treći program srpskog radija - spekulativni realizam

TRE]I PROGRAM

BR. 157, ZIMA 2013.

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na Tre}em programu Radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.

sadr`aj

SPEKULATIVNI REALIZAM

9 ALEKSANDAR MATKOVIO spekulativnom realizmu

14 KENTEN MEJASUMetafizika, spekulacija, korelacija

34 GREJEM HARMANElementi filozofije usmerene ka objektu

52 IJAN HAMILTON GRANTOno to u meni misli, izvan mene je: Fenomenalnost, priroda i ideja

71 REJ BRASIJEApoptoza verovanja

87 REJ BRASIJE, IJAN HAMILTON GRANT, GREJEM HARMAN, KENTEN MEJASU (razgovor)Spekulativni realizam

STUDIJE I LANCI

165 DEJAN LALOVINauena bespomonost: (skoro) pola veka jednog eksperimentalnog fenomena

191 IVA NA DO MA ZETBren di ra nje Sr bi je

210 GREJEM SJUEL, DEJMS BARKERMaks Veber i ironija birokratije

4 PREISPITIVANJA

241 FRANSIS FUKUJAMABudunost istorije

HRONIKA

Knjige255 SR AN DAM NJA NO VI: Dometi epistolarne diverzije (Danilo

Basta, Nad prepiskom Martina Hajdegera: Jedan vid epistolarne filozofije)

258 MA RI CA RAJ KO VI : O problemu kreativnosti (Iva Draki Vianovi, Una Popovi, Marko Novakovi (prir.), Problem kreativnosti: zbornik radova)

Festivali261 ANA TASI: Tradicija i inovacija, faktografija i poezija (De ve ti

fe sti val evrop skog du go me tra nog do ku men tar nog fil ma Se dam ve li an stve nih)

5

CONTENTS

SPE CU LA TI VE RE A LISM

9 ALEKSANDAR MATKOVI: On Speculative Realism 14 QUENTIN MEILLASSOUX: Mtaphysique, spculation, corrlation 34 GRAHAM HARMAN: Tool-being: Heidegger and the Metaphysics of Objects 52 IAIN HAMILTON GRANT: What thinks in me is what is outside me:

Phenomenality, Physics, and the Idea 71 RAY BRASSIER: The Apoptosis of Belief 87 RAY BRASSIER, IAIN HAMILTON GRANT, GRAHAM HARMAN,

QUENTIN MEILLASSOUX: Speculative Realism: A One-Day Workshop

STUDIES AND ARTICLES

165 DEJAN LALOVI: Learned Helplessness191 IVA NA DO MA ZET: Branding Serbia210 GRA HAM SE WELL and JA MES BAR KER: Max We ber and the Irony of

Bu re a uc racy

QUESTIONING

241 FRANCIS FUKUYAMA: The Future of History

CHRONICLE

Books255 SR AN DAM NJA NO VI: The Reaches of the Epistolary Diversion258 MA RI CA RAJ KO VI: On the Creativity

Festivals261 ANA TASI: Tradition and Innovation, factography and poetry

TRE]I PROGRAMa quarterly publication by RTS containing a selection from the broadcasts of the Radio Belgrade 3.

No. 157, Winter 2013

spekulativni realizampriredio: aleksandar matkovi

spekula-tivni real-izam

9ALEK SAN DAR MAT KO VI

O SPE KU LA TIV NOM RE A LI ZMU

U tekstu se prikazuju osnovni stavovi spekulativnog realizma, kao i razvoj autora koji su doprineli njegovom stvaranju. Poevi od konferencije na Univerzitetu Goldsmits 2007. godine, novi realizam je udario temelje nastojanju da se ponovo otvori mogunost miljenja stvarnosti po sebi. Tu su se sastali etiri mislioca koji e obliko-vati njegov dalji razvoj: Rej Brasije, Kenten Mejasu, Grejem Harman i Ian Hamilton Grant. Uprkos razliitosti njihovih projekata, re je o pravcu koji cilja da premosti jaz izmeu analitike i kontinentalne filozofije, i ija se osnova sastoji u kritici korela-cionizma, u pogledu uenja da je nemogue izai iz kruga miljenja i bia. U tekstu se trasiraju naini na koji se ova kritika ostvarila kod pomenutih autora, kao i prospekti u kojima ona otvara mogunost daljeg razvoja novog realizma.Kljune rei: Brasije, Grant, Harman, korelacija, Mejasu, realizam, spekulativni realizam.

Ime spe ku la tiv nog re a li zma pra ti jed na ne do re e nost: dok se sin te za spe-ku la ci je i re a li zma po ja vlju je kao kon trast re a li sti koj stru ji mi lje nja, sam na ziv na sta je tek na ru bu pro jek ta ko ji ozna a va. Ime ko je je 2007. Rej Bra-si je upo tre bio kao za jed ni ki ozna i telj za ne ko li ko bli skih pro je ka ta, sma-tra lo se pu kim na zi vom ko ji po kri va ne sa mer lji ve raz li ke. Me u tim, upra vo u tom ime nu i je ste su tin ska no vi na ovog pro jek ta. U ime nu spe ku la tiv nog re a li zma kri je se na sto ja nje da se po ka e mo gu nost mi lje nja stvar no sti po se bi.

Spe ku la tiv ni re a li zam je na stao 2007. u Lon do nu, na sku pu odr a nom na Uni ver zi te tu Gol dsmit. Pred lo ak ove kon fe ren ci je bi li su ra do vi Ken-te na Me ja sua, Re ja Bra si jea, Gre je ma Har ma na i Ija na Ha mil to na Gran ta. Ujed no, bi la je to je di na pri li ka u ko joj su se ova e tvo ri ca te o re ti a ra na la za jed no i ue stvo va la u jav noj ras pra vi, iako se nji ho va de la pre pli u na raz-li i te na i ne. Tekst sa ovo ga sku pa, uklju u ju i i di sku si je, pre ve den je u ce li-ni. Ono to spa ja re e ne te o rij ske per spek ti ve je ste za jed ni ki epi ste mo lo ki po du hvat ko ji ni je is klju iv i ko ji se ne na la zi ni sa jed ne stra ne po de le na kon ti nen tal nu i ana li ti ku fi lo zo fi ju. Na pro tiv, sna ga spe ku la tiv nog re a li zma

Trei programBroj 157, ZIMA 2013AUTOR: , UDK: 165.8

Pregledni rad

10

trei program ZIMA 2013

je u nje go vom i ro kom i vi e sloj nom te o rij skom op se gu, u to me to is ti-e po tre bu za kon cep tu al nom pro duk ci jom na su prot ko men ta tor skom sti lu mi lje nja i ta ko zva noj ci ta to lo gi ji, te u to me to pro pi tu je osnov ne ka te-go ri je sa vre me ne kon ti nen tal ne i ana li ti ke fi lo zo fi je. U tom smi slu, ko re ne no vog re a li zma mo e mo pro na i u nje go vom di ja lo gu sa mi sli o ci ma po put Kan ta, e lin ga, Hu ser la, Haj de ge ra, te Vaj the da, er lan do vih i La ri e la, sve do Le vi na sa, La tu ra, Zu bi ri ja, De le za, Ba djua i ta ko da lje. Ali ta je za pra-vo spe ku la tiv ni re a li zam? Uko li ko bi smo po ku a li da go vo ri mo o za jed ni-kim na sto ja nji ma e tvo ri ce auto ra, mo ra li bi smo da uzme mo u ob zir na in na ko ji se nji ho vi te o rij ski na po ri, upr kos raz li ka ma, me u sob no pre pli u ka da je re o is pi ti va nju uslo va mo gu no sti mi lje nja stvar no sti ne za vi sne od sa mog mi lje nja.

Sr ce lo kup nog po du hva ta za sni va se na ono me to Ken ten Me ja su, te o re ti ar na ko ga se uglav nom osla nja ju pro jek ti osta lih spe ku la tiv nih re a li sta, na zi va ko re la ci o ni zmom. Ko re la ci o ni zam pred sta vlja glav nu ta ku na pa da re a li sta on ozna a va sta no vi te pre ma ko jem je ne mo gu e go vo ri ti o bi lo ka kvoj stvar no sti ko ja bi bi la iz van mi lje nja, i ni je mo gu e ni ta re i ni o ka kvom ap so lu tu bu du i da se on mo e sma tra ti po sle di com mi lje nja ko je ga po sta vlja. Dru ga i je re e no, pre ma Me ja suu, ko re la ci o ni zam sa i-ma isto rij ske pri go vo re sva kom re a li zmu u jed nu lo gi ku for mu po ko joj je ne mo gu e iz be i ko re la ci ju mi lje nja i bi a. Struk tu ra Me ja su o vih ar gu-me na ta do vo di u pi ta nje sa mu ko re la ci ju. Re je o ra di kal noj su bjek ti va ci ji an ti re a li zma: pre ma ko re la ci o ni zmu ni jed na re a li sti ka te za ne mo e ima ti ni ka kav zna aj, po to se ne mo e pro bi ti iz ko re la ci o ni sti kog kru ga. A u ko re la ci o ni sti ki krug re a li zam za pa da jer na sto ji da isto vre me no po sta vi i mi lje nje i ono to je ne za vi sno od nje ga, i me za pa da u pro tiv re nost. Ukrat ko, pro tiv re nost je u to me da se mi sli ono ne mi lje no. Me u tim, pro tiv ova kvog sta no vi ta Me ja su pru a niz slo e nih pro tiv ar gu me na ta ko ji ci lja ju naj pre na to da se po ka u sla bo sti u sa mom ko re la ci o ni zmu: da se ko re la ci ja, iako pod ri va mo gu nost go vo ra o ap so lu tu, i sa ma is po sta vlja kao ap so lut na, bu du i da tvr di da sve to se mo e mi sli ti je ste sa mo ko re la-ci ja. Po tom, bu du i da ko re la ci ja za pa da u pro tiv re nost, po ka zu je se da je ne mo gu e mi sli ti sa mu ko re la ci ju kao nu nu, ve sa mo kao kon tin gent nu. Otu da sle di i ogro man te o rij ski rad ko jim je Me ja su te ma ti zo vao osnov no is ho di te ono ga to na zi va spe ku la tiv ni ma te ri ja li zam, kao i osnov ni po jam na ko jem on po i va: ap so lut nu nu nost sa me kon tin gen ci je. Na taj na in se na osno vu prin ci pa ne pro ti vre no sti i do volj nog raz lo ga, pre ma Me ja suu, spe ku la tiv no otva ra ju mo gu no sti le Grand De hors, da upo tre bi mo nje gov iz raz, Ve li ke Spo lja njo sti spe ku la tiv nog ma te ri ja li zma po sto ja nje ma te-ri ja li sti kog ap so lu ta. Zna aj ova kve po stav ke je u to me to po no vo otva ra i na i nje pro ble me za ko je se sma tra lo da su uve li ko re e ni. Oda zi va ju i se po zi vu Ale na Ba djua Me ja su o vog ui te lja, mi sli o ca do ga a ja i kon tin-gen ci je da se kao me ta pre o kre ta iza be re vi e Kant ne go Pla ton, spe ku-la tiv ni re a li zam do vo di u pi ta nje raz li ku iz me u pri rod nih i su bjek tiv nih

AdministratorIsticanje

11


za ko na, raz li ku ko ja se za sni va na kri ti ci kan tov skog su bjek ta. Bu du i da je je di na nu na stvar upra vo kon tin gen ci ja, ne po sto je ni ka kvi ve ni za ko-ni nji ho va re la tiv na tem po ral na sta bil nost ni je ga rant nji ho ve nu no-sti. Uto li ko se otva ra pro blem vre me na kod Me ja sua vre me pred sta vlja Sur cha os, Nad ha os, ko jim se ob ja nja va nu na bez raz lo nost svih stva ri. Ov de je pre ve den kra tak Me ja su ov rad pod na zi vom Spe ku la ci ja, ko re-la ci ja, me ta fi zi ka, u ko jem se pri ka zu je osnov ni put ko jim se od kri ti ke ko re la ci o ni zma sti e do te ma ti za ci je ma te ri ja li sti kog ap so lu ta i nu no sti kon tin gen ci je.

Kod Gre je ma Har ma na pi ta nje vre me na do bi ja bit no dru ga i ji ob lik. Vre me je ve i ti me ta bo lein iz me u raz li i tih sta nja oru a u Haj de ge ro vom smi slu; druk i je re e no, kod Har ma na je re o ja nu sov skoj on to lo gi ji u ko joj je vre me uvek isto vre me no i sta sis i ek sta za, ra za pe to iz me u po vr no sti bi a u od no su s dru gim bi i ma, s jed ne stra ne, i sa mog bi a kao sklo pa svoj-sta va ko je je ve i to po vu e no, ko je je u ve i toj sen ci, s dru ge stra ne. Sto-ga e i Har man go vo ri ti o oka zi o na li zmu i pro ble mu na me sni ke uzro-no sti, dok u Me ja su o vom si ste mu uzro nost u pot pu no sti ne sta je. U oba slu a ja no mos se po vla i pred hro no lo kom mo i kon tin gen ci je, a pro blem uzro no sti do bi ja pre te no ne ga ti van pred znak. U tom smi slu spe ku la tiv ni re a li zam re ha bi li tu je pro ble me kon cep tu a li za ci je i po no vo po sta vlja pi ta nje od no sa pred sta vlja nja i onog Re al nog, u okvi ri ma u ko ji ma Kant ni je vi a do mi nant na po za di na. U slu a ju Har ma na ko ji do la zi iz fe no me no lo ke tra di ci je (Hu serl, Le vi nas, Haj de ger itd.) ovaj pro blem se raz vi ja na na iz-gled ra di kal no an ti fe no me no lo ki na in o sve sti se go vo ri kao o objek tu. Me u tim, iako se u fi lo zo fi ji usme re noj ka objek tu pri mat fe no me no lo ke sve sti gu bi i ne sta je, on se ne uki da, ne go pred sta vlja sa mo deo fe no me no-lo ke on to lo gi je ko ja se za sni va na su de lo va nju obje ka ta. Obje kat u Har-ma no vom smi slu ima i rok spek tar zna e nja: re je o ono me to on na zi va flat on to logy, rav nom on to lo gi jom obje ka ta, u ko joj sva ko bi e pred sta vlja objekt s vla sti tim svoj stvi ma ko ja se ni ka da ne is cr plju ju u nje go vim od no si-ma s dru gim objek ti ma. Upra vo je Re al no ono to osta je van sva kog od no sa, to osta je bez ika kvog efek ta. U tom smi slu je in te re sant no i pi ta nje re la ci o-ni zma: pre ma Har ma nu i sam od nos iz me u obje ka ta ni je ni ka da de fi ni ti-van, ne go pred sta vlja jo je dan objekt. Ti me se ne da je ni ka kva me ta fi zi ka pri vi le gi ja ne koj od re e noj vr sti objek ta, ve se fo kus pre me ta na na in na ko ji oni po sto je iz van raz li ke za nas i po se bi. Svet pred sta vlja to tal nost obje-ka ta u ko jem pri mat ne ma ni ko. Sto ga je svo je ulo ge mo ra la da se od rek ne klju na haj de ge rov ska fi gu ra sam Da sein. U ovom iz bo ru pre ve de no je po gla vlje iz klju ne Har ma no ve knji ge Tool-Be ing.

