PLANIRANJE I KONTROLA TROKOVAI KVITICA

1. Vrednost osnovnih sredstava

Osnovno sredstvo ima odgovarajuu vrednost. Vrednost osnovnih sredstava predstavlja njegovu cenu koja slui za praenje i evidentiranje u poslovnim knjigama preduzea. Cena se obino definie kao vrednost izraena u novcu.

Osnovna sredstva se evidentiraju po:

1. nabavnoj vrednosti

2. amortizovanoj vrednosti

3. sadanjoj vrednosti.Nabavna vrednost se uglavnom koristi kod evidentiranja i praenja stanja osnovnih sredstava. ine je fakturna vrednost i zavisni trokovi.

NVOS=FV+Tz

Fakturna vrednost osnovnih sredstava je ona vrednost ili cena po kojoj se sredstva nabavljaju od dobavljaa. To je iznos koji je iskazan na fakturi pri kupovini i predstavlja osnov za isplatu nabavljenog osnovnog sredstva

Zavisni trokovi su svi trokovi koji nastaju od preuzimanja osnovnog sredstva od isporuioca do njegovog stavljanja u funkciju tj. putanja u rad. To su: trokovi transporta (Tt), trokovi manipulacije - utovara i istovara (Tma), trokovi montae (Tmo), trokovi osiguranja (To), trokovi obuke kadrova (Tok) i drugi trokovi (Td).

Tz=Tt+Tma+Tmo+To+Tok+Td

Amortizovana vrednost iskazuje stanje istroenosti osnovnih sredstava. U toku rada osnovna sredstva se postepeno troe i svoju utroenu vrednost prenose na nove proizvode. U sutini, amortizovana vrednost predstavlja otpisanu vrednost datog sredstva u toku prethodnog rada.

Sadanja vrednost predstavlja stvarnu vrednost osnovnog sredstva.To je neamortizovani ili neotpisani deo osnovnih sredstava. Izraunava se kada se od nabavne vrednosti oduzme ukupan iznos do tada obraunate amortizacije.

SVOS=NVOS-UAm

Za praenje i sagledavanje vrednosti imovine poseban znaaj ima i trina vrednost (TV), koja pokazuje koliko sredstva vrede u datom trenutku na tritu. Ta vrednost se obrazuje u trinim odnosima, pod uticajem ponude i tranje. Ona esto odstupa od vrednosti sredstava iz poslovnih knjiga. 2. Zone dinamikeKod sprovoenja poslovne politike neophodno je trokove u dinamici reprodukcije sagledavati i pratiti sa vie aspekata:

ukupne i prosene trokove

fiksne i varijabilne trokove

uee fiksnih i varijabilnih trokova u ukupnim i prosenim trokovima na razliitim stepenima uposlenosti kapaciteta...U zavisnosti od relativnog uea FT i VT u strukturi ukupnih i prosenih trokova, ovi trokovi ispoljavaju razliiti trend kretanja na pojedinim nivoima uposlenosti kapaciteta. Oni mogu imati: degresivni, proporcionalni i progresivni karakter.

U poetku, obim proizvodnje ima trend breg rasta od porasta ukupnih i prosenih trokova, zatim nastupa kratak period ujednaenog rasta, da bi posle toga ukupni i proseni trokovi, imali izrazitu progresiju uveanja u odnosu na kretanje proizvodnje.

Sa poveanjem obima proizvodnje menja se struktura ukupnih i prosenih trokova. Poveava se uee varijabilne a smanjuje fiksne komponente.

Kretanje obima proizvodnje prikazano je na sledeim grafikonima:

UT UT

I zona II zona III zona FT

Q

200 400 600 800 1000Grafikon: Kretanje ukupnih trokova po zonama dinamike trokova

Ut

Prva Druga Trea

zona zona zona

q

200 400 600 800 1000Grafikon: Kretanje prosenih trokova po zonama dinamike trokovaTrokovi u svojoj dinamici prolaze kroz 3 zone:

1. zonu degresije

2. zonu proporcionalnosti3. zonu progresije.Zona degresije - zapoinje od nultog stepena proizvodnje (zaposlenosti kapaciteta) i traje do poetka zone proporcionalnosti, odnosno take u kojoj se ostvaruju minimalni trokovi po jedinici proizvoda. U ovoj zoni ukupni trokovi imaju sporiji rast od porasta obima proizvodnje, a trokovi po jedinici proizvoda opadaju. Takvu dinamiku trokova predodreuje uee FT. Sa promenom obima proizvodnje oni ostaju konstantni, nepromenljivi, uslovljavajui time da ukupni trokovi dobiju degresivni karakter. A kolika e biti degresija zavisi od relativnog uea FT u ukupnim trokovima poslovanja.

Degresija je znak nedovoljnog korienja kapaciteta, zbog ega se ova zona esto i naziva tim imenom. Uveanjem proizvodnje, tj. boljim korienjem raspoloivih kapaciteta, smanjuju se fiksni trokovi po jedinici proizvoda (ft), opada cena kotanja i poboljava profitabilnost u poslovanju.

