smanjenje rizika od katastrofa, unisdr terminologija (ser)

Међународна стратегија за смањење ризика од катастрофа

United Nations

2009 UNISDR Терминологија

Смањење ризика од катастрофа

Acceptable risk Adaptation Biological hazard Building code Capacity Capacity Development Climate change Contingency planning Coping capacity Corrective disaster risk management Critical facilities Disaster Disaster risk Disaster risk management

Disaster risk reduction Disaster risk reduction plan Early warning system Ecosystem services El

Niño-Southern Oscillation phenomenon Emergency management Emergency services Environmental degradation Environmental impact assessment Exposure Extensive risk Forecast drazah lacigoloeG Greenhouse gases Hazard Hydrometeorological

hazard Intensive risk Land-use planning Mitigation National platform for disaster risk reduction Natural

hazard Preparedness Prevention Prospective disaster risk management Public awareness yrevoceR Residual risk Resilience Response Retrofitting

Risk Risk assessment Risk management Risk transfer Socio-natural hazard Structural measures Non-structural measures Sustainable development Technological hazard Vulnerability Acceptable risk Adaptation Biological hazard

Building code Capacity Capacity Development Climate change Contingency planning Coping capacity Corrective disaster risk management Critical facilities Disaster Disaster risk Disaster risk management

Disaster risk reduction Disaster risk reduction plan Early warning system Ecosystem services El




Risk Risk assessment Risk management Risk transfer Socio-natural hazard serusaem larutcurtS Non-structural measures tnempoleved elbaniatsuS Technological hazard Vulnerability Acceptable

risk Adaptation Biological hazard Building code Capacity Capacity Development Climate change Contingency planning Coping capacity Corrective disaster risk management Critical facilities Disaster Disaster risk Disaster risk management Disaster risk reduction Disaster risk reduction plan Early warning system Ecosystem services El




Risk Risk assessment Risk management

Публикација Међународне стратегије Уједињених нација за смањење ризика од

катастрофа (UNISDR)Женева, Швајцарска, мај 2009. године

© Уједињене нације, 2009. година© Међународна стратегија Уједињених

нација за смањење ризика од катастрофа, 2009. година

Сва права придржана

Дозвољено је слободно цитирање или објављивање публикације уз одговарајуће

навођење извора. UNISDR потиче репродукцију и превод публикације, у ком

случају је UNISDR-у потребно доставити примјерак превода или репродукованог

документа.

Терминологија на енглеском језику и њени преводи на арапски, кинески, француски,

руски и шпански језик доступни су на веб-страници UNISDR-a на адреси:

www.unisdr.org/publicationsи страници PreventionWeb на адреси:

www.preventionweb.net

Публикација штампана на рециклажном папиру коришћењем еколошких графичких боја.

2009UNISDR Терминологија

Смањење ризика од катастрофа

Циљ Терминологије Међународне стратегије Уједињених нација за смањење катастрофа (енгл. UNISDR) јесте да про-мовише заједничко разумијевање и заједничку употребу појмова у области смањења ризика од катастрофа и да помогне властима, практичарима и јавности у њиховим напорима на смањењу ризика од катастрофа. Претходна верзија под називом „Терминологија: Основни термини у области смањења ризика од катастрофа” објављена је у публикацији „Живјети с ризиком: глобални преглед ини-цијатива за смањење ризика од катастрофа” из 2004. го-дине. Наредне године, према Хјого оквиру за дјеловање за период 2005. до 2015. године, од UNISDR-a је затраже-но „ажурирање и дистрибуција међународне стандардне терминологије везане за смањење ризика од катастрофа, најмање на свим службеним језицима Уједињених нација, за коришћење у програмском и институционалном раз-воју, операцијама, истраживању, плановима и програми-ма обуке те информисању јавности”.

Ова верзија из 2009. године резултат је процеса UNISDR-о-вог тренутног прегледа стања на овом пољу, као и кон-султација са широким спектром стручњака и практичара током различитих међународних, регионалних и држав-них дискусија и дешавања. Дефиниција термина се сада састоји од једне реченице. Коментари, односно напомене у пасусима које су везане за сваки од термина нису дио де-финиције већ је њихова сврха да унесу додатни контекст, квалификације и објашњења. Треба споменути да терми-ни нису нужно међусобно искључиви, а у неким случаје-вима могу имати и преклапајућа значења.

Терминологија је ревидирана како би укључила термине који су кључни за савремено разумијевање и развијајућу праксу смањења ризика од катастрофа, али искључују термине који немају посебно значење осим уобичајеног рјечничког. Такође су укључени и бројни нови концепти у настајању који нису у широкој употреби, али имају све већу стручну релевантност. Ти појмови су означени звјез-дицом (*) и њихова дефиниција може да се мијења у бу-дућности. Енглеска верзија Терминологије из 2009. године обезбјеђује основу за припрему на другим језицима. Ко-ментари и предлози за будуће ревизије су добродошли и њих треба упутити UNISDR-у.

(Види www.unisdr.org).

Биолошка опасност (Biological hazard) 8

Гасови стаклене баште (Green Houses Gasses) 8Геолошка опасност (Geological Risk) 8 Грађевински прописи (Building Code) 9

Деградација животне средине (Environmental Degradation) 9 Државна платформа за смањење ризика од катастрофа (National Platfrom for Disaster Risk Reduction) 10 Друштвено-природна опасност* (Socio-natural Hazard) 10

Изложеност (Exposure) 11 Интензиван ризик* (Intensive Risk) 11

Капацитет (Capacity) 12 Капацитет борбе (Coping Capacity) 12 Катастрофа (Catastrophy) 12 Климатске промјеne (Climate Changes) 13 Корективно управљање ризицима од катастрофа* (Corrective Disaster Risk Management) 14

Накнадно ојачавање/прилагођавање објеката (Retrofitting) 14

Објекти од критичне важности (Critical Facilities) 15 Одговор (Response) 15 Одрживи развој (Sustainable Development) 16 Опасност (Hazard) 16 Опсежни ризик* (Extensive Risk) 17 Опоравак (Recovery) 17 Отпорност (Resilience) 18

План за смањење ризика од катастрофа* (Disaster Risk Reduction Plan) 18 Планирање коришћења земљишта (Land-use Planning) 19 Планови за непредвиђене околности (Contingency Planning) 19 Превенција

1Знак * означава новонастале концепте који нису у широко распрострањеној употреби, али су од све већег профе-сионалног значаја. О дефиницији ових термина у току су широке консултације и могуће је да ће се они мијењати у будућности.

