SADRAJ:

Sestrinske intervencije pri hospitalizaciji i prijemu bolesnika u stacionarnu zdravstvenu ustanovuUVOD U ZDRAVSTVENU NEGU

UNIVERZITET BIJELJINAFAKULTET ZDRAVSTVENIH STUDIJA

- S E M I N A R S K I R A D

IZ PREDMETA: UVOD U ZDRAVSTVENU NEGUTEMA: SESTRINSKE INTERVENCIJE PRI HOSPITALIZACIJI I PRIJEMU BOLESNIKA U STACIONARNU ZDRAVSTVENU USTANOVU

Predava: Student: Prof. Milorad ivkovi Sretenka Ivanovi 73-14

Bijeljina, maj 2015.SADRAJ:

SADRAJ:2

UVOD31. ORGANIZACIJA PRIJEMA BOLESNIKA U BOLNICU41.1. Prijem deteta u bolnicu91.2. Prijem stranaca u bolnicu92. SMETAJ BOLESNIKA U BOLESNIKU JEDINICU93. ODNOS SA RODBINOM11

ZAKLJUAK13

Literatura16

UVOD

Tema seminarskog rada kojom u se baviti na narednim stranicama su sestrinske intervencije pri hospitalizaciji i prijemu bolesnika u stacionarnu zdravstvenu ustanovu.Rad je podeljen u etiri glavne celine koje ine uvod, razrada, zakljuak i prilozi.Razradu, odnosno glavni deo rada sastoji se od tri poglavlja. U prvom poglavlju u pisati o organizaciji prijema bolesnika u bolnicu tj. ponaanje, reagovanja i stav bolesnika pri prijemu, odgovarajue preporuke kojih treba da se pridrava medicinska sestra a koje se odnose na postupanje sa dokumentacijom, pacijentom, pripremom za hospitalizaciju pacijenta itd. Drugo poglavlje se bavi medicinsko-tehnikim radnjama pri smetaju bolesnika u bolesniku jedinicu. Tree poglavlje se odnosi na postupanje medicinske sestre sa rodbinom bolesnika, odnosno upravljanju specifinom situacijom u kojoj se rodbina kao bitan faktor nalazi pri prijemu bolesnika u bolnicu kao i njegovom daljem leenju.Na kraju rada je zakljuak koji ukratko opisuje postupke prijema bolesnika u bolnicu, te prilozi sa ilustracijama uputnica za bolniko leenje, a nakon toga u navesti spisak korienje literature u radu.

1. ORGANIZACIJA PRIJEMA BOLESNIKA U BOLNICU

Bolesnik koji je upuen u bolnicu se u velikom broju sluajeva prvi put nalazi u toj situaciji, tako da je predlog i upuivanje na hospitalizaciju za njega neprijatna okolnost zbog velikog broja razloga. Uz to njegovo ponaanje, stav i reagovanje su drugaiji u ovim okolnostima:

ovek upuen u bolnicu dobija novu ulogu, postaje bolesnik, odnosno pacijent; bolesnik ima zavistan odnos u odnosu na doktore i medicinske sestre; bolesnik upuen u bolnicu je nesiguran, uznemiren i uplaen; hospitalizacija predstavla nova situaciju i nove okolnosti za veliki broj bolesnika; postoji strepnja od onoga ta ga eka (dijagnostike procedure i ispitivanja, terapija, ishod); prisutna su razliita uskraivanja (boravka u svom okruenju, konfora, slobodnog kretanja, line kontrole situacije i dr,); komuniciranje sa velikim brojem nepoznatih osoba (doktori, sestre, drugi struni profili, pomono bolniko osoble, bolesnici, njihova rodbina i prijateli i dr, lica); prihvatanje pomoi od strane nepoznatih osoba (pre svega od zdravstvenih radnika, ali i od drugih lica); saradnja sa nepoznatim zdravstvenim radnicima i drugim strunim licima (deli probleme sa strancima); iznoenje linih detala vezanih za ivot i zdravle bolesnika; neuobiajen nain odevanja (bolesnika pidama, papue, ogrta); skidanje i intimni pregledi prilikom dijagnostiko-terapijskih procedura i nege; ogranienje kretanja na bolesniku sobu, odelenje, bolnike prostorije, terasu, bolniki park i dr.; bolesnik mora da potuje pravila ponaanja institucije u kojoj se nalazi (adekvatno odevanje, raspored vizita, raspored obroka, aktivnosti vezane za terapijske procedure, aktivnosti vezane za dijagnostika ispitivanja, otpust i dr.); bolesnik treba da slua i prihvata instrukcije doktora i sestara koji se odnose na leenje, negu, ishranu, kretanje i dr.; upotreba zajednikih prostorija sa drugim bolesnicima (toalet, kupatilo, dnevni boravak); nizak bolesniki standard u nekim ustanovama i dr.; ogranienje komuniciranja na zdravstvene radnike, druge bolesnike i posetioce; uskraivanje koje ima bolesnik vezano za porodicu i obrnuto zbog boravka u bolnici; ekonomski izdaci bolesnika i porodice vezani za period njegovog boravka u bolnici i dr.