Zona proporcionalnosti - se nalazi iznad zone degresije i nastaje u uslovima kada se proizvodnja pribliava maksimalnom stepenu uposlenosti kapaciteta, a degresija fiksnih se izjednauje sa progresijom varijabilnih trokova. U ovoj zoni, ukupni trokovi se uveavaju proporcionalno porastu obima proizvodnje, tj. imaju isti trend rasta. Na drugoj strani, proseni trokovi su stalno konstantni, ne menjaju se. U ovoj zoni ostvaruje se optimalno korienje kapaciteta i najnii trokovi po jedinici proizvoda. Zato se ova zona jo zove i zonom optimalnosti. Zona optimalnosti po pravilu kratko traje. Zona progresije - daljim uveanjem proizvodnje iznad zone optimalnosti, ulazi se u zonu progresije. Ona traje sve do maksimalnog nivoa iskorienosti kapaciteta. U ovoj zoni ukupni trokovi znatno bre rastu od porasta obima proizvodnje, to se isto odnosi i na prosene trokove po jedinici proizvoda.Progresija trokova je rezultat prezaposlenosti preduzea, koja se ogleda u uvoenju nove smene, uveanom kartu, prekovremenom radu, trokovima pripreme proizvodnje...

U zoni progresije (prezaposlenosti) do izraaja dolaze ukupni varijabilni trokovi (VT), zajedno sa varijabilnom komponentom relativno fiksnih trokova (FTr). Oni su osnovni generator breg rasta trokova.

Zona dinamike trokova su podlone odgovarajuim promenama. Za menadzment preduzea je bitno da obezbedi optimalno korienje kapaciteta i najnie trokove po jedinici proizvoda. II KVITICA

1. Kapacitet osnovnih sredstavaKapacitet predstavlja proizvodnu mo ili proizvodu sposobnost nekog sredstva. Najee se vezuje za ostvarene uinke. Kapacitet se moe razliito posmatrati i izraavati. Prema predmetu (objektu) posmatranja, postoji:

1. kapacitet jednog sredstva

2. kapacitet grupe sredstava

3. kapacitet pogona

4. kapacitet celog preduzea.U zavisnosti od vremenske dimenzije u kojoj se ispoljava proizvodna sposobnost osnovnog sredstva, razlikuje se:

dnevni nedeljni meseni godinji kapacitet.Najee se kapacitet prati preko ostvarenog uinka obim proizvodnje, prometa I izvrenih usluga. U tom smislu, razlikuju se:1. Maksimalni ili ugraeni kapacitet (Kmax) koji predstavlja najveu proizvodnu sposobnost osnovnih sredstava. On se ispoljava korienjem sredstava bez zastoja. U praksi ovaj kapacitet se retko ostvaruje, pa se zato naziva teorijski ili idealni.

2. Minimalni kapacitet (Kmin) - je donja granica korienja sredstava. Obim proizvodnje je najnii, s tim to se obezbeuje prihvatljiva ekonomija poslovanja.

3. Realni kapacitet (Kre) - je kapacitet koji se ostvaruje u realnim,odnosno objektivnim uslovima poslovanja. Manji je od maksimalnog kapaciteta za sve gubitke (Gi) koji nastaju pri funkcionisanju osnovnih sredstava (odravanje, zamena postojeih delova i sl.). Kre=Kmax-Gi

4. Optimalni kapacitet (Kopt) predstavlja najpovoljniji kapacitet sa aspekta ekonomije poslovanja jer obezbeuje najnie trokove po jedinici proizvoda.

5. Planirani kapacitet (Kplan) - je kapacitet koji se planira (predvia) da se ostvari u narednom periodu.

6. Ostvareni(izvreni) kapacitet (Kost) - je kapacitet koji je ostvaren u odreenom vremenskom periodu. Moe da bude manji od realnog kapaciteta za nastale gubitke, koji su uglavnom subjektivnog karaktera - loa organizacija rada, neblagovremena nabavka inputa (predmeta rada) i sl. Nivo iskorienosti kapaciteta se prati i sagledava preko koeficijenta korienosti kapaciteta (Kka), pri emu se uporeuje ostvareni sa ostalim vrstama kapaciteta.