(Prevention) 20 Пренос ризика (Risk Transfer) 20 Прилагођавање (Adaptation) 21 Природна опасност (Natural Hazard) 22 Прихватљиви ризик (Acceptable Risk) 22 Прогноза (Forecast) 23 Процјена ризика (Risk Assessment) 23 Процјена утицаја на животну средину (Environmental Impact Assessment) 23

Развој капацитета (Capacity Development) 24 Рањивост (Vulnerability) 24 Резидуални ризик (Residual Risk) 25 Ризик (Risk) 25 Ризик од катастрофа (Disaster Risk) 26

Свијест јавности (Public Awareness) 26 Систем раног упозоравања (Early Warning System) 27

Смањење ризика од катастрофа (Disaster Risk Reduction) 27 Спремност (Preparedness) 28 Структуралне и неструктуралне мјере (Structural and Non-structural Measures) 29

Технолошке опасности (Technological Hazard) 29

Ублажавање (Mitigation) 30 Управљање ванредним ситуацијама (Emergency Management) 30 Управљање потенцијалним ризицима од катастрофа* (Prospective Disaster Risk Management) 31 Управљање ризицима (Risk Management) 31 Управљање ризицима од катастрофа (Disaster Risk Management) 32 Услуге екосистема (Ecosystem Service) 32

Феномен Ел Нињо/Јужна осцилација (El Niño Southern Oscillation Phenomenon) 33

Хидрометеоролошка опасност (Hydrometeorogical Hazard) 33 Хитне службе (Emergeny Services) 34

2 Хазард и опасност су два синонима која у заштити и спаша-вању имају донекле различиту употребу (нпр. у сеизмологији, хидрометеорологији и сл. користи се термин хазард, а не опасност, што је ствар увријежене стручне терминологије).

Биолошка опасност (Biological hazard)Процес или појава органског поријекла или она која се преноси биолошким векторима (преносницима), укључујући изложеност патогеним микроорганизмима, токсинима и биоактивним тварима које могу да изазову губитак живота, повреде, болести или друге утицаје на здравље, штету на имовини, губи-так зараде и службе, социјалне и економске поремећаје или оштећење животне средине.Напомена: Примјери биолошких опасности су из-бијање епидемија, биљних и животињских заразних болести, најезде кукаца или ширење других живо-тињских болести и штеточина.

Гасови стаклене баште (Green Houses Gasses)Гасовити састојци атмосфере, и природни и антропогени, који упијају и емитују зрачење топлотног инфрацрвеног зрачења које еми-тује Земљина површина, сама атмосфера и облаци.Напомена: Ово је дефиниција Међувладиног панела о климатским промјенама (енгл. IPCC). Главни гасови стаклене баште (енгл. GHG) су водена пара, угљен-ди-оксид, азотни оксид, метан и озон.

Геолошка опасност (Geological Risk)Геолошки процес или појава која може да доведе до губитка живота, повреда или дру-гих утицаја на здравље, оштећења имовине, губитка егзистенције и служби, социјалних и економских поремећаја или оштећења животне средине.

8

Напомена: Геолошке опасности обухватају уну-трашње процесе у тлу, као што су потреси, вулканске активности и емисије, те сродне геофизичке процесе као што су масовна помјерања, клизишта, одрони, урушавање, те кретање муља или отпада. Хидромете-оролошки фактори битно доприносе некима од тих процеса. Цунамије је тешко категоризовати, јер, иако их покрећу подморски потреси и други геолошки догађаји, они су у суштини океански процес који се манифестује као обална опасност узрокована водом.

Грађевински прописи (Building Code)Скуп прописа или одлука и припадајућих стандарда намијењених за контролу аспека-та пројектовања, градње, материјала, измје-на и коришћења структура које су потребне за безбједност и добробит људи, укључујући отпорност на рушење и оштећења.Напомена: Грађевински прописи могу да садрже и техничке и функционалне стандарде, те би требали да укључују лекције из међународног искуства које би требале да буду усаглашене с националним и локалним околностима. Системско обезбјеђење примјене је кључни услов за ефикасно спровођење грађевинских прописа.

Деградација животне средине (Environmental Degradation)Смањење капацитета животне средине да испуни социјалне и еколошке циљеве и потребе.Напомена: Деградација животне средине може да промијени учесталост и интензитет природних хазарда и да повећа рањивост заједница. Врсте деградације усљед дјеловања људског фактора су различите и обухватају злоупотребу земљишта, еро-зију и губитак тла, претварање тла у пустињу, пожаре,

9

губитак биоразноликости, крчење шума, уништење шума мангрова, загађење земље, воде и ваздуха, климатске промјене, пораст нивоа мора и нестанак озона.

Државна платформа за смањење ризика од катастрофа (National Platfrom for Disaster Risk Reduction)Генерички појам за националне механизме за координацију и усмјеравање политика за смањење ризика од катастрофа које су мул-тисекторске и интердисциплинарне по својој природи, уз учешће јавног, приватног и не-владиног сектора у ангажману који укључује све заинтересоване субјекте унутар земље.Напомена: Ова дефиниција произлази из фусноте 10. Хјого оквира за дјеловање. Смањење ризика од катастрофа захтијева знање, способности и до-принос широког распона сектора и организација, укључујући агенције Уједињених нација присутне на националном нивоу. Катастрофе директно или не-индиректно погађају већину сектора, а многи имају специфичне одговорности на које утичу ризици од катастрофа. Националне платформе обезбјеђују средства за јачање националне акције за смањење ризика од катастрофа, те представљају национални механизам за Међународну стратегију за смањење ризика од катастрофа.