Priprema bolesnika za hospitalizaciju, odnosno za prijem u bolnicu moe biti:

Psiholoka priprema veoma je vana jer omoguava da bolesnik prihvati hospitalizaciju kao pozitivnu aktivnost usmerenu ka njegovoj dobrobiti, izleenju i reavanju zdravstvenih problema. Psiholoka priprema je vana za sve bolesnike, ali je naroito vana za osetlive kategorije bolesnika, za decu i stare osobe. Deca teko podnose odvajanje od roditela i boje se odlaska u bolnicu, a stare osobe se esto boje smrti i hospitalizaciju shvataju kao poetak kraja. injenica je da koliko god bio pripremlen odlazak na bolniko leenje on predstavla stres za tu osobu i treba se boriti da on bude to manji. Organizaciono-tehnika priprema Ovo je priprema koja se odnosi na vreme potrebno da se organizuje normalno funkcionisanje domainstva i porodice, a esto i poslovnih i radnih obaveza, dok traje hospitalizacija. Ovo se odnosi na sve osobe koje imaju porodicu, na ene i mukarce, a naroito na ene koje imaju decu, na samohrane majke, na osobe koje ive same i dr. Ova vrsta pripreme nije mogua kod urgentnih stanja i tekih bolesnika, ali medicinska sestra treba da se uklui u reavanje problema ove vrste u porodici i da pomogne bolesniku da razrei eventualne probleme angaovanjem porodice, komija, prijatela, socijalnih radnika i dr. Medicinska priprema - Medicinska priprema bolesnika za hospitalizaciju predstavla niz mera kojima se skrauje boravak bolesnika u bolnici, a predstavla dobro organizovane aktivnosti koje se odnose na dijagnostike procedure pre prijema u bolnicu. One omoguavaju da se doktori u bolnici koristei pribavlene nalaze i izvetaje usredsrede na leenje i ne gube vreme ekajui na zavravanje dijagnostikih procedura. Ova vrsta pripreme nije mogua kod urgentnih stanja, tekih bolesnika, nejasne klinike slike i dr.

Svaki bolesnik kome je predloena hospitalizacije i koji je upuen u bolnicu prvo nailazi na struna lica i to na medicinske sestre koje rade na prijemnom odelenju. Prijemno odelenje bolnice je smeteno na ulazu u bolnicu i obino se nalazi u prizemlu zgrade bolnice. Prijemno odelenje bolnice je jasno i vidlivo obeleeno, tako da pacijent i njegovi pratioci (lan porodice, prijatel, zdravstveni radnik, voza zdravstvene ustanove) ne mogu imati nedoumicu, gde i kome da se prvo obrate. Medicinska sestra je kao struno lice duna da bolesnika na osnovu njegovog uputa i procene njegovog stanja uputi na odgovarajue odelenje.Za kvalitetan rad medicinske sestre na prijemnom odelenju postoje odgovarajue preporuke, kojih se treba pridravati:

sestra treba da ima strune sposobnosti za brzu procenu hitnosti stanja bolesnika i adekvatnu trijau, dajui prednost tekim i vitalno ugroenim bolesnicima; treba da dobro poznaje organizaciju ustanove u kojoj radi (organogram i aktivnosti svakog odelenja); treba da ima odgovarajuu telefonsku i drugu komunikaciju sa svim odelenjima u bolnici (hitno zbrinjavanje, konsultacije u vezi sa prioritetima u zbrinjavanju kod komplikovanih sluajeva i situacija); treba da dobro poznaje organizaciju zdravstvene slube, vrste i raspored deurnih bolnica na blioj teritoriji (grad, region, drava) ukoliko je neophodno preusmeravanje bolesnika, o emu je u obavezi da telefonom obavesti tu instituciju (da bi se pripremili i saekali bolesnika); da bude adekvatno informisana o svim pitanjima koja se odnose na zbrinjavanje bolesnika; da kvalitetno zapone odnos osobla za negu bolnice sa bolesnikom i njegovim pratiocima (prvi kontakt ili ponovleni kontakt); da stvori pozitivnu sliku o zdravstvenim radnicima, zdravstvenoj ustanovi u kojoj radi, o zdravstvenoj zatiti i zdravstvu u celini; da bude prijatelski naklonjena i lubazna prema bolesniku; da ima sposobnost da svojim ponaanjem, oslovlavanjem, tonom glasa, izrazom lica, mimikom i gestovima smiri bolesnika; da prui oseaj sigurnosti, poverenja i podrke u reavanju zdravstvenog zbrinjavanja bolesnika; da ne unosi svojim dranjem, stavom i postupcima paniku i nepoverenje; da je spremna da vie puta ukoliko je to potrebno ponovi, obrazloi i blie objasni informaciju bolesniku i njegovom pratiocu; da ume da prilagodi svoj odnos prema svakom bolesniku i njegovom uzrastu (dete, odrasla osoba, stara osoba); treba da prati novine u praksi i teoriji u sestrinstvu i drugim naukama od znaaja za njen rad; da poseduje i razvija svoje organizacione sposobnosti i dr.

Bolesnik se upuuje na bolniko leenje sa regularno popunjenim uputom za stacionarno leenje. Uput sadri podatke o bolnici u koju se bolesnik upuuje i odgovarajuem odelenju te bolnice, osnovne podatke o bolesniku i podatke o uputnoj dijagnozi. Postupak medicinske sestre u odnosu na upuenog bolesnika:

pozdravla i ohrabruje bolesnika, prima uput i obavetava ga da e se ona pobrinuti o njegovom prijemu; prikupla podatke, informie se i procenjuje stanje bolesnika i hitnost za smetaj preko uputa i linim kontaktom sa njim i pratiocem; predstavla se bolesniku i obavetava ga o proceduri prijema u bolnicu i smetaja na odgovarajue odelenje; prilagoava nain prijema teini stanja bolesnika (teki bolesnici, bez svesti, komatozni, sa psihikim problemima i drugi); prilagoava nain prijema uzrastu bolesnika (dete, odrasla osoba, stara osoba). Treba napomenuti da posebnu panju zahteva prijem dece (uplaena, uznemirena, plaliva i dr.) i starih osoba (zbog njihove preosetlivosti u ovim situacijama, eventualne nesamostalnosti, slabije pokretlivosti, problemi sa vidom, sluhom i dr.); preduzima aktivnosti za bolesnikov smetaj.

Bolesnik moe da bude primlen u bolnicu na vie razliitih naina koji utiu na postupak prijema:

1. Bolesnik primlen kao hitan sluaj Bolesnika primlenog kao hitan sluaj u bolnicu dovodi sluba hitne pomoi, lan porodice ili osoba koja ga je zatekla u tekom stanju. U veini bolnica postoji ekipa za prijem hitnih sluajeva koja je smetena u posebnim prostorijama, opremlena sa odgovarajuom opremom i obino je smetena blizu prijemnog odelenja.Slika 1. Urgentni centar[footnoteRef:1] [1: http://www.novosti.rs/upload/images/2013//12/12n/BG-Urgentni-centar.jpg, pristupljeno 06.05.2015.]

