PROJEKAT JE PODRŽALA EVROPSKA UNIJA

Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autora i ne može ni na koji način odražavati stavove

Evropske unije .

Srbija

Studija slučaja

Proširenje i građanstvo: Pogled u budućnost

mart 2014.

1

REZIME

Vecina građana Srbije ima pozitivan stav prema Evropskoj uniji i veruje da ce pristupanje

doneti više koristi nego štete za Srbiju i njene građane. Međutim, neodlučnost povodom

članstva u EU među građanima Srbije pogoršana je informacijama o dešavanjima u

susednim državama članicama EU, na koje, čini se, ne postoji direktna reakcija iz EU.

Opozicija za članstvo u EU je uglavnom izazvana načinom na koji građani vide da EU tretira

nove i manje članice, uz argumente da Unija namece previše eksploatatorske kontrole nad

onima koji su slabiji i noviji.

Jedan od osnovnih problema kada je reč o pristupanju Srbije EU je dužina samog procesa,

jer su se neki od koraka i iniciranih reformi mogli dogoditi i mnogo ranije. Imajuci ovo u vidu,

proces pristupanja Srbije EU zapravo dolazi kao kompenzacija za elemente koji bi trebalo da

su do sada vec prirodno evoluirali od samih potreba društva i elite - da se transformišu,

unaprede, modernizuju i usklade sa evropskim vrednostima, normama i standardima.

Građani Srbije vide reforme koje Evropska unija traži da Srbija sprovede, pre nego što joj se

dodeli status države članice i konačno se pridruži Uniji, kao neophodne u svakom slučaju.

Vecina njih se slaže da ce podržati članstvo Srbije u Uniji, pre svega zbog važnih uslova za

članstvo (acquis) koji stvaraju snažan pritisak na Vladu da sprovede sveobuhvatne reforme u

različitim sektorima.

Jedan od najčešcih uzroka neodlučnosti i napetosti među građanima, kada je reč o

evrointegracijama, leži u nedostatku informacija i znanja koje građani Srbije imaju o EU.

Građani smatraju da političari vode marketinšku kampanju kako bi članstvo u EU građanima

Srbije pokazali u najboljem mogucem svetlu, da su mediji nedovoljno informativni a napori

Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije (SEIO) i Delegacije Evropske unije u Srbiji -

nedovoljni i retorički neprilagođeni običnim građanima. Otuda se građani Srbije osecaju

neinformisano i isključeno iz procesa pristupanja Srbije EU. Kontinuirano korišcenje istih 10

fraza1 kada se govori o pristupanju EU dovelo je do ravnodušnosti među građanima,

posebno imajuci u vidu činjenicu da ni ovih 10 fraza nije adekvatno objašnjeno u smislu šta

one znače za svakodnevni život građana. To dodatno pothranjuje stvaranje narativa o

principima koje niko ne razume, ograničavajuci potencijal za aktivno građanstvo - građanima

je jednostavno rečeno da Srbija treba da bude deo EU - zbog čega je drugo pitanje koje nije

u potpunosti objašnjeno.

1 Eksperti za pitanja EU intervjuisani za potrebe ove studije zemlje , kao i članovi fokus grupe građana, se slažu

da javne ličnosti u Srbiji kontinuirano koriste uobičajene fraze kada objašnjavaju i / ili opravdavaju određene političke odluke i poteze. One se sastoje od stalnog upucivanja na izabrani puta Srbije ka EU koji ce, navodno, doneti nova radna mesta i prosperitet; pristupanja EU kao merila za opravdanje političkih odluka; EU standarda i zahteva EU kojima se pravdaju politički potezi. Međutim, one nisu dodatno razrađene što ih ostavlja praznim parolama ili praktičnim frazama koje se koriste kada se opravdavaju složene političke odluke i izbori, sa kojima građani Srbije ne mogu da se povežu.

2

Opšti utisak o procesu pridruživanja jeste da je Srbija viđena kao uglavnom pasivan akter sa

povremenim inicijativama koje su uglavnom reaktivne. Verovatno je, jedina aktivna

inicijativa Srbije u vezi sa EU integracijama - podnošenje zahteva za članstvo u decembru

2009. Inicijativa Srbije da se uključi u različite bilateralne sporazume takođe je uporno na

niskom nivou. Umesto da pokazuje stepen entuzijazma i dobre volje pokretanjem određenih

procesa, Srbija se do sada, uglavnom oslanjala na inicijative koje dolaze sa strane. U

poslednje vreme, međutim, došlo je do opšteg porasta u aktivnostima vezanim za vece

angažovanje u regionu, u obecavajucem pravcu, za koji se može očekivati da ce se nastaviti

sa razvojem procesa pridruživanja.

Dakle, Srbija se trenutno nalazi na raskrsnici. Stepen koordinacije učešca NVO je

nesrazmeran sa aktivnostima organizacija civilnog društva u cilju sprečavanja sve jačeg

trenda skretanja sa evropskog puta Srbije, obzirom na alarmantnu činjenicu da je podrška

građana EU integracijama pala ispod 50%.

Organizacije civilnog društva su mnogo zahtevnije prema Vladi Srbije kada je u pitanju

transparentnost procesa integracija i sopstvenog učešca u njemu, a mnogo manje zahtevne

kada je u pitanju javno predstavljanje onoga što je sadržano u nekim od bilateralnih

sporazuma sa državama koje nisu članice EU, a za šta postoji osnovana sumnja da bi moglo

štetiti procesu integracija. OCD ne zahtevaju, na primer, stručne ili javne debate o ovim

sporazumima kao što to čine za neke politike EU za koje se očekuje od Srbije da ih usvoji.

Trend da srpski zvaničnici, sve češce definišu očekivanja koja EU ima od država kandiata kao

pritisak, iako je Srbija, vecinom, samostalno odlučila da krene ka Evropskoj uniji – i prema

tome članstvo nije obavezno – je takođe negativan. Građanima je predstavljena iluzija o

značaju Srbije u samom pregovaračkom procesu, a izbegnuta činjenica da je ovaj proces

uglavnom proces usvajanja acquis-a o kojima nema rasprave, vec samo postoji mogucnost

da se pregovara o rokovima za punu harmonizaciju. Čak su i politički kriterijumi uglavnom

određeni od strane EU.

Pored toga, legitimni zahtevi suseda Srbije/država članica EU, izraženi u ovom procesu,

viđeni su kao nepotreban pritisak i mešanje, zavere i slično. Srbija treba da nauči i razume da

ce i ona možda biti u mogucnosti da artikuliše i reši neke od svojih državnih i nacionalnih

interesa kada postane član EU.

Uloga institucija EU i Vlada država članica takođe je veoma bitna za to gde je Srbija sada

formalno, kao i kako javnost vidi ovaj proces . CEAS smatra da je u poslednjih dve, tri godine,

previše stvari stavljano u isti koš, fokus je stavljen isključivo na Briselski sporazum, neki

demokratski trendovi uspostavljeni tokom prethodne Vlade su propali, stavovi prema

nezavisnim institucijama i njihovim glavnim predstavnicima su apsolutno neprihvatljivi...

Stavovi prema novinarima i organizacijama civilnog društva i uloge ostalih aktera u društvu u

odnosu na Vladu i njene službenike su zabrinjavajuci. Svaka kritika se doživljava kao lična

uvreda, napad, zavera, čak se smatra usmerenom protiv države. Ukratko, prostor za aktivno

3

građanstvo u procesu donošenja odluka je sužen. To je trend koji teško da ce se poboljšati,

čak i kada se fokus EU vrati i na druge izazove koji očekuju Srbiju u njenom procesu

evrointegracija.

