, danaŠTHJi-ce i sutrašnjice:

Ovo je 'uistinu Ono.Kao kiša čije se vode slivaju niz planinsOsi gre-

ben na sve strane, tako oovek koji Vidi samorazinolikost stvari trči za njima na sve strane.

Ali, kao čista voda ikoja sa čistom vodom po-staje jedno i isto, takvom, o Naćiketo, postajeduša mudraca koji zna.

PETI DEO

Čisti večni Duh boravi u dvorcu s jedanaestkapija tela. Gospodareći u ovom dvorcu, čovekse o,slobađa patnje i slobodan tako od svih oko-va oslobođenje postiiže.

,,U kosmosu on je sunce, i vetar, i nebo; zaokarom sveštenilk je i 'soma-vino u ćupu. Bora-vi u Ijudkna i boigovima, u pravednosti i nebesi-ma beskrajniiin. O>n je u zemlj'i, u vodi i stenjuplaninskom. On je Istina i Moć."

Životne moći klanjaju se tom bogu koji je usrcu, koji vlada dahoim života, udisainjem i izdi-sanjem.

Kada su veze što vezuju Duh sa telom evrstea Duh se osloibodii, šta još preostaje?

» 27

Ovo je uistinu Oino.Smrtinik ne živi tim dahom koji se uliva i iz-

liva. Izvor njegovog života drugi je a to nagonidah-da teče.

Govoriou iti sada o tajind večnog Bramana; io tome šta se događa duši nakon smrti.

Duša se može vratiti u majčimu utrobu i dobi-ti tako novo telo. Može otići u drveće ili bttlljkečaik, u iskladu s pirethodoom imudrošću i delom.

Postc|ji Duh koji je budan u našem snu i čud-novate sinove tvori. On je Braman, Duh Svetlo-""""sti, koga Besimrftni zovu doista. Svi svetovi maDuhu tom počivaju i niko van njega ne možeotići:

Ovo je ui'S'tinu Ono.Kao što vatra paprima nova obličja u svemu

gde se jaivlja, taiko Duh uzima nova obličjia usvim živuoim stvariima. Oin je .u svemu i vansvega.

Kao što vetar ppprima nova obličja u svemugde se javlja, tako Duh uzima nova obličja usvim živućim stvarima. Qn je u svemu i vansvega.

Kao što sunce koje održava svet nije dotak-nuto inešistooom zemaljskam, tako Duh koji jeu svim stvariima nije dotaknut spoljniom pat-njom.

Postoji jedain Gospodar, Duh koji je u svimstvarima, koji obličje svoje u mnoga obličja pre-obražava. Samio mudrac koji ga vidi u dušamanjihovim duši postiže večni mir.

„Ovo je Ono" — tako razumevaiju oni neapi-sivo uživanje vrhovmo. Kako se „Ovo" može spo-znati? Daje li svetlost ili ga samo odražava?

Tamo nema sunca, ;nl meseca, ni zvezda; mu-nje ne sevaju i ni najmanjeg odraza zemaljskihvatri nema. Od njegove svetlosti sve' svetlošćusja i zraci njegovi sva bića obasjavaju.

28

ŠESTI DEO

Korenje Drveta Veonosti na nebeaima se nala-zi a granje njegovo u zemlju seže. To je Bramain,čisti Duh, doista Besmrtnim nazvan. Svi svetovina Duhu tom poičivaju i niko van njega kročitine može:

Ovo je .uistinu Ono.Oitav svemir od njega potiče i život njegov

čitavim svemiroim raspailjen je. U snazi njegovojveličanstvo je groma. Onaj iko ga zna besimirt-nost je našaa.

U strahu pred njim vatra gori i u istrahupred njliim sunce sjja. U istrahu pred njim pute-vima svojim kreou se oblaci i vetri, a i samasmrt kreće se.

Ugleda li ga ko u ovom životu pre no što telootputuje, oslobađa se okova; ako ne, rađa sestailoip i s'talno umire u svetovima naviim i oblič-jima inovim.

Braman je viđen u čistoj ,duši kao u oglddalujasino, i na Tvorčevim nebesima kao svetldst ja-sno; u zemlji senikli, međutim, kao sećanje nasnove a u svetu duhova kao u uzburkanoj vodiodraz.

Kad mudrac zna da materijalna čula ne po-tiču od ,Duha, d da mjihovo spavanje i buđenjepripada vlastitoj im prirodi, ine žalosti se više.

Izvan čula je um a izvan uma razum, nljegovasirž. Izvan razujma je Duh u ooveku a izvan ovo-ga je Duh svemira, podstrekač svega.

A izvan je Puruša, isveprožimajući, neopisivi.Kada ga sinrtnik spozna, oslofbađa se i besmrt-noist postiže.

Oblik mu nije u polju vidljivog: smrtnlilm gaočima niko ne opaža. Vidi ga čisrto srce, i um irnisli koje su čttlste. Oni koji ga znaju žisviot bes-mrtni postižu.

Kada pet oula i um iniruju, a i raizum sam po-oiva u mim, tad započinje Staza vrhovna.

• 29

Stanje utišanih eula naziva se Joga. PoUrebnoje tada pažljliv biti [jer Joga dolazi i odlazi.

Reoi i m'isli ne mogu ga dostiei a i oiko ga nemože videti, Ko, ga opaziti može sem znalaca ko-ji kaž.u: ,,On je"?

U veri da ,,On je", postojanje se njegovo mo-ra. op.az.iti a mora se apazitd i u svoj svojoj srži.Opažen Ikao ,,On je", zračiće dalje atkrovenjesrži njegove.

Odreikavši se svih želja kqje mu leže na srcu,smrtnik beamrtan postaje, i već se u ovam sve-tu s Bramainom sjedinjuje.

Raskiin'ujvši sve stege Jcoje mu srce zaiuzdavaju,smrtnik bescmrtan postaje. To je sveto učanje.

Stoitiinu i jedan put vode 'iiz srca. Jedan se odputeva penje do fcrune na glavi. To je put štodo besmrtaosti vodi; drugi vode različitim kra-jevima.

Onaj što uvek boravi u svim stvorenjiitma jesteAtoan, Puruša,, Ja, plamičatk u srcu. Neka ga Nčovek pnipravan odstrani iz tela kao što košticaoidstrainjuje se iz Ijuske. Upoznaj ovu čistu svet-lost besmrtou; uipoanaj uistinu ovu čistu svat-lost besmirtnu.

I Naailketa nauči vrhovniu mudrost od bogažjvota posle smrti, i nauči znanje o Uinutrašnjeimjedinstvu, o Jogi. Tad dostiže Bramain, Đuli Vr-hov-ni, i posta besmrtan i čist. Isto će se podaritisvakome ko svoj Atman upoana, svoje više Ja.

PRASNA UPANIŠADA

30

PRVO PITANJE

Šulkeša Bharadvađa, Šaibja Satjaikama, Saur-jajani Gargja, Kausalja Ašvalajana, BhargavaVaidarbi d Kabandi Katjajana behu učeniici kojiobožavahu Bramain, Vrhovrii Duh; njdhovi uimovipočivahu na Bramanu i nalazihu se u potrazi zaNajvišlim Bramamom. Jednom reikoše: ,ySveti Pi-palada može objasniti čitavo sveto učenje" i, mi-sleći tako, približiše mu se, donoseći mu kaoznak dubokog poštovanja ulje za svetu vatru.

Svetac im reče: Ostanite još jednu godinustripljivi, čisti i u veri. Pitajte tada šta god želi-te a ako budem znao ja ću vam reći sve.

Kad dođe čas, Kabandi Kafljajana ode k svecui reče: Učitelju, otkuda sva stvo'renja potiču?

Svetac odgovori: U pooetiku je Tvorac čeznuoza radošću stvaranja. Dugo je razimišljao a ondadođoše Raji, materija, i Prana, život. „Ovo ćedvoje", pomisli, ,,za mene stvoriti bića."

Sunce je život a imesec materija. Sve što limiaoblik, čvrst ili .mek, jeste materija: zato je oblikmaterija.

Kad jutarnje izlazeće sunce istočno nebo obli-(je, okupa svetlošću svojom sav živpt I'stoka. Po-toim obasja Jug, Zapad, Sever i nebo celo svet-lošću koja daruje život svemu živuoem.

Tako se smnce rađa kao vatra, kao život u bes-krajnoiin svom obilju. U stihu Rig-vede rečenoje:

„Sunce se rađa u zlatnom ozračju! Suinoe odhiljadu zraka u stotinama predela bara

33

šveznajući, svrha svih molitelja; svetlost i vatravrhovna, beskonačni žirrot svih bića."

Gos-pod Stvaranja uistinu je vreme godine.Ono ima dva puta: put Juga i put Severa. Onikoji ceae misao: „Učinili smo žrtvu i pobožnadela" samo do predela meseca stfižu i vraćajuse životu i smrti. Zato oni sveoi koji žele decu i'parodieni žiivat slede put Juga. To je put kojika precima vodi.

Ali, oni kaji u potrazj za unutrašnjim Buhoimslede duhovni put Severa, sa upamošeu, čisto-tom, veroim i liiudrošću, stižu do predela Siinca.A tamo je bkean života, v,rhovno utočište, zem-Ija besmrtnosti u kojoj nema straha/Odande seani ne vraćaju: to je kraj putovajnja. U stihu

,Rig-vede rečeno je:„Govori se o Ocu koji šalje kišu sa neba Se-

vera, fcojti boravl u godišnjim doMrna i pokazujese na dvanaest načiina. Dmgi, goivore o mudracuna nebu Juga, sa kočijama od sedam točkova išest paoka."

Dan i noć su Gospod Stvaranja. Dan je života noć materija. Oni ikoji se danju u djubavi udru-žuju, život svoj protraoe; ali, oni koijli se noću uIjubavi udružuju, dobru stazu slede.

Dve nedelje u tami materija su a dve nedeljesvetla život su. Neki sveci obavljaju svoje ritu-ale u tolku dve nedelje svetla; a neki u vremetmine.

Hrana je uistiinu Gospod Stvaranja. Od hranesemenje nastaje a od semenja sva se b'ića ra-đaiju.

Oni što poštuju Zakon Gospoda Stvaranja, po-stajii stvoriltelji i nalik njemu istvaraju par. Oniu blede predela meseca stižu.

Ali, oni u kojima nema obmane, neistine ilirđave vere, koji žive u upornosti, čistoti i istini,njiihovi su blistavi' predeli sunca\

34

DRUGO PITANJE

Tad Bhargava Vaidarbi zaipita: Učitelju,to sile čuvaju jedinstvo bića, koliko dugo svetilj-ke života gore i fcoja je v-rhovina među njima?

Svetac odgovoni: Siile su kosmos, vazduh, va-tra, voda i zemlja; i glas, um, oiko i uho. Ovesile svetilijke života-^pale i vele: „Mi čuvamo je-dinstvo ovog bića i mi srno mu temelj."

AM Žiivot, moć vrhovna, reče im: ,,Ne padajteu zablu'du. Ja sam taj koji sa potostrukim delomouvam jedinstvo ovog bića i njogov sam temelj."Ali mu oni ne poverovaše.

Život se uvredi i diže visdko da napusti telo,a i sve moći života učiniše to, te Život virati seu stainje mirovanja a i sve moći. Kao što se pče-linja matica diže a sa njom i sve pčele, a kad sepčelinija matica vraća na počinak to ćine i svepčele, isto se zbiva i sa moćima glasa, uima, oka,uha. Moći tad razuimeše i radosino otpevaše ovupesmu života:

„Život je vatra koja gori i sunce koje svetlostdaru|j&. Žtfivot je vetar, i kiša, i grom na nebu.Život je materija i zemlja, ono što jeste i onošto nije, i ono što je izvan svega u Večnoisti.

Na Životu počivaju sve stvari, kao paoci u sre-dištu tooka. Na Ž'iivotu počdvaju Vede, i moMoci,i ratnici, i sveštenici.

Tebi, o 2ivote koji pooivaš sa svim svojdmmodima, sva stvoreinja pobožnoist nude. Kao Go-spod Stvaranja ti krećeš se po utrobi majke dopoinovinog rođenja.

Ti bi'vaš glavraim donosipcem daroiva za bogo-ve, prva ti je ponuda za pokojne; ti bivaš pes-ništvoim vizionara, istiina drevnih svetaca.

Ti bivaš Rudrom, bogom zaštite; ti bivaš In-drom u zracima svojdm, o Živote. Kao sunce štoluta nebesima, ta bivaš Gospodom nebeske svet-losti sve.

35

Kad kiša sa neba liije, o Živote, sva ti se bićaraduju i vele: „Naše će hrane u izobilju biti."

Td bivaš čistim, o Živote, vrhovniim -viziona-rom, gospodarom i uživaiocem svega. A mi tipružamo ono u čemu oajviše uživaš, ti, oee naš,dahu sveg živog.

Budi nam naiklanjem, o Žiivote, sa tim nevid-Ijiivim oblikom tvojim fcoji je u glasu, oku i uhu,i koji u umu boravi. Ne ostavljaj nas.

U tvojoj je mooi sav ovaj svet i treoe,. čalk,najsvetije ndbo. Zaštiti nas, o Živote, kao maj-ka decu svoju: podari inam slavu i mudrost nampodari.

TREĆE PITANJE

Tad Kausalja Ašvalajana upita: Gospodaru, o-dakle izvire ovaj život? Kako dospeva u telo?Kako se u njemu širi i nastavlja boravak? Kakoli napušta telo? Kako li je u vasioni bez njegaa kako sa njim?

Svetac bdgovori: Na važna pitanja želiš da tiodgovorim ali, znam, ti voldš Bramana pa ću tiodgovoriti.

Živat od Duha dolazi. Kao što čovelk bacasen/ku, tako Duh baca senku života a, kao senkaprethodnih života, novi život u telo dolazi.

Kao što vladar zapoiveda svojim islužbanicimai pokazuje im gradove kojima će vladati u nje-govo ime, tako Prana, moć života, zapoveda di*u-gim životnim moć'ima tela.

Apana vlada donjim oblastima. Sam Prana ži-vd u oku i uhu i kreće se kroz usta i nos. Sama-na vlada Siredntjim ablastima i briine o životodav-noj hrarii. Od Samane sedam plamenova dolazi.

U srcu boravi Atman, Ja. On je u središtu S!XD-tinu i jednog kanala. Od svakog kanala izvirejoš stotina kanala više. Sedamdeset dve hiljade

36

kanala grana se o.d svakoga. U svakom od :nilionmalih kanala kreće se moć Vjane.

Polazeći od jednog među njima, životoa snagaUdana vodi ka nebu čistote, pomoću dela dob-rih, i ka paklu zla, pomoću dela zlih. Ako je obevrste dela vode, put završava na ovoj zemlji oo-vakovoj.

Sunce je Prana, život ovog svemiira; izlazi da-jući radoiSt životu u Ijudsk'im očima. Božanstvozemilje vlada donjim oblastima Apane. Izmeđusunca i zeml[je nalazi ise oblast Samane. Vazdtdije Vj,ana.

Vatra je Udana. Kad vatra života zgasne, čulase u um utapaju i čovek se vraća u ždvot. Pos*-lednje misli njegove vode ga do Prane i tamo,udružene žiivom vatroim Udane i vođene Atma-nom, Duhom lično, on odlazi u predele za koji-ma je čeznuo.

Oinaj ko na ovakav način smisao života spoz-na, niikada ne uraire no žitvot veoni postdže. Ujednom stihu se kaže:

„Onaj koji zna rađanje života, njegoTO prispe-će' u telo, raspirostiranje mjegovo u petostrufcoisti,ooaj ko^i zna odnos života sa Duhom uinutraš-njim, uživa večni život, ui'stinu uživa večni život."

ČETVRTO PITANJE

Tad Saurjajani Gargja upita: Učitelju, kolikosila spi u ooveku a koliko ih ostaje budno? Koje taj Duh što vidd čudo snova? Ko užffiva tajnuspavanja bez snova? Ko je taj Duh na kome sveostalo počiva?

Svetac odgovori: Kao što pre doiaska mrakazraci zalazećeg sunca izgledaju kao jedan u svomsvetlosnom krugu, da bi se pri izlasku svunca po-novo raspršili, tako moći čula postaju jedno uvišoij moći uma. Tada se ne može videti, čuti,

37

K&

g^

P^

Mto

"^

UJ ^o

uju dnj d

Sa hsikom-

„rniru

jeel

s vaa,ol

spspre

lniljahar

glasa neujedem; al mud

Ali, ako.saum svoy u medo predela svsveg zla, kao šžu, tsa hairmosa inih, obo graduviš ta. D

tsBra

ravi ušeg žiiv

Tri

nost.A ako z

dva glasa,ipredelimabesfcih ra

tri glasaditacijuetlosti ;sto zmdjaoijamadakle mIjudsko

va stihaujedinje

, mudracspoljini

premanama Rig-rmonija

uncaa pres

Samamože pog tela

o to

-Voi

večnoo Vrh

govnoTada

daoi svede s

osmati fcojie vele

nijauživ

na z

pe

a

cn

a.T

3

ffO

^ a

^ 9

o p

T-,

o

^&

sie

:^

IS&

Š-

3

c/i

3a

3. >m

, *-"

< C

o»—

• j

ČD

t>

*£

£:3

&

a|l

i"'

*

c ^

g?n 3

-•R

'tra

Q

CB

Oq

r- <

c! &

rrp

>-*

r+

t/

5 •'

gg

-^^

^ ' '

r c- 9

g o |

p I

S|p

l<

rx

< i

—^"

sS-g

'tl

^s'5

g g

c °

£. o

~

^- <

<

< n

g9

e 9

»--.