Zadaci medicinske sestre u tom sluaju:

da bolesnika na kolicima odbaci do odgovarajue ambulante; da odmah pozove lekara kako bi nastavili zapoeti tretman od strane ekipe hitne pomoi ili preduzeli nove mere; posle ukazane pomoi lekar odluuje o zadravanju bolesnika na leenje u bolnici ili prosleivanju u drugu specijalizovanu ustanovu na dale leenje (oni koji su doveli bolesnika ekaju odluku lekara, zbog daleg transporta bolesnika), a sestra to proprati odgovarajuim aktivnostima; bolesnik u tekom stanju ne sme da bude vraen ni iz jedne ustanove bez ukazane pomoi i usmeravanja na pravu bolnicu.

2. Bolesnik primlen po prethodnom dogovoru sa lekarom Bolesnik je u ovom sluaju imao pregled kod lekara pre ove hospitalizacije i radi se o konkretno usmerenim aktivnostima. Bolesnik u tim sluajevima dolazi na operaciju, dolazi zbog sloenih ispitivanja ili dolazi zbog primanja odreene terapije i ovi bolesnici su psihiki pripremleni za hospitalizaciju.3. Bolesnik primlen neposredno posle specijalistikog pregleda U ovoj situaciji se lekar po zavrenom specijalistikom pregledu odluuje za hospitalizaciju bolesnika (odmah ili za par dana) i bolesnik uglavnom nije pripremlen za ovaj prijem pa je uplaen i zbunjen.

Postupak u prijemnom odelenju se sastoji u sledeim aktivnostima:

otvara se dokumentacija za bolesnika i reguliu reguliu njegove finansijske obaveze (poslove obavla administrativno lice); sestra sa prijemnog organizuje posao i prati bolesnika, organizuje da se obave predviene laboratorijske i druge analize; sestra sa prijemnog posle odluke lekara obavetava glavnu sestru jedinice o izvrenom prijemu, zbog pripreme postele za bolesnika i ostalo; sestra sa prijemnog prati bolesnika u prostorije za sanitarnu obradu (bolesnik se okupa, preda svoje odelo i primi bolniko odelo, a ukoliko je to mogue dozvolava mu se upotreba linih stvari); bolesnikovo odelo moe da odnese pratilac ili da se zadri u bolnikoj garderobi. Stvari se evidentiraju i bolesniku ili pratiocu se da revers, a jedan primerak se zadri. Ukoliko bolesnik nije svestan, a pritom nema pratioca obezbediti svedoka za popis stvari. Stvari moraju biti popisane jasno i precizno i trebalo bi voditi rauna naroito kod vrednih stvari, da ne bi bilo nesporazuma i neprijatnosti. sestra prati bolesnika do odelenja ili ga odveze u kolicima/leaju do sobe gde e biti smeten i to zajedno sa pratiocem, da bi videli gde je i kako bolesnik smeten (odelenje, sprat, soba, krevet) i ko su sestre koje e preuzeti brigu o njemu.

1.1. Prijem deteta u bolnicu

Prijem deteta u bolnicu je isti kao i prijem odraslih osoba. Sestra treba da prati i usmerava ponaanje deteta i ponaanje roditela prilikom procedure prijema i da pokua da ih pripremi na kratkotrajno razdvajanje. Deca mogu biti pripremlena od ranije kroz igru na leenje i kontakt sa lekarom i sestrom, to bi moglo da olaka prijem. Sestra treba da se upozna sa detetom i roditelima, uspostavi prisniji odnos, objasni detetu zato je u bolnici, saopti mu da e tu biti neko vreme na leenju, da e ga roditeli poseivati i treba da ga upozna sa ostalim bolesnicima u sobi.

1.2. Prijem stranaca u bolnicu

U naim bolnicama se lee i stranci. Odnos je isti kao i sa leenjem naih dravlana. Problemi oko leenja starnaca se mogu javiti u vezi sa komunikacijom, odnosno oko znanja jezika i njihovim navikama i obiajima. Ovo se reava tako to sestra ili eventualno bolesnik nau osobu koja im pomae u komunikaciji. Postupak prijema je isti kod svih bolesnika, ali kod stranaca treba obratiti panju na posebnosti vezane za ishranu, navike i religiju.