Друштвено-природна опасност* (Socio-natural Hazard)Феномен, односно појава, све присутније појаве одређених геофизичких и хидромете-оролошких опасности, као што су клизишта, поплаве, слијегање земљишта и суше, које произлазе из интеракције природних опас-

10

ности с претјераним искоришћавањем или деградацијом земљишта и ресурса животне средине.Напомена: Овај израз се користи за околности у којима људска активност повећава појаву одређених опасности изван њихове природне вјероватноће. Докази упућују на све већи терет од катастрофа усљед таквих опасности. Друштвено-природне опас-ности могу да се смање и избјегну одговарајућим управљањем земљишним и еколошким ресурсима.

Изложеност (Exposure)Људи, имовина, системи или други елементи присутни у зонама хазарда који тиме под-лијежу потенцијалним губицима.Напомена: Мјере изложености могу да укључују одређени број особа или врсту средстава у датом подручју. Оне се могу комбиновати с рањивошћу еле-мената изложених било којој одређеној опасности да би се процијенили квантитативни ризици повезани с одређеном опасношћу на подручју од интереса.

Интензиван ризик* (Intensive Risk)Ризик повезан с изложеношћу велике кон-центрације људи и привредних активности догађајима интензивног хазарда, који могу да доведу до потенцијално катастрофалних утицаја несреће уз високу смртност и губи-так имовине.Напомена: Интензиван ризик је углавном карактери-стика великих градова или густо насељених подручја која не само да су изложена интензивним опасности-ма као што су јаки потреси, активни вулкани, обилне поплаве, цунамији, или велике олује, већ такође имају и висок степен рањивости на те опасности. Види такође „распрострањени ризик”.

11

Капацитет (Capacity)Комбинација свих предности, атрибута и расположивих ресурса унутар заједнице, друштва или организације, које могу да се користе за постизање договорених циљева.Напомена: Капацитет може да укључује инфраструк-туру и физичка средства, институције, друштвене способности суочавања, као и људско знање, вјешти-не и колективне атрибуте попут друштвених односа, вођства и руковођења. Капацитет се може описати и као способност. Процјена капацитета је израз за процес којим се капацитет групе разматра у односу на жељене циљеве, те се ради даљих активности утврђују недостаци у капацитетима.

Капацитет борбе (Coping Capacity)Способност људи, организација и система да се коришћењем доступних вјештина и ресурса суоче с неповољним условима, ванредним ситуацијама или катастрофама и управљају њима.Напомена: Капацитет борбе захтијева непрекидно праћење, ресурсе и добро управљање, како у уоби-чајеним околностима, тако и за вријеме кризе или неповољних услова. Капацитети борбе доприносе смањењу ризика од катастрофа.

Катастрофа (Catastrophy)Озбиљан поремећај у функционисању заједнице или друштва који укључује шире људске, материјалне, економске и еколошке губитке и утицаје, а надилази способност по-гођене заједнице или друштва да се против

12

њега бори коришћењем властитих ресурса.Напомена: Катастрофе се често описују као резултат комбинације: изложености опасности, присутних услова рањивости и недовољног капацитета или мјера за смањење или суочавање с потенцијалним негативним посљедицама. Утицаји катастрофа могу да укључују губитак живота, повреде, болести и оста-ле негативне утицаје на људску, физичку, менталну и друштвену добробит, заједно с оштећењем имовине, уништавањем средстава, губитком служби, социјал-ним и економским поремећајима и деградацијом животне средине.

Климатске промјеne (Climate Changes)(а) Међувладин панел о климатским промје-нама (енгл. IPCC) дефинише климатске промјене као „промјене у стању климе које могу да се утврде (нпр. помоћу статистич-ких тестова) на основу промјена средњих вриједности и/или промјенљивости њених особина, а које трају дуже вријеме, обично деценију или дуже. Климатске промјене могу да буду посљедица природних унутрашњих процеса или спољних утицаја, односно постојаних антропогених промјена у саставу атмосфере или у коришћењу земљишта”.

(б) Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским промјенама (енгл. UNFCCC) дефинише климатске промјене као „промје-ну климе која се приписује директно или индиректно људској активности која мијења састав глобалне атмосфере и која је, уз при-родне климатске варијабилности, забиљеже-на током упоредивих временских периода”.Напомена: За потребе смањења ризика од ката-строфа било која од ових дефиниција може да буде погодна, зависно од појединачног контекста. Дефи-ниција UNFCCC-а је више ограничена јер не обухвата

13

климатске промјене које могу да се припишу при-родним узроцима. Дефиниција IPCC-a може да се парафразира за потребе свакодневног, уобичајеног говора као „промјена климе која траје деценију или дуже, а која произлази из природних узрока или људских активности”.

Корективно управљање ризицима од катастрофа* (Corrective Disaster Risk Management)Руководеће активности које се баве ис-прављањем или смањењем ризика од ката-строфа које су већ присутне и циљ им је да то и остваре.Напомена: Циљ овог концепта је разликовање ри-зика који су већ присутни, а којима је сада потребно управљати и смањивати их, те потенцијалних ризика који би могли да се развију у будућности уколико не постоји политика за смањење ризика. Види и „управљање будућим ризицима”.

Накнадно ојачавање/прилагођавање објеката (Retrofitting)Оснаживање или надоградња постојећих објеката да би били отпорнији на штетна дејства опасности.Напомена: Прилагођавање објеката захтијева раз-матрање нацрта и функција структуре, удара које структура може да претрпи усљед посебних опас-ности или сценарија опасности, те практичности и трошкова различитих могућности прилагођавања објеката. Примјери прилагођавања објеката су учвр-шћивање зидова, ојачање стубова, додатак челичних веза између зидова и кровова, постављање ролетни на прозорима, као и унапређење заштите важних објеката и опреме.