Tre i ue snik kon fe ren ci je je Rej Bra si je. Iako se nje go vo sta no vi te me nja lo od afir ma ci je spe ku la tiv nog re a li zma do sve ve eg uda lja va nja od nje ga, tekst ko ji je ov de pre ve den pri ka zu je osnov ne mo ti ve nje go vog sta-no vi ta za po e tog u knji zi Ni hil Un bo und. On raz ra u je od nos fi lo zo fi je i

trei program ZIMA 2013.

12 na u ke, kri ti ku je ne u ro fi lo zo fi ju i, to je naj bit ni je, raz vi ja ni hi li zam i pro-blem o ve ko vog sa mo ra zu me va nja. Bra si je opi su je svoj pro jekat kao na sta-vak pro sve ti telj stva, kao po ku aj da se pri rod na isto ri ja raz dvo ji od kul tu-re ka ko bi se do lo do onog Re al nog. Ni hi li zam je nu na po sle di ca ova ko po sta vlje nog pro jek ta i u nje mu po sto je mo gu no sti za ne ko re la ci o ni sti ku spe ku la ci ju, onu ko ja se na la zi iz van raz li ke em pi rij skotran scen den tal no, bu du i da je ono Re al no in di fe rent no pre ma mo du si ma is ku stva. U tom smi slu kod Bra si jea se ni hi li zam pri ka zu je kroz na u ni raz vi tak ko ji nu no pod jarm lju je sli ku to je o vek ima sam o se bi na osno vu smi sla i pred sta ve. Svr ha go vo ra o ni hi li zmu je ste u to me da se ta pred sta va do ve de u pi ta nje, te otu da Bra si je te ma ti zu je i Se lar so vo raz li ko va nje na u ne i ma ni fest ne sli ke o ve ka ka ko bi, po tom, raz gra dio ma ni fest nu sli ku osla nja ju i se na kon-cep tu al ne (ne)mo gu no sti nje ne re pre zen ta ci je. Ov de smo uklju i li pr vo po gla vlje po me nu te knji ge Ni hil Un bo und, ko ja po i nje kri ti kom ljud skog sa mo ra zu me va nja.

e tvr ti mi sli lac ko ji je uti cao na for mi ra nje spe ku la tiv nog re a li zma je Ijan Ha mil ton Grant. Re je o te o re ti a ru i ji je rad usred sre en na e lin ga. S jed ne stra ne, Grant pri ka zu je Na turp hi lo sop hie ne kao fa zu ve kao osno vu e lin go vog mi lje nja, dok je, s dru ge stra ne, re o i ta nju e lin ga sa aspek ta ma te ri ja li zma i de le zov skog vi ta li zma. Sto ga klju ni po tez pred sta vlja pro-du blji va nje od no sa iz me u pri ro de, kao ono ga to pro iz vo di, i nje nih pro-iz vo da, od ko jih je za re a li sti ka sta no vi ta naj bit ni ja svest. Pre ma Gran tu, kod e lin ga se si le pri ro de, bu du i da su on to lo ki je din stve ne, mo gu raz-lu i ti tek epi ste mo lo ki. Nji ho vo raz li ko va nje mo gu e je u mi lje nju is klju-i vo uko li ko ono sa mo op sto ji u za vi sno sti od njih; nji ho va di fe ren ci ja ci ja je pri mor di jal na, a ne de ri va tiv na, jer se raz li ko va nje spro vo di u sve sti, a ne od sve sti. Ovo je mo gu e do ka za ti sa mo uko li ko se po ka e da ma te ri ja ni je inert na, od no sno uko li ko se ocr ta ge ne za od no sa sve sti i ma te ri je kod e lin ga. Sto ga ov de ni je re o to me da se po ka e ka ko su gra ni ce tran scen-den tal nog mi lje nja lo gi ke i ap strakt ne, ve se one kod e lin ga po sta vlja ju i u sfe ru fi zi kog re je o fi zi koj tran scen den tal no sti. U te mat smo uvr sti li ode ljak iz Gran to ve knji ge Phi lo sop hi es of Na tu re Af ter Schel ling, u kom se ob ra u je od nos zna nja i bi a kod e lin ga. Ili, re i ma sa mo ga e lin ga: Ono to mi sli u me ni, iz van me ne je.

Spe ku la tiv nom re a li zmu je svoj stve na i sa svim druk i ja ge o gra fi ja mi sli-la ca; vi e ni je re o vre men ski i pro stor no bli skim kru go vi ma lju di ili ko-la ma, ve o elek tron skoj umre e no sti. Na ras pro stra nje nost spe ku la tiv nog re a li zma unu tar obra zov nih in sti tu ci ja i iz van njih umno go me je uti cao fi lo-zof ski net wor king u ra znim va ri jan ta ma. Va no je is ta i da se broj i sa dr aj de ba ta mo gu ob ja sni ti i i nje ni com da je mno tvo ra do va na ko je one upu-u ju iz da to pod cre a ti ve com mons li cen com ko ja ne ogra ni a va ras po de lu. Da lje, upra vo iz ovih di sku si ja na sta la je i ta va in te lek tu al na in fra struk tu ra ko ja se i da lje raz vi ja. Tu, pre sve ga, mi sli mo na a so pi se po put Col lap se, Pli, Spe cu la ti ons, zbor nik ra do va The Spe cu la ti ve Turn itd., dok je na na im pro-



13sto ri ma o nji ma ne dav no pi sao Qu o rum iz Hr vat ske1. Ta ko e, ve i na ras pra-va od i gra la se u tzv. blo gos fe ri. To su blo go vi po put: k-punk, An und fr sich, Lar val Su bjects, De on to lo gi stics, po tom blog Ob ject-Ori en ted Phi lo sophy, ko ji ure u je sam Har man, po tom Na ught Tho ught i na ro i to Spe cu la ti ve He resy, in ter net stra ni ca ko ja pred sta vlja klju no me sto na ko jem se mo gu na i elek-tron ski do stup ni go to vo svi bit ni ji tek sto vi ko ji se od no se na spe ku la tiv ni re a li zam. Ov de je re o ra do vi ma i di sku si ja ma, ko je su od klju ne va no sti uzev i u ob zir he te ro dok snu pri ro du spe ku la tiv nog re a li zma. Vi e sloj na pri-ro da no vog re a li zma ogle da se i u re cep ci ji nje go vih ide ja. Ona ve uve li ko te e ne sa mo iz van aka dem skih kru go va, ne go i iz van fi lo zo fi je uop te u ar hi tek tu ral nim, po zo ri nim, ku sto skim, te o lo kim itd. kru go vi ma. Ja sno je da raz voj re a li sti kog sta no vi ta ni je te kao urav no te e no, ni ti bez me u sob-nih pro tiv re no sti, po put dis tan ci ra nja Bra si jea i Me ja sua od ime na spe ku la-tiv ni re a li zam. Ra zi la e nja bi, me u tim, va lja lo raz u me ti pre kao svo je vr sno re struk tu ri ra nje ne go kao ras pad. No vi re a li zam da nas je ve uve li ko pre va-zi ao svo ju e tvo ro stru ku autor sku struk tu ru ko ja se oku pi la pod tim ime-nom s jed ne stra ne, Har man raz vi ja vla sti tu on to lo gi ju ko ju su da lje raz ra-i va li fi lo zo fi po put Le vi ja Bra ja na, Ti mo ti ja Mor to na, Ija na Bo go sta i dru gi, dok se Bra si je okre nuo ana li ti koj fi lo zo fi ji i uklju io se u stru ju ko joj pri pa-da i mla a ge ne ra ci ja mi sli la ca po put Pi ta Vol fen dej la. Ovim je ve otvo re na mo gu nost da se ozbilj no shva ti go vor o prog no zi no ve, dru ge fa ze spe ku-la tiv nog re a li zma, ko ja je za sad tek u za et ku i ko ja e ka re cep ci ju.

Aleksandar MatkoviON SPECULATIVE REALISMSummary

The article presents the basic premises of speculative realism, as well as the development of the authors who contributed to its creation. Beginning with the Goldsmiths confer-ence in 2007, the new realism laid the foundation of an effort to re-open the possibility of thinking of reality in itself. This was the point of gathering for four thinkers who will shape its future development: Ray Brassier, Quentin Meillassoux, Graham Harman and Iain Hamilton Grant. Despite the diversity of their projects, they converge in an effort to criticize correlationism, the doctrine which states that it is impossible to break the circle of thinking and being, simultaneously bridging the gap between analytic and continen-tal philosophy. The article traces the ways in which this criticism was made by the men-tioned authors, as well as prospects in which it opens up the possibility of further devel-opment of the new realism.

Key words: Brassier, Grant, Harman, correlation, Meillassoux, realism, speculative realism.

1 Ko ri sno je po me nu ti da su ov de na hr vat skom do stup ni pre vo di sle de ih tek-sto va: Ray Bras si er, Li kvi di ra ti o vje ka jed nom za u vi jek, Qu en tin Me il las so ux, a lo-va nje u do la sku, bog u do la sku, te in ter vju Gra ham Har man, Ua si re a li zma, u: Qu o rumu, go di na XXVI, br. 56/2010. Ta ko e, u pri pre mi je i pre vod Me ja su o ve knji-ge Aprs la fi ni tu de.



14

KEN TEN ME JA SU

ME TA FI ZI KA, SPE KU LA CI JA, KO RE LA CI JA*

Tekst pred sta vlja Me ja su o vo iz la ga nje osnov nih ta a ka svo je fi lo zo fi je. Cilj tek sta se sa sto ji iz opo vr ga va nja ono ga to autor sma tra osnov nim pri go vo rom bi lo ka kvom re a li zmu ko re la ci o ni zma ili ide je da mi lje nje ne mo e po sta vi ti ni ka-kvu vr stu ap so lu ta ko ja bi bi la ne za vi sna od sa mog mi lje nja. Uki da nje ovog pri go-vo ra Me ja su vi di u opi si va nju nje go ve an ti no mi ne pri ro de s ob zi rom na tem po ral-nost mi lje nja, bu du i da se po ka zu je ka ko je sa ma ko re la ci ja tem po ral no uslo vlje na, od no sno, da je uslo vlje na ne im to je iz van nje sa me. Na ovom klju nom me stu se, po mo u kri ti ke epi ste mo lo gi je ko re la ci o ni zma, iz vo di nu nost po sto ja nja ma te ri-ja li sti kog ap so lu ta u vi du sa me kon tin gen ci je.Klju ne re i: ap so lut, kon tin gen ci ja, ko re la ci o ni zam, Me ja su, nu nost, spe ku la tiv ni re a li zam.

Na me ra po du hva ta i je smo iz la ga nje za po e li u Aprs la fi ni tu de1, je ste da se ou va le gi tim nost sa vre me ne spe ku la tiv ne fi lo zo fi je, a da se pri tom ne od ba ce ni po jam prin ci pa ni po jam ap so lu ta. Ipak, ni ka ko ne po ri e-mo op seg kri ze ko ja je mu i la me ta fi zi ku po sled njih sto pe de set go di-na. Osnov no pi ta nje od no si se na opi si va nje ono ga to je ova kri za ta ko ube dlji vo oce ni la kao za sta re lo upra vo ono ga to, na pro tiv, mo e da joj iz mak ne uko li ko se osna i po tra gom za ve nim isti na ma. Vo de a pret po-

* Iz vor: Qu en tin Me il las so ux, Mtaphysi que, spcu la tion, co rrla tion, u: Ce peu despa ce auto ur: Six es sa is sur la mtaphysi que et ses li mi tes, runis par Ber nard Ma bil le, Les di ti ons de la Tran spa ren ce, Cha tou 2010, 7397. Ap strakt i klju ne re i deo su re dak cij ske opre me tek sta.

1 Q. Me il las so ux, Aprs la fi ni tu de: Es sai sur la nces sit de la con tin gen ce, prfa ce de Alain Ba di ou, Se uil, Pa ris 2006.