Ovo je dodatno ojačano negativnim trendovima u samoj Evropskoj uniji, stavom Velike

Britanije prema članstvu u Uniji, teškocama pri artikulaciji zajedničkih politika... Ovo,

međutim, ne znači da Srbija treba da odustane od procesa. Naprotiv. Ona treba da uloži

dodatne napore da razume i ove druge izazove, kao i da shvati da je, čak i pod ovim spletom

okolnosti, proces pristupanja najbolja opcija za njene građane.

METODOLOGIJA

Studija se oslanja na različite primarne i sekundarne izvore. Naime, za sekcije I: Priča o

pristupanju i II: Uticaj na proces pristupanja EU, vođeni su razgovori sa sadašnjim i bivšim

zvaničnicima Vlade i članovima Vlade, predstavnicima Kancelarije Vlade za evropske

integracije, nacionalnim analitičarima/ekspertima, predstavnicima EU tvining projekta u

Srbiji i drugim relevantnim zainteresovanim stranama. Dodatne informacije se oslanjaju na

izveštaje Evropske komisije o napretku Srbije i rezultate ispitivanja javnog mnjenja koje

sprovodi Vladina Kancelarija za evropske integracije, kao i na agencije za ispitivanje javnog

mnjenja koje sprovode istraživanja za potrebe Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Odeljak III: Aktivno građanstvo uglavnom se oslanja na zaključke i preporuke dobijene kroz

sastanak fokus grupe građana, koju čine 22 lica, sa podobnim starosnim rasponom, rodnom

ravnotežom, spektrom zanimanja, koji su pozvani na neformalan razgovor na temu, između

ostalog, pristupanja EU, koji uključuje sledeca pitanja:

- Šta EU simbolizuje za vas?

- Koji je Vaš opšti stav prema EU?

- Koji su to najpozitivniji benefiti koje donosi članstvo?

- Šta je po Vašem mišljenju najnegativniji aspekt pristupanja?

- Da li se osecate dovoljno informisani o pitanjima EU?

- Da li postoji osecaj vlasništva / aktivnosti građanstva?

Zaključci sa sastanka fokus grupe su podržani prezentovanom statistikom navedenom u

anketama koje sprovodi Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije, kao i istraživanjama

sprovedenim za potrebe Delegacije Evropske unije u Srbiji od strane agencije za ispitivanje

javnog mnjenja.

Sekcija IV: Jačanje vlasništva nad procesom pristupanja EU koji kombinuje zaključke date od

strane eksperata i one dobijene kroz početne razgovore i povratne informacije dobijene od

građana na sastanku fokus grupe.

4

Centar za evroatlantske studije želi javno da izrazi zahvalnost timu Vladine Kancelarije za

evropske integracije, Sanji Mešanovic, članu pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa EU,

gospodinu Milanu Pajevicu, jednom od osnivača ISAC fonda, predsedniku njegovog

Međunarodnog savetodavnog odbora i bivšem direktoru Kancelarije za evropske integracije

Vlade Srbije, gospodinu Fotisu Fitsilisu, stalnom tvining savetniku, kao i svim građanima -

učesnicima fokus grupe, i drugim relevantnim akterima, za njihov doprinos i podršku u izradi

ove studije, u nadi da ce se naša dalje saradnja nastaviti.

I. PRIČA O PRISTUPANJU

Hronologija procesa pristupanja Srbije EU

Nakon demokratskih promena u oktobru 2000, Srbija je izrazila volju da krene putem

evropskih integracija. Dakle, 2003, na Evropskom savetu u Solunu, Srbija je identifikovana

kao potencijalni kandidat za članstvo u EU.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije (SSP) potpisan je u aprilu 2008, a

stupio je na snagu 1. septembra 2013. SSP je zamenio Prelazni sporazum o trgovini i

trgovinskim pitanjima (IA) koji je stupio na snagu 1.2.2010, a kojim je postignut dogovor o

adaptaciji trgovinskih odredbi SSP, kako bi se uzele u obzir pristupanja Hrvatske u EU, a u

cilju održavanja tradicionalnih trgovinskih tokova. Potrebno je uložiti dalje napore, posebno

u oblasti kontrole države, gde nezavisnost Komisije za državnu kontrolu treba dalje da se

uspostavlja, kao i da se preduzecima u privatizaciji ukinu državne subvencije. Redovni

politički i ekonomski dijalog između EU i Srbije je nastavljen kroz SAA/strukture interne

revizije, a u okviru Unapređenog stalnog dijaloga (USD).

Interparlamentarna komisija EU - Srbija sastala se u Briselu u martu, a Evropski parlament je

usvojio mišljenje o Izveštaju Komisije o napretku Srbije u aprilu. Komitet regionalnih Radnih

grupa za zapadni Balkan održao je svoj godišnji sastanak u Novom Sadu 26. juna. Dana 10.

jula, Evropski ekonomski i socijalni komitet usvojio je mišljenje o odnosima sa civilnim

društvom u Srbiji.

U martu 2012. Srbija je dobila status zemlje kandidata EU. U međuvremenu, EU je

omogucila dijalog u Briselu između premijera Srbije Ivice Dačica i kosovskog premijera

Hašima Tačija, kojim je predsedavala visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost

Ketrin Ešton, razvijenu, na osnovu deset rundi trilateralnih sastanaka u periodu od dve

godine, što je rezultiralo prvim Briselskim sporazumom postignutim 19. aprila 2013, u cilju

normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, što je jedan od uslova za članstvo Srbije u EU, u

okviru normalizacije odnosa sa susedima - preduslov za države koje žele da se pridruže Uniji.

5

Vlada Srbije usvojila je Akcioni plan u decembru 2012. koji bi pratio sve navode izveštaja

Komisije o napretku iz 2012; u februaru 2013. usvojila je Nacionalni plan za usvajanje

pravnih tekovina EU ( NPAA ) za period 2013-2016.

U skladu sa odlukom Evropskog saveta u junu 2013. da se otvore pregovori o pristupanju sa

Srbijom, Savet je, u decembru 2013, usvojio pregovarački okvir, a prva međuvladina

konferencija sa Srbijom održana 21. januara 2014, signalizuje formalni početak pregovora o

pristupanju Srbije EU.

Srpska napredna stranka, koja je osvojila ubedljivu vecinu pobedom na vanrednim

parlamentarnim izborima održanim 16. marta, obecava da ce se put evropskih integracija

Srbije - održati.

6

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

19.4.2013. Potpisan prvi Ugovor o principima koji regulišu Sporazum (Briselski sporazum)normalizacije odnosa

1.10.2005. Pokrenuti pregovori o stabilizaciji i pridruživanju

3.5.2006. Pregovori o SSP obustavljeni, jer nije poboljšana saradnja Srbije sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju

1.1.2008. Stupili na snagu Sporazumi o readmisji i viznim olakšicama

13.6.2007. Nastavljeni pregovori o SSP, nakon što se Srbija obavezala da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju

29.4.2008SSP i Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima potpisan u Luksemburgu

14.10.2011. Evropska Komisija donosi svoje mišljenje o aplikaciji Srbije za EU, dodeljivanje statusa kanditata je ključni prioritet

19.12.2009. Ukinute vize za srpske državljane koji putuju u zemlje Šengena

22.12.2009. Srbija aplicirala za članstvo u EU

1.3.2012. Savet Evrope potvrdio da je Srbija zemlja kandidat

1.9.2013. Stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između SRB i EU

17.12.2013. Savet usvojio pregovarački okvir

21.1.2014. Održana I međuvladina konferencija (SRB-EU)

7

Dostignuća procesa pridruživanja/pristupanja Srbije EU do danas

Obzirom na činjenicu da je Srbija započela zvanični proces pridruživanja tek 21. januara

2014, vecina dostignuca do sada mogu da se identifikuju u njegovom prethodnom procesu

pridruživanja.