Kka=Kost/Kmax*100 Kka=Kost/Kmin*100 Kka=Kost/Kre*100

Kka=Kost/Kopt*100 Kka=Kost/Kplan*100

Korienje kapaciteta uslovljavaju mnogi faktori, koji mogu biti:

1. objektivne (spoljne) prirode

2. subjektivne (unutranje) prirode.Objektivni (spoljni) faktori- deluju van preduzea i na njih lanovi radnog kolektiva ne mogu uticati ili je njihov uticaj neznatan. Najznaajniji su:

- trite

- kvalitet predmeta rada

- usklaenost osnovnih i obrtnih sredstava I dr.Subjektivni (unutranji) faktori - re je o faktorima koji deluju u okviru samog preduzea, to su tzv. faktori organizacionog karaktera. Tu spadaju:

- organizacija poslovanja

- stanje zaposlenosti

- efikasnost rada nabavne i prodajne slube i dr.Za sagledavanje stepena korienosti kapaciteta osnovnih sredstava koriste se mnoge metode, koje se najee razvrstavaju na:

1. analitiko-proraunske

2. metode trenutnih zapaanja

3. statistike metode.Analitiko-proraunske metode zasnivaju se na korienju velikog broja parametara kao to su: obim proizvodnje, kvalitet predmeta rada, kvalitet proizvoda.. Prisutnost velikog broja parametara i sloenost njihovog praenja I analiziranja umnogome oteavaju primenu ovih metoda.

Metoda trenutnih zapaanja je dosta jednostavna i praktina za primenu. Prati se i sagledava vremenski period rada i nerada (period stajanja) osnovnih sredstava. Lako se utvruje injenino stanje i uzroci koji su doveli do zastoja i preduzimaju se mere da se oni otklone u to kraem roku.

Statistike metode se najvie primenjuju, baziraju se na raspoloivim parametrima, koji se prate i sagledavaju u preduzeu, to su:

- obim proizvodnje

- mainski asovi

- asovi rada radnika.Od statistikih metoda koji se u praksi najee koriste treba istai:

- metod maksimalne proizvodnje

- metod ostvareni mainski asovi

- metod izvreni asovi rada radnika.

Polazna osnova za sagledavanje stepena korienosti kapaciteta metodom maksimalne proizvodnje je ostvarena proizvodnja u nekom prethodnom periodu (mesec, godina), koja predstavlja konstantu, i sa kojim se uporeuje proizvodnja ostvarena u tekuem (posmatranom) periodu.Proizvodnja se izraava u fizikim (naturalnim) jedinicama. Kka=Qost/Qmax*100Prikazani model je pogodan za korienje samo u uslovima homogene proizvodnje. Meutim, kako je proizvodnja u veini preduzea heterogena (sa prisutnom itavom lepezom proizvoda), namee se potreba svoenja raznovrsne proizvodnje na uslovni proizvod (u). Kka=Qost(u)/Qmax(u)*1002. Relativno fiksni trokoviZa razliku od apsolutno fiksnih trokova, relativno fiksni trokovi su nepromenljivi samo u pojedinim zonama poslovanja. Prelaskom iz jedne zone u drugu gube fiksni karakter i brzo se menjaju, rastu ili opadaju. Zbog toga se nazivaju i zonalnim trokovima. Relativno fiksni trokovi se uglavnom odnose na organizaciju poslovanja. Tu spadaju:

zarade radnika na poslovima tehnike pripreme, kontrole i odravanja

trokovi materjala pogonske reije

trokovi tuih usluga

trokovi administrativnih radnih mesta...U strukturi ukupnih trokova poslovanja, relativno fiksni trokovi imaju najvei udeo.

Ukupni relativno fiksni trokovi U prvoj zoni relativno fiksni trokovi imaju fiksni karakter. Sa prelaskom u drugu zonu, zbog dodatnih ulaganja, trokovi naglo rastu, to se odraava i na treu i etvrtu zonu.

FTr

Prva Druga Trea etvrta

zona zona zona zona

Q

500 1000 1500 2000

Proseni relativno fiksni trokovi - sa poveanjem proizvodnje (Q) proseni relativno fiksni trokovi opadaju ali samo u okviru date zone. Oni su najvei u prvoj a najmanji u etvrtoj zoni. Pri prelasku iz jedne u drugu zonu, proseni relativno fiksni trokovi se uveavaju nezavisno od obima proizvodnje. 20 ftr

Prva Druga Trea etvrta

zona zona zona zona

0

q

500 1000 1500 2000Metode razgranienja relativno fiksnih trokovaRelativno fiksni trokovi se sastoje iz fiksne i varijabilne komponente. Kod donoenja poslovnih odluka neophodno je poznavati udeo pojedinih trokova u strukturi ukupnih relativno fiksnih trokova.Veoma je bitno koji iznos trokova ostaje konstantan, a koji se menja sa izmenom obima proizvodnje. Postoji vie metoda pomou kojih se vri razgranienje relativno fiksnih trokova na fiksnu i varijabilnu komponentu: Metoda najvieg i najnieg stepena zaposlenosti

Metoda linearne interpolacije

Metoda linije trenda

Metoda najmanjih kvadrata

Metoda procene

Kod primene ovih metoda polazi se od pretpostavke postojanja samo apsolutno fiksnih i proporcionalno varijabilnih trokova, tako da se dovodi u pitanje njihova objektivnost. Ali bez obzira na odreene nepreciznosti, primenom ovih metoda obezbeuju se:

obraun trokova po "Direct costing" metodi

primena konvencionalne metode obrauna trokova

realnije utvrivanje ostvarenih rezultata

pravilno voenje poslovne politike preduzea.Metoda najvieg i najnieg stepena zaposlenosti