Trei programBroj 157, ZIMA 2013

UDK: 165.8 ; 122/129

Prevod


15stav ka na eg is tra i va nja je sle de a: ve ru je mo da pad me ta fi zi ke ne uti e na spe ku la tiv ni zah tev da se mi sli s ob zi rom na ap so lut, ve na vo lju da se ap so lut mi sli po mo u prin ci pa raz lo ga. Ovo je ve ro va nje po ko jem stva ri ima ju nu an raz log da bu du to to je su a ide ja da bi ta nu nost tre ba-lo da nas do ve de do Raz lo ga svih raz lo ga, vr hov nog raz lo ga, bo an skog ili ne kog dru gog po pri li no je mr tva u du ho vi ma sa vre me nih fi lo zo fa. I ova je smrt za si gur no kao to e mo us put po ka za ti ima la do bar raz log. Na su prot to me, ide ja ne-me ta fi zi ke spe ku la ci je e se sa sto ja ti iz po sta vlja-nja kraj njeg od su stva raz lo ga svih stva ri, nji ho ve ra di kal ne kon tin gen ci je, za prin cip ap so lu ta. Kroz ta kav prin cip bi se mo gao raz vi ti dis kurs ko ji bi, da le ko od to ga da je be smi slen, bio is ple ten od od re e nih ar gu me na ta pre-o bli ko va nih ta ko da mo gu da se uhva te uko tac sa no vim ili tra di ci o nal nim fi lo zof skim pro ble mi ma. Ta ko e sam ube en da bi smo, ume sto da drev-ne pro ble me ko je nam je me ta fi zi ka osta vi la kao za o stav ti nu ras tvo ri mo u be smi sao, mo gli unu tar lo go sa ne raz lo ga [ir ra i son], ali ne i be smi sla [dra i son] da ih ute me lji mo: mo gli bi smo da ovim pro ble mi ma vra ti mo vr sto tlo po sle nji ho vog skep ti kog ras tva ra nja ili de kon struk ci je a ja u ta kvo spe ku la tiv no ute me lje nje me ta fi zi kih pro ble ma su prot sta vi ti nji ho-vom sa vre me nom uni te nju.

Da bi smo ob ja sni li smi sao ta kvog po du hva ta, ra di je ne go da dog mat-ski iz la e mo vla sti te te ze, po e e mo str plji vo da raz vi ja mo je dan pro blem: an ti no mi je an ce stral no sti. Po to se upo zna mo sa ovom an ti no mi jom, shva ti e mo nu nost, pa ak i hit nost, zah te va za te o rij skom a ne sa mo prak ti kom po tra gom za ap so lu tom unu tar mi lje nja, na su prot to me to se ona da nas od ba cu je.

Na e ana li ze e se od vi ja ti kroz tri stup nja: 1) osve tlja va nje an ti no mi je an ce stral no sti kao apo ri je ko ja je u sta nju da po kre ne po vra tak mi lje nja ka od re e nom ob li ku ap so lu ta; 2) osve tlja va nje ono ga to e mo na zva ti ko re-la ci o ni zmom, i to e mo uze ti kao mo del ve i ne sa vre me nih de zap so lu-ti za ci ja mi lje nja; 3) osve tlja va nje prin ci pa ko ji je vo dio na a is tra i va nja po sled njih ne ko li ko go di na: prin ci pa fak tu al no sti, po mo u ko jeg na sto ji-mo da se iz vu e mo iz ko re la ci o ni sti kih za bra na i upu ti mo ka sna zi ap so-lu ti zo va nja ko ju fi lo zo fi ja po se du je.

1. An ti no mi ja an ce stral no stiPo ni mo od i nje ni ce, ta ni je od i nje ni ce zna nja ko ja je u ve zi sa sa vre-me nim eks pe ri men tal nim na u ka ma: svoj stvom onih na u ka za ko je ka e mo da se ba ve da ti ra njem, da us po sta vlja ju, ma kar i u ne koj spor noj hi po te-zi, vre men ski okvir ko ji uklju u je do ga a je to pret ho de po ja vi ze malj skog i vo ta. Po stup ci da ti ra nja po sta li su mo gu i to kom XX ve ka za hva lju ju i ne pre sta nom po bolj a va nju teh ni ka ko je mo gu od re di ti stvar no tra ja nje


AdministratorLjepljiva biljekaa da se ovdje nije potkrala neka cirkularnost? ma to su razliiti TIPOVI razloga.


16 pred me ta ko ji se is pi tu je. Ove teh ni ke se uop te no ti u stal ne br zi ne ras pa-da ra di o ak tiv nih je zgra, kao i za ko na ter mo lu mi ni scen ci je ko ji nam omo-gu a va ju da me ri mo sta rost sve tla ko je su emi to va le zve zde.

Po red teh ni kih te ko a ovih po je di nih di sci pli na, ova i nje ni ca zna nja po sta vlja pi ta nje fi lo zo fu ko ji ga, osla nja ju i se ovog pu ta na svo ju stru ku, mo e ob li ko va ti na sle de i na in. Na zva e mo an ce stral nim do ga a ji ma sve one do ga a je za i je se da tu me pret po sta vlja da pret ho de po ja vi i vo ta na Ze mlji. Na zo vi mo an ce stral nim vre me nom vre me i ja na u no usta-no vlje na hro no lo gi ja sa dr i i an ce stral ne do ga a je, te ti me i vre me fi zi kog Uni ver zu ma u ko jem po ja ve i vo ta i o ve an stva pred sta vlja ju od red ni ce unu tar hro no lo gi je ko ja ih ujed no sa dr i i pre va zi la zi.

Po i nje mo, da kle, sle de im pi ta njem: pod ko jim ta no uslo vi ma mo e je dan fi lo zof da do de li smi sao is ka zi ma ko ji se od no se na an ce stral ne do ga-a je na zo vi mo ih, ra di jed no stav no sti, an ce stral nim is ka zi ma i na an ce-stral no vre me? Ka ko mi sli ti ovu re la tiv no sko ra nju i nje ni cu, i nje ni cu ko ja se ne od no si na to da lju di mo gu go vo ri ti o ono me to im pret ho di to su od u vek i i ni li ne go i nje ni ca da su upi sa li an ce stral ni dis kurs u po lje na u nog eks pe ri men ti sa nja, a ne vi e u mit, pri po ve da nje, ili neo prav-da ne hi po te ze?

Te ko a s ko jom smo se su sre li postavljanjem ovog jed no stav nog pi ta-nja, po ti e od do vo e nja u ve zu an ce stral nog sta va sa vre me ne na u ke i vla-da ju eg an ti re a li zma sa vre me ne fi lo zo fi je. Uko li ko se me ta fi zi ki re a li zam i ni u osno vi neo dr i vim po sle Ber kli ja, i uko li ko se sva ki ob lik re a li sti-kog dog ma ti zma (uklju u ju i i Ber kli jev ne ma te ri ja li zam) i ni dis kre di to-va nim na kon Hju ma, on da je to iz raz lo ga pro stog ko li ko i od lu u ju eg: i ni se da e re a li sta uvek mo ra ti da upad ne u iz ve snu prag ma ti ku pro-tiv re nost im us tvr di da po se du je zna nje o stvar no sti ne za vi snoj od svog mi lje nja, bu du i da je stvar nost o ko joj on go vo ri upra vo ona ko ja je nje-go vom mi lje nju i da ta. Ka da tvr dim da imam pri stup stva ri po se bi, za pra-vo ni sam pri stu pio ni e mu dru gom do da to sti ko ju ne mo gu ap stra ho va ti od nje ne stro ge ko re la ci je sa mo jim pri stu pom njoj i ko ja ne ma ni ka kav dru gi za mi sli vi smi sao iz van ovog mog pri stu pa, na ko ji god ga na in shva-tao. U tom smi slu i ni se uza lud nim po sta vi ti pi ta nje ka kve su stva ri dok ih ni ko ne pro ma tra.

Ovaj ar gu ment e mo uze ti za te melj sta no vi ta, jed nog an ti re a li sti-nog sta no vi ta, ko je na zi va mo ko re la ci o ni zmom i ko jem e mo se ka sni je vra ti ti de talj ni je. Pod ovim neo lo gi zmom, u pr vom na vra tu mi sli mo sva ko sta no vi te ko je po tvr u je da ne ma smi sla u pri stu pa nju stva ri ne za vi snoj od mi lje nja, zbog i nje ni ce da ne mo e mo sa mi se be iz dvo ji ti iz su tin ske ko re la ci je bi a i mi lje nja u ko jem se uvek ve na la zi mo. Ovim na sto ji mo da oka rak te ri e mo sva ki an ti re a li zam bi lo da on se be od re u je kao ide a li-sti ki bi lo ne, bi lo da je tran scen den ta lan, fe no me no lo ki bi lo post mo de ran.

trei program PROLEE 2013.



AdministratorLjepljiva biljekakome?


17Ova ka rak te ri za ci ja ne zna i, na rav no, da ovim pro stim ar gu men tom po i sto-ve u je mo raz li i te i slo e ne stru je. Ipak, ovaj ar gu ment ko ji e mo na zva-ti ko re la ci o ni sti kim kru gom, po to na li ku je a vo ljem kru gu, su tin ski prag ma ti kom i in he rent nom sva kom re a li zmu (im te im to me da mi slim ono po se bi ne za vi sno od mi lje nja, ja ga upra vo mi slim, ti me pro tiv re e i sa mom se bi) ovaj ar gu ment, kao to smo re kli, pro iz vo di dis kva li fi ka ci ju ko ja ima na ro i to plod ne uin ke ka da je re o pret po stav ci iz ko je mo gu po te i naj ra zli i ti ji, pa ak i me u sob no su ko blje ni an ti re a li zmi. i ni se da ovaj ar gu ment pred sta vlja te melj nu pre pre ku na ko ju na le e sva ki re a li zam: ka ko mo e mo da tvr di mo da mi sli mo ono e ga ima ka da mi lje nja ne ma, a da ne uvi di mo in he rent nu pro tiv re nost ko ja se ma ni fe stu je u ta kvom pro-ce su? Na ovo se mo gu na ka le mi ti mno gi dru gi ar gu men ti ka ko se hra ne raz ne vr ste an ti re a li sti kih tra di ci ja, a sa ma ko re la ci ja se mo e mi sli ti na mno go raz li i tih na i na: su bjekt-objekt, svest-da tost, no et sko-no e mat ski ko re lat, bi va nje-u-sve tu, je zik-re fe ren ca itd. Ali, u sva kom slu a ju, ko re la-ci ja e bi ti po sta vlje na kao iz vor ni in ko ji po ni ta va uve re nje u mi sli vost stva ri ne za vi sne od mi lje nja. Naj si gur ni ji znak vla da vi ne ko re la ci o ni zma nad sa vre me nom fi lo zo fi jom bar u nje noj kon ti nen tal noj sfe ri je ste taj da me ta fi zi ki ma te ri ja li zam ili dog mat ski re a li zam pred sta vlja ju pa ra-dig mu fi lo zof ske na iv no sti uop te. i ni se da je na iv ni re a li sta za mno ge fi lo zo fe ve do bro po znat iz raz i, na kra ju kra je va, ak iz li an.

Iako e mo se ovo me ka sni je vra ti ti, do daj mo sa mo to li ko da e mo ko re la ci o ni zmom na zi va ti i sva ki po du hvat ko ji ci lja ka de zap so lu ti za ci ji mi lje nja: od no sno, ko re la ci o ni sti kom e mo na zi va ti onu fi lo zo fi ju ko ja ne sa mo da po tvr u je da sna gom poj ma ne mo e mo re i ni ta o re a li sti-kom ti pu ap so lu ta, ni ti ta on mo e bi ti, pa ak ni da li on uop te po sto ji ve ko ja ta ko e od ba cu je i sva ku ap so lu ti za ci ju sa me ko re la ci je. Ko re la ci-o ni zam nas ne po pra vlji vo za tva ra u na od nos sa sve tom, a da nam ne da je sred stva po mo u ko jih bi smo po tvr di li, na na in spe ku la tiv nog ide a li zma, da sam taj od nos sa dr i te me lje za istin ski ap so lut, re ci mo. Pre ma ko re la-ci o ni zmu, mi, bu du i da smo za tvo re ni u ovom od no su ko ji nas za si gur-no otva ra pre ma sve tu, ali sa mo shod no toj ve zi stro go od re e noj na im shva ta njem, ne mo e mo do i do nu nog te me lja ko ji bi nam do zvo lio da us po sta vi mo ovaj na spram ni od nos su bjek ta i sve ta iz van nje go vih oli e nja u za jed ni ci ljud skih smrt ni ka. Mi smo uvek ve u ko re la ci ji ko ja nas odva ja od ap so lu ta, a da pri to me ona sa ma ne ma sna ge da za uz vrat ute me lji ika-kav ap so lut (to e usko ro bi ti ob ja nje no).

Ova ko shva en, ko re la ci o ni zam iz gle da kao da pred sta vlja mo del ko ji na ro i to pre vla da va me u mo der nim i sa vre me nim an ti me ta fi zi ka ma, kao vid za tvo re no sti na otvo re nom na e jed ne je di ne otvo re no sti ka da to sti ma ko ji nas je kao ta kav spre a vao da da lje na pre du je mo ka ve nom ob u hva-ta nju ono ga po se bi.


AdministratorLjepljiva biljekaostali tipovi apsoluta?


18 Me u tim, pre ne go to se vra ti mo na zad ovoj fi lo zo fe mi, da bi smo je ja sni je iz lo i li, tre ba lo bi iz lo i ti i pro blem ko ji nas je ube dio u nu nost te o-rij skog pro mi lja nja i, ujed no, poj ma ko re la ci o ni zma i mo gu no sti nje go ve kri ti ke. Kao to smo re kli, ovaj pro blem us po sta vlja an ti no mi ju an ce stral-no sti, i ji e mo smi sao sa da is tra i ti.