3

Tad Šakoji predju medit

Svetaccendentalnom. Poi

on

bj 'Sk s

ciju, kdgovoa, je i

oću ov

aa

az poi: Reč OM,priipada Brae svete reči

atjaivoguda

ikama upiivota na

a: itOMU z

sle smro Satjakmanu, Dmuddrac

eljasti?amuh

^s w 3 H 3> § W

H

o ~-

nj'im predelima neba; ali, uz pomoć OMA, svetacstiže do predela koje -vizionari poznaju u harmo-nijama Sama-Vede. Tamo on nalaai mir Vrhov-nog Duha, gde nema ništanja, i smrti, i gde ne-ma straha.

ŠESTO PITANJE

Tad Šukeša Bharadvađa upita: Uoiitelju, jed-mom je princ Hiranjanabha Kausailja došao kmani i postavio mi sledeće pitanje: „Poznaješ liDuh od šesnaest oblika?" „Ne pozinajem ga", od-govorih m(lađanoim princu. „Kad bah ga znao,kafcoi bih inogao reći da ga ine znam? Jer, onajkoji neistinu govori, vene kao drvo bez karena:neću zboriti neistinu." Princ zaćuta d otputovana svojim kočijama. Sada ja pitam tebe: gde jetaj Duh?

Svetac odgovort': O silne moj, Duh u kome sešesnaest oblilka stvara ovde je, u telu ovom.

Duh je miislio: ,,U čijem ću izlaženju izaći, učijem ću ostanku ostatd?"

I stvorio je život, a oid života veru, kosmos ivazduh, vodu, zemilju i oula, i um je stvorio.Stvorio je hranju i od hrane snagu, uzdržljivoist,svete pesme, sveta dela; i svetove čak je stvorjo.A u S'vetovima ime beše .stvoreno.

Kao što reke koje ka akeamu taku, 'našavšitamo svoj konačni mir, izgubivši tamo 'i'me i ob-lilk, te Ijudi samo o ofceanu govore, talko i šes-naest oblika viziionara svega teku ka Duhu, na-šavši tamo svo/j konačnii m'ir, izgubivši tamo svo-ja imana i oblike, te Ijudi samo o Duhu govore.Jedan stih veli:

„Ovi se oblici u njemu nalaze kao paoci u sre-dištu točlka. Zinaj tog Duha koj1! se mara apoz-nati da te smrt nikada ne bi dotakla."

40

Tad svetac reče učenicima: Tako poznajem jaDuha Vrhovnog. Ničega nema izvan toga. _

Naklonivši mu se u poštovanju, učenici reko-še: Ti si uistinu naš otac koji nas je od nezna-nja spasa<> i doveo nas do druge obale.

Poštovanje najdublje vrhovnim viziomarima!Poštovanje najdublje vrhovnim vizionarima!

41

MUNDAKA UPANIŠADA

PRVI DEO

PRVO POGLAVLJE

B,rama beše ranijje ono što bogovi jesu, Stvo-ritelj svega, Ćuvar Vasdone. Vizdju o Bramanu,temelju sve mudrosti, on u otkrovenju predadesvom prvorođenom sinu Atharvanu.

Ovu viziju i mudrost o Bramainu, predatu At-harvaniu, ovaj u drevnim vremenima otlkri Angi-rii. A Angira je predade Satjavahi a ovaj je dadeu nasledstvo Angirašu.

Življ,aše tad eovek po imenu Šauinalka, vlasnikvelikog imanja; Šauinaka se s dubokim poštova-njem približi jednoga dana Angirašu i upita ga:UčJitelju, šta je to što se potpuno sazna kada jesaznato? Učitalj odgovori: iSveci vele da postojedve vrste mudrosti, viša i niža.

Niža se mudrost nalazi u četiri svete Vede i ušest vrsta znanja koje pomaže s,aznanju, peva-nju i koriišćeiijiu Veda: objašnjenje i gramatika,izgovor i poezija, ritual i znaci nebeski. Ali, višeje znarije ono Jsoje ka Večnom vodi.

Ono je izvan misli i nevidiljivo je, izvam poro-dice i bez boja je. Ne posediuje ni oči ni uši;nema ni nuke ni noge. Večno je i svqprisutno,besfcrajno u veličiini i beskrajino u mailenkosti.Ono je Večno koje sveci vide kao izvor cele tvo-revine.

Kao što pauk plete svoje niti, i ikao što biljkerastu iz zemlje, i kao što kosa izrasta iz tela čo-vekoivog, tako cela tvoreviina diže se iz Večnog.

45

Pamoću Tapasa, snage meditacije, Braman širise i tada nastaje pramaterija. A odatle potičuživot i um, elementi, svetovi i besmrtnost ritu-ailnog čkia.

Iz tog Duha koji zna sve i vidi sve, čiji je Ta-pas čista vizija, iz njega potiče Branna, stvoritelj, 'ime, oblilk i pramaterija.

DRUGO POGLAVLJE

Ovo je, istina: postupcd obožavanja koje S'vecisaznaše iz svetih stdhova, isipričani su u- tri Vedena mnoge načine. Izvršavajte 'ih uvek, o Ijubi-telji istine: oni su vaš put svetog dela u ovomsvetu.

Kada se uzdignu plamenovi svete vatre, >s ve-rom pripremite svete ponude.

Ako se pri 'svetoj Vatri Agnihotre ne posvetipažnja mladom 'ili punom mesecu, ili dobima go-dišnjim, ili prvim plodovima piroleća; ako nemagostiju, alko je ponuda žrtve inedovršena, ili pakniijje učinjena u skladu sa pravilima, 'ili je zabo-ravljena ponuda bogovima svim, tad onaj štonudi ine dobiva dar sedam svetova.

Ignajućih plamenova svete vatre je sedam: cr-nd, užasni, onaj što je mek kao um, onaj tamnisa dimom, tamnocrveniii, iskričavi i blešteći pla-men svih oblika.

Ako se žrtva započinje kad su plamenovi bleš-teći, i smatra se ponudia znacima neba, tada gasvete ponude vode na zracima sunca gde Gospo-dair S'viih bogova visoko svoje prebivalište 'ima.

A kad ga ma zracima sunčevim blistave ponu-de uzdignu, tada ga slave rečima pesme: „Dobro-došao", kažu, „dobrodošao. Uživaj u nebesimaBraminim što ti ih čista .sveta dela darivaše."

Alii, nesigurni su žrtveni čamci što ka najda-Ijoj obali brode; nesigurno je osiamnaest knjigagde su objašnjena niža dela. Lakomisleni kdj'i ih

slave kao najuzvišeniji kraj, ponovo stari su ismrtni.

Ždveći u nezinanju i smatrajući se mudriin iučenim, budale besciljno lutaju tiamo-amo, kaoslepci slepcima vođeni.

Lutajiući stazom nemudrosti, „Dostigli smokraj života", misle biudalasti. Oblaci strasti skri-vaju od njih drugu stranu i tužni su im časi kaduživaju plodove svojih čini pobožiiih.

Zaimišljajući religiiozni ritual i dafove milosr-đa kao posledny'e dobro, inemudri ne vide Stazuvrhovnu. Doista imaju oni u nebesima visokimplodove isvojih pobožnih čini; no odande na že-rnlju padaju ili čak u niže oblasti.

Ali oni što čisto i s verom žive u samoćišuirrusikoj, koji poseduju mudrost i; mir i 'ne čez-nu za posedima zemaljsfcim, oni u blistavoj čis-

. toti prolaze Jcroz kaipije sunca ka virhovmom bo^ravaštu gde Duh je u .Večnosti.

Posmatrajući svetove tvorevine, nđka oni kojiBoga vole postignu Oidricanje: ono što je iznadtvorevine, ne može se dostići delom. U čežnji zabožanskom mudrošću nefca s inajdublljim pošto-vanjem k Učitelju hode, k Uoiteslju u kome živesvete reči i čija se-duša ismirila u Bramanu.

Učeniiku koji dolazi s umom i čulima miruju-oim, Učiitelj p-ruža viziju Bramana, Duha istinei ' vfečnosti.

DRUGI DEO

PRVO POGLAVLJE

Ovo- je istina: Kao što od vatre plamene iskrise hiljadu iskrica, tako od- Tvorca bezbroj bićaživot poprima i ponovo vraća mu se.

All duli svetlosti iznad oblika, nikad-rođen, usvemu i izvan svega, jeste zračenje iznad životai uma, i izvan Tvorca ove tvorevine.

47

Od mjega potiču isav život i um, i osećainja svegživota. Od njega potftču svetlost i prostor, vaz-duh i vatra i voda, i ova zemlljia koia nas sve

1 V • U Jdrzi.Glava na telu njegovom vatra je a ooi su mu

sunoe i mesec; njegove uši predeli su ineba, asvete Vede reč. Dah miu je vetar a srce celi sve-mir. Ova je zemljia njegova postelja. On je Duhšto je u .svim stvarima.

Od njega potioe isuince a izvor svih vatri sun-ce je.

Od njega potiee mesec, od njega potiče fciša isve biljike što raistu na zemlji. I čovek potiče odnjega a čovek ženi daru|je seme; i taiko bezbrojbića potiče od Duha vrhovnog.

Stihovi Rig-Vede i pesme Sama-Vede, molitveJađur-Vede i ohredi inicijacije, žrtve d ponudei darovi, onaj što nudii žrtvu, godina i svetoviočišćenii svetlošću sunca i meseca, sve potiče odDuha.

Od njega okeani i planine su; i sve reke poti-ou od -njega. I sve biljke i srž svega u čemu bo-ravii Unutrašnji Duh; sve potiče od njega.

Duh je uistinu sve: i delo, i snaga Tapasa, iBrama tvorac, i besmrtnoist. Onaj koji zna bara-vište mjegovo na tajnom mestu u srcu raskidaokove neznanjia i u ovom Ijudskom životu već.

DRUGO POGLAVLJE

Blještav u svetlosti svdjoj, nevidljiv na tajnommestu u srcu, Duh je vrhovino prebivalište za svešto se kreće, diše i vidi. Znaj ga kao sve što je-ste, i što nije, fcraj Ijubavi i čežnje van razume-vanja, najviše u sviim bićima.

On je sam svoja svetlost i manje od najma-njeg; ali, u njemiu borave svi svetovi i sva bićanjiihova. On je veoni Braman, i život, i reč, i um.

48

On je istina i život besintrtni. Oii je cilj ikomesve stremi: dostigni taj cilj, o sine moj!

Uzmi velikii luk Upanišada i zategni streluobožavanjem izoštrenu. Brižljivo zategiii liuk ipogodi središte znaka, taj istd, večni Duh.

Luk je sveti OM a strela je naša vlastlta duša.Braman je znak za strelu, cilj duševni. Kao štose strela sjedinjuje sa znakom, neka se duša sn(jim sjedini.

U nj su utkiani nebo i zemlja i svi delovi vaz-duha, u njemu boravi um 'i sve životne snage.Znaj ga kao JEDNO i zanemari sve druge reči.On je most besmrtnosti.

Tamo gde se sreou sdoušni kainali tela, ikaopaoći u središtu tooka, tamo se kreće oe, u srou,i obiilke svoje naznolike preobražava u jedan je-d'ini. Usredsredi svoje misli na OM, Atman, tvo-je Ja. Slava je to u tvom dalekom putovanjuizvan tame!

Onaj ikoji ztna isve i-vidi sve, i oiju slavu vasi-ana sva pokazuje, bođavi ,kao Duh božanskoggraida Bramana u ipredelu Ijtudakog srca. On po-stalje um i traje na telu i životu, fe hrane crpisnagu i nalazi u srou mir. Tamo ga mudrac na-lazi kao uživanje, i svetloist, i život veonii.

A kad je viđen u 'imanenciji svojoj i tramscen-denciji, tada se kidaju veze koje stežu srce, sum-nje uma nestaju i zakon Karme ne deluje više.

U vrhovnoj zliatnoj sobi Braman je, nedeljdvi čist. On je blještava svetlost svih svetlasti i tozna onaj koji Bramana zna.

Tamo ne sija sunce, ni mesec, ni zvezde; mu-nje ne sevaju tamo i nijedna vatra zemaljiska.Od njegove svetlosti sve svetlost pruža; zračenjenjegovo obasjava svu tvorevinu.

Braman, Duh veoni, onaj je koji se rasprostireispred i iza, levo 1 desno, gore i dole. Uistinu jeBraman sve.

49

TREĆI DEO

PRVO POGLAVLJE

Dve ptice postoje, dva prijatelja Ijupka; naistom drvetsu žive. Jedna jede plodove s tog drve-Ca a druga ćuteći ppsmatra.

Prva je Ijudstka duša koja, boraveći na stablutom, uptikos živosti svojoj, u nemudrosti tuguoseća. Ali, pri'mećivanjem sinage i slave višeg Du-ha, oslo'bađa se patnje.

Kad mudri vizionar u zdatnoj slavi posmatraGosipoda, Duha, Tvarca boga stvaranja, tad os-tavlja za sobom i dobro i zlo i očišćeoi hodi kajedinstvu vrhovnom.

T'iiho se oudeći, mudrac ga Vidi kao život kojdse pali po celoj tvorevini. Najveći je vizionarBramana onaj ko^i, izvršujuoi svoje delo kaosveti čin, u Bdgu, u Atrnanu, u Sebi, nalazi savsvoj mir i radost.

Ovaj se Atman dostiže istinom i tapasom odkoga is'tinskia mudrost i čednost dolaze. Mudra-ci koji k njemu streme i čisti su, vide ga u teluu svoj svetlasti njegovoj i slavi.

Istina poibedu izboruje, ^neistina ne. Istina jeput što ka predelima svetlosti vodi. Svec'i' putu-ju itamo oslobođenii želja i dosežu tako whovnoboravište Istine.

Neiziinerljiv je u svetilosti svojofj i izvan svakemi'sl'i a sja bao manje od najmanjeg. Daleko je -on, daleko, a-blizak je, u sredini srca počiva.

Ne može se sagledati okom, reči ga ne moguopisati. Ne može se dosegnuti čulima, uzdržlji-vošću il'i sivetim činima. Milošću mudrosti i čis-totoim uma može biti viđen nedeljiv, u tišini kon-templacije.

Ovaj se nevidljivi Atrruain mo-že videti umoimdok pet čula miruju. Um je protkan čulima; ali,u čistom umu blista svetlost Jastva.

• 50

Bez obzira šta čisti u srcu mogu videti u umusvoan, bez obzira kakve želje mogu imati u sr-cu svom, oni dost'ižu svojje ciljeve i oistvarujuželje: oniaj koji teži ka usipehu neka najdubljepoštuje vizionare Duha.

DRUGO POGLAVLJE

Tad on poznaje vrhoivno boravište Bramanagde vasiona cela blista zracima sjajnim. Mudrackoji nema želja i obožava Duh ovaj, ,proćl će sdruge strane semena života u smrt.

Čovak čiji um za mnogiin željama čezne i stra-sino teži predmetima želja, vraća se ponovo uživot i smrt, svojim željama saglasno. Ali, onaijkoji poseduje Knaj svih čežnji, 'i čije je jastvonašlo d^punjenje, u ovom .će već životu želje svei/gubiti,

Ne dostiže se Atman teškim učenjem, a nikroz inteleikt i svete pouke. Dostiže ga onaj kojiga je izabrao. Izabranicima svojdm otkriva At-man slaivu svo^u.

Ne dostiže se Atman od slabog, nepažljivog ilionog koji se rđavo odricanju uči; dostiže ga mu-drac koji dušu svoju na pravi način vodi u bo-ravište Bramana.

Dostigavši to mesto vrhovmo, vizioinari nalazeradost u mudrosti, nj'ihove duše i'Spunjenje; astragti nestaju, primiruju se. Ispunjeni obožava-.njem, našli s>u Duh u svemu i odlaze u Sve.

Askete koje dobro poznaju značaj Vedante, či-je su misli eiste odricanjem, u času odlaska slo-bodu nalaze u oblastima Bramana i postižu več-ini život vrhovni.

Petinaest se oblika vraća svo'm izvoiru a čulaka božanstvima svo[jim. Sva dela i jastvo i zna-nje njegovo odlaze u Vrhovno večno.

51

Kao što reke u o!kean teku i tamo nalaze svojkonaemi mir dok imena im i oblici nestaju, takomudrac postaje slobodan od imena i oblika iulazi u sjaj Vrhovnog Du(ha koji je od svih veli-čina veći.

Ko Boga zna ui'stinu Bog positaje.

MANDUKJA UPANIŠADA

52

OM. Ova je vočna Reč sve: sve što je bilo, štojeste i što će biti, i što je dzvan, u veenosti. Sveje OM.

Biraman je sve a Atmah je Braman. Atman,Jastvo, u četiri se stanjja nalazi.

Prvo je stanje budni život svesti koja se krećeika spolja i ,u sedam spoljnih i grubih elemenatauživa.

Drugo je stanje život sanjainja svesti koja sekreće ka unutra 1 uživa u sedam findh tiiiiutraš-njih elemenata i'vlastitom svom svetlu i samoći.

Trece je stanje život sspavanja tihe svesti i ko-joj nema želja i gde se ne opačalju sno-vi. Ovostanje dubdkog sna jedno je od nekoliko, odmnogih tihih svesti koje čini mir i mir uživajiući.

Ova je tiha svest svemoćna, sveznajiuća, unu-trašnji gospodar, izvor svega, početak i kraj "švihbića.

Če'tvirto je staoje Atrnan u vlastitom svom či-stom obliku: probuđani život vrhovne svesti. Tonije ni unutrašnja ni sipoljina svest, ni polusvest,ni svest kojja spava, ni svest ni ne^S'vest. To jeAtman, Duh lično, koji se ne može videti i do-ta)knuti, ikoji je iz-nad svih fazlika, van misli ineiskazjiv. U jedinstviu s njim vrhovni je dokazpostojanja njegovog. On je kraj razvoja i ne--dvojstva. Mir je i Ijubav.

Ovaj je Atman večna Reč OM. Njjegova tri gla-sa, A, U i M, prva su tri stanja sivasti a ta su tristanja tri glasa.

