teoriske osnove izrade zavrsnog rada upitnik

Visoka tehnička škola strukovnih studija

u Zrenjaninu

Specijalističke studije mašinstva

Nastavni predmet: Teorijske osnove izrade završnog rada

Poboljšanje grejanja u Specijalnoj bolnici „Banja Rusanda“ Melenci

Seminarski rad

Predmetni nastavnik: Student - br.ind.

Dr Smiljana Mirkov Lazar Čelar 4/08-M

Mr Robert Molnar

U Zrenjaninu, novembra 2009.

Uvod....................................................................................................................................2

Razvoj Banje....................................................................................................................2

Kotlarnica........................................................................................................................2

1. Poboljšanje toplotne ugodnosti pacijenata Banje “Rusanda”......................................3

1.1 Da li je moguće smanjiti potrošnju energenata?........................................................4

1.2. Da li je osećaj toplotne ugodnosti dovoljan?.........................................................4

1.2.1. Rezultati upitnika.........................................................................................7

1.3. Opravdanost ulaganja u nove kotlove i termoregulacione ventile.......................14

1.3.2. Rezultati upitnika.......................................................................................19

2. Zaključak...................................................................................................................20

3. Literatura....................................................................................................................21

1

Uvod

Banja Rusanda je jedino aktivno banjsko lečilište u Banatu. Nalazi se na severnoj obali istoimenog jezera u naselju Melenci u opštini Zrenjanin. Još od svog osnivanja 1867. godine, ima lečilišnu tradiciju zasnovanu na korišćenju lekovitih svojstava mineralnog peloida (blata) iz jezera Rusanda, koje se ubraja u najlekovitije u zemlji. Jezero Rusanda zahvata površinu od 4km2. Dno mu je pokriveno muljem pretežno neorganskog porekla, veoma čistim, sa mirisom na sumpor-vodonik. Jezerska voda je slična morskoj vodi, ima visok salinitet i alkalna je. U hidroterapijske svrhe koristi se termomineralna voda koja spada u kategoriju natrijum hidrokarbonatnih sulfidnih hemotermi.

Razvoj Banje

Tridesetih godina 20-og veka, kada doživljava turistički procvat, Banja ima pet hotel paviljona, sa ukupno 150 kreveta, privatni hotel «Ruža», sa 30 kreveta i velik broj soba u domaćoj radinosti, izgrađenu infrastrukturu, objekat za razonodu i drugo. U sezoni koja je trajala od 1. maja do 30. septembra, broj gostiju se kretao do 2500. Šezdesetih godina Banja Rusanda postaje zdravstvena ustanova tj. specijalna bolnica za lečenje paraplegije i hemiplegije. Početkom 1959. godine otvoreno je Odeljenje za rehabilitaciju i Banja ubrzo prerasta u Centar za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i prevenciju invalidnosti.

Od tada pa do danas Banja se neprestano izgrađuje i razvija da bi sada, kao Specijalna bolnica za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju «Rusanda» bila jedna od vodećih i značajnijih ustanova te vrste kod nas. Specijalnost Banje Rusanda je lečenje uz pomoć mineralnog peloida - lekovitog blata koje se uz termo mineralnu vodu veoma uspešno primenjuje u lečenju mnogih bolesti.

Kotlarnica

Prvi kotao je stigao u Banju 1906. godine. Kotao je bio marke Danubius. Tokom godina, kotao je modernizovan, dodati su mu “Sake” kombinovani gorionici gas-mazut. Kotao je bio u upotrebi sve do 2005. godine, kada je otisao u više nego zasluženu penziju. Tokom godina proširivani su kapaciteti Banje, te je izgradnjom VII paviljona tridesetih godina prošlog veka, kapacitet grejanja bio nedovoljan. Posle drugog svetskog rata, ratnom reparacijom u Banju stiže brodski kotao sa nemačkog ratnog broda. “Brodski kotao” je bio u upotrebi do 2007 godine, kada se nabavljaju dva Loos kotla, kombinovanih gorionika mazut-gas, koji i danas zagrevaju Banju.

2

1. Poboljšanje toplotne ugodnosti pacijenata Banje “Rusanda”

Zastarelost opreme, kao i neplansko proširenje toplotnog konzuma 2006 godine je dovelo do povećane potrošnje energenata. Stalnim poskupljenjem gasa i mazuta postizanje osećaja toplotne ugodnosti je pretilo da postane nerentabilno.

Protrošnja energenata je prevelika, toplotni ugođaj nije dovoljan.