14

Објекти од критичне важности (Critical Facilities)Примарно физичке структуре, технички објекти и системи који су социјално, еко-номски или оперативно неопходни за функ-ционисање друштва или заједнице, како у уобичајеним условима, тако и у екстремним околностима ванредне (хитне) ситуације.Напомена: Објекти од критичне важности су елемен-ти инфраструктуре који подржавају основне службе у друштву, а укључују, на примјер, транспортне систе-ме, ваздушне и морске луке, струју, воду и комуни-кационе системе, болнице и здравствене установе, те ватрогасне и полицијске центре и службе јавне управе.

Одговор (Response)Пружање услуга у ванредним околностима и помоћ јавности током или непосредно након катастрофе да би се спасили животи, смањили негативни утицаји на здравље, обезбиједила јавна сигурност и задовољиле основне егзистенцијалне потребе погођеног становништва.Напомена: Одговор на катастрофу највећим дијелом је усмјерен на непосредне и краткорочне потребе и понекад се назива „помоћ при несрећама”. Фаза одговора и накнадна фаза опоравка нису јасно разграничене. Неке активности код одговора, попут обезбјеђења привременог смјештаја и водоснабдије-вања, могу да се продуже и на фазу опоравка.

15

Одрживи развој (Sustainable Development)Развој који задовољава потребе данашњице без угрожавања способности будућих гене-рација да задовоље властите потребе.Напомена: Дефиницију је сачинила Брунтландова комисија 1987. године. Веома сажета, дефиниција оставља многа неодговорена питања у смислу зна-чења израза развој и социјални, економски и еко-лошки процеси које укључује. Ризик од катастрофа је повезан с неодрживим елементима развоја попут деградације животне средине, док с друге стране смањење ризика од катастрофа може да придонесе постизању одрживог развоја смањењем губитака и унапређењем развојне праксе.

Опасност (Hazard)Опасна појава, твари, људска активност или стање које може да доведе до губитка живо-та, повреда или других утицаја на здравље, материјалне штете, губитка егзистенције и услуга, социјалних и економских поремећаја или оштећења животне средине.Напомена: Опасности од интереса за смањење ризика од катастрофа наведене су у фусноти 3. Хјого оквира за дјеловање као „...опасности природног по-ријекла и сродне еколошке и технолошке опасности и ризици”. Такве опасности произлазе из различитих геолошких, метеоролошких, хидролошких, океан-ских, биолошких и технолошких извора, уз њихо-во могуће комбиновано дјеловање. У техничким окружењима опасности су описане квантитативно на основу вјероватне учесталости појављивања разли-читих интензитета за различита подручја, као што је утврђено на основу историјских података или научне анализе.

16

Види друге изразе из Терминологије везане за опас-ност, као што су биолошка опасност, геолошка опасност, хидрометеоролошка опасност, природна опасност, друштвено-природна опасност, техно-лошка опасност.

Опсежни ризик* (Extensive Risk)Широко распрострањени ризик повезан с изложеношћу популације на различи-тим локацијама поновљеним или сталним условима хазарда, ниског или умјереног интензитета, често изразито локализоване природе, што може да доведе до негативних кумулативних утицаја катастрофа.Напомена: Опсежни ризик је углавном карактери-стика руралних подручја и урбаних рубних дијелова, гдје су заједнице изложене понављаним локализова-ним поплавама, клизиштима, олујном невремену или суши и рањиве су на такве појаве. Опсежни ризик често је повезан са сиромаштвом, урбанизацијом и уништавањем животне средине. Види такође израз „интензивни ризик”.

Опоравак (Recovery)Обнова и унапређење, по потреби, објеката, егзистенције и услова живљења у заједни-цама погођеним катастрофом, укључујући и напоре на смањењу фактора ризика од катастрофа.Напомена: Задатак опоравка путем санације и обно-ве почиње убрзо након завршетка фазе ванредне ситуације, а треба да се заснива на већ постојећим стратегијама и политикама које обезбјеђују јасне институционалне одговорности за активности на опоравку и омогућавају учешће јавности. Програми опоравка, заједно с већом свијести јавности и ангаж-маном након катастрофе, пружају вриједну прилику

17

за израду и спровођење мјера за смањење ризика од катастрофа и примјену принципа унапријеђене поновне изградње (енгл. Build Back Better).

Отпорност (Resilience)Способност система, заједнице или друштва изложеног опасностима да се одупре, апсор-бује, одговори на посљедице опасности на благовремен и ефикасан начин и опорави се од њих, укључујући очување и обнову својих битних основних структура и функција.Напомена: Отпорност подразумијева способност „опоравка” или „повратка” након удара. Отпорност заједнице у односу на потенцијалне опасности одређена је степеном до ког заједница има потребне ресурсе и колико је способна самостално да се орга-низује прије и током периода потребе.

План за смањење ризика од катастрофа* (Disaster Risk Reduction Plan)Документ који припрема власт, сектор, орга-низација или предузеће и који наводи опште и специфичне циљеве за смањење ризика од катастрофа заједно са сродним радњама потребним за остварење тих циљева.Напомена: Планови за смањење ризика од катастро-фа требали би да се ослањају на Хјого оквир, те би их требало разматрати и координирати у оквиру релевантних развојних планова, расподјеле ресурса и програмских активности. Планови на национал-ном нивоу треба да буду специфични за сваки ниво управне надлежности и прилагођени различитим друштвеним и географским условима. У плану треба да буде наведен временски оквир и одговорности за спровођење, као и извори финансирања. Гдје је то могуће, урадити повезнице с плановима прилагођа-вања климатским промјенама.

18

Планирање коришћења земљишта (Land-use Planning)Процес који спроводе органи јавне управе ради утврђивања, процјене и одлучивања о различитим опцијама намјене земљишта, укључујући и разматрање дугорочних еко-номских, социјалних и еколошких циљева и импликација за различите заједнице и интересне групе, те накнадна израда и усвајање планова који описују допуштене или прихватљиве намјене.Напомена: Планирање коришћења земљишта даје важан допринос одрживом развоју, а укључује студије и мапирање, анализу економских, еколошких и података о хазардима, формулацију алтернатив-них одлука за коришћење земљишта, те припрему дугогодишњих планова за различите географске и управне нивое. Планирање коришћења земљишта може да помогне код ублажавања катастрофа и смањења ризика спречавањем изградње насеља и кључних постројења у подручјима склоним опасно-стима, укључујући и разматрање путних праваца, то-кова снабдијевања електричном енергијом и водом, канализације и других кључних инфраструктурних објеката.

