smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u...

United Nations Development Programme

Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji

Analiza projekata CHP postrojenja na biogas i barijera za njihovofinansiranje


Strana 2

CILJ PROJEKTA

• Cilj projekta je analiza 6 CHP elektrana na biogas podržanih od strane UNDP kroz grantove dodeljene na javnom pozivu

• Paralelno, analizirane su barijere finansiranja projekata CHP postrojenja na biogas i predložen je set mera za njihovu

eliminaciju


Projekat je realizovan kroz dve faze

1. Social Cost – Benefit Analysis (SCBA) 6 CHP elektrana na biogas

• Forkom DOO Beograd,

• Bioelektra DOO Botoš,

• Biogas Energy DOO Alibunar,

• BGS Alfa BP DOO Bač,

• BGS Beta BP DOO Bač,

• BGS Gama BP DOO Bač.

2. Analiza barijera finansiranja projekata CHP postrojenja na biogas i predlog mera za njihovu eliminaciju

• Analiza barijera sa aspekta investitora i komercijalnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija

• Mogući modaliteti prevazilaženja barijere neefikasnosti finansijskih tržišta

SADRŽAJ PROJEKTA


• Social Cost – Benefit Analiza je urađena prema metodologiji Evropske Komisije

• Analiza je imala za cilj procenu realnih ekonomskih efekata izgradnje i rada biogas CHP elektrana

• Ekonomska analiza uzima u obzir spektar efekata koje finansijska analiza ne pokriva

• Ključne razlike su:

1. Eksternalije – emisija GHG, zagađenje itd.

2. Uzimanje u obzir realnih ekonomskih troškova i koristi za društvo – izolacija cenovnih distorzija i šumova izazvnih

raznim faktorima

SOCIAL COST – BENEFIT ANALYSIS (SCBA)


• Posmatrana je usaglašnost svakog od projekata sa strategijskim ciljevima postavljenim u nacionalnim i transnacionalnim

planovima i strategijama

• Posebno je analizirana usklađenost sa ciljevima iz grupe Sustainable Development Goals (SDG) koje je razvio UN,

Strategijom „Europe 2020“ i nacionalnim ciljevima Republike Srbije, uključujući Strategiju razvoja energetike RS, NREAP i

Nitratnu direktivu

• Svi projekti utiču na realizaciju postavljenih ciljeva u navedenim dokumentima, posebno u oblasti povećanja udela OIE u

energetskom bilansu države

MAKRO SLIKA


• Eksternalije su posledica proizvodnih ili komercijalnih aktivnosti koje imaju uticaj na treće strane, koje međutim ne utiču na

cene ovih aktivnosti

• Krucijalne eksternalije generisane kroz rad CHP postrojenja na biogas su redukcija GHG ekvivalenata

• Redukcija je vrednovana kroz vrednosti carbon credits ekvivalenata

• Eksternalije u vidu stvaranja radnih mesta, rasta BDP-a, rasta poreske baze itd. nisu eksternalije u ekonomskom smislu, jer

predstavljaju transfere sa jednog entiteta na drugi

• Plate predstavljaju transfer jer je u pitanju prenos vrednosti sa poslodavca na zaposlenog – u procesu se ne stvara

nova vrednost već se transferiše postojeća

EKSTERNALIJE


• Fiskalne korekcije se tiču eliminacije uticaja međuentitetskih transfera na cene ulaznih sirovina, kapitalnih izdataka i

rezultata proizvodnje

• Ove korekcije iskrivljuju realne ekonomske troškove, odnosno koristi koje društvo ima od ulaznih sirovina, kapitalnih

izdataka i rezultata proizvodnje

• Fiskalne korekcije se vrše kroz dva koraka:

• Eliminacija PDV-a (transfer Vladi)

• Aplikacija Standardnog konverzionog faktora (SCF) – eliminacija carina kroz vrednovanje ulaznih sirovina i kapitalnih

izdataka preko njihovih međunarodnih CIF (Cost, Insurance & Freight) odnosno FOB (Free on Board) vrednosti

