tsio 05.unlocked

Download TSIO 05.Unlocked

Post on 22-Dec-2015

3 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

l

TRANSCRIPT

  • 5. TRANSPORTNA SREDSTVA VODNOG SAOBRAAJA

    Klasifikacija transportnih sredstava vodnog saobraaja se, u zavisnosti od analiziranih parametara, moe ostvariti na razliite naine.[A.22]

    Brod je svako plovno sredstvo sposobno da se kree na rekama, jezerima i morima, od jednog mesta do drugog, pomou vesla, neke mehanike sprave, maine ili jedara.

    Brod je sredstvo predvieno za prevoz ljudi ili tereta, za ribolov, teglje-nje, potiskivanje ili za neki drugi zadatak na unutranjim plovnim putevima (re-kama, jezerima) ili na morima.

    Prema nameni, brodovi mogu biti: privredni (plovila za prevoenje robe i putnika tzv. transportni brodovi i tehniki brodovi za obavljanje tehnikih radova na vodi: plovni bageri, plovee dizalice i dr.), ratni, brodovi specijalne na-mene (inspekcijski, laboratorijski, za spasavanje i dr.).

    Prema oblasti plovidbe, razlikuju se morski, morsko-reni i brodovi unu-tranje plovidbe.

    Prema glavnim pogonskim ureajima, razlikuju se parobrodi, motorni brodovi, brodovi sa gasnim turbinama i brodovi bez sopstvenog pogona.

    Prema kretnim sredstvima, brodovi mogu biti sa tokovima, propelerima, vazdunim elisama (kod brodova lebdilica1) i bez kretnih sredstava (oni se tegle ili potiskuju).

    Prema broju i vrsti palube, poznati su otvoreni brodovi (bez palube), bro-dovi sa jednom i brodovi sa vie paluba. 1 hovercraft

  • 5. Transportna sredstva vodnog saobraaja 118

    Morski brodovi su putniki brodovi, putniko-teretni brodovi, teret-no-putniki brodovi, teretni brodovi, brodovi za posebne sisteme prevoenja, bro-dovi prenosnici (trajekti) i ribarski brodovi.

    U grupi brodova unutranje plovidbe razlikuju se reni putniki brodovi i reni teretni brodovi.

    U saobraaju na unutranjim plovnim putevima danas preovlauje sistem potiskivanja. Sastoji se od broda motornog potiskivaa koji ispred sebe potiskuje (gura) odreeni sastav potiskivanih teretnjaka bari (slike 5.1. do 5.3.). Brzi-ne im se nalaze u rasponu od 19 do 21 km/h kada potiskuju prazne teretnjake. Ta-kva vrednost brzine je ipak vea u odnosu na ogranienja koja u Evropi najee iznose 10 km/h za uske reke i kanale, odnosno 16 km/h za vee reke. U Americi za reku Misisipi ogranienje iznosi 19 km/h[A.23].

    1 krmena pera; 2 prenosnik; 3 mlaznica (sapnica)2; 4 pogonski motor; 5 rezervoar (tank) za gorivo; 6 brodske kabine; 7 potisni rog (ima ih 2); 8 kormilarnica (komandni most).

    Slika 5.1. Osnovni sklopovi renog motornog potiskivaa

    Karakteristike dunavskog motornog potiskivaa sa dva motora snage 2 705 kW su: duina 33,60 m, irina 11,0 m i gaz3 1,65 m. 2 Usmerava vodu na propeler koji se nalazi u sapnici 3 Gaz visina uronjenog dela broda

  • A Transportna sredstva 119

    Dimenzije potiskivaa su funkcija irine i dubine reke po kojoj treba da se kree. Gaz je takoe vana veliina jer utie na dimenzije propelera i efika-snost pogona.

    Izbor potiskivaa se vri na osnovu poznavanja sledeih parametara: reke na kojima e se potiskiva koristiti, dozvoljene vrednosti gaza reka na kojima e se potiskiva koristiti, dozvoljene brzine u oba smera renog toka, dimenzije i tipa bari, raspoloiva posada, pogona i eventualne potrebe za specijalnom opremom.