Планови за непредвиђене околности (Contingency Planning)Процес управљања који анализира специ-фичне потенцијалне догађаје или ситуације које би могле да угрозе друштво или живот-ну средину и унапријед утврђује рјешења да би се омогућили правовремени, ефикасни и примјерени одговори на такве догађаје и ситуације.

19

Напомена: Планирање за непредвиђене околности резултује организованим и координираним активно-стима с јасно утврђеним институционалним улогама и ресурсима, информационим процесима и опера-тивним рјешењима за специфичне актере, онда кад је то потребно. Засновано на сценаријима могућих ванредних или хитних услова или катастрофа, ово планирање омогућује кључним актерима да предви-де, очекују и ријеше проблеме који могу да се појаве током кризе. Планирање за непредвиђене околности је важан дио укупне спремности. Планови се морају редовно ажурирати и увјежбавати.

Превенција (Prevention)Безрезервно избјегавање негативних утицаја опасности и катастрофа.Напомена: Превенција (односно спречавање ката-строфа) изражава концепт и намјеру да се у потпу-ности избјегну потенцијални негативни утицаји кроз спровођење активности унапријед. Примјери тога су бране или насипи који елиминишу ризике од попла-ва, прописи за намјену земљишта који не допуштају никаква насељавања у високоризичним зонама, те сеизмички и инжињерски дизајн који обезбјеђује оп-станак и функцију критичних објеката у случају евен-туалног потреса. Врло често није могуће потпуно избјегавање губитака, те задатак постаје активност ублажавања. Једним дијелом и из наведеног разлога, изрази превенција и ублажавање се понекад користе као синоними у свакодневном говору.

Пренос ризика (Risk Transfer)Процес формалног или неформалног преба-цивања финансијских посљедица појединач-них ризика с једне стране на другу, при чему домаћинства, заједнице, предузећа или орга-ни власти прибављају ресурсе од друге стра-не, након што дође до катастрофе, у замјену

20

за текућа или компензациона друштвена или финансијска давања за ту другу страну.Напомена: Осигурање је добро познати облик прено-са ризика, гдје се покривеност од ризика прибавља од осигуравајућег друштва у замјену за плаћање пре-мије осигуравајућем друштву. Пренос ризика може да се појави у неформалном облику у оквиру поро-дице и мрежа заједнице гдје постоји реципроцитет код очекивања у узајамној помоћи путем поклона или кредита, али и у формалном облику гдје власти, осигуравајућа друштва, мултилатералне банке и дру-ги значајни субјекти који носе ризике успостављају механизме да би се носили с губицима усљед деша-вања великих размјера. Такви механизми подједна-ко укључују осигурање и уговоре о реосигурању, обвезнице у случају катастрофа, кредитне линије за непланиране околности и средства резерве, гдје су трошкови покривени премијама, доприносима инве-ститора, каматним стопама и ранијим уштедама.

Прилагођавање (Adaptation)Прилагођавање природним или вјештач-ким системима као одговор на стварне или очекиване климатске подражаје или њихове утицаје, чиме се ублажава штета или иско-ришћавају корисне прилике.Напомена: Ова дефиниција се бави проблемима кли-матских промјена и преузета је из Оквирне конвен-ције Уједињених народа о климатским промјенама (енгл. UNFCCC). Шири концепт прилагођавања такође се односи и на неклиматске факторе као што су ерозија или слијегање тла. Прилагођавање се може појавити и на аутономан начин, на примјер, усљед промјена на тржишту или као резултат намјерних политика и планова прилагођавања. Многе мјере смањења ризика од катастрофа могу директно да допринесу бољем прилагођавању.

21

Природна опасност (Natural Hazard)Природни процес или појава која може да доведе до губитка живота, повреда или дру-гих утицаја на здравље, материјалне штете, губитка егзистенције и услуга, социјалних и економских поремећаја или оштећења животне средине.Напомена: Природне опасности су подскуп свих опасности. Израз се користи за описивање стварних опасности, као и латентних стања опасности која могу да прерасту у будуће догађаје. Природне опас-ности карактеризује њихова величина или интензи-тет, брзина настанка, трајање и подручје обухвата. На примјер, потреси су кратког трајања и обично утичу на релативно мало подручје, а суша се споро јавља и нестаје, а често утиче на велике регије. У неким случајевима хазарди могу да се истовремено јаве, попут поплава узрокованих ураганом или цунамија насталог усљед потреса.

Прихватљиви ризик (Acceptable Risk)Ниво потенцијалних губитака који друштво или заједница сматра прихватљивим у датим друштвеним, економским, политичким, културним, техничким и условима животне средине.Напомена: У грађевинарству се термин „прихватљи-ви ризик“ такође користи за процјену и дефинисање структуралних и неструктуралних мјера које су по-требне за смањење могуће штете по људе, имовину, службе и системе до одабраног подношљивог нивоа, према прописима или „прихваћеној пракси”, а који се заснивају на познатој вјероватности коју са собом носи опасност и други фактори.

22

Прогноза (Forecast)Дефинитивна потврда или статистичка процјена вјероватности настанка будућег догађаја или услова за одређено подручје.Напомена: У метеорологији се прогноза односи на будуће стање, а упозорење се односи на потенцијал-но опасна будућа стања.

Процјена ризика (Risk Assessment)Методологија за одређивање природе и обима ризика кроз анализу потенцијалних опасности и оцјену постојећих услова рањи-вости који би заједно могли да нанесу штету изложеним особама, имовини, услугама, животним условима и животној средини од које становништво зависи.Напомена: Процјена ризика (и с тим у вези мапирање ризика) обухвата: преглед техничких карактеристи-ка опасности, попут њихове локације, интензитета, учесталости и вјероватноће, потом анализу изложе-ности и рањивости укључујући физичке, социјалне, здравствене, економске и еколошке димензије, те процјену ефикасности превладавајућих и алтерна-тивних капацитета за суочавање у погледу вјероват-них сценарија ризика. Овај низ активности понекад се назива и процесом анализе ризика.