Pro blem sa ko jim smo se upra vo su sre li i ko ji, ako ni je ve od re dio, on da je bar po tvr dio na a is tra i va nja, sa sto ji se iz ono ga e ga smo po ste-pe no po sta li sve sni, a to je da, iako de lu je obr nu to, za i sta je bi lo te ko pri-da ti smi sao jed nom an ce stral nom is ka zu unu tar ko re la ci o ni sti kih okvi ra, od no sno an ti re a li zma bi lo da je on skep ti ki, tran scen den tal ni, fe no me-no lo ki bi lo post mo de ran. Pi ta nje je, na i me, sle de e: uko li ko je ve ro va nje da mo e mo mi sli ti ono e ga ima ka da ne ma mi lje nja da mo e mo tvr di ti da zna mo ono e ga ima, pa ak i ka da nas ne ma li e no smi sla, ta li to on da na u ke da ti ra nja ra de ka da pro iz vo de an ce stral ne is ka ze?

Po sto ji je dan do bro po znat od go vor na ovo pi ta nje: za si gur no, ne mo-gu e je za je dan an ti re a li zam da ap so lu ti zu je pro stor-vre me ka ko bi od njih na i nio me sto na ko jem bi se o ve an stvo stvar no po ja vi lo tek po sle ogrom nog ni za an ce stral nih do ga a ja. Za ko re la ci o ni stu, eks pe ri men tal-na na u ka se sva ka ko mo e ta ko iz ra zi ti ona ima pra va na to ali, to se ti e fi lo zo fa, on mo ra shva ti ti da an ce stral na pro lost ni je mo gla po sto ja ti sa ma za se be, ne za vi sno od nas: uisti nu, na u na za jed ni ca ju je re tro jek to-va la iz sa da njo sti, u ime sa da njih is ku sta va ko ja an ce stral no da ti ra nje i omo gu a va ju. Za tvo re ni smo unu tar struk tu ra na eg od no sa pre ma sve tu, i iz unu tra njo sti ta kvih od no sa mi i gra di mo an ce stral nost ko ja pret ho di na em po sto ja nju.

Kod Kan ta u pr voj Kri ti ci na la zi mo sli no tu ma e nje ne za pam e ne pro lo sti Uni ver zu ma. Kant ja sno po tvr u je da ova pro lost ima smi sao sa mo kao sa vre me na pro jek ci ja na ih is ku sta va na pro lost a ne kao dog-mat ska pro lost shva e na kao pro lost Uni ver zu ma, ko ji je op sto jao sam po se bi, pre bi lo ka kve su bjek tiv no sti.

Ci ti ra e mo ode ljak ko ji se na la zi u An ti no mi ja ma i stog uma i ko ji sa vr e no pri ka zu je ono to smo na zva li re tro jek ci jom pro lo sti na osno-vu sa da njo sti:

Ta ko se mo e re i: re al ne stva ri pro lo ga vre me na da te su u tran scen den tal nom pred me tu is ku stva; ali one su za me ne sa mo uto li ko pred me ti i re al ne su u pro-lom vre me nu sa mo uto li ko uko li ko ja se bi za mi ljam: da ne ki re gre siv ni niz mo gu ih opa a ja (bi lo pre ma isto ri ji bi lo pre ma ve zi uzro ka i po sle di ca) na osno-vu em pi ri kih za ko na, jed nom re ju, da tok sve ta do vo di do jed nog pro te klog vre men skog ni za kao uslo va sa da njeg vre me na, do ni za ko ji se on da pred sta vlja kao re a lan sa mo u ni zu jed nog mo gu eg is ku stva a ne po se bi, ta ko da ipak svi do ga a ji ko ji su od ne za pam e nih vre me na pro te kli pre mo je eg zi sten ci je ne




19znae ni ta dru go ve sa mo mo gu nost pro du e nja lan ca na eg is ku stva, po ev od sa da njeg opa a ja na vi e ka uslo vi ma ko ji ovaj opa aj od re u ju po vre me nu.2

Ve ru je mo da je ovo na in na ko ji je Kant mo gao po mi ri ti svo ju iz van-red nu ko smo go ni ju na pi sa nu 1775, da kle, u pret kri ti kom, dog mat-skom pe ri o du nje go ve Te o ri ja ne ba3 i tran scen den tal nog obr ta. Za pra vo, Te o ri ja ne ba se i sa sto ji iz pri me ne prin ci pa i ka te go ri ja njut nov ske fi zi ke na isto ri ju Uni ver zu ma, ko ja po svoj pri li ci po la zi od sta nja ra di kal nog ma te-ri jal nog i re nja, u ko jem, pre ma Kan tu, ni ta [jo uvek] ni je bi lo ob li ko va-no4, a ide sve do pla ne tar nih si ste ma ko ji po sto je i dan-da nas. Sto ga, Kant ne okle va da osmi sli Uni ver zum u ko jem su pro te kli ve o ma du gi pe ri o di pre ne go to su sa pr vim pla ne tar nim si ste mi ma na sta li uslo vi po god ni za na sta nak i vo ta uop te, a na ro i to onog ljud skog. Ko smo lo gi ja ko ju on pred la e ne tvr di da ob ja nja va ge ne zu sa mog i vo ta, ve na pro sto me ha ni-ke i ko smi ke uslo ve u ko ji ma po sto ja nje i vih i sve snih bi a mo e ot po e ti. Kant se ovog tek sta, iako ga je ka sni je pre pra vljao, ni ka da ni je od re kao: on je pro ao kroz se dam iz da nja to kom auto ro vog i vo ta, od ko jih po sled nje po ti e iz 1799, da kle ve uve li ko po sle pi sa nja pr ve tri Kri ti ke. Kant je sto ga sma trao da ono to sam ja na zvao an ce stral nom tem po ral no u ne pred-sta vlja ni ka kav pro blem po tran scen den tal ni raz voj nje go ve fi lo zo fi je, po to ko smi ka pro lost vi e ni je ima la dog mat ski smi sao: nju je tre ba lo mi sli ti unu tar okvi ra na za do va nja od ta ke na e sa da njo sti, a ne kao pro lost ko ja bi po sto ja la sa ma po se bi ne za vi sno od za jed ni ce tran scen den tal nih su bje-ka ta, oli e nih u ljud skoj vr sti.

Me u tim, i ni se da su stva ri ipak ma lo ose tlji vi je ne go to ih je Kant za mi ljao. Za pra vo, ni je ba ja sno ka ko mo e mo da po sta vi mo na istu ra van us pon na eg is ku stva pre ma ne koj pro lo sti ko ju na sta nju ju dru-gi su bjek ti to su po sto ja li pre me ne ukrat ko, na zva e mo ovu pro lost su bjek ti vi ra nom pro lo u ko ju ta ko re i us po sta vlja je dan ili vi e pro lih su bje ka ta i an ce stral nu pro lost ko ja pret ho di i ta vom o ve an stvu, pa sto ga i sva koj po zna toj su bjek tiv no sti. Jer, su bjek ti vi ra na pro lost je, u tre-nut ku ka da se kre em pre ma njoj, ve pro la; po put sva ke pro lo sti ona je te kla od svo je sa da njo sti ka svo joj bu du no sti. Ova pro lost je, u stva ri, po sto ja la kao tem po ra lan niz u ko re la ci ji sa tran scen den tal nim su bjek ti-ma, ak i pre ne go to sam ja bio u sta nju da pro jek tu jem njen pro la zak ka ko bih po no vo us po sta vio taj niz. Ali, to se tran scen den tal ne pro lo sti

2 An ti no mi je i stog uma, 6. ode ljak, Tran scen den tal ni ide a li zam kao klju re e nju ko smo lo ke di ja lek ti ke, u Ima nuel Kant: Kri ti ka i stog uma, prev. Ni ko la Po po-vi, De re ta, Be o grad 2003, 272273; A 495, B 523.

3 Ima nuel Kant, Op a po vi jest pri ro de i te o ri ja ne ba ili Po ku aj o ustroj stvu i me ha ni kom po stan ku ci je le svjet ske zgra de ras pra vljen po New to no vim prin ci pi ma, prev. Mi le Ba bi, Svje tlost, Sa ra je vo 1989.

4 Ima nuel Kant, op. cit., 57; AK, I, 263.



20 ti e, ona ni je ni ka ko po sto ja la pre na eg vla sti tog na sta ja nja: ni je po sto ja la uop te ni ti sa ma po se bi, ni ti za ne ki su bjekt pre ne go to smo je po no-vo us po sta vi li. im pri zna mo da vre me-pro stor an ce stral nih do ga a ja ima po sto ja nje sa mo uto li ko to se na la zi u ko re la ci ji sa tran scen den tal nim ili ute me lju ju im su bjek tom (da se iz ra zi mo kao fe no me no lo zi), an ce stral na pro lost su prot no su bjek ti vi ra noj pro lo sti (mo joj, ili pro lo sti pro lih lju di) je ste pro lost ko ja ni ka da ni je ni bi la sa da njost. Dru gim re i ma, an ce stral na pro lost je pro lost ko ja iz vor no je ste pro lost: ono an ce stral no za nas iz vor no je ste pro lost pro lost smo po no vo us po sta vi li mi sa mi ko ja ni ka da ni je bi la sa da njost po se bi ili za dru gog.

Sto ga, pre ma jed nom tran scen den tal nom tu ma e nju, an ce stral nost ni ka da ni je ni bi la sa da njost, pre ne go to je bi la pro lost za su bjek te: upra vo su prot no, ona je bi la svo ja vla sti ta bu du nost. Dru gim re i ma, bi la je na a sa da njost ko ja ju je, obr nu to, po no vo us po sta vlja la pre ne go to je bi la pro lost: po to je nju, kao pro lost, u ce li ni us po sta vi la a ne po no vo us po sta vi la na a tre nut na pro jek ci ja. An ce stral nu pro lost ne us po sta vlja pro la zak vre me na od sa da njo sti nje ne ka bu du no sti, ve od sa da-njo sti na e ka pro lo sti ko ja ne pret ho di ta kvom na za do va nju. Bit no je shva ti ti da ta kva re tro jek ci ja pro lo sti iz na e sa da njo sti ni je sa mo na a ta ka gle di ta pre ma an ce stral noj pro lo sti, ko ja je po sto ja la po se bi ve da an ce stral na pro lost, su prot no su bjek ti vi ra noj pro lo sti, ne ma dru gog smi sla do na eg na za do va nja pre ma njoj da ne ma dru gog smi sla do iz vr-ta nja vre me na da na nji ce u vre me bez o ve an stva.

Zbog to ga ov de na i la zi mo na te ko u, za hva lju ju i na i nu na ko ji ko re la ci o ni zam uti e na smi sao an ce stral nih is ka za ko je pro iz vo di sa vre-me na na u ka: ta je ta kva pro lost, ka kvo bi zna e nje ona tre ba lo da ima? Mo e mo li jo uvek na smi slen na in re i da pro lost ko ja ni ka da ni je bi la sa vre me na sa ma se bi jo uvek je ste ne ka kva pro lost, da jo uvek ima ve ze sa onim to mi ho e mo da na zo ve mo pro lo u? An ce stral na pro lost za pra vo po sta je pro lost ko ja se ni ka da ni je do go di la, ko ja ni ka da ni je bi la sa da nja, ko ja, ume sto da na pre du je od se be sa me ka bu du no sti, na za du je od bu du no sti ka sa moj se bi. Otu da, jed no stav no pi ta nje o e mu to na u ka go vo ri ka da opi su je do ga aj ko ji da ti ra kao pret ho de i ze malj skom i vo tu (na pri mer, stva ra nje Ze mlje), ba ca nas u ne iz be ne ap sur de, po put: na u ka nam objek tiv no ot kri va ne ka da nje po sto ja nje do ga a ja ko ji ni ka da ni je ni na stao u do ba u ko jem je da ti ran... Mno go je pa ra dok sa ko ji an ce stral nost sta vlja ju na me sto tran scen den tal no sti, poj ma ko ji do vo di u opa snost sam smi sao tem po ral no sti i na u nih is ka za ko ji se ti u nje.

Ta ko se do ti e mo pro ble ma smi sla ko ji se mo e na i unu tar okvi ra sva-kog stro gog an ti re a li zma. Ne e mo u pot pu no sti ov de raz vi ti zna aj pro ble-ma re tro jek ci je, ali e mo se sva ka ko dr a ti sle de eg: te ko a kod ovog pro-ble ma je ste po e mu se on raz li ku je od na iv nog i do bro po zna tog pri go vo ra


21pro tiv sva kog ob li ka ide a li zma? Mo e de lo va ti, na kra ju kra je va, kao da se za do vo lja va mo ti me da ko re la ci o ni zmu pri go va ra mo ka ko je i pre po ja ve o ve ka ipak po sto jao je dan uni ver zum, i ka ko to do ka zu je da bi tre ba lo da bu de mo re a li sti to je, oi gled no, kri ti ki be za zle no. i tav pro blem je u to me da se shva ti po e mu se to na pred log raz li ku je od ova kve vr ste tri-vi jal no sti.

Po e e mo ocr ta va njem ove raz li ke kroz na sta vak di sku si je sa Kan tom.Pr vo, raz u me mo da pro blem re tro jek ci je ne po tvr u je na iv no ka ko je

pre su bjek tiv no sti po sto jao ne ka kav Uni ver zum po se bi to bi bi lo okre-ta nje u krug. Pro blem, kao to je re e no, od no si se na uslo ve smi sla na u ke on da ka da se ona od no si na an ce stral ne do ga a je. Ono to is pi tu je mo je ste da li ono tran scen den tal no, i ja je ulo ga da stvo ri uslo ve mo gu no sti na u-ke, na pro tiv ne uni ta va uslo ve smi sla da kle, is pi tu je mo da li je spon ta ni re a li zam na u ke za i sta ne nad ma an uslov smi sla svo jih is ka za. Sto ga se ko re-la ci o ni zmu ne pro ti vi mo po mo u na iv ne ide je o jed noj dru goj stvar no sti, dog mat ski po sta vlje noj kao da pret ho di na oj vla sti toj: ono to is pi tu je mo je su uslo vi zna e nja jed nog an ce stral nog na u nog is ka za.