Ova metoda se ogleda u tome to se razlika relativno fiksnih trokova izmeu najvieg i najnieg stepena zaposlenosti podeli sa porastom proizvodnje da bi se dobio iznos varijabilnih trokova po jedinici proizvoda.

vt = Ftrmax Ftrmin / Qmax - Qmin

ili

vt = FTr/Q

vt - varijabilni trokovi po jedinici proizvoda

FTrmax - relativno fiksni trokovi najvieg stepena zaposlenosti

FTrmin - relativno fiksni trokovi najnieg stepena zaposlenosti

Qmax - najvei obim proizvodnje

Qmin - najmanji obim proizvodnje

FTr i Q - razlika relativno fiksnih trokova i obima proizvodnje izmeu najvieg i najnieg stepena zaposlenosti.

Dobijeni iznos varijabilnih trokova po jedinici proizvoda se dalje mnoi sa obimom proizvodnje za svaki nivo zaposlenosti i dobija iznos ukupnih varijabilnih trokova.

VT=Q * vt

Oduzimanjem ukupnih varijabilnih trokova od ukupnih relativno fiksnih trokova dobijaju se ukupni fiksni trokovi.

FT = FTr - VT

Metoda linearne interpolacije

Sastoji se u tome da se na osnovu podataka o relativno fiksnim trokovima (FTr) i obimu proizvodnje (Q) utvruju dva nivoa kao osnova za izraunavanje varijabilnih trokova za svaki nivo proizvodnje izmeu ta dva obima. Drugim reima, vri se interpolacija (umetanje pomou prave) ostalih podataka.Na mestu preseka interpolirane linije dobija se iznos varijabilnih trokova za svaki obim proizvodnje, tako dobijenom iznosu dodaje se fiksna komponenta radi utvrivanja ukupne visine relativno fiksnih trokova (FTr).

Metoda linije trenda

Ova metoda se dosta koristi u praksi, verovatno zbog jednostavne upotrebe. Do reenja se dolazi grafikim putem.Na grafikonu se unose podaci o kretanju obima proizvodnje (Q) i relativno fiksnih trokova (FTr). Izmeu dobijenih taaka ucrtava se kosa linija (trend). Taka preseka izmeu kose linije i ordinatne ose oznaava iznos fiksnih trokova za svaki obim proizvodnje (horizontalna linija). Rastojanja izmeu pojedinih taaka na horizontalnoj liniji koja oznaava fiksne trokove i pojedinih taaka na liniji trenda pokazuju iznos varijabilnih trokova. Metoda najmanjih kvadrata

Kod ove metode razgranienje relativno fiksnih trokova (FTr), vri se matematikim postupkom, na dosta precizan nain, primenom linearne jednaine.

y=ax+b

y - ukupni relativno fikni trokovi (FTr)

a - varijabilni trokovi po jedinici proizvoda (vt)

x - obim proizvodnje

b - ukupni fiksni trokovi (FT)Prema tome, ukupni relativno fiksni trokovi su jednaki zbiru proizvoda varijabilnih proizvoda po jedinici proizvoda i obima proizvodnje i ukupnih fiksnih trokova. FTr=vt*Q+FT

Pri reavanju jednaine parametri x i y su poznati, a parametri a i b nepoznati.

Reavanjem linearne jednaine dolazi se do modela za izraunavanje nepoznatih veliina. xy - xy

a = x2 xx gde je x = x / n i y = y / n

b = y - axMetoda procesa odnosno analitika metoda, zasniva se na utvrivanju koeficijenata varijabiliteta, koji pokazuju udeo varijabilnih u ukupnim relativno fiksnim trokovima. Do koeficijenta varijabiliteta se dolazi tako to se prvo, za svaku vrstu trokova utvruje relativni i apsolutni udeo varijabilne i fiksne komponente, zatim se sabiranjem dolazi do kumulativnih iznosa na nivou preduzea, a deljenjem ukupnog iznosa varijabilnih trokova sa ukupnim relativno fiksnim trokovima dolazi se do eljenog koeficijenta. Metoda procene je dosta jednostavna za primenu i esto se koristi. Nedostatak joj je izraena subjektivnost u proceni. III KVITICA

1. Tehnika opremljenost radaTehnika opremljenost preduzea (rada) u osnovi pokazuje nivo raspoloivih osnovnih sredstava po jedinici rada, odnosno po zaposlenom radniku.

Kao pokazatelji tehnike opremljenosti rada u preduzeu koriste se:

vrednost osnovnih sredstava po radniku, TOR=VROS/R

vrednost opreme po radniku, TOR=VROP/R

U prvom sluaju vrednost osnovnih sredstava moe da se iskazuje u vidu nabavne (NVOS) i sadanje vrednosti osnovnih sredstava (SVOS), i ona se uporeuje sa ukupnim brojem radnika (R) ili samo sa brojem proizvodnih radnik (Rp). Time dobijamo sledee obrasce:TOR = VROS/R

TOR = NVOS/R

TOR = NVOS/RpTOR = SVOS/R TOR = SVOS/Rp

U drugom sluaju umesto vrednosti osnovnih sredstava uzima se vrednost opreme, kao najznaajnijeg dela osnovnih sredstava.