    Kao pogonski sistem najee se koristi dizel motor. Pogonski sistem, osim obezbeenja kretanja, treba da ima sposobnost promene brzine kretanja za kratko vreme. Ta sposobnost naroito dolazi do izraaja u sluajevima kada poti-skiva doe u oblast reke sa malom dozvoljenom vrednou gaza (tzv. plitka voda). Upravljanje pogonskim sistemom ostvaruje se iz kormilarnice.

    Na slikama 5.2. i 5.3. prikazani su reni motorni potiskivai sa sastavima potiskivanih teretnjaka (bari).

    Slika 5.2. Reni motorni potiskiva sa sastavom potiskivanih

    teretnjaka (bari) reka Dunav

    Slika 5.3. Reni motorni potiskiva sa sastavom potiskivanih teretnjaka reka Ohio

    Bare se mogu definisati kao plovni objekti bez sopstvenog pogona. To-kom kretanja na njoj se ne mora stalno nalaziti posada za njeno opsluivanje. Bare su jednostavnog oblika, a dimenzije trupa su najee standardizovane.

    Razvoj bari koje se koriste na Dunavu bio je relativno brz. Poelo se od bari kapaciteta 500 t, da bi se danas stiglo do korienja bari kapaciteta 1 700 t sa gazom od 2,5 m. Dimenzije, oprema i oblik trupa u Evropi su standardizovani. Kao primer se mogu uzeti Europe IIb bare, standardne duine 76,5 m i irine 11,4 m. Odnos gaza i nosivosti Europe IIb bari prikazan je u tabeli 5.1.

  • 5. Transportna sredstva vodnog saobraaja 120

    Tabela 5.1. Odnos gaza i nosivosti brodova

    Gaz (m) 1,5 2,2 2,5 3 3,5 3,8 4 Nosivost (t) 1165 1565 1975 2394 2817 3072 3242

    Morski brodovi za komadni teret (general cargo Slika 5.4.) opremljeni su sopstvenim dizalicama kojima se ostvaruje utovar i istovar robe. Upravljanje dizalicama se vri sa samog broda.

    Osnovne karakteristike brodova za komadni teret su: duina 120,0 m, i-rina 20,0 m, gaz 7,715 m, 2 dizalice duina strele 30,0 m i 24,0 m, nosivost 7252,0 BRT, brzina plovidbe 16,5 vora.

    Slika 5.4. Brodovi za komadni teret[A.43]

    Morski brodovi za rasuti teret (bulk carriers Slika 5.5) namenjeni su za transport rude, ljunka, peska i ostale vrste rasutog tereta razliitog granulata. Mogu biti opremljeni ureajima za utovar/istovar tereta.

    Osnovne karakteristike reprezentativnih brodova za rasuti teret su: dui-na od 180,0 m do 264,0 m, irina od 32,0 m do 45,0 m, nosivost od 45 000 do 150 000 BRT, gaz od 10,5 m do 16,9 m.

    a) b)

    Slika 5.5. Brodovi za rasuti teret[A.43]

  • A Transportna sredstva 121

    Utovar se moe vriti korienjem dizalica koje se nalaze na samom bro-du (Slika 5.5b) ili na obali, kao i primenom trakastih transportera (Slika 5.6a).

    a) b)

    Slika 5.6. Utovar brodova za rasuti teret[A.44]

    Prema podacima iz literature [A.43], moe se zakljuiti da kontejnerski brodovi (Slika 5.7) imaju izuzetan znaaj u prevozu tereta jer se na njima prevozi priblino 90% od ukupnog tereta transportovanog brodovima.