Da lje, mo e se pri go vo ri ti da pro blem re tro jek ci je po i sto ve u je em pi-rij ske po stav ke (po ja vu ljud ske vr ste, po sto ja nje na u ka ko je da ti ra ju) sa tran scen den tal nim po stav ka ma (a pri o ri uslo vi zna nja). Ali, pro blem se upra vo sa sto ji u od re i va nju do ko je ta ke mo e mo bi ti si gur ni da se ono tran scen den tal no i ono em pi rij sko u fe no me no lo kim okvi ri ma re duk ci-ja i pri rod ni stav ne e me a ti ka da je re o ovom pi ta nju. Jer, su bjekt ili tran scen den tal na svest oli e ni su u em pi rij skim su bjek ti ma: oni ne bi mo gli da po sto je iz van svo jih te le snih ova plo e nja. Tran scen den tal ni i em pi rij ski dis kurs se raz li ku ju, ali ta kva raz li ka u rav ni dis kur sa ne pod ra zu me va ni u kom slu a ju hi po sta zi ra nje tran scen den tal nog su bjek ta: uko li ko ne po sto-je em pi rij ski su bjek ti, on da ne ma smi sla go vo ri ti ka ko bi tran scen den tal ni su bjek ti tre ba lo da osta nu na ne koj dru goj rav ni. Na pred log je da se is pi-ta ka kav uti caj ima em pi rij sko ne po sto ja nje ljud skih bi a na smi sao tran-scen den tal nog dis kur sa to su ga iz lo i le na u ke ko je is pi tu ju an ce stral ni Uni ver zum. Po tom e li mo da po ka e mo ka ko je ovaj uti caj ko ban po tran-scen den tal no tu ma e nje i po re tro jek ci ju tem po ral no sti.

Na po slet ku, mo e se uva i ti da pro blem an ce stral no sti ne ma ni ka kve ori gi nal no sti, ne go sa mo sa bi ra kla si ne pri go vo re ko ji se od no se na ne a-per ci pi ra ne fe no me ne. Sto ga, na iv ni re a li sta ko ji ne ve ru je u ko re la ci o ni-zam, spon ta no se pi ta ta se to de a va sa zra ci ma sun ca ka da ni ko ni je u sta nu da ih po sma tra. Ali, kao to zna mo, na ovo pi ta nje ko re la ci o ni sta od go va ra bez te ko e. Pre sve ga, uva a va ju i da svet ni ka da ni je ak tu al no dat u svo joj to tal no sti jed nom su bjek tu ili jed noj mno i ni su bje ka ta: da tost sve ta je su tin ski ne pot pu na a ova ne pot pu nost pri pa da sve tu na na in ko ji je pod jed na ko su tin ski ko li ko i nje go vi pu ni do i vlja ji. Za Kan ta,




22 stvar no is ku stvo se od vi ja na osno vu iz ve snog neo d re e nog bro ja mo gu-ih is ku sta va i rom pro sto ra-vre me na; za Hu ser la, in ten ci o nal na svest se raz vi ja na osno vu cr ta ne za tvor lji vog ho ri zon ta da to sti i ta ko da lje. Zrak, neo pa en u tre nut ku svog pa da, i ni sto ga u pot pu no sti deo sve ta su bje ka-ta, kao is ku stvo ko je je mo gu e, a ne ak tu al no. Nje go vo od re e nje ni je ni ta dru go do ono ko je e su bjekt pre u re di ti u pro tiv re nost, ti pa: da je po sto jao sve dok nji ho vog pa da, on bi opa zio od re e nu sce nu. Ali, na fi lo zof ko re-la ci o ni sta e mo da po tvr di ti da se ista stvar mo e stro go re i i za an ce-stral ni do ga aj, ko ji se pre ma nje mu ni u e mu ne raz li ku je od ba nal nog pri me ra sa pa dom sun e vih zra ka: da je po sto jao sve dok Uni ver zu ma pre na e po ja ve, on bi opa zio ovo ili ono i u su ti ni ne mo e mo pri go vo ri ti da ta kav sve dok ni je po sto jao, po to bi smo ta da do pu sti li da se jed na em pi rij-ska po stav ka ume a u raz mi lja nje tran scen den tal ne pri ro de.

Ono u e mu, me u tim, ovaj pri go vor gre i, je ste to po i sto ve u-je ne pot pu nu da tost sa ne pot pu no u sa me da to sti. U sve tu ko ji je za i sta u ko re la ci ji sa su bjek tom, ono su tin ski ne-da to ne pred sta vlja ni ka kav pro-blem ne pot pu na da tost do pu ta da se onom neo pa e nom od re di ta an sta tus: ono us po sta vlja sfe ru mo gu eg is ku stva kao sfe ru ko ja je u su tin-skoj ko re la ci ji sa sfe rom ak tu al nog is ku stva. Sto ga se mo e re i da je neo-pa e ni do ga aj po sto jao onog tre nut ka ka da se de sio, pre ne go to je bio opa en, ali kao mo gu e is ku stvo. Pad zra ka ak tu al no je od re en ti me to re tro spek tiv no bi va po no vo us po sta vljen, ali je sva ka ko bio ne to i pre ne go to je po no vo us po sta vljen: pad [zra ka] upra vo je bio jed no mo gu-e is ku stvo, od no sno po sto jao je sna gom svog re tro spek tiv nog od re e nja. Kod an ce stral nog pret po sta vlja mo da uop te ni je po sto jao su bjekt, pa ti me na rav no ni ak tu al no is ku stvo, ali ta ko e pret po sta vlja mo i to da ni je po sto-ja lo ni bi lo ka kvo mo gu e is ku stvo ni ho ri zont, ni mo gu e per cep tiv no, ta god ono bi lo jer ni je bi lo ni eg mo gu eg iz u zev ono ga to i ni ru pu u jed nom ak tu al nom is ku stvu sve ta. Ta da po sta je ne mo gu e mi sli ti pro lost ko ja bi ima la sve tov ni sta tus sta tus pra vog mo gu eg is ku stva pre ne go to bi se po no vo us po sta vi la. On da ka da se de si la, to kom raz do blja u ko jem se de si la, ona je bi la i sto ni ta vi lo dru ga i je re e no, uop te se ni je de si la on da ka da se de si la, ni ak tu al no ni mo gu e te otu da i pret hod ni pa ra-dok si o pro lo sti ko ja ni je ni ka da bi la sa vre me na sa ma se bi, i ko ja do vo di u opa snost sve re dom, pa i sam smi sao ko ji da je mo poj mu vre me na.

Ov de se ne mo e mo da lje ba vi ti pro ble mom re tro jek ci je. Mo gu se bez sum nje osmi sli ti i dru gi pri go vo ri, ali smo ipak ube e ni da e mo iskre nim su o a va njem sa ovom te ko om uvek do dat no ot kri ti sna gu apo ri je an ce-stral no sti kod sva kog ko re la ci o ni sti kog po i ma nja na u ka. I na da mo se da e, po to ob u hva ti mo zna aj pro ble ma, sam taj pro blem za uz vrat ozbilj no po lju lja ti si gur nost i naj tvr do kor ni jih an ti re a li sta.



23


Odav de mo e mo ja sni je uob li i ti ono to smo mi sli li pod an ti no mi jom an ce stral no sti. Na i me, to je dvo stru ki za stoj u ko ji se i ni da za pa da mo: sva ki re a li zam je sme sta uni ten prag ma ti kom pro tiv re no u ko ju iz gle da ne iz be no uklju u je; ali, s dru ge stra ne, sva ki an ti re a li zam iz gle da da pod ra-zu me va uni te nje smi sla na u ke uto li ko to nas na u ka vo di do ot kri a jed ne an ce stral ne tem po ral no sti ko ja po sta je po re me e na pod sve tlom ko re la-ci o ni zma. Ovo je an ti no mi ja na i jem e mo pro du blji va nju i raz re a va nju ra di ti.

Pre i mo sa da na na in na ko ji e mo po ku a ti da se su o i mo sa ovom dvo stru kom apo ri jom. Ve ru je mo da se jed na od dve ju nje nih stra na mo e pre va zi i, prem da pod dra sti nim uslo vi ma: su prot no ono me u ta ve i-na fi lo zo fa bez sum nje ve ru je, te ko a i je bi re e nje tre ba lo za po e ti u to smo ube e ni ni je ko re la ci o ni sti ko uni te nje smi sla ono ga an ce stral-nog, ve prag ma ti ka pro tiv re nost na ko ju je re a li zam na iz gled osu en i ko ja ga obez gla vlju je im se is ka e. Dru ga i je re e no, i tav na po du hvat sa sto ji se iz tvr e nja da je mo gu e bez ne do sled no sti mi sli ti ono e ga ima on da ka da mi lje nja ne ma, da kle mi sli ti je dan od re en ob lik ap so lu ta, bez od no sa pre ma na im men tal nim ka te go ri ja ma, bu du i da op sta je sam po se bi bi lo da mi po sto ji mo ili ne, ka ko bi smo ga osmi sli li. I to je ta kav ap so lut ko ji nam do pu ta da obez be di mo zna e nje na u ke sa mo uto li ko to ona sa dr i an ce stral no kao je dan od svo jih mo gu ih pred me ta. Me u tim, taj ap so lut e, kao to se mo e pret po sta vi ti, mo ra ti da za u zme ob lik jed nog vre me na ra di kal ne be o ve no sti bu du i da je u sta nju da ljud skom ro du u ce li ni pret ho di i da ga za ne, ili ak i da ga uni ti, a da pri to me sam ne pre-tr pi ni ka kav uti caj. To je vre me ko je ne e bi ti ne ka kav ob lik mi lje nja, ve mo gu e za e e i uni te nje mi lje nja uop te, ko je ne e bi ti tok sve sti, ve tok u ko jem sve st na sta je i ne sta je. Upra vo ovo an ce stral no, za grob no vre me, vre me ko je mo e da bu de pre ili po sle i vo ta uop te, ko je je u sta nju da sa dr i sa mo mr tvu ma te ri ju, pred sta vlja ono vre me ko je mi po ku a va mo da poj mov no ob u hva ti mo oslo ba a ju i mi lje nje od sva kog vi da ko re la ci-o ni zma. Pi ta nje je zna ti ka ko to po sti i bez po nov nog za pa da nja u apo ri je na iv nog re a li zma, a ra di obez be i va nja pri stu pa ono me to smo, u ne do-stat ku bo ljeg iz ra za, na zva li spe ku la tiv nim ma te ri ja li zmom.

Ta kav ma te ri ja li zam za da je se bi ja san za da tak, ali za da tak ko ji se ta ko e i ni i osu e nim na znat ne te ko e, sa ko ji ma se uvek bo rim: pri da ti smi sao jed nom ma te ma ti kom opi su an ce stral nog Uni ver zu ma. Ne po tvr di ti ka ko su sa vre me ne na u ne te o ri je, pri me nje ne na Uni ver zum bez lju di isti ni te, ve da ima smi sla pret po sta vi ti da one mo gu po sto ja ti. Sva ka na u na te o-ri ja ja vlja se kao hi po te za (ili kao skup hi po te za) ko ja se mo e iz me ni ti, ali kao hi po te za mo ra da bude smi sle no po sta vlje na kao mo gu a isti na, da kle mo ra ima ti zna e nje. Sto ga, ovo nas pri mo ra va da uzme mo u ob zir, su prot-no ve li kom de lu sa vre me ne fi lo zo fi je, da je De kart, a ne Kant, taj i ji bi smo






24 na sled ni ci mo ra li bi ti u stva ri ma fi lo zo fi je na u ke. Jer, ka da ne bi smo pret-po sta vi li da je Uni ver zum bez o ve ka ve ob da ren kva li ta tiv nim svoj stvi ma (mi ris, ukus, bo ja itd.) ka rak te ri sti nim za pred me te na ih ose ta i opa a nja, ogra ni i li bi smo se, s dru ge stra ne, na to da uzme mo u ob zir ka ko nje-go va ma te ma ti ka re sti tu ci ja po se du je ne-ko re la tiv ni, od no sno ap so lut ni stav, kao vid odr a va nja smi sla sa me te re sti tu ci je u jed noj na u ci ko ja ni je vi e ari sto te lov ska (kva li ta tiv na), ve ko ju i ne ve li i ne i bro je vi. Me u tim, mi ne skri va mo znat ne pro ble me ko je pret po sta vlja ta kvo vi e nje na u ke i nje nog od no sa pre ma sve tu. Ipak, od lu no smo po sve e ni ja snom su o a-va nju sa sva kom od tih te ko a, me u ko ji ma se pr va sa sto ji iz pre va zi la e-nja prag ma ti ke pro tiv re no sti ko ja je na iz gled sa dr a na u sva kom po bi ja-nju ko re la ci o ni zma. Ne ma ju i, oi gled no, mo gu nost da ov de raz vi jem taj za da tak u ce li ni, za do vo lji u se iz la ga njem nje go vog pr vog ko ra ka, ta ni je, vra a ju i se fi lo zo fi ji ko re la ci je i mo gu no sti nje nog iz be ga va nja.

2. Ko re la ci o ni zamRe kli smo da ko re la ci o ni sti ki mo del ne te i da po no vo us po sta vi raz li i te ne re a li sti ke fi lo zo fi je mo der no sti u svom nji ho vom bo gat stvu, ali da nam do pu ta da iz dvo ji mo dva osnov na, nu na i do volj na ar gu men ta ra di kon-sti tu i sa nja do sled nog i ra di kal nog an ti re a li zma. Po ka zu ju i da je mo gu e su prot sta vi ti se ovoj ar gu men ta ci ji, mi e mo ocr ta ti kon tu re sa vre me ne spe ku la ci je. Ospo ra va nje nji ho vog mo de la mo e mo shva ti ti kao obez be-i va nje do volj no ozbilj nog raz lo ga za na du da se mo e do sled no ospo ri ti i sva ka fi lo zo fi ja ko ja bi od ba ci va la mo gu nost da se mi sli ono e ga ima on da ka da mi lje nja ne ma. Jer, im se od ba ci ide ja prag ma ti ke pro tiv re-no sti pri ob u hva ta nju ono ga po se bi, po sta je ja sno da ima mo do bre raz lo ge da ve ru je mo ka ko smo ve pro bi li pr ve li ni je od bra ne fi lo zo fi ja ko re la ci-je. Ipak, iako se pro tiv do kaz ovog po stu la ta mo e sa sto ja ti sa mo iz jed nog ja snog su o a va nja sa prin ci pi jel nim pred stav ni ci ma ovih raz li i tih stru ja, to ov de ne mo e mo spro ve sti.