TOR = VROP/R

TOR = NVOP/R TOR = NVOP/Rp TOR = SVOP/R TOR = SVOP/Rp2. Ciklusi razvoja investicionih projekata

Investicije predstavljaju ulaganja u poslovna sredstva preduzea u cilju proirenja i unapreenjamaterijalne osnove rada.

Prema osnovnoj nameni investicije se dele na:

proizvodne investicije (ulaganja u pojedine privredne delatnosti industriju,poljoprivredu, saobraaj, turizam...)

neprivredne investicije (ulaganja u neprivredne oblasti kolstvo, zdravstvo, kultura...) Takoe, prema ovom kriterijumu, mogu se podeliti i na ulaganja u osnovna i ulaganja u obrtna sredstva.

Izvori finansiranja investicija predstavljaju postupak odnosno nain na koji investitori obezbeuju potrebna sredstva za ostvarivanje svojih planiranih investicionih aktivnosti. Finansiranje investicija se moe vriti iz:- sopstvenih izvora (osnovni kapital i amortizacija)

- pozajmljenih (zajmovi od banaka i drugih kreditora).

Cilj investiranja jeste nabavka novih sredstava, kratkorona i dugorona ulaganja i ulaganja u RS. Politika investiranja polazi od strategije preduzea, vodei rauna o prioritetnim ciljevima razvoja preduzeaCiklus razvoja investicionih projekata sastoji se od:

predinvesticionog perioda

perioda investiranja

radnog perioda.Predinvesticioni period - obuhvata period i radnje koje neposredno prethode investiranju. One imaju pripremni karakter i u funkciji su sagledavanja stanja i iznalaenja optimalnih reenja. Celokupna aktivnost odvija se kroz nekoliko faza, izradom odgovarajuih studija:

1. studije mogunosti

2. predstudija izvodljivosti

3. studija izvodljivosti.Studija mogunosti - daje opti pristup o predmetu istraivanja. Osnovni parametri su: - raspoloivi investicioni kapacitet

visina ulaganja

godinja proizvodnja

ekonomski efekti.Ovi parametri su orjentacione prirode, dobijeni obino primenom neke iskustvene metode. Zbog toga je ova studija dosta jednostavna i veoma prihvatljiva sa aspekta vremena i trokova izrade.

Predstudija izvodljivosti - je sadrajnija i objektivnija od prethodne studije. Radi se na osnovu pouzdanih elemenata. Po mnogim segmentima slina je studiji izvodljivosti, ali se na osnovu nje ne donosi konana odluka ve se samo vri izbor najpovoljnije varijante ulaganja. Zbog visokih trokova, njena izrada se esto izostavlja, pogotovo ako je studija mogunosti kvalitetno uraena.

Studija izvodljivosti - detaljno, precizno i kompleksno obrauje sve aspekte investiranja. Predstavlja najviu etapu u okviru pripremnih aktivnosti i slui investitoru kao osnova za konano odluivanje.

Prema UNIDO standardima, studija izvodljivosti se sastoji iz sledeih delova:

1. rezime projekta

2. prethodne informacije i istorijat projekta

3. trite i kapacitet

4. ulazni resursi, sirovine i materijal

5. lokacija i poloaj

6. projektni ininjering

7. organizacija i trokovi reije

8. radna snaga

9. realizacija projekta

10.finansijska i ekonomska ocena.Period investiranja - poinje donoenjem odluke o prihvatanju studije izvodljivosti kada se okonava predinvesticioni period i poinje period realizacije investicije. Njega karakteriu sledee aktivnosti:

izrada investiciono-tehnike dokumentacije

izbor izvoaa radova

gradnja, montaa opreme, ostali investicioni zahvati putanje kapaciteta u rad.Investiciono-tehnikom dokumentacijom razrauju se tehnika i tehnoloka reenja projekata. Na osnovu nje se izvode projektovani radovi i obezbeuju potrebne saglasnosti, odnosno odobrenja za gradnju odgovarajuih kapaciteta, predviena zakonom. Izbor izvoaa radova - sastoji se u tome da se raspie tender (oglas), prikupe i razmotre ponude, izabere najbolja ponuda i zakljui ugovor o izvoenju radova.

Gradnja objekata i montaa opreme - zapoinje kada se izaberu izvoai radova. Uz ulaganja kapitala ovde do izraaja jo dolazi i vreme i kvalitet izvoenja radova. Odstupanja od projektovanih tehnikih i tehnolokih reenja i dinamike izvoenja negativno utiu na ekonomiku ulaganja i budue poslovanje kapaciteta.

