5. TRANSPORTNA SREDSTVA VODNOG SAOBRAĆAJA

Klasifikacija transportnih sredstava vodnog saobraćaja se, u zavisnosti od analiziranih parametara, može ostvariti na različite načine.[A.22]

Brod je svako plovno sredstvo sposobno da se kreće na rekama, jezerima i morima, od jednog mesta do drugog, pomoću vesla, neke mehaničke sprave, mašine ili jedara.

Brod je sredstvo predviđeno za prevoz ljudi ili tereta, za ribolov, teglje-nje, potiskivanje ili za neki drugi zadatak na unutrašnjim plovnim putevima (re-kama, jezerima) ili na morima.

Prema nameni, brodovi mogu biti: privredni (plovila za prevoženje robe i putnika – tzv. „transportni brodovi“ i tehnički brodovi – za obavljanje tehničkih radova na vodi: plovni bageri, ploveće dizalice i dr.), ratni, brodovi specijalne na-mene (inspekcijski, laboratorijski, za spasavanje i dr.).

Prema oblasti plovidbe, razlikuju se morski, morsko-rečni i brodovi unu-trašnje plovidbe.

Prema glavnim pogonskim uređajima, razlikuju se parobrodi, motorni brodovi, brodovi sa gasnim turbinama i brodovi bez sopstvenog pogona.

Prema kretnim sredstvima, brodovi mogu biti sa točkovima, propelerima, vazdušnim elisama (kod brodova lebdilica1) i bez kretnih sredstava (oni se tegle ili potiskuju).

Prema broju i vrsti palube, poznati su otvoreni brodovi (bez palube), bro-dovi sa jednom i brodovi sa više paluba. 1 hovercraft

5. Transportna sredstva vodnog saobraćaja 118

Morski brodovi su putnički brodovi, putničko-teretni brodovi, teret-no-putnički brodovi, teretni brodovi, brodovi za posebne sisteme prevoženja, bro-dovi prenosnici (trajekti) i ribarski brodovi.

U grupi brodova unutrašnje plovidbe razlikuju se rečni putnički brodovi i rečni teretni brodovi.

U saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima danas preovlađuje sistem potiskivanja. Sastoji se od broda motornog potiskivača koji ispred sebe potiskuje (gura) određeni sastav potiskivanih teretnjaka – „barži“ (slike 5.1. do 5.3.). Brzi-ne im se nalaze u rasponu od 19 do 21 km/h kada potiskuju prazne teretnjake. Ta-kva vrednost brzine je ipak veća u odnosu na ograničenja koja u Evropi najčešće iznose 10 km/h za uske reke i kanale, odnosno 16 km/h za veće reke. U Americi za reku Misisipi ograničenje iznosi 19 km/h[A.23].

1 – krmena pera; 2 – prenosnik; 3 – mlaznica (sapnica)2; 4 – pogonski motor; 5 – rezervoar (tank) za gorivo; 6 – brodske kabine; 7 – potisni rog (ima ih 2); 8 – kormilarnica (komandni most).

Slika 5.1. Osnovni sklopovi rečnog motornog potiskivača

Karakteristike dunavskog motornog potiskivača sa dva motora snage 2 × 705 kW su: dužina 33,60 m, širina 11,0 m i gaz3 1,65 m. 2 Usmerava vodu na propeler koji se nalazi u sapnici 3 Gaz – visina uronjenog dela broda

A – Transportna sredstva 119

Dimenzije potiskivača su funkcija širine i dubine reke po kojoj treba da se kreće. Gaz je takođe važna veličina jer utiče na dimenzije propelera i efika-snost pogona.

Izbor potiskivača se vrši na osnovu poznavanja sledećih parametara: • reke na kojima će se potiskivač koristiti, • dozvoljene vrednosti gaza reka na kojima će se potiskivač koristiti, • dozvoljene brzine u oba smera rečnog toka, • dimenzije i tipa barži, • raspoloživa posada, • pogona i • eventualne potrebe za specijalnom opremom.