Cilj ko re la ci o ni zma je da ja sni je ob li ku je ve i nu sa vre me nih po du hva-ta de zap so lu ti za ci je mi lje nja, to i ni ospo ra va njem ne sa mo sva kog ob li ka ma te ri ja li sti kog ap so lu ta ve i sva kog ob li ka su bjek tiv ne me ta fi zi ke ko ji se sa sto ji iz ap so lu ti zo va nja raz li i tih na i na sa me ko re la ci je. Otu da i dve mi sa o ne od lu ke ko re la ci o ni zma: ko re la ci o ni sti ki krug i fak ti ci tet ko re la ci je. Ve smo po mi nja li ko re la ci o ni sti ki krug i na nje ga se ne e mo vra a ti iz u-zev nakrat ko, po to e mo pred nost da ti dru goj od lu ci.

Pod ko re la ci o ni zmom, u pr vom na vra tu, pod ra zu me va mo sva ku fi lo-zo fi ju ko ja dr i do ne mo gu no sti pri stu pa nja mi lje nja bi u ko je je ne za vi-sno od tog mi lje nja. Pre ma toj vr sti fi lo zo fi je, ne ma mo ni ka kvog pri stu pa gle di tu (uze tom u naj i rem mo gu em smi slu) ko je ni je ve u ko re la ci ji sa


25


ne kim i nom mi lje nja (opet uze tim u naj i rem mo gu em smi slu). Pre ma to me, su prot no sva kom re a li zmu, ko re la ci o ni zam is po sta vlja stav da mi sao ni ka da ne mo e iza i iz sa me se be, do ta ke gde vi e ni je mo gu pri stup sve tu na ko ji ne uti e ne ki vid na e su bjek tiv no sti. Kao to je He gel le po re kao, ne sme mo se na da ti da e mo uhva ti ti pred met s le a ra di ot kri-va nja ta je on sam po se bi5, i otu da je ap sur dan i sam po ku aj da se sa zna svet ko ji ne bi uvek ve bio u ko re la ci ji sa na im od no som pre ma nje mu. Ne po sto ji ni ta to ve ni je u ne ka kvom od no su-pre ma: na u ka, je zik ili ma ko ji dru gi vid su bjek tiv nog shva ta nja.

Ko re la ci o ni zam se, ipak, ne mo e dr a ti sa mo ova kve od lu ke, ba rem uko li ko na sto ji da od go vo ri na od re e nje ko je sam mu dao: na i me, to da je on po du hvat de zap so lu ti za ci je mi lje nja. Jer, to to je ko re la ci o ni sti ki krug do vo ljan za od ba ci va nje re a li sti kog ap so lu ta, ne zna i da je do vo ljan za od ba ci va nje sva kog ob li ka ap so lu ta. Za i sta po sto ji, kao to zna mo, je dan ne re a li sti ki ob lik ap so lu ta ko ji mo e mo ovog pu ta na zva ti su bjek tiv nim (pre ne go ide a li sti kim) i i ji prin cip ni je vi e pro mi lja nje ne ko re la ci o ni-sti kog ap so lu ta, ve pre tva ra nje sa me ko re la ci je u ap so lut kao ta kav. Ali, su o en s ta kvim, dru gim ob li kom ap so lut no sti, ko re la ci o ni sti ki krug pre-sta je da bu de de lo tvo ran, i sto ga pro tiv nje ga mo ra po zva ti u po mo dru gi klju ni ar gu ment, na i me, fak ti ci tet ko re la ci je. Ahi lo va pe ta ko re la ci o ni zma je u toj dru goj od lu ci.

Pri no voj od bra ni ovog ap so lu ta, raz mi lja mo ova ko: po to je sa ma ide ja ono ga to je po se bi ne za vi sno od mi lje nja ne do sled na, zgod no nam je da ono po se bi, bu du i da je ne mi sli vo za nas, po sta vi mo kao ne mo gu e po se bi. Ako ne mo e mo sa zna ti ta je to to je da to mi lje nju, to je zbog to ga to ni ta ne mo e bi ti, a da ni je da tost te sto ga to ne bi bi lo u ko re la-ci ji sa ne kim i nom mi lje nja. Spo me nu li smo onu le pu He ge lo vu re e ni cu gde on ka e da ne mo e mo iz ne na di ti stvar po se bi s le a: ali ta kvu kan-tov sku stvar po se bi, da le ko od po sta vlja nja kao ne spo zna tlji vu na Kan tov na in, He gel po sta vlja kao pra znu ona ni je ni ta vi e do pra zni ne mi lje-nja ko ju mi lje nje po sta vlja6. To je dru gi na in da se is ka e ka ko ne po sto ji ni ka kva vr sta en ti te ta ko ja se i ta ve ve no sti dr i iz van di na mi kog od no sa ap so lut nog Su bjek ta, bio on od nos ot po ra, ne ja sno e ili su ko ba. Skrom-no na dah nu ti tim ge stom mi lje nja, od re di e mo kao su bjek ti vi sti ku sva ku me ta fi zi ku ko ja ap so lu ti zu je ko re la ci ju bi a i mi lje nja, po put smi sla ko ji smo da li su bjek tiv nim i objek tiv nim po lo vi ma ta kvog od no sa.

Na gla si mo da zna aj su bjek ti vi sti kog ar gu men ta po ti e iz sa me sna ge ko re la ci o ni sti kog kru ga, po mo u ko je se od ba cu je i sam re a li zam. Bu du-

5 G. V. F. He gel, Fe no me no lo gi ja du ha, prev. Vik tor D. Son nen feld, Kul tu ra, Za greb 1955, 53.

6 Vi de ti: G. V. F. He gel, En ci klo pe di ja fi lo zof skih zna no sti, 44 Pre li mi nar ni poj-mo vi, Svje tlost, Sa ra je vo 1987, 68.


AdministratorLjepljiva biljekaevo drugi tip apsoluta - apsolut kao korelacija



26 i da nam ko re la ci o ni sti ki krug, tvr di su bjek ti vi sta, po ka zu je da je i sam po jam ono ga po se bi, ko je je odvo je no od mi lje nja, ne do sle dan i pra zan, on da je ta mo gu nost ono ga po se bi bez mi lje nja i sa ma li e na smi sla. ak nas i po sta vlja nje pro ste mo gu no sti da ono po se bi mo e auto nom no op sto ja ti iz van ko re la ci je vra a na pret po stav ku da mo da po sto je ne cir-ku lar ni kru go vi iz van na eg po lja vi e nja: pret po stav ka ko ja je ap surd na u oba slu a ja, za en ti te te ko ji su ne kon sti tu i sa ni i na ma ne po zna ti. Tre ba lo bi se dr a ti, ka ko tvr di me ta fi zi ki su bjek ti vi sta, to ga da je sa mo ko re la ci ja mi sli va, po to je sa mo ona i stvar na, i po to ni ta ne mo e bi ti iz van nje.7

Vi de li smo da bi ko re la ci o ni zam, zbog su prot sta vlja nja su bjek ti vi sti-kom, a ne sa mo re a li sti kom ap so lu tu, mo rao da pri zo ve u po mo i je dan dru gi ar gu ment, ko ji bi bio u sta nju da de zap so lu ti zu je sa mu ko re la ci ju, i ko ji bi bio u sta nju da spre i da ona po sta ne nu na pod vi dom ve i te struk-tu re ono ga to je ste. Ovaj dru gi ar gu ment od no si se na fak ti ci tet ko re la-ci je.

Da bi se ko re la ci o ni zam dr ao de zap so lu ti za ci je mi lje nja, tre ba lo bi sva ka ko da se dr i i to ga da ni sa ma ko re la ci ja ni je ap so lut no nu na i da je od su stvo ove nu no sti do stup no mi lje nju, kao i to da ga mi lje nje mo e oprav da ti, a ne sa mo po sta vi ti kao in ve re. Ova mi sli va ne nu nost ko re la-ci je je ste upra vo ono to na zi va mo fak ti ci te tom ko re la ci je. Stav ko re la ci o ni-sti kog fak ti ci te ta je sto ga: mi lje nje mo e mi sli ti od su stvo vla sti te nu no sti ne sa mo kao li na svest, ve i kao nad in di vi du al na struk tu ra. Tek pod ovim uslo vom ko re la ci o ni zam e mo i da mi sli pro stu mo gu nost jed ne sa svim dru ga i je ko re la ci je. Ka ko mo e mo oprav da ti ovaj stav?

Upra vo na gla a va njem od su stva raz lo ga sa me ko re la ci je, ona se mo e smi sle no shva ti ti. Ko jem se i nu mi lje nja ovo od su stvo raz lo ga (ko je sam na zvao ne raz lo gom) okre e? Ako smo re kli da je me sto ko re la ci je je zik ili svest, sa da e mo re i da se od re e nja tog me sta mo gu opi sa ti, ali si gur no ne i po ka za ti kao ap so lut no nu na. Jer, iako se ko re la ci ja ne mo e za o bi i, ona ni je da ta na na in te melj ne nu no sti: ni ta na njoj ne uka zu je na nje nu vla sti tu nu nost, ak i ka da ne bi smo mo gli mi sli ti nje no dru go biv stvo, ak i ka da ne bi smo ume li da joj utek ne mo zbog pri stu pa nja nje noj ra di kal-noj dru go sti. To da ima je zi ka, sve sti i bi va nja-u-sve tu u sva kom slu a ju upu u je na to da je re o jed nom iz vor nom po sto ji pr ve i nje ni ce iz van ko je se mi lje nje ne mo e pro jek to va ti.

7 Ova kvo sta no vi te ni je svoj stve no sa mo spe ku la tiv nom ide a li zmu ne go ta ko e i raz li i tim vr sta ma fi lo zof skih vi ta li za ma ko je na la zi mo od Lajb ni ca do De le za, i i ja se za jed ni ka ta ka na la zi u is po sta vlja nju i ta voj stvar no sti jed ne do dat ne su bjek tiv ne oso bi ne (vo lja, per cep ci ja, afekt itd.) ko ja otu da po sta je na in bi va nja sva kog bi a. To je raz log zbog ko jeg go vo ri mo o su bjek ti vi sti koj me ta fi zi ci pre ne go o ide a li sti koj me ta fi zi ci, upr kos re la ti vi sti koj ko no ta ci ji ko ja u se bi na sto ji da no si ter min su bjek-ti vi zma.




27Ov de bi tre ba lo raz li ko va ti tri poj ma: ono kon tin gent no, i nje ni cu i ar he i nje ni cu. Kon tin gent nim na zi va mo sva ki en ti tet, stvar ili do ga aj, za ko ji znam da mo e, ili je stvar no mo gao da ne bu de, ili da bu de dru ga i ji. Znam da je ova va za mo gla da ne po sto ji, ili da po sto ji dru ga i je znam da je pad ove vaz e mo gao da se ne do go di.

i nje ni com u stro gom smi slu na zi va mo, obr nu to, sva ku vr stu en ti-te ta ko ji mo gu za mi sli ti kao dru ga i ji, ali za ko ji se ne zna da li je mo gao stvar no da bu de dru ga i ji. Ta kav je slu aj sa fi zi kim za ko ni ma na eg Uni-ver zu ma: ja ih stvar no mo gu za mi sli ti bez pro tiv re no sti, a da to to se ovi fi zi ki za ko ni vre me nom me nja ju ne obez va i pro lo is ku stvo, ali zbog to ga ja te za ko ne ne mo gu po ka za ti i kao nu ne: ak pod jed na ko ne znam ni da li su ti za ko ni za pra vo kon tin gent ni, ili je, na su prot to me, nji ho va nu nost stvar na, ali ne do stup na bi lo ka kvom do ka zi va nju. Sto ga u tom smi slu go vo-ri mo da su oni i nje ni ce da su fak tu al ni, da se osla nja ju na fak ti ci tet ali da ni su kon tin gent ni u smi slu ne ke va ze ili jed nog pa da.

Na po kon, ar he i nje ni com na zi va mo sva ku i nje ni cu i je dru go biv-stvo ili ne biv stvo ne mo gu za mi sli ti ni na je dan na in, a ipak i ju nu nost ne mo gu po ka za ti, i zbog e ga se o njoj i da lje mo ra go vo ri ti kao o i nje ni-ci, ali u i rem smi slu. Me u tim, upra vo se kod poj ma ta ko od re e ne ar he-i nje ni ce su bjek ti vi sti ki i ko re la ci o ni sti ki ap so lu ti zam raz li ku ju.

ta za pra vo ka e su bjek ti vi sta? Da ne mo gu mi sli ti ni ta dru go do ko re-la ci je: da mo gu sva ka ko mi sli ti da je da ti svet mo gao bi ti dru ga i ji, ili da se nje go vi za ko ni mo gu ras pa sti mo gu sva ka ko mi sli ti, i ak za mi sli ti, ne ki svet li en dru gih za ko na. Ali ono to ne mo gu mi sli ti je ste sa mo uki da nje ko re la ci je i nje nih mo gu ih in va ri jan ti, bu du i da je i mi lje nje uki da nja i da lje sa mo mi lje nje, te pro tiv re i se bi prag ma ti ki. Me u tim, ako je dru-gost ko re la ci je ne mi sli va, on da je za su bjek ti vi stu i ne mo gu a: ono to ni je u ko re la ci ji je ste ta ko e sa svim ap sur dan po jam, pod jed na ko ne po sto jan kao i eukli dov ska ku bi ka sfe ra. Ko re la ci ja sto ga ni je ni ka kva kon tin gent na stvar nost. Su bjek ti vi sta sma tra da je ona ap so lut na nu nost. Ali, stav ko re-la ci o ni ste ima sle de e pro tiv re no sti: si gur no, pri zna je on, ne mo gu mi sli ti dru gost ko re la ci je, i sto ga ko re la ci ja ni je i nje ni ca na na in na ko ji su to fi zi ki za ko ni; ali, do da je on, ne mo gu do dat no ute me lji ti na vod no nu no bi e ko re la ci je unu tar pod ru ja raz lo ga. Ko re la ci ju sa mo mo gu opi sa ti, a opis je uvek od nos pre ma ono me to je da to kao ist fac tum. Ko re la ci ja je sto ga i sa ma iz ve stan tip i nje ni ce: i nje ni ce i ja je dru gost ne mi sli va, i ja dru gost ipak ne mo e bi ti po sta vlje na kao ap so lut no ne mo gu a. Ko re la ci ja je, u tom smi slu, ar he i nje ni ca.