Putanje kapaciteta u rad - njime se zavrava period investiranja. Taj period po mogustvu treba da je to krai kako bi se to pre postigao planirani stepen korienja kapaciteta, tj. eljeni obim proizvodnje.

Radni period - poklapa se sa vekom trajanja projekta. U njemu do izraaja dolazi korienje instaliranih kapaciteta i ostvarenje proizvodnih i finansijskih rezultata. Poslovni efekti koji se postiu u ovom periodu ukazuju na profitabilnost projekta i opravdanost investiranja.I u radnom (eksploatacionom) periodu mogue se korekcije projekata ali, po pravilu, treba da budu manjeg obima, u funkciji poboljanja datih reenja i prilagoavanja novonastalim uslovima poslovanja, bez veih ulaganja i dodatnih trokova.IV KVITICA1. Vrste zalihaU toku proizvodnje preduzea su prinuena da deo obrtnih sredstava angauju u zalihama. Njihovo postojanje je neophodno bez obzira da li je re o proizvodnom, trgovinskom ili uslunom preduzeu. Zalihe kao sloena ekonomska kategorija, imaju znaajnu i raznovrsnu ulogu. U proizvodnim preduzeima zalihe predmeta rada su uslov kontinuirane i stabilne proizvodnje.

Putem zaliha otklanjaju se mnoge vremenske i prostorne nepodudarnosti i obezbeuje kontinuirani tok procesa reprodukcije.

Kod vremenske dimenzije, vremenski razmak izmeu proizvodnje i potronje premoava se zalihama.

Prostorne nepodudarnosti izmeu mesta proizvodnje i mesta potronje reava se putem zaliha robe.

U teoriji i praksi sree se veliki broj kriterijuma koji se koriste kod klasifikacije zaliha. Zalihe se najee razvrstavaju prema: vrstama i karakteristikama proizvoda

privrednim delatnostima

fazama procesa reprodukcije

planiranju i ostvarenju plana

vremenu posmatranja

veliini zaliha i dr.

Klasifikacija zaliha

Kriterijum razvrstavanjaVrste zaliha

Vrsta i karakteristike proizvodaZalihe brana, eera, gvoa, cementa, tekstila...

Privredna delatnostZalihe poljoprivrednih proizvodaZalihe umskih proizvoda

Zalihe industrijskih proizvoda Zalihe trgovinske robe

Faze procesa reprodukcijeZalihe predmeta radaZalihe nedovrene proizvodnje i poluproizvoda

Zalihe gotovih proizvoda

Planiranje i ostvarenje planaPlanirane zalihe Stvarne zalihe

Veliina zalihaNedovoljne zaliheNormalne zalihe

Prekomerne zalihe

Zalihe prema vremenu posmatranja

Prema vremenu posmatranja zalihe se dele na:

poetne

tekue i

krajnje zaliheRaspoloive koliine proizvoda na poetku posmatranog perioda predstavljaju poetne zalihe. U osnovi, to su prenete, neiskoriene zalihe iz prethodnog perioda. Mogu biti jednake nuli i vee od nule.

Za poslovanje u toku posmatranog perioda koriste se tekue zalihe. One su podlene stalnim promenama u skladu sa zahtevima i potrebama procesa poslovanja. U ekonomiji zaliha poseban znaaj imaju prosene zalihe, odnosno prosene raspoloive koliine proizvoda koje se izraunavaju tako to se ukupan zbir posedovanih koliina svih perioda podeli sa brojem perioda. Prosena zaliha omoguuje da se sagleda prosena visina angaovanih sredstava pojedinih proizvoda, grupe proizvoda ili asortimana u celini. Zalihe koje ostanu na kraju posmatranog perioda ine krajnje zalihe. One su prelazne zalihe jer se u istom iznosu prenose u naredni poslovni period. Mogu biti:

- ravne nuli - postojee zalihe podmiruju tranju

- vee od nule zalihe odnosno ponuda je vea od tranje

- manje od nule - tranja je vea od zaliha tj.ponuda.Raspoloive zalihe koje nisu u stanju da zadovolje prisutnu tranju za tim proizvodima nazivaju se negativnim zalihama.

Zalihe prema veliiniKod formiranja zaliha treba poi od dva osnovna naela:1. Naela obima - koje zahteva da se veliina zaliha zasniva na planiranim aktivnostima preduzea, jer raspoloive koliine zaliha trebaju kontinuirano da podmiruju potrebe procesa rada.

2. Naela ekonomije - koje zahteva razmatranje pitanja racionalnosti, jer obrazovanje zaliha povlai sa sobom odreene trokove a oni se moraju kretati u ekonomski prihvatljivim granicama.Veliki broj faktora uslovljava visinu zaliha i po svom karakteru obino se razvrstavaju na spoljne i unutranje. To su:

1. Brzina obrta zaliha - to je obrt vei zalihe su manje i obrnuto. Vei obrt zaliha smanjuje trokove angaovanja sredstava, skladitenja i uvanja zaliha i poboljava ekonomiju poslovanja. Brzina obrta zaliha izraava se preko koeficijenta obrta, koji pokazuju koliko puta se zalihe obrnu u odreenom vremenskom periodu.