Kao pogonski sistem najčešće se koristi dizel motor. Pogonski sistem, osim obezbeđenja kretanja, treba da ima sposobnost promene brzine kretanja za kratko vreme. Ta sposobnost naročito dolazi do izražaja u slučajevima kada poti-skivač dođe u oblast reke sa malom dozvoljenom vrednošću gaza (tzv. „plitka voda“). Upravljanje pogonskim sistemom ostvaruje se iz kormilarnice.

Na slikama 5.2. i 5.3. prikazani su rečni motorni potiskivači sa sastavima potiskivanih teretnjaka (barži).

Slika 5.2. Rečni motorni potiskivač sa sastavom potiskivanih

teretnjaka (barži) – reka Dunav

Slika 5.3. Rečni motorni potiskivač sa sastavom potiskivanih teretnjaka – reka Ohio

Barže se mogu definisati kao plovni objekti bez sopstvenog pogona. To-kom kretanja na njoj se ne mora stalno nalaziti posada za njeno opsluživanje. Barže su jednostavnog oblika, a dimenzije trupa su najčešće standardizovane.

Razvoj barži koje se koriste na Dunavu bio je relativno brz. Počelo se od barži kapaciteta 500 t, da bi se danas stiglo do korišćenja barži kapaciteta 1 700 t sa gazom od 2,5 m. Dimenzije, oprema i oblik trupa u Evropi su standardizovani. Kao primer se mogu uzeti „Europe IIb“ barže, standardne dužine 76,5 m i širine 11,4 m. Odnos gaza i nosivosti „Europe IIb“ barži prikazan je u tabeli 5.1.

5. Transportna sredstva vodnog saobraćaja 120

Tabela 5.1. Odnos gaza i nosivosti brodova

Gaz (m) 1,5 2,2 2,5 3 3,5 3,8 4 Nosivost (t) 1165 1565 1975 2394 2817 3072 3242

Morski brodovi za komadni teret (general cargo – Slika 5.4.) opremljeni su sopstvenim dizalicama kojima se ostvaruje utovar i istovar robe. Upravljanje dizalicama se vrši sa samog broda.

Osnovne karakteristike brodova za komadni teret su: dužina 120,0 m, ši-rina 20,0 m, gaz 7,715 m, 2 dizalice dužina strele 30,0 m i 24,0 m, nosivost 7252,0 BRT, brzina plovidbe 16,5 čvora.

Slika 5.4. Brodovi za komadni teret[A.43]

Morski brodovi za rasuti teret (bulk carriers – Slika 5.5) namenjeni su za transport rude, šljunka, peska i ostale vrste rasutog tereta različitog granulata. Mogu biti opremljeni uređajima za utovar/istovar tereta.

Osnovne karakteristike reprezentativnih brodova za rasuti teret su: duži-na od 180,0 m do 264,0 m, širina od 32,0 m do 45,0 m, nosivost od 45 000 do 150 000 BRT, gaz od 10,5 m do 16,9 m.

a) b)

Slika 5.5. Brodovi za rasuti teret[A.43]

A – Transportna sredstva 121

Utovar se može vršiti korišćenjem dizalica koje se nalaze na samom bro-du (Slika 5.5b) ili na obali, kao i primenom trakastih transportera (Slika 5.6a).

a) b)

Slika 5.6. Utovar brodova za rasuti teret[A.44]

Prema podacima iz literature [A.43], može se zaključiti da kontejnerski brodovi (Slika 5.7) imaju izuzetan značaj u prevozu tereta jer se na njima prevozi približno 90% od ukupnog tereta transportovanog brodovima.

Osnovni parametri kontejnera, bitni za eksploataciju kontejnerskih bro-dova, dati su u tabeli 5.2.[A.45]

Tabela 5.2. Osnovni eksploatacioni parametri kontejnera

Standardne spoljašnje dimenzije Dužina [m] 3,05 6,104 9,14 12,195 Širina [m] 2,44 2,44 2,44 2,44

– standardna 2,59 2,59 2,59 2,59 Visina [m] – povećana 2,89 2,89 2,89 2,89 Standardne unutrašnje dimenzije Dužina [m] 2,84 5,89 8,94 11,98 Širina [m] 2,36 2,36 2,36 2,36