Poboljšanje toplotne ugodnosti je moguće nabavkom novih kotlova uz regulaciju sa toplotno regulacionim ventilima.

- Da li je moguće smanjiti potrošnju energenata?- Da li je osećaj toplotne ugodnosti dovoljan?

Tabela 1. Parametri iz proračuna toplotne zaštite

objekatobjekat

ΣΣA-A- omotačmotač [m[m22]]

ΣΣV-V- grejanogrejano [m[m33]]

DužinaDužina toplovodatoplovoda

[Km][Km]

AA

prozoraprozora [m2][m2]

%% gubgubiicici prozoraprozora

PaviljonPaviljon IXIX

5624.145624.14 17423.6117423.61 0.590.59 667.46667.46 30.4030.40

TerapijeTerapije 2514.372514.37 5550.005550.00 0.760.76 336.66336.66 42.4342.43

BazenBazen 2088.002088.00 5808.705808.70 0.850.85 250250 36.3036.30

PaviljonPaviljon VIIIVIII

1381.651381.65 2612.002612.00 0.650.65 144.18144.18 37.3937.39

PaviljonPaviljon VV

814.60814.60 1318.001318.00 0.660.66 108.8108.8 49.3749.37

PaviljonPaviljon IIII

814.60814.60 1318.001318.00 0.660.66 108.8108.8 49.3749.37

PaviljonPaviljon II

488.87488.87 1615.001615.00 0.710.71 50.2450.24 58.0058.00

3

1.1 Da li je moguće smanjiti potrošnju energenata?

Zagrevanje prostorija Banje počinje u 5h i traje do 21h, pomeranjem starta kotlova na 6h i prekidom u 19h, dnevna potrošnja gasa se zaista reducira, što se vidi na slici 1.

5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

0

50

100

150

200

250

300

Dnevna potrošnja gasa

29462420

čas

m3

gasa

Slika 1. Dnevna potrošnja gasa

Pomeranjem starta gorionika kotlova moguće je uštedeti na energentu. Polumesečna potrošnja, pre redukcije je oko 44200 m3. Polumesečna potrošnja , posle redukcije je oko 36300 m3. Ušteda na polumesečnom nivou je 7900m3.

Moguća je značajna ušteda redukcijom radnih sati kotlova.

1.2. Da li je osećaj toplotne ugodnosti dovoljan?

Osećaj toplotne ugodnosti je veoma subjektivan. Jedini način ispitivanja toplotne ugodnosti je putem upitnika pacijentima.

4

Upitnik o tolplotnoj efikasnosti grejanja u „Banji Rusandi“

1. Da li ste pokretni?

a) da

b) delimično

c) ne

2. Paviljon i broj sobe u kojij ste smesteni

Paviljon Br:_____ Soba Br:______

3. Koliko je vremena potrebno da bi ste završili dnevnu terapiju?

a) manje od 3 sata

b) više od 3 sata

4. Najčešće korištena terapija:

a) elektro

b) blatna

c) bazen

d) vežbanje u sali

5. Da li je grejanje bazena dovoljno ?a) Toplota vazduha je dovoljnab) Toplota vazduha je nedovoljnac) Nemam terapiju u bazenu

6. Da li je moguće regulisanje toplote u sobi?a) Dab) Delimičnoc) Ne

7. Po vašem mišljenju, gde je grejanje slabo?a) Čekaonica pred terapijub) Na terapijic) U sobid) U restoranu

5

e) Grejanje je dovoljno u celoj ustanovif) Grejanje nije dovoljno u celoj ustanovi

8. Zaokružite u kom periodu dana Vam je najhladnije?

Pre 6č 6č 7č 8č 9č 10č 11č 12č 13č 14č 15č 16č 17č 18č 19č 20č 21č 22č i posle

9. Zaokružite u kom periodu dana Vam je pretoplo?


10. Kako ocenjujete grejanje u „Banji“? a) izvrsnob) dobroc) srednjed) zadovoljavajućee) loše

11. Da li imate predloge za poboljšanje grejanja?

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Vaše mišljenje nam mnogo znači. Hvala na pomoći.

6

1.2.1. Rezultati upitnika

Anketiranje pacijenata je vršeno od 15.1.2006 do 31.1.2006. Ukupan broj ispitanika je 387. Rezultati sprovedene ankete su prikazani na slikama 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8.

pre 6 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

posle 22

Paviljon I

Osećaj ugodnosti

Topl

otni

ugo

đaj

Slika 2. Grafički prikaz rezultata ankete u paviljonu I

Na slici 2, se vidi da je pacijentima u prepodnevnim časovima temperatura vazduha zadovoljavajuća dok su na terapijama. Kada se vrate u sobu, temperatura je suviše visoka.