Prvi ,glas, A, prvo je stanje budne svesti, svoj-stvene svim Ijudima. Sadrži se u reči Apti, ,,do-

55

stizanje", i Adimatvam, ,/bdti prvi". Ko ovo zmauistiinu ostvaruje >sve svoje želje i u svim stvari-ma prvi poistaje.

Drugi glas, U, drugo je stanje svesti koja s'a-njja. Sadrži se u rečima Utkarša, „ulspinjanje", iUbhajatvam, „jednakost". Ko ovo zna, do nasle-đa svih znanja uspinje se i svejednakoist postiže.U poirodici njegovoj ne rađa se član koji Brama-na ne poznaje.

Treći glas, M, treće je stanje spavajuće svesti.Sadrži se u rečima Miti, „mera" i u koreinu Mi,„dovršiti", što daje Apiti, „kofnačni kraj". Ko ovozna sve može meriti umom svojim i konačnikraj postići.

Reč OM kao jedan zvuk četvrto Ije stanje vr-hovne isvesti. Izvan čula je i čini kraj razvoja.-Ne-dvojstvo je i Ijubaiv. Sa jastvocn svojim kaVrhovnom Jastvu odlazi, ka Vrhovnom Jastvukoje ovo zna, koje Otvo zna.

56

ŠVETAŠVATARA UPANIŠADA

PRVI DEO

Vernici Bramanovi pitaju:Koji je izvor'-ove vasione? Šta je Braman?

Odakle mi patičemo? Koja raam snaga offlogu-ouje da živimo? Gde počivamo? Ko gospodarimašim radostima d žalostima, o vizioinari Brama-na?

Hoćemo li misliti ma vreme, na vlastitu priro-du istuari, na zalkoin potrebe za životom, na mo-gućnost, ina elemente ili na moć stvapanja ženeili muškarca? Nema jedimstva ovih stvari jer nadnjima je duša koja misM. Ali, naša je duša uvlasti zadovoljistva i bola!

Pomoću joge meditacije i konteimplaeije mud-rac je video božju moć, skrivenu u svojoj vLasti-toj tvorevind. Oin je taj ko)j* gospodari svim izvo-rima ove vasione, počev o^d vremena pa do dušečovdkove.

Oni videše Točak njegove m'OĆi, izrađen u jed-'nom krugu, u tri sloja, šesnaest delova; pedesetpaoka, dvadeset pomoćnih paoka, šest griiipa os-mice, tri puta, jednog užeta sa bezbroj strukovai velike iluzije:

,,T,ri sloja" — tri činioca prirode: svet'lost, va-tra i tama; „šesinaest delova ili parčića obodaTočka" — pet elemeiiata, pet značenja saznava-njia, pet značenja delanja i umovanja; „pedesetpaoka" — pedeset stanja svesti kako i uči Šan-kja mudrost: pet vrsta greške, dvadeset osamvrsta slabosti, devet vrsta uživan|ja i osam obra-zovanja; „dvadeset pomoonih paaka" —deset ču-

59

l a ^ i njihovih deset predmeta; „šest gruipa osmi-ce" — oblici prirode, sastavni del'ovi telia, mioćiJoge, načini oisećanja, bogovi i vrline; ,;tri puta"— Joga svetlosti, Ijubavi i života; ,,uže od bez-broj strukova" — čežrija za bezbroj obli'ka; ,,ve-iliika iluzija" — ikizija kojia vidi JEDNO kaodvoje.

Oni takođe videše reku života kako plahovitohita sa pet bujica čulnih osećanja tkoje potičuiz pet izvora, pet elememata. Njeni su talasi po-fcrenuti sa pet vetrova a njeno je poreklo peto-struiki zdanac svesti. Ova reka ima pet virova iuzbunkane talase pet patnjji. Iima pet stuipnjevabola i pet opasnih zavijutaka i zaoikreta.

U ovom besfcraj,nom točlku tvorevine gde ,svestvari žive i uimiru, luta Ijudska duša feao labudu neumornom letu, mislećd da je Bog daldko. Aili,kada je prdkrije Ijubav Božja, nalazi besmrtniživot svoj.

Slavljen u pesmama beše Braraan. U njemusu Bog, i svdt, i duša. Kaida vizidnari Bramanavide ga u celoj tvoireviini, nalaze miir u Bramanui oslobođeni su patnje.

Bog podržava jedinstvo ove vasione: viđeno ineviđeno, proilazaio i neprolazmo. Duša je čove-kova okovana zadovoljstvom i boilom; ali kadaduša vidi Boga, oislobađa se svake sputanositi.

Postdji du!ša čoivekova puna mudroisti i nemu-drosti, moći i inemoći; postoji priroda, Pnakriti,koja je stvorena za dušu; i postoji Bog, beslkraj-ni, sveprisu'tini, koji poismatra delo tvorevine. Ka-da čovek ovo troje zna, on Bramfena zna.

Materija je prolazna ali je Bog zauvek u Več-nosti; on gospodari i materijom i dušom. Pomo-ću meditacije o n|jemu, i kontemplacije o njemu,

"i sjedinjenja sa njim, dovršava se uništenje ze-maljske zablude.

Kada čovek zna Boga, sldbodan je: njegovimpatnjama je kraj; smrti i rođentja nema više.

60

Kada je u unutrašnjem jedinstvu on izvan svetatela, tad treći svet, svet Duha, nalazi se, svet gdeje Moć svega: tad čoveik ima sve — jer jedno jesa JEDNIM.

Znaj da je Braman večno u tebi i da se ništauzvišenije ne može spoznati. Kada se vidi Bog isvet i duša, vidi se Troje: vidi se Braman.

Kao što se u drvetu ne može videti vatra negojoj svetlost daje moć da izgleda kao vatra, takose Braman u svemiru i u duši pomoću OMA ot-kriva.

Duša je podnožje drveta koje gori i vatrombiva, a OM je razgranata krošnja. Molitva jemoć koja čini da se OM raskrali 1 osvetili se tajnaBoga.

Bog se u duši pronalazi kada je istinom i sa-mo-žrtvovanjem viđen, kao što se vatra nalazi udrvetu, voda u skrivenim izvorima, sir u mlekui ulje u uljarici.

Postoji Duh koji je skriven u svim stvarima,kao što je sir skriven u mleku, i koji je izvorsamo-^poznaje i samo-žrtve. To je Braman, DuhVrhovni. To je Braman, Duh Vrhovni.

DRUGI DEO

Šavitri, bog nadahnuća, poslao je um svoj isvoje moći istinu da nađu. Video je svetlost bo-ga vatre i raširio je po zemlji.

Milošću boga Šavitri, naš se um sjedinjuje snjim i sve naše moći po svetlost šaljemo.

Šavitri daruje život dušama našim i one tadasjaju divotnom svetlošću. On sjedinjuje naš umi njegove moći 1 naše misll ka nebesima vodi.

Vizionari boga, koji vide sve, održavaju svojeumove i misli svoje u jedinstvu. Oni opevaju sla-vu boga Šavitrija koji je svakom čoveku poda-rio rad.

61

Ja s pobožnošću pevam pesme o drevnim vre-menima: neka moje pesme s'lede put sunca. Ne-ka me čuju sva deca besmrtnosti, čak i ona štosu na nebesima najvišim.

Tamo gde gori vatra Duha, gde duva vetar Du-ha, gde teče Soma-vino Duha, tamo se nova dušarađa.

Nadahnuti Šavitrijem, nađimo radost u molit-vama drevnih vremena: aiko od njih naeinimostenu riašu, oeistićemo se od prošlih grehova,

Sa uspravnim telom, glavom i vratom vodi umi njegove mooi-u srce tvoje: i OM Bramana tadaće biti tvoj čun kdjim ćeš prebroditi reke straha.

A kad je telo u tihom strpljenju, diši ritmičkikroz nozdrve sa uvlačenjem i istiskivanjem vaz-duha. Kočije uma voze divlji konji a ti Se divljikonji pripitomiti moraju.

Povuoi se na tiho' mesto da bi vezbao Jogu,zaštićen od vetra, mesto visoko i čisto, daldkood tinjajuće vatre i gadosti svih, tamo gde zvukvode i lepota okoline pomažu misli i konitempla-ciji.

Pre konačne vizije Bramana pojaVlljuju se za-mišljena obličja: izmaglica, dim i sunce; vetar,iskrice vatre i vatra; munje, eist kriistal i mesec.

Kada je jogin zavladao svim snagama svog te-la, sačinjenim od elemenata zemlje, vatre, vode,vazduha i etra, tad uzima novo telo duhovne va-tre koje je izvan bolesti, starosti i smrti.

Prvi plodovi vežbi joge su ovi: zdravlje, maloizgubljene materije i čist ten; ."Svetlina tela, pri-jatan miris i sladalk glas; i odsustvo pohlepnihželja.

Kao što zlatno ogledalo, prekriveno prašinom,nakon čišćenlja ponovo blista u punom sjaju, ta-ko čoveik ikoji je video Istinu Duha postaje jednosa njim; 'svrha njegovog života ipostigmuta je i onje izvan patnje.

62

Tad duša čoVekova.postaje svetiljika s čijomsvetlošću on nalazi Istinu Bramana. Tada on vi-di Boga, čistag, riikad-rođenog, večnog; a ikadavidi Boga, oslobođen je svih oikova.

To je Bog čija svetlost obasjava celu tvorevi-nu, Tvorac svega od početka. On je bio, biva i/auvek će biti. On 'je u svemu i vidi sve.

Slava neka bude Bogu tom koji je u vatri, ko-ji je u vodi, koji je u bi'ljlkama i drveću, koji jeu svim stvarima u ovoj beskrajnoj tvorevini.Slava i samo slava neika je tom Duhu.

TREĆI DEO

Postoji JEDNO u čijim Ije ruikama mreža Majekoja vlada njegovim moćima, koja vlada svimsvetovima sa moćima svojim. Ono je isto.i u ča-su stvaranja i u času razaranja. Oni koji ga zna-ju, besmrtnost postižu.

On je Rudra, on sam je JEDNO koje vladasvetovima sa moćima svojim. On nadzire sva bi-ća i gospodari njihovom tvorevinorn i razara-njern nljihovim.

Njegove su oči i usta svuda, njego^e su rukei noge isvuda. On je Bog 'koji je načilndo nebo izemlju, koji je čoveku dao ruike i pticama krila.

Neka Rudra, vizionar Večnosti, koji zaštićujesva bića, koji je bogovima podario rođenje j sla-vu, i koji je u početku Zlatno Seme stvorio, ne-ka nam podari milost čiste vizije.

Siđi k nama, Rudra, ti kolji boraviš na piani-nama visotkim. Dođi i ne^ka svetlost u licu tvom,nedotaknuta strahom i zlom, obasja i nas. Dođinam sa Jjubavlju svojom.

Neka ne odapinje strelu u dlan tvoj uvređenčovelk nitd ijedno živo biće: neka to bude strelaIjubavi.

63

Veće od svega je Braman, Vrhovni, Beskrajni.On boravi u tajnovitosti svih bića, u zavisnostiod njihovog obličja u prir6di. Oni koji znajunjega ikoji zna sve i u čiijoj su slavi sve stvari,besmrtnost postižu.

Ja znam Duha Vrhovnog, zračećeg kao suncešto je izvan tame. Onaj koji g'a zna, nadmašujesmrt jer on je jedina staza za život besmrtni.

Njegova je beskrajnost izvan svega što je ma-lo ili veliko a većeg od njega nema. Kao drvonepresušno stoji on u središtu nebesa a zracinjegovi obasjavalju celu tvorevinu.

Oni koji znaju njega koji je veći od svega, iz-van oblika i dzvan bola, besmrtnost postižu: onikoji znaju u svetove patnje ne odlaze.

Sav je ovaj svemir u slavi Boga, Šive, bogaIjubavi. Glave i lica Ijudi njegovi su jer on je usrcima svih.

On ije doista Goapod vrhovni oija milost uzbu-đuje srca Ijudi. On nas vodi u radost svoju vla-stitu i ka slavi svetlosti svoje.

On je u duši svega, koja je kao plamičak veli-čine palca skrivena u srcima Ijudi. On je uoiteljmudrosti što dostiže se mišlju i Ijubavlju. On jebesmrtnost onih koji ga znaju.

On ima bezbroj glava i očilju i nogu, i njegovabeskrajnost dspunjava vasionu, i još deset izvan.

Boig je uistinu cela vasiona: oino što je bilo,što jeste i što će uvek biti. On je bog životabesmntaog i sveg živoita što od hrane živi.

Njegove su ruike i noge svuda, posvuda su muglave i usta: on vidi sve, on čuje sv§. On je utsvemu; on jeste.

Svetlost osvešćenja dolazi do njega kroz bes-kraljne moći opažanja, a on je iznad ovih moći.On je Bag, gospodar svega, besfcrajno utočištesvega.

Lutajući labud duše boravi u dvorcu s devetkapija tela i odleće da uživa u spoljnom svetu.

• 64

Qn je gospodar svemira: svega što se kreće isvega što se ne kr-eće.

On drži sve stvari bez pomoći ruku i bez nogutrči na sve strane. Bez očiju vidi on sve stvari,bez ušiju sve stvari čuje. On zna sve ali niko nepoznaje njega, Duha pre početka, Duha Vrhov-nog večnog.

U srcu svega leži Atman, Duh, Jastvo; manjiod najmanjeg atoma, veći od najvećeg prostora.Kada uz midost Božju čovelk vidi slavu Boga, onvidi ga izvan sveta želja i za sobom ostavllja pat-nju.

Ja poznajem taj Duh čija je beskrajnost u sve-mu, koji je izvan vremena zauvek. Ja poznajemtaj Duh koga vernici Bramana večnim zovu, iz-.van rođenja i ponovnog rađanja života.

ČETVRTI DEO

Neka Bog koji u tajni svoje vizije i moći pre-obražava svolje belo zračenje u tvorevinu obiljaboja, od koga sve stvari potiču i u koga se svivraćaju, neka nam podari čiste vizije milost.

On je sunce, mesec, i zvezde. On je vatra, vodai vetar. On je Birama, tvorac svega, i Prađapati,Gospod t¥oreviiine.

Ti mladiću i ti devojko; ti čoveče i ti ženo: tistarče, ti Bože koji se pojavljuješ u obličjimabeskrajnim.

Ti plava ptico i ti zelena ptico; ti oblače kojistvaraš munje i ti godišnje doba i ti okeanu. Iz-van početka, ti vladaš u svojolj beskrajnosti i svisvetovi u tebi počinju.

Postoji priroda, nikad-rođena, koja sa svojatri elementa — svetlcšću, vatrom i tamom —stvara u prirodi sve. Postoji nikad-rođena dušačovekova, okovana zadovoljstvima prirbde; i po-stoji Duh čoveka, nikad-rođen, koji je napustiozadovoljstva u radosti Drugom stranom.

65

Postoje dve ptice, dva Ijupfca drugara, «a istomdrvetu što borave. Jedna jede plodove s tog dr-veta a druga u tišini posmatra.

Prva je Ijudska duša koja, boraveći ha tomdrvetu, oseća tugu u nemudrosti svoljoj. Ali, po-smatranjem moći i slave višeg Duha, oslobađase patnje.

Od kakve je.koristi Rig-Veda onome koji nezna Duha od koga potiče Rig-Veda, i u komesve stvari prebivaju? Jer, jedino oni koji su naš-li njega, nalaze mir.

Jer, sve svete knjige, sva sveta žrtva i obredi molitva, sve reči Veda i sva prošlost i sadaš-njost i budućnost od Duha potiču. Sa Majom,njegovom snagom čudesa, stvorio je on sve stva-ri a Maja okiva Ijudsku dušu.

Znaj stoga da je priroda Maja a'li da je Boggospodar Maje;,i da sva bića u vasioni našojjesu delovi njegove blistavosti beskrajne.

On vlada izvorima tvorevine. Od njega potičevasiona i u njega se vraća. On je Gospodar, da-valac blagoslova, jedini Bog našeg obožavanja,u kome je mir savršeni.

,Neka Rudra, vizionar Večnosti, koji je bogo-vima podario rođenje i slavu, koji zaštićuje svestvari, i kdji je u početku video Zlatno Seme,nfika nam podari milost čiste vizije.

Ko je taj Bog kome ćemo ponuditi obožavanjesvoje? Bog bogova, u čijoj su slavi svetovi i kojivlada ovim svetom čoveka i svih živih bića.

On je Bog oblika beskrajnih, u čijoj su slavisve stvari, manji od najmanjeg atoma i Tvoracsvega, večno živ u tajni tvorevine svolje. U vizijiovog Boga Ijubavi večni je mir.

On je Gospodar svega,' koji, skriven u srcustvari, nadzire svet vremena. Bogovi i vizionariBramana jedno su s njim; a kad ga čovek spo-zna, raskida okove smrti.

• 66

Kada neko spozna Boga koji je skriven u srcusvih stvari, kao što je sir skriven u mleku, i učijoj su slavi sve stvari, oslobađa se svih okova.

To je Bog čije su delo svi svetovi, vrhovnaDuša koja zauvek boravi u srcima Ijudi. Onikolji ga upoznaju svojim srcima i umovima, bes-mrtni postaju.

Postoji oblast s druge strane tame, gde nemani dana ni noći, niti nečega što postoji niti ne-čega što ne postoji. Jedino Šiva, bog Ijubavi, po-stoji tamo. To je oblast veličanstvenog sjaja Bo-ga od koga poteče svetlost sunca, i od koga upočetku poteče drevna mudrost.

Um ga ne može dokučiti, ni gore, ni dole, niu sredini. Sa kim da uporedimo onoga čija je.slava vasiona cela?

Daleko izvan prostora vizije, on se ne moževideti smrtnim očima; ali, on se spoznati možesrcem i umom a oni koji ga spoznaju, besmrt-nost postižu.

Čovek ti prilazi s čuđenjem bojažlljivim i ka-že: ,,O'; ti Bože koji si nerođen, neka me lice tvo-je, Rudra, obasja i neka tvoja Ijubav večna za-štita mi bude."