• Kroz ovaj proces eliminišu se uticaji transfernih mehanizama na realne vrednosti ulaznih sirovina, kapitalnih izdataka i

rezultata proizvodnje

FISKALNE KOREKCIJE


• Cene u senci reflektuju stvarne troškove i koristi koje društvo ima od ulaznih sirovina, rezultata i kapitalnih izdataka

• Transformacija tržišnih cena u cene u senci eliminiše distorzije i neefikasnosti izazvane neefikasnošću tržšnog mehanizma

• Ovo uključuje:

1. Korekcije cena radne snage izazvanih rigidnošću cene rada u slučajevima visoke nezaposlenosti

2. Realno vrednovanje ulaznih sirovina, zavisno od toga da li su u pitanje razmenljive ili nerazmanljive sirovine

3. Realno vrednovanje rezultata kroz primenu „Willingness to pay“ (WTP) principa, koji reflektuje maksimalnu vrednost

koju su potrošači (odnosno kupci) spremni da plate za određeni proizvod

• Na ovaj način dobija se maksimalna vrednost za potrošače svih rezultata proizvodnje

CENE U SENCI


• Društvena diskontna stopa je indikator intertemporalnih preferencija za potrošnjom jedne nacije

• Evropska komisija kao benchmark propisuje dve stope:

1. 5% za kohezione zemlje

2. 3% za ostale zemlje članice

• Pošto je Srbija po ekonomskom razvoju mnogo bliža kohezionim zemljama, korišćena je stopa od 5%

• Stopa od 5% generalno bolje prikazuje preferencije za potrošnjom odnosno investicijama manje razvijenih zemalja

DRUŠTVENA DISKONTNA STOPA


• Na bazi ulaznih podataka izračunati su prihodi, odnosno troškovi, kao i zahtevi za kapitalnim ulaganjima tokom životnog

veka projekta

• Korišćene su projekcije Evropske Centralne Banke za dugoročnu stopu inflacije, kao i relevnatnih tela za dugoročne cene

električne energije

• Prihodi, troškovi i kapitalni izdaci su konvertovani u ekonomske varijable primenom SCBA metodologije EK

• Zatim su dodate eksternalije koje su evaluirane na bazi dugoročnih projekcija kretanja carbon credits instrumenata, kao

indirektan način vrednovanja uticaja projekata na životnu sredinu

• Dobijeni rezultati su interpretirani kroz ekonomsku neto sadašnju vrednost, ekonomsku neto sadašnju vrednost sa

rezidualom, ekonomsku stopu povraćaja, indeks koristi i troškova

• Izvršena je analiza osetljivosti kroz scenario analizu i Monte Carlo simulaciju (MCS)

• Scenario analiza i MCS su prilagođavani svakom projektu kako bi se maksimizirao uticaj na kritične varijable i predstavio

scenario koji najviše opterećuje performanse projekta

KALKULACIJE KORISTI ODNOSNO TROŠKOVA


• Rezultati su uniformno pozitivni i svi posmatrani projekti imaju pozitivan ENPV, kao i ENPV(R)

• Poređenje projekata je najsvrsishodnije uraditi pomoću ERR i IB/C, pošto su oni neutralni po pitanju količine investiranog

kapitala

• ERR je varirao između 13,81%, u slučaju projekta Forkom i 27,90%, u slučaju BGS Alfa projekta

• Indeks benefita i troškova je varirao između 1,77, u slučaju projekta Biogas Alibunar i 2,44, u slučaju projekta BGS Alfa

• Scenario analiza je ukazala na visok kapacitet projekata da apsorbuju promene u ulaznim, odnosno izlaznim varijablama

• Ovo je od kritičnog značaja za finansijsku robusnost projekta, uzimajući u obzir dugačak period posmatranja i validnost

dugoročnih pretpostavki

DOBIJENI REZULTATI – GENERALNA SLIKA


• Forkom DOO ima vrlo povoljne ekonomske performanse

• Projektovano je da će postrojenje generisati preko 1.000.000 EUR tokom svog radnog veka

INDIKATOR REZULTAT

ENPV 1.064.891 EUR

ENPV(R) 2.985.822 EUR

ERR 13,81%

IB/C 1,90

• Projekat generiše 8 novih FTE radnih mesta

• Doprinos rastu BDP-a je u vrednosti od preko 100.000 EUR

• Rast poreske baze iznosi preko 20.000 EUR

DOBIJENI REZULTATI – FORKOM ALEKSINAC


• Biogas Alibunar predstavlja najvećeg kreatora vrednosti izraženo u apsolutnim ciframa

