treći program srpskog radija - spekulativni realizam

Download treći program srpskog radija - SPEKULATIVNI REALIZAM

Post on 17-Oct-2015

70 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Temat: Spekulativni realizam

TRANSCRIPT

  • TRE]I PROGRAM

    BR. 157, ZIMA 2013.

    U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na Tre}em programu Radio Beograda.

  • Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.

  • sadr`aj

    SPEKULATIVNI REALIZAM

    9 ALEKSANDAR MATKOVIO spekulativnom realizmu

    14 KENTEN MEJASUMetafizika, spekulacija, korelacija

    34 GREJEM HARMANElementi filozofije usmerene ka objektu

    52 IJAN HAMILTON GRANTOno to u meni misli, izvan mene je: Fenomenalnost, priroda i ideja

    71 REJ BRASIJEApoptoza verovanja

    87 REJ BRASIJE, IJAN HAMILTON GRANT, GREJEM HARMAN, KENTEN MEJASU (razgovor)Spekulativni realizam

    STUDIJE I LANCI

    165 DEJAN LALOVINauena bespomonost: (skoro) pola veka jednog eksperimentalnog fenomena

    191 IVA NA DO MA ZETBren di ra nje Sr bi je

    210 GREJEM SJUEL, DEJMS BARKERMaks Veber i ironija birokratije

  • 4 PREISPITIVANJA

    241 FRANSIS FUKUJAMABudunost istorije

    HRONIKA

    Knjige255 SR AN DAM NJA NO VI: Dometi epistolarne diverzije (Danilo

    Basta, Nad prepiskom Martina Hajdegera: Jedan vid epistolarne filozofije)

    258 MA RI CA RAJ KO VI : O problemu kreativnosti (Iva Draki Vianovi, Una Popovi, Marko Novakovi (prir.), Problem kreativnosti: zbornik radova)

    Festivali261 ANA TASI: Tradicija i inovacija, faktografija i poezija (De ve ti

    fe sti val evrop skog du go me tra nog do ku men tar nog fil ma Se dam ve li an stve nih)

  • 5

    CONTENTS

    SPE CU LA TI VE RE A LISM

    9 ALEKSANDAR MATKOVI: On Speculative Realism 14 QUENTIN MEILLASSOUX: Mtaphysique, spculation, corrlation 34 GRAHAM HARMAN: Tool-being: Heidegger and the Metaphysics of Objects 52 IAIN HAMILTON GRANT: What thinks in me is what is outside me:

    Phenomenality, Physics, and the Idea 71 RAY BRASSIER: The Apoptosis of Belief 87 RAY BRASSIER, IAIN HAMILTON GRANT, GRAHAM HARMAN,

    QUENTIN MEILLASSOUX: Speculative Realism: A One-Day Workshop

    STUDIES AND ARTICLES

    165 DEJAN LALOVI: Learned Helplessness191 IVA NA DO MA ZET: Branding Serbia210 GRA HAM SE WELL and JA MES BAR KER: Max We ber and the Irony of

    Bu re a uc racy

    QUESTIONING

    241 FRANCIS FUKUYAMA: The Future of History

    CHRONICLE

    Books255 SR AN DAM NJA NO VI: The Reaches of the Epistolary Diversion258 MA RI CA RAJ KO VI: On the Creativity

    Festivals261 ANA TASI: Tradition and Innovation, factography and poetry

    TRE]I PROGRAMa quarterly publication by RTS containing a selection from the broadcasts of the Radio Belgrade 3.