Ne povredi dete moje, ni dete mog deteta; nepovredi život moj, konje moje ili krave. Ne ubiju besu svom naše hrabre Ijude jer mi te zauvekobožavamo."

PETI DEO

Dve su stvari skrivene ,u tajni beskrajnostiBramana: znanlje i neznanje. Neznanje je prolaz-no a znanje besmrtno; ali, Braman je u Več-nosti, iznad znanja i neznanja.

On je JEDN.O u čijoj su moći mnogi izvoritvorevine, i koren i cvet svih stvari. Zlatno Se-me, Tvorac, beše u početku u njegovom umu;video ga je rođenog kad je vreme počelo.

67

On je Bog koji razapinje mrežu seoba i pov-lači je poljem života. On je Gospodar koji jestvorio gospodare tvorevine, vrhovna Duša kojasvima vlada.

vKao što zraci sunca obasjavaju oitav prostor,tako slava Božja vlada oelom tvorevinom njego-vom.

U širenju svoje vlastite prirode, on svih stvaripupoljke preobražava u cvetove i plodove. Dajeim sav svoj miris i boju. On, JEDINI, jedini Bog'Jcoji svemirom vlada.

Postoji Duh skriven u taljni Upanišada i Veda;a Brama, bog tvorevine, poseduje ga kao svogvlastitog Tvorca. To je Duh Boga, viden od bo-gova i vizionara drevnih vremena, a oni, sjedi-njeni s njim, besmrtni postaju.

Kad je čoveik okovan s tri moei prirode, onradi za sebičnu nagradu i vremenom je stiee.Njegova duša postaje tad mnogoobličje tri mo-ći, luta po tri staze i bacana biva od života dosmrti.

Duša je kao sunce blistavo. Ka-d se sjedinjujesa samosvešću ,,Ja sam" i njegovim želijama, po-staje plamen veličine palca; ali, kad se sjedinju-je sa čistim razumom i unutrašnjim Duhom, po- -staje zgusnuta kao vrh igle.

Duša se može smatrati delom vrha jedne vlasikoja je podeljena sa stotinu drugih i koje behupodeljene sa stotinu drugih; a u ovoj živoj Dušiseme beskraja postoji.

Duša nilje čovdk, ni žena, niti ono što nije ničovak ni žena. Kada duša uzima oblik tela, oko-vana je istim tim telom.

Duša se rađa i širi u telu, sa snovima i želja-ma i hranom života. I tad se ponovo rađa u no-vim telima, saglasno njihovim prethodnim de-lima.

Vrednost duše određuje njeno buduće telo: ze-maljsko ili vazdušno, teško ili lako. Njene misli

• 68

i dela njena mogu odvesti u slobodu ili u rop-stvo, u životu posle života.

Ali, postoji Bog u obličjima beslkrajnim, a ka-da čovek poznaje Boga, oslobađa se svih okova.On je Tvorac svega, večno živ u tajni svoje tvo-revane. On je izvan početka i kraja i u nljegovojsu slavi sve stvari.

On je bestelesni Duh ali ga može videti srcečisto. Biće i ne-^biće potiču od njega i on je Tvo-rac svega. On je Bog, Bog Ijubavi, i kad ga čo-vek spozjna, ositavlja za soboim svoja tela u seobi.

ŠESTI DEO

Neki sveci govore o prirodi stvari kao uzrokusveta, a drugi, u zabludi, govore o vremenu. Ali,zahvaljujući slavi Božjoj, Točak Bramana okre-će'se u vasioni.

Cela je vasiona večno u njegovoj moći. On ječista svest, tvorac vremena: sve-moćni, sve-zna-jući. Gospodarenjem njegovim delo tvorevine o-brće se u razvoj i tako imamo zemlju, vodu,etar, vatru i vazduh.

Bog je dovršio svoje delo, i odmarao se, i na-činio okov Ijubavi između svoje duše i duše svihstvari. I JEDNO je postalo jedno sa jednim, idvoje, i troje, i osam, i sa vremenom i sa sićuš-nom tajnom Ijudslke duše.

Njegova prva dela vezana su s tri svojstva ion svakoj stvari određuje mesto u prirodi. Kadatroije nestane, delo je izvršeno i veće delo možepočeti.

Njegovo Biće izvor je svih bića, seme svihstvari što u ovom životu žive. On je izvan vre- >mena i prostora i Bog je obličje beskrajnog štoboravi u najvećoj dubini naših misli i viđen jeod onih koji ga vole.

On je izvan drveta života i vremena, i stvariviđenih smrtnim očima; ali, cela vasiona od nje-

69

ga potiče. On .nam daruje istinu i oduzima zlo,jer on je Gospodar sveg dobra. Znaj da je on unaljvećoj dubini tvoje duše i da je on dpm bes-mrtnosti tvoje.

Upoznajmo Gospodara gospodara, Kralja kra-Ijeva, Boga bogova: Bog, Bog Ijubavi, Gospodarsvega.

Ne možemo videti kako stvara niti kakav jealat njegovog dela. Ništa se ne može porediti sanjim a kako i može od njega nešto biti veće?Njegova je snaga na bezbroj naeina pokazana,o kako je veliko njegovo delo i mudrost njegova!

Nikoga ne beše pre njega a niko ne vlada nadnjim; jer, on je izvor svega i nada svim vladalac.

Neka nas Bog koji je skriven u prirodi, kaošto je i svilena buba skrivena u sviilenoj čaurindka nas vodi ka sjedinjenju sa njegovim Du-hom vlastitim,-sa Bramanom.

On je Bpg, skriven u svim bićima, njihova naj-dublja duša koja je u svemu. On posrnatra delatvorevine, živi u svim stvarima, posmatra svestvari. On je čista svest, izvan tri stanja prirode,JEDNO kolje vlada tišinom mnogih, JEDNO ikojepreobražava seme u semenja mnoga. Jedino onikoji vide Boga u dušama svojim postižu radostvečnu.

On je Veono među stvarima Ikoje isu pro'lazne,čista svest svesnih stvorenja, JEDNO koje ispu-njava molitve mnogih. Covek spoznaje Boga po-moću vizije Šanikje i siklada Joge a ikada čovekspozna Boga, oslobođen je svih jada.

iSunce tamo ne sija, ni mesec, ni zvezde; mu-nje .tamo ne sevaju a još manje vatre zemaljske.Od njegove svetlosti sve ovo svetlost odaje; nje-govi zraci obasjavaju tvorevinu svu. ,.

On je večno lutajući labud, duša svega u vasi-oni, Duh vatre u akeanu života. Upoznati njegaznači nadmašiti smrt, on je jedina staza ka več-noim životu.

70

On je nestvoreni Tvorac svega: 6n zna sve. Onje čista svest, tvorac vremena: svemoćan, sve-znajući. -On je Gospodar duše, i prirode, i tristanlja prirode. Od njega potiče seoba života ioslobođenje: okovi vremenski i sloboda u Več-nosti.

On je Bog svetlosti, besmrtan u svojoj slavi,čista svest, sveprisutan, voljeni zaštitnik svega.On je večni vladalac sveta: može li biti drugogvladara do njega?

Čeznući stoga za oslobođenjem, hrlim ka uto-čištu u Bogu koji milošću svojom otkriva svojusopstvenu svetlost; i koji u početku stvori bogastvaranja i dade mu svete Vede.

Hrlim ka utočištu u Bogu koji je IEDNO u.tišini Večnosti, čisti zrak lepote i savršenstva, ukome mir mi nalazimo. On je most vrhovni štoka besmrtnosti vodi, i Duh vatre koja spalljujeblato nižeg života.

Ako bi ikad čovek mogao šator da digne nanebu, toga bi dana bio u stanju da okonča svojupatnju bez pomoći Božje.

Zahvaljujući snazi unutrašnjeg sklada i pomo-ću milostii Boga, Švetašvatara zadobi viziju Bra-mana. Tad se obrati svojim najbližim učenici-ma-pustinjacima sa znanjem o vrhovnom očišće-nju, o Bramanu koga obožavaju svi vizdonari.

Ova vrhovna tajna Vedante što beše objavlje-na u drevnim vremenima mora se dati jedinoonima čije je srce čisto i koji su učenici ili si-riovi.

Ako neko vrhovnu Ijubav ka Bogu ima i svogučitelja voli kao Boga, svetlost ovog uoenja bli-staće mu u velikoj duši: doista blistaće mu uve'likoj duši.

71

MAITRI UPANIŠADA

odlomci

Ovo je znanje o Bramanu kakvo je u svimUpanišadama i kakvo objavljeno beše od svecaMaitrija.

Slavne Valakilje bili su čisti i dobri a jednomzapitaše Kratu Prađapatija:

„Pošto je ovo telo nalik kočijama bez svesti,ko je Duh koji moć osvešćenja ima? Ko uprav-Ija kočijama?"

Prađapati odgovori:„Postoji Duh koji je među svim stvarima ovog

sveta a iznad svih stvari je na ovom svetu. Onje jasan i čist, u miru praznine beskraja. Onje izvan života tela i urria, nikad-rođen, nikad--umirući, večan, uvek JEDNO u svojoj sopstve-noj veličini. On je Duh čija moć svest daruje te-lu: on upravlja kočijama."

Tad Valakilje rekoše: ,„Učitelju, kako ovo čisto Biće daruje svest ne-

'Svesnom telu? 'Kako on upravlja ikočijama?"Kratu Prađapati odgovori:„Kao kad se zaspali čovek budl, a dok spava

ne zna da će se probuditi, tako i deo sićušnognevidljivog Duha dolazi kao glasnik tela a da te-lo nije svesno njegovog prispeća.

Deo Beskrajne Svesti postaje naša dovršenasvest sa moćima razlikovanja i razaznavanja,kao i sa lažnim razumevanjem. On je uistinuPrađapati i Višva, Izvor tvorevine i Opšte u svi-ma nama.

Ovaj Duh je svest i daje svest telu: on uiprav-'ija kočijama."

2.3—5

• 75 ..

Pesnici kažu da je to Duh koji luta po ovojzemlji, od tela do tela, oslobođen svetlosti i ta-me koji sva naša dela slede. Oslobođen je poštoje s'lobodan o;d sebićnosti, i nevidljiv j'e, nedo-hvativ, skriven u tami. Čini se da radi i čini seda ne radi; ali uistinu on ne radi a jeste. On jeu svoim vlastitoim Bieu, čist, namenjajući, nekre-ćući, ineuprijan; i u mi,ru izvan svih želja pos-matra dramu svemira. O,n je sifcriven iza koprenetri stanja i delova vasione; ali, u uživanju svogzakona pravednosti on je uvefik JEDNO, on jeuvek JEDNO.

2.7

Valakilje reikoše:„Učitelju, govorio si nam o veličini Atmana,

Duha, Vrhovne Duše; ali, ikakva je duša koja jeokovana svetlošću ili tamom koji slede sva našadela, i ko se, ponovo rođen i,z dobra ili zla, uzdi-že ili počinje ida luta od dve suprotne sile pod-stainiut?"

Prađapati odgovori:„Doista postoji druga duša, sačinjena od ele-

menata tela, bhutatmain, okovana svetlošću ilitamoim koji slede sva naša dela a koja se, pono-vo rođena iz dobra ili zla, uzdiže ili počinje daluta, od dve suprotne sile podstaiknuta.

A ovo je objašnjenje:Postoji pet sićušnih elemenata, tan-matri; po-

stoji takođe pet ogromnih elemenata, maha-bhu-ta. Njihovo jedinstvo naziva se Ijudskim telam.Ljudska duša gospadari telorh; ali, besmrtna du-hovna Duša čista je ,'kao kaplj'ica vode na listulotosa. Ljudska je duša u vlasti tri dela i stanjaprirode; tako dolazi do zbrke. Zbog ove zbrke,duša ne može biti svesna Boga koji boravi unjoj i čija nam snaga daje snagu za dela. Dušaje tako u viru blatnjiavih bujica tri stanja priro-

76

de, postaje nestrpljiva i uznem'irena, ispunjenazbrkoim i puna žalja, bez ikoncentracije i pono-som poremećena. Kad god duša misli „Ja" i„imoje", upliće se u svoje niže ja, kao ptica samrežastom zarakom."

3.2

„Braman jeste", vele vizionard Bramana.„Braman su vrata", veli čovek isposniokog

sklada, čiji su gresi o-prani.„OM je slava Brajmana", veli čovdk kontempla-

cij.e, koji večito misli na Bramana.Stoga se Braman taj dostiže vizijom, siklad-

nošću i kontemplaoijom.4.4

U početku beše Braiman, JEDNO i beskrajno.'On je izvan severa i juga, Istoka i zapada, izvananoga što je gore i dole. Njegova besfcrajnostsvuda je. U njemu nema ni gore, ni iznad, ni is-pod; i u njemu nema ni istoika -ni zapada.

Duh vrho'vni je nemerljiv, inedoikuoiv, izvan ra-zuanevanja, nikad-rođen, izvan razuma, izvan mi-sli. Njegova je besfcraj besfcraj isvemira.

Na 'kraju svetova, sve stvari spavaju: samo jeon u Veonosti budan. Tad se iz njegovog beskraj-nog svemira rađaju i bude novi svetovi, vasionakoja je besikraj misli. U svesti Bra;mana jestevasiona, .i u njega se vraća.

Viđen je u zracima sunca na nebu, u plamenuvatre na zemlji, i u vatri života koja gori odhrane života. Zato je (rečenio:

Onaj koji je u sunou, i u vatri, i u srcu čove-ka, jeste JEDNO. Onaj koji ovo zna jedno je saJEDNIM.

6.17

Kada mudrac um, svoj oslobodi od svih stvarii kad duh života ojegov napusiti unutrašnje opa-

77

žaje, neka se odmara u miru, oslobođen kretanjavolje i strasti. Pošto živo bioe po knenu duh ži-vota potiče od onog što je veće od.duha života,neka se duh života prepusti onome što 'nazvanoje turja, četvrto stanje svesti. Jer, kazano je:

Postoj'i nešto izvan našeg uma, ono što boraviu tišind usred našeg uma. To je vrhovna tajhaizvan misli. Ndka se nečiji um i nečije sdćušnotelo odmaraju na njemu a ne na nečem drugom.

6.19

Postoje dva načina .kontemplacije o Bramanu:u zviuiku i u tišini.' Pomoću zvuka u tišinu hod'i-mo. Zvuk Bramana je OM. Om nam pomaže dahodkno do kraja: tišine Bramana. Kraj je besrmrtnost, jedinstvo i mir.

Kao što pauk .postiže slobodu tkanjem sop-stvenih niti, čovek kontemplacije značenjemOMA slobodu postiže.

6.22

Zvuk Braimana je OM. Na kraju OMA je ti-š'ina. To je tišina radosti. To je ikraj putovanjagde .nema više sitraha i patnje: strpljiv, nepakre-tan, večan, besmrtan. Zovu ga sveprisutnim. Vi-šnuom.

Da bi se Najviše doseglo, pobožmo razmatrajzvuik i tišinu Bramana. Jer, kazano je:

Bog je -zvuk i tišina. Ime mu je OM. Pastignistoga kontemplaciju: kontemplaciju u tišini, onjemu.

6.23

Kao što se vatra bez ogreva smiruje i gasi,tako misli postaju tihe i duša nalazi mir u vla-stitom sviom izvoru.

Kao što imisao što čezne za isitinam nalazi miru vlast'iitom svom izvoru, taiko lažne težnje ka

78

usponu; ishod bivšdh dela, dovode čula u zab-

Siamsara, seoba živdta, u um se smešta. Stoganek um se održava čistim, jer čovek postaje onošto misli: to je tajna Večnosti.

Utiišanos't utna nadimašuje doibra i zla dela, 'a u tišani duša je JEDNO: taid se oseća radostVečnosti.

Zar je moguće ne postići oslobođenje kada sena Boga inisli onol'ilko ,fco!liko i na svet ovaj?

Dve su vr'ste čovekovog uma, čisti i nečisti:nečist je onaj što je o'kovan strašdu a čist kadaje strasti oslobođen.

Kada je um utišan, izvan slabostd i nejpažnje,'tad može da prodre u svet fcoji je daleko izvanuma: najviši Kraj.

Um treba u srcu čuvati sve dok se NajvišiKraj ,ne dostigne. To je mudnost i to je oslobo-đenje. Sve drugo samo su reći.

Reči ne mogu opisaiti radost duše koja je udubokioj kontemp'laciji sve nečisto odbacila —duše ikoja je jedno sa Altmanom, njegow:m vlas-titim Duhom. Saimo oni fcoji radpst ovu osete,znaju šta je to.

Kao što se voda sjedinjuje s vodom, a vatras vatrom, a vazduh s vazduhom, taiko se um sje-dinjuje sa Beskrajnim Umom i stdče tđko Ko-načnu slobodu.

Doista je um izvor ofcova i izvor ioslabođenjapritom. Biti vezan za stvari ovog sveta: to jeokivanje. Osloboditd se njih: to je os'lobođenje.

6.24

Slava neka je Agniju, bogu vatre ikoji pirebivana zemljd, i koji svet paimti. Neka svet ovaj pri-padne onome koji te voli.

79

Slava neka je Vađuu, bogu vetra fcoji prebivau vazduhu i koji pamti ovaj svet. Neka svetovaj pripadne onome Jcoji te voli.

Slava neka je Aditji, bogu sunca koji prebivana nebu 1 koji pamti ovaj svet. Neka ovaj svetpripadne oinome koji te voli.

6.35

80

KAUŠITAKI UPANIŠADA

ocUomci

Kada čovek govori, ne može da diše: to je žrt-va disanja govoru. A kada diše, ne može da go-vori: to je žrtva govora disanju.

Ovo su dve bezgranične i besmrtne pohuidečovdka, svejedno da li je budan ili spava.

2.5.