Ko=P/Z, P-ostvareni promet, Z- prosene zaliheObrt zaliha moe da se sagledava na nivou preduzea, pogona, stovarita, maloprodajnih objekata, kao i na nivou celog asortimana, grupe proizvoda, pojedinano za svaki proizvod...Kod sagledavanja brzine obrta treba uzeti u obzir jos jedan parametar, to je vreme trajanja obrta zaliha (To). To=360/Ko. Vreme trajanja obrta izraunava se kada se broj dana u godini podeli sa koeficijentom obrta.

Brzina obrta zavisi od vrste i karakteristike proizvoda, asortimana, lokacije objekta i drugo.2. Stanje na tritu nabavke Poslovna aktivnost u preduzeu zapoinje nabavkom, naime ona je preduslov uspenog odvijanja ostalih faza procesa reprodukcije. Obino se kae da je robu lake nabaviti nego prodati i to je tano u uslovima normalnog stanja na tritu. Meutim, u uslovima poremeenih odnosa na tritu situacija je obrnuta. Naime, privredni subjekti su prinueni, radi kontinuiteta u poslovanju, da obrazuju uveane zalihe. Oni su svesni da e uveane zalihe iznad normalnih prouzrokovati dodatne trokove dranja zaliha ali raunaju na kontinuiranu proizvodnju i uveane prihode. 3. Vreme trajanja nabavke - Vreme trajanja nabavke obuhvata vremensko razdoblje od prvih kontakta sa dobavljaima pa do prijema naruene robe, i obuhvata sledee aktivnosti:

-priprema porudbine(ponuda dobavljaa, pregovaranje, zakljuivanje ugovora, slanje porudbine)

- vreme isporuke robe

- doprema naruene robe i

- prijem i kontrola prispele robe.

Vreme trajanja nabavke direktno se odraava na veliinu zaliha. Ako nabavka due traje zalihe se obrazuju na viem nivou i obrnuto.

4. Raspoloiva finansijska sredstva - U zalihama je blokiran jedan deo obrtnih sredstava. Politikom zaliha se ureuje iznos, vreme, uslovi investiranja u zalihama.5. Stanje na tritu prodaje elja svakog privrednog subjekta je da raspoloiva dobra odmah proda i naplati kako bi zapoeo naredni proizvodni ciklus. Oteana realizacija dovodi do gomilanja zaliha, veeg angaovanja obrtnih sredstava, dodatnih trokova uvanja zaliha i drugo. Primenom marketing koncepcije, navedene pojave bi mogle biti otklonjene li pak svedene na minimum.

6. Stanje konkurencije na tritu Usled mnogih okolnosti tranja na tritu esto oscilira. Kod nekih proizvoda je to vie, a kod drugih manje izraeno. Preduzea su u obavezi da stalno prate, sagledavaju i da se prilagoavaju nastalim promenama na tritu. Na primer, uoi dravnih i verskih praznika, zalihe treba uveati kako bi se spremno doekala poveana tranja i ostvario uveani promet.

7. Tehniki faktori Veliina zaliha uslovljena je i mnogim tehnikim faktorima, kao to su:

- kapacitet skladita - broj i veliina maloprodajnih objekata- kapacitet pogona sa proizvodnim programom

- transportni kapaciteti...Prema veliini, zalihe se mogu podeliti na:- Nedovoljne su one zalihe koje ne obezbeuju normalno odvijanje poslovnih aktivnosti. Nedovoljne zalihe predmeta rada odrazie se na smanjenje pa i prekid obima proizvodnje. U trgovini nestaica robe uslovie pad prometa.Uzroci nedovoljnih zaliha mogu biti objektivne i subjektivne prirode - prekid isporuke od strane dobavljaa, zabrana uvoza, loa politika nabavke, nedostatak finansijskih sredstava, razni poremeaji na tritu.

- Normalne - Po obimu, normalne zalihe su vee od nedovoljnih zaliha. One po veliini, strukturi i kvalitetu zadovoljavaju potrebe preduzea. Obezbeuju kontinuirano ostvarenje planiranih aktivnosti i povoljno utiu na ekonomiju poslovanja.- Prekomerne zalihe Zalihe veeg obima od normalnih nazivaju se prekomerne zalihe. To su nepovoljne zalihe po ekonomiju preduzea, jer nepotrebno angauju odreeni iznos obrtnih sredstava, smanjuju koeficijent obrtaja i poveavaju trokove dranja zaliha. Meutim, u uslovima poremeenih odnosa na tritu, preduzea svesno obrazuju prekomerne zalihe oekujui povoljne ekonomske efekte na dui rok oekivana nestaica robe, problemi sa uvozom, rast cena i sl. Ali, takve promene treba da budu privremenog i povremenog karaktera.Normalne zalihe se mogu podeliti na minimalne, optimalne i maksimalne. Iako se radi o povoljnim zalihama, bitno se razlikuju.- Minimalne zalihe predstavljaju donju granicu u okviru normalnih zaliha. To je najmanja koliina proizvoda (predmeta rada, trgovinske robe) koja obezbeuje normalno odvijanje procesa reprodukcije.