Процјена утицаја на животну средину (Environmental Impact Assessment)Процес којим се процјењују посљедице пред-ложеног пројекта или програма на животну средину, који представља саставни дио проце-

23

са планирања и одлучивања ради огранича-вања или смањења штетних утицаја пројекта или програма.Напомена: Процјена утицаја на животну средину је инструмент политика који обезбјеђује доказе и анализе утицаја активности на животну средину од фазе идеје до одлучивања. Има широку примјену у националним процесима програмирања и одобра-вања пројеката и за међународне пројекте развојне помоћи. Процјене утицаја на животну средину треба да садрже детаљне процјене ризика и да пруже алтернативе, рјешења или могућности за рјешавање уочених проблема.

Развој капацитета (Capacity Development)Процес којим се људи, организације и друштво системски потичу и развијају своје капацитете током времена да би се постигли друштвени и економски циљеви, укључујући и унапређење знања, вјештина, система и институција.Напомена: Развој капацитета је концепт који прева-зилази појам изградње капацитета и обухвата све аспекте успостављања и одржавања раста капаци-тета током времена. Укључује учење и различите врсте обучавања, али и континуиране напоре на развоју институција, политичку свијест, финансијска средства, технолошке системе и шире друштвено и културно окружење.

Рањивост (Vulnerability)Карактеристике и околности заједнице, си-стема или имовине које га чине подложним штетним утицајима опасности.

24

Напомена: Постоје многи аспекти рањивости, који про-излазе из различитих физичких, социјалних, економ-ских и еколошких фактора. Примјери тих аспеката су лоше пројектовање и изградња објеката, неадекватна заштита имовине, недостатак јавних информација и свијести, ограничено службено препознавање ризика и мјера приправности и небрига за мудро управљање животном средином. Рањивост значајно варира унутар заједнице и током времена. Овом дефиницијом се рањивост утврђује као карактеристика елемента од ин-тереса (заједнице, система или имовине) која је независ-на од своје изложености. Међутим, у општој употреби, израз се често користи у ширем смислу да би укључио изложеност елемента.

Резидуални ризик (Residual Risk)Ризик који остаје у облику којим не може да се управља, чак и када постоје ефикасне мјере за смањење ризика од катастрофа, а за који је потребно одржавати капацитете за хитни одговор и опоравак.Напомена: Присуство резидуалног ризика подраз-умијева сталну потребу за развојем и подршком ефикасних капацитета хитних служби за ванредне ситуације, приправност, одговор и опоравак, заједно с друштвеним и економским политикама попут без-бједносних мрежа и механизама за пренос ризика.

Ризик (Risk)Комбинација вјероватности неког догађаја и његових негативних посљедица.Напомена: Ова дефиниција пажљиво слиједи дефи-ницију ISO/IEC Водича 73. Израз „ризик” има двије различите конотације. Наиме, у популарној употреби нагласак је обично на концепту прилике или могућ-ности, попут „ризика од несрећа”, док се у техничким окружењима нагласак обично ставља на посљедице, у смислу „потенцијалних губитака” за неки одређени

25

узрок, мјесто и вријеме. Може да се примијети да не дијеле сви исте ставове о значају и узроцима разли-читих ризика.

Види остале изразе везане за ризик из Терминоло-гије, као што су прихватљиви ризик, корективно управљање ризицима од катастрофа, ризик од катастрофа, управљање ризицима од катастрофа, смањење ризика од катастрофа, планови за смањење ризика од катастрофа, опсежан ризик, интензив-ни ризик, управљање потенцијалним ризицима од катастрофа, резидуални ризик, процјена ризика, управљање ризицима, пренос ризика.

Ризик од катастрофа (Disaster Risk)Потенцијални губици у катастрофама, у смислу људских живота, здравственог стања, егзистенције, имовине и услуга, који могу да се појаве у одређеној заједници или друштву током одређеног будућег периода.Напомена: Дефиниција ризика од катастрофа одра-жава концепт катастрофа као исхода континуирано присутних услова ризика. Ризик од катастрофа обух-вата различите врсте потенцијалних губитака које је често тешко квантификовати. Ипак, са знањем о доминантним опасностима и обрасцима популацио-ног и социоекономског развоја, ризици од катастро-фа могу да се процијене и мапирају, барем у ширем смислу.

Свијест јавности (Public Awareness)Обим заједничког знања о ризицима од ката-строфа, факторима који доводе до катастро-фе и активностима које могу да се спроводе појединачно и групно ради смањења изло-жености и рањивости на опасности.Напомена: Свијест јавности је кључни фактор у ефи-касном смањењу ризика од катастрофа. Свијест се

26

развија, на примјер, кроз дистрибуцију информација путем медија и едукативних канала, успостављањем информативних центара, мрежа и активности у зајед-ници у којима учествује више актера, те заговарањем које спроводе високи јавни дужносници и лидери у заједници.

Систем раног упозоравања (Early Warning System)Скуп капацитета потребних за израду и достављање правовремене и смислене ин-формације упозорења како би се омогућило појединцима, заједницама и организацијама којима пријети опасност да се припреме и да поступе на одговарајући начин и у одго-варајуће вријеме како би се смањила могућ-ност штете или губитака.Напомена: Ова дефиниција обухвата низ фактора потребних за постизање ефикасних одговора на упо-зорења. Систем раног упозоравања који је усмјерен на људе обухвата четири кључна елемента: знање о ризицима, праћење, анализу и прогнозирање опасности, комуникацију и дистрибуцију обавије-сти и упозорења, те локалне могућности одговора на примљена упозорења. Такође се користи израз „end-to-end”, односно потпун систем упозоравања како би се нагласило да систем упозоравања треба да обухвати све кораке од откривања опасности до одговора заједнице.