Positoje tri obožavanja sve-pokoravajućeg Kau-šitafcija:

Pri izlasku sunca on je rdkao: ,,Ti koji daješslobodu, oslobodi me grehova mojih."

Kad sunce beše na p'ola neba, on je rekao: ,,Tikoji si visoko i daješ slobodu, postavi me visokoi oslobodi me grehova mojih."

U času zalaska sunca on rekao je ovu molitvu:„Ti koji daješ punu slobodu, u potpunosti meoslobodi grehova mojih."

2.7.

Kad vatra gori, Braman sja; a kad se vatragasi, Braman odlazi. Njegova svetlost odiazi ksuncu a dah njegov životni ika vetru.

Kad sunce sja, Braman sja; ia kad sunoe zala-zi, Braman odlazi. Njegova svetlost odlazi k me-secu, a dah njegov životni ka vetru.

Kad bljesne munja, Braman blista; a Ikadaprođe, Braman odlazi. Svetlost njegova odlazi unebesa a dah njegov životni ka vetru.

2.12.

83

Pratardana, sin Devadaše, vodio je unutrašnjubitku celom dušom i stigao tako do doma Indre,doma Ijubavi Božje.

Indra mu reče: „Pratardana, zatraži dar." Pra-Cardana na to reče: „Tražim dar Jcoji za čove-čanstvo smatraš naj'boJjim."

„Učitelj ne nameće dar svom učenifcu", rečeIndra. „Zatraži koji god žališ dar."

„Onda mi dar nije potreban", reče Pratar-dana.Ali, Indra ne napusti stazu istine jer Bog je

istina. O.vaiko ireče Praitardani: „Poznaj imene, jerza čovdka je to najbolje: Boga da poznaje.

3.1.Tad Indna reče:Ja sam dah života, ja sam o životu svest. Po-

štuj me i misM na mene kao na život i 'besmrt-nost.Dah života je jedan:Kada mi govorimo, život govori.Kada mi vidimo, živdt vidi.Kada mi čujemo, život čuje.Kada oni mislimo, život misli.Kada mi dišemo, život diše.I nešto još veće postoji od daha života.Može se živeti bez govona: možemo videtii ne-moga.

Može se živeti ;bez vida: možemo videti sle-poga.

Može se živeti bez sluha: možemo videii glu-voga.

Može se živeti bez ispravnog uma: možemovideti luldoga.

Ali svesft života postaje dah živata i život da-ruje telo. Dah života je svest o životu a svest oživotu je dah života.

Kiada svest vlada .govorom, pomoću govora svereči izgovaramo.

Kada svest vlada disanjem, pomoću udaha svemirise osećamo.

Kada svest vlada okom, pomoću o'ka sve obli-ke vidimo.

Kada svest vlada uhom, pomoću uha sve. zvu-ke čujemo.

Kada svest vlada jezikom, pomoću jezika sveukuse osećamo.

Kada svest vlada umom, pomoću uma sve mi-sli mislimo.

3.6

Ne treba govor da saznamo: siaznajmo onogakoji goyori.

Nisu stvari viđeno ono što treba da sazmamo:saznajmo onoga fcoj'i vidi.

Nisu zvuci ono što treba da saznamo: saznaj-mo onoga koji čuje.

Nije ium ono što treba da saznamo: saznajmoONOGA KOJI MISLI.

3.8

3. 2—384

85

TAITIRIJA UPANIŠADA

odlomci

Reči istfcne govoriću i ireči božanskog zaikonabiće na mojim usnama.

1,1

.Učitelj i učenikNeka nas obasja svetlost svetog znanja, da sla-

vu imudrosti postignemo.1.3

O Gospode, daj mi da uđem u tebe i ti dođiu mene, o Gospode. U tvojiim vodama, o Gospo-de, da operem grehe svoje.

1.4

Šta je neophodno?Pravednost, i svetxj znanje i učenje.Istina, i sveto znanje i učenje.

. Meditacija, li sveto znanje i učeaije.Saimokonitrdla, i sveto znanje i učenje.Mir, i sveto znanje i učenje.Obred, i sveto znanje i učenje.Čovekoljublje, i sveto znanje i učenje.

Satjavaća, Istaniti, kaže: „Istina."Taponitja, Isposnik, kaže: „Isposništvo."Ali Naika, koji je bol .nadmašio, ikaže: „Znanje

i učenj'e. On'i su isposništvo, oni su isposništvo."

89

Onaj koji zna Bramaraa koji je Istina, svest ibeskrajno uživamje, skrovito u idubini naše dušei u nebesima .najviš'im, uživa u eemu god želi,zajedno sa Biramanom sveznajiućim. Od Atmaina— Bramana — ikosmos u početku nasta. Od kos^mosa vazduh. Od vazduha vatra. Od vaitre voda.Od vpde zemlja. Od zem'lje biljlke. Od biljakahrana i seme: od hrane i semena nasta živo biće,čovak.

2.1.

Ko poriče Boga, poriče sebe. Ko priznaje Bo-ga, sebe priz-naje.

2.6Uživanje nam je od Boga. Ko bi živeti mogao

i ko bi disati imogao da uživanje Bramana vasio-nu tne ispunjava?

2.7Stavi li čovdk bezdan između sebe d Boga, bez-

dan će anu strah donositi. Nađe E oslonac u Ne-vidljivam i Neiskazivom, oslobođen je straha.

2.8Reči i misao ga pohode ali se vraćaju, ne do-

segavši ga. Ali, onaj iko poznaje uživanje Brama-na, ne strahuje više.

2.9Jednom Bhrigu Varuni ode k ocu, rekavši:

„Oče, abjasni mi tajnu Bramana."Otac mu govoraše o hrani zemlje, o dahu ža-

vota, o onome ikoji vidi i onome ikoji čuje, o umukojd zna i oname koj'i govoiri. Dalje mu reče:„Upoznaj onoga od koga sva bića potiču, pomo-ću'koga sva bića žive i kome se sva bića vraća-ju. To je Braman."

Bhrigu ode i obavi tapas, duhovnu molitvu.Pomisli da je Braman hrana zemlje: jer iz zem-

« 90

Ije sva bića potiču, pomoću nje žive d u zemljuse vnaćaju.

I vrati se opet ocu Varun'i i reče: „Oče, objas-ni mi dalje tajnu Bramana." Otac imu odgovori:„Upoznaj Bramana-uz pomoć tiapas, moilitve, jerBraman je molitva."

Bhrigu ode i obavi tapas, duhovnu molitvu.Pomislli da je Bramaai život: jer iz života svabića potiču, pomoću njega žive i u život se vria-ćaju.

I vrati se opet oou Vamni i reče: ,,0če, objas-ni mi dalje tajnu Braimana." Otac imu odgoivori:„Upoznaj Bramana uz pomoć tapas, molitve, jerBraman je molitva."

Bhrigu ode i abavii tapas, duhovinu molitvu.Pomisli da je Braman misao: jer od uma svab'ioa potiču, pomoću uima žive i u um se vraćaju.

I vrati se opet iocu Varuni d reče: ,,'Oče, objas-ni imi dalje tajnu Bramana." Otac mu odgovori:„Upoznaj Bramana uz pomoć tapas, molitve, jerBiraman je malitva."

Bhrigu ode i obavi tapas, duhovnu moliftvu.Pomis'li da je Braman razum: jer od razuma svabića potiču, pomoću razuma žive i u razum sevraoaju.

I vrati se opet ocu Varuni, postaVi isto pitanjei ddbi isti odgovor.

Bhrigu ode i obavi tapas, duhovnu molitvu.I tad ugleda da je Braman uživanje: jer OD UŽI-VANJA SVA BICA POTICU, POMOČU UŽIVA-NJA ŽIVE I U UZIVANJE SE VRACAJU.

To beše vizija Bhrigu Varuruijia, vizija 'koja muod Najvišeg dođe; a iko ovu viziju ima, u Naj-vi'šem živi.

3.1—6

Oh, čudo radosti!Ja sam hrana života, ja sam onaj 'koji jede

hranu života: ja sam dvoje u JEDNOM.

91

Ja sam prvorođeni od svetova istine, rođenpre bogova, rođeo u središtu besmrtoO'Sti.

Onaj koji daje mene, moje je spasenje.Ja sam ta hrana koju jedu on'i što hraiiu jedu.Ja sam otišao Izvan vasione d sv^tlost sunca

moja je svetJost.

3.10.6

CANDOGJA UPANIŠADA

od/lomci

92

Otkuda svi ovi svetovi dodaze? Iz svamira: svabića iz svem'ira dzranjaju i u svemir se vraćaju— svemir je doista njihov početak, i njihov ko-načni kraj.

1.9.1.

Prađapati, Tvorac svega, odmaraše se u životo-davnoj meditacdji o svetovima svoje tvoirevine;od njih potdkoše itri Vede. O'dmanaše se u medi-taciji o Vedama te od njih potelkoše tri glasa:BHUR, BHUVAS, ŠVAR, zemlja, vazduh i nebo.Odmaraše se u meditaciji o tri glasa i od njihpoteče glas OM. Kao što lišće 'doiazi od korena,tako sve ireči' dolaze od glasa OM. OM je vasionacela. OM je uistinu vasiona cela.

2.23.2

Veliki je Gajatni, najsvetiiji stih Veda; kolikoli je tek veća Beskrajnost Bramana! Četvntinanjegovog bića ova je vasiona teskrajna: ostaletri četvntine njegovo su nebo Besimrtnosti.

3.12.5

Postoji Svetlost koja sja izvan svih zemaljskihstvari, izvan svih nas, izvan nebesa, najviših ne-besa. To je Svetlost koja u našem srou sja.

3.13.1

Ćitavia je vasiona uistinu Braman. On je poče-tak 'i kraj života sveg. Takvom miu se, ćuteći,klanjaj.

• 95

Čovek je uistinu saeinjen od vere. Kakva muje vera u ovom živatu, takav ce biti d u svetuizvan: sa verom i vizijom neka dela.

Postoji Duh koj'i je um i život, i svetlost i isti-na, i besknajni prostor. U njemu sva su dela, i

•strasti, i rnirisi, i uk-usi. On prekriva celu vas'i-onu i iU tiširii odan je svima.

To je Duh ikojli je u mom srcu, manji od zraariže i'M.zrna ječma. To je Duh koji je u niomsrcu, veći od zemlje, veći od nefea, od svih ne-besa, veći od svih svetova.

U njemu su sva dela i sve želje, svi mirisi iukusi svi. On prekriva celu vasionu i u tišinaodan je svima. To je Duh Ikojli je u mom srcu,tq je Braiman.

Njemu ću otići Ikaida napustim ovaj ždvot. Injemu će otići onaj ikoji ima veru i me sumnja.Taiko je rekao Šandilja, tafco je reikao Šandilja.

3.14.

Ka Nekvarljlivom Blagugovom, inilošću Jijegovom,

Ka Duhu života hodim:milošću njegovom, milošću

Ka Duhu zemlje hodiim;milošću Injegovom, rruilošću

Ka Duhu nebesa hodim;imilošdu (njegovom, mdlošću

Ka Duhu nebesa hodlan:milošću njegovom, imilošću

hodim: mialošću nje-milošću njegovam.

: milošću njegoviom,njegovom.

: milošću njegovom,njegovom.

: rnilošću njegovam,njegovom.

milošou njegovom,njegovoan.

3.15.3

Čovek je živa žrtva. Prvih dvadeset četiri go-dine njegovog života predstavljaju jutro ponudeSoma-viiina; jer, sveti Gajatri ima dviadeset !i če-tiri glasa i pevanje Gajatrija čuje se u jutarnjojponudi. Vaše, bogovi zemlje, vladaju ovom po-nuidom. Ako je čovdk za ovo vreme (bolestan, tre-ba da moli: ,,Uz pomod Vaša, snaga imog života,

• 96

ndka mioja jutarnja ponuda traje sve do pod-nerae ponude i nelka moja žrtva ine utrne dolksu Vaše snaige mog života."

Sledećih četrdeset četiri godine njegovog životapodnevna su ponuida Socna-vina; jer, sveti Trish-tiibh ima četrdeset i četiri glasa i pevanje Trish-tubija čuje se u podnevooj jpomudi. Rodre, bogo-vi vazduha, viladaju ovom poinudom. Alko je čovek za ovo vreme bolestam, treba da moli: ,,Uzpomoć Rudri, sriaga mog života, inelka moja po-dnevna polnuda traje sve do večeraije ponude ineika moja žntva ne utrne dok su Ruidre snagemog života."

Sledećih četrdeset osam godina njegovog živo-ta predstavlja'ju večernju ponudu; jer, sveti Ja-gati ima četrdeset i osam glasova i pevanje Ja-gatija čuje se u večernjoj ponudi. Aditje, bogovisvetlosti, viladaju ovom ponudom. Abo je čoveikzia ove vreme boleatan, trdba da moli: , Uz po-moq Adiitja, snaga mog života, nelka moja večer-nja ponuda traje do kraja dugog života; i inelkamoija žrtva ne utrne dok su Aditje snage mogživota."

Mahidaša Aitareja znade to fcad reoe: „Zaštoda patim ti bdlestii 'kad neću urnreti?" I živeo jestotinu i šesnaest godina.

3.16

Trdbalo 'bi da mislimo da Braman u unutraš-njem svetu predstavlja sveat; i tr^balo bi da ini-slimo da je Bramian u spoljjnom svetu predstav-Ija prostor. To su dve meditacije.

3.18.1

Jednom Satjakama iade svojoj majci i reče:„Majlko, želim da ižvim životom verskog učeni-ka. Od kakve sam ja porodice?"

Ona mu odgovori: ,,Ne znam, dete moje, odkoje porodioe potičeš. U imiladosti ja bejaih sino

• 97

mašna S služah njnoge gospodare; tada dobihtebe. Zato d tfie znam od koje porodice potičeš.Ime.mi je Đabala a tvoje Satjaikama. Sebe mo-žeš Z'Vati Satjaikama Đabaia."

Dečak ode Učitelju Haridnumata Gautami i re-oe: „Zelim da budem ueenik svete mudrostd. Mo-gu li doći k tdbi," Učitelju?"

Učitelj mu odgovori: ,,Od koje ti beše poro-dice, sine rtioj?"

,,Ne znam od ikoje sam iporodice",, odgovoriSatjafcaima. „Upitah majiku a ona mi reče: ,Neznam, dete moje, od ikoje porodice potič^š. Umladosti ja bejah siromašna i služah mnage gos-podare; tada dobih tebe. Zato i ne zniam od kojeporodice potičeš. Ime mii je Djabala a tvoje iSat-jiaikama. Sebe možeš zvat'i iSatjaifeaaria Djabaia.'Ja sam, daifcle, Satjakama Djabala, Učitellju."

Uoitelj Gautama mu reče: „Blizak ti je Bra-man jer se nisi udaljio od istine. iDođii k imeni,sine moj, lozeću te za učeriika."

4.4

OM. Beše jednom dečak po imenu ŠvetaketuAruneja. Jednog dana otac mu se ovalko obrati:„Švetaketu, pođi i postani učenilk svete imudro-sti. Nema onoga ko u .našoj porodici nije učiosvete Vede 5 koji bi samo po tradioiji dobio ti-tulu bramina."

Deoafc ode te u svojoj dvanaestoj godini pou-čavaše se Vedama pa se vrati ikući u dvadeset ičetvrtoj godini, veoma gord na svoje znanje ivisoikog miš'ljenja o sebi.

Priimetivši to, otac mu reče: „Švetaketu, imila-diću mioj, izgleda da o sebi imaš visoiko mišlje-nje, da smatraš kaiko si učen i da si' zlbog togagord. Jesi li pitao za onu miudrost po kojoj sečuje ano što se čuje, m'isli ono što inije tnišljenoi fcojom je paznato što nije poznato?"

„Kakva je to mudrost, oče?", upita Švetaketu.„Baš kao što se poznavanjem komadića llova-

če može upoznati sve što je.ilovača, jer sve surazilike saimo reči a stvarnost je ilovača, taikvoje to znanje.

Baš kao što se poznavanjem komaddća zlatamože upoznati sve što je zlato, jer sve su razlikesamo reči a stvarnost je zlato, talkvo je to znanje.

I baš kao što se poznavainjem komadića gvož-đa može upoziiati sve što je gvožđe, jer sve surazlike samo reči a stvarnost je gvožđe, takvo jeto znanje."

Švetalketu ,reče: „Izvesno je da moji učiteljini sami to ne znadoše. Da znadoše, zašto mi neibli reikli? Objasni mi to, oče."

„Učiniću to, dete moje."6.1

„Donesi mi ;plod banjan drveta."„Evo ga, oče.",;Sloirui ga."„Slomljeno je, gospodine."„Štta viidiš u njemu?"„Vrlo sitne semenke, gospodine."„Slomi jednu od njih, sine ,moj."„Slomljenia je, gOiSpodine."„Šta vidiš u njoj ?"„Ništa, gospociine."Tad mu otac reče: „Siine moj, ovo beskrajno

banjan^drvo potiče od suštdine u samenu a njune možeš videti.

Veruj imi, sine moj, nevidljiva i fina suštinaDuh je čitave vasione. To je Stvarnost. To jeAtman. TI BEŠE TO."

„Objasni mi više, oče", reče Švetaketu.„Učindću to, sine onpj.Stavi ovaj grruimen sali u vodu i dođi sutra

ujutru."

99

Švataiketu učlini kako rnu je naređeno a otacmu ujutru reče: „Donesi grumen soli ikoji si ,si-noć stavio u vodu."

Švetaiketu pqgleda u vodu ali ine nađe so jerse beše rastopila.

Otac mu toda reče: „Okusi vodu s ove strane.Kakva je?"

„iSflana."„OJkusi iz sredine. Kakva je?"„fSlaoia."„Okusl s one strane. Kaikva je?"„fSlana."„iPonovo uizmi gruimen sold i vraiti se."Si^i fučini tafko, govoreći: „Ne mogu videti so.