    No. 157, Winter 2013

  • 6

  • spekulativni realizampriredio: aleksandar matkovi

    spekula-tivni real-izam

  • 9ALEK SAN DAR MAT KO VI

    O SPE KU LA TIV NOM RE A LI ZMU

    U tekstu se prikazuju osnovni stavovi spekulativnog realizma, kao i razvoj autora koji su doprineli njegovom stvaranju. Poevi od konferencije na Univerzitetu Goldsmits 2007. godine, novi realizam je udario temelje nastojanju da se ponovo otvori mogunost miljenja stvarnosti po sebi. Tu su se sastali etiri mislioca koji e obliko-vati njegov dalji razvoj: Rej Brasije, Kenten Mejasu, Grejem Harman i Ian Hamilton Grant. Uprkos razliitosti njihovih projekata, re je o pravcu koji cilja da premosti jaz izmeu analitike i kontinentalne filozofije, i ija se osnova sastoji u kritici korela-cionizma, u pogledu uenja da je nemogue izai iz kruga miljenja i bia. U tekstu se trasiraju naini na koji se ova kritika ostvarila kod pomenutih autora, kao i prospekti u kojima ona otvara mogunost daljeg razvoja novog realizma.Kljune rei: Brasije, Grant, Harman, korelacija, Mejasu, realizam, spekulativni realizam.

    Ime spe ku la tiv nog re a li zma pra ti jed na ne do re e nost: dok se sin te za spe-ku la ci je i re a li zma po ja vlju je kao kon trast re a li sti koj stru ji mi lje nja, sam na ziv na sta je tek na ru bu pro jek ta ko ji ozna a va. Ime ko je je 2007. Rej Bra-si je upo tre bio kao za jed ni ki ozna i telj za ne ko li ko bli skih pro je ka ta, sma-tra lo se pu kim na zi vom ko ji po kri va ne sa mer lji ve raz li ke. Me u tim, upra vo u tom ime nu i je ste su tin ska no vi na ovog pro jek ta. U ime nu spe ku la tiv nog re a li zma kri je se na sto ja nje da se po ka e mo gu nost mi lje nja stvar no sti po se bi.

    Spe ku la tiv ni re a li zam je na stao 2007. u Lon do nu, na sku pu odr a nom na Uni ver zi te tu Gol dsmit. Pred lo ak ove kon fe ren ci je bi li su ra do vi Ken-te na Me ja sua, Re ja Bra si jea, Gre je ma Har ma na i Ija na Ha mil to na Gran ta. Ujed no, bi la je to je di na pri li ka u ko joj su se ova e tvo ri ca te o re ti a ra na la za jed no i ue stvo va la u jav noj ras pra vi, iako se nji ho va de la pre pli u na raz-li i te na i ne. Tekst sa ovo ga sku pa, uklju u ju i i di sku si je, pre ve den je u ce li-ni. Ono to spa ja re e ne te o rij ske per spek ti ve je ste za jed ni ki epi ste mo lo ki po du hvat ko ji ni je is klju iv i ko ji se ne na la zi ni sa jed ne stra ne po de le na kon ti nen tal nu i ana li ti ku fi lo zo fi ju. Na pro tiv, sna ga spe ku la tiv nog re a li zma

    Trei programBroj 157, ZIMA 2013AUTOR: , UDK: 165.8

    Pregledni rad

  • 10

    trei program ZIMA 2013

    je u nje go vom i ro kom i vi e sloj nom te o rij skom op se gu, u to me to is ti-e po tre bu za kon cep tu al nom pro duk ci jom na su prot ko men ta tor skom sti lu mi lje nja i ta ko zva noj ci ta to lo gi ji, te u to me to pro pi tu je osnov ne ka te-go ri je sa vre me ne kon ti nen tal ne i ana li ti ke fi lo zo fi je. U tom smi slu, ko re ne no vog re a li zma mo e mo pro na i u nje go vom di ja lo gu sa mi sli o ci ma po put Kan ta, e lin ga, Hu ser la, Haj de ge ra, te Vaj the da, er lan do vih i La ri e la, sve do Le vi na sa, La tu ra, Zu bi ri ja, De le za, Ba djua i ta ko da lje. Ali ta je za pra-vo spe ku la tiv ni re a li zam? Uko li ko bi smo po ku a li da go vo ri mo o za jed ni-kim na sto ja nji ma e tvo ri ce auto ra, mo ra li bi smo da uzme mo u ob zir na in na ko ji se nji ho vi te o rij ski na po ri, upr kos raz li ka ma, me u sob no pre pli u ka da je re o is pi ti va nju uslo va mo gu no sti mi lje nja stvar no sti ne za vi sne od sa mog mi lje nja.