Postignute prekretnice

Vizna liberalizacija za građane Srbije koji putuju u zemlje Šengena uvedena je u decembru

2009. U okviru mehanizma monitoringa nakon vizne liberalizacije, Komisija redovno

ocenjuje napredak koji je zemlja postigla u sprovođenju reformi predviđenih viznom

strategijom. To takođe uključuje mehanizme upozorenja za sprečavanje zloupotreba,

koordiniran od strane FRONTEKS-a. U tom okviru, Evropska komisija redovno podnosi

izveštaje o monitoringu Evropskom parlamentu i Savetu. Sledeci izveštaj ce biti predstavljen

do kraja 2013.

Finansijska pomoc je obezbeđena kroz Instrument za pretpristupnu pomoc (IPA). Pomoc

prati sektorski pristup koji se fokusira na sledecih sedam sektora: pravosuđe i unutrašnje

poslove; reformu državne uprave; društveni razvoj; razvoj privatnog sektora; transporta;

okruženja, klimatske promene i energiju i poljoprivredu i ruralni razvoj. Pored toga, država

nastavlja da ima benefit od raznih regionalnih i horizontalnih programa. Prekogranična

saradnja se takođe koristi da promoviše izgradnju kapaciteta i dijalog između lokalnih i

regionalnih vlasti susednih zemalja, odnosno Bugarske, Mađarske, Rumunije, Bosne i

Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore.

Za period 2007-2013, Komisija je izdvojila 1.384 miliona evra za IPA projekte koji ce biti

realizovani u zemlji. IPA fondovima trenutno upravlja centralna Delegacija Evropske unije u

Beogradu. Pripreme za decentralizovano upravljanje IPA fondovima su u završnoj fazi i

prenošenje ovlašcenja za upravljanje očekuje se do kraja 2013. Vlada i Komisija su trenutno

u pripremama sveobuhvatne Strategije za period 2014-2020 , koji ce obezbediti koherentan

i strateški okvir za finansijsku pomoc u okviru novog Instrumenta za pretpristupnu pomoc

(IPA II).

Srbija učestvuje u brojnim programima EU: Sedmom okvirnom programu za istraživanje i

tehnološki razvoj, napredak, za konkurentnost i inovacije, kulturnom programu, Evropa za

građane, carina Programa i Fiscalis programa.

8

Opšti pregled

Jedan od osnovnih problema u procesu pristupanja Srbije je njegovo dugo trajanje. Neki od

koraka i iniciranih reformi mogli su se dogoditi u mnogo kracem roku od onog što Srbija

može predstaviti danas, posle trinaest godina. Tako postaje više nego očigledno da je

postojao nedostatak istinske unutrašnje reforme, ili političke volje da bi bili pokrenuti neki

od procesa koji su sada obuhvaceni procesom pristupanja. Politička elita nije generisala

potrebnu dinamiku reformi, nije sačinila strategije i obezbedila njihovo sprovođenje u

važnim segmentima, u smislu institucionalnih reformi - političkih organa i javne uprave,

posebno u vezi sa reformom pravosuđa i sistema bezbednosti.

Ispunjenje tehničkih preduslova za proces pristupanja je pod znakom pitanja. SSP je tek

počeo da se implementira u potpunosti, što znači da postoje zapisi o ispunjenosti uslova, ali

zvanične procene ce tek sada postati dostupne preko radnih mehanizama samog SSP.

Prethodni koraci ukazuju na zanemarivanja određenih, specifičnih tehničkih preduslova u

procesu pridruživanja, uglavnom iz političkih razloga (najčešce se odnose na pitanja Kosova),

tako da se može reci da je Srbija koristila svoje političke pozicije u prethodnom

pregovaračkom procesu prilično dobro. Međutim, otvaranjem pristupnih pregovora

politička scena obrnula je uloge i sada, razvoj događaja na Kosovu više ne može da posluži

kao osnova za dobijanje koncesija - kako su primena Sporazuma u Briselu i normalizacija

odnosa sa Kosovom postali formalni uslovi.

Imajuci ovo u vidu, proces pristupanja Srbije je zapravo kompenzovan za elemente koji bi

trebalo da su do sada vec prirodno evoluirali od samih potreba društva i elite - da se

transformiše, unapredi, modernizuje i uskladi sa evropskim vrednostima, normama i

standardima. Nešto je i postignuto, u oblasti dobrog upravljanja na primer, i uprkos

procenama ekonomskih efekata SSP i dalje je nedostupan u javno dostupnim studijama;

politička pozicija Srbije je nesumnjivo ojačana otvaranjem pregovora o pristupanju.

Važno je napomenuti da je ovo jačanje došlo samo kroz napredak u procesu normalizacije

odnosa sa Kosovom, a samim tim i otvaranje pregovora o pristupanju dolazi više kao

posledica toga a ne kao uzrok.

Odnosi sa susedima

Prema izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji je objavljen u oktobru 2013, Srbija

je nastavila aktivno da učestvuje u regionalnim inicijativama i organizacijama, kao što su

migracije, azil i izbeglice (MARRI), Centralno-evropska inicijativa (CEI), Regionalni Savet za

saradnju(RCC), Sporazum o slobodnoj trgovini Centralne Evrope (CEFTA), Sporazum o

energetskoj zajednici (ECT) i evropski Sporazum o zajedničkom vazdušnom prostoru (ECAA).

Novi generalni sekretar RCC-a dolazi iz Srbije. U junu je, predsednik Srbije imenovao ličnog

izaslanika pri Regionalnoj komisiji za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM).

9

Što se tiče bilateralnih odnosa sa drugim zemljama u procesu proširenja i susednim

zemljama članicama EU, rukovodstvo Srbije pojačalo je kontakte na visokom nivou sa

susednim zemljama sa obnovljenim podsticajem od januara 2013.

Srpski ministar inostranih poslova posetio je Albaniju u oktobru 2012, što je prva takva

poseta u poslednjih osam godina. Međutim, bilateralni odnosi su povremeno bili zategnuti,

svaka strana krivila je onu drugu za deklaracije ili radnje u Preševskoj dolini što je podiglo

tenzije.

Odnosi sa Bosnom i Hercegovinom su se poboljšali. U aprilu je, predsednik Srbije javno

zatražio oproštaj za zločine koje su počinjeni od strane bilo kog pojedinca u ime Srbije i

srpskog naroda, uključujuci i zločin u Srebrenici. Ključni događaj bio je potpisivanje

protokola o saradnji na procesuiranju počinilaca ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i

genocida. Sporazum o readmisiji i jedan o izručenju, što isključuje ratne zločince, takođe su

potpisani. Bilo je mnogo recipročnih poseta na visokom nivou, inaugurisana je Zajednička

komisija za ekonomsku saradnju potpisan je i Memorandum o razumevanju i saradnji u

procesu evropskih integracija u decembru. Pitanje granice ostaje da se reši.

Odnosi sa bivšom jugoslovenskom Republikom Makedonijom su se dalje nadograđivali. Prva

zajednička sednica Vlade održana je u Beogradu u junu, na kojoj su potpisani Sporazumi o

zdravlju i unutrašnjim pitanjima i aktivirani su mešoviti komiteti o manjinama i ekonomskoj

saradnji. Stupio je na snagu Ugovor o pravnoj pomoci u građanskim i krivičnim stvarima.

Sporazum o međusobnom izvršenju sudskih odluka u krivičnim predmetima je ratifikovan, a

potpisan je Sporazum o saradnji u procesu evropskih integracija.

Predsednik Vlade Srbije je posetio Crnu Goru u septembru. Sporazum o policijskoj saradnji

je stupio na snagu u martu. Potpisani su Sporazum o readmisiji i Sporazum o konzularnoj

zaštiti i uslugama u zemljama koje nisu članice EU. Zajednička posebna radna grupa za borbu

protiv korupcije i kriminala je operativna i vec je rezultirala u policijskim akcijama dve

zemlje.