Na ro i ta oso bi na ar he i nje ni ce je ste to to ni je da ta ni kroz al ter na ti vu i ja bi oba kra ja na ma bi la pod jed na ko do stup na ona sa ma i nje na ne ga-ci ja bu du i da ne mo gu za mi sli ti dru gi fac tum do tog. Ar he i nje ni ca se za i sta da je kroz od su stvo: od su stvo raz lo ga ko ji bi bio u sta nju da ute me lji






28 sop stve nu ve nost. Ar he i nje ni ca je dar mi lje nja u vla sti tim gra ni ca ma, u svo joj su tin skoj ne spo sob no sti za ute me lje nje: ali ta gra ni ca, taj kraj, mo e bi ti dat sa mo pre ma nje nom unu tra njem ru bu po to sa mo mi lje nje ne mo e shva ti ti ono to iz la zi iz van tih gra ni ca ono to, pre ma na em re-ni ku, mo e bi ti dru gost, pot pu na dru gost ko re la ci je. Ona mo e po sta vi ti sa mo to da je mo gla bi ti pot pu na dru gost, ali ne i ono ta bi to mo glo bi ti, pa ni u svo jim gra ni ca ma da to za i sta po sto ji.

Ko re la ci o ni zam do sti e svoj vr hu nac u sle de oj te zi: ono ne mi sli vo za nas ni je ne mo gu e po se bi: mo gu e je da ima Pot pu ne Dru go sti ko ja se dr i iz van na eg od no sa pre ma sve tu Bog ili Ni ta vi lo. Mo e bi ti, ka ko su bjek-ti vi sta ve ru je, da je sve fe no men ali mo e bi ti da ni je i da ono ne mi sli vo tran scen di ra sva ki poj mov ni dis kurs. Zbog to ga se sa vre me ni ko re la ci o ni-zam e sto po ja vlju je kao pre ki da iz me u fi lo zof skog dis kur sa i dis kur sa o Pot pu noj Dru gost, ko ji e uvek bi ti pot pu no dru ga i ji dis kurs od fi lo-zof skog dis kur sa re li gij skog, te o lo kog ili po et skog. Ta kav dis kurs ne e se po ka za ti kao isti nit ve pre po znat kao mo gu i ne do stu pan pu tem poj mov nog ra da: spa sen, u tom smi slu, na po ra mi lje nja i otvo ren pre ma po bo nim po nu da ma.

3. Prin cip fak tu al no stiDa kle, pro blem ma te ri ja li sti kog ap so lu ta sa da mo e bi ti po sta vljen na ja san na in: ima li na i na da se mi sli ap so lut ko ji bi bio u sta nju da iz beg-ne pre pre ku ko re la ci o ni zma, a da ti me ne po kre ne po no vo su bjek ti vi sti-ku me ta fi zi ku? Mo e mo li ot kri ti ap so lut ko ji ne ap so lu ti zu je ko re la ci ju i ko ji e bi ti ne za vi san od nje? Pi ta nje se svo di na to da li se mo e za mi sli-ti ma te ri ja li zam ko ji e se po i sto ve ti ti sa ovim mi ni mal nim pro gra mom: mi sli ti ne nu nost mi lje nja i mi sli ti ono to osta je ka da mi lje nje pre sta ne da po sto ji. Da li je mo gu ta kav ma te ri ja li zam bez prag ma ti ke pro tiv re-no sti?

Da bi smo ot po e li dru gi deo ar gu men ta ci je, tre ba lo bi se opro sti ti od su bjek ti vi zma. Po seb no se pi ta mo ka kvom su se stra te gi jom ve li ki ide a-li sti ki si ste mi su prot sta vlja li tran scen den tal noj de zap so lu ti za ci ji. Naj sa-e ti je re e no, ve ru je mo da je tu re o ko ri e nju skri ve nog ap so lu ta kao su tin skog in stru men ta de zap so lu ti za ci je. Spe ku la tiv ni ide a li zam ni je vi e ko re la ci jom in stru men tom tran scen den tal ne dis kva li fi ka ci je dog mat-skog ap so lu ta ogra ni a vao mi lje nje, ve ju je pre tvo rio u to ko ve ap so lu ta do stup nih mi lje nju. Ko re la ci ja, da le ko od to ga da upu u je na kraj te o rij-skog ap so lu ta, po ka zu je se kao istin ski i je di ni ap so lut: kao spe ku la tiv na isti na, a ne vi e kao tran scen den tal no ogra ni e nje.

Tek taj na por na le e na dru gu od lu ku ko re la ci o ni zma fak ti ci tet ko re-la ci je. Na po du hvat e, po sle di no, te i ova ko: pred la e mo da se ko re la ci-





29o ni sti ka pre pre ka pre va zi e ne vi e ap so lu ti za ci jom ko re la ci je, ve ap so lu-ti za ci jom (ar he)i nje ni ce ko re la ci je od no sno ne vi e pr vog, ne go dru gog in stru men ta de zap so lu ti za ci je ko re la ci o ni zma. Pred la e mo da se fak ti ci te-tu ura di ono to je su bjek ti vi zam ura dio ko re la ci ji, da se fak ti ci tet ui ni ap so lu tom ne za vi snim od sva kog mi lje nja.

Pre ne go to po ku a mo da oprav da mo ovaj stav, tre ba lo bi pr vo pi ta ti ta ta no mo e bi ti nje gov smi sao.

Ap so lu ti zo va ti fak ti ci tet, ta bi to mo glo da zna i? To zna i pre o bra zi ti od su stvo raz lo ga ono ga to je ste to od re u je fak ti ci tet pre o bli ko va ti taj ne raz log iz ne zna nja raz lo ga stva ri u stvar no svoj stvo ono ga to je ste. Ume-sto da ka e mo: mi lje nje ne mo e od re di ti kraj nji ra i son dtre da to sti i da se ra ci o nal no mi lje nje spo ti e pre ko ne iz le i vog fak ti ci te ta pred la e mo da ka e mo sle de e: mi lje nje pri stu pa pu tem fak ti ci te ta stvar nom od su stvu ra i son dtre ono ga to je ste, i sto ga i stvar noj mo gu no sti sva kog en ti te ta da po sta ne dru gi, da na sta ne ili da ne sta ne bez ika kvog raz lo ga. Dru ga i je re e no, gle di te ko je mi usva ja mo je ste sle de e: pred la e mo da fak ti ci tet ne ozna a va vi e ogra ni e nje mi lje nja nje go vu ne spo sob nost da ot kri je kraj nji raz log svih stva ri ve da ozna a va spo sob nost mi lje nja da ot kri je ap so lut ni ne raz log sva ke stva ri. Pred la e mo da se on to lo gi zu je ne raz log i da se on ti me ui ni svoj stvom Vre me na i ja e ha o ti na mo bi ti ogrom na, po to e do ti ca ti sva ki mo gu i en ti tet.

Uko li ko se ovaj pre o bra aj mo e oprav da ti, on da bi smo pro me ni li po gled na fak ti ci tet: on vi e ne bi pred sta vljao na u ne spo sob nost ot kri va-nja kraj njeg raz lo ga stva ri i po stao bi na a spo sob nost ot kri va nja kraj njeg od su stva nji ho vog raz lo ga, po i sto ve e na sa bez gra ni nom mo i vre me na vre me na ko je vi e ni ne li i na ono to smo dosko ra pro mi lja li pod tim na zi vom, kroz hi lja du re i. Jer, ta kvo vre me mo i e da bez ika kvog raz-lo ga slo mi sva ki za kon, fi zi ki ili lo gi ki (i ni se da je ak i na a lo gi ka za pra vo fak tu al na, a ne ute me lje na na ap so lut nim prin ci pi ma), ili, obr nu to, ni ka da ne e sti i do i na, ve e pu sti ti Uni ver zum da pra ti svo ja bes pre-kor na pra vi la (bu du i da je na pre dak ne re da ta ko e sa svim kon tin gen tan ko li ko i op sta ja nje re da), ili e, uni ta va ju i sva ki ob lik po sta ja nja, us po-sta vi ti u svim stva ri ma i stu stal nost neo gra ni e nog tra ja nja (bu du i da su nam ak i po sta ja nje i pro me na da ti kao kon tin gent ni, bez iz gle da da e ika da bi ti ita vi e od ne pro men lji vo sti).

Ov de ima mo je dan u dan pred met ko ji pred sta vlja is hod ta kve ap so-lu ti za ci je fak ti ci te ta i ko ji e mo na zva ti Nad ha os, ka ko bi smo ga raz li ko va-li od dru gih po i ma nja ha o sa ko ja se ne od no se na tre nut ni pro blem. Ali, da li je ta kva ap so lu ti za ci ja oprav da na, i uko li ko je ste na e mu se ona za sni va?

Da bi smo oprav da li ta kvu ap so lu ti za ci ju fak ti ci te ta, tre ba lo bi da od go-vo ri mo na klju ni pri go vor ko re la ci o ni ste. Nje gov pri go vor je sle de i: na a




30 ap so lu ti za ci ja fak ti ci te ta vra a se neo prav da nom po i sto ve i va nju kon tin-gen ci je i fak ti ci te ta neo prav da no, jer, pre ma nje mu, mi ne ma mo na in ko jim bi smo iz vr i li to po i sto ve i va nje. Po sto ji jed na ne do pu sti va za bu na kod fak ti ci te ta i kon tin gen ci je: fak ti ci tet, re kli smo, ozna a va na e ne zna-nje mo da li te ta ko re la ci je na u ne spo sob nost da sa zna mo da li je ko re la-ci ja nu na ili kon tin gent na. Pra vi mo sto ga istu gre ku iako si me tri nu kao i su bjek ti vi sta: je dan mo da li tet ko re la ci je neo prav da no ap so lu ti zu je mo kao po sled nji ali dok su bjek ti vi sta ap so lu ti zu je ko re la ci ju kao nu nu, mi ap so lu ti zu je mo kon tin gen ci ju.

No, to je upra vo stav ko ji ima mo pre ma ap so lu tu i ko ji se jed no stav no mo e sa e ti ova ko: fak ti ci tet je sva ka ko kon tin gen ci ja; ono to smo uze-li kao ne zna nje je ste isti na zna nja. Fak ti ci tet, a na ro i to onaj shva en kao ar he i nje ni ca, pre o bra en je u nad ha o ti nu kon tin gen ci ju. Tre ba lo bi sto ga oprav da ti taj pre o bra aj, po i sto ve i va nje ta dva poj ma s te zom o nji ho voj su tin skoj si no nim no sti.

U ime e ga dr i mo da je kon tin gen ci ja, uklju u ju i i ko re la ci ju, ap so-lut? Je di ni le gi tim ni raz log mo e bi ti sa mo ovaj: nad ha o ti na kon tin gen ci ja je ste ap so lut zbog to ga to ona, i sa mo ona, iz mi e po du hva tu ko re la ci o ni-sti ke de zap so lu ti za ci je. Ali zbog e ga mu on da iz mi e?

Zbog to ga to, kao to bi isti ar gu ment ko re la ci o ni sti kog kru ga pro tiv re a li ste tre ba lo im pli cit no da ap so lu ti zu je ko re la ci ju, ona mo e po ka za ti da bi isti ar gu ment fak ti ci te ta ko re la ci je, ra di po bi ja nja su bjek ti vi ste, tre ba lo im pli cit no da ap so lu ti zu je fak ti ci tet.

U ne do stat ku mo gu no sti da u pot pu no sti raz vi jem ovo pi ta nje, mo gu ga iz lo i ti sa mo u in tu i tiv nom, ma da ne i sa vr e no stro gom vi du.

