1

1!. , ... . , ... . . , ... :1. 2.

, () , () :

1 2009/10

1. . : () 2. . , . , . , . , . , . : 3. . : - 4. . , . : - 5. . : -

DOBRODOLI U SVET MATERIJALA!

UVOD Nauna disciplina koja se bavi izuavanjem graevinskih materijala nesumnjivo je jedna od najstarijih u oblasti tehnikih nauka. Njeni izvori doseu do samih poetaka evolucije ljudskog drutva, to je i razumljivo, poto je graenje oduvek predstavljalo jednu od najznaajnijih ljudskih aktivnosti. Potrebe graenja i dometi u poznavanju materijala uvek su bili tesno povezani. tavie, dostignuti nivo poznavanja materijala esto je bio pokazatelj ostvarenog nivoa celokupnog drutvenog razvoja: kameno doba, bakarno doba, bronzano doba, gvozdeno doba.

UVOD Dok su u najranijim istorijskim periodima korieni jedino prirodni materijali drvo, kamen, po pravilu uz veoma skroman stepen obrade, vremenom su poeli da se primenjuju i materijali koje danas nazivamo vetakim (opeka, malter, beton, elik i dr.) Zahvaljujui tehnikom napretku, vremenom je postalo mogue uticati na pojedina svojstva materijala. Danas su stvorene takve mogunosti, koje omoguavaju ne samo visok stepen obrade i poboljanje svojstava tradicionalnih materijala, ve i stvaranje potpuno novih materijala, sa unapred definisanim svojstvima.

UVOD Istorijski razvoj graevinskih materijala u osnovi odgovara prikazu na donjoj slici. Deceniju 18501860 karakterie vaan dogaaj u tehnologiji materijala pojava konstrukcionih elika.

UVOD Do tog vremena uglavnom su se koristili drvo, kamen i opeka, dok je beton poeo iroko da se primenjuje tek nakon pojave elika u obliku sprege beton elik (armirani beton, prednapregnuti beton)

UVOD Vrlo intenzivan razvoj na podruju sintetikih organskih materijala ve danas je uslovio njihovu primenu u nizu oblasti graevinarstva, a prema nekim prognozama, u prvim decenijama 21. veka obim njihove primene mogao bi da prevazie mnoge danas nezamenljive materijale. Prema uslovima primene u graevinskim objektima i konstrukcijama, grarvinski materijali se, u optem sluaju, mogu podeliti na 2 grupe: Materijali univerzalnog tipa ili Konstrukcijski materijali (prirodni kameni materijal, vetaki kameni materijali malteri i betoni, keramiki materijali, metali, drvo i dr. Materijali specijalne namene (termo i zvuko izolacioni, hidroizolacioni materijali, antikorozioni premazi, boje, lakovi i dr.)

UVOD Graevinske materijale treba posmatrati u irem kontekstu: kao materijale, ali i kao sirovine za dobijanje drugih gra. materijala. Drugim reima, oni ine celokupan kompleks materijalnih kompone-nata, na osnovu kojih se formiraju graevinske konstrukcije i objekti. Poznavanje graevinskuh materijala podrazumeva poznavanje niza injenica i uticajnih faktora, relevantnih za njihovu primenu u graevinarstvu. Radi se o sintezi stavova vie naunih disciplina: hemija, fizika, tehnologija, otpornost materijala i dr. Ovo poznavanje je od prvorazrednog znaaja za pravilnu i racionalnu primenu materijala: osnovni podaci o materijalu, tehnoloki proces proizvodnje, oblast primene, nain prerade, bitna svojstva, ponaanje u razliitim uslovima eksploatacije i metode ispitivanja svojstava

UVOD Svojstva i ponaanje materijala pod odreenim uslovima naelno se mogu tumaiti polazei od atomsko-molekularne strukture, rasporeda elementarnih estica, unutranjih sila veze i drugih stavova na kojima se zasnivaju savremena termodinamika shvatanja o strukturi materije Kako je ovakav pristup komplikovan i sa praktinog stanovita necelishodan, a ponekad se radi i o pojavama koje jo nisu rasvetljne, to se primenjuje tzv. Fenomenoloki pristup: Prouavanje pojave kao takve, na bazi objektivnih eksperimentalnih rezultata ispitivanja, bez dubljeg ulaenja u fiziku ili hemijsku sutinu fenomena.

Razvoj na podruju materijala, a to vai i za graevinske materijale, danas i dalje tee na osnovama naune discipline pod nazivom nauka o materijalima. Ova nauka, koja povezuje fiziku i fiziku hemiju vrstog stanja materije, predstavlja veoma efikasan aparat za uspeno tumaenje i reavanje praktino svih problema na podruju materijala, prvenstveno u segmentu optih zakonitosti dobijanja odreenih tipova materijala, ali i na polju ispitivanja i istraivanja materijala u najoptijem smislu.

Okosnicu ove nauke predstavlja tzv. strukturalistiki koncept, prema kome se uslovi formiranja odreenih materijala i determinisanje njihovih svojstava u najveoj meri svode na funkcionalnu relaciju koja povezuje karakteristike materijala i njihov sastav, odnosno strukturu. Meutim, zbog kompleksnosti problematike o kojoj je re, karakteristike materijala se nuno moraju sagledavati i kroz faktor tehnologije, tako da se u okviru nauke o materijalima svojstva materijala uvek razmatraju kao rezultat simultanog delovanja sledeih uticajnih parametara: sastava u najirem smislu rei, tehnologije proizvodnje i ostvarene strukture.

DISPERZNI SISTEMI

OSNOVNA SVOJSTVA GRAEVINSKIH MATERIJALA

OSNOVNA SVOJSTVA GRAEVINSKIH MATERIJALA Opta i specifina svojstva

OSNOVNA SVOJSTVA GRAEVINSKIH MATERIJALA

Parametri stanja i strukturna svojstva

OSNOVNA SVOJSTVA GRAEVINSKIH MATERIJALA Parametri stanja i strukturna svojstva

OSNOVNA SVOJSTVA GRAEVINSKIH MATERIJALA

Fizika svojstva Sadraj podpoglavlja

OSNOVNA SVOJSTVA GRAEVINSKIH MATERIJALA Fizika svojstva Hidrofizika svojstvaHigroskopnost: Sposobnostkapilarno poroznih materijala (kapilare