Mogua su dva pristupa odnosno modela izraunavanja minimalnih zaliha:- Naturalni po ovom modelu zalihe se izraunavaju mnoenjem dnevne potronje (prodaje) i vremena trajanja nabavke.

Zlmin = Pd*Vn- Vrednosni model izraunava se pomou obrasca:

VrPg * Vn

Zlmin = tgVrPg vrednost godinje potronje (prodaje)Vn vreme trajanja nabavke tg broj radnih dana u godini- Maksimalne zalihe ine gornju granicu u okviru normalnih zaliha. To je najvea ekonomski opravdana zaliha koja se ne sme prekoraiti, jer bi se ulo u zonu prekomernih zaliha. Maksimalne zalihe obino nastaju prilikom prispea nabavljene robe. Izraunavaju se po modelu:

Zlmax = Zlmin * Qo

Qo optimalna koliina nabavke.

- Optimalne zalihe jesu u ekonomskom pogledu najpovoljnije zalihe jer imaju najnie trokove nabavke, uskladitenja i prodaje. Optimalne zalihe se mogu izjednaiti sa minimalnim i maksimalnim, ali se najee nalaze izmeu njih. Postoje vie naina za izraunavanje optimalnih zaliha:

Zlopt = Qo / 2 * Ros

Ros obavezne sigurnosne rezerve.

Drugim reima, optimalne zalihe se izraunavaju kada se polovina optimalnih koliina jedne nabavke uvea za obavezne sigurnosne rezerve.

Donju granicu optimalnih zaliha ine obavezna sigurnosna rezerva dok gornju granicu ine, zbir optimalnih koliina jedne nabavke i sigurnosne rezerve.Optimalna koliina jedne nabavke predstavlja pojedinanu nabavku kod koje su trokovi nabavke i skladitenja najnii. Utvruje se na dva naina:

- tehnikim (polazi od tehnikih karakteristika najpovoljnijih nabavki: kontejner, cisterna, vagon...) i

- ekonomskim pristupom (zasniva se na trokovima nabavke i skladitenja). Zalihe i ekonomija poslovanja se prikazuju preko ekonomskih i finansijskih principa: 1. Princip ekonominosti polazi od toga da se ostvari odreena vrednost proizvodnje, prometa i usluga sa to manje trokova. Izraunava se uporeivanjem ukupnih prihoda i trokova poslovanja.

2. Princip rentabilnosti polazi od zahteva da se sa to manje angaovanih sredstava ostvari vea dobit. Rentabilnost poslovanja moe da se izraava preko bruto i neto dobiti. Dobit predstavlja razliku izmeu ukupnih prihoda i rashoda.

D = UP - UR

3. Princip likvidnosti princip koji oznaava sposobnost preduzea da na vreme, u ugovorenom roku, izmiri svoje dospele obaveze. To je stanje gde su usklaeni novani tokovi tj. prilivi i odlivi.2. Reagibilnost trokova

Elastinost (promenljivost) trokova u odnosu na promenu obima proizvodnje naziva se reagibilnost trokova. Radi se o odreenim zakonitostima kretanja trokova u zavisnosti od dinamike proizvodnje. Stepen reagibilnosti trokova izraava se preko koeficijenta reagibilnosti, koji predstavlja odnos izmeu procenta promena ukupnih trokova i procenta promena ostvarenog obima proizvodnje.

Kr=%UT

%Q Kr - koeficijent reagibilnost trokova% UT - procenat promena ukupnih trokova

% Q - procenat promena obima proizvodnje.Do istog rezultata se moe doi i primenom modela:

Kr = Q UT

UT Q U zavisnosti od vrste trokova koficijent reagibilnosti se razliito sagledava:

Kr=%UT/%Q -koeficijent reagibilnosti ukupnih trokovaKr=%FT/%Q -koeficijent reagibilnosti ukupnih fiksnih trokovaKr=%VT/% Q -koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih trokovaKr=%ut/%q -koeficijent reagibilnosti prosenih ukupnih trokovaKr=% vt/%q -koeficijent reagibilnosti prosenih varijabilnih trokovaKr=% ft/%q - koeficijent reagibilnosti prosenih fiksnih trokovaU zavisnosti od ponaanja trokova koeficijent reagibilnosti moe biti jednak nuli i jedinici, kao i vei ili manji od jedinice.

Kr=0 - promene u obimu proizvodnje nisu dovele do promene u ukupnim trokovima.

Kr=1 - rast proizvodnje uslovljava srazmeran rast trokova poslovanja.

Kr>1 - rast trokova je znatno bri od rasta proizvodnje.

Kr