– standardna 2,36 2,36 2,36 2,36 Visina [m] – povećana 2,66 2,66 2,66 2,66 Površina vrata [m2] 6,69 13,93 21,09 28,33

– standardna 15,89 32,85 49,84 66,83 Zapremina [m3] – povećana 17,84 37,09 56,21 75,32 Masa [t] 1,52 2,23 2,84 3,35

Karakteristike kontejnerskog broda treće generacije: dužina do 300,0 m, širina do 32,0 m, kapacitet od 1 800 do 3 000 TEU6, snaga pogonskog motora 60 000 kW, brzine plovidbe oko 27 čvora7.

4 Prema međunarodnoj organizaciji za standarde (ISO) dužina od 20 stopa = 6,09 m 5 Prema ISO dužina od 40 stopa = 12,19 m

5. Transportna sredstva vodnog saobraćaja 122

Ro-Ro teretni brodovi (slika 5.8.) spadaju u grupu brodova prvenstveno namenjenih za prevoz drumskih transportnih sredstava. Utovar se ostvaruje za-hvaljujući sopstvenom pogonu drumskih transportnih sredstava. Grupa spolja-šnjih i unutrašnjih utovarnih rampi olakšava utovar/istovar. Tako se istovar 350 automobila, 100 kamiona i više hiljada putnika ostvaruje za oko sat vremena.[A.43]

Velikotonažni Ro-Ro: dužina do 207,0 m, širina 30,0 m, gaz 9,5 m, ukupna nosivost 20 225 t, snaga pogonskih motora 19 000 kW, zapremina teret-nih skladišta 60 000 m3, putna brzina 23 čvora.

Slika 5.7. Kontejnerski brod Slika 5.8. Ro-Ro teretni brod

Utovar i istovar brodova se u većini slučajeva ostvaruje primenom dizali-ca koje su sastavni deo broda ili dizalica koje se nalaze u luci. U slučaju dizalica koje se nalaze na obali luke, najčešće se koriste portalno–lučke dizalice i auto-di-zalice (Slika 5.9).

Slika 5.9. Utovar i istovar primenom dizalica[A.46]

6 TEU – Twenty feet Equivalent Units = Ekvivalentnih jedinica od 20 stopa 7 1 čvor = 1 nautička milja na čas = 1,852 km/h

A – Transportna sredstva 123

U zavisnosti od vrste tereta primenjuju se različiti zahvatni uređaji (Slika 5.10).

Slika 5.10. Zahvatni uređaji

Njihanje tereta je jedan od aktuelnih problema koji se javlja tokom preto-vara dizalicama, kod kojih se podizanje tereta ostvaruje pomoću užeta. Za njego-vo rešavanje urađeno je više studija i predložena su različita rešenja. SmartCrane je u projektu „Prigušenje njihanja tereta kod dizalica sa strelom“[A.41] kao funkcije cilja uveo:

• minimizaciju vremena potrebnog za pretovar tereta i • minimizaciju njihanja tereta za svako od mogućih kretanja dizalice i broda.

U slučaju dizalica koje se nalaze na brodu, za razliku od onih na tlu, na njihanje tereta, osim dinamičkih karakteristika same dizalice, utiču i dinamičke karakteristike broda, jer se on tokom manipulacije teretom kreće u odnosu na za-mišljenu horizontalnu površinu.

SmartCrane za utovar kontejnera predlaže sistem „Container Chassis Positioning System“ – (CCPS) koji se sastoji od sledećih podsistema:

• kamere postavljene tako da obezbeđuju kontinualno snimanje prostora za odlaganje kontejnera,

• specijalizovanog softvera koji računaru omogućuje obradu prispelih in-formacija,

• signalne lampe u kabini rukovaoca.

5. Transportna sredstva vodnog saobraćaja 124

Tokom utovara/istovara tereta neophodno je značajnu pažnju posvetiti bezbednosti, kako samog tereta (slika 5.11), tako i celokupnog broda (slika 5.12).[A.42]

Slika 5.11. Primer neobezbeđenog tereta

Slika 5.12. Primer nepravilno opterećenog broda