Ko re la ci o ni sta tvr di da mo e mi sli ti mo gu e ne bi va nje ko re la ci je. Pre-ba ci mo da kle nje go vo raz mi lja nje na ide ju ko ju ima mo o na oj smr ti. Sa gla si mo se da smo, uop te no, spo sob ni da u ne koj me ri mi sli mo vla sti tu smrt, i sto ga da mi sli mo i vla sti to uki da nje ne sa mo te le sno ve mo da i psi hi ko. Si gur no, ne mo e mo ra zum no za mi sli ti ka ko e to bi ti, ka ko iz gle da bi ti mr tav, tim vi e ako smr u sma tra mo pot pu no po ni ta va nje na e li no sti, jed no ne bi ti te la i du ha. Za mi lja nje ta je ste bi va nje po ni-te nim je ste pro tiv re no ali, obr nu to, za mi lja nje mo gu no sti da se bu de po ni ten ni je. Jer, ov de upra vo ima mo jed nu ar he i nje ni cu: na psi hi ki i vot mi ljen je kao i nje ni ca ko je ne mo e vi e bi ti i bez ko je ne mo e mo po zi tiv no od re di ti i to s do brim raz lo gom ta za duh zna i vi e ne bi ti. Sve to zna i da se be mo e mo mi sli ti kao smrt ne, u ra di kal nom smi slu, bez pro tiv re no sti. Ali, ka kve je pri ro de ovo mo gu e ne bi va nje na eg du ha? Da li je ono mo gu e ne za vi sno od mi lje nja kao to smo mo gli pret po sta vi ti? Sva ka ko da ni je: jer, ako je na a smrt nost, na mo gu i pre sta nak, mo gu sa mo pod uslo vom da po sto ji mo da bi smo ga mi sli li, on da bi smo pre sta li bi va ti smrt ni ma i pre sta li bi smo bi va ti spo sob ni ma da mi sli mo se be kao




31smrt ne. Jer, da smo smrt ni sa mo pod uslo vom da se mo e mo kao ta kvi-ma mi sli ti, on da bi smo mo gli da umre mo sa mo pod uslo vom da bu de mo i da lje u i vo tu da bi smo mi sli li ta kvu mo gu nost. Do volj no je re i da bi smo se ta da mo gli bes ko na no mu i ti, a da ni ka da stvar no ne ne sta ne mo. Jer, na mo gu i ne sta nak bi ne stao u is toj onoj me ri u ko joj bi smo sa mi ne sta li, us po sta vlja ju i nas ti me po no vo unu tar biv stva.

Sto ga, na e vla sti to uki da nje, da kle svoj fak ti ci tet, mo e mo mi sli ti i to ta ko e kao in di vi due ko li ko i kao ko re la ci o nal ne struk tu re sa mo pod uslo vom da mo e mo da mi sli mo ap so lut nu mo gu nost da vi e ne bu de mo od no sno mo gu nost ko ja je ne za vi sna od na eg mi lje nja bu du i da se sa sto ji upra vo u nje go vom po ni ta va nju. Sto ga, ak i po pri zna nju ko re la-ci o ni ste, za i sta po sto ji ap so lut ko ji se mo e mi sli ti, ap so lut ko ji on ne mo e da po bi je, po to ga mo ra pret po sta vi ti: na i me, mo gu nost ne-bi va nja sva-ke stva ri uklju u ju i i ko re la ci ju, ko ju smo obe le i li zna kom nad ha o ti nog Vre me na.

Fak tu al no u na zi va mo svoj stvo fak ti ci te ta da sam ne bu de fak tu a lan: fak tu al nost ozna a va ne fak ti ci tet, od no sno ap so lut nu nu nost fak ti ci te ta i sa mo nje ga. Sto ga e mo prin ci pom fak tu al no sti na zi va ti spe ku la tiv ne is ka ze pre ma ko ji ma sam fak ti ci tet ni je fak tu a lan ili, to je isto, pre ma ko ji ma je sa mo kon tin gen ci ja nu na. To je prin cip onaj o nu no sti is klju i vo kon-tin gen ci je ko ji upra vlja ide jom post me ta fi zi ke spe ku la ci je.

4. Ide ja iz vo e njaPi ta nje je sa da po e mu zna mo da e ta kva ap so lu ti za ci ja Nad ha o sa, omo-gu e na prin ci pom fak tu al no sti, mo i da nam do pu sti da pri da mo smi sao ne kom an ce stral nom is ka zu eks pe ri men tal ne na u ke, ak i ka da pri hva ti-mo nje nu mo gu nost. Jer, iz gle da da se i da lje na la zi mo da le ko od to ga da pru i mo le gi tim nost jed nom ma te ma ti zo va nom opi su stvar no sti, sa da nje ili pro le, bu du i da se bi e, na su prot to me, mo e po i sto ve ti ti sa i stom bez raz lo no u. Su sre li smo se li cem u li ce sa sve tom ko ji vi e ni je to to je ste, osim na po vr i ni, osim po svo jim slu aj nim uin ci ma. Jer, bi u otu-da pod le e tem po ral nost na iz gled li e na bi lo ka kvog vr stog ute me lje nja, spo sob na za sve spo sob na za red (to da ne?), ali ta ko e i za ono alo gi-ko i za ono ne mi sli vo. i ni se da is hod ap so lu ti za ci je vo di ka i stoj su prot-no sti ono me to smo is pi ti va li: ka ko oprav da ti spo sob nost eks pe ri men-tal nih na u ka da su de lu ju sa sve tom ne za vi snim od mi lje nja, spo sob nost da otvo re ka te go ri je raz u me va nja ko je pret po sta vlja ju od re e nu stal nost stvar no sti.

Ipak, po sto ji mo gu nost da se iza e iz ove na vod ne apo ri je: dr a ti da bi ti uisti nu kon tin gen tan ne pod ra zu me va bi ti bi lo ta. Dru ga i je re e no, ve ru je mo da po sto je ne pro iz volj ni uslo vi kon tin gen ci je, jer da bi se bi lo



32 kon tin gent nim tre ba lo bi sle di ti ja sne zah te ve zah te ve ko ji e sa mi bi ti svoj stva ap so lu ta, bu du i da su iz ve de ni iz ap so lut nog fak ti ci te ta stvar no-sti. Ta kve ne-pro iz volj ne uslo ve kon tin gen ci je na zi vam fi gu ra ma, a iz vo e-njem na zi vam po stu pak ko jim se iz kon tin gen ci je iz vla i jed na od nje nih fi gu ra.

Sti gao sam, da kle, do is ku stva mi lje nja ko me je po sve en ve li ki deo na ih is tra i va nja. Po e li smo uz dr ma va njem ve za no sti, a do li smo do onog neo pa e nog, i pro li iz me u od su stva raz lo ga uobi a je nog si no ni ma za ira ci o nal nost i prin ci pa ne pro ti vre no sti mi ni mal nog prin ci pa sva ke ra ci o nal no sti, za ko ji se sma tra da ga je ne mo gu e ute me lji ti iz sa mog se be bu du i da pod le e sva kom re zo no va nju. Ot kri li smo da je stvar no mo gu e ute me lji ti isti nu on to lo kog ap so lu ta ne pro ti vre no sti nje go vim pre tva-ra njem u uni ver zal no svoj stvo sva kog bi a na osno vu od su stva raz lo ga ono ga to je ste. Zbog to ga to stva ri nu no ne ma ju svoj ra i son dtre i to nu no osta ju to to je su, one mo ra ju bi ti ne pro ti vre ne, od no sno pod re e ne za hva tu lo gi ke. Dru ga i je re e no, ne raz log stva ri, spa sa va nas od be smi sla dis kur sa. Otu da se na me e ide ja da se na sa mom fak ti ci te tu mo e te me lji-ti iz vor ve ne lo gi ko-ma te ma ti ke spo sob no sti da go vo ri o an ce stral nom vre me nu ko je je ap so lut no ne za vi sno od na eg po sto ja nja, ali ipak mi sli vo.

Ne mo gu e je da se unu tar gra ni ca ovog ra da stro go oprav da ju ti sta-vo vi. Kao za klju ak, da e mo sa mo je dan kra tak po gled na fak tu al no iz vo-e nje ne pro ti vre no sti ta ko to e mo po ku a ti da ski ci ra mo na in na ko ji fak tu al na spe ku la ci ja na me ra va da pro mi lja svo je na pret ke.

Po e li smo od sle de eg pi ta nja: mo e li se na i ja san raz log u pri log i nje ni ci da je dan uni ver zal ni pro tiv re an en ti tet od no sno, onaj ko ji isto-vre me no i ni isti ni tim sve za mi sli ve is ka ze i nji ho ve ne ga ci je ne mo e po sto ja ti? Mo e li se s raz lo gom za sno va ti na a si gur nost da jed no ta kvo ne do sled no bi e pred sta vlja i stu on to lo ku hi me ru? Ide ju iz vo e nja raz-vio sam upra vo kao od go vor na ta kvo pi ta nje jer mi se i ni da se na ovo ud no pi ta nje mo e ta no od go vo ri ti. A od go vor gla si: ne do sled no bi e uni ver zal no pro tiv re no ne mo gu e je, za to to e ta kvo bi e pre sta ti da bu de kon tin gent no. Za pra vo, ono to ne do sled no bi e ne e mo i, je ste da se me nja, da po sta je dru go, bu du i da to to ono ni je, bi va ju i pro tiv re nim, ono ve je ste. Tom se bi u vi e ne mo e do go di ti da ne bu de, a bu du i da ni je vi e bi lo, ono e uvek i da lje bi ti, po to je pro tiv re no. Ukrat ko, in tu i-ci ja ko ju sam sle dio bi la je da se on to lo ki pro tu ma i ve na isti na prin ci pa ne pro ti vre no sti kao ono ga to pro iz la zi iz ve ne isti ne kon tin gen ci je, ko ju jam i upra vo ovaj prin cip da ne bi mo glo vi e da bu de, jed no bi e ne sme ve bi ti ono to ni je. Otu da i po sta je mo gu e da se Nad ha os sa mo o gra ni i, da sam se bi spre i pro iz vo e nje ono ga ne mi sli vog ono ga ne do sled nog ta ko da sva bi a osta ju kon tin gent na i pod re e na nje go voj si li. Upra vo se pro du blji va njem ta kvog kre ta nja, mo e mo na da ti da e mo po ste pe no



AdministratorLjepljiva biljeka?????


AdministratorLjepljiva biljeka!



33raz vi ti su tin ske ka te go ri je jed nog dis kur sa ko ji je ap so lu ti zu ju i, ali ne i me ta fi zi ki.

S fran cu skog pre veo Alek san dar Mat ko vi

Li te ra tu raHe gel, G. V. F., Fe no me no lo gi ja du ha, prev. Vik tor D. Son nen feld, Kul tu ra, Za greb 1955.He gel, G. V. F., En ci klo pe di ja fi lo zof skih zna no sti, Svje tlost, Sa ra je vo 1987, Kant, I., Op a po vi jest pri ro de i te o ri ja ne ba ili Po ku aj o ustroj stvu i me ha ni kom po stan ku ci je-

le svjet ske zgra de ras pra vljen po New to no vim prin ci pi ma, prev. Mi le Ba bi, Svje tlost, Sa ra je vo 1989.

Kant, I., Kri ti ka i stog uma, prev. Ni ko la Po po vi, De re ta, Be o grad 2003.Me il las so ux, Q., Aprs la fi ni tu de: Es sai sur la nces sit de la con tin gen ce, Se uil, Pa ris 2006.


34

GRE JEM HAR MAN

ELE MEN TI FI LO ZO FI JE USME RE NE KA OBJEK TU*

U ovom tek stu Gre jem Har man pred sta vlja ne ko li ko osnov nih po stav ki svo je fi lo-zo fi je usme re ne ka objek tu. Kri ti ki i ta ju i Haj de ge rov opis oru a, Har man na sto-ji da opi e po sto ja nje re al nih obje ka ta iz van nji ho ve fe no me no lo ke da to sti. Pre ma nje mu, po ja vlji va nje obje ka ta pra ti nji ho vo isto vre me no po vla e nje iz sva kog od no-sa, te se sto ga oni opi su ju kroz ve i tu pro me nu vla sti tih sta nja, na osno vu poj mo va pred ru no sti i pri ru no sti.Klju ne re i: obje kat, oru e, pred ru nost, pri ru nost, spe ku la tiv ni re a li zam.

Ka ko na i me sva ko ti je lo po pri ma mno ge for me svoj-sta va po ve za ne i me u sob no sra sle, za to to bi va, da jed no svoj stvo dru go od bi ja, po ti sku je, lo mi ili ve e, zbog e ga po je di ne for me po tam nju ju.

(Fren sis Be kon)1

Po i ma njeOva knji ga je po e la jed no stav nim pri ka zom Haj de ge ro ve ana li ze oru a-bi a, sve pri sut nog obr ta nja oru a i slo mlje nog oru a. Ljud ska bi a na sta-nju ju, u ne ku ru ku, pod ru je otvo re nog opa a nja, za ve de ni pri jat nim mi ri-si ma i ra zno boj nim pri zo ri ma. Na u pa nju pri vla e broj ni lju di, i vo ti nje

* Iz vor: Gra ham Har man, Tool-be ing: He i deg ger and the Me taphysics of Ob jects, Open Co urt 2002, 217235. Ap strakt i klju ne re i deo su re dak cij ske opre me tek sta.

1 F. Be kon, No vi Or ga non, prev. Vik tor D. Son nen feld, Na pri jed, Za greb 1964, 163.

Trei programBroj 157, ZIMA 2013

UDK: 165.31:111.32 14 .

Prevod

35


i po sto ja ni objek ti sa ko ji ma se su sre e mo. Objek ti ko ji nas okru u ju su po seb ni fe no me ni ko ji su nam na ne ki na in do stup ni: a to je pod ru je ko je Haj de ger opi su je kao pod ru je kao-struk tu re. Usko ro u pred sta vi ti kao-struk tu ru u jed nom znat no i rem op se gu, ali za sa da se mo e mo dr a ti na i na na ko ji se ona obi no shva ta.

Tre ba lo bi ta ko e na gla si ti da Haj de ger po ne kad po mi nje ka ko ono kao ni je svo di vo na pu ku pred ru nost. Iz raz Vor han den he it ima jak ne ga-tiv ni na boj ko ji je pri su tan u svim Haj de ge ro vim ra do vi ma, no ne ki en ti-te ti ko je on opi su je ma nje su op te re e ni ti me od dru gih. Na da lje, oni ko ji se di ve nje go voj te o ri ji ne skri ve no sti vo le da pri me te ka ko kao-struk tu ra de li mi no pre vla da va ono to je vor han den uto li ko to ona do ne kle ot kri va bi va nje stva ri. To je do volj no isti ni to. Ali pod jed na ko je isti ni ta i i nje ni ca da se bi e stva ri ni ka da ne ot kri va ne po sred no. Po gre no

treći program srpskog radija - spekulativni realizam

Documents