    Osnovni parametri kontejnera, bitni za eksploataciju kontejnerskih bro-dova, dati su u tabeli 5.2.[A.45]

    Tabela 5.2. Osnovni eksploatacioni parametri kontejnera

    Standardne spoljanje dimenzije Duina [m] 3,05 6,104 9,14 12,195 irina [m] 2,44 2,44 2,44 2,44

    standardna 2,59 2,59 2,59 2,59 Visina [m] poveana 2,89 2,89 2,89 2,89 Standardne unutranje dimenzije Duina [m] 2,84 5,89 8,94 11,98 irina [m] 2,36 2,36 2,36 2,36

    standardna 2,36 2,36 2,36 2,36 Visina [m] poveana 2,66 2,66 2,66 2,66 Povrina vrata [m2] 6,69 13,93 21,09 28,33

    standardna 15,89 32,85 49,84 66,83 Zapremina [m3] poveana 17,84 37,09 56,21 75,32 Masa [t] 1,52 2,23 2,84 3,35

    Karakteristike kontejnerskog broda tree generacije: duina do 300,0 m, irina do 32,0 m, kapacitet od 1 800 do 3 000 TEU6, snaga pogonskog motora 60 000 kW, brzine plovidbe oko 27 vora7.

    4 Prema meunarodnoj organizaciji za standarde (ISO) duina od 20 stopa = 6,09 m 5 Prema ISO duina od 40 stopa = 12,19 m

  • 5. Transportna sredstva vodnog saobraaja 122

    Ro-Ro teretni brodovi (slika 5.8.) spadaju u grupu brodova prvenstveno namenjenih za prevoz drumskih transportnih sredstava. Utovar se ostvaruje za-hvaljujui sopstvenom pogonu drumskih transportnih sredstava. Grupa spolja-njih i unutranjih utovarnih rampi olakava utovar/istovar. Tako se istovar 350 automobila, 100 kamiona i vie hiljada putnika ostvaruje za oko sat vremena.[A.43]

    Velikotonani Ro-Ro: duina do 207,0 m, irina 30,0 m, gaz 9,5 m, ukupna nosivost 20 225 t, snaga pogonskih motora 19 000 kW, zapremina teret-nih skladita 60 000 m3, putna brzina 23 vora.

    Slika 5.7. Kontejnerski brod Slika 5.8. Ro-Ro teretni brod

    Utovar i istovar brodova se u veini sluajeva ostvaruje primenom dizali-ca koje su sastavni deo broda ili dizalica koje se nalaze u luci. U sluaju dizalica koje se nalaze na obali luke, najee se koriste portalnoluke dizalice i auto-di-zalice (Slika 5.9).

    Slika 5.9. Utovar i istovar primenom dizalica[A.46]

    6 TEU Twenty feet Equivalent Units = Ekvivalentnih jedinica od 20 stopa 7 1 vor = 1 nautika milja na as = 1,852 km/h

  • A Transportna sredstva 123

    U zavisnosti od vrste tereta primenjuju se razliiti zahvatni ureaji (Slika 5.10).

    Slika 5.10. Zahvatni ureaji

    Njihanje tereta je jedan od aktuelnih problema koji se javlja tokom preto-vara dizalicama, kod kojih se podizanje tereta ostvaruje pomou ueta. Za njego-vo reavanje uraeno je vie studija i predloena su razliita reenja. SmartCrane je u projektu Priguenje njihanja tereta kod dizalica sa strelom[A.41] kao funkcije cilja uveo:

    minimizaciju vremena potrebnog za pretovar tereta i minimizaciju njihanja tereta za svako od moguih kretanja dizalice i broda.

    U sluaju dizalica koje se nalaze na brodu, za razliku od onih na tlu, na njihanje tereta, osim dinamikih karakteristika same dizalice, utiu i dinamike karakteristike broda, jer se on tokom manipulacije teretom kree u odnosu na za-miljenu horizontalnu povrinu.

    SmartCrane za utovar kontejnera predlae sistem Container Chassis Positioning System (CCPS) koji se sastoji od sledeih podsistema:

    kamere postavljene tako da obezbeuju kontinualno snimanje prostora za odlaganje kontejnera,

    specijalizovanog softvera koji raunaru omoguuje obradu prispelih in-formacija,

    signalne lampe u kabini rukovaoca.

  • 5. Transportna sredstva vodnog saobraaja 124

    Tokom utovara/istovara tereta neophodno je znaajnu panju posv