7

pre 6 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

posle 22

Paviljon II

Toplotni ugođaj

Topl

otni

ugo

đaj

Slika 3. Grafički prikaz rezultata ankete u paviljonu II

Na slici 3, se vidi da je pacijentima u prepodnevnim časovima temperatura vazduha zadovoljavajuća dok su na terapijama. Kada se vrate u sobu, temperatura je zadovoljavajuća.

8

pre 6 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

posle 22

Paviljon V

Osećaj ugodnosti

Topl

otni

ugo

đaj

Slika 4. Grafički prikaz rezultata ankete u paviljonu V

Na slici 4, se vidi da je u upravnoj zgradi tokom celog dana temperatura ispod zadovoljavajućeg nivoa. Radnici poriste pomoćne strujne grejalice, koje doprinose potrošnji energenata

9

pre 6 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

posle 22

Paviljon VII

Osećaj ugodnosti

Topl

otni

ugo

đaj

Slika 5. Grafički prikaz rezultata ankete u paviljonu VII

Na slici 5, se vidi da je pacijentima u prepodnevnim časovima temperatura vazduha zadovoljavajuća dok su na terapijama. Kada se vrate u sobu, temperatura je suviše niska.

10

pre 6 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

posle 22

Paviljon VIII

Osećaj ugodnosti

Topl

otni

ugo

đaj

Slika 6. Grafički prikaz rezultata ankete u paviljonu VIII

Na slici 6, se vidi da je pacijentima u prepodnevnim časovima temperatura vazduha zadovoljavajuća dok su na terapijama. Kada se vrate u sobu, temperatura je suviše niska.

11

pre 6 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

posle 22

Paviljon IX

Toplotni ugođaj

Topl

otni

ugo

đaj

Slika 7. Grafički prikaz rezultata ankete u paviljonu IX


pre 6 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

posle 22

Temperatura vazduha bazena , terapija i čekaonica

Toplotni ugođaj

Topl

otni

ugo

đaj

Slika 8. Grafički prikaz rezultata ankete u terapijama, čekaonicama i bazenu


12

Anketa nam je pokazala da duž toplovoda temperatura rapidno opada, kako je prikazano na slici 9. Toplotni ugođaj u paviljonima koji su udaljeniji od izvora toplote nemaju dovoljnu temperaturu vazduha.

Slika 9. Šematski prikaz rasporeda paviljona i toplotni ugođaj u njima

Nemoguće je redukovati vreme grejanja.

13

1.3. Opravdanost ulaganja u nove kotlove i termoregulacione ventile

Postojeći kotlovi nisu dovoljni za zagrevanje cele ustanove, ne zadovoljavaju norme evropske unije, s toga je potrebno, ne samo iz ekonomskih razloga, nego i iz bezbednostnih razloga, kupiti nove. Distribucija tople vode po paviljonima nije izvedena pravilno, tako da imamo nagomilavanje toplote u pojedinim paviljonima, dok se paviljoni koji su udaljeniji mnogo brže rashlađuju i ne mogu postići osećaj toplotne ugodnosti.

Postavljanjem nove cirkulacione pumpe većeg kapaciteta ne bi smo postigli željeni rezultat, jer toplovod nije projektovan da izdrži veće pritiske. Toplovod je projektovan da radi u režimu 90⁰C/70⁰C pod pritiskom od max 16 bar. Investicija potrebna za kupovinu novog kotla je mnogo manja nego izgradnja novog sistema toplovoda. Toplovodni kotao Loos Internacional Unimat UT-M (slika 10), zadovoljava potrebe projektovanog toplovoda, što se vidi u tabeli 2.

Loos Internacional 32 000 000 Din

Promena toplovoda 36 700 000 Din

Tabela 2. Karakteristike toplovodnog kotla LOOS InternacionalTip: UNIMAT UT-MMedium: VodaDizajn: 3-prolaza plameno, dimne cevi kotaoKapacitet: 750 do 19.200 kW Pritisak: do 16 bar Max. temperatura: do 190°C Gorivo: mazut, gas

Slika 10. Toplovodni kotao Loos Internacional Unimat UT-M

14

U kombinaciji sa termoregulacionim ventilima (tabela 3, 4, 5) regulacija temperature i protoka kroz paviljone je ravnomernija.