Смањење ризика од катастрофа (Disaster Risk Reduction)Појам и пракса смањења ризика од катастро-фа кроз системске напоре да се анализирају узрочни фактори катастрофа те да се њима управља, укључујући смањену изложеност

27

опасностима, смањену рањивост људи и имовине, разумно управљање земљиштем и животном средином, те побољшану спрем-ност на штетне догађаје.Напомена: Свеобухватни приступ смањењу ри-зика од катастрофа наведен је у Хјого оквиру за дјеловање, који је УН усвојио 2005. године, а чији је очекивани исход „значајно смањење губитака од катастрофа у животима и друштвеним, економским и еколошким ресурсима заједнице и државе”. Систем Међународне стратегије за смањење ризика од катастрофа (енгл. ISDR) обезбјеђује инструмент за сарадњу међу владама, организацијама и актерима цивилног друштва и помаже у спровођењу Оквира. Иако се понекад користи израз „смањење ката-строфа”, потребно је споменути да појам „смањење ризика од катастрофа” пружа бољу препознатљивост континуиране природе ризика од катастрофа и трај-ни потенцијал за смањење тих ризика.

Спремност (Preparedness)Знања и способности које су развиле власти, професионалне организације за одговор и опоравак, заједнице и појединци да би могли ефикасно да предвиде, одговоре и опораве се од утицаја вјероватне, непосредне или садашње опасности или услова.Напомена: Активности на развијању спремности спроводе се у контексту управљања ризицима од катастрофа и циљ им је да изграде капацитете потреб-не за ефикасно управљање свим врстама опасности и постизање преласка с фазе одговора на одрживи опоравак. Припремљеност се заснива на анализи ризика од катастрофа и добрих повезница са системи-ма раног упозоравања, а обухвата активности попут планирања непредвиђених ситуација, складиштења опреме и помагала, разраде рјешења за координацију, евакуацију и информисање јавности, те одговарајућих обуке и вјежби на терену. Активности морају да буду подржане формалним институционалним, законским и буџетским могућностима. Сродан појам „ приправ-

28

ност” описује способност да се брзо и на одговарајући начин одговори онда када је то потребно.

Структуралне и неструктуралне мјере (Structural and Non-structural Measures)Структуралне мјере: Сва физичка градња ради смањења или избјегавања могућих ути-цаја опасности или примјена грађевинских техника за постизање отпорности на опас-ност и отпорност структуре или система.

Неструктуралне мјере: Свака мјера која не укључује физичку конструкцију, а користи знање, праксу или споразум за смањење ризика и утицаја, посебно кроз политике и законе, подизање свијести јавности, обуку и едукацију.Напомена: Уобичајене структуралне мјере за смањење ризика од катастрофа су бране, насипи за одбрану од поплава, заштита од океанских таласа, изградња отпорна на земљотресе и склоништа за евакуацију. Уобичајене неструктуралне мјере укључују грађевинске прописе, законе о планирању намјене земљишта и њихово спровођење, истражи-вање и процјену, изворе информација и програме за јачање свијести јавности. Потребно је споменути да се у грађевинском и структурном инжењерингу, израз „структурални” користи у ужем смислу који подразумијева само носиве конструкције, док се други дијелови, попут зидних облога и унутрашњег уређења називају неструктуралним.

Технолошке опасности (Technological Hazard)Опасност која потиче из техничких или индустријских услова, укључујући и несреће, опасне процедуре, кварове инфраструкту-

29

ре или специфичне људске активности које могу да изазову губитак живота, повреде, болести или друге утицаје на здравље, оштећења имовине, губитак зараде и услуга, социјалне и економске поремећаје или ште-те за животну средину.Напомена: Примјери технолошких опасности су индустријска загађења, нуклеарно зрачење, токсич-ни отпад, кварови на бранама, саобраћајне несреће, творничке експлозије, пожари и излијевање хемика-лија. Технолошке опасности такође могу да настану директно као резултат утицаја природне опасности.

Ублажавање (Mitigation)Смањивање или ограничавање штетних ути-цаја опасности и катастрофа.Напомена: Штетни утицаји опасности често не могу да се спријече у потпуности, али њихова размјера или озбиљности може да се знатно умањи различи-тим стратегијама и активностима. Мјере ублажавања обухватају инжињерске технике и градњу отпорну на опасности, као и унапређење политика заштите жи-вотне средине и свијести јавности. Треба споменути да се „ублажавање” у политици климатских промјена дефинише другачије, имајући у виду да је то и израз коришћен за смањење емисије гасова стаклене баште који узрокују климатске промјене.

Управљање ванредним ситуацијама (Emergency Management)Организација и управљање ресурсима и одговорностима за рјешавање свих аспеката ванредних ситуација, првенствено спремно-сти, одговора и иницијалних корака у опо-равку.Напомена: Криза или ванредна ситуација јесте

30

опасно стање које захтијева хитну акцију. Ефикасна хитна акција може да помогне у спречавању ескала-ције догађаја у катастрофу. Управљање ванредним ситуацијама укључује планове и институционална уређења за укључивање и усмјеравање напора вла-сти, невладиних актера, добровољних и приватних агенција на свеобухватни и координирани начин у одговор на цијели спектар хитних потреба. Умјесто термина „управљање ванредним ситуацијама“ поне-кад се користи израз „управљање катастрофама”.

Управљање потенцијалним ризи-цима од катастрофа* (Prospective Disaster Risk Management)Активности управљања које се баве избјега-вањем развоја нових или повећаних ризика од катастрофа и циљ им је да то и остваре.Напомена: Овај концепт се фокусира на бављење ри-зицима који могу да се појаве у будућности, у случају изостанка политика смањења од ризика, а не ризици-ма који су већ присутни и којима може да се управља и који могу да се смање у садашњем тренутку. Види такође израз „корективно управљање ризицима од катастрофа“.