Predsednik Srbije posetio Tursku u februaru i ponovo u maju kada je održan trilateralni

sastanak sa Turskom i Bosnom i Hercegovinom, kojom prilikom je potpisan Protokol o

komercijalnoj i ekonomskoj saradnji. Sporazumi sa Turskom potpisani su u junu i to iz oblasti

međunarodne pravne pomoci u građanskim i trgovačkim stvarima, i u krivičnim stvarima i

ekstradiciji.

Predsednik Srbije posetio je Bugarsku u septembru. Sporazum o socijalnom osiguranju je

stupio na snagu u februaru. U decembru je otvoren zajednički kontakt - centar za saradnju

policije i carine. Sporazum o sprovođenju gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske je

potpisan u decembru.

Predsednik Srbije i premijer prisustvovali su ceremoniji obeležavanja pristupanje Hrvatske u

EU u julu, što je tačka kulminacije u nizu uzvratnih poseta na viskokom nivou koja su

10

započele posetom hrvatskog premijera Beogradu u januaru. U martu je formirana

Zajednička mešovita komisija za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja (odela za genocid,

izbeglice, penzije, obeležavanja granica i nestalih lica) i Hrvatska je u julu podelila ažurirani

spisak lica protiv kojih su podignute krivične istrage ili optužnice za ratne zločine.

Srbija i Rumunija nastavile su saradnju na zaštiti manjina u skladu sa njihovim zajedničkim

protokolom iz marta 2012. Konsultacije su nastavljene pod pokroviteljstvom Visokog

komesara OEBS-a za nacionalne manjine. Predsednik Vlade Srbije posetio Bukurešt u maju.

Nakon stupanja na snagu SSP 1. septembra 2013, Srbija ce morati da zaključi bilateralne

konvencije o regionalnoj saradnji, na osnovu člana 15 SSP, sa Albanijom, Crnom Gorom i

Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom.

Srbija i Kosovo aktivno i konstruktivno su učestvovali u dijalogu koji je olakšala EU. Ovi

razgovori rezultirali su 19. aprila - "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju

odnosa" u Briselu, dopunjen u maju sveobuhvatnim planom implementacije. Sprovođenje

drugih sporazuma postignutih u dijalogu do sada je nastavljeno. Sporazum, takođe poznat

kao "Briselski sporazum" građani Srbije vide, prema anketi koju je sprovela Kancelarija za

evropske integracije Vlade (SEIO) u decembru 2013, kao najznačajniji korak koji je Srbija

napravila u prošloj godini u svom procesu pristupanja EU. Osim toga sporazum o

predstavljanju Kosova je široko implementiran. Kosovo je postalo član Saveta za regionalnu

saradnju (RCC) u februaru. Puna primena principa inkluzivne regionalne saradnje ostaje da

se obezbedi. Na IBM, otvoreni su zajednički privremeni prelazi na svih šest graničnih prelaza

što je i dalje na snazi.

Što se tiče napredka u poređenju sa susedima, treba napomenuti da su države u regionu

zapadnog Balkana ušla u proces pristupananja u isto vreme, na zagrebačkom samitu 2000.

Hrvatska je potpisala sporazum o pridruživanju na decembarskom samitu EU u 2012, dok je

Srbiji bio odbijen zahtev za status kandidata u to vreme. Od tada, Srbija je napravila veliki

napredak u sprovođenju SSP i otvaranju pregovora o pristupanju, ali obe ove mere zavise od

političkih preduslova. Međunarodni položaj Srbije nesumnjivo je ojačan sa demonstracijom

sposobnosti da se konstruktivno angažuje oko nekih pitanja, koja se najbolje (i jedino) može

oceniti na primeru Kosova, jer još uvek ne postoji javni diskurs koji analizira usklađivanje

spoljne politike Srbije sa onom u EU.

Šta je pred nama

U 2014. Srbija treba da preuzme upravljanje projektima koje finansira EU. Trenutno postoji

više od 600 projekata koje su u fazi realizacije i pokrivaju širok spektar sektora za ukupnu

dobrobit građana Srbije. Vecina od ovih projekata se nesmetano sprovode i imaju punu

posvecenost srpskih vlasti i krajnjih korisnika. Kao što je definisano od strane Delegacije

Evropske unije u Srbiji, ovaj potez simbolizuje znak posebnog poverenja između Srbije i EU.

11

Proces pregovora o pristupanju Srbije EU ce sadržati, kao što je i uobičajeno, poglavlje 34 -

o tekovinama Evropske unije, zajedno sa dodatnim - Poglavljem 35, koje ce se fokusirati na

druga uopštena pitanja, i uglavnom, na proces normalizacije odnosa sa Kosovom.

Prvo poglavlje koje ce biti otvoreno je Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje

24: Pravda, sloboda i bezbednost, i ona ce ostati otvorena do završetka svih drugih

pregovaračkih poglavlja. Početni skrining proces za ova dva poglavlja vec je održan u

decembru 2013, videli smo 700 stranica informacija, oko 50 prezentacija i rotaciju od oko

160 osoba u toku 5 dana u Briselu. Opšti zaključak je da ima mnogo posla da se uradi u ovim

poglavljima, ali da Srbija ne bi trebala da ima neke velike teškoce u sprovođenju reformi

neophodnih za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Poglavlje 23 ce se fokusirati na 3 + 1

pristup, koji obuhvata pravosuđe, borbu protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU

kao dodatnu polje. Što se tiče poglavlja 24, neke od teškoca koje su pred nama istaknuto

uključuju činjenicu da Ministarstvo unutrašnjih poslova broji oko 47000 zaposlenih i zbog

svoje veličine je sporo u sprovođenju reforme. Tu ce takođe biti jak fokus na regulisanje

pitanja koja se odnose na granice, ali deo ovog procesa je vec počeo zbog liberalizacije

viznog režima.

Tanja Miščevic, šef pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, se

nada da ce sva poglavlja do kraja 2014. zvanično biti otvorena. Nova Vlada, koja ce se

formirati do maja 2014, obecava da ce nastaviti putem evropskih integracija Srbije.

II. UTICAJ NA PROCES PRISTUPANJA EU

Opšti utisak o procesu pristupanja je, od pada Miloševicevog režima, da je Srbija uglavnom

pasivni akter. Povremene inicijative su uglavnom bile reaktivne, u vezi sa Kosovom.

Verovatno, jedina aktivna inicijativa Srbije u vezi sa EU, bilo je podnošenje zahteva za

članstvo u decembru 2009. Ova neaktivnost može se delimično posmatrati kao posledica

same prirode procesa, u kome EU određuje korake i tempo, ali je takođe delom uzrokovana

koncentracijom političke energije u Srbiji na politička pitanja, a ne tehničke aspekte procesa.

Dakle, inicijativa Srbije da se uključi u različite bilateralne sporazume je takođe uporno niska.

Umesto da pokazuje stepen entuzijazma i dobre volje pokretanjem određenih procesa,

Srbija se do sada, uglavnom oslanjala na inicijativea koje dolaze sa strane. To je ostavlja u

poziciji nekog objekta koji, umesto da ima vodecu ulogu, posebno u regionu, ulogu za koju

postoji istinski potencijal, Srbiju karakteriše pasivnost.

U poslednje vreme, međutim, došlo je do opšteg porasta u aktivnostima vezanim za vece

angažovanje u regionu, u obecavajucem pravcu, za koji se može očekivati da ce se nastaviti

sa razvojem procesa pridruživanja.

12

Zbog specifične političke situacije u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, a manje u Crnoj Gori,

Srbija ima prilično širok prostor da se politički angažuje u politici EU u odnosima u regionu.

Delom zbog problema u identifikovanju šta je politika EU u vezi sa ovim pitanjima, a delom

zbog toga što se interesi Srbije i EU, ne poklapaju uvek, ove mogucnosti nisu uvek korišcene

na pravi način od obe strane. Međutim, obzirom na značaj koji EU daje problemima u BiH i

na Kosovu, Srbija ponekad dobija veliku političku i tehničku korist onda kad uspe da

predstavi svoje aktivnosti kao usklađene sa interesima EU.