Tabela 3. Termo-glava / Termo-set HERZ

Proizvod MP cena

Termo-glava 1/2" 550.00 RSD

Termo-set 1/2" ek 1,133.93 RSD

Termo-set 1/2" prav 1,133.93 RSD

Ručna kapa 126.84 RSD

Tabela 4. Adapter za termo-ventil (Cu) HERZ

Proizvod MP cena

Adapter / Steznica 15 124.81 RSD



Tabela 5. Adapter za termo-ventil (aluplast) HERZ

Proizvod MP cena



15

1.3.1 Da li je osećaj toplotne ugodnosti dovoljan?

Posle ugradnje novog kotla i instalacije termoregulacionih ventila na grejna tela urađena je nova anketa. Anketiranje pacijenata je vršeno od 15.1.2007 do 31.1.2007. Ukupan broj ispitanika je 408. Rezultati sprovedene ankete su prikazani na slici 11. Kupovinom kotlova, došlo je do manje potrošnje gasa (slika 11).

5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 210

50

100

150

200

250

300

Dnevna potrošnja gasa

Potrošnja pre kupovine kotlova Potrošnja posle kupovine novih kotlova

čas

m3

Gasa

Slika 11. Dnevna potrošnja gasa

16

Upitnik o tolplotnoj efikasnosti grejanja u „Banji Rusandi“

1. Da li ste pokretni?

a) da

b) delimično

c) ne

2. Paviljon i broj sobe u kojij ste smesteni

Paviljon Br:_____ Soba Br:______

3Koliko je vremena potrebno da bi ste završili dnevnu terapiju?

a) manje od 3 sata

b) više od 3 sata

4. Najčešće korištena terapija:

a) elektro

b) blatna

c) bazen

d) vežbanje u sali

5. Da li je grejanje bazena dovoljno ?a) Toplota vazduha je dovoljnab) Toplota vazduha je nedovoljnac) Nemam terapiju u bazenu

6. Da li je korištenje regulacionih ventila u sobi komplikovano? a) Dab) Ne

7. Po vašem mišljenju, gde je grejanje slabo?a) Čekaonica pred terapijub) Na terapijic) U sobid) U restoranue) Grejanje je dovoljno u celoj ustanovi

17

f) Grejanje nije dovoljno u celoj ustanovi8. Zaokružite u kom periodu dana Vam je najhladnije?


9. Zaokružite u kom periodu dana Vam je pretoplo?


10. Kako ocenjujete grejanje u „Banji“? a) izvrsnob) dobroc) srednjed) zadovoljavajućee) loše

11. Da li imate predloge za poboljšanje grejanja?

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Vaše mišljenje nam mnogo znači. Hvala na pomoći.

18

1.3.2. Rezultati upitnika

pre 6 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

posle 22

Rezultat ankete u celoj ustanovi

Toplotni ugođaj

Topl

otni

ugo

đaj

Slika 12. Grafički prikaz rezultata ankete u celoj ustanovi

Na slici 12, se vidi da je pacijentima na svim mestima u ustanovi toplotni ugođaj zadovoljavajuć.

19

2. Zaključak

Kupvinom novih kotlova i ugradnjom termoregulacionih ventila, potrošnja gasa je opala, a distribucija toplote po paviljonima je ujednačena, tako da više nemamo gomilanje toplote u bližim paviljonima. Termoregulacionim ventilima smo uspeli da poboljšamo protok tople vode kroz toplovod, a da pri tom ne dižemo pritisak. Kotlovi su po standardima ISO 9001, gde je velika pažnja posvećena ekologiji što je za našu ustanovo od velikog značaja.

20

3. Literatura

1. Dr Vekimir Sotirović, Dr Živoslav Adamović, Metodologija naučno-istraživačkog rada sa statistikom u MS Excelu, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2005.

2. Dr Smiljana Mirkov, Reader teorijske osnove izrade završnog rada VTŠSS Zrenjanin, 2009

3. Miljan Čičić dipl.ecc, Lazar Čelar maš.inž, Istraživanje toplotnog ugođaja u „Banji Rusandi“, Banja Rusanda, Melenci 2008

4. http://www.herz-armaturen.com/en/index.html

5. http://ikoma-lin.hr/Katalog/tabid/4608/agentType/View/PropertyID/1028/Default.aspx

6. http://www.portal-srbija.com/tehnika/grejanje/herz-armaturen

7. http://www.loos-int.com/

21

http://www.portal-srbija.com/tehnika/grejanje/herz-armaturen

http://ikoma-lin.hr/Katalog/tabid/4608/agentType/View/PropertyID/1028/Default.aspx

http://www.herz-armaturen.com/en/index.html

teoriske osnove izrade zavrsnog rada upitnik

Documents