    Sr ce lo kup nog po du hva ta za sni va se na ono me to Ken ten Me ja su, te o re ti ar na ko ga se uglav nom osla nja ju pro jek ti osta lih spe ku la tiv nih re a li sta, na zi va ko re la ci o ni zmom. Ko re la ci o ni zam pred sta vlja glav nu ta ku na pa da re a li sta on ozna a va sta no vi te pre ma ko jem je ne mo gu e go vo ri ti o bi lo ka kvoj stvar no sti ko ja bi bi la iz van mi lje nja, i ni je mo gu e ni ta re i ni o ka kvom ap so lu tu bu du i da se on mo e sma tra ti po sle di com mi lje nja ko je ga po sta vlja. Dru ga i je re e no, pre ma Me ja suu, ko re la ci o ni zam sa i-ma isto rij ske pri go vo re sva kom re a li zmu u jed nu lo gi ku for mu po ko joj je ne mo gu e iz be i ko re la ci ju mi lje nja i bi a. Struk tu ra Me ja su o vih ar gu-me na ta do vo di u pi ta nje sa mu ko re la ci ju. Re je o ra di kal noj su bjek ti va ci ji an ti re a li zma: pre ma ko re la ci o ni zmu ni jed na re a li sti ka te za ne mo e ima ti ni ka kav zna aj, po to se ne mo e pro bi ti iz ko re la ci o ni sti kog kru ga. A u ko re la ci o ni sti ki krug re a li zam za pa da jer na sto ji da isto vre me no po sta vi i mi lje nje i ono to je ne za vi sno od nje ga, i me za pa da u pro tiv re nost. Ukrat ko, pro tiv re nost je u to me da se mi sli ono ne mi lje no. Me u tim, pro tiv ova kvog sta no vi ta Me ja su pru a niz slo e nih pro tiv ar gu me na ta ko ji ci lja ju naj pre na to da se po ka u sla bo sti u sa mom ko re la ci o ni zmu: da se ko re la ci ja, iako pod ri va mo gu nost go vo ra o ap so lu tu, i sa ma is po sta vlja kao ap so lut na, bu du i da tvr di da sve to se mo e mi sli ti je ste sa mo ko re la-ci ja. Po tom, bu du i da ko re la ci ja za pa da u pro tiv re nost, po ka zu je se da je ne mo gu e mi sli ti sa mu ko re la ci ju kao nu nu, ve sa mo kao kon tin gent nu. Otu da sle di i ogro man te o rij ski rad ko jim je Me ja su te ma ti zo vao osnov no is ho di te ono ga to na zi va spe ku la tiv ni ma te ri ja li zam, kao i osnov ni po jam na ko jem on po i va: ap so lut nu nu nost sa me kon tin gen ci je. Na taj na in se na osno vu prin ci pa ne pro ti vre no sti i do volj nog raz lo ga, pre ma Me ja suu, spe ku la tiv no otva ra ju mo gu no sti le Grand De hors, da upo tre bi mo nje gov iz raz, Ve li ke Spo lja njo sti spe ku la tiv nog ma te ri ja li zma po sto ja nje ma te-ri ja li sti kog ap so lu ta. Zna aj ova kve po stav ke je u to me to po no vo otva ra i na i nje pro ble me za ko je se sma tra lo da su uve li ko re e ni. Oda zi va ju i se po zi vu Ale na Ba djua Me ja su o vog ui te lja, mi sli o ca do ga a ja i kon tin-gen ci je da se kao me ta pre o kre ta iza be re vi e Kant ne go Pla ton, spe ku-la tiv ni re a li zam do vo di u pi ta nje raz li ku iz me u pri rod nih i su bjek tiv nih

    AdministratorIsticanje

  • 11

    SPEKULATIVNI REALIZAM

    za ko na, raz li ku ko ja se za sni va na kri ti ci kan tov skog su bjek ta. Bu du i da je je di na nu na stvar upra vo kon tin gen ci ja, ne po sto je ni ka kvi ve ni za ko-ni nji ho va re la tiv na tem po ral na sta bil nost ni je ga rant nji ho ve nu no-sti. Uto li ko se otva ra pro blem vre me na kod Me ja sua vre me pred sta vlja Sur cha os, Nad ha os, ko