Postoje, međutim, neki mehanizmi kroz koje potencijalne države članice mogu da utiču na

određene aspekte njihovog procesa pristupanja. Naime, u samom procesu pregovora, neke

pravne direktive EU koje potencijalna država članica treba da usvoji su obavezne, dok druge

nisu. Država članica može da pregovara o određenim klauzulama o predviđenom roku za

sprovođenje posebnih odredbi.

Postoje i određeni mehanizmi preko kojih potencijalne zemlje članica mogu indirektno da se

zalažu za svoje interese u procesu donošenja odluka u EU, kao što su, na primer, "Prijatelji",

proširenje kruga zemalja članica EU kroz koje Srbija može redovno informisati članove

Evropskog parlament o pitanjima koja se odnose na proces pristupanja.

Osim toga, evidentno je da su nacionalni parlamenti država članica aktivnije angažovani u

procesu donošenja odluka u EU. Otuda neki stručnjaci tvrde da postaje sve važnije da se

ojača segment "parlamentarna diplomatija " i unapredi saradnja između Narodne skupštine

RS i parlamenata zemalja članica EU, bez obzira na njihovu ulogu u procesu donošenja

odluka koje se odnose na EU i proširenje. Drugi, međutim, tvrde da parlamentarna

diplomatija može raditi samo za jake i stabilne zemlje, dok u Srbiji još uvek postoji određeni

stepen nepoverenja prema poslanicima u široj javnosti - zabrinutost zbog korupcije, javna

sredstva se koriste za ličnu korist, itd. Ukoliko želi da prevaziđe ovu situaciju, Skupština prvo

mora da promeni svoj imidž u zemlji i da se predstavi kao pravi predstavnik naroda.

Srbija se tako i dalje suočava sa specifičnim nedostacima koje treba rešiti, pre nego što bude

mogla da preuzme aktivniju ulogu u oblikovanju i dopuni pitanja politike kroz međunarodne

saveze. Pre svega, tu je nedostatak jasne strategije, ili koncepta, spoljne i bezbednosne

politike, koja bi precizno artikulisala interese, ciljeve i pravce delovanja i obezbedila

hijerarhiju prioriteta. Drugo, postoji opšti nedostatak moderne, reformisane, institucionalne

strukture. Na primer, Skupština Srbije se trenutno sastoji od 20 odbora, dok je

pregovaračkih poglavlja 35. To znači da postoji preklapanje nadležnosti što vec predstavlja

poteškocu za usklađivanje same domace politike, bez dodatnih razmatranja zahteva u

procesu pridruživanja EU. Jednom kada proces dostigne pun zamah, ovi parlamentarni

odbori ce morati da rade zajedno kako bi odgovorno postigli konsenzus, što može

predstavljati dodatni izazov. Na primer, poglavlje 35 - "Ostala pitanja", u okviru kojih je i

proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova je u centru pažnje, najverovatnije ce

uključivati pitanja koja se odnose na niz drugih poglavlja i stoga zahtevaju umešanost i

međusektorsku saradnju velikog broja postojecih odbora.

13

Širi nedostaci - ili prednosti - ce postati vidljiviji kad se uklone iz svakodnevnog političkog

diskursa. To bi, na primer, bili Kosovo i BiH uklonjeni sa svakodnevnog političkog dnevnog

reda, što ce omoguciti objektivnu procenu pozicije Srbije u bilateralnim odnosima sa

zemljama članicama EU, kao što su Mađarska, Rumunija, itd. Odnosi sa Hrvatskom su

posebno pitanje, ali članstvom Hrvatske u EU, ta dinamika se promenila, bez vecih potresa,

bar za sada.

III. AKTIVNO GRAĐANSTVO

Aktivno građanstvo znači uključivanje ljudi u rad njihovih lokalnih zajednica i demokratiju na

svim nivoima, od sela preko gradova do državnih aktivnosti. To predstavlja kombinaciju

znanja, stavova, veština i delovanja koje imaju za cilj da doprinesu izgradnji i održavanju

demokratskog društva. Aktivno građanstvo podržava demokratsku saradnju koja se zasniva

na prihvatanju univerzalnih ljudskih prava i vladavine prava, vrednosti različitosti i uključuje

celu zajednicu.

Međutim, u okviru toga, mora se napomenuti da je verovatno lakše za organizacije civilnog

društva da se uključe u proces pristupanja zbog početnog položaja – jer poseduju veci nivo

znanja i razumevanja pitanja i procesa vezanih za EU – što je evidentno među OCD

angažovanih u ovoj oblasti, u odnosu na obične građane. Ministarstva Srbije takođe su

prepoznala ulogu organizacija civilnog društva u procesu pregovora o pristupanju, kojom su

predviđeni prostor za OCD da prate nova kretanja u vezi sa ovim pitanjem. Dakle,

predstavnici OCD redovno su primali pozive da prisustvuju konsultativnim sastancima, kao i

video prenosima, u vezi procesa skrininga koji se održava u Briselu, i to preko Kancelarije

Vlade za saradnju sa civilnim društvom.

Za poglavlja 23 i 24, održani su konsultativni sastanci sa predstavnicima organizacija civilnog

društva, početak procesa skrininga je emitovan putem video linka, a održan je i jedan

debrifing po povratku srpske delegacije iz Brisela, kako bi se stekao uvid u ono što čitav

proces skrininga obuhvata, koji su bili glavni komentari i primedbe, a koji su dalji koraci koje

ce se održati. Uvodna konferencija povodom Poglavlja 19, i debrifing s povodom Poglavlja

32 takođe su održani sa predstavnicima OCD u odgovarajucim ministarstvima. Predstavnici

OCD su takođe pozvani da prisustvuju video prenosu sednice za poglavlja 2, 3 i 12.

Poseta delegacije Evropske komisije planirana je za početak godine, sa ciljem da sprovede

konsultacije sa predstavnicima OCD u toku pripreme izveštaja o porocesu skrininga, na

osnovu čijih smernica ce se kreirati pristupani proces Srbije, koji ce potom biti korišcen za

izradu akcionog plana za Srbiju – koji ce omoguciti zvanično otvaranje pregovaračkih

poglavlja.

14

Kako građani vide proces pristupanja Srbije EU

Čini se da su građani Srbije usvojili je retoriku promovisanja od strane državnih organa - da

bez obzira na eventualni rezultat procesa pridruživanja Srbije EU, EU stimulišu reforme koje

su svakako korisne - ukoliko Srbija želi da postane uređena, demokratska država, u kojoj je

je vladavina prava ključ usklađenosti sa standardima EU. Više od dve trecine građana Srbije

veruje da takve reforme treba da budu usvojene u svakom slučaju (68 %).

Rezultati Eurobarometra pokazuju da je u jesen 2013, 36 odsto građana Srbije smatralo da

bi članstvo u EU bilo dobra stvar, dok je 25 odsto građana, izjavilo suprotno (Evropska

komisija, Standardni Eurobarometar 80, jesen 2013).

Ipak, prema anketi koju je sprovela Vladina Kancelarija za evropske integracije (SEIO) u

decembru 2013, na pitanje kako bi se o članstvu u EU izjasnili na referendumu, 51 odsto

građana Srbije je izjavilo da bi glasalo u korist pridruživanja. Ovo je u suprotnosti sa 22 odsto

građana koji su izjavili da bi glasali protiv. Među ovim građanima - koji su izjavili da bi se

protivili pridruživanju EU - 35 odsto je objasnilo svoje razloge za ovu odluku činjenicom da

EU nece doneti ništa dobro Srbiji, da njenim građanima ne bi bilo bolje, i da bi, u stvari,

stanje bilo samo gore.