• Postrojenje će u apsolutnom iznosu kreirati preko 17.000.000 EUR posmatrano kroz ENPV metriku tokom perioda

posmatranja

DOBIJENI REZULTATI – BIOGAS ALIBUNAR


INDIKATOR REZULTAT

ENPV 17.162.274 EUR

ENPV(R) 43.973.650 EUR

ERR 15,13%

IB/C 1,77

DOBIJENI REZULTATI – BIOGAS ALIBUNAR

• Projektovana kreacija novih radnih mesta je 43 FTE

• Doprinos rastu BDP-a iznosi preko 1.700.000 EUR

• Rast poreske baze varira od godine do godine, međutim dugoročno će projekat imati pozitivan uticaj na budžet Vlade od

oko 260.000 EUR

• Ekvivalentno svom ekonomskom uticaju, Biogas Alibunar će generisati najveći fiskalni uticaj i kreirati najveći broj novih

radnih mesta



veka projekta

• Bioelektra Botoš ostvaruje vrlo pozitivne ekonomske performanse, sa preko 3.000.000 EUR stvorene vrednosti

INDIKATOR REZULTAT

ENPV 3.042.497 EUR

ENPV(R) 7.164.248 EUR

ERR 17,09%

IB/C 1,80

• Projektovana kreacija novih FTE radnih mesta iznosi 12 radnih mesta

• Rast BDP-a od aktivnosti projekta je na nivou između 300.000 i 660.000 EUR

• Porez na profit iznosi oko 38.000 EUR na nivou godine u proseku

DOBIJENI REZULTATI – BIOELEKTRA BOTOŠ



veka projekta

• BGS Beta i Gama imaju identične projektovane performanse, pošto su u pitanju postrojenja identičnog kapaciteta sa

praktično identičim datumom puštanja u rad

• Visoke performanse su rezultat, između ostalog, potpuno zaokruženog procesa proizvodnje gde se efektivno koriste svi

inputi i outputi proizvodnje energije kroz recikliranje ostataka u proizvodnji briketa

DOBIJENI REZULTATI – BGS BETA I BGS GAMA


• Oba projekta će generisati po 13 FTE radnih mesta

• Rast BDP-a od svakog projekata je između 250.000 i 462.000 EUR, sa konstantnim trendom rasta

• Rast poreske baze od svakog projekta je između 26.000 EUR i 60.000 EUR, zavisno od godine posmatranja, sa konsantim

trendom rasta

INDIKATOR REZULTAT

ENPV 4.334.611 EUR

ENPV(R) 8.783.750 EUR

ERR 26,27%

IB/C 2,31

DOBIJENI REZULTATI – BGS BETA I BGS GAMA


• BGS Alfa beleži marginalno bolje rezultate u odnosu na BGS Beta i Gama zbog identične investicije, ali nešto povoljnijeg

rasporeda investiranja

INDIKATOR REZULTAT

ENPV 4.572.822 EUR

ENPV(R) 9.024.468 EUR

ERR 27,09%

IB/C 2,44

• BGS Alfa će, očekivano, generisati isti broj FTE radnih mesta kao BGS Beta i Gama – 13 FTE

• Doprinos rastu BDP-a je takođe sličan, i iznosi između 250.000 EUR i 470.000 EUR

• Rast poreske baze je između 26.000 EUR i 60.000 EUR

DOBIJENI REZULTATI – BGS ALFA


• Svaki od navedenih projekata ima dodatne nevrednovane eksternalije koje utiču na blagostanje raznih interesnih strana

• Ovo se prvenstveno odnosi na sledeće:

• Unapređenje energetskog miksa zemlje – realizacijom svakog od projekata povećava se učešće OIE u energetskom

bilansu

• Jačanje energetskog sektora kroz povećanje energetskog kapaciteta i stabilnije snabdevanje na lokalnom nivou

• Unapređenje tehnologije kroz korišćenje opreme od vodećih svetskih kompanija iz oblasti energetike