Vidim samo vodu."Otac mu feče: ,,Na 5sti način, sdne moj, ne mo-

žeš videti Du'h. Ali, on je uistinu ovde.N-eviidljiva i fina isuština Duh je čitave vasione.

To je Stvairnost. To je Istina. TI BEŠE TO.W

„Objasni ini više, oče."„Učiniću to, sine moj.",yKao što čovek, sine moj, biva vezanih očiju

odveden iz svoje zemlje Gandhara i ostavljein napustom nnestu te luta između Istolka, Sevena iJuga, jer vezanih očiju biva i ostaVljen je na pu-stom .mestu; afco mu n0ki dobročinitellj skiineokove i ikaže: „Zemlja Gandhara je u ovom prav-ou, podi tamo", on će, bude li mudar, idi od sdado sela, naspitujući se, sve dok ne dođe do svojezemlje Gandhara; isto se u ovom svetu dešavačovefcu ikoji ima Učitelja jer Učitelj će ga uputitiu zemlju Duha. Talkav čovek imože da kaže: ,„Lu-taću ovim svđtom ddk ne postignem oslobođe-nje; tada ou dći da pronađem Dom svoj."

Ova nevidljiva S fina suština Duh je čitave va-sione. To je Stvarnost. To je Istina. TI BIVAŠTO.

6.12—14

100

Ima li nečega višeg od misM?Meditadija je uistinu viša od mdsli. Zemlja iz-

gleda kao da se O'dmara u meditaciji; vode, pla-nine, <nebo i n^besa izgledaju kao da su u (medi-taciji. Kad god čovek postigne veličinu na ovojzemlji, stliče nagradu u skladu sa svojom medi-tacijom.

7.6

Kada čovek govori rečd istine, on govori rečiveličine: upoznaj prirodu istline.

Kada čovek zna, može govoriti istinu. Onaj kone zna, ne može govoriti dstinu: upoznaj piiiroduznanja.

Kada čovek inisli, on može da zina. Onaj ko nemisli, ne zna: upoznaj prirodu misli.

Kada čovek ima veru, on mlisli. Onaj ko neveruje, ne imiis'li: upoznaj prirodu vene.

Tamo gde je napredak, neko vidi i ima veru.Gde nema napretka, nema vere: upoznaj priroduniapretka.

Tamo gde je stvaranje, tamo je mapredalk. Gdenema stvaranja, nema napretka: upoznaj priro-du stvaranja.

Tamo gde je nadost, tamo je stvaranje. Gdenema radosti, mema .stvaranja: upoznaj priroduradostli

Taimo gde je Beskraj, tamo je radiost. Nemaradosti u kraju. Samo u Beskraju radosti ima:upoznaj pnirodu Beskraja.

Tamo gde se nišita ne vidi, ništa ne čuje, ništane zna, tamo je kraj. Beslkraj je besmrtan; alli,kraj je smrtian.

„Gde počiva Beskraj?" U svojoj vlastitoj veli-čini a možda čak ni tamo.

U ovom svetu Ijudi veličinom nazivaju pose-dovanje stoke i kionja, slonova i zlata, slugu-i

101

žena, zemlje !i kuća. Ali, ja ovo ne niazivam veli-činom jer svaka od ovih stvari zavisi od druge.

Beskraj je gore i dole, severoo i južno, istoe-no i zapadno. Beskraj je eitav kosmos.

Ja sam gore i dole, sevemo i južno, istočno izapadno. Ja sam čitav kosmos.

Atman je gore i Uole, severno i južno, istočnoi zapadno. Atman je čitav kosmos.

Onaj ko vidi, poznaje i razume ,ovo, ko u At-manu, Duhu, nalazi Ijubav ,'i zadovoljstvo,, jedin-stvo i radost, svoj Gospodar postaje. Njegova jesloboda beslkrajna 'tad.

Ali, oni ikoji ne vide ovo, postaju sluge drugihgospodara i u svetovima ikoji su pralazni ne po-stižu osloibođenje.

7. 16—25

OM. U centru dvorca Bramana, našem sopstve-noim teiu, postojli mali hram rialik lotosovomcvetu. Mi treba da pronađemo onoga koji pre-biva u rhalom prostoru taiiio i da poželimo daga upozinamo.

A ako neko upita: ,,Ko je taj ikoji prebiva umalom hramu nalik jotosovotm cvetu u. centrudvoroa Bramana? Koga bi itrebalo da poželjmoda upoznamo i nađemo?" onožemo odgovoriti:

„Mali prostor u srcu velilk je kao beskrajnavasiona. Tamo su nebo i zemlja, i sunce, i cne-sec, -i zvezde; tamo su vatra, :i munje, i vetrovi;i sve šito jeste i sve što nije: jer, čitava je vasi-ona u Njemu a on boiravi u našem srcu."

A ako neko Ikaže: „Ako su sve stvari u dvorcuBraimana, sva hića i sve želje, šta preostaje 'kadstarost nadvtlada idvorac ili kad prođe život te-la?", možemo odgovoriti:

„Duh koji je u telu, ne stari i ne umire; inikone može da ubije Duh kojd je večan. To je praviidvorac Bramana u kome boravi sva Ijubav sve-mira. To je Atman, čisti Duh, van patnje, sta-

rosti i smrti; van zla, gladi i žeđi. To je Atmanoija je Ijubav Istina, oije su misli Istina.

Kao što ovde na zemljli sluge poštuju svogkralja i sa njim su stalno i svuda, tako i svaIjubav koja je Istina i sve misli koje su Istinapoštuju Atman, Duh. I kao što ovde na zemljisva del'a oine se na vreme ii na vreme se dovr-šavaju, tako u svetovima koji dolaze prolaznabivaju oak i dobra dela prošldh vremena. iStogaoni ikoji napuštaju ovaj svet, ne našavši svojudušu i Ijubav fcoja je Istina, ne n^laze slobodunli u drugim svetovima. Ali, ond ikoji napuštajuovaj svet, našavši svoju dušu i iljubav kojia jeIstina, oni susreću slot^odu Duha, u ovom svetui u svetovima koji dolaze."

8.1

Postoji most ižmeđu vremena i Večnostd; a tajmost je Atman, Duh čovekov. Nii dan ni noć neprelaze tim mostom, -ni starost, ni simrt, ini pat-nja.

Ni zlo ni gresi ne mogu preći tiim mostom jersvet Duha je čist. Zato, ikada se most pređe, očislepca proigledaju, -rane ranjenog dscele se, bo-lesnl ozdravljuju.

Onome koji prolazi ovim mostom noć naliku-je na dan jer u svetovima Duha postojd Svetlost,Svetlost večna.

Začuše ove reči bogovi i đavold te kazaše:„Hajde, pođimo i nađimo Atmian, nađimo Dušu,ne bd li ositvarili sve naše želje."

Tad Indra od bogova i Viročana od đavolabez reči pođoše do Prađapatija, noseći mu ru-kama ogrev kao znak da žele da ma postanuučenici.

I tafco proživeše sa Prađapatijem tnideset i dvegodine. Po isteku ovog vremena, Prađapati ihupita: „Zašto ste žliveli životom verskih uče-nika?"

102 103

Indra i Viročeta odgovordše: „Ljudi kažu dati poznaješ Atman, Duh koji je oist i ikoji nad-mašuje starost i s-mrt, glad, žeđ !i patnju, Duhčije su želje Istina i eije su misld Istina; a i tikažeš da se taj Dufa mora naći ii upoznati jerkaid se on nađe, svi svctovd su nađeni i sve željesu ostvarene. To je razlog šito živesmo ovde kaotvoji učenici."

Prađapati im reče: „Ono što vidite kad pogle-date u nečije.oči, to je Atman, besmrtni, bezstraha, to je Bramaii."

,,A iko je onaj tooga vidimo Ikad paglediaimo uvodu ili u ogledalo?", zapitaše.

„Isito se vidi u svemu", odgovoii Prađapati ireče im: „Idite i pogledajte se u krčagu s vodomi pitajte me sve što želite da znate o Atmanu,vašem vlastitom ja."

Ovia 'dvojiiea odoše i pogledaše u krčag s vo-dom. „Šta vidite?", upita Prađapati.

„Jasino vidimo s^be, od glave do pete", rekošeoni.

„Ulepšajte se i obucite velebnu odeću", rečeBrađapati, ,4 pogledajte se ponovo u vodi krča-ga."

Onli uoiniše tako d ponovo se pogledaše u vodikrčaga. „Šta vidite?"

„Vidimo se ovakvi ikakvi smo", odgovoriše oni,j^ikrašeni d obučeni u vielebnu odeću."

„Besonrtno je iza sviiih strahova: to je Bra-tnan", reče Prađapati.

I oni odoše sa mirom u srcu.Prađapati ih pogleda i reče: ;,Videli su a'li ni-

su razurneli. Nlisu pronašli Atman, svoju dušu.Svako tko se vlada njima naiUk, bio on bog iliđavo„ umreće."

Tad Viročana ode đavolima pun samo-zado-voljstva i ovako ih pouči: ,,Mi predstavljamo na-ša tela a ona se na zemljli moraju učiniti sreć-raim. Naša tela netka buidu slavljena; zbog njih

• 104

moramo imati sluge. Ko svoje telo očini sreć-inim, onaj !ko za svoje telo ima sluge, dobro ćemu biti u ovom svetu i u svetu koji dolazli."

Zato Ijudi ikažu, fcad. ovde na zemlji čovek nedaruje darove, nema veru d neće da se žrtvuje:„Taj čovek je đavo"; uistinu to je davolskio uče-nje. Oblače svoja mrtva tela u fini tekstil, slaveih mirisima i ukraskna, mislećd da će time poiko-riti sav svet.

Ali Indra, pre no što se vrati bogovima, opazaopasnost ovog učenja i 'poinisli: „Afeo raaiše jast-vo, naš Atman, predstavlja telo, obučeno u ve-Idbnu odeću, ulkrašeno razniim ukrasinia, onidaje telo slepo i jastvo je slepo, onda je teilo sa-kato i jastvo je salkato; a (kada itedo umire, i ja-stvo naše umire. Ne mogu da nađem radost uovom učenju."

Stoga se vrati Prađapatiju sa ogrevom u ru-ikama, što beše znak da želi da mu bude učenik.

„Zašto si se vratio, velikd Maghavanu?", upitaPrađapatk „Otišao sli sa Vdročanom, sa miromu srcu."

Indra odgovord: „Kao što je Atman, jastvo, na-ša iduša, odeveij u velebnu odeću kada je telo,i ukrašen ukirasima kada je telo, (tako je tdo sle-po i jasitvo je ,slepo, tako je telo sakato i jastvoje saikato, a kada umire telo umire i jastvo. Neinoigu da nađem radost u ovom učenju."

„Taiko je, Maghavanu", reče Prađapati. ,,Po-uoiću te vlišem znanju. Ostani sa mnom još tri-deset i dve godine."

Indra ostade sa Pnađapatijera još trideset idve godine a potora mu Prađa-pati reče: „Duhkoji u radosti luta po zemlji snova; to je Atman,to je Besmrtno lizvan straha: to je Braman."

Tad Indra ode sa mirom u srcu; ali, pre nošto se vrati bogovima, opazi opasnost ovog uoe-nja d pomisli: „Kao u snovima, kada je telo sle-po jastvo nije slepo, illi ikada je telo saikato jast-

• 105

vo nije sabato, tako kada je telo ubijeno jastvonije ubijeno; .u snovima izgleda da jastvo možebiti iibdjeno li da će patiti i osećati bol i jad. Nemogu da nađem radost u ovom učenju."

Stoga se sa ogrevom u ruoi vrati Prađapatijukoji mu reče: ^Otišao si, Maghavanu, sa miromu srcu; zašto si se vratlio?"

Indra odgovoni: „Kao u snovima, fcada je teloslepo Atonan nije slep, ili kada je telo sakato aAtman nije saikat, tako fcada je tdo ubijeno At-man nije ubijen; u snovima Szgleda da jastvomože biti ubijeno i da će patiti i osećati bcd ijad. Ne mogu da nađem radost u ovom učenju."

„Istina je ono što 'kažeš, Maghavanu", rečePrađapat-i. „Poučiou te višem znatiju. Ostani samnom još trideset i dve godine."

I Indra ostade sa Prađapatijem još toideset idve godine.

Tada mu Prađapati reče:,,Duh koji spava bez snova u spokojstvu du-

bokog sna, to je Atma-n, to je Besmrtno Szvanstraha: to je Braman."

Tad Indra ode sa imiroim u srcu ali pre no štodođe do bogova opazi opasnost ovog učenja ipomisli: „Ako je čovek u idubokom snu bez sno-va, on ne može reoi ,Ja sam' i ne može ništaznati. Uistlinu će u ništavilo pasti. Ne m'Ogu danađem radost u ovom učenju." I ponovo odePrađapatiju s ogrevom u ruci.

„Zašto si se vratio, Maghavanu? Otišao si samirom u srcu", upita Prađapati.

Indra odgovori: „Kad je čovek u duibokom snubez snova, on ne imože reći ,Ja sam' i ništa nemože znati. Udstinu će pasti u ništavilo. Ne mo-gu da nađem radosti u ovom učenju."

„Istina je ono što kažeš, Maghavan", rečePnađapatli. „Naučiću te višem znanju, najvišemkoje se predati da. Ostani sa mnom još pet go-dina."

106

I Indra ostade sa Prađapatijem još pet godi-na. To beše ukupno sto i jedna godina života saPrađapatijam i zato Ijudi kažu: „Velliki je Indraproživeo sa Prađapatijam čedni život Bramaćar-je, duho'vnog učenika, stotiinu i jednu godinu."

Tad Prađapati reče Indri:„Istina je da je telo smrtno, da je nad njime

moć smrti; ald, ono je talkođe prebivalište Atma-na, Duha besmrtnog života. Telo, fcuća Duha,pod vlašću je zadovoljstva i bola; ako oovekomzavliada njegovo telo, nikad se itaj čovek nećeosloboditi. Alii, ako je čoveik u radosti Duha, uDuhu ikoji je večno slobodan, tad je taj čovekoslobođen svih okova, okova zadovoljstva i oko-va bola,

Vetar nema tela, ni munja, ni grom, ni oblak;ali, digavši se u vliše sfere, nalazi svoje telo odsvetlosti. Na isti se način duša, kada je spokoj-na, diže i napušta telo d, dosežući Duh Vrhovnli,nalazi svoje od svetlosti telo. To je zemlja bes-krajne slobode gde, izvan svog .smrtnog tela,Duh čoveka slobodan postaje. Tamo se možesmejati i pevati o svojoj slavi sa eteriičnim že-nama i prijateljima. On uživa u eteričinim koči-jama i zaboravlja kolica svog tela na zemlji.Kao što životinja pripada teretnim kolima, takona zeimljd duša pripada telu.

Znaj da kad oko pogleda u prostor to gledai vidi Duh oovekov: oko je samo organ vida.Kad neko ikaže: „Osećam ovaj miris", Diuh je tajkoji oseća: on koristi čulo mirisa. Kad nefco ka-že: ,,Ja govoram", to Duh govori: glas je sredstvogovora. Kad neko kaže: ,,Ja čujem", to Duh ču-je: uho je samo organ sluha. A kad neko kaže:„Ja mislim", to Duh misli: um je samo organmiišljenja. Svetlost Duha omogućuje Ijudskomumu da vidi, da miisli i uživa u ovom svetu.

107

iSvi 'bogovi na nebesima Bramanoviim poštujubeskrajini Duh Vrhovrii. Stoga i imaju iradostisvii, i svetove, i že'lje sve. Ćoveik kojii na ovoj e-

-rtllji nalazi i upoanaje Atman, svoje vlastito ja-stvo, posednik je svih svetiih ždja svojih, sviihsvetova i sve radosti."

Tako je govonio Prađapati.Talko je iiistamu govorio Prađaipati.

8. 7—12

BRIHAD-ARANJAKA UPANIŠADA

108

Iz zablude vodi me ka Istini.Iz.tame vodi me ka Svetlosti.Od smrti vodi me ika besmrtnosti.

I. 3.28

Ova je vasiona trojstvo imena, obličja i dela.Izvor svlih. imena je reč jer rečju su izgovore-

na sva imena. Ree je iza svih imena, kao Bra-man iza reoi što je.

Izvor svih obMčja je oko jer olkom su viđenasva obličja. Oko je liza svih obličja, kao Bramaniza oka što je.

Izvor svih dela je telo jer telom se sva delaoine. Telo je iza svih deia, tkao Braiman dza telašto je.

Ime, obličje i delo su jedno, ATMAN, Duh ži-vota; pretmda jedno, ATMAN je trojstvo ovo.

Besmrtno je stvarnlim prekriveno. Duh životaje besmrtan. Ime i obličje stvarni su i Duh jenjima prekriven.

1.6

Jednam Gargja, bramin gord na svoju učenost,ode Ađatasatruu, kralju Benareša, i reče: Radsam da te poučim o Bramanu.

Daću ti hliljadu darova budeš li mogao, odgo-vori ikralj a narod će na to: „VeMka je darežlji-vost našeg kralja, kao u kralja Đanaike."

Gargja započe: Postoji duh u suncu visoifeomi ja mu se klanjaim kao Bramanu.

111

Kako to možeš da ikažeš?, upita knalj. — Jasmatram sunce gospodarem zraka, izvorom svihstvorenja na zemljli.

Gangja nastavi: Pastojii duh na mesecu daile-kom ,i ja mu se klanjaim kao Bramanu.

Ađatasatru odgovori: Ja smatram mesec gos-podarem Soma-vina, u bdo obučenog.

Postoji duih u munji — reče tada Gargja —i ja mu se Jdanjam ikao Biramanu.

Ja stnatraim munju običnom svetlošću. — za-čudi se Ađatasatru.

Postojli duh u eteričnim prostonima. — rečeGargja — i ja mu se klanjam /kao Bctiamanu.