Građani izražavaju poverenje u EU i veruju da članstvo doprinosi napretku, uređenju sistema

i sigurnijem okruženju. Međutim, i dalje, ekonomske teme, uključujuci i vece plate i viši

životni standard su i dalje glavne asocijacije sa pojmom članstva u EU. Trecina građana

povezuje ekonomski napredak sa EU (30%), a kada, na ovaj broj dodamo udruženja socijalne

zaštite (15%), on se izjednačava sa skoro polovinom građana Srbije. Druge vrednosti EU koje

srpski građani sa njom povezuju a obuhvataju pojmove kao što su zaštita ljudskih prava,

demokratija, mira, manje su zastupljeni.

15

55%

27%

5%

8%

5%

Much more benefit than loss

Somewhat more benefit than loss

Somewhat more loss than benefit

Much more loss than benefit

I do not know

Članstvo u EU Srbiji bi donelo... CEAS rezultati sastanka fokus grupe građana

Generalno, međutim, građani Srbije, kako se navodi u izveštaju Eurobarometra, podeljeni su

po pitanju obima koristi koje bi članstvo u EU donelo Srbiji. Dakle, njih 36 odsto smatra da je

to potencijalno dobra stvar, 25 odsto smatra suprotno, dok 32 odsto građana vidi članstvo u

EU kao - ni dobro ni loše.

Ovo odgovara rezultatima ankete SEIO, 44 odsto građana Srbije vidi članstvo u EU kao dobru

stvar, 26 odsto razmišlja suprotno i 29 odsto ga vidi kao ni dobro ni loše.

Ovo se odnosi na rezultate dobijene na sastanku fokus grupe okupljene za potrebe ovog

izveštaja. Razgovorom sa fokus grupom je utvrđeno da vecina njih ima pozitivan stav prema

Evropskoj uniji i da ce doneti više koristi nego štete za Srbiju i njene građane. Vecina

građana se složila da ce podržati članstvo Srbije u Uniji, pre svega zbog važnih uslova za

članstvo (acquis) koji stvaraju snažan pritisak na Vladu da sprovede sveobuhvatne reforme u

različitim sektorima. Učesnici fokus grupe takođe smatraju da je Srbiji mesto u Evropskoj

uniji. Ostali razlozi za podršku članstvu u EU uključuju potencijal ekonomskog i političkog

razvoja, bolji životni standard, uređen sistema standarda i vrednosti i pomirenja sa

susedima.

Ne znam

Više štete nego koristi

Nešto više štete nego koristi

Nešto više koristi nego štete

Mnogo više koristi nego štete

16

Drugi, međutim, ističu da iako podržavaju članstvo, veruju da Srbija ne bi trebalo da nastavi

sa pregovorima po svaku cenu, kao što je gubitak identiteta. Sa žaljenjem su izrazili da je

čitav proces pristupanja Srbije EU je prikazan kao nešto što se sprovodi samo zato da bi

nešto dobili; da moramo učiniti nešto za sebe samo da bi dobili nešto od nekoga; da niko

ništa nije uradio bez spoljnjeg pritiska. Prema stavovima učesnika fokus grupe, Srbija se

postavila kao dete, čekajuci da napuni 18, tako da na kraju može da kaže da je odrasla

osoba, ne shvatajuci (ili bar bez zvaničnog priznanja) da više prava znači i više obaveza. Oni

su istakli da razumeju da u cilju da postanemo deo zajednice i da "profitiramo", moramo i

davati - možda ne nešto izuzetno vidljivo - ali da svakako treba uraditi mnogo.

Oni koji se protive članstvu Srbije u EU navode gubitak suvereniteta kao glavni razlog.

Opozicija za članstvo u EU je uglavnom izazvana načinom na koji građani vide da EU tretira

nove i manje države članice. Oni tvrde da Unija namece političku, ekonomsku i kulturnu

kontrolu nad svojim članicama i da, s obzirom da je zlatno vreme prošlo, starije i jače države

članice sada koriste one manje, slabije i novije, namecuci im vecu birokratiju i vecu

zaduženost.

Neki od učesnika fokus grupe su se složili da je pogrešno porediti Srbiju na njenom putu

pridruživanja EU sa starim i uređenim zemljama članicama EU, jer one imaju utvrđene

pravne i administrativne sisteme, koji su postojali i pre članstva u EU, u nekim slučajevima.

Neodlučnost o članstvu među građanima Srbije takođe pogoršava informacija o dešavanjima

u susednim državama članicama EU - porast nacionalizma u Mađarskoj, protesti u Bugarskoj

- u kojoj, čini se, ne postoji direktna reakcija iz EU, pa se postavlja pitanje šta može Srbija

dobiti iz članstva ako čak i neke od utvrđenih članica nemaju nikakvu korist od toga u ovom

trenutku.

Jedan od zajedničkih krivaca za neodlučnost i napetost među građanima na temu

pristupanja nalazi se u nedostatku informacija i ne/znanja koje građani Srbije imaju o EU.

Kao što je naglašeno neki učesnici fokus grupe, EU uglavnom vide kao mehanizam ucene

uopšte, ali ne postoji jasno razumevanje o tome šta "Evropska unija" zaista jeste, jer od

samog početka to nije dovoljno dobro objašnjeno. Građani smatraju da su za donošenje

odluka i formiranje stavova, potrebne informacije, kako bi mogli da shvate da je EU više od

samog parlamenta EU ili evra; ili ukidanje rominga, dostupnost energetski efikasnih kucnih

aparata, itd, sve što ima uticaj na svakodnevni život običnih građana.

Znanje građana o evropskim pitanjima

Građani Srbije, prema izveštaju Eurobarometra, osecaju da im nedostaju znanje i informacije

o evropskim pitanjima. To sprečava informisano donošenje odluka i može da utiču na stepen

angažovanja građana - ili zato što nisu upoznati sa problemima, ili zato što jednostavno nisu

svesni mehanizama kroz koje su mogli da uključe.

17

To su potvrdili i učesnici fokus grupe, kao i, kao što su neki od njih i istakli, oni jednostavno

ne mogu da odluče da li su za članstvo Srbije u EU ili ne, jer se ne osecaju dovoljno

informisani da bi ovu odluku doneli. Neka od pitanja za koja su učesnici fokus grupe izrazili

interesovanje obuhvataju i troškove članstva pokrivene iz državnog budžeta; Evropske

institucije i njihove uloge; uticaj članstva na ekonomsku situaciju i životni standard; kao i ono

što je Srbija do sada dogovorila.

U stvari, na primer, prema anketi koju je sprovela Kancelarija za evropske integracije Vlade

Srbije (SEIO) u decembru 2013, građani Srbije imali su malo znanja o uslovima članstva u EU,

odnosno uslovima za sticanje statusa države članice. Anketa pokazuje da su, na pitanje o

uslovima koje je EU postavila za Srbiju, 39 odsto građana odgovorili - citiram "sprovođenje

kosovskog (Briselskog) sporazuma i odricanje", a neverovatnih 50 odsto građana ne može

istaci niti jedan jedini uslov.

Pored toga, uprkos brojnim donacijama, direktnih investicionih tokova u projekte koji se

sprovode kako na državnom nivou, tako i od strane organizacija civilnog društva, 91 odsto

građana Srbije nije u stanju da pogodi obim sredstava koji Srbija godišnje dobija iz Evropske

unije, a čak 68 odsto njih navode da nikada nisu čuli za bilo kakvav projekat koji se finansira

iz fondova Evropske unije.

Ilustrativan primer može se dati na osnovu podataka koje pruža istraživanje sprovodeno od

strane Kancelarije za evropske integracije koji pokazuje koliko malo znanja građani Srbije

imaju o oblicima multilateralne saradnje sa EU i IPA fondovima, kao i bilateralne saradnje sa

zemljama članicama EU. Prema njihovim anketama, 45 % građana smatra da je najveci

donator u Srbiji od 2000. bio je Rusija, a zatim EU (34 % građana) i Kina ( 20 % građana).