• Redukcija zagađenosti i otpada

• Osim navedenih eksternalija, neophodno je naglasiti i da projekti BGS Alfa, Beta i Gama doprinose jačanju

međunacionalnih odnosa na lokalnom nivou, s obzirom da je projekat realizovan od strane investitora iz Slovačke u lokalnoj

sredini gde značajan udeo u stanovništvu imaju Slovaci

DOBIJENI REZULTATI – OSTALE NEVREDNOVANE EKSTERNALIJE


• Uticaj grantova na projekte je neophodno analizirati kroz dva distinktivna aspekta:

1. Efekti grantova na održivost projekta

2. Doprinos grantova stvaranju vrednosti kroz učešće u kapitalnoj strukturi

• Održivost svih projekata analiziranih u studiji je značajno potpomognuta grantovima, i to kroz niz generalnih i nekoliko

specifičnih doprinosa

• Generalni doprinos svim projektima je relaksiranje novčanih tokova u inicijalnim fazama projekta, povećanje kreditnog

kapaciteta i smanjenje neizvesnosti vezanih za finansijske performanse projekta

UTICAJ GRANTOVA – GENERALNI DOPRINOS


• Specifični doprinosi su vezani za svaki od projekata

Forkom Aleksinac

1. U slučaju Forkom DOO grant je uticao na održivost poslovanja u prvoj godini kroz održavanje likvidnosti na

prihvatljivom nivou

2. Paralelno, u slučaju Forkom DOO grant je značajno uticao na smanjenje zahteva za kreditiranjem i smanjenje

spektra rizika koji bi nastali kao rezultat višeg nivoa zaduženosti

3. Forkom DOO je imao niz nepredviđenih troškova koji su kompenzovani grantom, što je uticalo na vraćanje

rentabilnosti u ciljane okvire

UTICAJ GRANTOVA – SPECIFIČNI DOPRINOSI /1


1. U slučaju Biogas Energy projekta, kompanija je projektovala gubitak u prvoj godini poslovanja, što implicira da je

grant imao stabilizaciono dejstvo na likvidnost kompanije u ranim stadijumima rada projekta

2. Biogas Energy je imao niz nepredviđenih troškova koji su kompenzovani grantom, što je uticalo na vraćanje

rentabilnosti u ciljane okvir, mada manje nego u slučaju Forkom DOO, zbog manjeg relativnog učešća granta u

kapitalnoj strukturi

Biogas Alibunar



Bioelektra Botoš

1. U slučaju projekta kompanije Bioelektra Botoš grant je pozitivno uticao na kreditni kapacitet kompanije

BGS Alfa, BGS Beta, BGS Gama

1. U slučaju projekta kompanija BGS Alfa, Beta i Gama grant je pozitivno uticao na kreditni kapacitet kompanija



• Vrednovanje uticaja grantova na stvaranje vrednosti je evaluirano preko učešća grantova u kapitalnoj strukturi

• Grantovi su u svim projektima uticali na značajno stvaranje vrednosti

• ENPV je kalkulacija neto stvorene ekonomske vrednosti (kada se od ukupno stvorene vrednosti oduzme iznos granta)

PROJEKAT ENPV GENERISAN OD STRANE GRANTA

Forkom Aleksinac 154.217 EUR

Biogas Alibunar 281.349 EUR

Bioelektra Botoš 333.707 EUR

BGS Beta i BGS Gama 565.866 EUR

BGS Alfa 596.964 EUR

VREDNOVANJE UTICAJA GRANTOVA


• Analiza barijera finansiranja biogas projekata je uključivala intervjue sa predstavnicima investitora i komercijalnih banaka

• Paralelno, korišćeni su podaci iz sekundarnog istraživanja bazirano na podacima relevantnih institucija

• Ključni istaknuti problemi su slaba dostupnost kapitala i visoka cena kredita

• Neki od investitora su naveli trajanje procesa aplikacije za kredit i od preko 5 godina od inicijalizacije do realizacije prve

tranše

ANALIZA BARIJERA FINANSIRANJA BIOGAS PROJEKATA


• Investitori u biogas projekte u Republici Srbiji se suočavaju sa nizom barijera, od kojih su najvažnije:

1. Početni troškovi pripreme projekta (troškovi konsultanata, arhitekata i ostalih profesionalnih usluga) koji verovatno

neće biti nadoknađeni;