2. SMETAJ BOLESNIKA U BOLESNIKU JEDINICU

Pre nego bolesnik doe u bolniku sobu, za njega treba da bude pripremlena soba i krevet, odnosno bolesnika postela. Treba odrediti tano gde e da lei zavisno od njegovog stanja i situacije u sobi. Kad doe u bolesniku sobu bolesnik vidi gde treba da boravi prilikom leenja. Na odelenju, odnosno u sobi bi trebalo da ga doeka glavna sestra jedinice i sobna sestra.Glavna sestra ga prima, predstavi se, pozdravi ga i uputi ga da joj se obrati ukoliko bude problema. Sobna sestra se predstavi, uspostavla kontakt sa njime, smiruje ga i ohrabruje, predstavla ga ostalim bolesnicima i pomae mu da smesti stvari u ormari. Bolesnika treba oslovlavati imenom, pitati da li je gladan i edan i da li mu neto treba. Treba mu objasniti ta treba da ima u toku hospitalizacije: pribor za linu higijenu, etkicu i pastu za zube, sapun, eal, papirnate maramice i dr. Sobna sestra obavetava bolesnika ta mu ne treba u bolnici i tako preko pratioca vraa nepotrebne stvari ili trai da donese neke stvari za bolesnika (lino ruble, neto od pribora za higijenu ako fali). Bolesniku treba ukazati na rukovanje krevetom, korienje zvona za sestre, objasniti upotrebu aparata ukoliko ih ima i dr. Treba ga upoznati sa bolnikim pravilima i kunim redom (raspored obroka, vreme posete, telefoniranje i dr.) i treba ga upoznati sa odelenjem gde je smeten i objasniti mu ta se gde nalazi (kupatilo, toalet, trpezarija, dnevni boravak, sestrinska soba). Najbola su pisana uputstva, da bolesnik i porodica imaju sve informa cije koje su im potrebne u svakom trenutku.Sestra otvara temperaturnu listu (slika 2) i listu realizacije nege, ako to nije uraeno na prijemu. Prikupla i belei podatke koje ubacuje u listu, prikupla podatke za sestrinsku anamnezu, postavla inicijalno planiranje nege. Glavna sestra odelenja odreuje sestrinsku dijagnozu (na osnovu podataka i posle lekarskih naloga) i pravi potpuni plan nege. Sestra treba da evidentira opte podatke o bolesniku, nain na koji je stigao na odelenje (hodajui, na kolicima ili na nosilima), koliko je pokretan, koji poloaj zauzima, mogunost komunikacije, telesnu masu, visinu bolesnika, vitalne znake (temperatura, puls, disanje, arterijski krvni pritisak), preosetlivost na lekove, hranu i dr. (evidentira crvenom olovkom), da li prima lekove, koje, da li ih je poneo, da li ima dijetu i koju, kao i druge potrebne podatke.

Slika 2. Temperaturna lista[footnoteRef:2] [2: https://medicor.files.wordpress.com/2010/03/31.jpg, pristupljeno 06.05.2015.]

Bolesnik je smeten u postelu i odmara ekajui dali tretman, a sestra treba o tome da obavesti glavnu sestru i doktora. Sestra poziva dijetetiara koji na osnovu naloga doktora napravi odgovarajuu dijetu. Deo podataka treba uzimati od pratioca (kada je u pitanju nesvesno stanje, bolesnici sa psihikim i dr. problemima, deca, stare osobe).