Realno, za period između 2000 i 2010 godine, EU je najveci donator (kroz IPA i druge

18

fondove/programe EU), zatim članice EU - Nemačka, Italija i Španija, zatim SAD, Norveška,

Švedska i Japan.

***

Kao što je naglašeno od strane učesnika fokus grupe, srpski mediji redovno objavljuju

analizu o tome koliko smo "dobili" iz EU i koliko je još uvek da dobijemo, ali generalno to je

nedovoljno poznato i vidljivo. Osim toga, učesnici su tvrdili da ogroman materijal koji je

dostupan od strane Kancelarije Vlade za evropske integracije (SEIO) i Delegacije Evropske

unije, generalno sadrži dosta profesionalnog žargona i napisan je na jeziku koji je na visokim

nivou, stoga neprilagođen nivou "krajnjeg korisnika, odnosno građana. To znači da građani

često ne razumeju date materijale, što ih čini neshvatljivim i dosadnim, što opet znači da

građani sami gube interesovanje, a samim tim gube i mogucnost da steknu potrebne

informacije i znanja.

Date su sugestije da bi se trebali sprovoditi projekti koji podržavaju razmenu znanja, stavova

i iskustava. Fokus grupa je naglasila da, na primer, dok god srpski seljak ne vidi kako belgijski

seljak radi, on nece biti u mogucnosti da sagleda pun potencijal benefita koji bi članstvo u

EU moglo imati po njega i njegovu egzistenciju. Glavni zaključak je da je živi razgovor među

vršnjacima jedan od najboljih načina za razmenu iskustava, i može da uradi mnogo više od

svih političkih govora, prezentacija i izveštaja medija, ili suvih statistika ištampanim u

brošurama ili pamfletima.

Fokus grupa je istakla i svoje uverenje da ni oni sami nisu adekvatni predstavnici građana

Srbije, jer vecina građana ne uzima proaktivan pristup i da se verovatno nece odazvati na

poziv za debatu kao što je ova, ili na bilo koji drugi sličan događaj. Bilo kako bilo, ipak je

alarmantno da se 90 % učesnika fokus grupe građana i dalje oseca neinformisano o

Evropskoj uniji, uprkos činjenici da su pokušali da pronađu informacije za koje su

zainteresovani - samostalno, mimo onoga što su čuli u medijima.

41%

32%

18%

9%

Da li ste pokušali da se dodatno informišete o EU, mimo onoga što saznate iz medija?

CEAS rezultati sastanka fokus grupe

Ne

Da, ali retko

Da, nekoliko puta

Da, puno puta

19

Zbog toga, po njihovom mišljenju, mediji igraju važnu ulogu u informisanju građana, ali u

ovom trenutku ne veoma dobro. Naime, ocena je da mediji predstavljaju EU po principu

marketinške kampanje, insistirajuci samo na prednostima članstva, zbog čega ne čudi što je

građanima često, citiram: "bolji život", jedna od prvih asocijacija sa Unijom, uprkos

dokazima iz susednih država (koje su vec članice EU) koji ukazuju na drugačije. To samo

povecava opštu konfuziju i pomešana osecanja u vezi sa članstvom u EU među građanima.

Osećaj aktivnog građanstva

Sa tako ograničenim poznavanjem čak i nekih od najosnovnijih oblika prisustva Evropske

unije čemu je društvo izloženo svakog dana, teško je govoriti o uporištima aktivnog

građanstva, a da ne pominjemo vlasništvo građana nad procesom pridruživanja – skoro je

nemoguce za obične građane da se uključe u proces pridruživanja. Stoga ne iznenađuje da

građani Srbije osecaju kao da se ne čuje njihov glas i da se njihova mišljenja ne uzimaju

mnogo u obzir. Dve trecine članova fokus grupe su izjavili da se ne osecaju uključeni u

proces pristupanja Srbije EU.

Stoga ne čudi da se prema izveštaju Eurobarometra, ukupno 64 odsto građana Srbije ne

slaže sa konstatacijom da se njihov glas čuje u Evropskoj uniji.

Fokus grupa je takođe istakla činjenicu da se građani osecaju kao kupac u procesu

pridruživanja, kojem treba da bude prodata priča o članstvu u EU. Oni vide da je proces

pristupanja predstavljen od strane vladinih zvaničnika i medija kao proizvod koji oni

(građani) treba da kupe, umesto da se predstavlja kao nešto što ce promeniti živote oko

sedam miliona ljudi koji žive u zemlji - na bolje ili na gore. Oni su taj pristup opisali kao

marketinški, sa isticanjem samo najboljih karakteristika " proizvoda", dok su svi nedostaci

ušuškani u sitan print.

20

5%

32%

36%

27%

Da li se, kao građanin, osećate uključeni u proces …

Kontinuirano korišcenje istih 10 fraza u priči o pristupanju EU dovela je do ravnodušnosti

među građanima, posebno imajuci u vidu činjenicu da nije jasno ni šta tih 10 fraza znači i šta

to znači uopšte za svakodnevni život građana.

To dodatno doprinosi stvaranju narativa na principima koji niko ne razume, ograničava

potencijal za aktivno građanstvo - građanima je jednostavno rečeno da Srbija treba da bude

deo EU, a - zbog čega - je drugo pitanje koje nije u potpunosti objašnjeno, sve se vrti oko 10

uobičajenih fraza.

IV. JAČANJE VLASNIŠTVA NAD PROCESOM PRISTUPANJA

Opšti utisak o procesu pridruživanja jeste da je Srbija uglavnom pasivni akter sa povremenim

inicijativama koje su uglavnom reaktivne. To postavlja pitanje kapaciteta kako srpske

administracije, tako i sektora civilnog društva u Srbiji da se smisleno uključe u pitanja vezana

za EU. Inicijativa Srbije da se uključi u razne bilateralne sporazume je takođe uporno niska.

Umesto da pokazuje stepen entuzijazma i dobre volje pokretanjem određenih procesa,

Srbija se do sada, uglavnom oslanjala na inicijative koje dolaze sa strane.

U poslednje vreme, međutim, došlo je do opšteg porasta aktivnosti vezanih za vece

angažovanje u regionu, što je obecavajuci pravac za koji se može očekivati da ce se nastaviti

sa razvojem procesa pridruživanja. Osim toga, stručnjaci intervjuisani za potrebe ovog

izveštaja se slažu da je srpska administracija mudro izabrala kvalifikovane stručnjake da rade

kao šefovi pregovaračkih grupa u procesu pristupanja. Ovo može biti potvrđeno pozitivnim

izveštajima posle svakog skrininga o svakom posebnom poglavlju.

Pored toga, sektor civilnog društva Srbije radi na pitanjima i standardima EU vec značajan

period. Aktivno se zalažuci za posebne standarde i politike, ovaj sektor se upoznao sa

pravom EU i posebnim pravilima i propisima. Kao jedna od teškoca međutim, može se

pojaviti i činjenica da organizacije civilnog društva u Srbiji često rade u vrlo specifičnim

oblastima i to može da ostavi neke aspekte procesa pridruživanja, odnosno određene oblasti

ili poglavlja, slabo ili potpuno nepokrivenim. Drugi jednostavno nisu dovoljno glasni u svom

radu, znanjima i iskustvima, i stoga im se i ne pridaje dovoljno pažnje.

Uopšte ne

Relativno ne

Relativno da

U potpunosti

21

S druge strane, organizacije civilnog društva u Srbiji su pokazale značajnu inicijativu kada je u

pitanju angažovanje u procesu pristupanja EU. Organizacije civilnog društva učestvuju u

mreži Sektorskih organizacija civilnog društva (SEKO), koji predstavlja konsultativni

mehanizam između OCD i Odeljenja Vlade za planiranje, programiranje, pracenje i

izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoci Kancelarije za evropske integracije

Republike Srbije, usmerene na efikasnu razmenu informacija u planiranju razvojne pomoci,

posebno programiranja i pracenja korišcenja Instrumenata za pretpristupnu pomoc.