Управљање ризицима (Risk Management)Системски приступ и пракса управљања не-сигурношћу да би се смањила потенцијална штета и губици.Напомена: Управљање ризицима обухвата процјену ризика и анализу, те спровођење стратегија и кон-кретних активности за контролу, смањење и пренос ризика. Организације га практикују у значајној мјери да би се смањио ризик код одлучивања о инве-стицијама и рјешавали оперативни ризици попут прекида у пословању, немогућности производног

31

процеса, оштећења животне средине, социјалних утицаја и штете од пожара и елементарних непогода. Управљање ризицима је основни проблем за секторе попут водоснабдијевања, енергетике и пољопривре-де чија је производна дјелатност директно погођена екстремним временским и климатским условима.

Управљање ризицима од катастрофа (Disaster Risk Management)Систематски процес коришћења управних ди-ректива, организација и оперативних вјештина и капацитета за спровођење стратегија, поли-тика и унапређених капацитета за суочавање да би се смањили штетни утицаји опасности и могућност појаве катастрофе.Напомена: Овај израз је шира верзија општијег појма „управљања ризиком” за рјешавање специфичних питања ризика од катастрофа. Управљање ризицима од катастрофа настоји да избјегне, смањи или прене-се штетне утицаје опасности кроз активности и мјере за спречавање, ублажавање и спремност.

Услуге екосистема (Ecosystem Service)Предности које људи и заједнице добијају од екосистема.Напомена: Ова дефиниција се ослања на Миленијум-ску процјену екосистема. Предности које екосистеми могу да пруже укључују „регулационе услуге”, као што су регулисање поплава, суша, пропадања земљишта и болести, заједно с „услугама пружања”, као што су хра-на и вода, „пратећим услугама”, као што су формирање тла и кружење нутријената, те „услугама културе” попут спортских, духовних, вјерских и других немате-ријалних користи. Интегрисано управљање земљом, водом и живим ресурсима које промовише очување и одрживо коришћење пружа основу за одржавање услуга екосистема, укључујући и оне које доприносе смањењу ризика од катастрофа.

32

Феномен Ел Нињо/Јужна осцилација (El Niño Southern Oscillatio Phenomenon)Сложена интеракција тропског Пацифика и глобалне атмосфере која резултује нере-довним епизодама промијењених образаца океана и времена у многим дијеловима свијета, често са значајним утицајима током више мјесеци, као што су измијењена морска станишта, промјене у падавинама, поплава-ма, сушама, олујама и промјене у њиховим обрасцима.Напомена: Ел Нињо, дио феномена Ел Нињо ‒ Јужне осцилације (енгл. ENSO), односи се на значајније нат-просјечне температуре океана које се јављају уз оба-ле Еквадора, Перуа и сјеверног Чилеа и дуж источног екваторијалног Тихог океана, док се дио под називом Ла Ниња односи на супротне околности, односно температуре океана значајно испод просјека. Јужна осцилација се односи на пратеће промјене у глобал-ним узорцима притиска ваздуха које су повезане с промијењеним временским обрасцима забиљеже-ним у различитим дијеловима свијета.

Хидрометеоролошка опасност (Hydrometeorogical Hazard)Процес или појава атмосферске, хидролош-ке и океанографске природе која може да доведе до губитка живота, повреда или дру-гих утицаја на здравље, материјалне штете, губитка егзистенције и услуга, социјалних и економских поремећаја или оштећења животне средине.Напомена: Хидрометеоролошке опасности су тропски циклони (такође познати као тајфуни и ура-гани), олује, туче, торнада, мећаве, обилне сњежне падавине, лавине, обални олујни удари, поплаве, укључујући бујичне поплаве, суше, топлинске таласе

33

и хладноћу. Хидрометеоролошки услови такође могу да утичу на друге опасности, као што су клизишта, пожари, најезде инсеката, епидемије, те транспорт и расипање отровних твари и материјала из вулканске ерупције.

Хитне службе (Emergeny Services)Скуп специјализованих агенција које имају одређене одговорности и циљеве у служењу и заштити људи и имовине у ванредним ситуацијама.

Напомена: Хитне службе обухватају агенције као што су органи цивилне заштите, полиција, ватрогасци, хитна помоћ и хитне медицинске службе, Црвени крст и Црвени полумјесец, као и специјализоване хитне јединице организација за снабдијевање елек-тричном енергијом, транспорт, комуникације и друге сродне услуге.

34

Acceptable risk Adaptation Biological hazard Building code Capacity Capacity Development Climate change Contingency planning Coping capacity Corrective disaster risk management Critical facilities retsasiD Disaster risk Disaster risk management

Disaster risk reduction Disaster risk reduction plan Early warning system Ecosystem services El Niño-Southern Oscillation phenomenon

Emergency management Emergency services Environmental degradation Environmental impact assessment Exposure Extensive risk Forecast Geological hazard Greenhouse gases Hazard Hydrometeorological hazard Intensive risk

Land-use planning Mitigation National platform for disaster risk reduction Natural hazard Preparedness Prevention Prospective disaster risk management Public awareness Recovery Residual risk Resilience Response Retrofitting Risk Risk assessment Risk management Risk transfer Socio-natural hazard Structural measures Non-structural measures Sustainable development Technological hazard Vulnerability Acceptable risk Adaptation Biological

hazard Building code Capacity Capacity Development Climate change Contingency planning Coping capacity Corrective disaster risk management Critical facilities retsasiD Disaster risk Disaster risk management

Disaster risk reduction Disaster risk reduction plan Early warning system Ecosystem services El Niño-Southern Oscillation phenomenon

Emergency management Emergency services Environmental degradation Environmental risk management Public awareness Recovery Residual risk Resilience Response Retrofitting Risk Risk assessment Risk management

UNISDR ЖеневаTel. :+41 22 917 8908/[email protected] www.unisdr.org

UNISDR Канцеларија за везу,Њујорк[email protected]

UNISDR Африка, Најроби[email protected]/africa

UNISDR Азија и Пацифик, Бангкок[email protected]/asiapacific

UNISDR Сјеверна и Јужна Америка, Панама [email protected] www.eird.org

UNISDR-20-2009-Женева

UNISDR Европа, Женева [email protected]/europe

UNISDR Западна Азија и Сјеверна Африка, Каиро[email protected]/wana

smanjenje rizika od katastrofa, unisdr terminologija (ser)

Documents