Kaiko to možeš da Jkažeš. — upita Ađaitasatru.— Ja smatram eterične pirostore samo merazvi-jenim abiljem.

Gargja nastavi: Postoji duh u vetru i ja imu seklanjiam kao Bramanu.

Ađatasatru odgovori: Ja smatram vetrove sa-mo <moćnom Indilinom vojslbom.

Postoji duh u vatri i ja mu se klanjam kaoBramianiu. ;— reče Gargja.

Ja ismatraim vatru velikom silom samo. — rečeAđatasatru.

Gargja produži: Postoji duh u vadi i ja mu sekilanjam kao Bramanu.

Ađatiasatru odgovori: Ja vodu smaitram leplimodgledom samo.

Postoji duih u ogleda'lu, nastavi Gargja, i jamu se klanjam kao Bramanu.

Ja smatram ogledalo nečkn sjajnim siamo. —doda Ađataisatru.

Gargja neče: Postoji duh u zvufcu Ijudsikog iko-ra;ka i ja mu ,se Iklanjam 'kao Bramanu.

Kaiko to možeš da ikažeš? — iznenadi se Ađa-tasatru. — Ja smatram zvulk tej znakom životasamo.

Postoji duh u nebesima, nasta-vd Gargja, i jamu se iklanjam kao Biramanu.

• 112

Ja smiatram nebesa prijateljima koji su uvdksa nama. — odgovori Ađatasatru.

Postoji duh koji je senlka i ja mu se klanjamkao Bramanu. — nastavi Gargja.

Kako to možeš da ikažeš? — upita Ađatasatru.— Ja smatram senku simrću samo.

Gargja reče: PoiStoji duh u telu Ijudskom i jamu se iklanjaim kao Bramanu.

Ja smatram telo — reče Ađatasatru — oonota-oem duše samo. I, je li to sve, upita zatim.

Gargja odgovori: To je sve.Ako je to sve —'reče Ađatasatru — onda mii

ne znamo ništa.Čuvši to, Gargja kaza: Dopustli da budem tvoj

učenik.Doista je protiv običaja, reče Ađatasatru, da

bramin dolazi kšatriji po nauk. Ali neka, preda-vaou tii istinu o Bramanu.

Rekavši to, uze ga za ruku i odvede do čovekakoji beše spavao dubokim snom. Nazva ga raz-nim imenima a jedno beše ovo: ,,Ti veliki čove-če, odeven u belo, ti kra'lju Some." Ali, ovaj neustade. Ađatasatru ga prodrma rukom i on seprobudi.

Kad beše zaspivao ovaj čovek, reče Ađatasa-tru, kud ode njegova svest; a kad se budio, otku-1

da se vrati? Gargja je ćutao.Ađatasatru reče:Kad ooveik zaspi, duša njegova uzima svest od

čula i s'njima odlazi na počinak, Vrhovnom Du-hu koji je u STCU čoveikovom. Kada su sva čulaumirena, za čoveka se kaže da je zaspao. U dušisu tada životne inoći — dah, glas, o'ko, uho li um— i u tišini tamo'se odmaraju.

Kada je duša u zemlji snova, svi svetovi pri-padaju dušd. Čovek može biiti veliki kralj ili ve-lilbi braimin i živeti u dobrim ili lošim usloviima.Kao što voliki kralj, pbilazeći zeimlju svoju, sasobom vodi sluge svoje, tako i duša čovdkova sa

• 113

sobom vodi sve životne moći i luta po zemiljisnova, kuda god joj se prohte.

Kada je čovek u dubokom snu 1 kada imu svasvest oteče kroz sedamdeset dve hiljade fcanali-ća kojli vode do središta srca, duša mu se od-mara u omotaču što srce abmata. I Ikiao štopninc, veliiki kralj ili veliki bramin mogu puinradosti iiaći mir, taiko li duša eovekova mir na-laai.

Kao što od pauka dolaze lake niti ili iskriceod vatre, tafco i od Atmana, Dviha čovelka, dolazesve životne moći, svi svetovi, svd bogovi: svastvorenja. Upoznati Atman znači upoznatd tajnuUpanišada: istinu istiine. Životne su moći dstiinaa Istana je njihova Atman, Duh.

2.1.1. —20

„Maitrejii", reče jednog dana Jađnavalkja svo-joj ženi, „nameravam da napustim ovaj sadašnjiživot i povučem se u život meditacije. Dopustida sve svoje posede ostavim tebli i Katjajiani."

„Ako zemlja cela, sa bogatstvima svojim, pri-pada meni, o Gospodaru moj", reče Maitreji,„hoou li zbog toga postiići večni život?"

„Naravno da nećeš", reče Jađnavalkja, „tvojbi život samo život bogataša bio. Zbog bogatstvase ne nadaj večnom životu."

Maitreji reče: „Šta da člinim sa imoviinom akomi ona ne daruje večni živbt? Umesto nje, dajmi mudrost svoju, o Gospodaru moj!"

Ćuvši to, Jađnaivalkja reče: „U sreu si moim,voljena moja, i drage su mi tvoje reči. Dođi isedi ovde, pouoiću te ali sa najidubljam pažnjomsasiluaaj moje reči."

• I reče Jađnavalkja potom:„Nije, uistinu, suprug drag zbog Ijubavi supru-

ga već drag je zbog Ijubavti Duse u suprugu.

• 114

Nije supruga draga zbog Ijubavi supruge većdraga je zbog Ijubavii Duše u supruzi.

Ndsu deoa draga zbog Ijubavi dece već su dra-ga zbog Ijubavi Duše u deci.

Nisu bogatstva draga zbog Ijubavi bogatstvavee su draga zbog Ijubavi Duše u bogatstviima.

Nije vera draga zbog Ijubaivi vere već je dragazbog Ijubavi Duše u veni.

Nije snaga draga zbog Ijubavd snage već jedraga zbog Ijuibavi Duše u snazi.

Nisu nebesa draga zbog Ijubavi nebesa već sudraga zbog Ijilbavli Duše u nebesima.

Nisu bogovi dragi zbog Ijubavi bogova već sudragi zibog Ijubavii Duše u bogovima.

Nisu stvorenja draga zbog Ijuibavi stvoirenjiaveć su draga žbog Ijubavi Duše u stvorenjima.

Nlije sve postojeće drago zbog Ijubavi svegapostojećeg već je drago zbog Ijiibavii Duše u sve-mu positojećem.

To je Duša, Duh, Jastvo, koje mora biti viđenoi čuto, d imati naše misli i meditacdju, o Maitre-ji. Kada je Duša viđena i čuta, miišljena !i spoz-nata, tada i isve postojeće spoznato postaje.

Vera će napustiti čoveka koji misli da je veraod Duše odvojena.

Snaga će napustitli čoveka kojd misli da je sna-ga od Duše odvojena.

Bogovi će napustiti čoveka kojii misli da subogovi od Duše odvojeni.

Stvorenja će napustiti čoveika kojli misli da susitvorenja od Duše odvojena.

Sve postojeće će napustiti čoveka Ikojd mislida je sve postojeće od Duše odvojeno.

Jer-vera, snaga, nebesa, stvorenja, bogovi i svepostojeće u Duiši borave.

Kao što se udaranjem u doboš oie mogu zadr-žati njegovii zvuoi a mogu se zadržati držanjemdobošara i doboša.

• 115

Kao što se otvaranjern školjke rae mogu zadr-žati njeni zvucd a mogu se zadržati držanjamškoljke i onoga koji je otvara.

Kao što se sviranjem flaute ne mogu zadržatinjenii zvudi a mogu se zadržati držanjem flautei svirača na njoj.

Tako je 11 sa Duhom, Dušom.Kao fcad se griuimen sbli stavi u vodu i .taiko

rastvoren ne da se ponovo sastaviti a voda je,ipak, slana — na istii naeiin, o Maitreji, Vrhovinije Duh dkean čiste svesti, teskrajan i bezgrani-čan. Izrastajući iz elemenata, u njih se poiiovovnaća: nema svesti posle smrtii.

Tako je govorfo Jađnavalkja.A Maitreji na to reče: „Očarana sam, o Gos-

podaru moj, što čujem da nema svesti poslesmrti."

Jađnavalkja joj odgovori: ,,Ne govorim ooara-vajuće reči ali je ono što govorim dovoljno zamudrost.

Jer tamo gde se čini da lima dvojstva, tamojedan vidi drugog, ouje drugog, neko oseća ne-čije mirise, neko mis'li na ndkog, jedan poznajedrugoga. AM, fcada je sve postalo Duh, neoijevlastlito Jastvo, kaiko i koga imože nefco da viidi?Kako i koga može neko da ouje? Kaiko i čijemirise može da oseti? Kako i ikome može nekoda se obraća? Kako i koga bi neko mogao dazna? Kako neko može da zna onoga Ikoji znasve? Kako se Znalac može 'saznati?

2.4.

VRHOVNO UCENJE

116

PROLOG

Đanalkli, (kralju Videhe, dođe jednom Jađnaval-kja, smerajući da ćutanjem sačuva vrfiovnu taj-nu mudrosti. Jedanput, pak, dok Đanalka i Jađ-navalkja raspravljahu o žrtvovanju svete vatre,Jađnavalkja obeća kralju ispunjenje svake željea ovaj izabra da mu se odgovori na sva piitanja.Zato Đanaka, kralj Vddehe, simesta upita:

Jađnavalkja, kafcva je svetlost čovekova?Sunce je svetlost njegova, » kra'lju, odgovori

ovaj. Zahvaljujući svetlostii sunca čovek se od-mara, hodi dalje, radi i vraća se.

Doista je tako, Jađnavalkja. A Ikada siince za-đe, koja je itada svetilost čoveikova?^

Mesec tad postaje svetslost njegova, odgovoonion. Zahvaljujući svetlosti meseca čovek se od-mara, hodd dalje, radi i vraća se.

Dolista je taiko, Jađnavalkja. A kada zađu, isunce i mesec, Ikoja je tada isvetlost ^čovekova?

Vatra tad postaje svetlost njegova. Zahvalju-jući svetlosti vatre čovek še odmara, hodi dalje,radi d vraća se.

A kada sunce i mesec zađu, Jađnavalkja, avatra utrne, koja je tada svetlost oovekova?

Glas tada postaje svetlost njegova. Zahvalju-jući glasu kao svetlostd svojoj čovek se odmara,hodi dalje, iradi i vraća se. Zato doista, o kralju,čovek nalazi put u mraku gde ne može videti nivlastitu iruku. On iglas tada ouje.

B H9

Doista je tako, Jađnavalkja. A kada sunce imesec zađu, a ivatra utrne i glas zanemi, koja jetada svetlosft čovekova?

Duša tad postaje svetlost njegova. Zahvialju-juči svetlosti duše čovek se odmara, hodi dalje,radi i vraća se.

Šta je to Dtiša?, upita tad kralj Videhe.

BUDNOST I SANJANJE

Jađnavalkja reče:Ona "je svest života. Ona je svetlost srca. Osta-

jući uvek isti, Duh oovekov luta svetoin budnostii svetom snova. Ciini se da luta u mislima. ČMse da luta u radosti.

Ali, u ostatlku dubakog, sina on napušta ovajsvet i njegove prolazne oblike.

Jer uistinu se Duh čovekov, kada oživi i uzmetdo, priiključuje smrtnlim zalima; ali, kada usmrti odlazi s druge strane, zauveik napušta zlo.

Duh čovekov ima dva prebivališta: ovaj sveti svet s druge strane. Postojii i treće prebivalište:zemlja spavanja d snova. Boraveći na ovoj gra-ničnoj zemljd, Duh čovekov osmatra svoje pre-bivalište u ovom svetu i onom drugom, dalekom.Lutajući ovom graniičnom zemljom, on opažaiza sebe šve patnje ovog sveta a pred sobom vi-dli sve radostii druge strane.

SNOVI

Kada Duh čoveikov pođe na počinak, sa sobomnosi sve stvari ovog sve-sadržećeg sveta te stva-ra i razara u svojoj vlastitoj slavi i sjaju. TadaDuh čovekov sja u svojoj vlastitoj svetlosti.

U toj zemlji nema kočija, ni konjskih zapre-ga, ni puteva; ali, 'on gradi svoje sopstvene koči-je, svoje konj.slke zaprege i puteve. Nema radosti

120

u tim predelima, nema ni zadovoljstava ni zano-'sa; ali, on stvara svoje sopstvene rado'Sti, svojazadovoljstva i zanose. U toj zemlji nemia jezera,ni 16tosovog cveta, ni potoka; ali, on gradi svojasopstvena jezera, svoje cvetove lotosa i potoke.Jer, Duh čovekov je Tvorac.

U ovim je stihoviima irečeno:Napuštajući svoje telo ikroz kapiju isnova, Duh

održava budniim svoja uspavana čuila. Tada uzi-ima 'svoju sapstvenu svetlost i vraća se domusvom, taj Duh zlatnog sjaja, taj večlno lutajućilaibud.

Napuštajući svoje gnezdo, pod bremenom da-ha života, besmrtni Duh viine se da'leiko od gnez-da. Svuda se kreće slobodno taj Duh zlatnog sja-ja, taj večno lutajući labud.

A u predelima snova, lutajući gore i dole, Duhizrađuje za scbe bezbroj finlih tvorevina. Izgledaponebad da uživa u Ijubavi bajnih lepota, pone-'kad se smeje ili posmatra strahotne li grozneMizije.

Ljudi viide polje njegovog uživanja; ali, on senikada ne imože videti.

Kaže ,se da čoveka ne treba buditi naglo jer bise jedva oporavio ne vratj li mu se Duh. iKaže'se i da su sinovi nalik budnom sltanju, jer onošto se u budnom stanju vidi, vidi se i u snu. Is-tina je samo da Duh sja svojom vlastitom ,svet-lošću.

„Daću ti hiljadu darova", reče tada fcralj Vi-dehe, „samo mi reci ikoja je to viša mudrost ko-ja osilobođenju vodi?"

Kada je Duh čovekoiv našao radost u zemljisnova, d u lutanjima svojim opazjio i dobro i zlo,tada se vraća svetu budnositi. Ali, sve što je 'vi-deo tamo, ne vraća se s njim jer Duh čovekovje S'lobodan.

121

A fkad je našao radost u ovom svetu budnostii u lutanjima svoji'm posmatrao i dobro i zlo,vraća se ponovo istim putem u zemlju snova.,

I kao što velika riba pliva dameđu dve rečneoibale, najpre duž istoene a potom duž zapadneobale, tako se i Duh čovekov kreće kraj svojadva prebiivališta: ovaj svet budnosti i zemlje spa-vanja d šinova.

DUBOKI SAN

Kao što solko ilii orao, posle nebeskog leta,umonno sklapaju svoja krila i sleću u svoje gne-zdo, tako i Duh čovelkov hita na mesito počinkagde duša nema želja i gde Duh ne vidi snove.' Sve što je vliđeno u snu, sui strahovi budnosti,

tuga, (potištenost i padanje u bezdan, viđeno jekao zabluda. Ali, kada Duh, ikao bralj ili bog,oseća: ,,Ja sam sve", tada j^e >an u najvišem sve-tu. To je svet Duha, gde nema želja, gđe su odag-nata sva z'la i gde nema straha.

Kao što muškarac u zagrljajii ivoijene ženeoseća spokoj-stvo samo, tako d Duša, u zagrljajuAtmana, oseća spofcojstvo sacno. .Sve su želje ost-varene jer Duh je ono što sve osttvaruje; nemaželja tamo li -nema patnje tamo.

Tamo otac nije više otac niti je majka majka;svi svetovi tamo nisu švetovi initi su bogova bogo-vi. Tamo nestaju Vede; kradljivac nije fcradlji-vac, niti Je izgnanik izgnanik; gonilac nije tamoganilac niti je čovek ini'Sikog p'orekla čovelk niskogporekia; hodočasnik tamo Jiije hodočasinik a pu-stiaijak nije pustinjak; jer, Duh je čovekov pro-šao zemljama dobra ;i zla, jer Duh je čoveikovotišao s diruge strane patnje srca.

Tamo Duh ne vidi ali, ne videći, vidi. Kaiko toda Duh ne viidi ako je on Sve? Ali, nema dvoj-stva tamo, riičega što mu daje. da vidi.

• 122

Tamo Duh ne oseća imirise ali, ne osećajući ,ih,on oseća. Kako to ida.Duh ne oseća imirise akoje on Sve? Ali^nema dvojstva tamo, nema miri-sa, ničega što imu se daje da oseća.

Tamo Duh ne može da iqkus;i, ali ne kušajući,on kuša. Kaik'o to da Duh ne može da ofcusi akoje on Sve? Ali, inema dvojstva tamo, mičega što

• mu se daje da dkusi.Tamo Duh jne govori ali, ne govoirećd, govoni.

Kaiko to da D,uh ne govoni ako je on (Sve? Ali,nema dvojstva tamo, ničega što b'i' igovorio.

Tamo Duh ne čuje, ali, ne čujući, čuje. Kiakoto da Duh ne čujie ako je on Sve? Ali, nemadvojistva tamo, ničega što mu se.daje da ouje.

Tamo Duh ne misli ali, ne mislećd, on misli.Ka;ko to da Duh ne misli ako je on Sve? Ali, ,ne-rna dvojstva tamo, ničega što rnu ^se' idaje damislii.Tamo Duh me dodiruje, ali, ne dodirujući, ondodiruje. Kako to da Duh ne dodiruje ako je onSve? Ali, nema dvojstva tamo, ničega što mu sedaje da dodiruje.Tamo Duh ne zna, ali, ne znajući, zna. Kakoto da Duh ne zna ako je on Sve? Ali, nema dvoj-stva tamo, ničega što mu se daje da zna. •

Jer samo tamo gde ima dvojstva, tamo jedanvidi drugaga, oseća imiiris drugoga, govori dru-gome, sluša drugoga, dodiruje drugoga ,i žnadrugoga.