Organizacije koje učestvuju u ovom procesu su podeljene u sektore komplementarne

poglavljima pregovora o pristupanju: vladavine prava, reforme javne uprave, civilnog

društva, medija i kulture, konkurentnosti, razvoj ljudskih resursa, poljoprivrede i ruralnog

razvoja, saobracaja i životne sredine i energetike.

Postoji i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji. Predviđeno je on da okupi organizacije

civilnog društva, predstavnike radnih grupa za pregovore o pristupanju sa EU, udruženja

građana, institute, fakultete, verske zajednice, sindikate, udruženja profesionalaca i

predstavnike biznisa. Konvent je vec formalno osnovan, a formiranje radnih grupa je u

završnoj fazi.

Međutim, sa toliko inicijativa, postoji i rizik da preklapanjem aktivnosti dođe i do

iscrpljivanja napora organizacija civilnog društva i da, umesto da možda postoji jedan

ujedinjeni front OCD, brojne koalicije mogu izgubiti polet i time umanjiti značajan uticaj.

Jedan koristan korak ka jačanju vlasništva nad procesom pristupanja EU, u Srbiji se može

naci u u rezoluciji koju je usvojila Skupština Srbije 17. decembra 2013. Rezolucija naglašava

važnost implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), dodajuci da ce

Skupština Srbije aktivno sarađivati sa Evropskim parlamentom, nacionalnim parlamentima

zemalja članica EU i parlamentima zemalja koje učestvuju u Procesu stabilizacije i

pridruživanja (SAP) u sa ciljem da pomogne poboljšanju položaja i ostvarivanju interesa

Srbije. Jedna od tačaka u Rezoluciji kaže da je efikasna saradnja između parlamenta, Vlade i

predsednika od suštinskog značaja u procesu pristupanja Srbije, kako bi se svi neophodni

politički, ekonomski, pravni i institucionalnii kriterijumi za članstvo u EU ispunili u najkracem

mogucem roku. Kako bi te ideje dobile obavezujuci karakter, ova Rezolucija treba da

postane procedura.

Još jedan ključni korak u pogledu parlamenta bio bi bolje određivanje prioriteta. Treba da se

formiraju nove strukture kako bi dopunile pregovaračka poglavlja, jer ce one biti potrebne

na duži rok, čak i nakon pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Sa Vladom, koja vodi glavnu pregovaračku ulogu u procesu pridruživanja, vlasništvo se može

ojačati kroz unapređenje njene otvorenosti i transparentnosti po pitanju procesa

pristupanja. Otvorena Vlada, to jest, radne grupe u oviru ministarstava koje sarađuju sa

drugim državnim institucijama i organima, ce obezbediti informisan parlament, i

omogucaviti time održavanje kvalitetnih debata. Kako ce evropski zakoni morati da se

22

transponuju u pravni sistem Srbije, parlamentarne debate ce postati informacione tačke o

konkretnim pitanjima, modelirajuci ove zakone u državni kontekst. Sa televizijskim

prenosima parlamentarnih debata u Skupštini Srbije, uz mogucnost da se iste prate i putem

aplikacija preko mobilnog telefona, uključenost Parlamenta ce postaviti bazu za bolju

informisanost javnosti.

Vlasništvo građana nad procesom pristupanja EU ce biti moguce tek kada sami građani budu

imali dovoljno znanja o njemu, to jest , kada on postane deo njihovog svakodnevnog života,

a ne nametnut, tehnokratski proces koji se odvija negde u Briselu. Stoga je od vitalnog

značaja da se građanima pokažu male promene koje ce članstvo u EU doneti u

svakodnevnom životu, kao što su, na primer, cene u supermarketima, pravila i propisi o

konkurenciji, itd i kako ce sve to uticati na njih.

To je uloga koju sve relevantne zainteresovane strane treba da igraju, počev od Vlade, preko

medija, i organizacija civilnog društva. Kolektivni mentalitet da ce Srbiji biti bolje čim se

priključi Evropi – treba menjati. Kako su istakli učesnici fokus grupe, Evropska unija bi

trebalo da bude prikazana manje kao proizvod koji marketinške agencije treba da prodaju,

vec bi trebalo da se održi istinski dijalog o članstvu u EU, kako o prednostima, tako i o

nedostacima. Dakle, Evropska unija bi trebalo da bude predstavljena manje matematički i

više u smislu onoga što članstvo znači u praksi, na terenu, za svakodnevni život građana.

Konačno, narativ o principima treba izbegavati. Kako je istaknuto od strane fokus grupe,

Srbija je vec imala svoj deo politike koji je vodila i objasnila kroz narativ o principima - da

nešto, za šta mi ne znamo da li je dobro ili loše, treba da se uradi samo zbog toga i po svaku

cenu, bez obzira na posledice. Ako se takav narativ primenjuje u slučaju pristupanja Srbije

Evropskoj uniji, građani ce ostati uznemireni, zaboravljajuci da su dali Vladi mandat da krene

ka Uniji, videce da se napred, u procesu pregovora, ide samo ispunjavanjem zadatog - bez

pravilnog razumevanja zašto i kako. Primarni predlozi za prevazilaženje ovakvog stanja je da

se omoguci građanima da, kroz bolje znanje i razumevanje Evropske unije, razvija osecaj

vlasništva, ne samo nad samim procesom pridruživanja, vec da iskuse Evropu kao svoj

region, kao nešto gde i pripadaju na osnovu svojih ličnih uverenja koja su, kako je istaknuto

od strane fokus grupe - da je Evropa mesto gde Srbija pripada i gde je oduvek pripadala.

23

O PROJEKTU

Projekat "Proširenje i građanstvo: Pogled u buducnost" ima za cilj procenu dostignuca

proširenja, nivo angažovanja novih zemalja članica, i novih građana EU, kroz organizovanje

fokus grupe građana i javnih seminara, vođenja medijske kampanje, i objavljivanja predloga

praktične politike targetirajuci javnost i politiku u novim državama članicama i potencijalnim

zemljama kandidatima, kao i institucije EU u Briselu.

U okviru ovoga, projekat ima 3 glavna cilja: prvo, da se edukuju evropski građani i akteri

civilnog društva o procesima kroz koje politike EU dobijaju oblik, o komunikacionim

strategijama za zalaganje za politiku EU i širenje vlasništva nad građenjem evropske politike

među evropskim građanima. Drugo, da se podigne svest u javnosti u zemljama članicama

EU i potencijalnim zemljama članicama o potrebi za angažovanjem građana da obezbede da

se njihovi izabrani predstavnici i Vlada u potpunosti angažuju na ostvarivanju političkih

odluka na nivou EU, koje zadovoljavaju potrebe svojih građana. Na kraju, da se ojača

angažovanje građana u procesu politike uoči izbora za Evropski parlament 2014.

Projekat je podržan od strane Evropske komisije kroz program „Evropa za građane i

građanke“. Cilj programa je da EK Evropu približi svojim građanima i da im omoguci da u

potpunosti učestvuju u izgradnji Evrope. Kroz ovaj program, građani imaju mogucnost da se

uključe u transnacionalne razmene i aktivnosti saradnje, doprinose razvoju osecaja

pripadnosti zajedničkim evropskim idealima i podsticanja procesa evropskih integracija.

Partneri: PASOS iz Češke; Institut za odnose sa javnošcu iz Poljske; Centar za javne politike

PROVIDUS iz Letonije; Evropski institut iz Bugarske, Centar za evroatlantske studije iz Srbije i

Centar za demokratiju i ljudska prava iz Crne Gore.