3. ODNOS SA RODBINOM

Porodici bolesnika treba posvetiti posebnu panju i saraivati sa njima. Odlazak lana porodice u bolnicu je velika promena u ivotu porodice jer to nekada znai brzo izleenje i dobru prognozu, a nekada postojanje teke ili neizleive bolesti, nastanak invaliditeta ili smrt lana porodice. U svim ovim sluajevima porodica trpi zavisno od konkretne situacije nekad manje, nekad vie emotivno, fiziki i finansijski. Medicinska sestra treba da prikupi dovolno informacija u vezi sa bolesnikom da bi mogla da kontrolie situaciju i pomogne bolesniku.Sa porodicom treba odravati dobre prijatelske odnose, ohrabriti ih, smiriti, potovati ih, uvaavati, ukluivati ako treba da daju podatke ili da utiu na bolesnika, informisati ih i dr. Treba uzeti njihove podatke (ime, prezime, adresu, broj telefona, podatke o srodstvu) i dati im podatke o vremenu poseta, broju telefona za informacije, podatke o stanju bolesnika, potrebama za stvarima, informacijama ta treba da donesu od stvari i sl.U nekim sluajevima treba im omoguiti dui boravak uz bolesnika, uticati na bolesnika preko porodice, ukluiti ih u nabavku nekih lekova ili medicinskih sredstava, ako je to predvieno i neophodno, dati im eventualno propusnicu i dr. Porodica treba da se iskoristi da bi se leenje i nega unapredili kroz zajedniki napor.

ZAKLJUAK

Postupak prijema pacijenata u bolnicu poinje u prijemnim ambulantama i vri se na osnovu uputnice za bolniko leenje. Ako se radi o stanju u kojem je potrebno ukazati hitnu medicinsku pomo, prijem pacijenta vri se bez posebne uputnice doktora.Prijem pacijenta na bolniko lijeenje vri se na osnovu:

1. Uputnice za bolniko lijeenje (prilog br. 1), koju mogu izdati: doktor porodine medicine, Sluba hitne medicinske pomoi.2. Uputnicom za bolniko lijeenje koju izdaje druga zdravstvena ustanova (bolnica) iz Republike Srpske (prilog br. 2),3. Hitan prijem pacijenta na bolniko lijeenje bez uputnice, odnosi se na zadesne akutne poremeaje zdravlja ili povrede, a pri tom pacijent nije doveen kolima hitne pomoi ili nije upuen od strane porodinog doktora. Prema medicinskim indikacijama pacijent se prima na bolniko lijeenje, a naelnik OJ u koju je primljen pacijent, u roku do tri dana prosleuje zahtev doktoru porodine medicine za izdavanje uputa za bolniko leenje.4. Prijem pacijenta na bolniko lijeenje po indikaciji doktora konsultanta bolnice.

Pacijent kod prijema na bolniko leenje prilae:

Odgovarajuu uputnicu za bolniko leenje, Overenu zdravstvenu knjiicu kojom se dokazuje svojstvo osiguranog lica, Linu kartu, kojom potvruje svoj identitet, Medicinske nalaze koji se obavljaju na primarnom nivou zdravstvene zatite, Drugu raspoloivu medicinsku dokumentaciju, relevenatnu za bolest ili stanje zbog koje je indikovan prijem na bolniko leenje.

U sluaju hitnog prijema kada pacijent nije u stanju da prui osnovne podatke o sebi, to je duan uiniti neko iz pratnje pacijenta, ukoliko je pacijent bez pratnje obavezno se obavetava MUP, a pacijent se oznaava kao NN.

Ukoliko prilikom prijema pacijenta postoji osnovana sumnja ili se utvrdi da je pacijent povreen, a do povreivanja je dolo nasilnim putem, doktor koji je izvrio pregled obavezno ispunjava obrazac - Ozljedni list. Popunjen obrazac se dostavlja policiji, koju deurni tehniar poziva na telefonski broj 122. Prijem pacijenta se evidentira u protokol prijemne ambulante Osoblje u prijemnoj ambulanti je odgovorno za tano i uredno popunjavanje kompletne dokumentacije. PRILOG 1. Uputnica za bolniko leenje izdata sa primarnog nivoa

PRILOG 2. Uputnica za bolniko leenje izdata od strane druge bolnice iz RSLiteratura

[1] Prof. Dr med. sci. Ljiljana Kuli, Zdravstvena nega I, Visoka medicinska kola strukovnih studija Milutin Milankovi Beograd, Beograd 2011.

[2] http://www.google.rs

[3] http://kc-bl.com/En/docs/PrijemPremjestajOtpust.pdf

16 Sretenka Ivanovi