2. Nedostatak ekspertize u ovoj oblasti, s obzirom na mali broj biogas postrojenja u Republici Srbiji;

3. Nedostatak stručnih kadrova;

4. Nedostatak početnog kapitala;

5. Nedostatak kapaciteta za upravljanje kompleksnim projektom;

6. Neizvesnost oko nabavke i cena sirovina u dužem vremenskom periodu.

ANALIZA BARIJERA SA ASPEKTA INVESTITORA


• Kreditori biogas projekata u Republici Srbiji imaju različite tačke gledišta prema biogas projektima i rizicima vezanim za njih

• Manje komercijalne banke nisu investirale u kadrovske kapacitete neophodne za adekvatnu evaluaciju kompleksnih

tehničkih projekata, u koje spadaju i biogas postrojenja

• Određene banke (prvenstveno austrijske) imaju averziju prema finansiranju ovih projekata zbog loših iskustava u matičnim

državama

• Zbog dugačkog perioda posmatranja, banke generalno imaju stroge zahteve prema projektima iz ove oblasti, što se

reflektuje kroz opširnu dokumentaciju i vrlo precizne analize koje investitori moraju da dostave

• Kompleksni algoritmi za procenu kreditiranja koje banke koriste i uslovi koji se postavljaju pred investitore vezano za

dokumentaciju i konsultantska mišljenja koje moraju da pribavljaju podižu troškove investitora u periodu pre izgradnje samih

postrojenja

• Strukturalne promene na bankarskom tržištu izazvane implementacijom Basel III standarda i IFRS 9 će dugoročno

negativno uticati na dostupnost kredita za projekte sa dugoročnim periodom posmatranja, što se može negativno odraziti

na dostupnost komercijalnih kredita za biogas projekte

ANALIZA BARIJERA SA ASPEKTA KOMERCIJALNIH BANAKA I

FINANSIJSKIH ISNTITUCIJA


• Ključni problem vezan za dostupnost kapitala i cenu kredita je neophodno rešiti kroz povećanje efikasnosti finansijskih

tržišta u domenu finansiranja OIE

• Paralelno, neophodno je implementirati regulatorne promene kako bi se povećala efikasnost administracije i smanjio period

od početka izgradnje do puštanja postrojenja u rad

PREDLOZI ZA ELIMINACIJU BARIJERA /1


Strana 29

• Problem vezan za neefikasnost finansijskih tržišta je moguće rešiti kroz posebni fond za finansiranje ovakvih projekata

• Posebni fond bi bio finansijska institucija sa širokim mandatom za kreditiranje projekata iz oblasti OIE i pružanje

konsultantsko – savetodavne pomoći

• Plasman kredita bi povećao kreditni kapacitet tržišta i omogućio investitorima da dođu do kredita sa jeftinijim kamatnim

stopama

• Komercijalne banke bi mogle zajedno sa fondom da plasiraju komercijalne kredite investitorima uz deljenje rizika, što bi

takođe uticalo na povećanje kreditnog kapaciteta iz ovog izvora

• Konsultantsko – savetodavna podrška bi smanjila troškove investitora iz ove oblasti i omogućila ubrzavanje dobijanja

mišljenja iz ove oblasti kroz centralizovanje neophodnih usluga na jednom mestu



Strana 30

• Uspostavljanje Kancelarije za brze odgovore za OIE (one-stop-shop)

• Kancelarija bi imala za cilj uprošćavanje i ubrzavanje administrativnih poslova vezanih za projekte iz oblasti OIE

• Koncept je istorijski isproban u većem broju država sa vrlo uspešnim ishodima

• Kancelarija bi omogućavala podnošenje svih zahteva za izdavanje odgovarajućih uslova, mišljenja i dozvola na jednom mestu

• Kancelarija bi nudila i kompletan spektar usluga neophodnih za realizaciju projekta koji se mogu izdvojiti iz postojećih institucija i

centralizovati u jednoj instituciji

• Dugoročno, predlaže se digitalizacija Kancelarije sa ciljem olakšavanja pristupa investitorima koji nisu locirani u mestu gde bi se

Kancelarija nalazila


smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u...

Documents