Ali, u okeanu Duha viziomar sam posimatraneizmerje svoje.

To je svet Bramana, 10 kralju. To je staza vr-hovna. To je blago vrhovno. To je svet vrhovni.To.je radost vrhovna. U iradosti toj sva drugabića žive.

Onaj ko u ovom svetu postiže uspeh i stičebogatstvo, iko je Gospodar Ijudi d uživa u isVdmIjudskim zadovoljstvima, dostigao je vrhovriuIjudsku radost.

• 123

Alii, stotinu je puta od Ijudslke nadosti većaradost ondh što dostigoše nebesa predaJta.

Stotinu je puta od radosti nabesa predaka ve-ća radost nebesa nebesfcih bića.

Stoitinu je puta od radosti nebesa nebesikihhića <veća radosit bogova koji postiigoše božan-stvo svetim deliima.

Stotinu je puta iod nadosti bogova koji posti-goše božanstvo svetim delima veea radost bogo-va koji se rodiše božansiki i onih koji posedujuisvetu mudrost, ikoji su čistd i oslobođeni strasti.

Stotiinu je puta od iradosti bogova Jjoji su ro-đeni božansfci veća radost sveta Gospodara Tvo-revine, i onih koji poseduju svetu imuidrost, ikpjisu čiisti i oslobodeni strasti.

A S'totMu je puta od radosti Gospodara Tvore-vine veća radost sveta Bramana, i onih koji po-seduju svetu mudrost, "ikoji su čistii i otslobođenistrasti.

To je radoat vrhovna, to je svet Diuha, o kralju.„Daću iti hiljade dairova", reče tada ikralj Vd-

dehe, „samo mi reci -koja je to sveta mudrostkoja oslobođenju vodi?"

A Jađnavalkja se uplašd i poinisli: Pametan jekralj. Presekao md je siva-fcu odstupnicu. Nemamkud.

Kada je Duh čovekov našao radotst u zemljisnova, i u lutanjima svojim video i dobro i zlo,ponovo se vraća ovom budnom svetu.

SMRT

Kao što se pretovarena kola teško poikreću, ta-ko se i kiola Ijudsikog tela, u kojima Duh prebi-va, teško kreću ikad čovek ispušta dah života.

Kada telo slabi, stari ili poboljeva, kao štoplodovj mangoa ili svetog fig-drvđta otpadaju sasvojih stabala, tako se Duh oovekov odvaja od

B 124

Ijudskog tela ii istim putem vraća Životu, ctkudai dođe.

Kada kralj dolaži, idvorjani i starešine, vozarii upravitelji spreonaju za njega hramu, piće i kra-Ijevske odaje, govoreći: ,Kralj dolazi, kralj, jeblizu', isto tako sve životne mioći čekaju onogakoji ovo zna i vele: „Duh dolazi, Duh je blizu."

Kada kralj odlazi, a dvorjani i stairešime, vo-zari i upravitelji oko njega okupljaju se, isto ta-ko se okupljaju sve životme moai oko duše učasu ikad čovek ispušta dah života.

Kada duša oovekova slabi i pada u prividnunesvesit, okupljaju se sve- životne nioći. Dušaokuplja sve elemente životne vatre d.prodire usrce. I kada se Duh što živi u oku vrata svomizvoru, duša više ne razaznaje loblike.

Tada se sjedinjuju sve životne mpći čovekovea narod kaže: om vd'še ne aseća iiairise. Njegovese životne moći sjedinjiujiu a inarod kaže: on ivišene oseća ukuse. Njegove se životne moći sjedi-njuju a inarod kaže: on više ne govori. Njegovese životne moći sjedinjuju a narod kaže: oin višene čuje. Njegove se životne moći sjedinjuju anarod kaže: on više ne misli. Njegove se životnemoći sjedinjuju a naro>d kaže: on više ne osećadodir. NjegO've se životne jnoći sjedinjuju a na-rod kaže: o.n više ne zna.

Tada u srcu svetlost sja i obasjava dušu nanjenom putu dalekom. Kada se,1 odvajajući seO'd glave, oka ili drugog dela tela, život diže dasledi dušu, a moći žiivotne slede život. Duša pos-taje svesna i priodire u :Svest. Njena imuidrosit idela odnešena su ruikom, i znanje poznato odstarina.

Kao što se gusenica, došavši na vrh jednetravke, premešta na drugu tra^ku, tako Duša,napuštajući telo i nemudrost, prelazi u drugcrtelo i smešta se u njemu.

125

Kao što zlatar starom nakitu daje novi oblik,novi i lepši, tako i Duša, inapuštajuoi telo ii ne-mudrost, prelazi u novi oblik, novi i lepši: obliknalik precima u nebesima, ili inebeskim bićimanaliik, ili bogovima svetlosti, ili Gospodu Tvore-vdne, ili Braimi, Tvorcu V,rhovnom, ili obliku paknekih drugih jbića .nalik.

Duša je Braman, Večno.' Izrađena je od svesti i uma: izrađena je od

života i vizije. Izrađena je od zemlje i vode: iz-rađena je od vazduha i prostora. Izrađena je odsvetlosti i tame: izrađena je od želje i mira. Iz-rađena je od gneva i Ijubavi: izrađena je od vrli-ne ,i poroka. Izrađena je od svega što je bldsko:izrađena je od svega što je daleko. Izirađena jeod svega.

KARMA

Kakva su dela čovekova i ho:d po stazi život-noj, takvim i on postaje. Čini li dobro, posfejedobar; čini li zlo, postaje zao. Delima čistim po-staje čist; delima zlim postaje zao.

Doista se kaže da je čovek sačinjen od želja.Kakva mu je želja, takva mu je vera. Kakva muje vera, takva su mu dela. Kafcva su mu dela,takvim on postaje. Kazano je:

Sa delima svojim čovek dolazi do ikraja sud-bine svoje.

Dostižući kraj putovanja, započetog delimasvojim na zemlji, od tog se sveta oovek vraćaovom svetu Ijudskog dela.

• Tako dalekog za čoveka koji strastisma robuje.

OSLOBOĐENJE

A sada o čoveku oslobođenom strasti.Onoga koji je strasti oslobođen, čije su se

želje ispunile, jer Duh beše u njegpvoj želji, ne

• 126

napuštaju moći živpitne. Gn sjedinjuje se s Bra-manom, Duhom, i u Duh ulazi. Stih jedan kaže:

Kada nestamu sve strasti što se uz sroe privi-jaju, smrtnik besmrtan postaje i još za ŽivotaOslobođenje postiže.

Kao što uginula barska zmiija leži na mravi-njaku, taiko prolazi i smrtoo telo; ali, bestelesnii besmrtni Duh je živat i svetlost i Večnost.

Stihcvvii kažu:Nađoh puteljak, od davnina poznat, u daljinu

što se proteže. Njime su se sveci koji Duh zha-doše do nebesa uspeli i odatle do oslobođenja.

Ukrašen je belim i plavim, žutim, crvenim izelenim. To je put vizionara Bramana, onih čijadela su oista i -kojd imaju unutrašinju vatru isvetlost.

U dubaku tamu padaju svi što de'la slede. Ujoš dub'lju tamu padaju svi što mudrost slede.

Ima svetova bez radosti, svetova unutrašnjetaime. U ove svetove odlaze posle smrti oni kojeu nemudrosti njihovoj svetlost ne probudi.

Kada je budan za Viziju Atmana, našeg vlasti-tog Jastva, i kada doisita može da kaže: ,,Ja samON", kakve ga želje mogu primorati da za telomtuži?

Onaj što u tajni života nađe Atman, Duh, ibudan je od svoje svetiloati, njemu kao tvorcupripada sav svet Duha jer on je taj svet.

Doik smo u ovom životu, možemo doseoi svet-lost mudrosti; ne dosegnemo li je, duboka ćebitd naša tama. Oni što svetlost vide, u životvečni ulaze: oni što u tami žive, u patnji se pre-daju.

Kada čovek vidi Atman, Jastvo, Boga lično,gospodara svega proš'log i isvega budućeg, ^nestrahuje više.

Pred onim kome godine prolaze, i svi dani go-dine!, njemu se bogovi Manjaju kao Svetlostisvetlosti svih, kao Žtivotu besmrtnom;

B 127

Onoga u 'kojem pet vrsta bića prebiva i bes-kraj prostora, njega znam kao večno Braman,njega znam kao besmrtno Atman.-

Oni ikoji znaju njega koji je oko oka, uho uKa,um uma i život života, oni znaju Bramana odpočeitka vre-mena.

Čak se i umom istdna ova ima videti: ne po-stoji mnoštvo već Jedno. Ko vidi mnoštvo a neJedinstvo lutaće od smrti do 'smrti.

Posmatraj tad kao Jedno beslkrajno_ i večnoJedno fcoje je u ozračju izvan prostora, večnuDušu nikad rođenu.

Znajući ovo, neka poštovalac Bramana mud-roist sledi. Nefca ne razmdšJja o brojnim rečimajer reči brojine samo su slabost.

Jađnavalkja nastavi:To je veli'ki Atman, Dtih nerođen, svest života.

O,n boravi u našim srcima kao vladalac nadasvim, kao učitelj svih i nadzornik svega posto-jećeg. Veličina njegova ne postaje dobrkn deli-ma veoa ni rđavdm manja. On je Gospodar vr-hovni, vladar i zaštitn'ik svih bića, onost fcojisvetove od propasti čuva.

Poštovaoci Bramana traže ga u svetim Veda-ma, kroz svete žrtve, imilosrđe i uzdržljivoat. O-naj ko ga zna, postoje Muni, svetac. Hodočasnicivode život lutanja u žudnji za kraljevstvom nje-govim.

Znajući ovo, drevni sveci ne želeše pOtomstvo.„Šta ćemo s potomcima?", govoirili su, ,,mi kojiimamo Duh, čitav svet?" Nadmašujući želju zasinovima, bogatstvom i .svetom, oni vodihu živothodočasniifca. Jer, svaka želja za sinovima i bo-gatstvom želja je za svetom. A ta želja je itaština.

Ali, Duh ,nije ovo, naje ovo. On je neshvatljiv,jer shvaćen ne može bdti. On je neunišitiv jeruništen ne može biti. On nema okove, jer je slo-bodan; a slobodan od svih okova, on je izvanpatnje i strah-a.

128

Čovek koji ovo zna, nije ni srećan ni nesrećanzbog dobra i'Ii zla koje beše počinio. On nadma-šuje i jedno i drugo. Ono što je učinjeno ili os-tavljeno nedovršeno, ne dodiruje ga.

Rečeno je u svetom stihu:Večna veličina vizionara Bramana ne poveoa-

va se niti umanjuje delima koja se čine. Nekačovok pronađe put Duha: ko nađe ovaj put, os-lobađa^se okova zla.

Ko ovo zna i <mir nađe, postaje svoj goispodar,nj'egovo je spokojstvo trajrto i njegova je misaotrajna. U sebi on vidi Duha a Duha vidi kao sve.

Nedotaknut je zlom: on otklanja zlo. Neupr-Ijan je grehom: sve grešno spaljuje on. Nadma-šuje zlo, patnju i sumnje sve, jer on vidi Večino.

To je svet Duha, o kralju. Tako je govorioJađnavalkja.

O, Učitelju. Tvoje ikraljevstvo je moje i ja samtvoj, reče tad kralj Videhe.

EPILOG

To je veliki nerođeni Duh čovekov, uživalachrane života i davalac zado'voljstava. Bogatstvaova nalazi onaj ko ovo zna.

To je veliki nerođeni Duh čovekov, večno mladi besmrtan. To je Duh rvasione, utočište od svegstraha.

Brihad-aranjaka up. 4. 3 —4

129

NAPOMENA PREVODIOCA\

Najstarije upanišade, duhovni tekstovi u tradicijirazličitih vedskih škola, sačinjene su negde između800 i 400 godine pre tiove ere do'k najmlađe potičuiz 15. veka. Pretpostavlja se da je na sanskritu štam-pano uikupno 112 upanišada, a sve one, saikupljeneu jednoj knjizi, činile 'bi antologiju obima Bi'blije.Ovaj izbor uključuje najpoztnatije i najvažnije upa-nišade, oine koje se zbog svojih pesničkih i filozof-skih dimeinzija uglavnoim i prezentiraju u imodernojsvetsikoj fcnjiževno'sti.

Sanskrits'ka reč upanisad (upanišada) ili upa — ni— sad potiče od^glagola sad (sedeti), reči upa (dolc,ispod, pod) — što je u vezi sa latinskim s-ub, i rečini (pod, dole, niže, ispod), što se u engles'korn jeizi-ku nalazi kao be-neath (binit) i nether (ineder). Samalo poetske slobode u tumačenju porekla, moglabi se utvrditi i veza sa srpsbohrvat'skim rečima: se-deti, ispod, niže. Ili je ta veza upravo taona i oba-vezttjuća? Celina reči upanisad značila bi: sedenje,upućivanje, sedenje kraj nogu učitelja.

Pretpostavlja se da je hronološiki, istorijiski redupanišada otiprilike ova)kav: Brihad-aranjaka, Čan-dogja, Taitirija, Kaušitaki, Kena, Kata, Iša, Munda-ka, Prašna, Mandukja, Švetašvatara i Maitri. Ovdeje njihov redosled iamenjen. Neke od najstarijihdate su na kraju jer, na izvestan način, predstav-Ijaju kulminaciju celoikupnog učenja uipanišada doikje Iša, na primer, shodno novijoj indijskoj tradiciji,stavljena na početaik.

Upanišade su sa sanskrita prvi put prevedene usedamnaestom veku, i to na persijs'ki jezi'k, odakle

• 131

ih je put vodio u latinski i ostale jezike. Na srpsko-hrvatski odnosno hrvatskosrpski jezik upanišade suprevođetie u nekoliko mahova, u različitom izborui obimu. Postojeći prevodi bitno se razlikuju'jedanod drugog, tnajviše zbog činjenice da su korišćenirazlieiti izvori, sanskrit, ruski, italijanski i nekoli'koengles'kih verzija. Prevode koji se nalaze u knjiziPočeci indijske misli (prirpdila Rada Iveković, BIGZ,Beograd, 1981) — prevodilaca: Ž. Vodinelića, D. Zaić,R. Ivekovie i Č. Veljačića — trebalo bi, možda, sma-trati najpreciznijim prenošenjem u srpskohrvatski,s obziroim da su prevodi sačinjeni iz samskrita, ori-ginala, dakle. No, dragoceni su i ostali prevodi, presvih izbor objavljen 1976. godine u Izdanju „GlasaSlavouiije", Osijek, zatim Vesne Krmpotić itd. KO'dnekih prevoda isključivo su korišćeni ili barem kon-sultovani engleski prevodi (Maksa Milera i Rada--krišnana, oa primer), oni koji se obično smatrajuna j autoritativni j im.

U ovoj knjizi je kao osnovni izvor korišćen engle-ski prevod Huana Maskara, objavljen 1964. godineu izdanju ,;Pingvina" (London); ovu eng'lesku verziju•prevodijac smatra jednom od najjednostavinijih, naj-eksplicitaijih i, pritom, najpoetskijih. U tolku radana prevoidu, paralelno su konsultovane i dve posto-jeće verzije na nemaokoim jeziku.

Upravo zbog činjenice da je planiran kao popu-larno iizdanje indijslkih svetih -spisa, ovaj prevod ko-risti produženi oblik stiha, sa prostijoim i, nadamse, os'vetljenijom arhitektoni'kom, ,u,z mogućnost dasprega simplifikacije i poetizacije u izvesnoj merioduzme nešto od mističke snage ovim svetim for-mulama o večnom jedinstvu i dvojstvu Bramana iAtmana, beskonačnog kosmiokog principa, apsolut-nog duha, i subjektivnog principa, svesti, duše, ja-stva.

Korišćen je konvencionalni nači'n transliteracijesanskritskih imena (Braiman, Atman, Puruša, Naći-keta), uobičajen i, u izvesnoj meri, karadžićevskiobavezujući u srpskohrvatskom jeziku odnosno nje-

• 132

govoj istočnoj varijanti. Pojam bramana, (brahman)pisan malim islovima, što označava duhovni'ka, ovdeje, takođe po običaju, pisan kao bramin,

U potpunosti je preuzet i oblik koji Huan Maska-ro koristi u engleskom jeziku za definisanje Atmana

- izraz Self prevođen je kao Ja ili Jastvo — posto-ji, dakako, i sebstvo, i sopstvo, itd. — a upotrebajednog' ili drugog oblika zavisila je isikljuičivo odnielodijske građp rećenice u kojoj se javlja. Slionoje i sa engleskoim rečju universe koja se ovde jav-Ija kao 1. vasiona, 2. svemir i 3. kosmos.

Autor prevoda izbegavao je, za religijsike tekstove,po njegovam imišljenj'U, potpuno neprimerene novereči i kovanice iako bi one, moguće, preciznije izra-zile zgusmutu simboliku sanskritiskih pojmova. Timese, naravno, nije htelo izjednaoiti bogatstvo sanskri-ta i srpskohrvatskog jezika. Na pojedinim mestimazadržane su -engleske (latinske) reči, potpuno odo-maćene kod nas — kakve su kontemiplacija, meditarcija, koncentracija, transcendencija itd. — međutim,one će za imodernog citaoca, svakako, predstavljatinajmanju prepreku.

V. D

133

SADRŽAJ

Tča 7xod — . ~~ 1

Kena. 11Kata 17Prašna — — — — — — — — — — — 31Mundaka ' — — — — — — — — — — 43Mandukja — — — — — — — — — — 53Švetašvatara — .— — — — — — — — 57Maitri — — — — — — — — — — — 73Kaušitaki — — — — — — — — — — 81Taitirija — — — — — — — — — — — 87Čandogja — —• — — — — — — — — 93Brihad-aranjaka — — — — — — — — — 109Vrhovno učenje — — — — — — — — — 117Napomena prevodioca — — — — — — — 131